KARDIOLOGIJA

Kardiovaskularni sistem sastoji se od:

srca
arterija
vena
kapilara
Zid srca se sastoji iz tri sloja:

mioendokard unutranji sloj

kard srednji sloj
epikard spoljanji sloj

KARDIOLOGIJA

Patoloki proces moe da zahvati celo srce ili da bude lokalizovan

na pojedinim slojevima sranog zida:
bolesti endokarda endokarditisi
bolesti perikarda perikarditisi
bolesti miokarda miokarditisi
bolesti arterija

KARDIOLOGIJA
Glavni i najei faktori rizika koji dovode do pojave
kardiovaskularnih bolesti su:
Arterioskleroza
Hiperholesterolemija
Arterijska hipertenzija
Gojaznost
eerna bolest (diabetes mellitus)
Duvan (puenje)
Fizika neaktivnost
Stres
Nasledni faktori
Pol
Prerana menopauza
Starost

KARDIOLOGIJA
Najee stanja kod kardiolokih bolesnika:
Kolaps
Nagli prestanak perifernog krvotoka koja je praena gubitkom svesti
naziva se kolaps.
Znaci i simptomi kolapsa: malaksalost, slaboist, gubitak svesti, koa
bleda oblivena hladnim znojem, ubrzan puls (filiforni), iroke zenice,
izraena hipotenzija, ubrzano disanje i povrno, ne retko javlja se i
cijanoza.
Nega i pomo obolelom podrazumeva: staviti bolesnika u
Trendelenburg-ov poloaj, osloboditi grudni ko, vrat i glavu
okrenuti na stranu zbog mogueg povraanja, utopliti bolesnika i
omoguiti pravilno disanje. Nega je usmerena na prevenciji nastanka
oka.

KARDIOLOGIJA
ok (akutna cirkulatorna insuficijencija)
ok je teak oblik smanjenog perifernog krvotoka, praen padom
vitalnih funkcija organizma.
Znaci i simptomi oka: osoba je uplaena, bleda, oroena hladnim
znojem, bolan izraz lica, slabost, malaksalost, pospana, somnolentna,
konfuzna, slabo orijentisana sa nepravilnim pulsom. Srce radi ubrzano,
a pritisak je nizak. Bolesnik je dehidriran, diureza je mala, ugroena je
funkcija svih organa, padaju vitalne funkcije i bolesnik moe da umre.
Leenje: odnosi se na leenje uzroka oka i nadoknada krvi
(transfuzija). Kod oka koji je nastao zbog tamponade srca, radi se
evakuaciona punkcija iz perikarda. U reavanju glavnog problema
(ok) i svih ostalih problema koji prate stanje oka sestra kao lan tima
aktivno uestvuje u reavanju istih. Odgovorna je za zdravstvenu negu
obolelog koji je na nivou intenzivne nege.

KARDIOLOGIJA
Obeleja zdravstvene nege kardiolokih bolesnika
Sestra kod kardiolokih bolesnika uoava i identifikuje:
1.Subjektivni iskaz
Nesvestica, sopor, omaglice, uznemirenost, slabost, nedostatak vazduha,
glavobolja, nesanica
Palpitacija
Stenokardian bol
2.Vitalni znaci
Puls: tahikardija, bradikardija, aritmija, bigeminija
Krvni pritisak: hipertenzija, hipotenzija
Disanje: ortopneja, dispneja, nona dispnea, Cheyne-Stokseono disanje
Znaci - cijanoza, edemi, vene na vratu, batiasti prsti
3.Izluevine
Urin: oligurija, nikturija, vea specifina teina (zamuen urin)
Stolica: opstipacija
Kaalj: nadraajni

KARDIOLOGIJA
Cijanoza se moe ispoljiti kao:
1.Centralni tip cijanoze niska zasienost arterijske krvi kiseonikom
gde je lividna koa i sluzokoa.
2.Periferni tip cijanoze posledica usporene cirkulacije kroz
periferne krvne sudove (ugroeni su periferni delovi tela ui, nos,
prsti).
Sam znak cijanoze je uznemiravajui za obolelog pa bi sestra trebala
da uradi sledee:
da obezbedi mirovanje obolelom
da obolelom sugerie sedei poloaj
da smiri obolelog ako je uznemiren
da primeni blagu masau isturenih delova tela kod periferne
cijanoze
da primeni predloenu terapiju za poboljanje cirkulacije

