STERILIZACIJA

ASEPSA
je pojam koji oznacava potpuno odsustvo svih mikroorgaizama ,ima profilakticni znacaj jer se
primenom asepticnog rada sprecava prodor mikroorganizama u organizam.
Metoda asepse je sterilizacija .
Sterilizacija
je postupak ( metoda asepse ) kojom se unistavaju svi oblici mikroorganizama I njihovih spora na
svim predmetima, instrumenata ,materijala, sto znaci potpuno odsusutvo svih mikroorganizma.
Postupkom steririlizacije sprecavamo unosenje patigenih mikroorganizama putem predmeta koji
dolaze u kontakt sa tkivima .
Sterilizacija koristi ; fizicku I hemijsku metodu .

Fizicke metode sterilizacije

1. Sve oblike toplote; vlazna I suva

2. Vodonik peroksid
3. Gas – etilenoksid
4. Parno formadehidna sterilizacija .
5. Gama zracenje

U klinickom radu od fizickih metoda sterilizacije najcesce se koristi toplota dok si druge metode
etilen I gama rezervisane za farmaceutske fabrike.

1. Sve oblike toplote; vlazna I suva

VLAZNA

a) .vodena para pod pritiskom –

Autoklav ( sterilisan materijal traje 72 h ukoliko se ne upotrebi onda se ponavlja sterilizacija )
” Program Tekstil “ na temperaturi od 134 C , pod pritiskom od 2.5 bara u trajanju od 3.5 min… od
postizanja temperature za
Za” gumeni materijali “ na temperaturi od 121 C , pod pritiskom 1,2 bara u trajanju od 20 min.
Autoklav : Ona je najbolja , najefikasnija I najeftinija.
Autoklav ima ; a) koji je ugradjen u zid b) stajaci koji je spoljasnji autoklav I I c ) mali PORTABL
– koji se koristi za brzu sterilizaciju I manju kolicinu hiruskog materijala

Provera autoklava ; BOWIE DICK test ; zbog sigurnosti svakodnevno se radi provera aparata
takozvana SIMULTANA STERILIZACIJA : vremenski normativ za proveru je 5 min na
temperaturi od 134 C pomocu ovog testa.Nakon zavrsetka proverava se boja testa . Kada je provera
obavljena ubacuju se odredjeni materijali u specijalne dobose SCHIM-MELBUSCHOV iodabira
program.

b ) voda- kuvanje oprani instrumenti se stavljaju u posude za to namenjene na poseban ulozak na

kome se stavljaju instrumenti koje imaju elektricni ili petrolejski grejac . Postize se manja temperatura
od 100C, 15-30 min . , sto je malo I nekoristi se jer virus hepatitisa ne unustava
 SUVA

a ) toplim suvim vazduhom- sprovodi se u suvi sterilizator ( staklo , porcelan ,metal,.Ima

termometar I termostat.Traje 2h od momenta postizanja temperature od 180-220 C .
Pogodnost ove sterilizacije je sto se na ovakoj visokoj temperaturi unistava virus hepatitisa ali
nedostatak je sto se ostecuju intrumenti

b ) . plamen – spaljivanje ; brza je I efikasna ali se retko koristi ,instrumenti se stave u metalni
sud preliju alkoholom I zapale.Plamen dovodi do T 550c

Gas – etilen-oksid
spada u hladnu sterilizaciju , ; osetljivi opticki instrumenti , plasticni delovi masina za ekstrakorporalni
krvotok, graftovi , delovi za inplantaciju , valvule ,proteze.. 30 min. na T od 60C I pritiskom od 5.5
bara , nakon toga ukljucuje se program vakumiranja I zracnog prociscavanja ako ne ondase materijali
isperu sterilnim fizioloskim rastvorom.
Gama zracenje
sprovodi se u farmaceuskim fabrikama za plasticne spriceve , igala, konaca,sistema za infuziju,
skalpera, tubusa , katetera , sondi , drenova .Jonizujuce zracenje iz aparata
Ultraljubicasto zracenje
pomocu Germicidne lampe koja emituje 2537 angstrema , za vazduh u prostorijama( protiv virusa I
bakterijama)
Formalinskim tabletama
za sterisisanje kada drugacije nije moguce , najkrace vreme je 12 h na sobnoj temperaturi
Parno formadehidna sterilizacija .
Sterilizacija na niski temperaturama , koristi zasicene pare zajedno sa hemijskim I termofizickim
karakteristikama gasnog formaldehida; sterilisu se elementi izgradjeni od termoosetljivih medicinskih
materijala ;endoskop, dugacke cevi , spricevi ,graftovi , opticki instrumenti ,

Kontrola sterilizacije - 3 metode kontrole sterilizacije

Ispravnost sterilizacije mora se kontrolisati I, I konterole se obavljaju svakodnevno , mesecno I nakon

neke popravke . Vodi se uredno dokumentacija .

1. Fizicka ; kontrola ;rad aparata , postignute temperature na termometru ,i kontroli postignutog

pritisak, ocitavanje na manometru vreme.
2. Hemijska ; ona se svakodnevno obavlja u primeni hemijski materijala koji se pod uticajem
temperature od 115-120 C tope I prelaze iz jednog agregatnog stanja u drugo ili menjaju boju kada je
uspesna .Kontrola se vrsi pomocu test traka( na beloj podlozi imaju jedva vidljive linije koje nakon
sterilizacije menjaju boju.)Mikulicev papir- takodje menja boju kod uspesne sterilizacije .

3. Bakterioloska-bioloska: najsigurnija I njapouzdanija. u autoklavu se stavljaju Petrijeve solje sa

kulturom otpornih bakterija ( bacil antraxa ili ampule sa sporama bacila suptilisa) ,zajedno sa
materijalom.. Ukoliko su unistene bakterije (,kolonije,) to znaci da je sterilizacija uspesna., I autoklav
ispravan. Radi se mesecno a po potrebi I ranije. Takodje provera kontrole sterilizacije moze se vrsiti I
uzimanje briseva ili stavljenjem dela sterilnog zavojnog materijala na bakterioloske podloge.Podloge
moraju ostati sterilne ukoliko je sterilizacija uspesna.
 Pranje I priprema materijala ( instrumenata ) za sterilizaciju

Upotrebljim materijal se prvo pere u previjalistu , instrumenti se odnose iz operacione sale -putem
prljavo – u prostoriju za pranje, . Svaki instrument se posebno pere kao I njegovi delovi (zgolbe
povrsine, supljine ,) Prvo hladnom vodom, pa toplom vodom do 35 C -pomocu mekane cetkice sa
dezinfekcionim sredstvom.Zatim se brisu gazom I redjaju na kompresu. Pakuju se u komtlete koji je
standardizovan I koji se evidentira ( broj instrumenata , datum sterilizacije , ,kontrolna traka I potpis
instrumentarke koja je pakovala.

Priprema zavojnog materijala I operacionog vesa za sterilizaciju.

Gaze se pakuju po 9 komada ,10 ta je fiksaciona ,tako da u jednom pakovanju ima 10 komada gaza, a
tupferi po 30 komada.; ovako se pakuju radi lakseg kontrolisanja njihov broja u toku operacije.
Ves se sklapa I pakuje u standardizovane pakete za odredjene operacije a redosled je ; prvo ovo sto
instrumentarki poslednje treba a zadnje se pakuje, odnosno prvo odozgo, je ono sto instrumentarki
prvo treba , sto ce prvo uzeti. .Set se pakuje u carsav I dupli HAVANA papir na kome je nalepljena
kontroln traka , datum dokle materijal moze da se koristi . Moze biti pakovan I u dobose.

ANTISEPSA

je skup postupaka I mera kojima se unistavaju prouzrokovaci infekcija ili se njihova virulencija oslabi
tako da ne mogu da izazovu infekciju.
Postupak kojinse koristu u antisepsi je dezinfekcija

Dezinfekcijom se postize bioloskim I hemijskim sredstvima

Za razliku od asepse ,antisepsa dozvoljava prisustvo oslabljenih mikroorganizama.

Bioloska dezinfekcija

se obavlja unosenjem u organizmu peroralno ili parenteralno.Tu spadaju ; antibiotici , antibakterijski

lekovi ( protim mikroorganizama ,bakterija virusa ,gljivica), pa cak vakcine ( stvaranjem aktivni
vestacki imunitet stvaranje specificna antitela koja stite organizam) I serumi( za postizanj pasivni
vestacki imunitetdavanje gotova antitela za odredjenu bolest

Hemijska dezinfekcija

Sredstva se koriste za dezinfekciju predmeta , instrumenata I materijala zovu se dezificijenti ili

germicidna sredstva
Sredstva za dezinfekciju operacionog polja, priprema koze , rana ( ispiranje rana ) ,,ruku zovu se
antisepticka sredstva

1. Medicinski benzim :ukljanja necistocu ,masnocu, za okolinu rane .

1. Etil alkohol; 70% za dezinfekciju koze
3.Vodonik peroksid 3% Hidrogen H2O2: antisepticno sredstvo za ispiranje rana ,u dodiru sa
vazduhom oslobadja se nascentni kiseonik koji peni I mehanicki cisti ranu .
4. Povidon jod ;za pripremu operacionog polja, hirusko pranje ruku, ispiranje rana
5 Povidon pena ; za hirusko pranje ruku I preoperativnu pripremu koze I slizokoze
6.Povidon rastvor : preoperativna priprema koze I sluzokoze
7. Rivanol ; 1% za ispiranje inficiranih rana
8. Borna kiselina .- 3% acidum boricum za ispiranje mokracne besike
9. Desol I asepsol; za prostorije I instrumenatai pranje ruku
10Desderman ; za dezinfekciju ruku
11. Gigasept . Za instrumente,endoskopa

Dezifekcija prostorija suvom maglom, Vazduha I predmeta

Dezinfekcija nove generacije,ukupno trajanjeje 33 min,suva magla se rasprsuje pomocu specijalnih

aparata I sprejova koji poseduju visok spektar dejstva protiv bakterija,virusa gljivica, Cestice magle
ulaze svuda zidove , podove, namestaj I celokupni inventar, koji se nalazi u toj prostoriji. I
omogucava dezinfekciju vazduha. Cestice magle ulaze , u svaki otvor ,pukotine uglove .. Redovna I
dnevna dezinfekcija omogucava minimalni rizik od infekcije
Provera prostorija vrsi se uzimanje briseva sa svih povrsina kako bi se potvrdila pouzdanost
dezinfekcije.

Operacioni blok

Moze biti centralizovanog I decentralizovanog tipa .

Prva zastitana barijera ; prostorije koje su kruzno locirane u odnosu na operacionu salu, garderobni
filtri sa uniformama , kaljacama ,zatim kupatila , sanitarni cvorovi, mesto primopredaje pacijenata ,
magacin sa materijalima ipriborima za operaciju , prostorija za odmor uzinu,sastanka,
Druga zastitna barijera .cista zona prostorije za pranje ruku ,.prijem I opservaciju pacijenata
Treca zona je sterilna -operacioni blok -operacione sale

U operacionoj sali se radi po planu koji je predhodno napravljen I prvo se rade operacije koje
zahtevaju vecu asepticnost. . Instrumentarke pocinju 1-2 h pre zakazane operacije , I radi najvise 5-6 h
nakon toga je zamenjuje druga. Ako ima dve sale onda j jedna sala radi asepticne operacije a druga
septicne

Rad u operacionoj sali moze se podeliti u 3 etape

Prva etapa : kontrola instrumenata ,aparata materijala- za operaciju. Dali je sve na svom mestu u
zavisno od operacije .Ovakav rad olaksava rad hirurgu I instrumentarki I citavom timu..Bolesnik se
dovozi po nalogu lekara u pratnji odeljenske sestre gde ga preuzimaju osoblje iz operacionog bloka I
nastavlja pripremu I ,uvodi u anesteziju, I postavlja na sto u odgovarajuci polozaj.

