Životne namirnice

Nove vrste namirnica

 Funkcionalne namirnice
 Dijetetske namirnice
 Dijetetski suplementi
Funkcionalne namirnice
 Funkcionalnom hranom se može smatrati:
1.Hrana u kojoj je odre|ena komponenta prirodno poja~ana tokom procesa
sazrevanja;
2. Namirnica kojoj je komponenta sa povoljnim delovanjem dodata (probiotik, biljni
steroli), ili kojoj je komponenta sa nepovoljnim delovanjem oduzeta (smanjenje
sadr`aja zasi}enih masti, uklanjanje fitata enzimskim putem);
3. Namirnica u kojoj je priroda jedne ili vi{e komponenti modifikovana (hidroliza
proteina mleka u bebi formulama);
4. Uobičajena namirnica za koju se pokazalo da ima povoljan efekat po ljudsko
zdravlje (proizvodi od ovsa); Najčešće hrana kojoj je neki od sastojaka oduzet ili
dodat.
 Uvek u obliku hrane.
 Hrana koja pored nutritivnih efekata ima potvrđeno, pozitivno dejstvo na
određene funkcije organizma
 Dejstvo mora da bude naučno potvrđeno.
 Pozitivno dejstvo mora da se javi konzumiranjem uobičajene količine date
namirnice
Biološki aktivna jedinjenja u
funkcionalnim namirnicama
 Makronutrijent (rezistentni skrob ili n-3 masna kiselina)
 Mikronutrijent (vitamin ili mineral

 Neesencijalni sastojak hrane koji poseduje odre|enu

energetsku vrednost (oligosaharidi, konjugovana linolna
kiselina, biljni sterol, likopen).
 Fitohemikalija (sulforafan, izoflavoni, fitoestrogeni) ili `ivi
mikroorganizam (probiotici).
Nakon konzumiranja funkcionalne namirnice u digestivnom
traktu se osloba|a biološki aktivno jedinjenje, koje deluje na
mestu oslobađanja (dijetno vlakno, probiotik) ili se resorbuje
i distribuira do ciljnih tkiva, gde će ispoljiti povoljno dejstvo.
Dijetetske namirnice
 Dijetetske namirnice su namirnice za osobe sa posebnim
nutritivnim potrebama.
 To su namirnice koje se zbog svog posebnog sastava ili
posebnog načina proizvodnje jasno razlikuju od namirnica
uobičajenog sastava
Dijetetske namirnice
Dijetetske namirnice namenjene su da zadovolje posebne nutritivne zahteve:
 zdrave odojčadi i male dece
 određenih kategorija osoba kod kojih je poremećen proces probave ili
metabolizma
 određenih kategorija osoba koje se nalaze u posebnim fiziološkim stanjima
i kod kojih je potrebno postići posebno delovanje kontrolisanim unosom
određenih sastojaka hrane
Dijetetske namirnice
Klasifikacija:
1) formule za odojčad
2) hrana za odojčad i malu decu
3) hrana za osobe na dijeti za mršavljenje
4) hrana za posebne medicinske namene
5) hrana za osobe intolerantne na gluten
6) zamene za kuhinjsku so.
7) dodaci ishrani (dijetetski suplementi).
Dijetetske namirnice
• Na svakom pakovanju dijetetske namirnice mora biti navedena
oznaka »dijetetski proizvod«
• Deklaracijom, prezentacijom i reklamiranjem ne smeju se
pripisivati dijetetskim namirnicama i dijetetskim suplementima
svojstva prevencije, tretiranja i lečenja bolesti, ili se pozivati na
takva svojstva.
• Dijetetske namirnice i dijetetski suplementi, kao i namirnice
kojima su dodati vitamini, minerali, moraju da imaju istaknutu
nutritivnu deklaraciju.
Dijetetske namirnice
 Енергетска вредност и садржај хранљивих састојака
морају бити изражени на 100 g или 100 ml производа као
и на један оброк или једну дозу производа уколико је то
подесно. Поменуте вредности односе се на намирницу у
облику у коме се пушта у промет, а када је то подесно
могу да се односе на намирницу у облику у коме се
конзумира након припреме према упутству произвођача.

