Рад бабице у саветовалишту за високо ризичну трудноћу - посета

саветовалишту труднице након ИВФ-а

Саветовалиште за високо ризичну трудноћу у оквиру службе за здравствену

заштиту жена, на нивоу примарне здравствене заштите, спроводи систематско праћење и
контролу здравственог стања трудница након ИВФ-а са циљем да се:

 Прати здравствено стање труднице и плода,

 Благовремено идентификују трудноће са високим ризиком (које захтевају посебну

бригу за мајку и плод)

 Свим тудницама у оквиру здравствено васпитног рада пружају одговарајући

савети и информације које су од великог значаја за сам ток и исход трудноће.

На нивоу примарне здравствене заштите, односно у саветовалиштима нагласак се

ставља на рано укључивање трудница у систем здравствене заштите које даље омогућава
спровођење свих превентивних мера, скрининга, пружање предвиђене заштите у сваком
појединачном случају и пре свега рано откривање ризика и упућивање на виши ниво
здравствене заштите.

Групни рад се сматра најкориснијом методом савременог саветовлишног рада, све

активности пружања здравствене заштите кроз организован и систематски здравствено
васпитни рад се реализују кроз рад саветовалишта за труднице, школе за родитељство,
психофизичку припрему труднице за порођај и патронажне кућне посете.

У оквиру рада у саветовалишту бабица асистира лекару приликом обављања

акушерских и ултразвучних прегледа или кардиотокографије, мери виталне фунцкије,
телесну тежу и све податке бележи у контролни лист трудноће, узима анамнестичке
податке и води пропратну медицинску документацију, осим превенције, посебан акценат
је на спровођењу здраствено васпитног рада којим бабице пружају све неопходне
информације и савете труницама у складу са општим препорукама које се тичу промена
навика, увођења здравог стила живота, придржавања хигијенско-дијететског режима у
трудноћи (лична хигијена, правилна исхрана, одговарајућа одећа, обућа, значај кретања и
спровођења умерене физичке активности), избегавање утицаја нездравих навика и
ризичног понашања у трудноћи (пушење, пасивно пушење, алкохолизам, наркоманија,
опасност од претераног физичког напрезања, утицај стреса), обавезно јављање у
ѕдравствену уставнову када се јаве одређене тегобе (крварење, несвестица, вртоглавица,
повишен крвни притисак итд.)

 приликом прве посете саветовалишту неопходно је дати информације о организацији

здравствене заштите у току трудноће - где ће се обезбеђивати заштита, ко је од
здравствени радника за то задужен и слично.

 при првој посети дати информацију о томе како ће се, у ком временском периоду
активности спроводити,

 прилику да буде укључена у групни здравствено васпитни рад и обезбедити јој

писане информације о основним променама у току трудноће и правима везаним за
антенаталну заштиту;

 при свакој посети потпуну информацију, јасно објашњење и охрабрити је у

постављању питања;

 пре извђења скрининг теста или било које медицинско-техничке процедуре

необходно је објаснити ток и значај, и обезбедити писани пристанак пацијенткиње за
извођење планиране процедуре.

Учесталост антенаталних посета:

За прворотку са некомпликованом трудноћом предвиђено је 8, односно 9 посета

служби за здравствену заштиту жена, од којих је 5 посета ради обављања лекарског
прегледа, а 3 односно 4 због ултразбучне дијагностике. За вишеротке са некомпликованом
трудноћом бриј посета служни може бити и мањи. Пожелјно је обезбедити и писани
документ трудницама о оптималном броју и времену планираних посета лекару, садрзај
ових посета и евентуално евидентирти по гестацијским недеља
 Анамнеза:

1. Име и презиме: НН.

2. Датум рођења: 28.06.1990.
3. Место пребивалишта: Милентија Поповића 11, Алексинац
4. Крвна група и РХ фактор: А РХ позитивна (+)
5. Телесна тежина: 68кг
6. Телесна висина: 174цм
7. Крвни притисак: ТА = 110/65
8. Стручна спрема: средња стручна спрема
9. Занимање: шивач
10. Брачно стање: удата
11. Број чланова породице: 4
12. Која је тренутна трудноћа по реду: четврта
13. Колико сте до сада имали порођаја: један
14. Да ли су се неке трудноће завршиле царским резом: не
15. Да ли сте до сада имали побачаје: 2
16. Да ли је било неких компликација у претходним трудноћама(претећи побачај,
прееклампсија, гестацијски дијабетес и др): не
17. Датум последње ментруације: 12.01.2020.
18. Датум очекиваног термина порођаја: 19.10.2020.
19. Старост трудноће: 12недеља и 3 дана
20. Карличне мере: /
21. Зуби: у добром стању
22. Штитна жлезда: у добром стању
23. Дојке и брадавице: у добром стању
24. Едеми: без едема
25. Отоци: благи отоци на доњим екстремитетима
26. Опште стање: добро
27. Да ли сте алергични на неки лек: пеницилин
28. Да ли болујете од неког хроничног обољења (ХТА, ДМ, обољења штитне
жлезде): Повишен артеријски притисак 140/90
29. Да ли болујете од неке друге болести: не
30. Да ли сте пушач: да
31. Колико дуго конзумирате цигарете: 15 година
32. Да ли конзумирате алкохол: повремено
33. Да ли се бавите спортом:не