Druga etapa,priprema instrumentarke , hirusko pranje ruku , oblacenje sterilnog mantila , navlacenje
hiruskih rukavica , postavljnje instrumenata na sto. Isti redosledom kako bi se stvorila navika I njena
ruka pruzala uvek u pravcu gde se nalazi instrument.

Treca etapa. Oblacenje hirurga , navlacenje rukavica uz pomoc instrumetarke , razmestanje

instrumenata na stolu pre oblacenja hirurga. Prvo se redjaju instrumenti koji se najcesce koriste , ,
zatim u dru red instrumenti koji su specificni za tu operaciju I u treci red koji se redje koriste I
duplikati pojedinih instrumenata.Pokrivaju se sterilnom kompresomZatim priprema epruvete za briseve
,posude za izvadjene organe, ili delove kojise salju na histoloski pregled .…

Kontrola vazduha u operacionoj sali , Petrijeve solje sa krvnim agarom se postavljaju na

razlicitim mestima u razlicito vreme I visinama 1-3 h
Kontrola povrsina u operacionoj sali ; uzimanjem briseva stapicima natopljenim u fizioloski rastvor

Mere u operacionom bloku radi sprecavanja intrahospitalne infekcije

Podrazumeva niz postupaka , mera I pravila koje se moraju postovati I pridrzavati svi zaposleni I oni
koji ulaze u operacioni blokPostupak asepse I antisepse.
Mere koje se preduzimaju; asepticni operacioni materijal,asepticnr operacione tehnike I ponasanje
osoblja u skladu sa osnovnim principima asepse I antisepse; ciscenje I dezinfekcija prostorija I
predmeta, kontrola cistoce povrsine,vazduha u sali,kontrola bris ruku,odece,grla ,nosa,perianalne
regije,sterilnost materijala, kontrola distribucije infektivnog I kontaminiranog materijala, kontrola
kretanja personala I radnika koji odrzavaju higijenu.

Hirusko pranje ruku

Koriste se antisepticna sredstva koja ne ostecuju kozu I deluju brzo I efikasno..Bez dugih noktiju ,bez
nakita, , zdrave ruke.
Prvo pranje; sa tecnim sapunom ili povidon penom I vodom do lakta bez cetke.
Drugo; sterilnom cetkom koja se natopi sa tri doze povidina iz dozatora,od vrha prstiju duz bocnih
strana sake sve do laktova.
Postupak pranja; dradeset trljanja cetkom preko noktiju ,,deset preko prstiju,deset preko sake , I
podlaktice do lakta I sest sa svih strana
Kada se peru prsti: pocinje se od spoljne ivice palca ka gornjoj strani I spusta se na unutrasnju stranu
izmedju palca I kaziprsta. Kada se naprave zadnji potezi sa svih strana I do lakta ispere se od sake
prema laktu.
Trece pranje ; samo sake I do polovine nadlaktice sa polovinom predhodnog broja cetkanja.
Trajanje traje 5-7 min da bi se na kraju isprale vodom pa dezdermanom ili alkoholom, dezinfekcija ide
u tri doze do polovine nadlaktice , drugi put dezinfukuju se samo sake.Brisanje sterilnom
kompresom ,navlaci mantil I rukavice.

Kontrola hiruskog pranja ruku ; na krvni agar u petrijeve solje ostavlja se otisci prstiju za svaku
ruku posebno ili pomocu briseva gde se obrise podrucije oko noktiju, medju prstima , I dlanova.

Priprema operacionog polja;

**Sterilnim tupferom natopljen u benzin brise se koza ,

** Zatim zatim tri pranja povidon penom ,cetvrto je da se pokupi pena I deskvaminira epitel.
**Drugom hvataljkom gaza sa povidonom rastvorom iduci od sredeni ka kraju buduceg operativnog
reza.
**Zatim se uzima na tupfer Dodosept ( tinktura alkohola I joda )mesto gde ce se praviti operacioni rez
se dezinfikuje odnosno cisti cetri puta iduci od centra ka periferiji ne vracaju ci se na mesto koje je
vec ocisceno
**Nakon toga se susi
**Polje se garnira sterilnim kompresama I na oprano operativno polje lepi se providna operativna
folija -Steri Drape
 Uloga med ses u operacionoj sali – slobodna sestra -instrumentarka

Slobodna ( cirkularna sestra instrumentarka je zapravo asistent:

Duznost vezana za operacionu salu ; brine o rasporedu namestanja u operacionoj sali kotrolise
ispravnost aparata,vodi brigu I kontrolu nad merama asepse..
Duznost vezana za bolesnika : Pri ulasku u salu ,bolesnika indentifikuje , pomaze pri postavljanju
bolesnika na operacioni sto, ucestvuje u postoperativnom zbrinjavanju bolesnika pomaze pri
premestanju sa operacionog stola I ide u pratnju doodeljenja intezivne nege ili do sale za budjenje.
Duznost vezane za hirusku grupu ; pomaze kod oblacenja hiruske ekipe ,dodaje ako nesto zatreba u
toku operacije, prihvata tkivo ,sekret, idrugi msterijal kojise salje na analizu

Administracija u operacionoj sali

Dnevni operacioni program – raspored operacija po salama

Knjiga anestezije – podaci; koja anestezija ,premedikacija ,I sve sto je dato u toku anestezije.
Knjiga sterilizacije – za svaki sterilizator posebnodnevni ,mesecni nalazi ispitivanja
Operacioni protokol – osnovni podaci o pacijentu , naziv operacije , ekipa koja je vrsila
operaciju,zapisnik o operaciju
Knjiga patohistoloskih ispitivanja – osnovne generalije bolesnika , sta je uzeto I datum uzimanja tkiva
Lista potrosnje – pise instrumentarka I anesteticar gde unose sav materijal koji je potrosen u toku
operacije
Knjiga apoteke - svi lekovi koje se daju I zavojni materijal,proteze a narocito narkotici.
Knjiga invetara- popisuje ustanova posebno za namestaj
Kontrola ovih knjiga vrsi se 1 mesecno ukoliko nije drugacije propisano

Priprema pacijenta za operaciju – preoperativna priprema

Psihicka , labaratorijska , klinicka , fizicka , medikamentozno - dijetetska priprema , premedikacija ,

nega I priprema bolesnika dan pre operacije , priprema u operacionoj sali.

INTRAHOSPITALNE INFEKCIJE

Definicija

Bolnicka ili intrahospitalna, nozokomijalna ili kucna infekcija je infekcija nastala kod pacijenata ili
osoblja u zdravstvenoj ustanovi stacionarnog tipa 24-48 h po prijemu bolesnika ili otpustu bolesnika sa
jasno izrazenim manifestacijama oboljenja.
Infekcija koja nije bila manifestna niti je pacijent bio u inkubaciji u vreme prijema u bolnicu ili drugu
zdr ustanovu
I recidiv infekcije koji se premesta iz jedne bolnice u drugu
Izvori intrahospitalnihninfekcija

1. Endogenim faktorima
2. Egzogenim faktorima

1. Endogene infekcije izazvaju buslovno patogene bakterije sa koze I sluzokoze bolesnika.Najcesci

uzrocnici su ; E coli, Bacilus proteus , Pseudomonas , Staphylococus aureus ,Klepsiella , Kandida
ablicans

2. Egzogeni faktori koji mogu da izazovu intrahospitalne infekcije su podeljene u dve grupe
a) objektivne uslove ; ( nepravilna izgradnja bolnice , nedovoljan broj izolatora , bolesnicke sobe sa
velikim brojem postelja , neadekvatan sistem zagrejavanja I ventilacije , nedovoljan broj sanitarnih
prostorija , neadekvatna trijaza bolesnoka pri prijemu , propusti u sanitarno higijenskim postupcima,
neblagovremena izolacija potencijalnih prenosilaca bolesti.
b) subjektivne uslove : ( nedovoljna stucna osposobljenost medicinskog ipomocnog osoblja ,
nedovoljna kontrola med osoblja , I bolesnickih poseta , ukrstanje cistog I necistog , nedovoljno
sprovodjenje dezinfekcije, sterilizacije , bakterioloske kontrole,nepravilno rukovanje aparatima za
dijagnostiku I terapiju.

Efikasne mere suzbijanja bolnickih infekcija

1. Dokazano efikasne ; sterilizacija , pranje ruku, zatvoreni sistem drenaze urina , asepticni postupak
pri intravenskom uvodjenju katetera kao I kod vestackog disanja(respirator) , tehnika pri previjanju ;
ne dodiruj ranu , preoperativna primena antibiotika.
2. Verovatno efikasne ; edukacija , izolacija
3. Nepoznate efikasnosti; dezinfekcija podova,zidova,lavaboa,ultravioletno svetlo ,laminarni protok
vazduha, promena respiratornih tubusa na 8 sati,

1. Medicinski znacaj
Bolnicke infekcije imaju nepovoljni uticaj na : *** tok I ishod osnovne bolesti(komplikacije ) ****
trajanje hospitalizacije **** prenosenje na siru populaciju
2. Ekonomski znacaj
Bolnicke infekcije povecavaju troskove zdravstvene zastite *** zbog produzene hospitalizacije ***
dodate dijagnostike I terapije
3. Eticki znacaj
Bolnicke infekcije ugrozavaju pacijentovo pravo na sigurnost u bolnickojustanovi.
4.Pravnin znacaj
Pravne implikacije bolnickih infekcija n+su cest predmet sudskih sporova
Specavanje intrahospitalne infekcije u operacionom bloku
Formiranje barijere;zastita ruku ,lica ,celog tela,nosenje maske,kape,odece,stitnik za oci I
lice,garniranje operativnog polja na pacijentu,ogradjivanje operativnog polja od okoline.
Stvaranje I ocuvanje sterilnog polja
Kontrola asepticnog rada;
1. Mere u okolini operacionog bloka 2. Mere prilikomulaska u operacionu salu 3. Mere unutar
operacione sale
Mere koje se podrazumevaju:
*** asepticni operacioni materijal *** asepticno operativne tehnike *** ponasanje personala u skladu
sa principima asepse I antisepse
Pranje ruku
1. Pranje obicnim sapunom I tekucom vodom (ukljana prljavstvinu, krv,fekalije, tragove hrane I
prolazne mikroorganizme.)Trajanje 10-15 sec
2. Pranje antisepticnim sapunom I tekucom vodom( uklanja prljavstinu I prolazne mikroorganozme
I ubija I koci rast stalno nastanjenih mikroorganzama.)
3. Hirusko pranje ruku antisepticnim sapunom + alkoholnim rastvorom..Ubija I inhibira rast I
prolaznih I stalnih mikroorganiizma.
Na rukama razlikujemo
Stalne mikroorganizme ( koje zive u kozi I tesko se ukljanjaju I
Prolazne mikroorganizme koje sticemo u toku svakodnevnog rada I koje je relativno lako ukloniti
pranjemruku.
Cinioci koji determinisu bolnicke infekcije
*domacin (bolesti;dijabetes ,ciroza jetre,maligne bolesti gojaznost, ostecenje imunog sistema, kao I
mladja I najstarija populacija)
* agens(endogeni I egzogeni;Staphilococcus aureus,Pseudomonas aeruginosa , Esherichia coli
* sredina( prenaseljenost prostora, odeljenja intenzivne nege ,pedijatrija ,neonatologije ,hematoloska

Lecenje;
1. Primena adekvatnih antibiotika
2.Oksigenoterapija
3.Nadoknada tecnosti I elektrolita
4.Kalorijska nadoknada
5.Farmakoterapija-vazopresi,primena lekova koji deluju na imunske procese

Podela infekcija:

1. prema vrsi uzrocnika; bakterijske ( -grampozitivne I negativne, anaerobne,oportunisticke), virusne ;

glivicne ; parazitske
2. Prema toku I duzini trajanja ; akutne ; subakutne I hronicne
3.Prema mestu ulaska ; egzogene (iz spoljne sredine ) , ; endogene ( iz koze ,digestivnog -respiratornog
ili urinarnog trakta)
4. Prema izrazenosti klinicke slike ; inaparentne ( asimptomske ) latentne (pritajane ) I manifesne .