 Списак свих физиолошки активних састојака мора бити

праћен информацијом о њиховом садржају израженом на
100 g или 100 ml производа као и на један препоручен
оброк или једну препоручену дозу када је то подесно
Dijetetske namirnice
• Sve sirovine, dodaci, vitamini, minerali koje se koriste u proizvodnji
moraju da budu na pozitivnoj listi dodataka i da zadovoljavaju
kriterijume čistoće koji su propisani.

• Sledeće zdravstvene izjave nisu dozvoljene:

a) izjave koje sugerišu da neunošenje hrane može da utiče
na zdravlje;
b) izjave koje ukazuju na odnos ili količinu smanjenja
telesne mase
c) izjave koje se pozivaju na pojedinačne zdravstvene
radnike ili asocijacije koje nisu međunarodno priznate.
Formule za odojčad
 Formule za odojčad namenjene su za ishranu zdrave odojčadi
 Formule za odojčad klasifikuju se u sledeće dve kategorije:
 Početne formule za odojčad
 Prelazne formule za odojčad

 Početne formule za odojčad (infant formulae) su dijetetske namirnice

specijalno formulisane za odojčad tako da u potpunosti zadovolje njihove
nutritivne potrebe tokom prvih 4-6 meseci života do uvođenja dopunske
ishrane.

 Prelazne formule za odojčad (follow-on formulae) su dijetetske namirnice

specijalno formulisane za odojčad u periodu uvođenja dopunske ishrane
tako da čine glavnu tečnu namirnicu za odojčad stariju od 4-6 meseci u
periodu postepenog prelaska na raznovrsnu ishranu
Formule za odojčad
• Zabranjena je upotreba termina kao što su "humanizovano",
"maternizovano", "adaptirano”.

• Deklaracija za početne formule za odojčad iza reči "važne

napomene" mora da sadrži:
 navod o prednosti dojenja
 navod kojim se preporučuje da se proizvod koristi samo na osnovu
saveta zdravstvenih radnika nezavisnih od proizvođača hrane, koji se
brinu o zdravlju odojčeta ili majke, a na bazi individualnih posebnih
potreba za rast i razvoj odojčeta

• Deklaracija za početne formule za odojčad ne sme da sadrži slike

odojčeta niti druge slike ili tekst koji idealizuju upotrebu proizvoda,
izuzev grafičkih prikaza za laku identifikaciju proizvoda i za
ilustraciju načina njegove pripreme.
Formule za odojčad
 Formule se proizvode od
• Proteina kravljeg mleka
• Hidrolizata proteina
• Izolata proteina soje
• Kombinacija proteina
 Sastav formula je tačno definisan u pogledu:
 Energetske vrednosti
 Sadržaja proteina
 Sastava aminokiselina
 Biološke vrednosti proteina
 Sadržaja i sastava masti
 Sadržaja i sastava ugljenih hidrata
 Sadržaja i hemijskih oblika vitamina i minerala
 Zahtevi za zdravstvenu bezbednost formula su strožiji nego za
druge namirnice
 Dečja hrana
 Dečija hrana su dijetetske namirnice namenjene za zadovoljenje posebnih
potreba zdrave odojčadi starije od 4-6 meseci i male dece kao dopuna njihovoj
ishrani u periodu prelaska na raznovrsnu ishranu.
 Dečija hrana se klasifikuje na sledeći način:
1. prerađene namirnice na bazi žita koje se dele u četiri kategorije:
a) jednostavna žita koja su pripremljena, ili ih treba pripremiti dodatkom
mleka ili drugih odgovarajućih hranljivih tečnosti;
b) žita sa dodatkom visoko-proteinskih namirnica koja su
pripremljena ili ih treba pripremiti dodatkom vode ili drugih ne-
proteinskih tečnosti;
v) testenine koje se koriste nakon kuvanja u ključaloj vodi ili u drugim
odgovarajućim tečnostima;
g) dvopek ili keks koji se koriste ili direktno ili nakon usitnjavanja uz
dodatak vode, mleka ili drugih pogodnih tečnosti;
2. ostale prerađene namirnice izuzev prerađenih namirnica na bazi
Hrana za osobe na dijeti za mršavljenje

 Hrana za osobe na dijeti za mršavljenje su posebno

formulisane dijetetske namirnice sa smanjenom
energetskom vrednošću koje, kada se koriste u
skladu sa uputstvom proizvođača, zamenjuju
kompletnu dnevnu ishranu ili deo dnevne ishrane.
Hrana za posebne medicinske namene