Информација за испитанике
Поштоване, ово је кратак увод о вантелесној оплодњи,тј ИВФ-у, начину
извођења.
Вантелесна оплодња или ин витро фертилизација (енгл. In vitro
fertilisation(IVF)) је поступак којим су јајне ћелије оплођене сперматозоидима
изван материце, односно ин витро. То је један од најпознатијих поступака
медицински потпомогнуте оплодње. Овом поступку лечења неплодности
прибегава се када су остале методе потпомогнуте оплодње безуспешне. Лечење
укључује контролисање овулације хормонима, вађење (пункција) јајних ћелија и
јајника жене и остављање сперматозоида да оплоде јајну ћелију у текућем
медијуму. Оплођена јајна ћелија (зигот) се тада враћа (трансферира) у материцу
пацијенткиње с намером да се постигне трудноћа.

За успешан ИВФ поступак, потребно је имати здраве јајне ћелије,

сперматозоиде који су способни за оплодњу и материцу која може одржати
трудноћу. За случај да жена има ановулаторне циклусе или да је прошла
менопаузу, могуће је извести ИВФ поступак с донираном јајном станицом,
односно сурогат мајчинством. Исто тако у случају недостатка сперматозоида
(азооспермија), поступка се може извести са донираним сперматозоидима.

Стимулација јајника
Поступак типично почиње трећи дан менструације и састоји се од режима
хормонских лекова који стимулишу развој више од једног фоликула у јајницима.
Код многих пацијената користе се инјекције гонадотропинима (обично молекули
аналогни хормону ФСХ) под пажљивим ултразвучним контролама. Такве
контроле често проверавају ниво естрадиола у крви и раст фоликула
гинеколошким ултразвуком. Обично је потребно око 10 дана инјекција. Спонтана
овулација током циклуса се спречава коришћењем ГнРХ агониста који почињу
пре или око почетка стимулације, или ГнРХ антагониста који се користе током
задњих дана стимулације; оба лека блокирају природни изненадни раст
лутеизирајућег хормона (ЛХ) и дозвољавају лекару да започне процес овулације
коришћењем лекова, обично људског корионског гонадотропина.

Пункција (вађење јајних ћелија)

Кад се процени да су фоликули довољно зрели, даје се људски хорионски
гонадотропин (хЦГ). Овај лек делује као аналог лутенеизирајућег хормона (ЛХ) и
изазива овулацију, око 42 сата након инјекције. Пункција се врши нешто пре тога
да би се јајне станице добиле из јајника. Јајне ћелије ваде се из пацијенткиње
користећи трансвагинални технику и игла пробуши зид вагине уз ултразвучно
вођство да би приступили јајницима. Фоликули се аспирирају кроз иглу, потом се
фоликуларна течност испитује у лабораторији како би се идентификовале јајне
ћелије. Може се добити до 30 јајних ћелија (у САД-у је уобичајено 10 до 30, у
Европи је просечан број јајних ћелија далеко мањи, око 10). Процедура пункције
траје око 20 минута и обично се спроводи уз аналгетике и средства за смирење или
општом анестезијом (анестезија).

Оплодња
У лабораторији се јајне ћелије чисте од околних станица и припремају за
оплодњу. У међувремену, семе се припрема за оплодњу тако да се уклоне
неактивне ћелије и семена течност. Ако је семе донорско, припремиће се за
кориснике пре замрзавања и карантина, па ће бити спремно непосредно након
одмрзавања. Сперматозоиди и јајна ћелија ставе се заједно у размери од око 75
000:1 у култивационо медију око 18 сати. У већини случајева, јајна ћелија ће се
оплодити и показати два пронуклеуса (језгра). У неким случајевима (мали број
сперматозоида или мала мобилност), један једини сперматозоид ће бити директно
инјектиран у јајну ћелију користећи ИЦСИ. Оплођена јајна ћелија ставља се у
посебан медиј где може расти и оставља се око 48 сати кад заметак обично има 6-8
станица.
Код интрафалопијског трансфера гамета (ГИФТ), јајне ћелије се изваде из
жене и ставе у један јајовод заједно са спермом мушкарца, што омогућава да до
оплодње дође у женском телу. Дакле ова варијација је заправо ин виво, а не ин
витро оплодња. Додуше, ГИФТ је као поступак готово потпуно напуштен.

