Bronhiektazije

Bronhiektazije su nepovratno proirenje sitnih i srednjih disajnih puteva uz destrukciju njihovih

zidova. Bolest je udruena sa infekcijom. Oboljevanje je smanjeno u poslednje dve-tri decenije,
to je posledica adekvatne vakcinacije dece i solidne terapije respiratornih infekcija.
Uzrok
Bronhiektazije su retko uroene, a znatno su ee posledica bakterijskih, virusnih i gljivinih
infekcija plua, mehanikog zapuenja bronha stranim telom i tumorom. Takoe, mogu biti
posledica imunodeficijentnih stanja, sarkoidoze, tuberkuloze i idiotatske plune fibroze.
Simptomi i znaci
Bronhiektazije mogu da nastanu u bilo kom uzrastu, ali se najee razvijaju u detinjstvu, a
tegobe se javljaju znatno kasnije.
Dominantan simptom je kaalj sa iskaljavanjem, mada kaalj nekada moe da bude odsutan.
Simptomi se javljaju postepeno. Obino se nadovezuju na neku respiratornu infekciju i
postepeno, ali konstantno se pogoravaju tokom narednih godina. est poetak je tee zapaljenje
plua, za kojim je zaostao kaalj i iskaljavanje. Kaalj je sve produktivniji, tipino se javlja u
jutarnjim satima i kasno posle podne. Ispljuvak nema neke posebne karakteristike. Nekada se
taloi u tri sloja, pri emu je na dnu gnojav, u sredini zelenkast i mutan, a na vrhu penuav. esto
je iskaljavanje sukrviavog ispljuvka (hemoptizije). Nekada je to prvi simptom bolesti.
Povremeno je temperatura poviena, a esto se javlja pleuralni bol. Nije retko da se ponavljaju
zapaljenja plua (pneumonija). Zamor, malaksalost i gubitak teine se sreu esto. Prisutno je
oteano disanje i pitanje u pluima (vizing). Kasnije se razvija hronino pluno srce.
Fiziki nalaz i dijagnoza
Osnovni elementi dijagnoze:
Hronian kaalj uz iskaljavanje obilnog, gnojavog ispljuvka; hemoptizije.
Fiziki nalaz je razliit, zavisi od koliine sekreta, ali je retko normalan. Pri auskultaciji se uju
pukoti lokalizovani u donjim partijama plua. Postoje i znaci opstrukcije disajnih puteva
(oslabljeno disanje, produen ekspirijum i zvidanje), posebno kod puaa.
Postavljanje dijagnoze nije lako, jer anamneza i fiziki nalaz nisu naroito pouzdani, a primenom
antibiotika klinika slika moe biti znatno izmenjena. Dijagnoza se najsigurnije, bez ikakvog
rizika, postavlja na osnovu kompjuterizovane tomografije (CT).
Komplikacije
Komplikacije su brojne i ozbiljne: zapaljenje plua, koje se ponavlja, apsces plua, empijem,
pneumotoraks, hronina respiratorna insuficijencija i hronino pluno srce.
Terapija
Cilj terapije je da se uklone tegobe, sprei napredovanje bolesti i nastanak komplikacija. Jedino
hirukim leenjem moe doi do potpunog izleenja. Hirurki se lee bronhiektazije koje su
lokalizovane, kao i bronhiektazije sklone krvarenjima. Antibiotici se primenjuju u cilju leenja
infekcije i ordiniraju se po rezultaru antibiograma (bakterioloki pregled ispljuvka).
Bronhodilatatori se koriste zbog bronhoopstrukcije, koja je obino udruena sa bronhiektazijama.
Fizikalna terapija ima za cilj podsticanje iskaljavanja i drenae. U cilju spreavanja progresije
bolesti neophodan je prestanak puenja i obavezna vakcinacija protiv gripa.
Leenje
A. Opte mere: postularna drenaa je najvanija i najefikasnija terapijska mera kojom se postie
ublaenje i suzbijanje simptoma bronhiektazija.
Izvodi se tako to bolesnik zauzima onaj poloaj koji omoguava maksimalnu ekspektoraciju
(najbolje ako se bolesnik nagne preko ivice kreveta naslanjajui glavu na ruke koje su ukrtene
preko jastuka koji se stavi na pod), i ostaje u tom poloaju 1015 minuta. Postupak se izvodi
24 puta dnevno od kojih prvi izjutra, posle buenja dok zadnji u toku dana, uvee pred
spavanje.
U cilju razmekanja gustog sekreta, treba uzimati etiri puta dnevno po 1015 kapi zasienog
rastvora kalij um jodida sa vodom.
B. Specifine mere: primenom antibiotika postie se ne samo ublaenje kalja i drugih simptoma
ve se smanjuje i koliina ispljuvka.
1. Penicilini se moe ordinirati parenteralno ili peroralno. Doza je 250 mg (400.000 i.j.)
penicilina G, etiri puta dnevno.
2. Tetraciklini, na 6 asa po 250 mg.
3. Primena ostalih antibiotika se baziraprema nalazima antibiograma.
4. Primena antibiotika (penicilina, streptomicina) u obliku aerosola, ne daje koristan terapijski
efekat.
5. Mikolitika sredstva
C. Hirurko leenje: hirurka resekcija zahvaenog dela je indikovana u (1) mlaih osoba, koje
su u dobrom optem stanju a kod kojih postoje povremeni recidivi simptoma i (2) osoba, starih
do 60 godina, sa tekim simptomima (naroito ponavljane epizode krvarenja) kod kojih su
promene unilateralne i lokalizovane a kod kojih opte stanje nije znatnije poremeeno, tako da je
rizik operacije sveden na minimum. Ako se postavi indikacija za hirurko leenje, promenjeni
deo se mora u celini odstraniti, poto se inkompletnom resekcijom postiu loi rezultati.
Prognoza
Razumnom primenom antibiotika i hirurkih metoda leenja, znatno je poboljana prognoza
bronhiektazija.