KARDIOLOGIJA
Kardijalni edemi:
Klinika slika kardijalnih edema:
Anasarka generalizovani edem (celo telo)
Ascites trbuna upljina (zastoj cirkulacije u portalnom krvotoku)
Edemi na nogama potkolenice, zglobovi (najei su kardijalni
edemi)

KARDIOLOGIJA
Zdravstvena nega za bolesnika sa kardijalnim edemima podrazumeva:
merenje telesne teine (TT) i telesne visine (TV) dva puta dnevno (ujutru i uvee) u
isto vreme
merenje obima ekstremiteta (nogu) i trbuha
odravanje line higijene
negu koe (blaga masaa hranljivim kremama)
predohrana dekubitisa
kontrola unete i izluene (dijareza) tenosti
davanje na vreme propisane terapije (diuretici, kardiotonici)
uzimanje uzoraka krvi zbog kontrole elektrolita
nadoknada kalijuma, ako je potrebno, uz mere predostronosti
pomo obolelom da zauzme najudobniji poloaj (sedei, leei)
sprovodjenje dijetetskog reima za kardiolokog bolesnika (manje masnih jedinica,
soli)
postizanje idealne telesne teine, to podrazumeva eliminaciju nagomilane
tenosti iz organizma (u organizmu moe biti nagomilana tenost i do vie litara, a
da se ne uoavaju edemi).

KARDIOLOGIJA
Edem plua
Postupak sa bolesnikom sa edemom plua
hitan prijem bez procedure redovnog prijema
visok Fovlerov poloaj
timski pristup
rad sestre po nalogu
kontinuitana identifikacija promene zdravstvenog
stanja ugroenog i saradnja sa drugim lanovima tima

KARDIOLOGIJA
Poloaj i mobilnost bolesnika u krevetu

Teka arterijska insuficijencija donjih ekstremiteta zahteva strogo

mirovanje u krevetu koji omoguuje poloaj bolesnika da noni
palac bude ispod nivoa srca.
Poputanje srca i pluni edem zahteva mirovanje i to polusedei
ili visoki Fovlerov poloaj
bolesnika - sedei sa sputenim nogama.
Nesvestica i ok zahtevaju Trendeliburgov poloaj
(autotransfuzijski poloaj), donji ekstremiteti u poloaju
elevacije.
Duboka venska trombnoza donjih ekstremiteta zahteva strogo
mirovanje, dok se oboleli ekstremitet postavlja u povieni poloaj
sa oblogama.

KARDIOLOGIJA
Dijagnostike procedure u kardiologiji

Standardne dijagnostike procedure

Anamneza
Objektivni pregled
Palpaciju pulsa
Inspekciju
Auskulutacija srca
Merenje arterijskog pritiska

KARDIOLOGIJA
Biohemijske (laboratoriske) analize
elektrolite Na i K (Srani mii je osetljiv na promene nivoa kalijuma u
ekstracelularnoj tenosti. Kalijum se u organizmu moe pojaviti u obliku
hiperkalemije i hipokolemije. I u jednom i u drugom sluaju trpi srani
mii, a oboleli je u velikom riziku)
poveane vrednosti K (hiperkolemija) moe da izazove fibrilaciju i
prestanak rada srca
smanjene vrednosti K (hipokomija) izaziva umor, slabost miia,
ekstrasistole, zastoj rada srca
glikemiju poveane vrednosti kod infarkta miokarda u prvih 24 .
ukupni holesterol (HDL, LDL, trigliceridi)
acidobazno stanje odnos kiseonika i ugljen dioksida u arterijskoj krvi
kardijalni enzimi (CPK, LDH)

KARDIOLOGIJA
Hematoloke analize u kardiologiji

vreme koagulacije
trombociti
vreme krvarenja
protrombinsko vreme
aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme kod bolesnika
koji su na terapiji heparina
KKS
SE
Mikrobioloke analize hemokultura
Seroloke analize antistreptolizinski titar (AST),

KARDIOLOGIJA
Elektrokardiografija
Kolaborativna dijagnostika procedura
Elektrode se postavljaju u obliku trougla, ili po principu
Einthovenovog trougla.

KARDIOLOGIJA
EKG se sastoji od 12 odvoda i oni su podeljeni u 3 grupe:
Prva grupa standardni (bipolarni) odvodi oznaeni su kao DI, DII,
DIII.
Druga grupa su tzv. unipolarni odvodi: a VR, a VL, a VF
Treu grupu ine prekordijalni odvodi.