MEDICINSKA TRIJAZA
Razvrstavanje povredjenih I obolelih u odgovarajuce grupe prema vrsti povreda I oboljenja, vrsti I
hitnosti medicinske pomoci,raspolozivih sredstava I evakuacije.. Obezbedjuje neprekidno zbrinjavanje
od ukazane pomoci , negovani tokom transporta do konacnog ishoda.Medicinskom trijazom se postize
pruzanje med pomoci u takvom vremenskom roku koji garantije ocuvanje zivota , I ponovo
uspostavljanje radne sposobnosti povredjenih.

TRIJAZNI TALONI - Boja , Oblik , Tekst

Olaksanje med trijaze je koriscenje trijaznih talona koji daju korisna obavestenja dolazecim ekipama
hitne pomoci ili med ekipama na pravcima evakuacije
Boja ; crna – exitus , crvena - krvari , plava - povreda pluca
Oblik ; okrugli -ortopedija , trouglast – opsta hirurgija
Tekst ; kratka poruka koja se fiksira za pacijenta povredjenog ,

RED HITNOSTI
1. PRVI red hitnosti
kada je potrebna neodlozna pomoc ; obilna spoljnja I unutrasnja krvarenja , gusenja ,
pneumotoraks , kraniocerebralne povrede , , gasna gangrena , kras sindrom, akutni abdomen , ,
otvorene povrede trbuha , povrede mokracne besike , kras povrede

2. DRUGI red hitnosti

povrede kojima se pomoc moze izvesno odloziti , ; povrede velikih kostiju I zgobova , povrede
kicme ,povrede sake , , otvorene I zatvorene povrede glave bez povrede mozga , povrede oka ,
vece povrede mekih tkiva ,maksilofacijalne povrede bez kompromitovnog disanja, opekotine
preko 10 % do 40 % zahvacene povrsine tela , teske smrzotine , ozraceni
3. TRECI red hitnosti
lake povrede koje ne remete vitalne f-je,( povrede maniih kostiju I zglobova , distorzije
zglobova , kontuzija glave ,, manje povrede mekih tkiva , gnojne infekcije koze I potkoznih
tkiva , povrsine opekotine manje od 10 % opecenje povrsine , , manje smrzotine .
4. CETRVTI RED HITNOSTI ; teske kraniocerebralne povrede sa dubokom komom I
arefleksijom , agonalna stanja razlicite etiologije , opsezne duboke opekotine preko 40 %
opecenje povrsine , , teske povrede trbuha ,

SEPSA :

truljenje , raspadanje
To je teska I po zivot opasna bolest izazvana sistemskom inflamatornom ( zapaljenskom) reakcijom na
prisustvo patogenih mikroorganizama I njihovim toksina u krvi.
Abdominalna sepsa:nastaje posle perforacije supljih organa(apendiksa,divertikuluma)
Postabortalna seps(posle kriminalnih abortusa uradjenih nesterilnim instrumentima ili posle smrti
ploda u uterusu.

Terapija sepse u JIN

1. monitoring
2.hitno saniranje septicnog izvora
3. drenaza gnojne kolekcije
4.hiruska obrada rane
5.dezopstrukcija obolelog organa

Znaci bolesti na svim organskim sistemima

1. inflamatorni; povisen Lekociti , I nivo C- reaktivnog proteina

2.hemodinamski: hipotenzija,nizak centralni venski pritisak
3.znaci ostecenja organa ; nizak nivo kiseonika u krvi, smanjena diureza ,odsustvo crevnih zvukova
niski trombociti , povecan kreatitnin ,visok bilirubin, abnormalnost u koagulaciji.
4.opsti simptomi; temperatura od 38 C ili manja od 36 C . frekfenca manja od 90 min.ubrzano disanje
ispod 20 respiracija , izmenjen mentalni status konfuzija koma, edemi, hiperglikemija bez prisutnog
dijabetes,.
Klinicka slika sepse

Sepsa ima akutni tok

 SIRS _ sistemski inflamatorni odgovor

( sistemic inflammatory respons syndrom) je siszemska odbrambena reakcija organizma na razlicite

teske neinfektivne I infektivne agense , a koji imaju najmanje dva od sledecih znakova.
*temperatura >38 ili<36 C
*brzina disanja >20/min
*srcana frekfenca >90/min
*broj leukocita >12.000 ili <4.000 odnosno pojavu > 10% mladih formi.
Urosepsa _ iz septickih zarista urotrakta
Zapaljenje je ( inflamacija , inflamatorni odgovor) je odbrambena reakcija organizma na razlicite
infektivne I neinfektivne agense koja podrazumeva:
1. vazodilataciju I povecanu propustljivost u mikrocirkulaciji
2. dolazak leukocita I fagocita(neutrofili, makrofazi) na mesto ostecenja celija
Klostridije : su gram – pozitivne anaerobni sporogeni bacili prouzrokovaci veoma teskih hiruskih
infekcija
1. tetanusa
2.klostridijalni celulitis
3. klostridijallna mionekroza ( gasna gangrena )

Tetanus : neurointoksikacija koju izaziva gram-pozitivnih anaerobni sporogeni bacil -Clostridijum

tetani

Staphylococcus aureus je najcescinuzrocnik poigenih ( gnojnihn) infekcija koze I potkoznog tkiva –

cestn uzrocnik rane kao I Pseudomonas aeruginosa ,Candida ,anaerobni I aerobni Streptokok,Eschericia
coli,

KARDIOPULMONALNA REANIMACIJA

Skup hitnih mera da bi se osobi koja je dozivela zastoj rada srca ili zastoj disanja (kardiorespiratorni
arest ) ponovo uspostavila vitalne funkcije.Cilj je dopremiti dodatniih kolicina kiseonika mozgu ,srcu
I ostalim organima sve dok se neuspostavi adekvatna srcana akcija I spontano disanje.
Cardiac srrest ;akutni zastoj srca je nagao I neocekivaniprestanak cirkulacije krvi izazvan
funkcionalnim prestankom rada srca.Postoji :
1.Primarni cardiac arrest ( oboljenja srcanog misica-IM )
2. Sekundarni cardiac arrest( traume, krvarenja,asfiksija ,davljenje,udar elktricnom strujom ,trovanje
lekovima)

Klasifikacija uzroka akutng zastoja srca 4 H – 4 T

4 H
Hipoksija( snizen parcijalni pritisak kiseonika u tkivima )
Hipovolemija( smanjen volumen krvi u krvotoku)
Hiper -Hipokalemija( < > koncentracija kalijuma u krvi )
Hipotermija ( niska telesna temperatura tela )
4 T
Tenzioni pneumotoraks (ventilni-vazduh u pleuralni prostor)
Tamponada srca – perikardna tamponada (poremecaj f-je perikarda ,srcane kese ,nakupljanje tecnosti )
Trombo-embolija (zapaljem vena nastalo ugruskom krvi )
Toksinin I predoziranje lekovima

Arest vreme ; od momenta nastanka cardiac arrest do momenta zapocinjanje reanimacije.

Siguni znaci
1.gubitak svesti
2.prestanak disanja
3.gubitak pulsa na velikim krvnim sudovima a,carotis, a.femoralis
4..promena boje koze I vidljivih slizokoza
Nesigurni znaci
1.siroke zenice
2EKG
3.EEG

EKG – OBLICI CARDIAC ARREST-A

1. ventrikularna fibrilacija
2. Ventrikularna tahikardija sa odsustvom pulsa
3. Asistolija
4. Elektromehanicka disocijacija

Faze kardiopulmonalne reanimacije

1. Osnovne mere odrzavanja zivota CAB( obezbedti prolaznost disanjnih puteva , obezbediti vestacko
disanje I uspostaviti curkulaciju )
2.Prosirene mere odrzavanja zivota DEF( primena lekova I infuzija,EKG dijagnoza ,i tretman ,
defibrilacija
3.Produzene mere odrzavanja zivota GHI ( utvdjivanje uzroka zastoja srca I njegovo otklanjanje,
ocuvanje vise mentalne aktivnosti, intezivno lecenje)

Redosled postupka I radnji prilikom izvodjenja KPR

4 karike
1. Rano prepoznavanje I pozivanje 194
2.Rana primena osnovnih mera reanimacije
3. Rana defibrilacija
4. Rana primena produzene mere reanimacije

Oslobadjanje disajnih puteva

Trostruki zahvat po Safar-u

1. zabacivanje glave
2. podizanje donje vilice
3.otvaranje usta
 Kompresija -spoljasnja masaza srca

laktovi spasioca su ispruzeni , ramena iznad mesta pritiska, dlanovi u stalnom kontaktu sa grudnim
kosem ne odvajaju se . Brzina masaze oko 100 u minuti ,sa potiskivanjem grudnog kosa za 5 cm,
Kompresija se vrsi na sredini grudnog kosa na zamisljenoj liniji koja spaja bradavice . Za proveru pulsa
netreba vise utrositi vreme od 10 sec

Lekovi u KPR

1.adrenalin(vazokonstriktor
2.amiodaron( koronarni vazodilatator I antiaritmik )
3.lidokain
4.atropin(olaksava AV sprovodjenje, ubrzava srcanu radnju)
5.natrijum bikarbonat(sprovodi ventilaciju kiseonika 100%
6.soli kalcijuma
7.magnezijum sulfat

Kada prekinuti KPR

1. kada se pojave simptomi disanja

2. kada ni pola sata posle pocetka KPR nema znakova krvotoka,nema srcane aktivnosti jedino
dugotrajna reanimacija je opravdana samo u slucaju hipotermije I kod dece
3.kada je spasilac sam I kada je fizicki iscrpljen u nemoze vise uspesno da sprovodi KPR
4. kada stigne medicinska ekipa hitne pomoci

Kada ne zapocinjati KPR kod hospitalnih pacijenata

U terminalnim stadijumima ,teske, neizlecive bolesti jer se time produzava agonija.

Cerebralni postreanimacioni sindrom

Nastaje zbog srcanog zastoja, azavisi od stepena I duzine hipoksije.Neposredno pre uspostavljanja
vitalnih f- ja moze se videti poremecaj svesti sa znacima mozdane smrti.Pacijent sa Glazgov koma
skorom maji od 4 nemaju nikakve sanse za prezivljavanje.Faktori od kojih zavisi dalji tok bolesti su
vreme trajanja KPR I srcanog zastoja.Ako je arrest vreme bilo krace od 5 min a KPR kraca od 20 min
mortalitet I stepen neuroloskog deficita su manji.

Vrsta zdravstven nege

Zdravstvena nega je kontinuirani proces lecenja bolesnika koja podrazumeva viseetapnu egu I lecenj
bolesnika ,koju cine
1. intenzivna nega
2. poluintenzivna nega
3. obicna nega
4. kucna nega
5.terminalna nega
 Intezivna nega

je skup medicinskih procedura ili treci ,cetvrti ili peti sistem zdravstvene nege , koja se sprovodi nad
bolesnicima posle zavrsene reanimacije I ponovnog uspostavljanja cirkulacije nakon srcanog
zastoja . Teske traume ,, obilnijeg operativnog zahteva I bolesnog stanja bolesnika na za to specijalno
opremljenim odeljenjima – u okviru bolnickih odeljenja I klinika za urgentnu medicinu.
Cilj intezivne nege je da stalnom kontrolom , pazljivim monitoringom I daljim lecenjem ,pre svega
sprece ostecenja mozga I sekundarne ishemicne lezije drugih organa, a zatim po stabilizovanju stanja
da se otkrie I eventualni osnovni uzrok koji je doveo do zastoja srca I frugih vitalnih funkcija.