Apsces plua
Apsces predstavlja lokalizovano, teko, gnojno zapaljenje praeno potpunom nekrozom
(izumiranjem) plunog tkiva i stvaranjem upljina sa nivoom gnojnih masa, koje preko bronha
komuniciraju sa spoljanjom sredinom. Karakterie se kaljem i iskaljavanjem na puna usta.
Zbog upotrebe antibiotika, ovo teko oboljenje se relativno retko javlja.
Uzrok
Vaan preduslov za nastanak apscesa su teko opte stanje bolesnika, hronini alkoholizam i
predhodno oteeno pluno tkivo nekim oboljenjem (bronhitis, pneumonija, bronhiektazije,
emfizem, karcinom plua ). Kao neposredni uzrok moe da se javi aspiracija stranog sadraja
u plua. To moe da se desi u toku nekih operacija, besvesnog stanja ili pijanstrva.
Apsces plua moe biti izazvan mnogobrojnim patogenim i uslovno patogenim bakterijama
(Staphylococcus aureus, Diplococcus pneumoniae, Streptococcus pneumoniae, Escherichia colli,
Pseudomonas aeruginosa i dr). Infekcija nastaje inhalacijom uzronika ili irenjem iz okolnih ili
udaljenih gnojnih ognjita preko krvi ili limfe.
Klinika slika
Bolest poinje naglo, sa visokom temperaturom praenom drhtavicom, bolom u grudima u vidu
probadanja, kaljem i malaksalou. Kasnije dolazi do pogoranja opteg stanja, broj leukocita
raste do 20.000. Bolesnik je malaksao, teko die i gubi apetit. Nakon sedam do deset dana, posle
jutarnjeg kalja, nastaje naglo, bolno iskaljavanje gnojnih masa na puna usta, to obino
uplai bolesnika. Iskaljane gnojne mase su uto-zelene ili prljavo smee boje, nekada jako
zaudaraju i taloe se u dva sloja. Iskaljavanjem gnoja u pluima se formira upljina sa nivoom,
koja komunicira sa spoljanjom sredinom i sa zdravim tkivom oba pluna krila. Bolesnik
svakodnevno kalje i iskaljava, ima temperaturu preko 39 C, znoji se, vezan za postelju. Ako
se ne pone sa adekvatnim leenjem, bolesnik vidno gubi telesnu teinu. Mogu se ispoljiti i znaci
opte intoksikacije organizma, oteenja sranog miia sa ubrzanim radom srca i poremeajima
ritma, zatim oligurija (slabije izluivanje mokrae), subikterus (blai oblik utice) i profuzno
znojenje. Pri povoljnoj evoluciji i izleenju na mestu upljine se stvara oiljak, temperatura pada
i svi simptomi nestaju.
Komplikacije
Apsces moe da se komplikuje empijemom pleure (prodiranje zapaljenjskog sadraja u prostor
plune maramice), krvarenjem, koje moe da ugrozi ivot bolesnika i metastatskim procesom u
mozgu. Kasnije, na mestu gde je bio apsces, mogu da nastanu bronhiektazije, priraslice i suenje
bronha.
Tok i prognoza
Ako je leenje zapoeto na vreme i ostvarena dobra drenaa, doi e do potpunog izleenja. Ako
za est do osam nedelja ne doe do zatvaranja upljine, bolest se smatra hroninom.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu klinike slike. Karakteristino je iskaljavanje na puna usta.
Potvrda dijagnoze je rendgenski nalaz upljine sa nivoom. Zatim tu je nalaz elastinih vlakana u
ispljuvku. Bronhoskopija se koristi ako se sumnja na karcinom. Tom prilikom se uzima iseak
koji otklanja dilemu. Pri postavljanju dijagnoze treba iskljuiti tuberkulozu plua, bronhiektazije,
karcinom, infarkt i zapaljenje plua.
Terapija
Koristi se kombinacija dva antibiotika u maksimalnim dozama. Antibiotici se daju po rezultatu
antibiograma (bakterioloki pregled ispljuvka). Do pristizanja rezultata antibiograma savetuje se
davanje amoksicilina sa klavulonskom kiselinom (kod alerginih daje se makrolid) u kombinaciji
sa metronidazolom i aminoglikozidima. Mogu se koristiti i klindamicin, hloramfenikol i
cefalosporini. Kod oteanog disanja koriste se bronhodilatatori. Terapija se sprovodi do
potpunog izleenja bolesnika. Poloajna drenaa ubrzava izleenje. Ako izleenje ne moe da se
ostvari samo lekovima indikovano je hirurko leenje.
Apscesi subili esti u preantibiotskoj eri, dok su danas retkost.

Pneumonija - zapaljenje plua

Pneumonija (pneumonia) je zapaljenje plua, najee izazvano infekcijom, kod koga je i pored
efikasne antibiotske terapije, velika smrtnost (1 5 %). Pod uticajem razmnoavanja
mikroorganizama stvara se zapaljenjski eksudat u alveolama i intersticijumu (prostor izmeu
alveola).
Uzrok i rasprostranjenost
Zapaljenje plua je relativno esto oboljenje, posebno kod dece do pet godina i starijih od
ezdeset pet. Bolest ima sezonski karakteri. ee se javlja u rano prolee i zimu. Pogoduju mu
puenje, aerozagaenje, rashlaivanje organizma, pad odbrambenih snaga i hronine bolesti,
posebno dijabetes, alkoholizam i srane bolesti.
Zapaljenje, predhodno neoteenih plua (primarna pneumonija), moe biti izazvano
bakterijama, virusima, gljivicama, rikecijama i protozoama. Bakterijske pneumonije, koje se
nazivaju i tipine, izazivaju Streptococcus pneumoniae (pneumokok), Straphylococcus aureus,
Haemophylus influenzae, Klebsiella pneumoniae i drugi gram-negativni bacili. Atipine
pneumonije su najee izazvane virusima influence A, B, C, adenovirusima, respiratornim
sincicijalnim virusima, ali i mikoplazmom pneumonije, rikecijama (Coxiela burneti, Q-
groznica). Kod dece najei izazivai su respiratorni virusi, a kod odraslih Mycoplasma
pneumonije.
Pneumonije se esto javljaju kod plua ve oteenih edemom, infarktom, bronhiektazijama ili
karcinom. To su tzv. sekundarne pneumonije u koje spadaju i pneumonije nastale udisanjem
(aspiracijom) praine, hemijskih supstanci, hrane ili povraanog sadraja.
Klinina slika
Glavni simptomi su temperatura, bol u grudima, oteano disanje, kaalj i iskaljavanje.
Tipina bakterijaska pneumonija se najee javlja kod mlaih osoba. Poinje naglo iz punog
zdravlja sa groznicom i visokom temperaturom. Kaalj je jako izraen i uskoro se javlja
iskaljavanje gnojavog ispljuvka. Nekada bolest moe da protie sa umereno povienom
temperaturom, a kod iscrpljenih i starijih osoba moe da ide i bez temperature. Moe doi do
iskaljavanja sukrviavog ili krvavog ispluvka (hemoptizije) i pojave groznice na usni ili nosu
(herpes facijalis). U toku bolesti moe doi do toksinog oteenja mipokarda. Tada dolazi do
ubrzanja pulsa i kolapsa. Bolesnik je obliven hladnim znojem, a temperatura pada. Kod teih
pneumonija ponekad moe doi do utice (bilijarna pneumonija).
Kod atipinih pneumonija, koje su najee virusne, bolest poinje postepeno, liei na grip.
Temperatura raste postepeno uz prisustvo glavobolje, malaksalosti i bolova u miiima i
zglobovima. Kaalj se javlja posle 3 - 4 dana i obino je suv. Dijagnoza se postavlja tek posle
rendgengrafije.
Fiziki nalaz: pri auskultaciji se uje bronhijalno disanje sa propratnim ranim ili kasnim
inspiratornim pukotima. Kod bakterijskih pneumonija nisu zahvaena cela plua pa se ovakav
nalaz uje nad delom plua. Kod atipinih virusnih pneumonija fiziki nalaz je jako oskudan i
ini kontrast u odnosu na jasno izraen rendgenoloki nalaz.
Laboratorijski nalaz zavisi od vrste pneumonije. Kod bakterijskih postoji povean broj
leukocita uz poveanje tapiastih granulocita. Kod atipinih, leukociti nisu vii od 10.000-
12.000 uz neutopeniju i limfocitozu. Sedimentacija je kod virusnih manje ubrzana u odnosu na
bakterijeske. Na virusnu pneumoniju moe da se nadovee bakterijska i tada dolazi do znatnijeg
ubrzanja sedimentacije.
Komplikacije
Apsces je ozbiljna i ne tako retka komplikacija. Zatim su mogue bronhiektazije, miokarditis,
sepsa i akutni respiratorni distres sindrom.

