ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У

БЕОГРАДУ

Студијски програм: Струковна медицинска сестра бабица

Наставни предмет: Здравствена нега у гинекологији 2

Семинарски рад

АСИСТИРАНА РЕПРОДУКТИВНА ТЕХНОЛОГИЈА -

КРИОПРЕЗЕРВАЦИЈА

Ментор: Студент:

Др сци. мед Милена Маричић Сања Шмигић 10/20

Београд, 2022.
 САДРЖАЈ:

1. УВОД.............................................................................................................................3

2. АСИСТИРАНЕ РЕПРОДУКТИВНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (ART).................................4

3. КРИОПРЕЗЕРВАЦИЈА...............................................................................................7

3.1. Замрзавање сперматозоида..................................................................................7

3.2. Замрзавање јајних ћелија......................................................................................9

3.3. Замрзавање ембриона...........................................................................................9

3.4. Време трајања замрзнутог ембриона.................................................................12

3.5. Предности и мане замрзавања ембриона..........................................................13

4. ЗАКЉУЧАК................................................................................................................14

ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................................15

2
 1. УВОД

Неплодност или стерилитет је немогућност заношења, а инфертилитет је

немогућност рађања живог и способног детета. Под појмом инфертилитет
сврставамо превремено рођење деце веома мале тежине и спонтане побачаје.
Појмови неплодност и стерилитет се преклапају у случају тзв. биохемијска трудноћа
која није клинички препозната. Неплодност је велики здравствени проблем у
последње време, који погађа 15-30% популације у репродуктивном добу. Дефинише
се као изостанак жеЉене трудноће са редовним, незаштићеним полним односом у
периоду од најмање годину дана. Брачни пар се укЉучује у методе потпомогнуте
репродукције ако конзервативне и хируршке процедуре не доведу до трудноће. У
пракси се данас спроводе поступци интраутерине оплодње и вантелесне оплодње.
Прва "беба из епрувете", Луиз Браун, рођена је 1978. године. Већ 1973. аустралијски
научници су пријавили неколико биохемијских трудноћа, а 1976. Стептое и Едвардс
су пријавили ванматерничну трудноћу (1).

Индикације за вантелесну оплодњу су непроходност јајовода, тежа мушка

неплодност, лошији налаз спермиограма, идиопатска неплодност и ендометриоза.
Мушка неплодност је резултат недовоЉног броја сперматозоида и/или смањене
покретЉивости. Нормалан ејакулат има запремину од 3 до 4 мЛ и садржи
приближно 100 милиона сперматозоида по мл. Мушкарци са 20 милиона
сперматозоида по мЛ или са 50 милиона сперматозоида у ејакулату су обично
неплодни. Неплодност код жена може бити узрокована низом узрока као што су
неплодност јајовода (најчешће због запаЉенских промена у карличним органима),
неповоЉан састав цервикалне слузи, имунитет на сперму, недостатак овулације и
др. Један проценат свих трудноћа у Сједињеним Државама су због вантелесне
оплодње (АРТ, потпомогнута репродуктивна технологија). Деца зачета на овај начин
често се рађају превремено.

3
 2. АСИСТИРАНЕ РЕПРОДУКТИВНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (ART)

Давне 1978. године урађена је прва in vitro fertilizacija (IVF). Лујза Браун
је прва беба рођена поступком вантелесне оплодње. Од тада па до данас очигледан је
напредак и стално усавршавање асистиране репродуктивне технологије (ART). Без
обзира што је напредак евидентан, морамо рећи да метода вантелесне оплодње
носи ризик и компликације постоје и поред великог напретка, мора се споменути да
су видно повећани случајеви превременог порођаја и рађање беба са мањом
порођајном тежином. Евидентно је да напредак у овој технологији има и да доноси
огромну корист за парове који се боре са стерилитетом али је такође довео и до тога
да ризик од урођених аномалија код плода буде повећан.

Још увек су непознати сигурни механизми због којих долази до настанка

увећаног броја урођених поремећаја код беба рођених помоћу поступка асистиране
репродуктивне технологије. ПретпоставЉа се да су разлози следећи: употреба
лекова (хормонске стимулације), затим утицај окружења у току почетног раста
ембриона али и физички стрес приликом пласирања ембриона код
микрофертилизације (ICSI), као и фактори стреса који су присутни код парова са
проблемом стерилитета.

Ако су проверени ултразвучни маркери у 12. недеЉи NT (nuhalna

translucenca): мерење дебЉине вратне бразде, носне кости, присуство Vomera –
танка коштана структура која формира задњи и доњи део носне преграде (место
FMF – фронтомаксиларни угао лица), уколико су Доплер маркери искључили
крупне аномалије срца и друге крупне анатомске аномалије, није потребно радити
дабл тест.