 Hrana za posebne medicinske namene su posebno

prerađene ili formulisane dijetetske namirnice
namenjene za potpunu ili delimičnu ishranu pod
medicinskim nadzorom, pacijenata sa ograničenom,
smanjenom ili poremećenom sposobnošću unosa,
varenja, apsorpcije, metabolizma i izlučivanja namirnica
uobičajenog sastava, odnosno pojedinih njihovih
sastojaka, ili sa drugim medicinski ustanovljenim
nutritivnim zahtevima koji ne mogu da se zadovolje
modifikacijom normalne ishrane, upotrebom drugih
dijetetskih namirnica ili njihovom kombinacijom.
Hrana za posebne medicinske namene

• Hrana za posebne medicinske namene klasifikuje se na sledeće tri

kategorije:
• 1)Nutritivno potpune namirnice sa standardnim sastavom nutrijenata
koje, kada se koriste u skladu sa uputstvima proizvođača, mogu da
predstavljaju jedini izvor hrane za osobe kojima su namenjene;
• 2)Nutritivno potpune namirnice sa prilagođenim sastavom i
sadržajem hranljivih sastojaka specifičnim u odnosu na bolest,
poremećaj ili medicinsko stanje koje, kada se koriste u skladu sa
uputstvima proizvođača, mogu da predstavljaju jedini izvor hrane za
osobe kojima su namenjene;
• 3)Nutritivno nepotpune namirnice sa standardnim ili prilagođenim
sastavom i sadržajem hranljivih sastojaka u odnosu na bolest,
poremećaj ili medicinsko stanje, koje nisu pogodne za upotrebu kao
jedini izvor hrane.
Hrana za osobe intolerantne na gluten

• Gluten je proteinska frakcija pšenice, raži, ječma i ovsa ili varijeteta

dobijenih njihovim ukrštanjem i njihovih proizvoda, na koju su neke
osobe intolerantne i koja je nerastvorljiva u vodi i 0,5 M rastvoru
natrijum-hlorida .

• Termin "bez glutena" može se koristiti u deklarisanju, reklamiranju i

prezentaciji proizvoda samo ako sadržaj glutena nije veći od 20
mg/kg u namirnici u obliku u kom se prodaje krajnjem potrošaču.

• Termin „veoma nizak sadržaj glutena“ se može koristiti za namirnice

dobijene iz pšenice, raži, ječma, ovsa ili varijeteta dobijenih njihovim
ukrštanjem koje su posebno prerađene tako da sadržaj glutena
ne sme da bude veći od 100 mg/kg
Od februara 2014. na listi A Fonda za zdravstveno osiguranje
nalazi se bezglutensko brašno pod nazivom
Dr Schar (bez učešća od 10%)

Zamene za kuhinjsku so

Količina natrijuma u zamenama za so za ljudsku ishranu ne sme biti veća od 120 mg u 100
g zamene za so za ljudsku ishranu.
Regulativa – Dijetetske namirniceu EU
(Dir. 89/398/EEC, 96/84/EC, 99/41/EC)

1. infant formulae i follow-on formulae (2006/141/EC)

2. dečija hrana (Dir. 2006/125/EC)
3. hrana za osobe na dijeti za mršavljenje (Dir. 96/8/EC)
4. hrana za posebne medicinske namene (Dir. 1999/21/EC)
5. hrana za osobe intolerantne na gluten Reg (EC) No 41/2009
6. namirnice namenjene sportistima;
7. namirnice namenjene osobama sa poremećajima u
metabolizmu ugljenih hidtrata (dijabetes);
8. namirnice sa smanjenim sadržajem natrijuma i zamene za
kuhinjsku so.
Dijetetski suplementi
Namirnice koje dopunjuju normalnu ishranu i predstavljaju
koncentrovane izvore vitamina, minerala ili drugih supstanci sa
hranljivim ili fiziološkim efektom, pojedinačno ili u kombinaciji, a u
prometu su u doziranim oblicima dizajnirane da se uzimaju u
odmerenim pojedinačnim količinama (kapsule, tablete, kesice
praška, ampule tečnosti, bočice za doziranje u kapima i sl.)
Regulativa-Dijetetski suplementi (Dir. 2002/46/EC,
2006/37/EC, Reg.(EC) No 1170/2009)

 lista dozvoljenih vitamina i minerala

 jedinice za označavanje (mg, µg)
 supstance koje se koriste kao njihovi izvori
 posebni zahtevi za deklarisanje

Nije harmonizovano:
 maksimalne količine vitamina i minerala

 ostale supstance sa nutritivnim ili fiziološkim efektom

 biljni dijetetski suplementi

Dijetetske namirnice - regulativa RS

 Pravilnik o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim

zahtevima za aditive i njihove mešavine (Sl. List SCG br. 56/2003)
 Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane (Službeni glasnik RS.
broj 85/ 2013)
 Pravilnik o označavanju upakovanih namirnica namenjenih za ishranu odojčadi i
male dece("Sl. List SCG", br. 4/2005)

 Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda (Sl. Glasnik RS br.

