VODA

• Voda je najvažnija hranljiva materija za

život svakog živog bića

• Voda je uslov za život

• Organizam čoveka bez hrane može da živi

oko 8 nedelja ali bez vode samo nekoliko
dana
• Organizam nema rezerve vode već je njen
osnovni izvor za čoveka unos putem
tečnosti i hrane

• Voda predstavlja najvažniji sastojak živih

organizama jer je neophodan sastojak u
ćelijama i u vanćelijskim tečostima kao što
su međućelijska tečnost, krv, limfa,...
• Možemo da kažemo da je voda hrana, a u
ljudskom organizmu ima fiziološku ulogu
koja se ogleda
• u prenosu hranljivih materija
• zaštiti jer voda predstavlja mazivo i čistač
– suze, sinovijalna tečnost
• reguliše telesnu temperaturu
• učestvuje u biohemijskim reakcijama
• rastvaranju organskih i neorganskih
jedinjenja u organizmu
• U telu odraslog muškarca ima oko 60-70%
vode a kod žena 50 - 55% od telesne
mase

• Procenat vode u telesnoj masi odojčeta i

malog deteta je još veći
• Različite količine vode su u različitim
tkivima

• Voda čini najveći deo telesne mase krvi –

90%, potom bubrega – 83%, mozga –
80%, mišića – 75%, jetre – 71% i manji
deo kostuju – 22% i masnog kiva – 20%
 Slobodna voda

• Slobodna voda ulazi u sastav pojedinih

tečnosti u organizmu – krv, limfa, sekreti
organa,...i u njoj su rastvorene razne
hranljive materije: mineralne materije,
belančevine, ugljeni hidrati,...
 Vezana voda

• Vezana voda ulazi u sastav nekih

jedinjenja npr. belančevina i zove se još
hidrataciona voda.
 Telesna voda

Telesna voda se sastoji iz:

1. ćelijske vode koja je u ćelijama/u

ćelijskom prostoru (intracelularni prostor
ICP) raznih tkiva i organa i ona je 2/3
ukupne telesne vode
 Telesna voda
2. vanćelijske vode (ekstracelularni
prostor ECP) ona je 2/3 ukupne telesne
vode i sastoji se iz:

• međućelijske vode – 3/4 (24%)

intersticijalna tečnost

• vaskularne tečnosti – 1/4 (6-7%)

vanćelijske vode a nalazi se u krvnim
sudovima (plazma)
 ICP - intracelularni prostor

• Bogat je proteinima, kalijumom ,

magnezijumom, fosfatima, sulfatima,
kalcijumom
ECP - ekstracelularni prostor

• To su ustvari krv i limfa

• U njoj dominiraju joni natrijuma i hlora,

bikarbonati i kiseline
• Kretanje vode između ICP i ECP regulisano
je razlikom osmotskih pritisaka
(difundovanje vode od mesta manje ka
mestu veće koncentracije radi
izjednačavanja koncentracija rastvorenih
materija), onkotskim pritiskom (on
definiše koncentraciju koloidnih materija
/dominantno proteina plazme) i
hidrostatskim pritiskom (predstavlja
pritisak ukupne zapremine krvi na zidove
krvnih sudova)
• Radi održavanja ravnoteže tečnosti u
organizmu unos vode mora biti jednak
njenom gubitku

• Smatra se da se dnevno oko 1500 ml vode

unosi uzimanjem vode i drugih tečnosti
(čaj, mleko, sokovi,...), oko 1000ml unosi
se hranom i oko 250 ml stvara se
metaboličkim procesima
• Voda se iz organizma najviše gubi
izlučivanjem mokraće (oko 1450ml), zatim
oko 1000ml procesima perspiracije
(znojenje), nevidljive i neosetljive
evaporacije (koža, pluća) i najmanji deo,
oko 100ml, gubi se stolicom
 POTREBE ZA VODOM

• Potrebe za vodom kod čoveka zavise od

pola, starosti, načina ishrane,
zdravstvenog i fiziološkog stanja
organizma

• Potreba za vodom povećava se kod

ishrane bogatom proteinima, kuhinjskom
soli, kofeinom, dijetnim vlaknima
• Povećanu potrebu za vodom imaju i
trudnice (povećanje zapremine krvi,
stvaranje amnionske tečnosti, potreba
ishrane fetusa), dojilje (oko 750 ml
majčinog mleka je voda),odojčad
(potrebe odojčeta za vodom su veće zbog
nedovoljno razvijene bubrežne funkcije i
posledično povećanog gubitka vode
nevidljivom evaporacijom i zbog
nemogućnosti glasovnog izražavanja žeđi)
i sve osobe pri svakom većem fizičkom
naporu
• Bolesti koje uslovljavaju različite potrebe za
vodom kod čoveka su oboljenja
gastrointestinalnog trakta (povraćanje,
dijareja, stome)
• oboljenja bubrega (glomerulonefritis,
bubrežna insuficijencija, hemodijaliza)
• infekcije
• sepsa
• opekotine
• povrede ili oboljenja centralnog nervnog
sistema
• oboljenja endokrilnih organa (pljuvačne
žlezde, pankreas)
 DEHIDRATACIJA

