Sadraj:

1. Graviditetne toksikoze. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 2. Nefropatija gravidnih ena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 3. Preeklampsija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 4. Eklampsija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 5. Eklamptini napad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 6. Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

1. Graviditetne toksikoze
Graviditetne toksikoze su bolesti koje se iskljuivo javljaju u trudnoi. Uzrok graviditetnih toksikoza nije jo uvek poznat. Razikuju se rane i kasne. Rane se javljaju u poetku trudnoe, a kasne u drugoj polovini, pred kraj trudnoe, u toku samog porodjaja ili neposredno pre njega. U rane toksikoze ubraja se preterano luenje pljuvake i prekomerno povraanje, a u kasnoj nefropatija trudnica, preeklampsija i eklmpsija. Kasne graviditetne toksikoze nazivaju se i EPH gestoze. EPH gestoze predstavljaju sistemsko oboljenje karakteristino za trudinice kod kojih se iskljuivo jalja najee pri kraju graviditeta, redje u drugoj polovini trudnoe ili u porodjaju. Karakterie ih trijada simptoma, po kojima je i bolest dobila naziv: - edemi, - proteinurija i - hipertenzija. Nisu pristutna sva tri simptoma u svim sluajevima bolesti, nego znatno ee izostaje jedan ili ak dva simptoma. Etiologija EPH je za sad nepoznata, smatra se da su kasne graviditetne toksikoze ustvari posledica medjusobne nepodnoljivosti organizna trudnice i organizma ploda i da su simptomi bolesti odgovor na intrauterin razvoj ploda. EPH gestoze mogu se podeliti u dve grupe: - grupu pravih i - grupu pseudogestoza Prvoj grupi pripadaju sluajevi gestoze koji su posledica funkcionalnih poremeaja u organizmu trudinica, bez postojanja anatomskih promena kojima bi se bolesti mogla pripisati. Pseudogestoze se nadovezuju na ranije postojee bolesti ene ( esencijalna hipertenzija, hipertenzija bubrenog porekla, grozdasta mola, dijabetes). Zanimljivo je da se EPH gestoze znatno ee javljaju kod mladih prvorotki, ili kod prvorotki starijih od 35 godina. ee su kod gojaznih nego kod mravih trudinica, kod trudnica sa blizanakom ili vieplodnom trudnoom, kod trudinca sa grozdastom molom Kod bolesnica sa teim oblicima EPH gestoza zapaene su nie vrednosti volumena plazme u cirkulirajuoj krvi, sniena koncentrcija serumskog albumina, smanjena produkcija seksualnih hormona placentonog porekla kao i pad humanog placentnog laktogena. Zbog cirkulatornih smetnjih na posteljici porodjenih ena sa EPH gestozama mogu se videti stari infarkti, a posteljica je esto manja nego inae i ponekad edematozna. Ako se EPH gestoza javila blizu termina porodjaja te je krae trajao njen uticaj na organizam ploda i ako je u pitanju laki oblik ovog patolokog stanja, plod se radja neoteen boleu i sa normalnom teinom. Ukoliko bolest due traje i teeg je oblika plod pokazuje znake usporenog rasta (retardacije) to se ispoljava distrofijom (small fordate) u teim sluajevima moe nastupiti smrt ploda. Po teini klinike slike EPH gestoze mogu se podeliti u tri stepena: 1. nefropatija trudnica, 2. preeklampsija i 3. eklampsija