Негативни ултразвучни маркери (без биохемијског скрининга) искључују

повећан ризик за постојање хромозомских аномалија и крупних урођених
малформација плода, без обзира да ли је трудноћа настала спонтано, или применом
асистиране репродуктивне технологије.

4
 Слика 1. Јајна ћелија и њен пут до настанка живота

Асистиране репродуктивне технологије (ART) односе се на све поступке који

укључују директну екстракцију јајне ћелије из јајника.

Иако број технологија непрестано расте најчешче коришћене су и даље:

 IUI (intra uterina inseminacija) при којој се сперма обрађује у посебном

медијуму и тако сконцентрисна убацује у материцу жене
 IVF (In Vitro Fertilization) која подразумева екстракцију јајне ћелије,
фертилизацију (оплодњу) у лабораторији и пренос ембриона у материцу и
 ICSI (Intracitoplasmatic Sperm Microinjection) који се састоји од убацивања
сперматозоида микроињекционом пипетом директно у јајну ћелију.

Остале методе као што су :

 GIFT (Gamete Intrafalopian Transfer), Трансфер јајне ћелије и сперматозоида у

јајовод
 ZIFT (Zigot Intrafalopian Transfet), Трансфер ембриона, зигота у јајовод
 TET (Tubal Embrio Transfer)

5
  POST (Peritoneal Oocyte and Sperm Transfer)
 SUZI (Subzonal Insertion of Sperm by Microinjection) су доста сложеније и
компликованије са мањим успехом тако да нису нашле редовну примену у
лечењу стерилитета.

Захваљујући асистираној репродуктивној технологији (ART), то јест

вантелесној оплодњи, до сада је у свету рођено око три и по милиона беба.

Слика 2. Асистираној репродуктивној технологији (ART)

6
 3. КРИОПРЕЗЕРВАЦИЈА

Криопрезервација представља скуп револуционарних технологија из области

криобиологије којим се ћелије и ткива успешно могу замрзнути на изузетно ниским
температурама које омогућавају готово заустављање биолошких процеса, старења и
одумирања ћелија, и што је још битније, накнадно, након периода од више година до
више деценија, успешно одмрзнути задржавајући при томе своју комплетну
функционалност.

Деценије научних открића, развоја посебних супстанци које помажу ћелијама

да преживе овај процес, такозваних криопротектаната, као и посебних механизама
замрзавања, које данас функционишу на бази витрификације, допринели су томе да
се данас успешно замрзавају и накнадно одмрзавају уз огромну стопу преживљавања
готово све људске ћелије, укључујући и оне најосетљивије – јајне ћелије.

Данас је стопа преживљавања чак и јајних ћелија савременим поступцима

витрификације достигла невероватних 95% и више, иако је пре неколико година
износила свега 20%.

О безбедности процедуре говори чињеница да је тренутно скоро 40% деце

која се рађају након поступака вантелесне оплодње свој пут започело као ембрион
који је по оплодњи замрзнут и накнадно одмрзнут методама криопрезервације, што
говори не само о ефикасности већ и о безбедности процедуре, пошто је у наведеним
ситуацијама забележена чак и нижа стопа компликација у трудноћи.

Данас се успешно криопрезервирају готово сви типови људских желија, уз

рутинско замрзавање сперматозоида, јајних желија, ембриона, као и успешно
замрзавање целог ткива тестиса и јајника у одређеним индикацијама.

3.1. Замрзавање сперматозоида

Замрзавање сперматозоида је процедура која омогућава дугорочну, скоро

неограничену презервацију мушких полних ћелија. Криопрезервација сперматозоида
не смањује њихов квалитет, тако да се у сврхе асистиране оплодње може успешно
употребити како замрзнут, тако и свеже узет узорак сперме.

7
 Криопрезервација сперматозоида је зато погодна метода за било коју њихову
каснију употребу:

 За мушкарце који желе да сачувају своју сперму у банци сперме.

 Мушкарце који из важних разлога не могу да дођу на узимање јајних ћелија
своје партнерке и дају да се замрзну њихове полне ћелије било када пре
планираног узимања јајних ћелија.
 За мушкарце са променЉивим вредностима спермограма или ограниченом
количином сперматозоида у сперми, евентуално са проблемима са давањем
узорка услед психичког блока пацијента.
 Мушкарце са планираним онколошким лечењем.
 За дониране сперматозоиде, код којих је криопрезервација чак обавезна. Код
донираних сперматозоида обавезно је чување датог узорка у карантени у току
180 дана из разлога понавЉања лабораторијског испитивања за искЉучење
инфекционих болести.
 У случају хируршког узимања сперматозоида из тестиса добијени материјал
се замрзава како би се ограничило евентуално понавЉање ове инвазивне
процедуре.