Poloaj prekordijalnih elektroda

KARDIOLOGIJA
Sestrinske akcije i intervencije:

priprema aparata u skladu sa fabrikim uputstvom (uzemljenje)

kontrola EKG aparata (ispravnost)
bandairanje aparata visina kompleksa koji treba da bude 1 sm
priprema bolesnika za izvodjenje procedure
fizika (slobodni delovi tela, ista koa, obrijana mesta gde se stavljaju elektrode i dr.)
psihika (saradnja sa obolelim pre i za vreme izvodjenja EKG, ako to dozvoljava njegovo
aktuelno zdravstveno stanje, odnosno ako oboleli nije u stanju hitnosti)
provera brzine kretanja papira (25mm/sek)
primena sprovodnika izmedju koe i elektrode (voda, gel. pasta)
postavljanje bolesnika u pravilan poloaj (kako bi se maksimalno opustio)
objasniti bolesniku proceduru
snimiti sve odvode EKG
ako se uoe greke, EKG ponoviti pre skidanja elektroda svaki EKG zapis treba da je
obeleen tako da sadri:
sve odvode pojedinano
ime i prezime bolesnika
datum i vreme kada je procedura izvedena

KARDIOLOGIJA
Kontinuirano registrovanje elektrokardiograma
(Holter monitoring)
Cilj: Kontinuirano praenje sranog rada 24 asa
Priprema bolesnika:
fizika

(ista koa, obrijana mesta na kojima se postavljaju

elektrode i ienje istih pilig pastom)
psihika (razgovor sa bolesnikom pre postavljanja aparata
u cilju motivacije da aktivno uestvuje u izvodjenju ove
dijagnostike procedure)
edukativna (sadraj razgovora u vezi postavljanja i noenja
aparata)

KARDIOLOGIJA
Neinvazivne dijagnostike procedure
Fonokardiografija
Podrazumeva prikazivanje ujnih vibracija srca i velikih krvnih sudova.

Ergometrija
Test fizikog optereenja je znaajna dijagnostika metoda za identifikaciju ishemiske bolesti srca.
Sadraj sestrinskog rada u procesu pripreme i izvoenja ergometrijskog testa:

sestra zakazuje vreme izvoenja ergometrijskog testa

sestra fiziki priprema bolesnika (odea, obua)

sestra priprema dokumentaciju bolesnika

sestra obezbeuje pratnju bolesniku

sestra objanjava bolesniku proceduru testa

sestra predoava bolesniku pojavu moguih komplikacija u toku testa (bol, dispneja, vrtoglavica, nesvestica,
zamor i dr.)

sestra proverava da li je bolesnik pod terapijom, da li je prestao da uzima terapiju i kada

sestra u kabinetu proverava aparaturu, opremu, terapiju

Test se prekida i to kod pojave:
bola u grudima
znaka cerebralne insuficijencije
pada TA ili enormni skok TA
patolokih promena na EKG
nedostatka vazduha

KARDIOLOGIJA
Ehokardiografija (UZ)
Sadraj sestrinskog rada u proceduri ehokardiografije:
- upoznavanje bolesnika sa pregledom
- priprema medicinske dokumentacije
- registrovanje dobijenih nalaza
- pomae bolesniku da oslobodi regiju koja treba da se
pregleda
- pomae bolesniku da zauzme odgovarajui poloaj
- prisustvo sestre u toku pregleda
- zbrinjavanje bolesnika asistencija nakon pregleda
- specifina priprema bolesnika za ehokardiografiju nije
potrebna

KARDIOLOGIJA
Neinvazivne dijagnostike procedure
Dopler dijagnostika
procenjivati strepen i intenzitet stenoza
Stres ehokardiografija
Testom se odreuje prisustvo nepravilnih pokreta i promene u
zadebljanju pojedinih segmenta zida leve komore koje su uslovljene
miokardnom ishemijom.
Priprema bolesnika
- upoznavanje pacijenta sa svrhom testa
- ukazati bolesniku na bitnost njegove saradnje
- objasniti bolesniku da na dan pre dolaska na test ne uzima beta
blokatore koji usporavaju sranu frekvenciju
- na sam dan testa uzima svu antihipertenzivnu terapiju kako bi se test
uradio do kraja
- objasniti bolesniku da test nije bolan, da je potrebna maksimalna
oputenost i da bilo kakve smetnje odmah treba da prijavi

