PRVA POMOĆ

1. POJAM, CILJEVI , ZADACI I ZNAČAJ PRVE POMOĆI

POJAM- Prva pomoć je skup mera i postupaka kojima sae pomaže povređenoj ili
iznenada oboleloj osobi na mestu nesreće pre dolaska hitne pomoći, lekara ili
drugih kvalifikovanih medicinskih radnika.
CILJEVI - *spasavanje života
*sprčavanje daljeg pogoršanja zdravlja povređenih/obolelih
* sprečavanje nastanka trajnih posledica
*skraćivanje trajanja lečenja i oporavka

Primenjuje se na mestu povređivanja(ili gde su nastale iznenadne tegobe) u 2

oblika :
*stručna prva pomoć
* laička prva pomoć (nestručna pomoć)

ZADACI –
*otklanjanje uzroka koji direktno ugrožava život p/o
* vraćanje unesrećenog u život
*pružanje prve pomoći svim P/O , što pre i na najbolji način
*postavljanje P/O u odgovarajući položaj , primena osnovnih mera nege i
najpogodniji transport do zdravstvene ustanove gde će im biti pružena
medicinska pomoć

ZNAČAJ – Pravilno i na vreme pružena prva pomoć smanjuje smrtnost, invalidnost

i druge komplikacije do kojih povreeda može da dovede. Prvu pomoć treba pružiti
što pre, ne čekajući na dolazak stručnih lica , jer često od brzine naše intervencije
zavisi život povređenog.
 2. ULOGA SPASIOCA U PRUANJU PRVE POMOĆI

Spasilac treba da:

1) Bude obučen i uvežban za pružanje pomoći
2) Prošireni rizik u pristupu zbrinjavanja
3) Da je smiren, pribran i ne stvara paniku , da ohrabruje p/o i stekne
poverenje p/o
4) Primeni odgovarajuće mere prve pomoći
5) Ne napušta p/o do dolaska hitne pomoći ili da obezbedi transport p/o do
zdravstvene ustanove

ZNANJE+RAZUM+ORGANIZOVANOST (ISKUSTVO)
= JOŠ JEDAN LJUDSKI ŽIVOT JE SPASEN!

3. POJAM HITNOG SLUČAJA

Hitnim slučajem podrazumevaju sve povrede i oboljenja koja nastaju naglo i

ugrožavaju vitalne funkcije tj.život povređenog /obolelog.
NESREĆA TROVANJA BOLESTI
HITNI SLUČAJEVI
NEDOSTATAK KISEONIKA
SVEST DISANJE CIRKULACIJA

4. KARIKE U LANCU SPASAVANJA

 U pružanju prve pomoći učestvuje niz subjekata koji imaju zajednički cilj.
 Otvarivanje cilja je uspešnije ako je delovanje svih onih koji učestvuju u
pružanju prve pomoći povezano.
 Postupci pružanja prve pomoći koje slikovito nazivamo ’’karika u lancu
spasavanja’’ :
1. Neodložne mere za spasavanje života
 2. Pozivanje pomoći
3. Pružanje prve pomoći
4. Intervencija hitne i medicinske službe
5. Bolničko zbrinjavanje
Osoba koja przža prvu pomoć utiče na uspešnost preduzetih mera u prve tri
karike.
Svaki lanac je jak onoliko koliko je jaka njegova najslabija karika.

5.POSTUPAK NA MESTU NESREĆE

Postupak na mestu nesreće ne sme da rezultira dodatnom nesrećom tj.
narušavanjem zdravlja i zivota spasioca.
Aktivnost spasioca treba da bude usm erena ka:
 Obaveštavanju ostalih o postojećoj opasnosti
 Brzom uklanjanju povređenih iz zone opasnosti
 Pružanju prve pomoći

SPASILAC TREBA DA:

 Proceni situaciju, otkloni uzrok povređivanja i potraži pomoć
 Vodi računa o sopstvenoj bezbednosti(požar, ruševine,gas)
 Obezbedi mesto nesreće (kod udesa), udalji radoznale posmatrače
 Proceni stanje P/O : - vrsta i težina povrede
-hitnosti pružanja prve pomoći
- hitnosti transporta i postavljanje P/O u odg položaj
 Preuzme mere za spasavanje života, očuvanje života i sprečavanje
pogoršanja stanja
 Zbrine povrede
 Ukaže osnovnu negu,pruži psihičku negu, kontroliše stanje
 Obezbedi transport(ukoliko ne dođe hitna pomoć)

Prilikom pozivanja hitne pomoći potrebno je: predstaviti se , dati broj telefona sa kojeg se zove, reći gde se
dogodila nesreća, šta se dogodilo, broj pol i približnu starost, o kakvim povredama ili iznenadnim tegobama je reč
6.7.8.9. UTVRĐIVANJE STANJA POVREĐENOG/OBOLELOG + STANJA
SVESTI +DISANJA+ SRČANI RAD
POVREĐENI SE PREGLEDA U SLEDEĆIM REDOSLEDOM:
1. STANJE SVESTI proverava se:
*glasom – glasno zovite osobu imenom ili jr pitajte da li je dobro ili da li vas
cuje
*dodirom – blago potresti ramena ili pritisnuti koren nokta

2. Provera DISANJA traje 10sek , pri čemu osoba treba da bude u ležećem
položaju,na leđima, sa glavom unazad . Disanje može da se čuje vidi i oseti:
*vidi se: pokreti grudnog koša i trbuha +širenje nozdrva
*čuje se: disajni šum slušajući grudni koš + krkljanje, otežano disanje
*oseća se: dah žrtve na svom obrazu

3. Provera SRČANOG RADA (cirkulacije) trajee 10 sek i proverava se:

*pipanjem pulsa na velikim arterijama
*slušanjem srčanog rada

4. Vidljivo KRVARENJE ili znaci iskrvavljenosti

5. Znaci PRELOMA kostiju i zglobova

6. Otvorene ili zatvorene POVREDE na glavi, trupu ,ekstremitetima

10. PREGLED OD GLAVE DO PETE
Ovaj pregled spasioc radi obrema rukama kao bi se upoređivale leva i desna
strana tela.
1. GLAVA:
*lobanja- traži se otok, krvarenje,ulegnuća, bolne tačke
* oči- posmatra se veličina i simetričnost zenica,strana tela, krvni podlivi
*nos- znaci preloma(deformitet) ,str tela,krvarenje
*usta- miriše se dah(alkohol ili aceton-pogoršanje stanja kod
dijabetičara),traže se strana tela, krvarenje, boja usana
*uši- proverava se sluh, str tela, krvarenja
*lice- boja kože, temperatura, stanje kože(topli ili hladni znoj),krvni podlivi

2. VRAT- treba ga osloboditi odeće koja ga steže , proveriti puls (na vratnoj
arteriji), preći prastima duž rtnih nastavaka vratnih kičmenih pršljenova.

