Kakva se preporučuje ishrana kod lečenja helikobakterije?

Koje namirnice
imaju preventivnu ulogu, a koje pomažu kad infekcija već postoji?
Helikobakterija i ishrana su u tesnoj vezi, te morate biti dobro upućeni i u
ovaj segment.

Osamdesetih godina 20. veka, zahvaljujući predanom radu naučnika Barry

Marshall-a i Robin Warren-a sa Univerziteta u Pertu, Australija, otkrivena je
uloga heliko bakterije (Helicobacter pylori) u razvijanju gastritisa i čira na
želucu. Nakon toga, počela su intenzivna istraživanja o helikobakteriji i
kako se infekcija helikobakterijom može lečiti različitim antibioticima.
Takođe, na tržištu se nalaze i prirodni proizvodi koji su efikasni u eliminaciji
helikobakterije, kao što je HerbELICO. Isto tako, istraživana je i primena
alternativnih načina prevencije i eliminacije helikobakterije (ishrana, čajevi,
probiotici i sl.).

Simptomi helikobakterije i uticaj ishrane na njih

Iako se smatra da je oko 50% svetske populacije zaraženo

helikobakterijom, većina zaraženih ili ne oseća nikakve simptome ili se oni
ispoljavaju kao blagi gastritis (zapaljenje želudačne sluzokože, najčešće
prouzrokovano povećanim lučenjem želudačne kiseline). Međutim, oko 15-
20% inficiranih osoba oseća probleme izazvane heliko bakterijom: bol i
neprijatnost u gornjem delu stomaka, gorušica, nadimanje, gubitak apetita,
mučnina, loš zadah.

Naravno, na sve ove simptome značajno može da utiče i ishrana –

pozitivno, kada se simptomi ublažavaju ili negativno, kada oni postaju još
intenzivniji. U ovom tekstu date su najbitnije informacije oko veze između
helikobakterije i ishrane.

Helikobakterija i pravilna ishrana

Da li se ishranom leči helikobakterija? Koja je veza između helikobakterije i

ishrane? Iako ne postoji tačno određeni režim ishrane koji se prepisuje
prilikom infekcije helikobakterijom, postoji nekoliko vrsta namirnica za koje
se smatra da mogu da pomognu u prevenciji oboljenja ili smanjenju
simptoma kod inficiranih osoba. Međutim, samo ishranom skoro je
nemoguće rešiti problem helikobakterije. Ali ishranom se mogu olakšati
simptomi infekcije helikobakterijom.

S obzirom na to da heliko bakterija izaziva i povećano lučenje želudačne

kiseline, namirnice koje povećavaju kiselost u želucu, ujedno povećavaju i
tegobe. Takođe, da bi se sprečilo intenzivno stvaranje želudačne kiseline i
bol u želucu, opšta preporuka je konzumiranje lako svarljive, vlaknaste
hrane u manjim, a češćim obrocima (pet do šest manjih obroka dnevno),
odnosno da se zaražena osoba ne prejeda, ali i ne gladuje.

Problem sa povećanom količinom želudačne kiseline se može kratkotrajno

rešiti i pijenjem sode bikarbone. Soda bikarbpna neutralizuje kiselu sredinu
u želucu i time umanjuje neprijatan osećaj i bol. Ali, dejstvo sode bikarbone
ne traje dugo, ona ne utiče na heliko bakteriju, tako da se povećano lučenje
kiseline ponavlja već nakon nekoliko sati.

Koja hrana se preporučuje prilikom infekcije helikobakterijom?

Fermentisani proizvodi sa probioticima

Verovatno ste čuli da je probiotik dobar protiv helikobakterije. Probiotici ili

„dobre“, nepatogene bakterije se normalno nalaze u organizmu i jedna od
njihovih glavnih uloga je da učestvuju u procesima varenja hrane. U maloj
meri, probiotici mogu da utiču na prisustvo heliko bakterije i uspore njeno
razmnožavanje, ali oni zapravo čine normalnu crevnu floru i održavaju
ravnotežu sa „lošim“ bakterijama. Hrana koja sadrži probiotike posebno
pomaže kod terapije antibioticima, jer nadoknađuje gubitak „dobrih“
bakterija i time smanjuje neželjene efekte. Naime, antibiotici deluju i na
„loše“ i na „dobre“ bakterije, narušavaju mikrobnu ravnotežu u crevima i
tako prouzrokuju probleme sa varenjem, mučninu, dijareju.