Tok i prognoza
Prognoza zavisi od stariosti i stanja imuniteta obolelog, izazivaa pneumonije i prisustva
hroninih boloesti. Kod mlaih i predhodno zdravih osoba, za dve nedelje, dolazi do potpunog
izleenja. Kod dece mlae od 5 godina i kod starijih od 65 moe doi i do smrtnog ishoda.
Posebno teak tok i lou prognozu imaju pneumonije kod dijabetiara, astmatiara, puaa i
alkoholiara.
Terapija
Antibiotici se daju kod svih pneumonija ukljuujui i virusne, kod kojih spreavaju bakterijsku
superinfekciju. Najbolje je dati antibiotik prema antibiogramu, a dok ne stigne rezultat zapoeti
terapiju sa penicilinom, makrolidom ili cefalosporinom II i III generacije. U nekomplikovanim
sluajevima antibiotici se primenjuju 7 10 dana. Osim antibiotika, koriste se i lekovi za
sniavanje telesne temperature. Unosi se vie tenosti, a korisna je i vitaminska terapija.
Odreene vrste virusne upale plua mogu se leiti antivirusnim lekovima. Kod teih pneumonija
daju se kortikosteroidi. Ako se javi cijanoza koristi se kiseonik. Potrebno je da bolesnik lei dok
ima temperaturu i jo nedelju dana posle toga. esto je oporavak od virusne pneumonije dui u
odnosu na bakterijsku.

Reumatska groznica

. ,
.
,
.
.

.
:
, .
.
.
,
. , ,
.
,
. ,
, , , .
, .
.
.
Reumatska groznica je specifino oboljenje za koje se smatra da je poreklom bakterijsko.
Karakterie se napadima groznice koja traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Osim toga,
patolokim procesom, zapaljenjem mogu biti obuhvaena mnoga tkiva i organi u organizmu, kao
to su srce, zglobovi, koa, plua i ivci.
Oboljenje se najee javlja izmeu pete i petnaeste godine, ali se moe pojaviti u bilo kom
ivotnom dobu. Napadi reumatske groznice imaju tendenciju da se ponovo jave posle perioda od
nekoliko godina.
Uzrok
Taan mehanizam postanka reumatske groznice jo uvek je nepoznat. Meutim, postoji veliki
broj injenica koje ukazuju da je ovo oboljenje u tesnoj vezi sa infekcijom prouzrokovanom
klicom streptokoka.
U akutnom stadijumu oboljenja moe doi do zahvatanja zglobova zapaljenjskim procesom, i
to obolevanje zglobova moe biti u svim fazama. Ono se moe manifestovati neodreenim
tegobama u smislu nelagodnosti u ekstremitetima, pa sve do estokog bola u jednom ili vie
zglobova, otokom zglobova, crvenilom, povienom lokalnom temperaturom i izvanredno
velikom osetljivou zglobova na dodir ili pokret. U toku napada reumatske groznice najee su
zahvaena kolena, skoni zglobovi, laktovi i ruja. Meutim, reumatskom groznicom moe biti
zahvaen bilo koji zglob.
Karakteristina crta reumatske groznice je migratorna priroda oboljenja zglobova; to znai da
zapaljenje moe poeti u jednom zglobu, da se ubrzo tu smiri da bi se uskoro preselilo u neki
drugi zglob.Reumatska groznica ne prouzrokuje trajno oteenje zglobova.Kada se akutna faza
oboljenja smiri, zglobovi se vraaju u potpuno normalno stanje, bez rezidualnog oteenja. ak i
ponovIjeni napadi reumatske groznice ne oteuju trajno zglobove.
Posledice reumatske groznice na srce u toku aktivnog i akutnog stadijuma bolesti
Kod pacijenta obolelog od reumatske groznice mogu postojati svi stupnjevi zapaljenja srca. S
jedne strane, patoloki proces moe biti tako blag da se ne moe otkriti kliniki. S druge strane,
on moe biti tako jak da ubrzo dovede do fatalnog ishoda. Na sreu, smrtnost u toku poetnog
napada akutne reumatske groznice je retka i postaje sve rea kako se usavravaju novije metode
otkrivanja bolesti i njenog leenja.
Pozne posledice reumatske groznice na srce
Najvanija medicinska karakteristika reumatske groznice jeste njen uticaj na srane zaliske. Ova
njena karakteristika obino se manifestuje tek posle izvesnog broja godina od prvog akutnog
napada.
Bolesnik se moe u potpunosti oporaviti od akutnog napada reumatske groznice i u pogledu svih
praktinih merila, moe izgledati i moe se oseati potpuno zdrav. Meutim, poetna
inflamatorna lezija u zaliscima srca moe dovesti do obimnog stvaranja oiljnog tkiva. Usled
toga zalisci se oteuju, iskrivljuju i postaju nesposobni da obavljaju kako treba svoju funkciju.
to je vei broj napada akutne reumatske groznice, to su obimnija oteenja sranih zalistaka.
Znaaj oteenja zalistaka
a. Kao to se zna, srani zalisci su smeteni izmeu sranih pretkomora i sranih komora, kao i
na mestima izlaska velikih krvnih sudova iz srca. Funkcija zalistaka se sastoji u tome da
omoguavaju proticanje krvi samo u jednom pravcu to utie da se srani rad iskoristi na
najefikasniji nain u cirkulatomom sistemu. U zavisnosti od toga na koji su nain i koliko
oteeni i deformisani, zalisci ili mogu praviti veliki otpor prirodnom anterogradnom toku krvi ili
ne mogu spreiti vraanje krvi unatrag iz komore u pretkomoru. Oba procesa su nenormalna i
mogu se dogoditi kod istog sluaja oteenja zaliska.
Zbog oteenih zalistaka, srani mii mora da radi vie i naprnije da bi obavio svoj zadatak.
Vremenom, komore srca postaju dilatirane, srani mii sve vie i vie optereen, a itav organ je
sve manje i manje u stanju da obavlja posao koji se od njega trai.
b. Oteeni srani zalisci su naroito prijemivi za super infekciju bakterijama. Ove komplikacije
odraavju se nastankom bakterijskog endokarditisa, veoma ozbiljnog oboljenja koje je sve do
nedavno bilo udrueno sa veoma visokom smrtnou.
c. Bolesnici sa valvularnim reumatskim oteenjem su takoe podloni stvaranju krvnih
ugruaka unutar sranih komora. Vremenom moe doi do toga da ti krvni ugruci postanu
labavi, rastresiti, da se otkinu sa mesta gde su nastali i da se cirkulacijom raznesu u razne delove
organizma, gde mogu da dovedu do prestanka cirkulacije krvi u vitalnim organima i da dovedu
do znatnog oteenja tkiva (embolija).
d. Pacijenti sa reumatskim valvularnim oteenjem mogu pokazati i razliite poremeaje u
pogledu ritminosti sranih kontrakcija, kao to su fibrilacije. Ovakva komplikacija odrazie se
znatno na efikasnost sranog rada i moe dovesti do srane insuficijencije (slabosti srca).
Reumatska groznica nije zarazna i ne dovodi uvek neizbezno do ostecenja srca.
Simptomi i znaci koji upozoravaju na mogue postojanje reumatske groznice
a. Neobjanjiva poviena temperatura.
b. Neobjanjivi bolovi u zglobovima ili miiima.
c. Pojava voria iznad kotanih prominencija kao to su laktovi, nadlanica aka, stopala, kolene
aice, lobanja, kima i druge oblasti. (Koa se obino moe lako pokretati iznad reumatskih
voria)
d. Neobjanjive i posebne promene na koi, ra.
e. Horeja minor (igra svetog Vida)
i. Spontano krvarenje iz nosa koje se ponavlja.
g. Ponovljeni bolovi u trbuhu
Leenje akutne reuumatske groznice
a. Mirovanje u krevetu onoliko dugo koliko traje napad. To moe biti i nekoliko nedelja.
b. Primena antibiotika, koji se daju redovno u toku dueg vremenskog perioda.
c. Aspirin u dovoljnim dozama da otkloni groznicu i smiri zapaljenje zglobova.
d. Kortizon ili slini preparati, to zavisi od teine oboljenja i individualne procene lekara koji
lee bolesnika.