3. LEĐA I KIČMENI STUB- ako se sumnja na povredu kičme ovaj pregled

izostaviti, da bi se izbeglo suvišno pomeranje povređenog; inače podvući
ruku ispod leđa i proći prstom duž niz kičmenu moždinu.

4. TRUP- povređenom/obolelom reći da diše duboko i posmatrati pokrete

grudnog koša, opipati ključne kosti, ramena i rebra tražeći znake
preloma,bolne tačke i rane. Pregled rukama trbuha. Opipati oba kuka, a
zatim pregledati karlicu umerenim pritiskom na izbočene bočne delove
kostiju i stidne kosti. Karlicu blago zaljuljati tragajući za znacima preloma.

5. DONJI I GORNJI EKSTREMITETI- Traže se bolne tačke, rane , prelomi ili znaci
preloma. Ispituje se senzibilitet (osetljivost) i motorika (pokretljivost) ; traži
se od povređenog da digne ruke/noge, savija ih u laktovima, da savije i
opriži prste ; posmatra se boja noktiju.
11. POSTUPAK SA ODEĆOM I OBOUĆOM
Odeća i obuća se ponekad skidaju zbog pregleda ili ukazivanja pomoći. To treba
izvesti uz minimalno pomeranje povređenog i ukloniti samo onoliko odeće koliko
je potrebno. Odeća se cepa duž šavova ili se seče makazama u obliku prozora. Ako
je povređena ruka , dzemper bluza ili jakna skidaju se tako što se prvo izvuče
nepovređena ruka iz rukava, podigne preko glave, a zatim povređena ruka uz
pridržavanje. Odeća se NE SKIDA kod opekotina ako je zalepljena za oštećenu
kožu . Obuću takođe treba pažljivo skidati držati za članak.

12.POJAM , VRSTE I ZNACI SMRTI

1. PRIVIDNA ILI KLINIČKA SMRT- je prolazno stannje u kojem su bitne životne
funkcije (disanje i rad srca) svedene na minimum tj. stanje neposredno
posle prestanka disanja i rada srca, a pre izumiranja tkiva. Primenom
metoda oživljavanja , aktiviraju se krvotok i disanje i time se sprečava
nastanak smrti.

2. PRAVA ILI BIOLOŠKA SMRT- predstavlja trajni prekid metabolizma i svih

životnih funkcija organizma.Trajna oštećenja (izumiranje) nervnog tkiva
nastaju 10ak min posle prestanka rada srca i disanja.

-Zadaci smrti mogu biti:

*nesigurni -gubitak svesti,prestanak krvotoka i disanja, mlitavost mišića,
neosetljivost na nadražaje , neprirodna boja kože, široke zenice
*sigurni- rani sigurni znaci – znak mačijeg oka
- kasni sigurni znaci- mrtvačka ukočenost, mlitavost mišića,
mrtvačka hladnoća, mtrvačke mrlje, posmrtno isparavanje, mutnoća
rožnjače , mrtvački zadah
13. POJAM , UZROCI, KLASIFIKACIJA POREMEĆAJA SVESTI
- Svest je najviša psihička funkcija ljudskog mozga jer obezbeđuje jedinstvo i
istovremeno fznkcionisanje ostalih psihičkih funkcija(opažanje, pamćenje,
mišljenje..)
-Svest je stanje koje se manifestuje poznavanjem seebe i spoljašnjeg
sveta:
*orijentacija prema samom sebi (ime,zanimanje)
*orijentacija prema drugim ličnostima (poznavanje poznatih lica iz okoline)
*orijentacija u vremenu (datum,dan u nedelji..)
*orijentacija u prostotu (gde se nalazi,gde se nešto desilo.)

-Medicinska definicija svesti podrazumeva SPOSOBNOST ODRŽAVANJA

BUDNOG STANJA.

-najčešći uzroci poremećaja svesti:

*povrede glave
*oboljenje centralnog nervnog sistema(krvarenja, tumori, infarkt)
*nedovoljno snabdevanje mozga krvlju
*trovanje(otrov u krvi)
*oboljenja unutrašnjih organa

-Klasifikacija poremećaja svesti (budnog stanja):

*SOMNOLENCIJA- najbolji oblik poremećaja, podseća na pospanost;
bolesnik je usporen, reaguje na mehaničke draži ;komunikacija je moguća
*SOPOR- dublji poremećaj kao patološki san; pacijent se može probuditi
jačim dražima, ali čim draž prestane, odmah upada u stanje sopora.
* KOMA- najdublji poremećaj svesti
 14. POSTUPAK KOD POREMEĆAJA SVESTI
1. Provera svesti- procena nivoa reagovanja podrazumeva:
*utvrđivanje Budnosti
*reagovanje na Glas
*reagovanje na Bol
*uopšte Ne reaguje
2. vProvera prohodnosti disajnih puteva. U besvesnim stanjima skeletna
muskulatura je mlitava, pa ako osoba leži na leđima , dolazi do spuštanja
donje vilice i jezika koji može da zatvori disajni put. Pljuvačka , povraćeni
sadržaj i strana tela isto mogu da zatvore disajni put.
3. Provera vitalnih funkcija (disanje i rad srca)
4. Detaljan pregled povređenog ili iznenada obolelog i uočavanje eventualno
drugiih povreda (krvarenje..)
5. Postavljanje P/O u bočni relaksirajući položaj(glava zabačena unazad)
6. Ako se svest ne vrati za 3minuta, pozvati hitnu pomoć ili obezbediti
transport u zdravstvenu ustanovu