KARDIOLOGIJA
Neinvazivne dijagnostike procedure
Farmakoloki test
Bolesnicima kojima nije mogue uraditi ehokardiografsjki stres test
fizikim optereenjem, mogu se primeniti farmakoloki agensi, kao to su
dobutamin i dipiridamol.
Oscilografija
Metoda se izvodi na sledei nain:
- bolesnik se postavlja u leei poloaj
- koriste se simetrine take ekstremiteta
- postavljaju se manetne na:
nadlaktici
podlaktici
potkolenici (srednja)
potkolenici (donja)

KARDIOLOGIJA
Neinvazivne dijagnostike procedure
Kompjuterska tomografija (CT)
Nuklearna magnetna rezonanca (NMR)
Vektorkardiografija
Pletizmografija
Schellingov test
Radioizotopska ispitivanja u kardiologiji

- Nuklearna angiokardiografija
- Prikazivanje akutnog infarkta miokarda
- Prikazivanje miokarda

KARDIOLOGIJA
Invazivne dijagnostike procedure
Dijagnostiko terapiske procedure su:
- aterotomija
- balon diletacija
- uvoenje pejs mekera
- postavljanje Stenta
- interkoronarno davanje leka

KARDIOLOGIJA
Sestrinske aktivnosti pre intervencije
- oboleli ne sme da jede 12 sati pre intervencije
- uspostavlja mu se venski put i uzimaju uzorci krvi za analize,
krvnu grupu i Rh faktor
- oboleli se upozorava da mokri pre intervencije ili ga
kateterizirati, ako je vitalno ugroen
- dati obolelom premedikaciju iz terapijskog plana transportovati
bolesnika u salu za intervencije

KARDIOLOGIJA
Sestrinske aktivnosti posle intervencije
- snimanje EKG
- monitoring vitalnih funkcija (kontrola na 15 minuta, a
kasnije na 2-4 sata)
- kontrola ubodnog mesta
- osigurati mirovanje obolelog 24 sata (polusedei poloaj)
- osigurati 1,5 l tenosti da oboleli popije u roku od 8 sati
- hraniti, pojiti, pomoi u linoj higijeni i pri eliminaciji
kontrasta iz organizma
- pratiti bolesnikovo stanje i u sluaju promena reagovati
adekvatno

KARDIOLOGIJA
Metode invazivne dijagnostike u kardiologiji su:
- Kataterizacija srca
- Angiokardiografija
- Hiseografija
- Mikrokatetarizacija srca
- Endomiokardna biopsija

KARDIOLOGIJA
Kabinet za invazivnu dijagnostiku
Oprema i kadrovi:
- kateteri
- oprema za perkutani i hiruki pristup krvnom sudu kroz koji se uvodi
kateter
- rengenska oprema
- defribrilator
- pribor za endotrahealnu intubaciju
- ambu maska
- privremeni pejs meker
- foto i kinefotolaboratorija
- kontrasna sredstva
- oksimetrija
- oprema za zbrinjavanje urgentnih stanja
- osoblje (lekari, sestre, rengen tehniari, laboranti i dr.)

KARDIOLOGIJA
Zadaci sestre:
- priprema sale i materijala
- priprema bolesnika
- asistencija u toku procedure
- zbrinjavanje bolesnika posle zavrene intervencije
- raspremanje upotrebljenog materijala

KARDIOLOGIJA
Centralni venski pritisak (CVP)
Normalne vrednosti CVP su od 8-14 mm H2O. stuba.

Zadaci sestre pri pravilnom odravanju CVK-a (Centralni venski pritisak):

- Promena sistema za infuziju na 24 asa
- Registrovanje vrednosti CVP-a
- Kontinuirano praenje ubodnog mesta katetera (krvarenja, zapaljenski
proces oprez)
- Higijena ubodnog mesta pod aseptikim uslovima (sterilan materijal za
obradu) svakodnevno
Komplikacije Kateter se vadi bolesniku ako je dolo do:

infekcije i gnojenja
zapaljenskog procesa
nepoznatog uzroka bakterijemije
limfadenitisa
visoke temperature, jeze, drhtavice