Angina pectoris
Angina pectoris predstavlja najeu manifestaciju hronine ishemijske bolesti srca. Ishemija
sranog miia najee nastaje usled disbalansa u potrebi i snabdevanju srca krvlju. Glavni
simptom isheminog miokarda je anginozni bol.
Uestalost
U razvijenim zemljama ishemijska bolest srca je najei uzrok smrti. Procenjuje se da je jedna
treina svih smrtnih ishoda uzrokovana ishemijskim procesom. Bolest ee pogaa mukarce u
dobi izmeu 45 i 55 godina. ene su u premenopauzalnom dobu relativno poteene ishemijske
bolesti srca.
Uzrok nastanka
Najei uzrok nastanka ishemijske bolesti predstavlja aterosklerotski proces u sranim
arterijama. Predpostavlja se da 90% bolesnika upravo ovaj proces ima kao primarni faktor
bolesti. Ateroskleroza dovodi do mehanikog suenja lumena koronarnog krvnog suda i time
onemoguava normalan protok krvi. Ateroskleroza nastaje u procesu starenja organizma i sa
godinama se poveava i njena rasprostranjenost i uestalost. Neki procesi i stanja dovode do
potenciranja i ubrzavanja nastanka ateroskleroze, poput arterijske hipertenzije, dijabetesa,
puenja, nivoa holesterola, a samim tim doprinose nastanku ishemijske bolesti srca. Potrebno je
istai da je u procesu nastanka ateroskleroze bitan faktor i genetika. Kao posledica svega
navedenog nastaje nedovoljna snabdevenost krvlju sranog miia, a samim tim i nedostak
hranljivih materija i kiseonika, koji upravo preko krvi i dolaze do srca. Naravno, ove supstance
su neophodne za energetsko snabdevanje miia. Pri odreenom naporu dolazi da poveane
potronje i potranje kiseonika i hranjivih materija, ali je usled opstrukcije kanala krvnog suda
aterosklerozom nemogue odrati normalnu cirkulaciju. Tada dolazi do ukljuivanja pojedinih
kompenzatornih mehanizama.
Naime, srce da bi nadomestilo manjak krvnog protoka, pojaava frekvenciju otkucaja, a samim
tim ulazi u jedan zaarani krug (circulus vitiosus), jer se istovremeno i energija neophodna za
normalno funkcionisanje krvi troi (prelazak sa aerobnog metabilizma na anaerobni). Kod
ishemijke bolesti tada dolazi do pojaanog metabolizma u srcu i raspadni produkti poinju da se
nagomilavaju, tako da svojim kiselim dejstvom deluju na nervne elije, koje taj proces mozgu
predstavljaju kao alarm, senzaciju opisanu kao anginozni bol. Kada napor ili ve okida
anginozne boli deluje dovoljno dugo, a sama bol traje vie od 30 minuta, velika je verovatnoa
da doe do izumiranja tog dela miia (ireverzibilan proces) do koga ne moe da dopre dovoljna
koliina krvi. To se manifestuje nekrozom tkiva, i stvaranjem oiljka na srcu, koje postaje
nefunkcionalni deo miokarda (ne moe da ima kontraktilnu funkciju), a kliniki se opisuje kao
infarkt miokarda. U zavisnosti koliku arteriju (veliina lumena je proporcionalna veliini dela
miia koji ishranjuje) je pogodio infarkt zavisi i veliina oteenja srca. U sluaju da je
infarktom pogoena neka od velikih arterija osoba teko preivi infarkt. Ukoliko se na vreme
uzme lek koji e uspostaviti normalnu cirkulaciju, sa uspostavljanjem cirkulacije i sve promene
se povlae (reverzibilan proces). U drugim sluajevima osoba postaje invalid, kome su fizike
aktivnosti ograniene, a svaki sledei infarkt moe dovesti do smrtnog ishoda.
Podela angine pektoris
Ova bolest se najee manifestuje u dva oblika:
Stabilna angina pektoris
Nestabilna angina pektoris
Stabilna angina pektoris se javlja u toku ili posle napora, fizikog ili psihikog (prilikom
tranja, penjanja uz stepenice, ienja snega, itd). Anginozni bol moe biti provociran prijatnim
ili neprijatnim uzbuenjem, seksualnim inom, izlaskom na hladan vazduh, hranom. On ima
tipinu lokalizaciju, karakter, intenzitet i pratee simptome. Najea lokalizacija je iza grudne
kosti, bol se ispoljava u vidu stezanja, pritiska, paljenja, arenja. Bol se iri prema vratu i
vilici, remenima i levoj ruci, a ponekada zahvata ak i deo lea i stomaka. Intenzitet moe biti
razliit, ali se najee pojaava i traje obino od 1-10 minuta. Stalni pratei simptom je
malaksalost, hladan znoj i izuzetan strah od bliske smrti. EKG snimljen u napadu ili neposredno
posle pokazuje razliite stepene depresije ST segmenta. U napadu se daje 1-2 lingvalete
nitroglicerina i nastoji se da se prekine dejstvo provokativnih inilaca. Preporuuje se i davanje
nekog anksiolitika kako bi se pacijent primirio, a samim tim i snizila srana frevencija. Ako
nema nitroglicerina preporuuju se antagonisti kalcijuma (nifedipin), posebno kod pojave bola
povezane sa povienim krvnim pritiskom. U dugotrajnom tretmanu bolesti potrebno je nastojati
da se otklone faktori rizika: puenje, gojaznost, povien krvni pritisak, kao i da se postigne
kontrola glikemije kod bolesnika koji boluju od eerne bolesti. Osim modifikacije naina ivota
koriste se lekoi u monoterapiji ili kombinovano: nitrati sa dugim delovanjem primenjeni jednom
dnevno, beta blokatori, antagonisti kalcijuma (izbegavati verapamil u kombinaciji sa beta
blokatorima), salicilati. Kompleksno leenje stabilne angine pektoris podrazumeva energino
otklanjanje faktora rizika, modifikacije naina ivota i primene lekova.
Nestabilna angina pektoris se odlikuje pojavom simptoma u neoekivanim situacijama i
mirovanju. Moe imati nekoliko formi: novonastala angina pektoris, angina pektoris koja se
javlja i u mirovanju i u naporu, pogorana stabilna angina pektoris, postinfarktna angina pektoris
i varijantna (Prizmental) angina pektoris. Anginozni bol karakteristian za nestabilnu formu, ima
istu lokalizaciju i karakter kao i kod stabilne, ali mu je intenzitet jai i due traje (do 30 min).
esto bol ne prestane posle jednog nitroglicerina pa bolesnik mora da uzme jo jednu lingvaletu.
Bol prati hladno preznojavanje, malaksalost i oseaj bliske smrti. Javlja se i lupanje srca, muka,
povraanje, nesvestica. Karakteristino je da se bolovi javljaju pri malom naporu ili pri
mirovanju, a po nekada se javljaju i u toku nou, kad probudi bolesnika. Prognoza ove forme je
neizvesna, zato je neophodna hospitalizacija, jer lako moe da se razvije infarkt miokarda. Kako
u etiopatogenezi nestabilne forme znaajnu ulogu ima tromb, neophodno je ukljuiti i terapiju
heparinom i antiagregatornim supstancama (acetilsalicilna kiselina). Zahteva se energino