Култура и селекција
Лабораторије су развили методе оцењивања квалитета јајне ћелије и
заметка. Обично се замеци који су развили 6-8 станица враћају 3 дана након
пункције. У неким програмима, замеци се даље култивишу и трансфер се ради у
стадијуму бластоциста, око пет дана након пункције. Често се прибегава овој
методи када пацијенти имају довољно заметака доброг квалитета 3. дан.
Трансфером заметака у стадијуму бластоциста постиже се већа стопа трудноће.
Култивација заметака може се одвијати било у заменском медију или у аутологној
ендометријској кокултури (на тепиху станица из зида материце жене). Код
заменског медија једна могућност је употребити исти медиј кроз цео период.
Друга могућност је употребити секвенцијални поступак, у коме се заметак
накнадно ставља у различите медије. На пример, када се култивише заметак до
стадијума бластоциста, један медиј може се користити за култивисање до трећег
дана, а други медијум за култивисање након тога. Јединствен или секвенцијални
медијум је једнако ефикасан у култивацији заметака до стадијума бластоцисте.

Пренос заметка
Ембриолог оцењује заметак по броју станица, парности станица и степену
фрагментација. Број заметака који ће се трансферисати зависи од броја доступних
заметака, доба жене и других медицинских и дијагностичких фактора, а најчешће
се преноси 1-3 заметка. Замеци који се оцене као најбољи се врате у материцу
жене кроз танак пластичан катетер који пролази кроз вагину и цервикс. Неколико
заметака се може вратити да се побољшају шансе за имплантацију и трудноћу.
Због минимизирања ризика вишеплодних трудноћа,

Компликације
Највећа проблем ИВФ-а је ризик вишеплодних трудноћа. Ово је директно
повезано са праксом трансфера више заметака. Вишеплодне трудноће су повезане
са повећаним ризиком губитка трудноће, компликација на порођају, превременог
порођаја и неонаталног морбидитета с потенцијалом дуготрајне штете. Строга
ограничења на број заметака који могу бити трансферисани уведена су у неким
земљама (нпр. Енглеској) да се смањи ризик тројки или више, али се не спроводе и
не прихватају свугде. Могуће је спонтано дељење заметака у материци након
трансфера. Ипак то се догађа врло ретко, а резултује једнојајчаним близанцима.
Двоструко блиндирана рандомизирана студија пратила је ИВФ трудноће које су
дале 73 новорођенчади (33 дечака и 40 девојчица). 8,7% деце из једноплодних
трудноћа и 54,2% близанаца имала су порођајну тежину мању од 2500 г.Међутим
задње студије сугеришу да ИВФ деца из једноплодних трудноћа имају повећани
ризик од мале порођајне тежине због непознатих разлога.
Други ризик стимулације јајника је развој синдрома хиперстимулације јајника,
посебно ако је хЦГ коришћен за „штоперицу“.
Ако је неплодност изазвана поремећајима у сперматогенези, могуће је да мушки
потомци такође имају повећани ризик поремећаја са сперматозоидима, али је
прерано да би се то са сигурношћу знало.

Поштоване трунице, испред вас се налази анкетни упитник на тему

„Трудноћа након ИВФ“ који има за циљ да унапреди знање трудница о
контролисању трудноће након ИВФ-а. Анкетни упитник је анониман. На питања
одговарате заокруживањем или дописивањем одговора. Унапред хвала на
издвојеном времену.
1. Колико имате година? _____
2. Брачни статус? а)верена
б)удата
в)ванбрачна заједница
г)разведена
д)удовица
3. Место становања? a)село
б)варошица
в)град
4. Стручна спрема? а) без основне или непотпуна основна школа
б)основна школа
в) средња школа
г)висока школа
д)факултет
5. Који је ваш радни статус? а) домаћица
б)студент
в)незапослена
г)запослена
6.Број трудноћа? ______
7. Да ли сте имали проблема да останете у другом стању?____
8. Број побачаја? _____
9. Да ли знате шта је ин витро фертилизација (ИВФ)? а)да
б)не
10. Како оцењујете своје знање о ИВФ? а)лоше
б)добро
в)солидно
г)одлично
11. Да ли познајете жену која је покушала да затрудни уз помоћ ИВФ-а? а)да
б)не
12. Да ли сте ви покушали да затрудните преко ИВФ-а? а)да
 б)не
13. Да ли је ИВФ била успешна? а)да
б)не
в)можда
14. Која сте недеља трудноће? _________
15.Да ли знате да је мировање неопходно у почетку трудноће? а)да
б)не
16. Да ли имате неких компликација у трудноћи? а)не
б)да(наведите које)__________
17. Да ли редовно идете на контролне прегледе код свог гинеколога? а)да
б)не
18. Да ли мислите да се здраво храните? а)да
б)не
18. Колико редовно једете воће? а) никад
б)ретко
в)често
19.Да ли сте физички активни? а)да
б)не
20.Да ли користите нешто од лекова? а)да
б)не
21. Колико често идете у саветовалиште за труднице? а)никад
б)ретко
в)често
22.Да ли сте задовољни радом медицинског особља у саветовалишту за труднице? а)да
б)не
23.Да ли сте добили све потребне информације од гинеколога/бабице? а)да
б)не