KARDIOLOGIJA
Terapijske procedure u kardiologiji
Obim i sadraj sestrinskog rada
- aplikacija lekova, I.V., I.M., S.C., infuzije
- planira odgovarajuu ishranu
- kontrolie doziranu fiziku aktivnost
- relaksira obolelog
Grupe lekova koji se koriste u kardiologiji
Kardiotonici
Diuretici
Koronarni dilatatori
Antihipertenzivi
Antiaritmici
Antikoagulanti
Fibrinolitici
Antiagregaciski lekovi
Anksiolitici

KARDIOLOGIJA
Trombolitika reperfuziona terapija
Sestrinske intervencije:
- Stvara uslove da oboleli to bolje podnese trombolitiku terapiju;
- Prikuplja podatke o subjektivnim tekobama obolelog (muka, gaenje,
povraanje, vrtoglavica, guenje, lokalizacija i intenzitet bola);
- Aplikuje simptomatsku terapiju iz terapijskog plana;
- Identifikuje na licu obolelog, boju i izgled, kao rezultat hemodinamskih
promena pre, u toku i posle primene streptokinoze;
- Kontinuirano prati sranu frekvenciju (monitor) zbog pojave sranih
aritmija koje se oekuju u toku terapije, a koje mogu biti vrlo opasne;
- Vodi preciznu dokumentaciju o primeni i toku trombolitike terapije, kao
i stanju obolelog nakon dobijene terapijske doze.

KARDIOLOGIJA
Kardiopulmonalna cerebralna reanimacija (KPCR)
Svrha:
- sauvati mozak od oteenja
- uspostavljanje srane radnje
- spreavanje komplikacija

Redosled reanimacionih postupaka

A. disajni put oslobadjanje disajnog puta (procena respiratprne funkcije)
B. disanje arteficijalna ventilacija
C. arteficijalna cirkulacija
spoljanja masaa srca
prekordijalnudarac

Elektokardiografski oblici zastoja srca

KARDIOLOGIJA
Terapija kod sranog zastoja
Primarni lekovi u KPCR
( adrenalin; lidokain; atropin)
- putevi aplikacije lekova
- komplikacije KPCR
- neuroloke posledice
- postreanimacioni tretman
- dunosti sestre

KARDIOLOGIJA
Invazivne terapijske procedure:
Perkutana transluminalna angioplastika
- balon dilatacije
- ugradnja stenta
Punkcija perikarda
By pas
Aterotomija
Rehabilitacija

KARDIOLOGIJA
Koronarna jedinica
Najee komplikacije hospitalizovanih bolesnika u koronarnoj
jedinici su:
oteenje koe i sluzokoe
plune komplikacije
tromboembolije
infekcije urinarnog trakta
kardiovaskularni poremeaji
infekcije od intravenskih katetera
psihiki poremeaji obolelih

KARDIOLOGIJA
Svaka koronarna jedinica obavezno treba da ima:
Specijalne krevete
Monitore
Elektrokardiograf (EKG)
Pokretni rentgenski aparat
intervencije sa defibliratorom
Kolica za hitne
Ehokardiografski aparat
Infuzomat
Centralni kiseonik
Respirator
Aspirator
Aparate za merenje krvnog pritiska (TA)
Setove za uspostavljanje venske linije

KARDIOLOGIJA
Kliniki sluajevi i zdravstvena nega u kardiologiji
Obimu i sadraju sestrinskih intervencija:
- Identifikaciju aktuelnog stanja obolele osobe.
- Participaciju sestre u dijagnostikim procedurama za kardiovaskularne
bolesnike.
- Participaciju sestre u terapijskim procedurama kod kardiovaskularnih
bolesnika.
- Pruanje opte i specijalne zdravstvene nege obolelima od kardiovaskularnog
sistema.
- Zadovoljavanje prepoznatih potreba kod obolelih od kardiovaskularnog
sistema.
- Zdravstveno vaspitni rad, edukacija obolelog.
- Stvaranje uslova za kvalitetan ivot obolelog.