leenje faktora koji pogoravaju bolest (aritmije, hipertenzija, hronina insuficijencija srca). Kao
i kod stabilnog oblika angine pektoris neophodno je radikalno otklanjanje faktora rizika,
modifikacija naina ivota i primena lekova.
Angina pectoris je sama po sebi simptom ili skup simptoma, a ne bolest. Manifestuje se kao
neprijatan oseaj pritiska, stezanja, peenja, stiskanja ili bola u sredini grudi. Meutim,
svaki bol u grudima nije angina pectoris ve moe da bude posledica: gastroezofagealnog
refluxa (vraanje kiseline iz eludca), infekcije gornjih respiratornih puteva, astme, upale
meurebarnih miia i ligamenata. Ukoliko je bol u grudima jak i/ili se ponavlja,
neophodno je obratiti se kardiologu.
Dijagnoza
Simptomi koje pacijent osea kao i kardioloki pregled sa EKG-om nisu dovoljni da se sa
sigurnou postavi dijagnoza o postojanju angine pectoris. Kada posumnjamo na postojanje
angine pectoris pacijenta prvo upuujemo na dodatne dijagnostike preglede.
Test optereenja ERGO test se obino radi kod pacijenata za koje se sumnja da imaju stabilnu
anginu pectoris,
Dobutamin ehokardiogram stres test radi se kod pacijenata koji ne mogu da hodaju i izdre
fiziki napor ili za koje sumnjamo da imaju nestabilnu anginu pectoris
Koronarografija je najsigurnija, najpreciznija, ali i najinvazivnija dijagnostika procedura za
postavljanje dijagnoze o postojanju uzronika angine pectoris.
Nakon postavljanja dijagnoze, leenje zavisi od teine simptoma, teine osnovne bolesti kao i
stepena oteenja sranog miia, a najvie od promena na sranim (koronarnim) arterijama.
Lecenje i terapija
Jedini pravi lek za otklanjanje anginoznog bola je nitroglicerin koji se upotrebljava sublingvalno
(pod jezik) u sedeem ili poluleeem poloaju. Ublaava i otklanja simtome angine pectoris
tako to iri krvne sudove i smanjuje potrebu sranog miia za kiseonikom. Uzima se samo kada
pacijent ima anginozni napad. Nitroglicerin postoji u dva oblika: sublingvalne tablete i
sublingvalni sprej. Nitroglicerin je nestabilna supstanca i u dodiru sa vazduhom mnogo bre
nego kod drugih lekova dolazi do gubitka dejstva. Upravo zato, rok upotrebe tabletica
nitoglicerina je 8 nedelja od otvaranja boice. Da bi ste bili sigurni da je Va lek jo uvek dobar,
na kutiji napiete datum kada ste je prvi put otvorili.
Na tritu se nalazi i nitroglicerin koji je u obliku sublingvalnog spreja zahvaljujui ijem
pakovanju, rok upotrebe nije na ovaj nain ogranien, pa je samim tim bolje reenje za pacijente,
posebno za one koji nemaju este napade. Pored dugog roka upotrebe (3 godine), prednost
nitroglicerina u obliku spreja je i u tome to se vrlo lako primenjuje i brzo deluje to je posebno
znaajno jer su napadi angine praeni i napadom panike i suenjem usta.
Veliki broj doza (200 doza) u pakovanju izuzetno lakom za noenje, uvanje i upotrebu,
garantuje mir i sigurnost pacijentu. Izuzetna resorpcija koju ova forma supstance poseduje
garantuje pacijentu da e sa svakom aplikacijom eljena i potrebna koliina leka dospeti tamo
gde je najneophodnija i to u najkraem vremenskom intervalu.
Ostali lekovi koji se koriste u terapiji utiu na osnovnu bolest koja provocira nastanak
anginoznog bola. To su: aspirin obavezan u terapiji jer smanjuje mogunost nastajanja tromba
u krvnim sudovima; beta-blokator smanjuje optereenje srca tako to sniava krvni pritisak i
kontrakcije sranog miia; blokatori kalcijumskih kanala smanjuju krvni pritisak; statini
sniavaju holesterol i stabilizuju promene u sranim (koronarnim) arterijama. Lekove ne smete
uzimati svojevoljno ve samo onako kako ih je prepisao Va kardiolog.
Kod pacijenata kod kojih se simptomi angine pectoris ne poboljavaju na terapiju lekovima
kardiolog e predloiti druge vidove leenja. Od teine promena na sranom miiu i sranim
(koronarnim) arterijama, pacijentu e biti predloena ili angioplastika tj. dilatacija promena u
sranim (koronarnim) arterijama sa eventualnim stavljanjem stenta ili kardiohirurka bajpas
operacija.
Prevencija
Najbolje spreavanje nastanka angine pectoris je eliminacija faktora rizika jo u mladosti. Od
naslednih faktora kao ni od procesa starenje ne moemo pobei ali zato na ostale faktore rizika
moemo uticati. Izbegavanje kofeina i nikotina u bilo kom obliku, kontrola visokog krvnog
pritiska, sniavanje holesterola (kroz vebe, dijete i lekove) u krvi, odravanje normalne telesne
teine, kontrola eera u krvi i poveanje fizike aktivnosti mogu spreiti nastanak svih sranih
bolesti, a samim tim spreti i nastanak angine pectoris.
Ako ve imate neku od sranih bolesti i njome izazvanu anginu pectoris trebalo bi da preduzmete
mere predostronosti u spreavanju nastanka anginoznog napada. Izbegavanje okidaa trigera
kojima nastaje bol je najbolji nain prevencije nastanka aginoznog napda.
ta treba uraditi?
Ostavite puenje
Ne konzumirajte previe kafe
Alkohol pijte umereno (maximalno 1-2 pia dnevno)
Izbegavajte velike i teke obroke
Smanjite stresne situacije
Redovno vebajte (za vebe konsultovati kardiologa)
Redovno uzimajte terapiju preporuenu od strane Vaeg kardiologa
AKUTNI INFARKT MIOKARDA
Infarkt miokarda predstavlja nekrozu sranog miia usljed naglo nastale okluzije koronarne
arterije.
OPTE KARAKTERISTIKE
Infarkt miokarda ostaje vodei uzrok smrti srednjovjenih i starih osoba u zapadnim i
industrijalizovanim zemljama.
Glavni uzrok infarkta je tromboza koronarne arterije nastala zbog
uznapredovale ateroskleroze.
Godinje u svijetu od infarkta miokarda umire 3,8 miliona mukaraca i 3,4 miliona ena, a 80-
90% umrlih ima prisutan jedan ili vie faktora rizika.
U zemljama Istone Evrope, posebno u zemljama u razvoju, zadrava i dalje visoku stopu
smrtnosti, naroito kod mukaraca starijih od 45 godina i ena starijih od 65 godina. Vie od
60% oboljevanja od infarkta miokarda deava se u zemljama u razvoju.
Prema statistikim podacima u Republici Srpskoj, godinje se registruje oko 1.500 oboljelih od
akutnog Iinfarkta miokarda.
VRSTE AKUTNOG INFARKTA MIOKARDA
S obzirom na EKG promjene, razlikujemo dva tipa akutnog infarkta miokarda:
Akutni infarkt miokarda sa ST elevacijom,
Akutni infarkt miokarda bez ST elevacije.
Podjela po lokalizaciji:
Infarkt septuma i prednjeg zida,
Infarkt dijafragmalnog zida,
Infarkt zadnjeg zida.
Klinika klasifikacija razliitih tipova akutnog infarkta miokarda