Najpoznatije namirnice sa probioticima su fermentisani mlečni proizvodi, na

primer jogurt sa probioticima ili kefir, kao i kombuha čaj. Probiotici se mogu
uzimati i u formi kapsula ili kapi, po prepisanim uputstvima o upotrebi.

Voće i povrće

Ishrana bogata voćem i povrćem blagotvorno deluje na prevenciju svih

gastrointestinalnih oboljenja. Iako je najzdravija forma sirovo voće i povrće,
kod ljudi koji imaju simptome gastritisa, odnosno infekciju heliko bakterijom,
celuloza iz voća i povrća može mehanički da nadražuje sluzokožu koja je
pod upalom. Zbog toga se preporučuje ili konzumiranje sokova od voća i
povrća, ili blago dinstano/kuvano voće i povrće. Šargarepa, krompir,
brokoli, jabuke spadaju u grupu vlaknaste, lako svarljive hrane i najčešće
ne izazivaju dodatne tegobe.
 U jednoj studiji, gde su pacijenti sa
umerenim simptomima infekcije heliko bakterijom konzumirali klice brokolija
(70 g/dan), primećeno je smanjeno nastanjivanje heliko bakterije. Brokoli
sadrži prirodno jedinjenje sulforan (grupa izotiocijanata) koje je
najverovatnije odgovorno za ovu aktivnost. Veće količine izotiocijanata se
mogu naći i u karfiolu, kupusu, rotkvicama. Zato se smatra da ovo povrće
može donekle da pomogne u borbi protiv heliko bakterije. Međutim,
potrebna je ogromna količina pomenutog povrća da se konzumira redovno
da bi količina poželjnih izotiocijanata bila dovoljna za lekovito dejstvo.

U laboratorijskim ispitivanjima je
dokazano da grupa prirodnih jedinjenja koji se nazivaju polifenoli mogu da
utiču na suzbijanje helikobakterije. Polifenoli se u značajnim količinama
nalaze u bobičastom voću, kao što su borovnice, maline, jagode, kupine,
brusnica. Studija u kojoj su osobe sa H. pylori infekcijom pile 250 mL soka
od borovnice dnevno u toku tri meseca, pokazala je da je 15% pacijenata
bilo negativno nakon tretmana i taj efekat je pripisan polifenolima. U
svakom slučaju, prirodni sokovi bogati polifenolima mogu da ispolje mnoge
pozitivne efekte na celokupno zdravlje. Na primer mogu da smanje upale,
jačaju imunitet, ispolje antioksidantnu aktivnost. Samim tim mogu da deluju
blagotvorno i na simptome infekcije heliko bakterijom.

Iako citrusno voće sadrži velike količine vitamina C koje pomaže oporavku
upaljenih tkiva, njihova prirodna kiselost može dodatno da nadraži želudac,
pa se preporučuje umereno konzumiranje.

Med protiv helikobakterije

Neke vrste meda, kao što je na primer manuka med, imaju bakteriostatsku
aktivnost. Do sada je sa izvesnom sigurnošću dokazana preventivna uloga,
odnosno da konzumiranje meda bar jednom nedeljno doprinosi smanjenju
rizika od infekcije heliko bakterijom. Zato možemo reći da je med koristan u
prevenciji protiv helikobakterije.

Ulja bogata omega 3 masnim kiselinama

Maslinovo ulje, ulje lana, lanene semenke, losos i tunjevina prdstavljaju

bogate izvore omega 3 masnih kiselina. Ove namirnice su pogodne u
ishrani kada je prisutna H. pylori infekcija, jer omega 3 masne kiseline
mogu da ublažavaju procese upale. Takođe, omega 3 masne kiseline
postoje i u formi dijetetskih suplemenata.

Čajevi protiv helikobakterije

Čajevi sadrže veliki broj prirodnih jedinjenja koja mogu da pomognu u borbi
protiv heliko bakterije i da ublaže simptome. Često se kao čajevi protiv
helikobakterije preporučuju zeleni čaj ili oni koji su mešavina lekovitog bilja,
s obzirom na to da ti čajevi najčešće utiču na smanjenje procesa upale
sluzokože želuca. Čaj od đumbira takođe može da bude koristan, jer
smanjuje osećaj mučnine.

Zabranjena ishrana i helikobakterija

Saznali ste kakva ishrana se preporučuje kod prisustva helikobakterije.