Krvavljenje – hemostaza

Krvavljenje :

Isticanje krvi iz krvnog suda.

Krvarenja mogu biti:

1. Prema klinickoj slici ; laka ,srednje teska ,teska

2. Prema mestu izlivanja ; unutrasnja ( krv ostanje unutar tela – hematom ,hematotorax ,
hemoperitoneum ,hemarthros , hematocephalus ) ,spoljasnja ( krv dospeva u spoljasnju sredinu -
melena …, hematurija, hematemeza , hemoptoa- hemoptizija , epistaxis
3. Prema vrsti; arterijsko,vensko I kapilarno. Arterijska krv istice sinhrono srcanoj radnji,
svetlovrvena je Venska krv je tamno crvene boje I otice u kontinuitetima, lagano I neprekidno . I
slabije je od arterijaKolicina iskrvarenja zavisi od velicine krvnog suda .Kapilarno – tackasto
krvarenje

4. Prema vremenu ; primarno ( neposredno nakon povreda - u trenutku ) , sekundarno ( nakon

odredjenog vremena )
4. Prema uzroku , traumatsko ( nakon povreda I kod operativnih krvarenja nastalo jatrogenom
povredom ) , spontano ( bez vidljivih trauma -aneurizma

Povrede krvnih sudova ,arterija,vena ,mogu biti:

1.Zatvorene ( nepenetrantne ) povrde ili kontuzije krvnih sudova
2. Otvorene ( penetrantne )povrede
Arterije:
Zatvorene povrde dolaze do njagnjecenja, istezanja I kidanja kr suda. Kod zatvorenihkompletnih
ruptura arterija – nastaje spontana hemostaza koju uslovljava spazam arterija
Otvorene povrede nastaju nanete ostrim predmetom , vatrenim oruzjem.Kada je potpuni prekid arterija
I kad su nerane ivice arterije moze doci do spontane hemostaze
Vene ;
Zatvorene povrede - nastaju kod kontuzija,fraktura I distorzije,dolazi do kompletnog kidanja celog
zida I do stvaranja hematoma u okolnom tkivu.
Otvorene povrede – su cesce ,prati ih krvarenje koje zavisi od kalibra krvnog suda.
Kod povreda vecih vena moguce je USISAVANJE VAZDUHA – vazdusna embolija
Vise od 1/3 iskrvarenja zahteva hitnu nadoknadu volumena transfuzijom cele krvi.

HEMOSTAZA

je pojam koji se odnosi na zaustavljanje isticanja krvi iz krvnih sudova.Organizam coveka reaguje
spontano na gubitak krvi lokalnim I opstim procesima I mehanizmima hemostaze.Na samom mestu
krvarenja zapocinje proces koagulacije , vazokonstrikcije,retrakcije fibrina I talozenje krvnih
plocita..Opsta reakcija organizma ,kompenzujeizgubljenu krv I smanjuje krvarenje padom arterijskog
krvnog pritiska, raspodelom krvi u telu I ubrzanjem srcanog rada..

Kod krvarenja iz arterija pritisak se vrsi iznad mesta krvarenja

Kod krvarenja iz vene mesto pritiska je ispod

Metode Privremene hemostaza

1. digitalna kompresija (pritiskom prstiju na mesto povrede arterijskog kr.suda

2. kompresivni zavoj( zavoj koji na pocetku ima jastuce )
3. tamponada(na ranu se stavlja sterilna gaza – kompresija krvnih sudova ) moze biti I definitivna
hemostaza kod krvarenja iz sitnih krvnih sudova
4. gumena poveska( po Esmarchu ,gumena poveska),ruka uvis ,poveska se vezuje blize rani , nakon
postavljanja poveske ekstramitet imobilisati, obezbediti da poveska ne padne,povesku dozirati do
prekida isticanja krvi., nesme da traje dugo , I navesti u dokumentaciju datum ,cas,minut kad je
postavljena poveska.Ako traje transport duze onda popustati povesku
5. Okluzija peanom( hvatanje krvnog suda peanom,klemuje se I okolno tkivo zajedno sa arterijom), a I
definitivna hemostaza
6. Hiperfleksija ekstramiteta ; (ruka unazad, butine preko trbuha,)

Hiruska ili definitivna hemostaza

Trajno resavanje problema krvarenja iz povredjenih krvnih sudova .

1. podvezivanje krvnog suda- najsigurniji
2. sav krvnog suda
3. Stipaljka od metala- klipsa
4. termokoagulacija ilielektrokoagulacija

MEHANICKA VENTILACIJA
 podrazumevama se nacin disanja bolesnika kada on sam nije u mogucnosti da odrzava I izvrsava
ovu fiziolosku potrebu pa za njega to cini aparat za mehanicku ventilaciju.(respirator) kao I kad je
njegovo spontano disanje nedovoljno za optimalne potrebe organizma

Tipovi - oblici mehanicke ventilacije

1. Intermitentna mandatorna ventilacija IMV ( pacijent dise spontano a uz to mu respirator dodaje

odredjeni broj udaha))
2. sinhrona intermitentna mandatorna ventilacija SIMV( sinhronizacija , mandatorni udah zapocinje
istovremeno kad I spontana ventilacija
3. kontrolisana mehanicka ventilacija(CMV) ili intermitentni pozitivni pritisak ventilacije (IPPV)
kompletno preuzimanje pacijentovu ventilacij
4. asistirana ili asistirano kontrolisana ventilacija AC udah zapocinje pacijent a zavrsava aparat-
inspirijum

Nezeljeni efekti kontrolisane ventilacije

Izaziva suprimiranje bolesnikovog sopstvenog automatizma disanja, pa je odvikavanje otezano jer

pored depresije resp.centra postoji I depresija neuromuskulatornog sistema interkostalnih misica.
*povecava se intrapulmonalni pritisak sto izaziva depresiju minutnog volumena srca,hipotenziju I
pulmonalnu barotraumu.
*redovno izaziva poremecaje acidobaznog statusa sa smanjenjem vrednosti Pco2 I povisenim
vrednostima Ph
*kako se koriste I sedativi , hipnotici , narkotici ilineuromuskularni relaksansi postoji mogucnost
pojave nezeljenih efekata tih lekova

Kriterijumi za zapocinjanje mehanicke ventilacije

*respiratorna frekfenca veca od 35 ili manja od 5 udusanja po minuti.

*iscrpljenost sa poteskocama u disanju
*hipoksija- centralna cijanoza ,SaO2 manja od 90% kiseonika ili PaO2 manja od 8KPa ( 60mmHg)
*hiperkarbija-PaCO2 veci od 8KPa(60mmHg)
*poremecaj stanja svesti
*ozbilja trauma kod grudnog kosa
*disajni volumen manji od 5 ml/kg ili vitalni kapacitet manji od 15 ml /kg

Komplikacije mehanicke ventilacije

*komplikacije u vezi sa intubacijom I ekstubacijom

*komplikacije u vezi sa tubusom
*komplikacije u vezi sa aparatom
* druge medicinske komplikacije

Nega bolesnika sa endotrahealnim tubusom

asepsa I antisepsa ; toaleta usne duplje ; aspiracija I odrzavanje prohodnosti( gornjih I donjih disajnih
puteva ) ; fiksiranje I konekcija tubusa ; kontrola tubusa ; kontrola kafa ; kontrola traheo – bronhijalnog
aspirata ; promena tubusa

Komplikacije u vezi sa tubusom

malfunkcija tubusa; nazalna I labijalna nekroza; ostecenje larinksa ; octecenje traheje

Traheobronhijalna aspiracija

Aspiracija je pasivno ciscenje disajnih puteva u cilju odrzavanja kontinuirane prohodnosti,koja se

sprovodi uz postovanje principa asepse I antisepse,primene,redosleda izvodjenja aspiracije,pracenja
pacijenta ,tubusa -kanile I aparata.

Sestrinske intervencije I nega pacijenata na MV

*prihvatanje I zbrinjavanje pacijenata

*monitoring( kontinuirano pracenje stanja pacijenata, aparata I parametra)
*kontrola vitalnih parametra (stanje svesti ,puls ,disanje,krvni pritisak,TT, diureza)
*dijagnostika (biohemijske ,radioloske,mikrobioloske,patohistoloske)
*ordinirana terapija
*ishrana
*rana rehabilitacija
Neinvazivna mehanicka ventilacija
Neinvazivna mehanicka ventilacija pluca NIV se definise kao ventilatorna potpora pozitivnim
pritiskom u disajnim putevima .pri cemu se za obezbedjivanje disajnog puta ne koristi endotrahealni
tubus, laringealna maska ili endotrahealna kanila

OKSIGENOTERAPIJA

je metod lecenja dodavanjem kiseonika udahnutom vazduhu.

Hipoksemija ( snizen parcijalni pritisak u arterijskoj krvi, odnosno smanjen procenat saturacije
hemoglobina kiseonikom.
Hemoglobin( metaloprotein koji sadrzi gvozdje I nalazi se u crvenim krvnim zrncima – erirocitima a
sluzi za prenos kiseonika O2 od pluca do ostalih delova I ugljen dioksid CO2 od tkiva do pluca .Ako
nivo hemoglobina padne, smanjuje se kapacitet krvi da prenosi kiseonik i dovodi do anemije .

Uzroci hipoksemije

*respiratorna insuficijencija
*neadekvatan transport I oslobadjanje kiseonika
*neadekvatna sposobnost tkiva ili celije da koriste kiseonik

Hipoksija - predstavlja stanje stanje koje nastaje usled smanjene vrednosti kiseonika u tkivima
Hipoksemija – smanjena koncentracija kiseonika u krvi , smanjen procenat saturacije hemoglobina
kiseonikom
Hiperoksija – podrazumeva visok sadrzaj kiseonika u krvi ,povecan parcijalni pritisak kiseonika u
arterijskoj krvi sa Pao2 > od 120 mmHg , vrednost od 120-200 mmHg se smatraju umerenom
hiperoksemijom , dok se vrednosti iznad 200 mmHg smatra ekstremnom

Cilj oksigenoterapije je da se postigne

* parcijalni pritisak kiseonika u arterijskoj krvi PaO2> 8kPa

*saturacija hemoglobina kiseonikom >90 %

Nacin primene

*aspiracijomdisajnih puteva
* intubacijom
* traheotomijom

Doziranje

Med ses : moze dati do 2 l /min kiseonika, sve veca vrednost ukljicuje iskljucivo po pisanom uputu
lekara( u temperaturnoj loistu kao I svaka terapija)
sestrinska uloga :
kontrola stalnog dotoka kiseonika
kontrola vlazenja kiseonika
parmanentno pracenje stanja bolesnika
pracenje vitalnih f-ja I vodjenje dokumentacije
odrzavanje prohodnost disajnih puteva
negovanje koze lica ,nosa I usne duplje
promene raznih katetera uz primenu mera asepse I antisepse

Gasne analize

su labaratorijske metode koja se koristi za procenu efikasnosti respiratorne ali I drugih sistema od
vitalne vaznosti za pravilno funkcionisanje organizna coveka.Kao uzorak uzima se erterijska krv a na
osnovu njene analize odredjuju se sledeci parametri.
*parcijalni pritisak kiseonika
*parcijalni pritisak ugljen dioksida
*kiselost krvi pH
*koncentracije bikarbonata

Pravilo 3K

*kombinovano- O2 se kombinuje sa ( vlazi) destilovanom vodom

*kontrolisano -obavezna kontrola gasnih analiza u toku terapije
* kontinuirano – primenivati oksigenoterapiju dokle god postoji hipoksija.