15.NESVESTICA
-POJAM- Nesvestica ili sinkopa je kratkotrajni gubitak svesti koji nastaje zbog
trenutnoh smanjenog priliva krvi u mozak. Već posle 10 sec od prestanka protoka
krvi nastaje gubitak svesti.
- NAJČEŠĆI UZROCI: iznenadni emotivni stres praćen strahom ili bolom; vađenje
zuba; vađenje krvi ili pogled na krv; naglo ustajanje; zagušljivost ; glad
-ZNACI- bolesnik oseća opštu slabost , mučninu, vrtoglavicu, zujanje u ušima , vid
je zamagljen , zvezdiceu očima, a onda pada
-POSTUPAK- Bolesnika staviti u leeći položaj bez uzglavlja, sa uzdignutim nogama i
otkloniti uzrok nesvestice, svest se onda brzo vraća i tada je dozvoljeno dati
osvežavajuće piće .
16.PADAVICA
-POJAM- Padavica ili eplepsija je naglo nastali i prolazni poremećaji moždane
funkcije praćen mišićnim grčevima i gubitkom svesti. Može se ponavljati u vidu
napada.
-UZROCI- 1. idiopatska-za koju nismo u stanju da pronađemo uzrok
2. simpomatska-koja je posledica nekog oboljenja ili povrede mozga
Može se desiti da bude nasledno, ako jedan od roditelja ima epilepsiju .Bolest se
može javiti u svakom periodu života.
-ZNACI- epilepsija se manifestuje kao epileptični napad. Ovaj napad može biti
iznenadan (80%) i isprovociran (20%). Faktori koji provociraju epilepične napade
su: pregrejanost, neki lekovi ,zamor, nagle promene sredine , jače emocije… Neki
bolesnici mogu predosetiti svoj napad (’’aura’’) . Aura može da bude ražličita , npr
osećaj nekog mirisa, ukusa, svetlucanje u očima, trnjenje.
-Najdramatičnija forma bolesti je veliki napad- ’’grand mall’’. Pri ovom napadu se
izdvajaju 3 faze:
*PRVA FAZA- napad najčešće počinje iznenada gubitkom svesti i padom na leđa.
Ponekad bolesnik ispušta prodoran krik pri padu. U prvoj fazi postoji grč svih
mišića: vilice su stegnute, ruke savijene, noge ispružene, a telo savijeno unazad u
vidu luka. Mišićni grčevi dovode do kratkotrajnog zaustavljanja disanja, pa lice
dobija modru boju. Zenice su široke; traje oko 20sekundi.
*DRUGA FAZA- ritmični i sinhroni trzaji svih mišića (trese se). Javlja se pena na
ustima. U ovoj fazi može doći do ugriza jezika, umokravanja ili pražnjenja creva.
Zenice su široke; traje minut dva.
*TREĆA FAZA- traje nekoliko minuta (5-10min) , po prestanku druge faze bolesnik
je u besvesnom stanju , mišići mlitavi , a iz usta curi sluzavi sekret. Na ovu fazu se
nekad nadovezuje san, koji ne donosi bolesniku odmor, već se posle njega oseća
mlitavo. Epileptičar se ne seća napada.
- Napadi mogu biti retki (1ili 2 puta godisnje) ili češći , a nekad su česti da se nadovezuju jedan na drugi bez pauze i
tada nastaje stanje opasno po život bolesnika.

-POSTUPAK- sprečiti povređivanje bolesnika prilikom pada. Ne pokušavati nasilno prekinuti

napad, nije dozvoljeno za vreme napada gurati lekove ili predmete bolesniku u usta.
16. HISTERIJA
-POJAM I UZROK- Histerija je psihički poremećaj(neuroza) pri kome se psihičke smetnje
pretvaraju u fizičke simptome.
-ZNACI- Karakteristično je nekontrolisano ponašanje radi skretanja pažnje(uvek je neko
prisutan). Ispoljava se kao vikanje,vrištanje , udaranje po drugima, grčevima u ručnom zglobu i
šakama, ali može biti i imitiranje nekih bolesti(srčani udar, gušenje..)
-Histerični napad može biti sličan velikom epileptičnom napadu. Razlikuju se po tome:

 Napad histerije je uvek u nečijem prisustvu

 Bolesnik sae više spušta na pod, nego što se ruši, pazeći na to da se ne povredi
 Nema ugriza jezikom ili umokravanja
 Napad histerije traje duže (nekad i satima)
 Bolesnik ne gubi svest
 Seća se napada
 Jačim dražima napad se može zaustaviti
-POSTUPAK- odvesti osobu dalje od posmatrača , ne pokazivati saosećanje, ne polivati je vodom
, ne šamarati, ne koristiti silu.Energičnim držanjem i sugestijom se ože prekinuti. Ostati sa
osobom dok se ne povati.