2. Nefropatija gravidnih ena

Nephropathija gravidarum predstavlja najblai oblik kasnih graviditetnih toksikoza. Jalja se u drugoj polovini trudnoe. Ispoljava se lako povienim arterijskim krvnim pritiskom, pojavom otoka na potkolenicama, nogama i licu, proteinurijom. Specifina teina mokrae je poveana. Sva tri pomenuta simptoma retko se javljaju istovremeno kod jedne bolesnice. U pojedinim sluajevima neki od njih moe da izostane, ili ak da postoji jedan dovoljno izraen i da dominira klinikom slikom. Tada je u pitanju monosimptomatski oblik oboljenja. U poetku bolesti obino nema neke posebne ( subjektivne ) smetnje sem u izvesnim sluajevim lakog zamaranja i opte slabosti. Zbog toga se najee otkriva pri nekom od kontrolnih pregleda. Iako nefropatija sama po sebi ne pretstavlja neku opasnost ona treba da bude znak za uzbunu i da lekaru skrene panju na dotinu trudinicu jer nefropatija moe biti i esto jeste samo prvi korak znatno tee forme graviditetnih toksikoza. Treba nastojati da arterijski krvni pritisak bude nii od 140/90 to se smatra maksimalnom dozvoljenom granicom u trudnoi, zatim da seo otoci izgube da iz mokrae nestanu belanevine. Terapija: Svakoj trudnici sa znacim nefropatije treba savetovati svakodnevni odmor i due leanje postelji, odrediti joj specijalnu dijetu i drati je pod stalnom kontrolom. Zbog otoka koji se javljaju trudici se odredjuje dijeta sa malo soli ili bez soli, ogranie se ii se iz ishrane sasvim iskljue masti ivotinjskog porekla, a u prvo vreme preporuuje se korienje samo biljnih masti. Radi nadoknadjivanja belanevina kojih trudinica gubi u velikim koliinama dozvoljava se korienje lakosvarljivih proteina koje bolenica uzima u obliku neslanog sira, kuvanog ribljeg mesa, mleka, mladog raskuvanog ivinskog mesa ili teletine. U toku leenja treba redovno kontrolisati teinu trudnice, koliinu izluene mokrae i procenat belanevina u njoj.

3. Preeklampsija
Preeklampsija je mnogo tei oblik kasnih graviditetnih toksikoza koji moe da ugrozi i majku i plod. Bolest obino nastaje postepeno i moe da se nadovee na ve postojeu nefropatiju. Zbog relativno lakih tegoba i simptoma koji je prate, preeklampsija kod trudinica koje se ne kontroliu moe u letentnoj fazi da dugo vremena bude neotkrivena, odnosno dijagostikuje se tek kada u poprilinoj meri odmakne. Karakteristike za preeklampsiju su brz porast teine trudnice i znatno povien arterijski krvni pritisak. Koliina izluene mokrae moe biti smanjena a proteinurija vrlo izraena. Postoje manje ili vie naglaeni otoci na nogama, licu i donjim delovima tela. U razvijenom stadijumu bolesti javljaju se i izraeniji simptomi i tegobe. Trudnica je podnadula, malaksala, osea se loe. esto se ali na glavobolju, zujanje u uima i smetnjeu vidu. Moe biti nervozna i razdraljiva. Ako joj se u tom stadijumu bolesti ne pomogne mogu se pojaviti prvi eklamptini napadi. im se zato kod trudnice otkriju pomenuti simptomi preeklampsije odnosno im se zapazi znatnije povienje krvnog pritiska 140/90 i ako je povienje pritiska praeno obilnom proteinurijom i izraenim otocima trudnicu treba odmah hospitalizovati. Terapija: Osnovni cilj hospitalizacije jeste da se suzbiju izraeni simptomi bolesti i da se time pobolja stanje trudnice kojoj se na taj nain omoguava nastavak graviditeta. Pri obaveznoj hospitalizaciji da bi se izbegao nepovoljan uticaj spoljnih drai koji mogu da provociraju pojavu eklamptinog napada to moe izazivati osteenje kardiovaskularnog aparata kao i modanog i 3

bubrenog parenhima. Najbolje je da ako se za tee bolesnice moe obezbediti zasebna soba bez mnogo svetlosti, izolovna od buke i ostalih spoljanih uticaja. Da bi se dobilo ivo i za ivot sposobno novorodjene treba nstojati da se trudnoa iznese do termina porodjaja ili bar dok plod ne postane sposoban za vanmaterini ivot. To je tee sprovesti ukoliko se preeklampsija javi ranije. Kod preeklampsije ishrana ima veliki znaaj, pa treba sprovesti odgovarajuu dijetu, iz ishrane treba izbaciti so, masti i proteine. Kod teih sluajeva trudnica prvih dana treba da se hrani samo voem. Treba kontrolisati telesnu teinu trudinice vie puna na dan, meriti krvni pritisak, meriti diurezu i pratiti koliinu izluenih belanevina. Ako je krvni pritisak veoma visok uz davanje sedativnih sredstava treba davati i spazmolitike i hipnotike. Danas se u tu svrhu najee daje largaktil . U kombinaciji sa hidrogenom i preparatima iraovolfije ova terapija dovodi do poboljanja bolesti. Samo kod teke klinike slike preeklampsije pre pojave eklamptinog napada treba dati 20% rastvora MgSO4 20ccm intravenski intramuskularno. Ovaj medikament moe se ponavljati 4 do 5 puta u toku dana. MgSO4 vri depresiju centralnog nervnog sistema i tako spreava konvulzije. Ako nastupe znaci predoziranja njegov antidot je kalcijum koji treba dati polako intravenski. Osim toga trudnicama se daje hipertonina glukoza intravenskim putem. Posle ovog kratkotrajnog udarnog leenja nastalo poboljanje treba odravati ve iznesenim terapijskim postupcima: dijetalnom ishranom, seditivima i antihipertenzivnim sredstvima (metildopa). Ukoliko ne nastane poboljanje treba pomiljati na prekidanje trudnoe. Porodjaj kod takvih ena treba obavezno obavljati pod kontolom i uz pomo akuera. Plodovi ee stradaju u porodjaju obino su manje teine i manje su otporni kad se rode.