Komplikacije oksigenoterapije
*respiratorna infekcija
*prisustvo nekog drugog gasa u boci za kiseonikom
*nadrazaj sluzokoze disajnih puteva
*hiperoksija ( povecana ukupna kolicina kiseonika u tkivinim tecnostima organizma

CENTRALNI VENSKI KATETER

ili centralna venska linija koja se plasira u neku od velikih vena na vratu,grudnom kosu I prepona, a
zavrsava se undesnoj pretkomori sraca.. Znacajan je pokazatelj volumena cirkulisuce krvi, stanja
kapaciteta vaskularne mreze I rada srca bolesnika .koristi se za primenu lekova , tecnosti , , za
uzimanje krvi za analizu, za hemioterapiju,..

Plasira se u :

vene vrata - v.jugularis interna,

vene grudnog kosa - v.subclavija, v.axillaris
vene prepona - v. femoralis

Postize se :

*pokazatelj volumena cirkulisuce krvi

*stanja kapaciteta vaskularne mreze I rada srca bolesnika
* obezbedjuje pouzdan venski put- vensku liniju
* normalne vrednosti od 6-12 cm vodenog ili 2-6 mmHg stuba

Indikacije za CVK

*pracenje pritiska punenja srca

*brza nadoknada tecnosti
*administracija lekova
* aspiracija vazdusnih embolusa
*neadekvatan periferni venski put

Komplikacije CVK

*primarne ; za vreme plasiranja

*sekundarne ; za vreme prisustva plasiranog katetera

vazdusna embolija,pneumotoraks ,tromboliticko zapaljenje ,infekcija I sepsa

Tehnika plasiranja CVK

postaviti bolesnika u trendelenburgov polozaj, glava u suprotnom polozaju od plasiranja punkcije ,

postaviti valjak izmedju lopatice , lekar odredi anatomske odnose I mesto p-je , dezinfikuje mesto I
plasira kanilu u venu.zatim se plasira kateter kroz kanilu do zeljene duzine I fiksira se.Kateter se spoji
sa sistemom za infuzijuili sa trans djuserom za merenje CVP. Mesto p-je se pokriva sterlinom gazom I
fiksira se leukoplastom.U dokumentaciju se upisuje breme I datum p-je ,ime lekara I sestre.
 Oprema za plasiranje CVK

materijal za dezinfekciju mesta p-je ,, sterilna kompresa,rukavice , maske,kape,lokalni anestetik , igla

sa kateterom za p-ju vene , spricevi I igle , odgovarajuci set , tecnost, sistemi , leukoplast , bubreznjak,

BLAST POVREDE

Povrede nastala dejstvom udarnog talasa od eksplozije .

Kretanje vazdusnog talasa zapocinje naglim sirenjem vrelog gasa .Zavisi od okoline kroz koju se taj
talas prenosi pa imamo
1. Vazdusni blast : eksplozija u domacinstvu ili u ratu .Posto se prenosi vazduhom stradaju organi
ispunjeni vazduhom ; pluca ,uvo, creva .
2. Vodeni blast kroz vodu ,ostecuje parenhimatozne organe ;jetra ,bubreg,srce,
3. Blast kroz cvrste predmete – solidni .-Kopno na kostano zglobni sistem

KRAS POVREDE

Posledica prolongiranog pritiska na ekstremitetima pri rusevinama I zatrpavanjima cija je posledica

otkazivanje bubrega.( kod zemljotresima).Nastaje zbog Hipoksijom - produzene ishemije – nekroze
misica I masivnog razaranja misicnog tkiva. - kao I fascije koja oblaze misice Usled cega se oslobadja
mioglobin iz misicnih celija I on se nakuplja u tubulama bubrega I dovodi do bubrezne insuff, a moze
je izazvati I hipotenzija I hipovolemija . Znaci prekid venske I arterijske cirkulacije .otok ekstramiteta
, ide masivno razaranje misica sto dovodi do gangrene , pa zatim bubrezna insuff ,ologurija, anurija :
na kraju sok. Kod kras povreda ;poboljsanje cirkulacije , smanjenje otoka .Fasciotomija je rasece se
fascija da bi se oslobodili misici koji bubre I treba im prostor.( kod otoka )
Zbrinjavanje kras povreda
1. Prva pomovc ( izvuci povredjenog, da se ne krece, da lezi , da pije tecnost,esmarkje kontraindikovan
2. OMP( infuzije , kontrola TA I diureze)
3. Hiruska pomoc ( fasciotomija, amputacija , nadoknada volumena )

POVREDA

Povreda Nastaje delovanjem sile na tkivo, a preko maksimuma njegove otpornosti, pri cemu se
razdvaja spoj anatomske gradje samog tkiva.
Mehanicke povrede
Kineticke povrede ; povrede kojima je zahvacen citav organ ili sistem organa sa ostecenjjem
funkcje I vitalnosti izazvane velikom kinetickom energijom
nastaju dejstvom mehanicke sile , dejstvom nekog predmeta sa kinetickom energijpm.Predmet
prenosi kineticku energiju na telo sto dovodi do razaranja celija tkiva tj do povreda.
Tupe udarne povrede . Ako sila delije velikom povrsinom ,udarni pritisak ne mora da osteti kozni
omotac a prenosii je duboke strukture tela
Otvorena povreda - Rana – predstavlja povredu sa prekidom kontinuitetom koze ili sluzokoze pri
cemu cesto budu povredjena I tkiva Mogu biti izazvanim tupim orudjem ( oguljotina , nagnjecenje,
razderine) iOstrim predmetom (sekotine , ubodne rane ,rane vatrenih oruzja, rane nanete eksplozivnim
sredstvima.
Zatvorena povreda – bez ostecenja koze I sluznice (sto je veca gustina tog organa vise ce stradati –
jetra slezina ) Razlikujemo Potres -commotio . Pritisak – kompresio , Nagnjecenje -contusio

Projektilne rane
:penetrantne rane nastale projektilima velike brzine po svom mehanizmu povredjivanja bitno
se razlikuju od penetrantnih ubodnih I probodnih rana.
Ustrelne I prostrelne rane
; projektil iz streljackog naoruzanja prelazi kriticnu brzinu zvuka od 350 m/s I dostize preko
1000 m/s
Fenomen kavitacije ; ekspanzionog prostora ,koji je I do trideset puta veci od precnika
projektila. Zavissno od konzistencije tkiva .Efekat kavitacije je veci kada je gustina tkiva veca-
misici ,jetra,slezina,mozak,a manji kod vazducastih organa kao -kod pluca dok je kost
najosetljivija.
Ratnu ranu primarno ne treba zatvarati.

RANE

Rana oznacava povredu otvorenog tipakod koje je prekinut kontinuitet koze.

U odnosu na kontaminaciju rane dele se ;

1. ciste rane
2.ciste kontaminirane operativne rane
3. Kontaminirane rane
4. Inficirane rane

Infekcija operativne rane u odnosu na kontaminaciju

1.Ciste rane
Kod operativnog zahvata gde se ne srecu organi koji mogu biti kontaminirani.
2.Ciste kontaminirane operativne rane
Kontaminacija nastaje u toku oerativnog rada pri otvaranju pojedinih organa u cijem se lumenu mogu
naci bakterije( zeludac, urinarni kanal, resekcija bilijarnih puteva.
3.Kontaminirane rane
Kod hitnih operacija prcenjem rasipanjem ili kolekcijama septicnog sadrzaja: perforacija
kolona,gangrena creva, apscesna kolekcije u intraperitonealnom prostoru.

Prem tkivu I organu koje zahvataju dele se :

1.povrsinske infekcijeoperativnog mesta( incizija reza)

2. duboke infekcije operativnog mesta ( incizije reza )
3. infekcija organa – prostora operativnog mesta
 OBRADA RANE
Sve rane sa povredom mekih struktura zahtevaju primarnu obradu I lecenje u zdravstvenoj
ustanovi .Prekid kontinuiteta koze oznacava da je svaka rana primarno inficirana .u zavisnosti od vrste
rane I vremenskog intervala od povreda do momenta zbrinjavanja primenjuju se razlicicti postupci
obrade rana :

1. PRIMARNA OBRADA RANE

Vrsi se u prvih 6-12 h od momenta povredjivanja u lokalnoj ili totalnoj anesteziji. Racuna se da
mikroorganizmi u ranu nisu stigli da prodiru u dublje slojeve vec se zadrzavaju na povrsini rane

2. ODLOZENHA PRIMARNA OBRADA RANE

Vrsi se nakon 12 h od povrede ukoliko ma iz kog razloga rana nije obradjena u prvih 12h . Zbog
mogucnosti pojave infekcije ovakva rana se ne zatvara . Naknadno zatvaranje rane vrsi se nakon 4-8
dana posle obrade posto se utvrdi da nema infekcije.Daju se antibiotici u vecim kolicinama nego kod
primarne obrade radi prevencije infekcije.

3.HIRUSKA OBRADA INFICIRANE RANE

Vrsi se kod rane koje pokazuju prisustvo infekcije koja nije blagovremeno primarno hiruski
obradjena.
Vrsi se radikalnim odstranjenjem svih devitaliziranih I nekroticnih delova tkiva sa stvaranjem
jedinstvene supljine, da bi se sekret iz rane nesmetano mogao prazniti uz postavljanje drena. Ovakve
rane se cesto previjaju. Infekcija rane najcesce nastaju nakon 3-4 dan nakon povrede ( otok ivica
okolina crvena , .bol ,povisena TT. Serozno hemoragicna sekrecija ..

Redosled obrade rane

Kod primarne I kod odlozene primarne obrade rrane

1. toaleta okoline rane sa garniranjem : brijanje,pranje toplom vodom I sapunom ,ciscenje
benzinom I alkoholom
2. obilno ispiranje ranje :ispiranjem antisepticnim rastvorom ( hidrogen ,fizioloski rastvor ), vadjenjem
stranih tela I koaguluma krvi.
3. ekscizija nekroticne koze koze 2-3 mm u zdravo tkivo
4. odstranjivanje devitalizovanog tkiva ( masnoo,misicno, fascije)
5.odstranjivanje stranih tela
6.odstranjivanje sitnih fragmenata kostiju
7. definitivna hemostaza(zgrusavanje krvi )
8. AT zastita

Uloga sestre
Sestra prepoznaje po pojacanoj sekreciji rane ,edemu,pojacanoj bolnoj osetljivosti u predelu rane,
povisena TT, nekroticnim promenama u podruciju rane .Uzima se bris rane ili aspirat iz rane I salje na
bakterioloski pregled . Pretisuje se th , kontrolise rana I drenazni sadrzaj iz rane , previjanje cesce cak I
vise puta u toku dana .
 Faze zarastanja

1. Inflamatorna faza

Prva reakcija na osteceno tkivo .Nakon povreda 45 min - Leukociti izlaze – Polimorfnukleari do 3
dana . Nakon treceg dana preovladjuju makrofagi ( citokini)

2. Fibroblasticna faze

Poliferativna faza:
angiogeneza (2-3 dana nakon povrede neovaskularizacija ( fibroblasni faktor rasta))
fibroblasticna faza( pocinje istovremeno sa angiogenezom , fibroblasti migriraju I dele se ( aktivirani
fibroblasti )- nkolagen ,
faze epitelizacije .
sve : granulaciono tkivo predstavlja proizvod angiogeneze , mitoze fibroblasta I sinteze kolagena .U
njemu se nalazi dosta makrofaga koji sprecavaju nastanak infekcije .