17. FRAS
-POJAM I UZROCI- Fras ili febrilne konvulzije su nevoljni grčevi mišića koji nastaju
u stanjima povišene telesne temperature (iznad 38st) koja je posledica neke
infekcije. Najčešće se javljaju u uzrastu od 9 do 20 mes života. Ponekad mogu biti i
znak nekog oboljenja. Traju od nekoliko minuta do pola sata.
-ZNACI- Vruća , zažarena koža, preznojavanje, snažni trzaji mišića , stisnute
pesnice, trzaji lica s ukočenim ili prevrnutim očima naviše , zadržavanje disanja,
navala krvi u lice i vrat.
-POSTUPAK- Snižavanje telesne temp. Rashlađivanjem prostorije i deteta,
namestiti meku podlogu da se dete pri trzajima ne povredi i postavljanje deteta u
bočni položaj. Dete povremeno kupati u mlakoj vodi. Ako je temp jako visoka ,
dete razglititi i prekriti mokrim pelenama. Alkoholne obloge treba izbegavati.
18.POTRES MOZGA
-POJAM I UZROCI- Potres mozga ili komocija je najlakša povreda mozga. Nastaje
posle povrede glave. Glava ne mora biti direktno povređena.
-ZNACI- Potres mozga nije oraćen vidljivim oštećenjima moždane masde i
karakteriše se prolaznim poremećajem svesti koji traje nekoliko sekundi, ali može
i duže. Posle toga je povređeni zbunjen i neorjentisan, obično se ne seća povrede i
događaja koji su joj prethodili. Bled je, ima mučninu i povraća.
-POSTUPAK- Ako ase svest ne vrati za 3min , pozvati hitnu pomoć ili
transportovati povređenog. Povređenog kome se svest brzo vratila treba
posmatrati i ne dozvoliti mu da sam napusti mesto nesreće . Postvalja se u
polusedeći položaj.Neophodno je da ga pogleda lekar.

19. MOŽDANI UDAR

-POJAM- Moždani udar je oštećenje dela moždanog tkiva nastalo zbog začepljenja
arterije u mozgu ili zbog pucanja arterije koje je praćeno krvarenjem u mozgu.
-UZROCI-Moždanog udara su najčešće povišen krvni pritisak i ateroskleroza
-ZADACI- U zavisnosti od mesta i veličine oštećenja javiće se poremećaj telesnih ili
psihičkih funkcija koje taj deo mozga kontroliše.
Najčešći znaci moždanog udara (ne moraju svi da budu prisutni) :
 Slabost ili oduzetost jedne polovine tela (l ili d)
 Otežan ili onemogućen govor
 Spuštenost jenog ugla usne zbog čega su usta iskrivljena
 Otežano ili onemogućeno guranje
 Nejednakost veličine zenica
 Jaka glavobolja, vrtoglavica, poremećaj ravnoteže
 Nekontrolisano mokrenje i stolica
 Gubitak svesti
-POSTUPAK- Bolesnika postaviti u ležeći položaj sa lagano uzdignutom glavom i
ramenima. Ako počne da povraća , okrenuti ga na bok.
 20. POREMEĆAJI KONCENTRACIJE ŠEĆERA U KRVI
-Osnovni izvor energije za mozak je šećer, pa da bi mozak normalno funkcionisao
potrebno je da se održava kontcentracija glukoze u krvi na određenom nivou.
Normalna koncentracija u krvi naziva se glikemija i njene vrednosti si 3-6moll/l .
Ako se snizi ispod 2,8moll nastaje hipoglikemija, a ako se poveća iznad granice
normale onda je hiperglikemija.
Poremećaji šećera u krvi se najčšće viđaju kod osoba koje boluju od diabetesa, ali
mogu biti izazvane drugim uzrocima.
HIPOGLIKEMIJA- pored toga što se sreće kod dijabetičara, moše biti posledica
alkoholizma, izgladnelosti , oboljenja jetre. Može se prepoznati po sledećim
simptomima: ubrzan rad srca, podrhtavanje mišića, promene ponašanja, bled ,
vlazna i hladna koža , koma.
POSTUPAK: ako je bez svesti postaviti ga u ležeći poloaj; ako je svestan dati mu
zaslađeni napitak ili neki slatkiš
HIPERGLIKEMIJA- dovodi do poremećaja svesti isključivo kod dijabetičara kada se
jako povisi nivo šećera uz druge poremećaje metabolizma.

21. KOMA
Koma je besvesno stanje iz kojeg se bolesnik ne može probuditi nikakvim
spoljnjim nadražajima.
1. Moždane kome- uzrokovane događajima u samom mozgu; oovrede,
krvarenja, tumori ,zapaljenja
2. Metaboličke kome- izazvanje različitim metab. Poremećajima koji deluju na
mozak: hipoksija, bolesti pankreasa, bolesti jetre ,bubrega, štitaste žlezde
3. Toksične kome- uzrokovane dejstvom toksina(otrova) na mozak: alkohol ,
droge, lekovi, ugljen-monoksid .
 22.POVREDE ZGLOBOVA: NAGNJEČENE, UGANUĆE, ISČAŠENJE I
PRELOM
NAGNJEČENJE-gde postoji povreda mekih tkiva u okolini zglobova. Simptomi:
otok praćen bolom, krvni podlivi i umereno ograničeće pokretljivosti.
UGANUĆE-lada se pored nagnječenja mekih tkiva istežu ili kidaju zglobne
veze(ligamenti) Simptomi su isti kao i kod nagnječenja ali su izražajniji.
ISČAŠENJE- kada se oštete pored zglobnih veza i zglobne kapsule, pa se
poremete odnosi zglobnih površina kostiju . Veoma su izraženi otok,bol i krvni
podlivi , vidljiv je deformitet, a pokreti u zglobu su nemogući
PRELOMI delova kostiju koje ulaze u sastav zgloba .
Zabranjeno je nameštanje zgloba kod isčašenja jer nestručnim nameštanjem
tkivo se može još više oštetiti i izazvati krvarenje.