45/2010, 27/2011 , 50/2012, 21/2015 i 75/2015).
 dijetetske namirnice
 dijetetske suplemente
 nutritivne izjave
 zdravstvene izjave
 označavanje alergen
Prvi princip racionalne ishrane

Organizam sagorevanjem

1g kJ kcal
Uglj.h. 17,1 4,1
Masti 38,9 9,3
Prot. 17,1 4,1
Drugi princip racionalne ishrane

Vitamini

Esencijalne
masne Minerali
kiseline
Esencijalni
nutrijenti

Esencijalne
amino Voda
kiseline
 Treći princip racionalne ishrane

• Odnos nutrijenata

Proteini Vitamin
Masti
Biljni Vitamini B Na Ca
Biljne
Životinjski Minerali Uglj. K P
Životinjske
hidrati
Četvrti princip racionalne ishrane

 Hrana mora biti...

 Biološkivredna
 Zdravstveno ispravna
 Optimalna ishrana kroz istoriju
prevencija bolesti,
 poboljšanje kvaliteta života,
 obezbeđenje individualno
smanjenje incidence optimalnih količina nutrimenata za
bez malnutricija i
hroničnih nezaraznih postizanje maksimalnih fizioloških
nutritivnih deficita mogućnosti svakog pojedinaca
bolesti

Unos Smanjen unos Individualizovan

CILJ
CILJ

CILJ
neophodnih neželjenih optimalni unos
količina sastojaka poželjnih
energije i sastojaka
nutrimenata
Dijetarne preporuke
 White House Conference on Nutrition and Health-1970.
 Razvoj dijetarnih preporuka u SAD – 1977-
 US Senate Select Committee on Nutrition and Human Needs
 National Academy of Science
 National Cancer Institute
 American Dijabetes Association
 American Heart Association

 World Health Organization

 Food and Agriculture Organization of United Nations
Piramida ishrane
 Piramida ishrane na slikovit način
prikazuje koje vrste namirnica i u
kojoj količini treba svakodnevno jesti.
 Namirnice su podeljene u šest
osnovnih grupa i raspoređene na
četiri sprata (nivoa).
 Viši spratovi piramide imaju manju
površinu, a hrana prikazana u njima
uzima se u manjim količinama. Kod
nižih spratova je obrnuto.
Prvobitna piramida ishrane iz 1992. god.
Moj tanjir (My plate)
Žitarice
Osnovu svakodnevne ishrane treba da čine žitarice i
proizvodi od žitarica, pirinač, krompir, testenina (u
skladu sa prvim principom racionalne ishrane).
Integralne žitarice imaju prednost
Preporučeni dnevni unos žitarica:
- 1500 kCal 3 porcije
- 2200 kCal 4 porcije
- 2800 kCal 6 porcija