3. Cikatricijelna faza/ oziljna faza

predstavlja fazu stvaranja oziljka .traje oko 6 nedelja a u potpunosti se nakon 6 meseci,zavrsava
kontrakcijom oziljka

Tipovi – zarastanja

1.Primarno zarastanje ( per primam intentionem )

2. Sekundarno zarastanje ( per secundam intentionem )
3. Tercijalno zarastanje ( per tertiam intentionem )

Rane hiruski sav

1.Primarni hiruski sav ;primenjuje se kod svezis rana u roku od 6-8 h od povredjivanja
2.Primarni odlozeni hiruski sav; primenjuje se od rana starijih od 8-12 h od zadobijanja ili ako
postoji znatno zadadjene rane ..Zatvaranje se vrsi unutar 7 dana od povredjivanja,cilj je da se rana
zatvori u toku fibroblasticne faze njenog zarastanja.
3. Sekundarni hiruski sav ; predstavlja postupak zatvaranjainficirane rane posle izlecenja infekcije

DEKUBITUS

Dekubitalna rana je lokalozovano ostecenje tkiva nastalo uslad dejstva pritiska ili trenja na kozu I
potkozna tkiva .Ukoliko traju vise od 2 h sata dolazi do ostecenja I odumranja celija I tkiva ,usled
poremecaja u cirkulaciji krvi I limfe,sto ima za posledicu nedovoljan priliv kiseonika I hranljivih
materija.

Faktori rizika ;
1. spoljasnji ( nega ,suva koza , nezategnuta posteljina )
2. unutrasnji ( gubitak senzibiliteta , uzrast , pothranjenost ,stanje svesti , inkontinencija ,dehidratacija)

Faktori nastanka
1. pritisak
2. smicanje
3. trenje

Klasifikacija 4 stadijuma

1. I stadijum - lokalno crvenilo ili tamna obojenost koze

2. II stadijum - razaranje tkiva I pojava plikova - bula
3. III stadijum - nekroza do fascije – infekcija,bolna okolina rane ,povrsina zuto zelena ,miris
truleza.febrilnost ,dehidratacije ; svakodnevno previjanje I hiruska obrada
4. IV stadijum - nekroza tetiva I misica, zahvata I zglobove I kosti.tkivo je crno I tamno mrko

Pozicioniranje kod dekubitusa

1. polozaj na ledjima ,uzglavlje 30 c , zastita peta , laktova ramena , , ispod ruke podmetnuti jastuk
2. na bok , : zastita kolena I skocnog zgloba ,jastuk izmedju oba kolena I oba stopala,, ruka koja se
oslanja nesme da visi sa kreveta a druga treba da se osloni na jastuk ispred tela,
3. na stomak, postavljaju se jastuci celom duzinom tela a stopala da vise

Pomocna sredstva

plutajuci -vodeni jastuk ,

sundjerasti dusek ,
vazdusasti nad dusek
dusek sa pneumaticnim celijams

Nega dekubitusa

obrada koze , obrada dekubitnih rana , , cesce previjanja , I uzimanja brisa rane , lecenje rane
analgetik , antisepticni rastvor , obratiti paznju na znake sepse , tj sirenje infekcije, ,previjanje se vrsi
prvo najlaksu ranu I za svaku obradu rane treba uzeti nove sterilne rukacice , posebne steilne
instrumente , susenje rane od sekreta se vrsi tapkanjem

Nega – prevencija nastanka dekubitusa

*redovno odezavanje koze cistom isuvom( pratiti da koza ne bude izlozena mokracom ,feces ,znoja )
koriscenjem losiona ,neutralna hidratantna krema da odrzi vlaznost
*promena polozaja u postelji , da postelja bude cista I zategnuta I speglana,
*pravilna ishrana
*stalna ispekcija koze kako bi se registrovale I pratile promene na njoj

Nega I lecenje dekubitalnih rana

* previjanje sa obradom rane

* analgetici
* stalna kontrola
* antisepticni rastvori
* sesenje sekreta
* okoline rane suva
* okretanje pacijenta

Predilekciona mesta za nastanak dekubitusa

1.karlicni predeo -predeo krsne kosti -sacrum ; kukovi( veliki trohanter – deo buten kosti ), trticna
kost , sedalna kost ( ishijum)
2. kicmeni prsljenovi -ledjni I vratni
3. ivice lopatica
4. rebra ,
5. noge -pete ( unutrasnji ispoljasnji predeo skocnog zgloba ,gleznjevi unutrasnja I spoljasnja strana
kolenog zgloba
5. ruke predeo lakta I ramena ,nadlaktica ,podlaktica,
6. glava ,potiljak ,usi ,lice celo,,nos brada ,jagodice ,

Medicinska dokumentacija :

obuhvata zdravstveni karton , izvestaj lekara specijaliste, ambulantni protokol ,istoriju bolesti , ,
operativni protokol ,karton anestezije , otpusnu listu , lekarsko uverenje,

Anamneza

Strpljenje isistemacnost pri uzimanju anamneze osnovni je uslov dobrog dijagnostikovanja.Kod

povreda; vremen , mesto sredstvo I mehanizam povrede, stanje u trenutku povrede, , evolicija klinicke
slike do pregleda, vreme I mesto ukazane prve pomoci ,, nacin I vrsta transporta , Uzimanje podataka
od pratioca kod poremecaja svesti povredjenog. Nakon dobre uzete anamne ze prelazi se na standarne
dijagnosticne metode u neurohirurgiji; nativni snimci,kompjuterizovana tomografija ,magnetna
rezonanca, pregled likvota, ocnog dna,neuroloski pregled(ispitivanje motorike , ,senzibiliteta,
koordinacije )

SOK

***je akutni sistemni poremecaj metabolizma celija izazvan hiperperfuzijom I hipoksijom

***sok je stanje cirkulatorne slabosti( smanjen dotok kiseonika I nitritivnih supstanci tkivima) koja
dovodi do neadekvatne perfuzije vitalnih organa

* nije stanje nego dinamican proces

* broblem u cirkulaciji
* problem funkcije I nekroze celija u sistemu organa

1. hipovolemicki sok : smanjen volumen krvi u cirkulaciji ( kod hipotenzije izazvana

traumom ,iskrvarenja, opekotina , dehidratacije, gubitak plazmi,vode ,elektrolita.
2. normovolemicki : zbog poremecaj srca I periferne cirkulacije
 hipoperfuzija :

1. srcana : 2. periferna cirkulacija

infarkt a) hipovolemija : b) normovolemicna

ventrikularna aritmija(problem levog srca) gubitak krvi hipovolemija :
pulmonalna embolija gubitak plazme (vazodilatacija)
tamponada srca dehidratacija sepsa
neurogeni faktor
isuff nadbubrezbe zlezde
anafilaksa

Klasifikacija : podela

1.Kardiogeni : srce
2. Cirkulatorni
3. Septicni

Kardiogeni sok

Levo srce ( ne izbacuje dovolju kolicinu krvi zbog ceda dovodi do IM. Srcane mane , poremecaj ritma
Desno srce( nema dovoljan priliva krvi da pumpa I da puni levo srce , sto dovodi do tamponade srca ,
plucne embolije .Opstruktivni sok ; kod opstrukcije orotoka krvi zbog nemogucnosti punjenja I
praznjena srca usled spoljasnjeg pritiska na srce ,tamponada srca( nakupljanje tecnosti oko srcanog
misica I vrsi pritisak .)plucna embolija (zacepljenje jedne ili vise plucne arterije trombom.

Cirkulatorni sok

Hipovolemijski- krvarenja(unutrasnja , spoljasnja ) , gubitak plazme ( opekotine ,sepsa ) ; gubitak

tecnosti I elektrolota, endokrina oboljenja ,
Distributivni ( zbog neadekvatne distribucije krvi : anfilakticki sok , neuroloski sok ( povreda
glave ,spinalni sok ,rana faza septicnog soka ),lekovi , kod povreda ,

Septicni sok

sepsa, infekcija celog organizma , dovodi do tahikardije , tahipnee, pad pritiska

1, stadijum : rani , topli ili crveni sok

2.stadijum hladni ili terminalni septicni sod

Principi terminalnog soka

1. osigurati disanje I cirkulacijuj

2.otkloniti razlog
3. uticati na fizioloske promene , nadoknada tecn
Politrauma je povrede vise telesnih regija,organa I skeletnog sistema gde dolazi do poremecaja
odredjenih f- ja I otkazivanja organa koji primarno nisu povredjeni.
Hemoragijski sok ; ( je glavni uzrok smrti pacijenta sa teskom traumom ) Je gubitak
intravaskularnog volumena moze dovesti do hemodinamske nestabilnosti,smanjene perfuzije
tkiva,celijske hipoksije I smrti. Znaci soka sa gubitkom od 40% krvi su
btahipnea ,tahikardija,hipotenzija ,i metabolicka acidoza,,Javlja se
zbunjenost,osamucenost ,somnolentnost ,bleda koza orosena hladnim znojem,oligurija do
anurije,povrsan puls
Prva pomoc ; zaustaviti krvarenja,otkloniti smetnje u disanju- vestacko disanje , stavljanje prvog zavoja
,imobilizacija,izvlacenje I transport.,davanje analgetika,antibiotika,

ISHRANA PACIJENTA U JIN

Cillj ishrane u jIN je

*lecenje I prevencija pothranjenosti

*primena ili nadoknada neophodnih hranljivih materijala

Ishhrana pacijenata u JIN

* per – os ishrana
* enteralna ishrana
*parenteralna ishrana

Nutritivna potpora -odnosno ishrana

Svakom kriticnom bolesniku koji ne moze normalno jesti da bi se izbegao proteinsko – kalorijski
manjak I ostali nutritivni deficiti. Narocito u stanjima povecanog katabolizma( sepse ,
pankreatitis ,politrauma ,kraniocerebralne povrede )
Optimalno vreme je za pocetak 3-5 dana

Ishrana odnosno hranljive materije treba dopremiti do onog dela GIT-a gde ce bolesnik moci da ih
absorbuje..
U slucaju kada per os nije moguce a ocuvana je funkcija GIT-a , indikovana je iskljucivo enteralna
ishrana

Enteralna ishrana –

*proteinsko – kalorijska malnutricija zbog nedovoljnog oralnog unosa hrane unajmanje 5 predhodnih
dana.
-normalan nutritivni status a oralnim unosom hrane manje od % potreba tokom predhodnih dana.
indikaciije
trauma glave , , politrauma , septicna stanja , pankreatitis , ulcerozni kolitis, crohnova bolest
 kontraindikacije
mehanicka opstrukcija digestivnog trakta , sok , enteralne fistule , hipomotilitet digest. Trakta ,
krvarenje iz gor partija,teski oblici akutnog pankreatitisa , , uporno povracanje I dijareja. U terminalnoj
fazi neizlecive bolesti.
Enteralna ishrana se izvodi preko :

*nazogastricne sonde
*nazojejunalne sonde
*gastrostoma ( otvaranje fistule na zeludac gde se plasira sonda .
*jejunostoma ( deo tankog creva )

Nazogastricna sonda

Gasticna sonda je suplja cev koja se danas proizvodi od silikona I providnog netoksicnog
poliuretana.razlicitog promera izrazenog u FR( od 4 do 24 ) ,namenjena je za jednokratnu
upotrebu.Razlikuju se po bojama zbog laksegvi brzeg prepoznavanja ( velicina precnika)
Uvodi se kroz jednu od nosnica , ili usnu duplju ,najpovoljnija je promer 12 FR, do zeluca .Njen
nedostatak je sto u stanjima smanjenog motiliteta creva dolazi do refluksa

plasiranje

Pripremna faza; priprema prostora,materijala,med ses I bolesnika.