4. Eklampsija
Eklampsija je najtei oblik graviditetnih toksikoza. Ona se najee nadovezuje na preeklampsiju, javlja se uglavnom u krajevima gde se trudnice obilno i neracionalno hrane. Komlikacije: Kod eklampsije nastaju znaajne patoloke promene na organima vanim po ivot. Na mozgu se javlja edem, a mogua su i sitna mestimina krvarenja. U najteim sluajevima na autopsiji na mozdanom tkivu mogu se nai i ognjita encefalomalacije. Na plunom parenhimu esto se zapaaju brojni sitni trombovi, jetra je takodje oteena, obino je bleda i rvsta. Oko vena centralis vide degenerativne promene u jetrinim elijama. Bubrezi su uglavnom uveani i bledi.

5. Eklamptini napadi
Pre izbijanja prvog eklamptinog napada trudnica se ali na glavobolju, treperenje i svetlucanje pre oima, zujanje u uima i optu slabostu. Zapaa se oligurija koja moze kod najteih sluajeva ii do anurije, protinurija je veoma izraena, trudnica je oteena u licu i nogama, ima izrazito podaduo izgled. Krvni pritisak esto prelazi 200mm ivinog stuba. Trudnica dobije eklamptini napad, ona gubi svest uz pojavu toninih i kloninih greva, zauzima opisotonusni poloaj, prestaje da die i pomodri. Po poputanju greva (traju oko pola minuta) bolesnica umno prodie i posle nekoliko udisaja lividitet isezava. Grevi nestaju, trudinica se budi i trudnica se nieg ne sea. Ovi napadi se mogu javiti posle pauze ili bez pauze 4

jedan za drugim status eklmptikus. ena u nesvesti se postavlja u bonokomarelaksirajui poloaj. Komlikacije kod majke: povrede modana krvarenja odlubljivanje mrenjae bubrena insuficijencija smrt Osim majke u eklamptinim napadima pati i plod i eventualno teko se oteuje. Zbog hipertenzije krvnih sudova posleljice umanjuje se protok krvi kroz posteljicu i samim tim nepovoljno utie na razmenu matrija i gasova izmedju majke i ploda, a to je naroito naglaeno u toku eklamptinih napada zbog ega u toj situacije moe doi do intrauterine smrti ploda. Terapija: Porodilju ili trudnicu smestiti u zamraenu prostoriju bez buke, pri ruci patula obmotana gazom da odvojimo gornju i donju vilicu da izbegnemo ugrize, - dijetalna ishrana - redovna kontrola tenzije Terapija moe biti aktvna i konzervativna. Aktivna podrazumeva to pre zavriti porodjaj, obino carskim rezom, ako je glavica na izlazu onda vakuum ili forceps, a kod konzervativne treba meriti dijurezu i krvni pritisak, daje se intravenska glukoza sa vitaminima B i C, daje se antikonvulzivno, dajemo 20% MgSO4, antihipertenzivi, sedativi.... Trudnice koje su imale ili imaju eklampsiju praenu eklamptinim napadom treba savetovati da prodje 2 godine do naredne trudnoe. -

6. Literatura:
- Prof. dr Dragomir Mladenovi, Zorica Bogdanovi, Aleksandar Mihajlovi, Ginekologija i akuerstvo, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1998. god.