23. POVREDE KOSTIJU

Povrede kostiju nastaju pod dejstvom mehaničke sile čiji intenzitet prelazi granicu
fiziološke elastičnosti kosti. U zavisnosti od intenziteta mogu nastati naprsnuća ili
perelom.
Kada prelom ne zahvata celu debljinu i kada su njen oblik i položaj sačuvani , takva
povvreda nativa se naprsnuće.
Kada je prelom zahvatio celu debljinu kosti, govori se o pravom prelomu.
Prema stanju kože iznad prelomljenih kostiju, prelomi su:
*zatvoreni- koža iznad mesta preloma je neoštećena
*otvoreni- u preedelu preloma postoji rana na koži
-ZNACI PRELOMA- bol, otok, deformacija , poremećaj funkcije, nenormalna
pokretljivost na mestu preloma
-POSTUPAK- ne dirati i ne ispravljati deformitet

-kod otvorenih preloma prvo zbrinuti krvarenje i ranu

- imobilisati povređeni deo u zatečenoj poziciji + transportovati povređenog

24. IMOBILIZACIJA-POJAM , CILJEVI
-Imobilizacija je skup mera kojima se onemogućuju ili ograničavaju pokreti unesrećenog lica
postavljanjem povređenog dela tela u određen, stabilan i osiguran položaj mirovanja.
Primenjuje se:
-kod povreda kostiju i zglobova
-kod velikih povreda mekih tkiva (velike rane, opekotine, smrzotine)
-posle privremenog zaustavljanja krvarenja kompresivim zavojem
-pri zbrinjavanju ujeda zmije
-kod kraš povreda

-CILJEVI- *sprečavanje naknadnih povreda krvnih sudova, nerava i mekih tkiva na mestu
povrede
*ublažavanje bola i sprečavanje šoka
* sprečavanje daljeg širenja infekcije (ako je inficirano)

25.PRAVILA IMOBILIZACIJE
*izbegavati svako nesmotreno,suvišno i naglo kretanje povređenog dela tela;
*u slučaju krvarenja(otvoren prelom) , najpre zaustaviti krvarenje i zbrinuti ranu sl postupcima:
-digitalna kompresija
- kompresivni zavoj
- imobilizacija
*povređeni deo se imobiliše u tkz fiziološkom položaju u kojem su tetive i mišići olabavljeni
*ako se povređeni ekstremitet nalazi u prisilnom položaju , u tom se i imobiliše
*imobilizacijom se moraju učiniti nepokretni dva susedna zgloba od mesta povrede
*imobilizaciju rade najmanje dve osobe
*povređene kosti se ne nameštaju tokom pružanja prve pomoći
*dozvoljeno je blago istezanje
*sredstva za imobilizaciju treba da imaju podesan oblik i dužinu, a prethodno se oblažu mekom
tkaninom i stavljaju preko odeće
*kontrola imobilizacije: čvrsta poveska ne sme da ometa cirkulaciju , proveravamo kontrolu
disajnog pulsa

26. SREDSTVA ZA IMOBILIZACIJU

U okviru prve pomoći govori se samo o sredstvima za privremenu
imobilizaciju. Ona mogu biti standardna ili improvizovana.
Stardandna sredstva za imobilizaciju su: sve vrste zavoja , trougla
marama i udlage. Standardne udlage koje se najviše upotrebljavaju su
pneumatske udlage(na naduvavanje). Standardna sredstva za
imobilizaciju kičmenog stuba su : vratna ili Šancova kragna,
Faringtonova daska, preklopna nosila i vakuum dušek.
Improvizovana sredstva: grane , daske, vrata , skije, alat, ćebad,
karton.., a u radnim uslovima : puška.. Za imobilizaciju se mogu koristiti
i zdravi delovi tela. Dužina i oblik improvizovanog sredstva se određuju
prema zdravoj ruci, nozi ..

27. IMOBILIZACIJA KIČMENOG STUBA

Povrede kičmenog stuba mogu biti praćene i povredom kičmene moždine.
Kičmena moždina može biti povređena u trenutku povrede, ali i priliskom
pomeranja i nošenja povređenog.
Najčešći uzroci su:
*saobraćajni udesi
*skok u vodu
*pad sa visine +tuča + strelne povrede i ubod nožem u leđa
ZNACI koji ukazuju:
*povređeni leži nepokretno posle povrede
* slabost ili oduzetost ekstremiteta
*slabljenje ili potpuna neosetljivost kože
*osećaj trnjenja ili toplote u ekstremitetima
*nekontrolisano mokrenje ili pražnjenje creva

Ako je povreda u grudnom ili slabinsom delu: donji udovi su nepokretni; a ako je povreda u
vratnom delu i gornji i donji su nepokretni.

28.SPECIFIČNOSTI OSLOBAĐANJA DISAJNIH PUTEVA PRI POVREDI VRATNE

KIČME
Ukoliko postoje jasni znaci povrede vratne kičme, pri obezbeđivanju prohodnosti disajnih
puteva glava se ne sme zabacivati jer na taj način može se pogoršati povreda. U tim slučajevima
primenjuje se TROSTRUKI HVAT.
-Spasilac se postavlja iznad glave unesrećenog i sa 4 prsta obe šake obuhvata uglove donje vilice
podvlačeći je napred, tako da se donji zubi nađu ispred gornjih, a palčevima potiskuje se brada
nadole i otvaraju se usrta.
-Ako je povređeni bez svesti, a očuvano je disanje i rad srca, potrebno je da se postavi u bočni
relaksirajući položaj. Za ovaj postupak je potrebno dvoje, jedan polako okreće trup povređenog
na bok , drugi pridržava glavu.

29.IMOBILIZACIJA GORNJIH EKSTREMITETA

NADLAKTICA ima samo jednu kost- ramenjaču , imobilizacija se radi tako da je nadlaktica
priljubljena uz grudni koš, trouglom maramicom i širokim zavojem.
Ako je prelom LAKTA, postupak je isti.mada ako lakat ne može da se savije, onda se imobilišu
nadlaktica i podlaktica sa ispruženim laktom. Povređeni se postavi u ležeći položaj.
PODLAKTICA sadrži dve kosti, lakatnu i žbicu. Najčešći prelom je žbice, na tipičnom mestu , oko
4sm iznad ručnog zgloba. Nastaje padom na šaku gde je ruka opružena. Fiksira se trouglom
maramicom .
Ako postoji prelom kostiju RUČJA I DORUČJA , imob sredstvo treba da dopire do sredine
podlaktice i takođe da prelazi vrhove prstiju.