Tip I
Spontani infarkt miokarda nastao primarno, uslijed ishemije uzrokovane erozijom i/ili rupturom
plaka, fisurom ili disekcijom koronarne arterije.

Tip II
Infarkt miokarda nastao sekundarno, uslijed ishemije uzrokovane poveanom potranjom za
kisikom i/ili smanjenom ponudom kisika, kao to su koronarni spazam, koronarni embolizam,
anemija, aritmija, hipertenzija ili hipotenzija.

Tip III
Iznenadna neoekivana srana smrt, ukljuujui srani zastoj, esto sa simptomima koji ukazuju
na mikardnu ishemiju, praena sa novonastalom elevacijom ST segmenta ili novonastalim
blokom lijeve grane (LBBB) ili novonastalim trombom u koronarnoj arteriji, dokazano
angiografijom i/ili putem autopsije, ako smrt nastupi prije nego to se uzmu uzorci krvi ili prije
pojave sranih biomarkera u krvi.

Tip IVa
Infarkt miokarda udruen sa perkutanom koronarnom intervencijom (PCI) .

Tip IVb
Infarkt miokarda udruen sa trombozom stenta dokumentovanom angiografijom ili autopsijom.

Tip V
Infarkt miokarda udruen sa operacijom aorto-koronarnog premotenja (CABG).
FAKTORI RIZIKA
Infarkt miokarda je rezultat opstrukcije koronarne arterije ateromom nastalim u
procesu ateroskleroze.
Faktori rizika vezani za koronarnu aterosklerozu su:
Hipertenzija Rizik od koronarnog oboljenja srca progresivno raste sa porastom krvnog
pritiska.
Gojaznost Centralna gojaznost je znaajniji marker rizika za koronarno srano oboljenje od
opte gojaznosti.
Hiperlipidemija Rizik od nastanka koronarne bolesti raste ako je povean ukupni
nivo holesterola u plazmi i/ili LDL, i ako je niska vrijednost HDL u plazmi.
Dijabetes Rizik za koronarnu bolest povean je 2-3 puta za mukarce i 3-5 puta za ene
oboljele od dijabetesa.
Puenje Puenje je veliki faktor rizika za akutni infarkt miokarda. Prestanak puenja znaajno
smanjuje rizik, nakon 1 godine od prestanka puenja rizik je manji za
50%.
Alkohol Veza izmeu akutnog infarkta miokarda i konzumiranja alkohola je korelativna -
najnii rizik je pri umjerenom konzumiranju alkohola.
Porodina anamneza akutni infarkt Rizik od nastanka infarkta miokarda je vei ukoliko je u
porodici bilo ishemijskog oboljenja srca.
Pol Mukarci su u veem riziku od oboljevanja od koronarne bolesti, a rizik kod ena se
poveava poslije menopauze.
Dob Rizik se poveava sa godinama.
DIJAGNOZA I SIMPTOMI
Dijagnoza je prvenstveno zasnovana na karakteristinoj istoriji bolesti.
Dijagnoza akutnog infarkta miokarda se postavlja na osnovu:
Postojanja tipinog bola u grudima,
Evolutivnih promjena na serijski uzimanim EKG-ima,
Evolutivnih promjena serumskih kardijalnih markera.

Veoma je vano razluiti ta je uzrok bola u grudima, posebno diferencirati ishemijski od
neishemijskog bola u grudima.
Neishemijski bol moe biti uzrokovan nekim drugim ozbiljnim uzrokom, koji takoe zahtijeva
hitno lijeenje, npr. disekcija aorte, perikarditis ili pluna embolija.
Uz to, treba zapamtiti da kod pacijenata sa visokim rizikom, uzroci mogu biti i udrueni, tj.
istovremeni.
Dijagnoza se postavlja na osnovu paljivo uzete anamneze praene fokusiranim fizikalnim
pregledom, procjenom faktora rizika i odgovarajue dijagnostike testove, to omoguuje
postavljanje tane dijagnoze u gotovo 90% sluajeva.
U predjelu grudnog koa u koi postoji obilje receptora za bol, neto manje u dubljim tkivima, a
jo manje u visceralnim organima. Slaba mogunost lokalizacije visceralnog bola objanjava se
malim brojem receptora i nervnih vlakana u visceralnim organima. Visceralni bol prenosi se na
susjedni segment kimene modine, dok somatski ide samo na jedan nivo.
Koni bol je bolje lokalizovan i ogranien na odreen dermatom.
Veina pacijenata sa bolom u grudima prvo se obraa doktoru opte prakse.
Prvi sati u toku nastanka infarkta i period do 72 sata su kritini, u tom vremenskom periodu
smrtnost je najvea i kree se do 50%.
Anamneza o tipinom bolu u grudima, fizikalni pregled i EKG testiranje uglavnom su dovoljni
za dijagnostikovanje akutnog infarkta miokarda.
Ukoliko dijagnoza nije jasna, rade se dodatni testovi sranih markera u stanicama hitne
pomoi, na osnovu kojih se vri kliniko procjenjivanje i upuivanje na daljnje lijeenje.
Akutni infarkt miokarda zahtijeva hospitalizaciju i lijeenje u koronarnim jedinicama na
sekundarnom nivou.
U primarnoj zdravstvenoj zatiti, vaan je stalni rad ljekara na primarnoj i sekundarnoj prevenciji
koronarne bolesti.
Potrebno je kontinuirano savjetovati pacijente da se u sluaju iznenadne pojave bola u
grudima odmah jave u hitnu slubu doma zdravlja.
Odreivanje sranih enzima mogue je u hitnim slubama domova zdravlja u Republici Srpskoj
i bitno je za potvrivanje infarkta bez ST elevacije.
KLINIKA SLIKA AKUTNOG INFARKTA MIOKARDA
Akutni infarkt miokarda daje raznovrsnu kliniku sliku koja ukljuuje poremeaje ritma, sranu
insuficijenciju razliitog stepena, ok i naglu smrt. Klinika slika zavisi od obima oteenja i
prethodnog stanja sranog miia.
Retrostenalni bol je najei znak infarkta.