Veoma je važno da znate i koju hranu treba izbegavati prilikom infekcije
helikobakterijom. Opšte je poznato da stres, loša ishrana, alkohol i cigarete
mogu značajno da pogoršaju simptome infekcije helikobakterijom. Ukoliko
je u vašem organizmu prisutna helikobakterija, zabranjena hrana za
konzumiranje je sva prerađena, pržena, dimljena, masna, kisela i jako
začinjena hrana. Navedene vrste hrane dodatno povećavaju rizik i
mogućnost razvijanja infekcije helikobakterijom.

Izuzetnu pažnju treba obratiti i na unos soli. Dokazano je da veće količine

soli utiču na integritet sluzokože želuca i tako olakšavaju nastanjivanje
helikobakterije.

Alkohol, ali i veće količine kafe mogu da utiču na povećanje kiselosti u

želucu. Njihovo konzumiranje se ne preporučuje kod pacijenata sa H.
pylori infekcijom.

Kod nekih inficiranih osoba, čak i neke vrste čajeva, čokolada, paradajz,
male količine citrusa, ili blago začinjena hrana mogu značajno da pogoršaju
stanje. Zbog toga je najbolje da se svaka osoba koja ima H. pylori infekciju
dodatno posavetuje sa svojim lekarom ili nutricionistom oko načina ishrane.
Heliko bakterija ishrana – šta je dozvoljeno, a šta nikako ne bi smela da sadrži 
Strogo izbegavati duvanski dim jer stimuliše lučenje želudačne kiseline. Konzumirati integralni
dvopek, ovas i ječam. Izbegavati svež,beli, pšenični, kukuruzni hleb.
Integralni ili crveni pirinač se preporučuju za ručak do 15h u kombinaciji sa grilovanim povrćem ili
nemasnom ribom. Supe ili čorbe i kuvana jela ne začinjavati jakim začinima koji u sebi sadrže
aditive i pojačivače ukusa. Hranu ne zapržavati. Od mlečnih proizvoda preporučuje se kiselo
mleko, mladi sir i ponekad puter. Kravlje mleko se zabranjuje. Mahunarke (pasulj, grašak)
konzumirati u vidu pirea, ali u principu biti oprezan i ograničeno ih unositi.

Od povrća se preporučuje kupus, brokoli, spanać, artičoke, kelj, prokelj, rukola, repa, karfiol.
Trebalo bi izbegavati ili barem ograničiti paradajz i proizvode od paradajza, crni i beli luk,
krastavce, zelene paprike, pečurke, jer pojačavaju izlučivanje želudačne kiseline. Savetuje se
konzumiranje voća bogatog vlaknima mаline, kruške i šljive. Brusnice i jаbuke sаdrže flаvonoide
– hemikаlije koje mogu zaustaviti rast helikobakterije. Sok od brusnice je tаkođe bogаt
flаvonoidimа. Voće konzumirati između 16h i 18h, svaki treći ili četvrti dan. Meso (teletina,
junetina, piletina, zečetina…) ili riba (morska ili rečna) treba da budu kuvani, dinstani ili na žaru.
Izbegavati masnije i jače vrste mesa ili ribe. Zabranjena je upotreba svežih i prženih jaja.
Preporučuju se meko kuvana jaja. Jela treba da budu umereno topla, a napici umereno hladni,
jesti polako i dobro sažvakati.

edno od najvažnijih pravila na kome se zasniva gastritis dijeta jeste pravilan raspored i dovoljan razmak između svakog obroka. Ishrana je svakako ključ za lečenje ovog oboljenja, pa čak i onda kad vam lekar- gastroenterolog propiše odgovarajuće lekove za gastritis i helikobakter pilori infekciju.Jedan od važnih saveta jeste da izbegavate prejedanje tokom dana i večeri, te

se opredelite za one manje, ali i puno češće obroke. Ovaj savet se obično potpuno pogrešno tumači, pa ljudi jedu svakih sat-dva, što je svakako više nego pogrešno, jer na taj način dodatno opterećujemo želudac, forsiramo ga da konstantno radi, tj. vari hranu, uskraćujući mu priliku da se makar malo odmori. Gastritis dijeta

ima još jedno važno pravilo a ono glasi : nemojte piti vodu uz obrok, niti neposredno nakon

njega. Isto se odnosi i na konzumiranje voća. Njega je svakako najbolje da jedete ujutru, na

prazan stomak i  barem tridesetak minuta pre jela, odnosno četiri sata nakon obroka.

Kad jedete ribu i meso, nemojte ih nipošto kombinovati sa hlebom, pirinčem ili krompirom,

jer ćete tako samo dodatno otežati varenje.