30.IMOBILIZACIJA GRUDNOG KOŠA

-Najčešći prelom kostiju grudnog koša je prelom rebara. Prepoznaje se po
bolovima koji se pojačavaju na pritisak, hodanje , disanje.
Prelom jednog rebra- postaviti povređenog u sedeći položaj , a ruku sa povređene
strane imobilisati uz grudni koš trouglom maramom koja se vezuje oko vrata. Na
ovaj način ruka pritiska grudni koš i olakšava disanje.
Serijski prelom rebara- povređeni se stavlja u polusedeći položaj sa nagnutom
glavom i ramenom na stranu povrede, a ruka sa povređene strane se imobiliše uz
grudni koš trouglim maramama ili širokim zavojem.

31.IMOBILIZACIJA KARLICE
Treba posumnjati kada se povređeni žali na nemogućnost stajanja i hodanja, bol u
predelu kukova, prepona, bolno mokrenje, ili prekid mokrenja.
Kod preloma karličnih kostiju povređeni se postavljau ležeći položaj na tvrdu
podlogu. Noge su lako savijene u kolenima ili su ispružene. Ako je povreda takva
da su noge u nekom prinudnom položaju – imobilišu se u tom položaju.

32. IMOBILIZACIJA DONJIH EKSTREMITETA

Prelom NATKOLENICE najopasniji je prelom zbog mogućnosti povređivanja butne
arterije. Prepoznaje se po jakim bolovima , neprirodnom položaju noge , gubitkom
funkcije noge, koja je kraća u odnosu na zdravu.
POTKOLENICA sadrži dve kosti- golenjaču i lisnjaču . Može da se imobiliše
fiksiranjem za zdravu nogu i improviz sredstvima.
Stopalo i skočni zglob se imobilišu improvizovanim sredstvima, kao i potkolenica.
Dozvoljeno je hlađenje povrede i dizanje ekstremiteta posle imobilizacije.
33.KRVARENJA
-Krvarenje je gubitak krvi iz organizma zbog oštećenja krvnog suda. Može biti
izazvano povredom ili oboljenja. Gubitak većih količina krvi izaziva ozbiljne
poremećaje u organizmu ili može biti uzrok smrti.
1. Prema vrsti krvnih sudova krvarenja se deli:
*arterijsko-krv je svetlocrvene boje i ističe i mlazu, ritmično sa srčanim
kontrakcijama
*vensko- krv je tamnocrvene boje, lagano i neprekidno curi iz rane
*kapilarno- površina rane je prekrivena kapima krvi
*kombinovano krvarenje (arterijskp/vensko) je najčešće jer povreda ne bira krvni
sud
2. Prema mestu izlivanja krvi dele se na:
*spoljašnje- krv se izliva van tela i jasno je uočljiva
*unutrašnje- krv se izliva u sam organizam i ne uočava se, uočava se u mokrači,
stolici , pljuvački
3. Prema vremenu javljanja:
*primarno- nastaje neposredno posle povređivanja
*sekundarno-nastaje posle dužeg ili kraćeg vremena od povređivanja

34.KPR
Kardiopupmonalna reanimacija ili oživljavanje je skup mera i postupaka kojima
uspostavljamo ili održavamo ugrožene ili zaustavljene osnovne vitalne funkcije.
Ima dva cilja:
1. Snabdevanje krvi kiseonikom u pluća
2. Dopremanje krvi do svih organa , prvenstveno moza
35. TOPLOTNI UDAR
-POJAM- Toplotni udar nastaje pri visokoj temperaturi i velikoj vlažnosti vazduha,
kada mehanizmi čoveka nisu u stanju da odaju višak toplote iz organizma.
Najvažniji mehanizam odavanja toplote je znojenje i isparavanje znoja sa površine
tela. Kada je veliki procenat vlage u vazduhu, znoj ne može da ispari.
Obično se dešava u zatvorenom prostoru , ali je moguće i na otvorenom ukoliko
osoba nije adekvatno odevena. Alkoholičari, gojazne i starije osobe su sklonije
toplotnom udaru.
-ZNACI- Žeđ , glavobolja, vrtoglavica, pospanost , koža je crvena , vruća i suva,
telesna temperatura je visa od 40s , puls je ubrzan , disanje je ubrzano, sve
izraženija slabost, a zatim dolazi do poremećaja svesti sve do kome. Može doći do
smrtnog ishoda usled prestanka rada srca i disanja.
Postupci:
- Preneti unesrećenog na hladnije mesto , osloboditi ga suvišne odeće,
postaviti ga u odgovarajući položaj ; pozvati hitnu
- Zamotati osobu hladnim , vlažnim čaršafom ; sve dok temperatura ne bude
niza od 38s. Tada mokar čaršav zameniti suvim i nadgledati dok ne dođe
lekar.

36. SUNČANICA
-POJAM- Sunčanica pogađa osobe koje su izložene dugotrajnom direktnom
dejstvu sunčevih zraka na nezaštićenu glavu. Proširuju se krvni sudovi i otiče
moždanica, a nekad se javlja i oštećenje moždanog tkiva ili krvarenje u mozgu.
-ZNACI- glavobolja, vrtoglavica, muka sa povraćanjem , skok telesne temperature,
crvenilo lica, ubrzan puls , ukočenost vrata.
-PRVA POMOĆ-
1. ukloniti unsrećenog od dejstva sunčevog zračenja i postaviti ga u poludeseći
položaj ako je svestan
2. rashlađivati unesrećenog stavljanjem hladnih obloga na glavu
3. obavezno ga transportovati u zdravstvenu ustanovu

37.OPEKOTINE
-POJAM- Opekotine su oštećenja kože izazvana dejstvom toplotnog agensa-
plamen, vrela tečnost ili para, kontakt sa vrelim predmetima , udar električne
struje,groma…
Težina opekotine određuje se na osnovu :površine, dubine, uzroka, zahvaćenosti
disajnih puteva, pratećih bolesti..
-Dubina opekotine- Opekotine se prema dubini zahvaćenih tkiva dele se na 3
stepena.