KARDIOLOGIJA
Hipertenzija i zdravstvena nega
Dijagnostike procedure
1. anamneza, fiziki pregled rutinski pregled
2. merenje TA po utvrenom ritmu (24 satni monitoring TA)
3. ultrasonografija
angiografija primenom NMR;
angiografija;
I.V. urografija;
radionuklearni scintigram
4. EKG
5. pregled onog dna
6. pregled urina
7. biohemiske analize

KARDIOLOGIJA
Zdravstvena nega za obolelog od hipertenzije
Prepoznavanje znaka od strane sestre:
- dispnea pri naporu
- krvarenje iz nosa
- razdraljivost
- promena boje koe
Prepoznavanje simptoma za hipertenziju:
- nesanica
- vrtoglavica i omaglica
- smetnje vida
- stenokardini bol
- palpitacija
- zujanje u uima

KARDIOLOGIJA
Hipertenzivna kriza
Sestra kod hipertenzivne krize identifikuje sledee znake i simptome:
1. nagli porast TA (200/100 mmHG stuba)
2. stenokardija (prekordijalni bol)
3. znojenje
4. povraanje
5. glavobolja i vrtoglavica
6. dezorijentisanost i uznemirenost
7. palpitacije
8. parestezije
9. smetnje u vidnom polju (omaglica)
10. edem plua
11.zujanje u uima
12. crvenilo ili bledilo koe lica

KARDIOLOGIJA
Opte mere:
1. izbegavati fiziki i psihiki napor (stres)
2. umerena etnja (svakodnevna)
3. dovoljan odmor
4. kontrola TT
5. pravilna ishrana umerena ishrana 5 6 obroka (dijeta, voe i
povre u ishrani, unos soli 3 do 5 gr., smanjiti kafu i aj)
6. redovna terapija
7. kontrola TA i opta zdravstvena kontrola
8. ivot bez rizikofaktora (duvan, alkohol)
9. kontrola eera u krvi
10. oprez pri upotrebi kontraceptivnih i hormonskih preparata
11. peaenje, smeh, bavljenje poslom koji osoba voli

KARDIOLOGIJA
Angina pektoris i zdravstvena nega
Standard - sestrinske intervencije u napadu angine pektoris
- subjektivna procena teskobe i bola
- upisati intenzitetg bola na skali
- evidentirati neverbalne pokazatelje bola
- EKG zapis
- kontrola krvnog pritiska i pulsa
- aplikacija terapije iz terapijskog plana
- registrovati nuz efekte aplikovane terapije(nitroglicerin)
- primena O2 preko nazalnog katetera
- postavljanje bolesnika u odgovarajui poloaj
- obezbediti mir obolelom
- upoznati obolelog o znaaju mirovanja na odreeno vreme
- edukovati bolesnika o vanosti interpretacije bola

KARDIOLOGIJA
Angina pektoris je po svim parametrima urgentno stanje.
Posle napada angioznog bola sestra treba da:
- proceni spremnost obolelog da preuzme odreene
aktivnosti
- pomogne u otktivanju rizinih aktivnosti i savetuje da pre
njih uzme nitroglicerin
- pomogne bolesniku u poveanju aktivnosti uz oprez
- edukuje bolesnika da preduzme mere u prevenciji
komplikacija

KARDIOLOGIJA
Akutni infarkt miokarda (AIM) i zdravstvena nega
Za nastanak koronarne tromboze neophodna su tri faktora:
1. abnormalnost intime koronarnog krvnog suda (ateroskleroza)
2. aktivacija trombotskog sistema
3. provocirajui faktor koji uzrokuje interakciju faktora 1 i 2
Dijagnoza AIM potvruje se kroz:
1. Dobijanje anamneznih podataka
2. Elektrokardiografskih nalaza (EKG). U hospiatalizovanim uslovima EKG se
prati na monitoru i kao to je reeno uoava se elevacija ST segmenta. EKG
dijagnostika pokazuje lokalizaciju, dubinu, zahvaenost i teinu nekrotine
lezije.
3. Laboratoriske analize kod AIM javlja se leukocitoza, poveane vrednosti
SE, hiperglikemija, elektrolitski dizbalans, visoke vrednosti transaminaza.

KARDIOLOGIJA
Karakteristini EKG znaci akutnog infarkta miokarda:
- Ishemija depresija ST segmenta, negativan T talas
- Lezija elevacija ST segmenata (traje nekoliko asova)
- Nekroza dublji i iri Q zubac formacije QS

KARDIOLOGIJA
Leenje obolelih od AIM
Prehospitalno leenje
Hospitalno leenje
Oksigenoterapija
Rehabilitacija:
Hospitalna faza
Posthospitalna faza
Ambulantno-poliklinika faza