Izvrsna faza:faza plasiranja
Zavrsna faza ; zbrinjavanje bolesnika , raspremanje materijala,dokumentovanje izvrsene intervencije I
zapazanje stanja pacijenta.
Provera polozaja nazogastricne sonde je moguca ; ph testiranjem aspirata ,trg
snimkom ,insuflacijom vazduha, ubrizgavanjem fizioloskog rastvora,

Nazojejunalna sonda

Gastroskopski( posebne dvoluminalne sonde ciiji siri lumen zavrsava u zeludcu I sluzi kao retencijska
sonda dok je tanji plasiran u jejunum I sluzi za hranenje

Komplikacije enteralne ishrane

*mehanicke
*gastointestinalne
*metabolicke

Uloga sestre

*toaleta sonde
*polozaj I prohodnost sonde
*toaleta usne duplje
* hidriranje bolesnika

Parenteralna ishrana

Davanje tecnosti koja zaobilazi probavni trakt bilo da je IV , IM, SC .

Kada :
kod afunkcionalnosti GI trakta , pod predpostavkom da bolesnik nece biti sposoban da se hrani per os
najmanje 7 dana I kod vec postojeca malnutricije

Totalna parenteralna ishrana

redstavlja kontinuiranu intravensku primenu neophodnih hranljivih materija.Primenjuje se kod svih

bolesnika sa ispoljenim znacima malnutricije, a kod kojih je ishrana per os ili enteralna iz nekog
razloga onemogucena. Sastoji se od aminokiselina, ugljenih hidrata , masti , vitamina, elemenata u
tragu , ( oligoelemenata ) , elektrolita , vode .

Parenteralna ishrana

*putem centralne vene

*putem periferne vene

Emulzija ;fabricki pripremljena sadrzi; aminokiseline,ugljene hidrate I masti u homogenoj smesi sa

potrebnim kolicinama eliktrolota, vitamina I oligoelemenata kao I vode.

Komplikacije:

Mehanicke – nastaju zbog nestrucne ugradnje katetera

* pneumotorax
* hematotoraks
*ruptura venskog puta
*pomeranje polozaja katetera
* gasna embolija
* okluzija katetera
Metabolicke
*hiperglikemija
*hiperosmolarna neketogena koma
*hiperlipemija
*poremecaj elektrolitskog statusa
Septicne
*usled kontaminacije smesa za TPI
*usled nepravilnog postavljanja katetera
* usled nepravilnog odrzavanja katetera

Uloga sestre

*toaleta mesta insercije centralnog venskog katetera

* odrzavanjeprohodnosti centralnog venskog katetera
* onitoring rada infuzione pumpe I brzina protoka solucije za TPI
*principi asepse pri TPI I PPI

TPN
se koristi kod abdominalne traume, teskih povreda lica I jednjaka kao I kada se zahteva posteda creva
od rada.
Poremecaj usled malnutricije:
1.kardiovaskularni sistem
2.respiratorni sistem
3.digestivni sistem
4.imuni odgovor organizma

Pravila primene lekova

1. pravi lek
2. prava doza
3. pravi put
4. pravo vreme
5. pravi pacijent

Putevi primene leka

1. Enteralni put
oralni , subligvalni , bukalni , rektalni
2.parenteralni put primene
3.topikalni ( lokalni ) put primene

Oralni
Hrana moze da uspori reapsorpciju leka I odlozi delatvornost , dejstvo nastupa sporo, posle perioda
latencije od 20-60 min.
Sublingvalna I bukalna primena
stavljanje pod jezik , I izmedju desni I sluzokoze obraza , na ovaj nacin se izbegava efekat prvog
prolaza kroz jetru , dejstvo leka nastupa brzo

-Parenteralna primena:
Svi putevi primene osim oralnog i rektalnog . U praksi kada kažemo parenteralno uglavnom mislimo na
lekove koji se daju kao injekcije: subkutano, intramuskularno i intravenski, a retko i drugim putevima
(subkonjuktivno, intradermalno, intrarektalno, intrapleuralno, intraarterijski, intraartikularno ili kao
potkožna implantacija)
Prednosti parenteralne nad oralnom primenom lekova:
*doziranje preciznije
*brže nastupa dejstvo
*izbegava se mogzčnost razaranja leka u crevima i jetri
*daju se kada oralni oblici ne mogu da se uzimaju iz nekog razloga
-Intravenska primena: U venu se ubrizgavaju samo sterilni vodeni rastvori . Rastvori lekova u ulju ili
drugim organskim rastvaračima, kao suspenzije, ne smeju se davati IV zbog opasnosti od embolije .
Najčešće u kubitalnu venu a pri izvođenju anestezije i u venu nadlanice
Lekovi se daju IV u sledećim slučajevima:
*kada se želi brzo i izrazito dejstvo (furosemid u th plućnog edema) **Kada se zbog koncentracije
(hipertonični ili hipotnični) ili zbog hemijske reakcije (alkalni ili kiseli ratsvori) lek se ne sme ubrizgati
na drugi način 8prouzrokovalo bi oštećenje tkiva na mestu aplikacije)
Nedostaci intravenske injekcije i rizici za bolesnika su sledeći:
• Lek brzo nestaje iz cirkulacije jer se izlučuje ili razgradi
• Dejstvo traje kratko i to zahteva često davanje injekcija kratkim vremenskim razmacija
• Ako lek dospe izvan vene nastaje nekroza tkiva
 • Ako se IV ubrizga pogrešan lek ili prevelika doza pravog leka ostaje premalo vremena da se
preduzmu preventivne korektivne mere ili da se primene antidot
-Drugi načini aplikacije injekcija:
• Intratermalno  (alergeni za ispitivanje alergije)
• Intraartikularno (kortikosteroidi)
• Intrakardialno (adrenalin)
• Intraarterijski (citostatici u hepatičnu arteriju)
• Subkonjuktivno (kortikosteroidi i antibiotici)

Transfuziologija
-Krv – je crvena ,neprovidna,gusta tečnost (tečno tkivo) koje kruži organizmom i raznosi O2 i hranjive
materije ,hormone, antitela ,faktori koagulacije do ćelija organizma, a odstranjuje CO2 i sve ostale
metaboličke produkte.4
Sastav krvi – krvna plazma i krvne ćelije –( eritrociti crvena krvna zrna koja nose O2 I ima ih dosta : ,
leukociti , bela krvna zrnca koja se bore protiv infekcije I koja se dobijaju centrifugiranjem krvi gde
se izdvaja masni premaz takozvani Baffy coat( bufi coat ) gde se izdvaja koncentracija svih belih
krvnih sudova LE a tako se izdvajaju I trombociti( krvne plocice ) koji pomazu u zgrusavanju krvi
Ukupna kolicina krvi je 5 - l sto je oko 8 % od ukupne telesne mase coveka, 54 % l je krvna plazma
a 45 % je krvne celije
Krv se moze koristiti kao.
*** cela krv - cuva se na tempe od +2 do +4 C . do 35 dana
*** deplazmatisana krv - cuva se na tempe od +2 do +4 C . do 35 dana
*** eritrociti - cuva se na tempe od +2 do +6 C . do 35 dana do 42 dana
*** koncentrat trombocita – cuva od 20-24 C . uz stalno mesanje, nesme se hladiti . Rok upotrebe 5
dana.
***zamrznuta sveza plazma - od – 30 C . ne duze od godinu dana
***koncentrat faktora koagulacije .
-Krvne komponente-delovi krvi koji se izdvajaju nekom od fizičkih metoda-plazma, Er, Tr, Le
-Krvni derivati-proteinski preparati pripremljeni iz plazme primenom nekog od hemijskih ili
fizikohemijskih postupaka-albumin, imunoglobulin
-Krv – uloga u organizmu:
• Koagulacija (zgrušavanje) i hemoliza (zaustavljanje) krvarenja
• Prenosne f-je – transport hormona do ciljnih ćelija i informacija o regulaciji telesne temp. –
preko centra za termoregulaciju u hipotalamusu
• Regulacija acido – vazduh statusa – pH – normalna vrednost 7,35 – 7,45, blago alaklna
• Održvanje homeostaze – unutrašnju stalnost organizma
-Hematopoezni sistem funkcioniše kao cellina koju čine organi i tkiva koji učestvuju u stvaranju
krvnih ćelija i u hemostazi
-Ovaj sistemm čine: koščana srž, timus, slezina, l.imfni čvorovi i limfne žlezde duž respiratornog,
digestivnog i urinarnog trakta. Sve krvne ćelije nastaju iz matične ćelije koja ima sposobnost
sazrevanja ali i samoodržavanje. To se događa u koštanoj srži. U krvi se nalaze samo zrele krvne ćelije
koje su nastale sazrevanjem i diferenciranjem kroz više oblika. Kod bolesne osobe i sa ubrzanom
razgradnjom krvnih ćelija u krvi raste broj mladih, nezrelih ćelija. Jako povećanje mladih ćelija nalazi
se kod zloćudnih bolesti krvi ili HEMOBLASTOZAMA.
-Setrinske intervencije u primeni transfuzije:
Životno doba između 18 i 65godina ** Dijastolni pritisak manji od 120 *** Sistolni pritisak manji od
180 *** Puls sporiji od 100 otkucaja u minuti *** Koncentracija hemoglobina manja od 135g Hb/L za
muškarce i 125g HB/L za žene *** Najveći mogući volumen krvi koji se sme uzeti od davaoca je
10,5ml po kg telesne težine, odnosno ne više od 13% njegovog ukupnog krvnog volumena ***
Standardizovani volumen krvi koji se uzima od davaoca iznosi 450 ili 500ml +/- 10%
-Aglutinacija: ireverzibilna i specifična reakcija između solubilnog antitela i nesolubilnog antigena, pri
čemu se stvaraju agregati (aglutinati) koji su vidljivi golim okom ili mikroskopom
-Indikacije:
****Smanjeni volumen cirkulišuće krvi usled-unutrašnjeg i spoljašnjeg krvarenja (hemoragija),
povreda (akutni hemoragični šok), opekotina ****Anemije (malokrvnost)-smanjena koncentracija Er i
HGB-nedostatak faktora koagulacije (hemofilija), operativni zahvati i komplikacije, hemolitička
anemija novorođenčeta, infektivne bolesti (sepsa), bolesti izazvane radioaktivnim i jonizujućim
zračenjem **** Akutni gubitak krvi dovodi do: oslabljenja tkivne perfuzije (oslabljenog protoka kroz
periferiju)-akutnog hemoragičnog šoka, aktivacija kompenzatornih mehanizama u cilju obnavljanja
cirkulacije i obezbeđenja perfuzije vitalnih organa-mozak, srce i bubrezi
-Hemoterapija predstavlja lečenje bolesnika nadoknadom krvi ili specifičnih hemoprodukata u cilju
održavanja hemostaze u krvotoku
1. Deplazmatisana krv (DK)-od 4 do 2 C , 35 dana
2. Koncentrovani Er sa redukovanim brojem Le
3. Isprani Er
4. Zamrznuta sveža plazma
5. Krioprecipitat
6. Tr
-Krioprecipitat:
• Hemoprodukt koji sadrži plazmatske proteine izdvojene taloženjem u toku odmrzavanja ZSP na
temperaturi 4+-2C****Skladištenje na -30C najviše godinu dana *** Bolesnici koji aktivno
krvare, hipofibrinogemija,sepse ,trovanja
Nepovoljni efekti hemoterapije/transfuzije/podela
Nepovoljni efekti hemoterapije se mogu sistematizovati prema vremenu pojave i prema
etiopatogenezi.Prema vremenu razvrstane su na akutne i kasne, aprema etiopatogenezi na imune i
neimune.
Neposredni nepovoljni efekti
Pojavljuju se u toku ili tokom prva tri sata nakon zavrsene transfuzije tu spada; posttransfuziona
hemoliza, anafilakticki sok ,nekardiogeni edem, febrilna reakcija ,alergiska reakcija,sindrom masivne
transfuzije.