38.SMRZOTINE
-POJAM- Smrzotine su lokalne potrebe nastale dugotrajnim delovanjem niske
temperature. Javljaju se najčešće na izloženim delovima tela, a to su: nos, usne
školjke , brada, prsti I stopala.
Znaci- osećaj hladnoće u zahvaćenom delu tela koji prelazi u bol u vidu peckanja,
bledilo kože , a zatim prestanak bola.
Smrzotine su podeljene prema težini nastalih oštećenja:
*prvi stepen- crvenilo, otok ,bol
*drugi stepen- pored crvenila, otoka i bola vide se plikovi ispunjeni sukrvivčavim
sadržajem
*treći stepen- koža je hladna, modra, neosetljiva na dodir: delovi kože su izumrli, I
kasnije otpadaju
-POSTUPAK- *osobu treba uvesti u toplu prostoriju, skinuti joj odeću obuću..
Zagrevati promrzli deo svojim rukama,ili delovima tople odeće , mlakim oblogama
ili potapanjem u mlaku vodu.
Zabranjeno : trljanje I masaža smrzotina, bušenje plikova, stavljanje praškova,
masti…
39.UJED ZMIJA I DRUGIH ŽIVOTINJA
Svaki ujed zmije tretira se kao ujed otrovnice.
Na mestu ujeda vide se dve ubodne raynice u raymaku od 6-10mm, koje mogu
malo da krvare.
Rani simptomi :jak bol , otok koji se naglo uvećava i crvenilo na mestu ujeda. Ujed
ubzo zahvata čitav ujedeni ekstremitet. Na koži se pojavljuju modre mrlje, a nekad
ceo otok pomodri.
Kasnije se pojavljuju simptomi opšteg trovanja: slabost , drhtavica, vrtoglavica,
ubrzano disanje , ubrzan ali oslabljen puls , mučnina , pad krvnog pritiska,
poremećaj govora, vida; a u najtežim slučajevima i gubitak svesti.
Smrt može da nastupi zbog paralize centra za disanje.
*Žrtvu treba smiriti i obezbediti strogo mirovanje
*ekstremitet nakojem je ujed treba imobilisati i održavati u nivou ili ispod nivoa
srca uz postavljanje hladnih obloga
*najvaznije je da se povređeni što pre prenese u zdr ustanovu gde će primiti
serum protiv zmijskog ujeda.
UJEDI ŽIVOTINJA
Životinjski ujedi izazivaju nagnječenja ili duboke ubodne rane od zuba. Ove druge
su veoma opasne jer unose infekciju duboko u tkivo . Ponekad , posledica
životinjskih ujeda može biti defekt tkiva, a uvek treba misliti na mogućnost da je
životinja zaražena virusom besnila, koji se prenosi pljuvačkom i može dovesti do
smrtnog ishoda kod povređenog.
40.UBODI INSEKATA
PAUK ILI CRNA UDOVICA- je najjopasniji pauk našeg podnevlja. Opasan je samo
ujed ženke koja se poznaje po sjajnoj crnoj boji i crvenim šarama na trbuhu.
Simptomi se javljaju posle 10-60min : jaki bolovi na mestu ujeda i oko regionalnih
limfnih čvorova. Unarednim satima bol se širi u trbuh, krsta i bedra, a opšte
stanje povređenog se pogoršava.
ŠKORPIONI- uglvnom su bezopasni u našim krajevima, izazivaju samo lokalnu
reakciju ,ali postoje vrste koje koje izazivaju teško trovanje organizma. Ujed
škorpiona je jako bolan, pojavljuje se crvenilo i otok.
PČELA, OSA I STRŠLJEN- su insekti čiji su ubodi najčešći u nasem podneblju. Na
mestu uboda javlja se bol, otok i crvenilo. Ovi ubodi su posebno opasni za osobe
koje su alergične na njihov otrov.
KRPELJI- insekti koji žive na zelenim površinama , a hrane se sićušnim krvom
domaćina, nakon što se prethodno zakače i prodru u kožu.

41. POSTUPAK KOD STRANOG TELA- HAJMLIHOV MANEVAR

42. POVREDE ORGANA GRUDNOG KOŠA
Povrede grudnog koša mogu biti zatvorene ili otvorene, pri čemu se mogu ali ne
moraju povrediti unutrašnji organi. Prepoznaju se po otežanom disanju , kašlju i
bolovima na mestima povrede. Na povredu organa grudnog koša mogu ukazati
znaci šoka, krvarenje na usta ili nos, iskašljavanje krvavog sadržaja. Ako je
povređeno srce, ishod je najčešće smrt.
Prignječenje grudnog koša je česta povreda, a nastaje ako je tupa sila dugotrajno
delovala na grudni koš (saobr. udesi) Povređeni otežano diše , oseća jake bolove
u grudima, uznemiren je , ponekad iskašljava krv.
Posebno opasna je otvorena povreda grudnog koša- pneumotoraks , koji
prepoznaju po šištanju vazduha pomešanog sa penušavom krvlju na mestu
nesreće.

43.POVREDE ORGANA TRBUHA

ZATVORENE POVREDE- povređeni se nalazi u stanju šoka. Na trbušnom zidu
ponekad uočavamo moguća krvarenja ili pucanja modrice, oguljetine i sl., a
ponekad nema nikakvih spoljnih znakova. Najčešči su pucanja jetre i slezine. Ređe
pucaju šuplji organi . Pucanje šupljih organa , zbog izlivanja njihovog sadržaja ,
često izaziva smrtonosno zapaljenje trbušne maramice.
Ova stanja su praćena jakim bolovima u trbuhu , povraćanjem i znacima šoka.
OTVORENE POVREDE- isto dominiraju znaci šoka , a na trbušnom zidu vidimo
jednu ili više rana kroz koje mogu viriti ili sasvim ispasti unutrašnji organi.

POVREDE ORGANA KARLICE- mogu biti otvorene i zatvorene. Mogu biti udruzene
sa povredama koštanog dela karlice.Na ove povrede mogiu ukazati bolovi u
predelu kukova, prepona ili krsno-trtičnom delu, nemogućnost stajanja i hodanja,
bolno mokrenje ili prestanak mokrenja.
44. KRAŠ POVREDE
Kraš povrede su zatvorene povrede mekih tkiva i javljaju se kod osoba čiji su veći
delovi tela bili izloženi dugotrajnom snažnom pritisku, pa je u njima krvotok bio
prekinut ili poremećen.
Povrede nastaju usled zatrpavanja ili prikleštenja. Povređeni ekstremiet je
nagnječen, otečen , hladan , bled ili modar.
Kod jednog broja povređenih postoji tzv. Slobodni interval koji traje nekoliko sati ,
ponekad i više od 24h. U ovom periodu nema nikakvih znakova povrede i
povređeni može sam da se kreće.