Ishrana za obolele od AIM

Preporuke:
- hrana treba da je lakovarljiva, kako se ne bi optereivalo srce
- hranu treba uzimati u malim, a eim obrocima
- veera treba da je lagana, kako bi se bolesnik odmorio u toku noi
- ne konzumirati masnu i zainjenu hranu
- ne uveavati TT, a ako je potrebno napraviti redukciju (zdravstvena kontrola)
- smanjiti koliinu soli u ishrani
- izbegavati hranu koja nadima

KARDIOLOGIJA
Standard - Zdravstvena nega za obolele od AIM
sestrinske intervencije
- Obezbediti potpunu pasivnost obolelom u prvih 48 sati.
- Sprovoditi linu higijenu i ishranu u krevetu.
- Prevenirati nastanak komplikacija zbog pasivnosti (tromboza, dekubitus, pneumonija i
obstipacija).
- Treba kontinuirano pratiti bolesnikovu hemodinamsku stabilnost (EKG,TA, puls).
- Kontrola ubodnog mesta braonile i centralnog venskog katetera i prikljuenih elektroda.
- Toaleta anogenitalne regije i higijena urinarnog katetera.
- Obezbediti obolelom da fizioloke potrebe obavlja u krevetu.
- Kontgrola diureze i unete tenosti.
- Iz dijagnostikog plana uzimati uzorke krvi za procenu bolesnikovog stanja.
- Potovati sadraj terapijskog plana i aplikovati terapiju.
- Praenje bolesnika nakon aplikovane terapije.
- Registracija sestrinskih intervencija kako bi se izbegli propusti.
- Kontrolisati bolesnikovo ponaanje i prepoznavati promene.
- Proceniti karakter bola, lokalizaciju, duinu, faktore koji ga pojaavaju i smanjuju.
- Sprovoenje zdravstvene nege profesionalno.

KARDIOLOGIJA
Dekompenzacija srca i zdravstvena nega
Znaci i simptomi:
- dispnea (ortopnoiki poloaj u mirovanju)
- nona dispnea
- Cheyne-Stokesovo disanje
- glad za kiseonikom
- uznemirenost i uplaenost
- oblivenost hladnim znojem
- aritmija i tahikardija
- cijanoza
- edemi kardijalnog puta ieni na donjim ekstremitetima po sili zemljine tee,
tvrdi na pritisak, a koa bleda, suva, sjajna i generalizovan otok anasarka
- ascites, nabrekle vene na vratu
- pasivnost bolesnika, malaksalost
- meteorizam

KARDIOLOGIJA
Po iskazanoj simptomatologiji intervencije koje prua sestra su:
- stvaranje uslova za mirovanje obolelog
- sprovoenje line higijene
- sprovoenje nege usne duplje
- pomo pri hranjenju
- Fovlerov poloaj (asistencija bolesniku)
- prevencija dekubitisa
- toaleta urinarnog katetera
- monitoring vitalnih znakova
- kontrola balansa tenosti
- otvaranje venskog puta I.V. ili CVK (lekar)
- merenje CVP (lekarska inicijativa)
- merenje obima trbuha i nogu

KARDIOLOGIJA
Po iskazanoj simptomatologiji intervencije koje prua sestra su:

- kontrola TT
- prevencija opstipacije
- makroskopska inspekcija izluevina
- aplikacija ordinirane terapije (kalijum, kardiotonici, diuretici)
- nadoknada tenosti (infuzija)
- terapija kiseonikom, prepoznavanje neeljenih pojava
- uzimanje uzoraka krvi za analize, priprema bolesnika za
dijagnostike procedure (EKG, UZ, Rtg)
- voenje dokumentacije o promeni stanja obolelog
- priprema obolelog za otpust (zdravstveno vaspitni rad)

KARDIOLOGIJA
Pluni edem
Znaci i simptomi plunog edema:
- naglo pogoranje zdravstvenog stanja obolelog
- guenje, ortopnoja (bolesnik sedi na ivici kreveta)
- tahikardija
- uznemirenost
- koa znojava i hladna
- vene na vratu nabrekle
- uporan kaalj i iskaljavanje penuavog i sukrviavog ispljuvka
- sedi u krevetu
- cijanoltian
- krvni pritisak povien/snien
- oligurija