IMOBILIZACIJA

Medicinski postupak kojim se povredjeni deo tela ili celo telo postavlja najpre u stabilan I udoban
polozaj I na taj nacin smanjuje nepovoljni efekat( bol I otok) a zatim se pricvrscivanjem uz
imobilizaciono sredstvo osigurava da povredjeni deo tela ostane u takvom polozaju , onemogucujuci
voljne I nevoljne pokrete.
Privremena imobilizacija ; u cilju transporta ili do momenta postavljanja definitivne imobilizacije .,U
zavisnoti od lokalizacije, vrste i težine povrede i sredstva dostupnih na mestu povređivanja,
imobilizacija se može izvesti korišćenjem priručnih i standarnih sredstava.Standarna sredstva za
imobilizaciju: Cramerova šina (načinjena od čelične žice); Thomasova šina (sastoji se od metalnog
obruča i dve šipke koje su međusobno spojene); Dietrichova udlaga (sastoji se od dve drvene daščice
koje se mogu produžiti i skratiti)
Transportna imobilizacija ; kod povrede glave I vrata , otvorene I zatvorene prelome , prelome kic
stuba , povrede zglobova mekih tkiva , kr sudova , kod opekotina I smrzotina, kontuzije tela
Definitivna imobilizacija ;
Definitivna ili terapijska ; da budo do momenta zarastanja preloma; upotrebljava se gipsana
imobilizacija ili spoljasnji fiksatori , Sredstva za definitivnu imobilizaciju: gipsana longeta,
cirkularni gips (ukočenost zglobova, atrofija mišića, edem, dekubitus), spoljašnji fiksator (veća
mobilnost, rana rehabilitacija-infekcije oko klinova)
-Cilj je da se povređeni deo tela drži u određenom položaju do zarastanja preloma.

Klasifikacija opekotina na osnovu dubine

Дубину опекотине процењујемо на основу изгледа опекотине и хистолошких промена у кожи.
Све опекотине по дубини можемо да поделимо на површне и дубоке. Код површних можемо
очекивати потпуно излечење без последица, уз конзервативно лечење. Дубоке опекотине се
морају лечити оперативно, пошто су компликације честе и конзервативним лечењем остају
последице

Опекотине првог степена захватају епидерм, другог степена дерм, а трећег степена дубља ткива
(поткожно ткиво, мишиће, кости, итд)

Површне опекотине:

I. степен: површна опекотина, ограничена само на епидерм. Очуван је герминативни епителi.

Кожа је црвена, отечена и болна. Овакве опекотине се спонтано залече. Лечење: примена
хладних облога, аналгетика, да би се смањили болови.Prolazi za 2 – 3 dana

II степен: 1. површна опекотина која је захватила дерм (папиларни дерм). Због захватања
дерма, оштећени су крвни судови што доводи до истицања плазме и стварања пликова (була), уз
симптоме првог степена (црвенило, оток, бол). Овакве опекотине се залече без последица,
уколико не дође до инфекције. Лечење: битно је спречити појаву инфекције: дезинфекција,
обрада пликова у стерилним условима. Превијање је помоћу тзв. петослојног завоја: први слој
је масна газа (импрегнирана вазелином), други слој је влажна газа (натопљена физиолошким
раствором или благим антисептиком), трећи слој је сува газа (ради упијања секрета из ране),
четврти слој је стерилна вата (ради изолације и равномерног притиска на рану) и пети слој је
завој који држи све остале слојеве.

Дубоке опекотине:

II степен: 2 дубока опекотина која је захватила дерм (ретикуларни дерм). Због тога је
површина коже беличасто жута и влажна. Такође, јављају се пликови, црвенило, оток и бол. И
ове опекотине могу спонтано да зарасту, али због већег оштећења дерма настају ожиљци, и већа
је склоност ка инфекцији. Лечење: због настајања ожиљака, често је потребно оперативно
лечење. Састоји се у оперативном уклањању површних изумрлих слојева коже и постављању
трансплантата, ради најбржег излечења са што мањим ожиљцима.
III степен: дубоке опекотине са оштећењем целокупног дерма и дубљих ткива. Разорени су
крвни судови и нерви. Кожа је сува, бледа или мрка, безболна. Код овог степена нема
могућности епителизације, и тај део коже се замењује везивним ткивом, тј. ожиљком који је
ружан, нерастегљив и неотпоран на повреде. Лечење је увек оперативно: уклањање мртвог ткива
и трансплантација коже.

IV степен: угљенисање коже и дубљих ткива (поткожно ткиво и мишићи). Кожа је црна. Остали
симптоми и лечење је исто као код III степена.

Valasovo pravilo devetke;

Glava 9%
Prednja površina trupa 18%
Zadnja površina trupa 18%
Svaka ruka po 9%
Svaka noga po 18%
Perineum 1%

*Abdominalna hirurgija i dijagnostika*

- Osnovne metode kliničkog pregleda:

***Inspekcija **** Palpacija ***Perkusija ***Auskultacija

-Specijalna dijagnostika:
***Enduskopija *** Radiološka *** Laboratorijska *** Histološka *** Radioizotopska
-Endoskopska ispitivanja: gastroskopija, anuskopija, retkoskopija, kolonoskopija, cistoskopija,
laparoskopija
*Akutni abdomen*
-Pojam akutnog abdomena podrazumeva skup raznorodnih kliničkih entiteta. On obuhvata sva ona
patološka stanja u trbušnoj duplji koja zbog svoje kliničke slike, ozbiljnosti patološkog supstrata i
progrresivne evolucije, zahtevaju neodložnu hospitalizaciju, preduzimanje odgovarajućih mera
reanimacije i intenzivne terapije.
-Ovaj pojam obuhvata 3 osnovna sindroma:
***Sindrom peritonitisa
***Sindrom ileusa
***Sindrom intraabdominalnog krvarenja
*Ileus*
-Dinamički ileus: spastički i paralitički
- Mehanički (strangulacioni i opturacioni):
Volvulus ***Invaginacija *** Inkarceracija***Adhezivna ***Strangulacija *** Opstrukcijska ***
Tumorska ***Strano telo

KARDIO TORAKALNA HIRURGIJA

Dijagnosticke procedure : radioloska ispitivanja- rendgenoskopija,radiografija, odredjena kontrasna

snimanja , bronhografija, kompjuterizovana tomografija grudnog kosa, magnetna rezonanca,
radioizotopska ispitivanja( scintigrafija pluca ) endoskopska ispitivanja, punkcije I biopsije pleure
KLINICKA SLIKA: jak bol pri disanju sa osecajem ubod noza,kasalj,
dispneu,tanipnea,cijanozu,krvni ispljuvak ,plavicaste usne ,hipoksija,sok,tahikardija

Podela :
Povrede grudnog kosa .
Povrede zida
Povrede sadrzaja grzdne duplje
Povrede rebarai grudne kosti
Povrede jednog ili vise rebara
Torakalni kapak ; visestruki prelomi rebara najmanje 2 .. u istim linijama na 2 ili vise mesta ili kad je
sternum odvojen
Povrede plucne maramice – pleure
Hematotoraks
Pneumotoraks ( otvoreni, ventilni tenzioni , zatvoreni spontani )

Hematotoraks
Prisustvo krvi u pleuralnoj supljini.Javlja se kod otvorenih I zatvorenih povreda grudnog kosa , pluca ,
I krvnih sudova. KS ; kasalj, dispnea ,krvav ispljuvak , tahipnea , plavicaste usne.

Pneumotoraks.
Prisustvo vazduha izmedju visceralne i parijetalne pleure. Normalno se izmedju ove dve pleure nalazi
mala kolicina podmazujuce tecnosti, bez prisustva vazduha. U ovom prostoru vlada negativan pritisak
(vakum), i ukoliko ovaj prostor dodje u kontakt sa spoljasnjom sredinom, vazduh ce se usisati i doci ce
do kolapsa pluca (pluca se skupe posto vise nema vakuma koji drzi pluca rastegnutim).
Vrste pneumotoraksa:
- Otvoreni , kada vazduh slobodno ulazi i izlazi iz grudnog kosa, vazduh ulazi i izlazi kroz otvor i
javlja se fenomen sistanja i pojave penusave krvi na otvoru. Javlja se teska hipoksija, znaci gusenja,
cijanoza, bolovi pri disanju, hipotenzijao i sok.
- Ventilni (tenzioni), kada vazduh ulazi u grudni kos, ali ne moze da izadje. Otvor kroz koji ulazi
vazduh se ponasa kao ventil- propusta vazduh u jednom smeru. Klinicka slika nastupa jako brzo sa
fatalnim ishodom.
- Spontani (zatvoreni ), kada nastane zbog nekih oboljenja pluca, kao sto su emfizem, neke infekcije,
tumori. Naziva se spontani jer nastaje naizgled bez uzroka. Klinicka slika: bol izrazen pri disanju,
dispnea, tahipnea, tahikardija, cijanoza. Lecenje: potrebno je zatvoriti otvor kroz koji ulazi vazduh i
evakuisati vazduh torakalnom drenazom.

Posturalna drenaza
Predstavlja specijalni polozaj tela u kome se iz odredjenog segmenta pluca drenira sekret . Za svaki
segment postoji poseban polozaj.Polozaj zavisis od lokalizacije procesa
Gornji deo plucnog krila - visok Fovlerov polozaj
Srednjideo plucnog krila - bocni horizontalni polozaj na zdravoj strani sa nagibom kreveta 16-20
stepeni
Kod patoloskog procesa bazalnog dela pluca – Kvinkeov polozaj ( bazalni deo pluca bude visi od
disajnih puteva )
Kada spontano kaslje I ne moze da izbaci sekret I pojava opstrukcije – aspiracija vise puta u toku
dana .

Torakalna drenaza
Drenaza intrapleuralnog prostora( najcesce dva drena ) zahteva kod operativnih zahvata nakon
resekcije pluca ili neke druge intervencije na grudnom kosu I intratorakalnim organima.,
Cilj torakalne drenaze ; da se obezbedi drenaza intrapleuralnog prostora pod odredjenim pritiskom,
da se odrzava intrapleuralni pritisak I da se omoguci rana reekspanzija pluca,evakulacija sadrzaja iz
pleure, obliteracija pleuralnog prostora

Drenovi se za kozu fiksiraju traumatskim savom.Drenovi se postavljaju na sistem boca za podvodnu

drenazu.Pri postavljanju podvodne drenaze koristimo bocu (koja je ispod nivoa grudne kostii ) u kojoj
se predhodno ulila 400 ml sterilne akve kroz ciji zatvarac prolazi dve staklene cevi. Duza cev se zaroni
ispod nivoa vode 3-5 cm, a gornji kraj se spaja sa gumenim crevom za dren iz rane ( toraksa ) Vazduh
ili tecan sadrzaj otice iz intrapleuralnog prostora kroz cev koja je ispod nivoa tecnosti. a kraca se
zavrsava nakon prolaska kroz zatvarac I sluzi za prolazak vazduha iz boce

Aspiraciona drenaza intrapleuralnog prostora ; prikljucivanjem boce za podvodnu drenazu na

elektricnu sukciju sa negativnim pritiskom od – 10 do -20 cm H2O

Delovi sistema za torakalnu drenazu ;

Dren , cevasti nastavak, konekcije ,podvodna drenaza,sukcija,

Greske torakalne drenaze ;

Pre drenaze ; pogresna indikacija , pogresan izbor drenova ( lumen cvrstina ,broj) , pogresno mesto
incizije , priprema seta za drenazu .
U toku drenaze :dren u mekim tkivima zida toraksa ,dren na pogresnom mestu u pleuri , lose fiksiran
dren ,greske konekcije I sukcije.
Posle drenaze ; neredovno pracenje ,lose pracenje, nepravilno vadjenje drena
Komplikacije :
Povrede interkostalnih krvnih sudova, povrede pluca ,povrede dijafragme I abdominalnih organa,
povrede srca I krvnih sudova , infekcije , hornerov sindrom