45.BLAST POVREDE
Blast povrede su oštećenja organizma izazvana dejstvom udarnog talasa
eksplozije.
-Težina i vrsta povrede zavise od: *jačine eksplozije
*udaljenosti tela od centra eksplozije
*položaja tela pri eksploziji
* sredine kojom se udarni talas prenosi
Prema sredini kojom se udarni talas prenosi, razlikuju se tri blasta:
*vazdušni plast
*vodeni blast
*čvrsti blast
Vazdušni blast nastaje dejstvom udarnog talasa koji se javlja prilikom eksolozije u
vazduhu ili nisko pri zemlji. Stradaju organi koji u sebi sadrže vazduh- pluća, uvo.
Plućni blast- otežano disanje, osećaj gušenja, bolovi u grudima, iskašljavanje krvi
Blast povreda uva- pucanje bubne opne, bol, krvarenje iz uva, slabljenje sluha,
muka, povraćanje
Vodeni blast nastaje kod vodenih eksplozija, a stzradaju osobe koje se u tom
trenutku nalaze u vodi. Najčešće nastaju povrede trbušnih organa (pucanje creva,
jetre, slezine)
Čvrsti blast nastaje na delovima tela koji su u momentu eksplozije u dodiru sa
čvrstom podlogom preko koje se prenosi udarni talas. Najčešće su to prelomi
kostiju donjih ekstremiteta osoba koja stoje prilikom eksplozije ili prelomi karlice i
slabinskog dela kičme osoba koje sede prilikom eksplozije.

46.UTOPLJENJE U VODI
Utopljenje izaziva gušenje usled ulaska tečnosti u disajne puteve i plića ili usled
grča u disajnim putevima. Minimalna prisusnost vode u disajnim putevima
refleksno izaziva grč grkljana i bronhija , a često i prestanak disanja.
Smrt utopljenika nije uslovljena količinom vode u plićima. Pored toga ako je
utopljenijk proveo duže vreme u hladnoj vodi, dolazi do smrzavanja. Za prvu
pomoć nije bitno da li je slana ili slatka voda.
Postupak prve pomoći:
*izvući žrtvu na suvo uz sve mere opreza
*najbolje da spasilac ne ulazi u vodu(baciti štap ili konopac žrtvi)
*ako je utopljenik svestan i bori se, izbegavati direktan kontakt.
*ne prilaziti žrtvi dok se ne umori.
*ne treba insistirati da se izbaci voda iz utopljenika
*ako je potrebno , usta na nos
*ako je potrebno zbrinuti smrzavanje
*obavezan lekarski pregled
47. SAOBRAĆAJNI TRAUMATIZAM
U saobraćajnim nesrećama veoma često je reč o istovremenom povređivanju
većeg broja ljudi, a povrede su često teške i višestruke.
U svim saobraćajnim nesrećama prvo treba obezbediti mesto nesreće:
*parkirati vozilo na bezbednom mestu , sa udaljenim signalnim svetlima
*voditi računa o sopstvenoj bezbednosti
*postaviti sigurnosne trouglove u oba smera na udaljenosti 200-300m
*isključiti motore, povući ručnu kočnicu , blokiraati točkove, prekinuti dovod
goriva
* zabraniti pušenje
*pozvati hitnu medicinsku pomoć , saobraćajnju policiju , šlep službu

-POSTUPAK SA POVREĐENIMA- Česte povrede glave i vratne kičme

49.TRIJAŽA
Trijaža je razvrstavanje povređenog/obolelog u grupe prema:
*vrsti i težini povreda/oboljenja i stanju unesrečenog
*vrsti i hitnosti potrebnih mera prve pomoći i medicinske pomoći.
*hitnosti i načinu evakuacije
Trijaža se primenjuje u slučajevima masovnog povređivanja, kada se na osnovu
kriterijuma p/o svrastaju u 4reda hitnosti.

PRVI RED HITNOSTI:

- *prividna smrt
- *besvesna stanja
- *sva stanja i povrede praćena gušenjem
- *krvarenja praćena velikim gubitkom krvi
- *kraš povrede
- *otvorene povrede svih telesnih duplji
- *zadesna trovanja u početnoj fazi

- DRUGI RED HITNOSTI:

*krvarenja bez znakova iskrvavljenosti
- *otvoreni prelomi velikih kostiju i zglobova
- *velike rane
- *opekotine preko 20% površine kože
- *teške smrzotine

TREĆI RED HITNOSTI:

- Rane sa slabijim krvarenjem
- Opekotine do 20% površine kože
- Lake smrzotine
 ČETVRTI RED HITNOSTI:
- Povrede kičmenog stuba
- Zatvorene povrede karlice bez znakova iskrvarenosti i znakova povrede
mokraćnih organa
- Zatvoreni prelomi
- Iščašenja i uganuća zglobova

50.POVIŠENA TELESNA TEMPERATURA

Groznica označava stanje sa povišenom telesnom temperaturom izazvanom
najčešće zaraznim bolestima. Visina temperature ne mora da bude u skladu sa
težiom bolesi.
Bolesnik mora da miruje, ne treba ga utopljavati. Treba mu davati veliku količinu
tečnosti. Ako temperatura pređe 39 C , snižavati je oblogama. Umočiti frotire u
vodu sobne temperature, iscediti ih i staviti na čelo i grudi.
Ako temperatura pređe 40 C , celo telo umotati u pokvašen i isceđen čaršav ili
trljati telo mokrim sunđerom ili frotirom. Savetuje se i tuširanje mlakom vodom.

51. BOL U GRUDIMA

52. HIPERTENZIJA