Bol: Infarkt miokarda obino se deava naglo i bol traje najmanje 30 minuta, a moe potrajati i
1-2 sata ili due.Karakter: Obino jak bol, steui, osjeaj guenja, disanje i promjena poloaja
nemaju uticaja na otrinu bola.
Lokalizacija: Sredinji prostor grudi, iza grudne kosti.
irenje: Ruke, ramena, liica, vilice ili lea.
Precipitacija: Zbog napora ili uzbuenja, nakon obroka, statikog napora, za hladnog vremena.
Trajanje: Preko 30 minuta, a moe tajati i vie sati.
Svim bolesicima sa bolom u grudima mora se snimiti EKG, najdue u roku od 10 min po prijemu
kod ljekara.
Ukoliko je EKG normalan, ponoviti snimanje za 6 h i 12 h
Ukoliko je EKG nalaz pozitivan u smislu AIM, neophodna je hospitalizacija.
Kod bolesnika sa verifikovanom ST elevacijom i potvrenom dijagnozom infrkta miokarda,
treba odmah razmotriti trombolitiku terapiju.
Nalaz EKG u akutnom infarktu miokarda:
ST-elevacija > 1mm u najmanje 2 susjedna odvoda,
ST-depresija > 1mm u najmanje 2 susjedna odvoda,
Visok T-talas (perakutna faza),
Negativni simetrini, ishemijski T talasi sa dubinom veom od 2 mm,
Smanjenje voltae R-zupca u odvodima zahvaene koronarne arterije,
Reciprone promjene u odvodima koji su suprotni infarktnoj zoni.
Leenje infarkta miokarda
Leenje akutnog infarkta miokarda se sastoji od:
Medikamentnog tretmana,
Rehabilitacije,
Sekundarne prevencije.
Odmah preduzete mere u teenju: sve vee iskustvo pokazuje da se bolesnici najbolje lee u
specijalnim koronarnim jedinicama koje su snabdevene elektronskim ureajima, alarmnim
signalima, mogunou da se sve promene snime, pacemaker ureajima za ponovno vraanje u
ivot kao i posebno izvebanim sestrama i lekarima.
Poznato je da je u prvih nekoliko sati posle napada vei rizik od ventrikularne fibrilacije i
iznenadne smrti. Potrebno je preduzeti sve mere kako bi se ovi bolesnici to pre nali u
koronarnim jedinicama na koji nain bi se smanjila i smrtnost van bolnice.
Neki gradovi (naroito Belfast, Irska) imaju specijalno opremljena ambulantna kola kako bi
smanjili broj nesrea.
1. Odmaranje- nastojati da se odkloni napregnutost i zabrinutost. Fiziko i mentalno odmaranje
u najkomfornijem poloaju je neobino vano u prve 2-3 nedelje, kada se u stvari, najee javlja
ruptura srca. Bolesniku nije dozvoljeno da se hrani ili da brine o samom sebi u toku prvih
nekoliko dana, sve dok se napad ne ublai i to bez pojave oka ili drugih komplikacija. Poeljna
je posebna sestrinska nega. Toaleta pored kreveta, verovatno, zahteva manije napora, nego
upotreba lopate.
Dobar san je veoma vaan kod bolesnika koji imaju infarkt miokarda kao i u onih koji pate od
oteenja srca. Sedativi se uzimaju kako bi se obezbedila dovoljna duina sna, a ne treba se
suzdravati ni od davanja morfijuma ako je indikovano.
2. Analgesia- ako je bol jak daje semorphin sulphat, 10-15 mg polako intravenski. Ako bol ne
popusti u roku od 15 minuta, ponoviti dozu.
Ostatak injekcija se daje subkutano, 8-15 mg kako bi se bol odklonio zastalno. Subkutani nain
se primenjuje akoje napad jak ili pak ako je bolesnik u stanjuoka. Ako je bolesnik u stanju oka
sa jakimbolom, moe se polako dati i intravenska injekcija.
Panja: druga doza morfijuma se ne daje ako su respiracije ispod 12 u minuti. Morfin izaziva
vensko krvavijenje i smanjuje cardiac output. Javlja se i nesvestica ako je bolesniku dozvoljeno
da sedi ili stoji.
Preporuuje se meperidin i dihvdromorphinon zbog toga to manje dovode do pojave muke i
povraanja. Doza dihvdromorphinona iznosi 4 mg i. m. ili i. v. (Dilaudid). Doza meperidina
(Demerol) je 50-100 mg intravenski ili intramuskularno.
Aminphvlin, 0.5 gm i.v. vrlo polako (1-2 ml u minuti) se daje i koristan je u onim sluajevima
kada bol nije popustio posle ordiniran ja opijata ili kiseonika.

3. Kiseonik - je uvek koristan a nekadi neophodan da se odkloni dispnea, cijanoza, pluni edem,
stanje oka i bol u grudnom kou.
ok je esta i ozbiljna komplikacija, sa utvrenom smrtnou od 80%, naroito ako je produen
poto se bol stiao. Leenje oka je bezuspeno, a najbolji rezultati su postignuti ako se ok leci
rano. Hipotonini miokard esto prati akutni infarkt miokarda a i ok se pridruuje sa znacima
povienog venskog pritiska. Zbog toga neki kliniari preporuuju digitalizaciju u stanju oka kod
infarkta miokarda ba kao kod kongestivnog oteenja. Povean cardiac output poveava
koronarni protok, a krvni pritisak raste. Od efekta su neki inotropni lekovi kao isoprotenerol
(Isuprel).
Pratei centralni venski pritisak i arterijsku tenziju ima se bolji uvid udejstvo inotropnih
preparata kao i pri upotrebi tenosti, plazme i dekstrana. Smatra se da su i vazopresorni preparati
od koristi. Tu se ubraja levarterenol (Levophed).
ok nastaje usled neodkrivene ventrikularne tahikardije ili drugih aritmija i ako se ove
komplikacije lee adekvatno moe se bolesniku spasiti ivot. Transfuzija krvi kroz venski i
arterijski sistem nije od velike koristi, ali ovaj postupak treba imati na umu ako se radi o
smanjenom krvnom volumenu.

4. Antikoagulantna terapija - u lakim sluajevima podeljena su miljenja za ili protiv (brzo
puputanje bola, minimalni znaci mokardijalne nekroze, odsustvo oka ili oteenja srca). U
tekim sluajevima infarkta miokarda antikoagulantna terapija se, uglavnom, preporuuje.
Praenje bolesnika: veoma je vano oprezno kliniko posmatranje bolesnika kako bi se
ustanovila duina trajanja infarkta, konstatovao eventualno, novi infarkt, zatim pojava
komplikacija ili simptomi koji zahtevaju leenje.
Ponovni bol posle nekoliko dana ili nedelja od prvog bola koji se polako stiava govori za irenje
nekroze miokarda; potvrda se dobij a EKG_om i drugim klinikim nalazima. to se tie leenja
upotrebljava se isti metod kao i kada se radi o prvom infarktu, ali je potreban dui period
odmora.
REHABILITACIJA
Kardioloka rehabilitacija podrazumijeva opsean multidisciplinarni, dugotrajan program koji
ukljuuje medicinske testove, propisane vjebe, modifikaciju sranih faktora rizika, edukaciju i
savjetovanje.
Moe smanjiti ukupnu i smrtnost zbog kardiovaskularnih oboljenja za oko 20%.
Ovi programi su oblikovani da:
Ogranie psiholoke i fizioloke efekte sranih bolesti,
Smanje rizik od pojave infarkta,
Kontroliu srane simptome,
Stabilizuju aretriosklerotine procese.

Cilj rehabilitacije je da pacijenta osposobi za to potpuniji ivot, ukljuujui njegov povratak na
posao. Treba uzeti u obzir fizike, psiholoke i socio-ekonomske faktore. Rehabilitacija je
indikovana kod pacijenata sa znaajnom disfunkcijom lijeve komore i treba je poeti to je
mogue prije po prijemu u bolnicu i nastaviti tokom narednih nedjelja i mjeseci.
Prognoza
Celokupan mortalitet u toku prvog meseca posle infarkta iznosi proseno 30%. Najvei
broj smrti se javlja u prvih 12 sati. Manji napadi se kliniki odmah stiavaju, tako da je
smrtnost u poetku manja.
Kliniki teki infarkti miokarda za puno oporavljanje zahtevaju 612 nedelja. Smrtnost
raste 6090% sa stanjem produenog oka, tekom ranom insuficijencijom srca,
leukocitozom preko 25.000, sa eozinofilijom, temperaturom preko 40C (104 F),
nekontrolisanim diabetes mellitusom, u starijih osoba, kod ve ranije postojeeg infarkta, a
naroito ako su pomenuti faktori udrueni.
Pluna embolija koja se ne tretira antikoagulantnom terapijom, zatim perzistirajua
aritmia i produeno stanje infarkta odrava , i za vreme ranog opooravljanja.
Dugorono preivljavanje je u zavisnosti od sposobnosti medicinske nege i od prisustva
drugih hroninih oboljenja. Kompletno kliniko oporavljanje i EKG nalaza omoguuje
1015 godina ivota. Bolesnici sa znacima ostatka insuficijencije srca, aritmijom, ili
anginom umiru u roku od 36 godina