KARDIOLOGIJA
Zdravstvena nega
- postaviti obolelog u sedei poloaj sa oputenim nogama
- sestra je uz obolelog i daje mu jasna i kratka uputstva
- zabranjuje obolelom da govori, jede, pije
- kontrolie vitalne funkcije
- otvara vensku liniju
- aplikuje ordiniranu terapiju (kardiotonici, diuretici,
vazodilatatori)
- prati reakciju obolelog na aplikovanu terapiju i mogue
komplikacije
- daje oksigeno terapiju (ordinirano 6-8 l/min.)
- uzima uzorke krvi za analize
- prati balans tenosti (diureza)

KARDIOLOGIJA
Reumatska groznica
Komplikacije na KVS su: endokardititis, miokardititis, perikarditis,
srana insuficijencija

Dijagnostike procedure u kojima sestra uestvuje su:

- uzimanje brisa grla
- uzimanje uzoraka krvi za ciljane analize (KKS, SE, CRP, ASTO,
elektroforeza i dr.)
- kontrola sranog rada (EKG)

KARDIOLOGIJA
Zbrinjavanje kardiolokih bolesnika u akutnoj fazi
bolesti
Urgentna stanja kardiolokih bolesnika su:
- akutni infarkt miokarda
- kardiogeni ok
-nestabilna angina pektoris
-hipertenzivna kriza

KARDIOLOGIJA
Zadaci sestre u toku transporta hitnog kardiolokog bolesnika su:

- kontrola pulsa (tahikardija, aritmija)

- kontrola disanja (forsirano)
- prati rad srca na monitoru
- meri krvni pritisak
- otvara vensku liniju
- oplakuje lekove na predlog lekara
- daje trombolitiku terapiju (redukcija veliine infarkta)
- smiruje bolesnika

KARDIOLOGIJA
Sadraj pruene nege kardiolokom bolesniku podrazumevao bi:
- Pruanje i odravanje line higijene;
- Postavljanje obolelog u za njega najpovoljniji poloaj;
- Kontrola koliine mokrae u toku dana i noi;
- Prevenirati opstipaciju i to pravilnom ishranom, unosom dovoljne
koliine tenosti i blagim pokretima.
Upozorenje: ne davati standardne klizme, jaka laksativna sredstva i
smanjiti naprezanje obolelog za vreme defekcije;
- Fizika aktivnost kardiolokih bolesnika je odreena u zavisnosti
od stanja;
- Kardioloki bolesnici zahtevaju poseban reim ishrane.
- Obezbediti zdravu mikrosredinu.
- Vodi razgovore terapeutskog sadraja.

KARDIOLOGIJA
Zdravstveno vaspitni rad
Ciljevi:
1. Zdravstveno vaspitne intervencije po prepoznatim potrebama
obolelog.
2. Osposobljavanje obolelog za samokontrolu, prepoznavanje
komplikacija i izgradnja zdravog stila ivljenja.
3.Zdravstveno vaspitanje je kontinuirani proces za populaciju KVB
u prevenciji, leenju (hospitalizacija) pri otpustu bolesnika, nakon
otpusta bolesnika kui, a za neke bolesnike ZV je neophodno
doivotno.

KARDIOLOGIJA
Vano za kardiolokog bolesnika
- redovna zdravstvena kontrola
- redovno uzimanje preporuenih lekova
- potovanje dijetetskog reima
- dozirana fizika aktivnost
- dovoljno odmora i relaksacije
- boravak na otvorenom, ako je mogue
- izbegavanje hladnog i vetrovitog vremena
- prestanak puenja
- oboleli ne treba predugo da sedi ili stoji
- ne konzumirati alkohol i kafu
- redovno odravanje stolice i mokrenje
- saniranje koronarnih arita
- bolesnik sa pejsmekerom treba da obavesti zdravstvene radnike pri izvoenju
dijagnostikih procedura
- preventivno se u nekim situacijama daje antibiotska terapija (dijagnostika)

KARDIOLOGIJA
Sestrinske intervencije za minimiziranje straha od ishoda bolesti:

- Ublaavanje i uklanjanje somatskih problema pozitivno utie na

psihiko stanje obolelog.
- Vana je prisutnost i pomo obolelom uz oskudan razgovor kroz
kratka i jasna objanjenja.
- Rad oko bolesnika bez urbe i panike (strunost i profesionalnost).
- Zadovoljavanje bolesnikovih potreba.
- Podsticati bolesnika da verbalizuje emocije, sluati ga (poverenje).
- Odgovarati mu na pitanja odmah, iskreno i sa podrkom.
- Osigurati komunikaciju bolesnika sa njemu bliskim osobama.