• Ukoliko je gubitak veći od unosa, govori se

o dehidrataciji

• Simptomi dehidratacije su žeđ, umor,

palpacija, ubrzan rad srca, povećanje
telesne temperature, osećaj umora i
letargije, opšti zamor, smanjenje fizičke
sposobnosti, opstipacija
 DEHIDRATACIJA

• Pošto su simptomi dehidratacije

nespecifični, teško se prepoznaju i često
dehidratacija ostaje nedijagnostikovana
• Klinički znaci koji ukazuju na dehidrataciju
su smanjeni turgor i elastičnost kože,
uvučene fontanele kod odojčadi, promena
boje i količine urina, promena
osmolarnosti plazme, promena telesne
mase.
 DEHIDRATACIJA

• Dehidratacija kod odraslih osoba prema

odnosu tečnosti i elektrolita može se
klasifikovati kao
• Izotonična
• Hipertonična
• Hipotonična
 Izotonična dehidratacija

• Izotoničnu dehidrataciju karakteriše

ravnomerni gubitak vode i elektrolita iz
ekstracelularnog prostora (ECP)

• Viđa se kod ascitesa, pleuralnih izliva,

nedovoljnog unosa vode i minerala
Hiperotonična dehidratacija

• Hiperotoničnu dehidrataciju karakteriše

gubitak vode veći od gubitka elektrolita

• Nastaje kod povraćanja, naglašenog

znojenja, nedovoljnog unosa vode,
dijareje i diureze
 Hipotonična dehidratacija

• Hipotoničnu dehidrataciju karakteriše veći

gubitak elektrolita u odnosu na gubitak
tečnosti
• Utvrđuje se kod dijareje, oboljenja
gastrointestinalnog traktasa drenažnim
odvođenjem sadržaja, kod upotrebe
tijazidnih diuretika, kod ekscesivnog unosa
vode koji nije praćen unosom natrijuma
• Gubitak od 3% telesne vode uslovljava
smanjenje zapremine krvi, smanjenje
količine kiseonika u tkivima, smanjenje
koncentracije hranljivih materija koje se
raznose krvlju i smanjeno odstranjivanje
razgradnih produkata metabolizma iz ćelija
• Gubitak od 5% telesne vode uslovljava
konfuziju i dezorjentaciju, dok gubitak od
20% vode dovodi do smrti

• Dehidratacija je ozbiljno stanje za sve

uzraste , bez obzira na pol, a posebno kod
dece starosti do pet godina
• Kada je unos vode veći od gubitaka,
govori se o hiperhidrataciji (intoksikacija
vodom)
• Maksimalna zapremina urina je oko 1l/sat
kod odraslih osoba
• Hiperhidratacija je manje učestala ali
može da dovede do fatalnog ishoda zbog
edema mozga
• Moguća je kod novorođenčadi, kod
maratonaca, osoba sa naglašenim
znojenjem, kod psihijatrijskih oboljenja,...
• Oko 8 l vode se izluči za 24 časa u organe
za varenje u vidu raznih sokova -
pljuvačka, želudačni sok, pankreasni
sok,...

• Ta voda omogućava odnošenje dovoljne

količine enzima u organe za varenje a koji
treba da omoguće razgradnju i apsorpciju
hrane
• Voda se stalno kreće kroz organizam i
ulazi u razne ćelije i izlazi iz njih – oko 50 l
vode svakodnevno prođe kroz ćelijske
opne, ulazeći i izlazeći iz ćelija

• Količina vode koja je potrebna organizmu

u toku 24 časa zavisi od količine vode koju
organizam izgubi u toku dana preko
mokraće, stolice, suza,znoja i disanjem
 Preporuke

• Prema preporukama Evropske agencije za

bezbednost hrane (2010.god) preporučeni
dnevni unos vode za odrasle zdrave osobe
starosti 19 – 70 godina pri umerenim
klimatskim uslovima i sa umerenom
fizičkom aktivnošću (PAL 1,6) iznosi
2,5l/dan za muškarce i 2,0 l/dan za žene
• Preporuke SZO zavise od stepena fizičke
aktivnosti individue i kreću se od 2,2 do
4,9l/dan za odrasle osobe

• U nordijskim zemljama, Nemačkoj, Austriji

i Švajcarskoj preporučuje se unos vode u
odnosu na DEP, pa tako odrasla zdrava
osoba treba da unese 1ml vode/1 kcal
DEP, za odojčad 1,5 ml vode/1 kcal DEP,
za adolescente 1,2 ml vode/1 kcal DEP i za
stare osobe 1,1, ml vode/1 kcal DEP
Pokazatelj dehidratacije / boja
mokraće
HVALA