Porcija je kriška hleba, 30 g kukuruznih pahuljica, ½

šolje testenina ili kuvanog pirinča ili manji kolač.
Povrće i voće
• Preporučeni dnevni unos povrća i voća je >400 g
dnevno.
• Prosečan dnevni unos za dnevne energetske
potrebe od
- 1500 kCal 3 porcije
- 2200 kCal 4 porcije
- 2800 kCal 6 porcija
Mleko i mlečni proizvodi
• Preporučeni dnevni unos:
1500 kCal 2 porcije
2200 kCal 2,5 porcije
2800 kCal 3 porcije
Porciju: 125 ml mleka ili mlečnog napitka ili 30-50 g sira
(zavisno od vrste)
Proizvodi sa smanjenim sadržajem masti imaju prioritet.
Dijetarne preporuke kažu: 2 šolje mleka/mlečnih napitaka sa
niskim sadržajem masti dnevno za decu i adolescente, a 1-2
za odrasle zdrave osobe ili odgovarajuću količinu mlečnih
proizvoda
Meso, ribe, jaja
• Preporučeni dnevni unos ove grupe je za prosečan
dnevni unos od:
- 1500 kCal 1 porcija
- 2200 kCal 2 porcije
- 2800 kCal 3 porcije
• Porcija je oko 80 g jestivog sirovog dela mršavog
mesa ili jedno jaje.
Masti i ulja
• Količina ulja prema energetskim potrebama za
prosečan dnevni unos od:
-1500 kCal 10 g
- 2200 kCal 11g
- 2800 kCal 14 g
 Generalne preporuke WHO
 Ukupne masti 15-30%
 Zasićene masti <10%
 PMK 6-10%
 n-6 PMK 5-8%
 n-3 PMK1-2%
 Trans masne kiseline <1%
 MMK iz razlike
 Ukupni ugljeni hidrati 55-75% (priroda UH, nizak GI)
 Slobodni šećeri <10%
 Proteini 10-15%
 Holesterol <300 mg dnevno
 Kuhinjska so, natrijum <5 g per day (<2 g per day)
 Voće i povrće >400 g dnevno
 Ukupna dijetna vlakna 14 g/1000 kcal
 30 minuta umerene fizičke aktivnosti
Šta je mediteranska dijeta?

 Dijeta zasnovana na tradicionaloj ishrani

mediteranskih zemalja
 Italije Grčke i Španije
 “Otkrivena” 1945. (Ancel Keys)
Mediteranska ishrana
Lyon Diet Heart Study (1994. god.)
 605 pacijenata sa KBS, sa preživljenim infarktom

 Randomizirana studija:

1. grupa-Mediteranska dijeta
(više vlakana, više vitamina C, više omega 3 masnih kiselina i
alfa linolenske kiseline, manje holesterola i zasićenih masti)
2. grupa - Kontrolna grupa
 Rezultati:
 Nakon 4 godine pokazano je smanjenje rizika za 50% - 70 % od
drugog infarkta
 Manji rizik od kancera i manja stopa smrtnosti
 Vegetarijanstvo
 Vegetarijanstvo (lat. vegetus - živ, krepak, čio;
lat. vegetatio - biljke, rastinje)

 način ishrane koji isključuje upotrebu mesa ali i

drugih namirnica životinjskog porekla
Vegetarijanstvo

 Saznanja o vegetarijanskoj ishrani datiraju unazad

nekoliko hiljada godina

 1847. osnovano Vegetarijansko Društvo (Vegetarian

Society UK)
 Tipovi vegetarijanske dijete

• Lakto-ovo: konzumiraju jaja, mleko i

mlečne proizvode
• Pesko: konzumiraju ribu
• Vegani: isključivo biljne namirnice
• Frutarijanci: sirovo i sušeno voće,
orahe, med i maslinovo ulje
• Striktni frutarijanci: samo voće koje
samo otpadne sa drveta
 Proteini
 Nedovoljan unos punovrednih proteina
 Neophodno pravilno kombinovanje namirnica (biljni proteini nepotpuni ili
delimično nepotpuni)
 Celijačna bolest (glutenska enteropatija)

 Hronično doživotno inflamatorno oboljenje tankog creva

 Genetska predispozicija
 Pokretač i činilac koji podržava bolest je prolaminska frakcija proteina
glutena koji se nalazi u pšenici, raži, (ovsu) i ječmu.
 Dijagnostika: duodenalna biopsija i serološki testovi

PROBLEM: “skriveni gluten” ili unakrsna

kontaminacija proizvoda tokom proizvodnje i
pakovanja proizvoda.
Jedini vid terapije je eliminaciona dijeta, odnosno
isključivanje glutena iz ishrane.
Namirnice pogodne za osobe sa intolerancijom na
gluten

Dijetetski proizvodi bez Dijetetski proizvodi Druge namirnice koje

glutena (gluten-free) sa veoma niskim su po svom poreklu
sadržajem glutena pogodne da budu deo
< 20 mg/kg bezglutenske ishrane
20-100mg/kg < 20 mg/kg
Dozvoljena oznaka:
Dozvoljene oznake: Dozvoljene oznake: “ova namirnica je po
“dijetetski proizvod” “dijetetski proizvod” svom poreklu bez
“bez glutena” ili “sa veoma niskim glutena (gluten-free)”
“gluten-free” sadržajem glutena”
Zabranjene oznake:
Zabranjene oznake: “dijetetski proizvod”
“bez glutena” “specijalna dijetetska
“gluten-free” namirnica” i sl.
Poremećaji ishrane

