Preeklampsija

Preeklampsija i eklampsija su komplikacije trudnoe. Kod preeklampsije postoji veoma

opasno povienje krvnog pritiska, oticanje nogu i ruku, i izluivanje belanevina putem
mokrae. Ukoliko takvo stanje potraje dolazi do eklampsije.

Uzrok nastanka
Pored genetske predispozicije, kao mogui etioloki faktori razmatrani su imunoloki poremeaji, analizirana je i uloga
razliitih elijskih i serumskih supstanici koje deluju na spazam krvnih sudova. U poslednje vreme se u strunoj
literaturi istie znaaj poremeaja u razvoju krvnih sudova na nivou materica posteljica. Siromatvo, viestruke
trudnoe, oboljenja bubrega, povien pritisak pre trudnoe, eerna bolest, poveano nakupljanje plodove vode,
takoe su neki od faktora koji se vezuju za preeklampsiju. Puenje, deficit kalcijuma i gojaznost su predisponirajui
faktori za nastanak hipertenzivne bolesti u trudnoi.

U rizinu grupu spadaju: ene koje hronino pate od visokog krvnog pritiska, ene koje su u prethodnoj trudnoi imale
preeklampsiju, ene koje imaju prekomernu telesnu teinu pre trudnoe, ene koje imaju vieplodnu trudnou, trudnice
ispod 18 i iznad 40 godina, ene koje imaju policistini sindrom jajnika, dijabetiarke, ene koje pate od lupusa,
reumatskog artritisa ili nekog drugog autoimunog poremeaja.

Klinika slika
Bolest obino nastaje postepeno i moe da se nadovee na ve postojeu nefropatiju. Karakterie je brz porast teine
trudnice i znatno povien krvni pritisak. Koliina izluene mokrae moe biti smanjena, a proteinurija (proteini u
mokrai) izraena. Postoje manje ili vie izraeni otoci na nogama, licu i donjim delovima tela.

U razvijenom stadijumu bolesti javljaju se i izrazitiji simtomi. Trudnica je podnadula, malaksala, osea se loe. esto
se ali na glavobolju, zujanje u uima i smetnje u vidu. Moe biti nervozna i razdraljiva Ako joj se u tom stadijumu
ne pomogne energinim leenjem, mogu se pojaviti pravi eklamptini napadi.

Dijagnoza
Dijagnoza preeklampsije moe biti propraena zapaanjem bezbolnih otoka ruku, nogu i/ili lica, uz nenormalan
dobitak na teini. Krvni pritisak pacijentkinje se meri na svakoj kontroli kod ginekologa. Pritisak iznad 140/90, ili
poveanje "gornjeg" za 30 mmHg, a "donjeg" za 15 mmHgm, predstavlja signal upozorenja. Ukoliko se jo u
pregledanom urinu nau belanevine, a mereno u 24 satnoj mokrai preu koliinu od 0.5 g, onda je dijagnoza
preeklampsije veoma jasna i potvrena.

Leenje
im se zapazi znatnije povienje krvnog pritiska (140/90), praeno obilnom proteinurijom i otocima, trudnicu treba
hospitalizovati. Osnovni cilj leenja jeste da se suzbiju izraeni simptomi i omogui nastavak trudnoe bez tegoba.
Ishrana ima veliki znaaj. Treba izbaciti so, masti i u prvo vreme proteine. Svakodnevno treba kontrolisati telesnu
teinu, vie puta dnevno krvni pritisak, koliinu izluene mokrae i proteina. Ako je pritisak veoma visok daju se
sedativi, spazmolitici i hipnotici. Kada postoji opasnost od nastanka eklampsije daju se magnezijum sulfat i glukoza
intravenski. I posle stiavanja napada trudnicu treba redovno kontrolisati sve do poroaja.

Ukoliko i pored preduzetog leenja ne nastane stiavanje bolesti, u najteim sluajevima treba razmiljati o prekidu
trudnoe.