Anemija (Malokrvnost)
Anemija moe biti veoma ozbiljno stanje koje ponekad znaajno utie na va ivot.
Kako anemija utie na telo?
Krv se sastoji od 3 tipa elija (crvenih krvnih zrnaca - eritrocita, belih krvnih zrnaca - leukocita i krvnih ploica - trombocita) koje cirkuliu naim
krvotokom. Eritrociti sadre crveni i gvoem bogati protein - hemoglobin (Hb), koji prenosi kiseonik iz plua do svih miia i organa naeg
organizma. Normalan ivot i funkcionisanje je nemogue bez kiseonika.
Anemija je stanje nedostatka crvenih krvnih zrnaca. U tom sluaju, mali broj eritrocita sadri
manje hemoglobina, zbog ega je dostava kiseonika organima kao to su mozak, srce, miii ,
smanjena. Na taj nain kada ste anemini oseate mentalnu i fiziku slabost. Kada je broj
eritrocita smanjen, srce radi bre u pokuaju da veim proticanjem krvi nadoknadi manjak
kiseonika u krvi siromanoj eritrocitima.
Uzroci anemije
Mogui uzroci anemije su:
Gubitak krvi - Brojna oboljenja (bubrega, zglobova, krvotvornih organa....)
Neeljena dejstava lekova
Neadekvatna ishrana i nedostaci vitamina i gvoa.
Simptomi
Anemija se ponekad teko otkriva jer su rani simptomi veoma blagi. Zbog toga se lako
zamenjuje tegobama koje se viaju u drugim bolestima ili nakon korienja nekih lekova.
Anemija vam moe samnjiti ivotnu energiju do mere da vam oteava obavljanje najosnovnijih
kunih aktivnosti. Ona pogorava tegobe koje stvaraju i druge bolesti ukoliko se meusobno
udrui pa pospanost, slabost, malaksalost i drugi simptomi postaju veoma izraeni. Simptomi
anemije su sledei:
Umor - pospanost
Slabost - brzo zamaranje
Vrtoglavica i nesigurnost
Bledilo koe i sluznice usana, desni, konjuktiva, noktiju i dlanova
Ubrzan srani rad - tahikardija
Oseaj hladnoe naroito ekstremiteta-ruku i nogu
Tuga i depresija
Smanjanje seksualnih funkcija
Poremeaji sna i smanjenje apetita
Kako se simptome lako zameniti simptomima koji se javljaju u drugim oboljenjima vano je
pregledati se kod lekara posebno ukoliko postoji oseaj intenzivnog zamora i drugih navedenih
tegoba.
Diagnostika
Lekari utvruju postojanje anemije kroz razgovor sa pacijentom o njegovim tegobama
(anamneza), pregledom obolelog i izradom krvne slike. Krvna slika se danas radi pomou
aparata koji daju informaciju broju eritrocita (RBC) leukocita (WBC) i trombocita (PLT). Na
rezultatu krvne slike se esto nalazi broj, veliina, oblik i opis jo nekih fizikih karakteristika
elija krvi. Veina centara u srbiji prihvatila je aparate sa engleskim skraenicama pa ih i mi u
daljem tekstu navodimo.

RBC - predstavlja broj eritrocita od engleskog "red blood cells". Hemoglobin oznaen
skraenicom Hb, se nalazi u eritrocitima i uestvuje u prenosu kisonika. Va nivo hemoglobina
je zapravo preraunata koliina ove belanevine u vaoj krvi. Hematocrit ili Hct, je procenat
crvenih krvnih elija u krvotoku. Normalne vrednosti Hb variraju od laboratorije do laboratorije
ali se kreu u rasponu od 120 do 160 g/L za odrasle ene i 13 do18 g/dL za odrasle zdrave
mukarce. Anemijom se smatra stanje kada nivoi Hb i Hct padnu ispod normalnih vrednosti zbog
ega se javlja poremeaj funcije organa i sistema sa napred navedenim simptomima.
Leenje
Ukoliko se anemija ne lei na vreme, teko stanje organizma moe dovesti do poterebe za
transfuzijama krvi. Osim toga niske vrednosti ertitrocta mogu dovesti do dodatnih zdravstvenih
problema: Anemija moe dovesti do preoptereenja vaeg srca i pojave sranih tegoba, u
pokuaju da popravi dopremanje kiseonika u tkiva iz krvi siromane eritrocitima. Anemija vam
moe oteati mentalne procese. Kada va mozak ne dobija dovoljno kiseonika, bie vam teko
uite, pamtite a kasnije ak i da piete itate ili obavljate svakodnevne poslove. Ukoliko anemija
dugo traje ili se simptomi pogoravaju sve ovo moe ozbiljno i trajno naruiti vae zdravlje.

Pristupi u leenju su razliiti i mnogo zavise od uzroka anemije. Zbog toga je posle
konstatovanja da bolujete od anemije, voma znaajno otkriti njen uzrok. To se moe samo uz
strunu pomo lekara koji e vam odrediti strategije leenja kao to su promena navika u ishrani
ili primena lekova. Autor ovog lanka vam ne preporuuje da leenje anemije radite na svoju
ruku odnosno bez kontrole lekara.

Akutne leukemije
Akutne leukemije su vrsta leukemije. To su maligne bolesti hematopoeznog sistema.
Karakteriu se nenormalnim razmnoavanjem neke od elija limfoidne ili mijeloidne loze,
poveanjem broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi i poveanjem mase belih krvnih zrnaca u
organizmu. Jedan od najeih oblika je akutna limfocitna leukemija. Ona napreduje vrlo brzo i
moe se javiti i kod odraslih osoba i kod dece. Vrlo teko se prepoznaje, a rani simptomi mogu
biti slini gripu ili drugim estim bolestima. Leukemije ine 10% oboljenja meu kancerima, a
kod dece akutna limfocitna leukemija je najee maligno oboljenje. Godinje, od raznih oblika
leukemija oboli priblino 13 osoba na 100.000 stanovnika.
Simptomi
Kao posledica akutne limfocitne leukemije javlja se anemija, granulocitopenija i
trombocitopenija. Usled anemije javlja se bledilo koe, a bolesnici se ale na malaksalost,
oteano disanje, lako zamaranje i vrtoglavicu.Ukoliko postoji uveana slezina, anemija je
delom posledica i pojaane razgradnje eritrocita u uveanoj slezini. U starijih osoba moe se
ispoljiti pojavom angine pektoris ili edema plua. Kod veine sluajeva mogu se javiti i
nespecifini simptomi poput poviene telesne temperature, bola u kostima ili zglobovima,
oteklina limfnih vorova, lako nastajanje modrica, krvarenja iz desni, krvarenja iz nosa
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja pregledom razmaza perifeme krvi i citolokim pregledom kotane sri.
Nalaz velikog broja blasta u perifemoj krvi, anemija i trombocitopenija ide u prilog akutne
leukemije. Dijagnoza se potvruje pregledom kotane sri i nalazom preko 30% blasta u njoj.
Laboratorijski nalaz
U perifernoj krvi postoje anemija, granulocitopenija i trombocitopenija. Broj leukocita moe da
bude smanjen, normalan ili povean. Ukoliko rezultati ispitivanja krvi pokazuju abnormalnosti,
lekar moe uraditii biopsiju kotane sri. On takoe moe izvriti spinalnu punkciju i uzeti
uzorak likvora. Lekar posmatra tenost pod mikroskopom kako bi ustanovio jesu li
prisutne elije obolele od leukemije, tek tada moe rei o kakvoj se leukemiji radi i planirati
najbolje mogue leenje.
Lecenje
Mogunost izleenja zavisi od izgleda elija leukemije pod mikroskopom, koliko se leukemija
proirila, ivotnoj dobi bolesnika i njegovom optem zdravstvenom stanju. Cilj leenja je
remisija malignog tumora, a to se postie kad su nalazi periferne krvi i kotane sri normalni.
Akutna limfocitna leukemija lei se kombinacijom hemoterapije i citostatika.
Sprecavanje
U veini sluajeva uzronik nastanka leukemije je nepoznat, pa je teko pronai pravilan
preventivni modus. Ipak savetuje se minimalno izlaganje otrovima, zraenju i hemikalijama, kao
i pravilna ishrana u cilju to boljeg imunog odgovora organizma na tetne agense.