Desetа klаsifikаcijа mentаlnih bolesti Svetske zdrаvstvene orgаnizаcije

definiše tri osnovna oblika mentalno uslovljenih poremećaja ishrane
( ICD-10):

1. Anorexia Nervosa (anoreksija)

2. Bulimia Nervosa (bulimija)

3. Binge eating disorder (kompulsivno prejedanje)

Nerealistični ciljevi
Prosečan foto model:

VISINA - 175,2 cm

TEŽINA - 50 kg

BMI - 16,3
Anorexia Nervosa

1. Restriktivni tip – gubitak telesne težine

prvenstveno zbog dijete, posta ili
prekomernog telesnog vežbanja, bez
redovnih prejedanja ili pražnjenja.

2. Prežderavajući/purgativni tip - osoba

se redovno prejeda i prazni putem
samovoljnog povraćanja ili
zloupotrebe laksativa, diuretika ili
emetika; neke osobe se ne prejedaju,
ali se redovno prazne nakon
konzumacije vrlo malih količina hrane
 Kriterijumi za anoreksiju Svetske zdravstvene
organizacije (WHO) su:

 gubitаk telesne mаse nаjmаnje 15% u odnosu nа očekivаnu telesnu mаsu

zа određen uzrаst i telesnu visinu, odnosno indeks telesne mаse (BMI –
body mass index) mаnji od 17,5 kg/m²

 gubitаk kilogrаmа je sаmoizаzvаn izbegаvаnjem visokoenergetskih

nаmirnicа uz izаzivаnje povrаćаnjа, izаzivаnje defekаcije, fizičkim
аktivnostimа do grаnicа izdržljivosti, korišćenjem lekovа koji smаnjuju
аpetit, kаo i upotrebom diuretika

 iskrivljenа slikа o sopstvenom telu uz nаmetljiv strаh od debljаnjа

 izostаnаk menstruаcije kod devojаkа, gubitаk potencije kod mlаdićа,

povišen nivo hormonа rаstа, povišen nivo kortizolа, promene u koncentrаciji
hormonа štitne žlezde i insulinа
Klinička slika anoreksije
 Pothranjenost
 Gubitak 15-60% normalne telesne težine
 Opsednutost slikom svog tela
 Poricanje bolesti
 Posvećenost da ostanu mršavi
 Amenoreja
Primer
mod merenja Standard vreme merenja 12:20
Telesna visina (cm) 154.0 Telesna voda (kg) 21.2
Telesna masa (kg) 34.1↓ Bezmasna tel. masa (kg) 28.9
BMI (kg/m2) 14.4↓ Sadržaj masti (kg) 5.2
BMR (kcal) 1131.0 Ukupan sadržaj masti (%) 15.2

-gubitаk telesne mаse 20% u odnosu nа očekivаnu telesnu mаsu

-amenoreja
-anksioznost umerenog stepena, sa povremenim probojima visoke
anksioznosti; blaži stepen depresivnog raspoloženja, kao i kompromitovani
voljno-nagonski dinamizmi u smislu socijalne izolacije.
 Primer

WBC (10e9/L) 3.97 4.00-9.00 ↓

NEU 1.52 1.70-7.70 ↓
fol.faza (35-150) sred.ciklusa (150-500)
Estradiol (pg/L) 25 lut.faza (70-250) ↓
Cortisol (nmol/L) 773 138-690 ↑
FT3 (pg/ml) 1.29 1.71-3.71 ↓
Bulimia Nervosa

1.Tip u kojem dominirа korišćenje

lekovа - tokom аktuelne ponovljene
epizode prejedanja, osobа izаzivа
povrаćаnje, zloupotrebljаvа lаksаtive,
diuretike i klistire

2.Tip u kojem dominirа intenzivno

vežbаnje - tokom аktuelne ponovljene
epizode prejedanja, osobа se
izglаdnjuje, intenzivno vežbа i ređe
uoptrebljаvа lаksаtive, diuretike i
klistire
 Kriterijumi zа poremećaj (DSM-V):