Postoje namirnice koje pogubno deluju na sluzokožu želuca, te je potrebno da ih potpuno

izbacite iz ishrane ukoliko patite od ovog oboljenja – što i predlaže gastritis dijeta. Na ovom

spisku su gotovo svi suhomesnati proizvodi – počev od šunke, slanine, kobasica, brojnih

mesnih prerađevina (paštete, salame, viršle…) masnih i starih sireva, mleka, margarina,

lisnatih testa, peciva od belog brašna, šećera, gaziranih napitaka, alkoholnih pića, kafe,

cigareta, jakih začina, industrijskih suvih začina, preslane hrana, nezdravih grickalica,

kečapa, senfa, majoneza i dr..

Pečurke se takođe teško vare, te ih je poželjno izbegavati. Mahunarke jedite umereno,

najbolje izblendirane, u formi pirea ili krem čorbi. Ljuspice od graška,pasulja umeju teško

pasti na naš želudac.

Raskuvano povrće takođe otežava dobro varenje, te ga treba izbegavati. Dakle, neće vam

kupus napraviti prevelik problem, već jela od raskuvanog kupusa.

S druge strane, sirovi kupus je dozvoljen i preporučuje ga gastritis dijeta, a naročito u obliku

sveže ceđenog soka, koji važi za jedan od najboljih lekova za čir na želucu. Beli hleb uvek

zamenite sa integralnim, a na prženu i pohovanu hranu zaboravite i zaobilazite kad god ih

ugledate poslužene na stolu.

Gastritis dijeta preporučuje da svaki dan u sedmici započnete sa šoljom biljnog čaja i

porcijom svežeg voća, a pola sata kasnije pripremite doručak. Evo kako izgleda sedmodnevni

jelovnik za gastritis.

Gastritis je upala želudačne sluznice, koja često nastaje usled upotrebe nesteroidnih
protivupalnih lekova (antireumatici, brufen, lekovi protiv bolova i upala), ali i kod svih onih koji
duže vremena upotrebljavaju više lekova. Da bi se smanjili štetni efekti uzimanja lekova njih
treba uzimati posle jela ili tokom jela.

Međutim, vrlo često javljaju se i slučajevi obolevanja od gastritisa usled infekcije bakterijom
Helicobacter pilori. Tako da je najbolje u slučaju pojave bolova u želucu potražiti pomoć i savet
lekara.

Hrana koja je dobra za gastritis

Prva pomoć kod gastritisa je unošenje fermentisanih mlečnih proizvoda u ishranu. U jogurtu su
prisutne na hiljade mlečnih bakterija koje u procesu vrenja stvaraju mlečnu kiselinu, a na nivou
creva podstiču stvaranje zdrave bakterijske flore.

Međutim, nisu sve osobe koje imaju gastritis sposobne da uzimaju kiselo mlečne proizvode, jer
im to izaziva kiselinu ili mučninu. U tom slučaju, dijeta za gastritis mora biti bazirana na barenom
povrću.
Gastritis zahteva od pacijenta da se hrani umereno, da jede malo i često. Kod gastritisa nema
prejedanja i obilnih obroka. Voda se pije uvek 20 minuta pre jela, a ne tokom ili nakon obroka.
Izbegavati grickanje među obrocima.

Idealno bi bilo da osoba posti na vegetarijanskoj hrani, a ove namirnice se preporučuju:

Ananas, Artičoka, Badem, Bakalar, Banana, Belo meso, Cvekla, Djumbir, Fermentisani mlečni
proizvodi,  Ječmena kafa (Cikorija), Kopriva, Krompir, Kupusnjače, Lisnato zeleno povrće,
Maslinovo ulje, Palenta, Plava riba, Radič, Soja, Sočivo, Sveži kravlji sir, Testenina, Tofu sir
(Sojin sir),     Voda (Prolom voda, kišnica, meke vode), Špargla, čaj od Belog sleza, kičice,
slatkog korena.

Izbegavati sledeće namirnice:

Agrumi ili citrusno voće (limun, pomorandža, grejp), Alkohol (žestoka pića, vino, pivo, likeri),
Čokolada, Crni hleb, Grickalice, Jagoda, Školjke kamenice, Kafa, Kocka za supu, Koncentrat
paradajza, Kečap, Loj i mast, Med, Mladi luk, Sirće, Paprika, Voćni sokovi.

Suština ishrane kod gastritisa je da se pruži prilika sluznici želuca da se oporavi i regeneriše.
Treba napomenuti da je proces saniranja sluznice želuca dugotrajan i da traje par meseci, pa
treba biti pažljiv i uporan.