Professional Documents
Culture Documents
при првој посети дати информацију о томе како ће се, у ком временском периоду
активности спроводити,
Информација за испитанике
Поштоване, ово је кратак увод о вантелесној оплодњи,тј ИВФ-у, начину
извођења.
Вантелесна оплодња или ин витро фертилизација (енгл. In vitro
fertilisation(IVF)) је поступак којим су јајне ћелије оплођене сперматозоидима
изван материце, односно ин витро. То је један од најпознатијих поступака
медицински потпомогнуте оплодње. Овом поступку лечења неплодности
прибегава се када су остале методе потпомогнуте оплодње безуспешне. Лечење
укључује контролисање овулације хормонима, вађење (пункција) јајних ћелија и
јајника жене и остављање сперматозоида да оплоде јајну ћелију у текућем
медијуму. Оплођена јајна ћелија (зигот) се тада враћа (трансферира) у материцу
пацијенткиње с намером да се постигне трудноћа.
Стимулација јајника
Поступак типично почиње трећи дан менструације и састоји се од режима
хормонских лекова који стимулишу развој више од једног фоликула у јајницима.
Код многих пацијената користе се инјекције гонадотропинима (обично молекули
аналогни хормону ФСХ) под пажљивим ултразвучним контролама. Такве
контроле често проверавају ниво естрадиола у крви и раст фоликула
гинеколошким ултразвуком. Обично је потребно око 10 дана инјекција. Спонтана
овулација током циклуса се спречава коришћењем ГнРХ агониста који почињу
пре или око почетка стимулације, или ГнРХ антагониста који се користе током
задњих дана стимулације; оба лека блокирају природни изненадни раст
лутеизирајућег хормона (ЛХ) и дозвољавају лекару да започне процес овулације
коришћењем лекова, обично људског корионског гонадотропина.
Оплодња
У лабораторији се јајне ћелије чисте од околних станица и припремају за
оплодњу. У међувремену, семе се припрема за оплодњу тако да се уклоне
неактивне ћелије и семена течност. Ако је семе донорско, припремиће се за
кориснике пре замрзавања и карантина, па ће бити спремно непосредно након
одмрзавања. Сперматозоиди и јајна ћелија ставе се заједно у размери од око 75
000:1 у култивационо медију око 18 сати. У већини случајева, јајна ћелија ће се
оплодити и показати два пронуклеуса (језгра). У неким случајевима (мали број
сперматозоида или мала мобилност), један једини сперматозоид ће бити директно
инјектиран у јајну ћелију користећи ИЦСИ. Оплођена јајна ћелија ставља се у
посебан медиј где може расти и оставља се око 48 сати кад заметак обично има 6-8
станица.
Код интрафалопијског трансфера гамета (ГИФТ), јајне ћелије се изваде из
жене и ставе у један јајовод заједно са спермом мушкарца, што омогућава да до
оплодње дође у женском телу. Дакле ова варијација је заправо ин виво, а не ин
витро оплодња. Додуше, ГИФТ је као поступак готово потпуно напуштен.
Култура и селекција
Лабораторије су развили методе оцењивања квалитета јајне ћелије и
заметка. Обично се замеци који су развили 6-8 станица враћају 3 дана након
пункције. У неким програмима, замеци се даље култивишу и трансфер се ради у
стадијуму бластоциста, око пет дана након пункције. Често се прибегава овој
методи када пацијенти имају довољно заметака доброг квалитета 3. дан.
Трансфером заметака у стадијуму бластоциста постиже се већа стопа трудноће.
Култивација заметака може се одвијати било у заменском медију или у аутологној
ендометријској кокултури (на тепиху станица из зида материце жене). Код
заменског медија једна могућност је употребити исти медиј кроз цео период.
Друга могућност је употребити секвенцијални поступак, у коме се заметак
накнадно ставља у различите медије. На пример, када се култивише заметак до
стадијума бластоциста, један медиј може се користити за култивисање до трећег
дана, а други медијум за култивисање након тога. Јединствен или секвенцијални
медијум је једнако ефикасан у култивацији заметака до стадијума бластоцисте.
Пренос заметка
Ембриолог оцењује заметак по броју станица, парности станица и степену
фрагментација. Број заметака који ће се трансферисати зависи од броја доступних
заметака, доба жене и других медицинских и дијагностичких фактора, а најчешће
се преноси 1-3 заметка. Замеци који се оцене као најбољи се врате у материцу
жене кроз танак пластичан катетер који пролази кроз вагину и цервикс. Неколико
заметака се може вратити да се побољшају шансе за имплантацију и трудноћу.
Због минимизирања ризика вишеплодних трудноћа,
Компликације
Највећа проблем ИВФ-а је ризик вишеплодних трудноћа. Ово је директно
повезано са праксом трансфера више заметака. Вишеплодне трудноће су повезане
са повећаним ризиком губитка трудноће, компликација на порођају, превременог
порођаја и неонаталног морбидитета с потенцијалом дуготрајне штете. Строга
ограничења на број заметака који могу бити трансферисани уведена су у неким
земљама (нпр. Енглеској) да се смањи ризик тројки или више, али се не спроводе и
не прихватају свугде. Могуће је спонтано дељење заметака у материци након
трансфера. Ипак то се догађа врло ретко, а резултује једнојајчаним близанцима.
Двоструко блиндирана рандомизирана студија пратила је ИВФ трудноће које су
дале 73 новорођенчади (33 дечака и 40 девојчица). 8,7% деце из једноплодних
трудноћа и 54,2% близанаца имала су порођајну тежину мању од 2500 г.Међутим
задње студије сугеришу да ИВФ деца из једноплодних трудноћа имају повећани
ризик од мале порођајне тежине због непознатих разлога.
Други ризик стимулације јајника је развој синдрома хиперстимулације јајника,
посебно ако је хЦГ коришћен за „штоперицу“.
Ако је неплодност изазвана поремећајима у сперматогенези, могуће је да мушки
потомци такође имају повећани ризик поремећаја са сперматозоидима, али је
прерано да би се то са сигурношћу знало.