 Ponаvljаnje epizoda prejedаnjа pri kojimа osobe obolele od bulimije

konzumiraju količinski neuporedivo više hrane nego što je uobičajeno, u
vremenskim periodimа krаćim od dvа sаtа
 Gubitak kontrole nаd količinom i vrstom unete hrаne
 Ponаvljаno korišćenje lаksаtivа, diuretikа, klistirа, kаo i fizičko
iscrpljivаnje
 Prejedаnje i fizičko iscrpljivаnje se ponаvljа dvа putа nedeljno u
poslednjа tri mesecа
 Procenа sopstvenih kvаlitetа je vezаnа zа telesnu mаsu i izgled telа
 Binge eating disorder

Binge eating disorder (kompulsivno prejedanje) -

ponavljanje epizoda unošenja ogromnih količina hrane za
kratki vremenski period koje karakteriše nedostatak
kontrole nad unošenjem hrane. Često se javljaju osećanja
grešnosti, sramote i gađenja, pa se pacijent krije i prejeda u
samoći.
Simptomi kompulsivnog prejedanja:

 Uzimanje nadprosečno velikih porcija hrane

 Uzimanje hrane kada su siti
 Često osamljivanje tokom jela
 Osećaj nemogućnosti kontrolisanja unosa velikih količina hrane
 Osećaj sramote, poniženja i krivice zbog prejedanja
 Depresija i anksioznost
 Osećaj usamljenosti i sramote od razgovora o svojim
emocijama
 Česte bezuspešne dijete
Posledice i komplikacije usled
kompulsivnog prejedanja:
 Komplikacije slične kao kod bulimije
 Stres
 Nesanica
 Suidicne ideje
 Hipertenzija
 Hiperholesterolemija
 Dijabetes tip 2
 Bolesti žučne kese, jetre i bubrega
Terapija poremećaja ishrane
 Terapija poremećaja ishrane
 Interaktivni odnos između bolesnika i terapeuta
 Informisanje i edukacija porodice i uključivanje porodice u preuzimanju
odgovornosti
 Evaluacija potrebe za hospitalizacijom
 Procena pothranjenosti
 Obnavljanje zdravih obrazaca ishrane
 Dijetoterapija
 Kognitivno-bihejvioralna terapija
 Psihoterapija
 Grupna terapija
 Fizikalna terapija
 Farmakoterapija
Kriterijumi za hospitalizaciju bolesnika sa poremećajem
ishrane:
 Indeks telesne mase (BMI) ispod 15 kg/m² ili relativna telesna
masa ispod 75% od očekivane telesne mase za uzrast i visinu
 Prisutna dehidratacija
 Cirkulatorni kolaps, manifestovan niskim krvnim pritiskom, sporim
ili iregularnim pulsom, slaba periferna cirkulacija
 Elektrolitni deficit
 Uporno povraćanje i povraćanje krvi
 Depresija, suicidalne ideje ili namere, ili drugi teži psihijatrijski
poremećaji
 Neuspelo ambulantno lečenje
 Medicinska nutritivna terapija poremećaja ishrane

Cilj:
1.Uspostavljanje normalne telesne težine
2. Obnavljanje zdravih obrazaca ishrane
Zadaci nutricioniste:
 planiranje unosa hrane koji je prihvatljiv za bolesnika
 postepeno povećanje unosa hrane
 preporučivanje zamene namirnica
 naglašavanje značaja esencijalnih nutrijenata
 savetovanje oko racionalne primene suplemenata
Nutritivna terapija podrazumeva:

1. Ocenu ishrane i pothranjenosti

2. Dijetoterapiju – dijetarne intervencije
3. Edukaciju o ishrani
Ocena ishrane i pothranjenosti

1. Anamneza ishrane
 Procena energetskog unosa
 Procena unosa makro- i mikronutrijenata
 Procena stavova vezanih za ishranu
 Ponašanje u ishrani
2. Ocena biohemijskih i metaboličkih indikatora
ishranjenosti
3. Antropometrijska procena ishranjenosti
 određivanje procenta masti u organizmu, odnosno
mršave mase tela
Dijetarne intervencije kod poremećaja ishrane
podrazumevaju:

1. Pravilno balansiranje određenih nutrijenata i

povećanje energetskog unosa
2. Potenciranje određenih nutrijenata, odnosno
namirnica
3. Potenciranje određenih jedinjenja u namirnicama
(fortifikovane namirnice)
4. Suplementaciju