Техничка метода криопрезервације сперматозоида заснива се на замрзавању

сперме на температури од –196 °C и ставЉање у тенкове за чување са течним
азотом.

8
 Слика 3. Техничка метода криопрезервације сперматозоида

3.2. Замрзавање јајних ћелија

Криопрезервација јајних ћелија се изводи помоћу нових научних сазнања која

у праксу уводе методу витрификације, што је процес брзог замрзавања. Ова метода
је за јајне ћелије финија и тако побољшава њихов квалитет за употребу у каснијем
циклусу асистиране оплодње.

Витрификација јајних ћелија је намењена за жене које желе да осигурају

довољан број репродуктивних ћелија за будућу употребу из било којих разлога.
Значајна индикација за витрификацију јајних ћелија је планирано онколошко лечење
жене, које је веома токсично за полне ћелије.

3.3. Замрзавање ембриона

Ембрионом се сматра заметак који настаје одмах након оплодње, па све до 8.

недеље трудноће. Захваљујући савременој технологији, парови имају могућност да
замрзну своје ембрионе (поступак криопрезервације) што им омогућава да их
сачувају за покушај трудноће у неко друго (ближе или даље) будуће време.

Одлуку о замрзавању ембриона могу донети парови који желе:

 да остваре трудноћу и добију дете у будућности,

 или, пак, да донирају ембрион другоме.

Ембриони се најчешће замрзавају у раној фази бластоцисте (5-6 дана од

оплодње). У овој фази ембрион је лоптаста структура сачињена од масе ћелија. Да
би могли да се замрзну и чувају, ембриони морају да се развију у лабораторијским
условима, односно вантелесном оплодњом (ВТО).

Овај процес започиње узимањем хормонске терапије и других лекова који

стимулишу производњу јајних ћелија. Када достигну зрелост, јајне ћелије се
усисавају (аспиришу) из јајника.

Затим следи фертилизација јајних ћелија, која може бити рађена класичном
методом (IVF) или интроплазматском ињекцијом сперматозоида (ICSI).

9
 Слика 4. Оплодња јајне ћелије и сперматозоида у лабораторији

Током IVF методе, ембриолог у исту посуду ставља јајне ћелије и

сперматозоиде и оставља их у лабораторији да се сами оплоде. Чим се јајна ћелија
оплоди, настао је ембрион. Током ICSI методе, ембриолог ињектује један
сперматозоид директно у јајну ћелију. Успешна оплодња као резултат може дати
више од једног здравог ембриона.

Ембриолог прати њихов развој током наредна 3-5 дана и бира одговарајући
ембрион за трансфер. Пар може у текућем циклусу ВТО искористи један свеж
ембрион (у неким случајевима и два), а остале може да замрзне.

Метода криопрезервације ембриона и њиховог чувања по правилу се користи

приликом сваког циклуса асистиране оплодње, приликом којег настане већи број
здравих ембриона него што је потребно за ембриотрансфер. Криопрезервација
ембриона је дуго коришћена метода која исказује добре резултате, пошто
замрзавање не смањује квалитет ембриона.

Замрзнути ембриони служе пару да се са њиховим ембрионима, ради

евентуалног будућег одмрзавања и коришћења у следећем циклусу асистиране
оплодње, уради тзв. криоембриотрансфер – само трансфер замрзнутих па
одмрзнутих ембриона без целокупног поновног проласка кроз поновљени ИВФ
циклус и хормонску стимулацију.

10
 Код замрзавања ембриона највећи изазов представља вода у ћелијама, јер
када се ова вода заледи, формирају се кристали који могу разбити ћелије. Да би се
ово избегло, доктори користе поступак који се назива криопрезервација. У оквиру
њега, вода у ћелијама се замењује супстанцом која се назива криопротектант.
Ембриони се неко време инкубирају у криопротектантну пре замрзавања. Након
уклањања већег дела воде, ембриолози хладе ембрион до температуре на којој ће се
чувати.

Ембриони се замрзавају на -196° C. Том приликом тако замрзнути ембриони

се одлажу у специјалне посуде са течним азотом.

Могу се користити два начина замрзавања:

 Споро замрзавање: ово подразумева складиштење ембриона у запечаћене

епрувете, а затим постепено, лагано хлађење. Тиме се спречава старење
ембриона и смањује ризик од оштећења. Ипак, споро замрзавање захтева
доста времена, као и прилично скупе апарате.
 Витрификација: у овом поступку, ембриолог замрзава ембрионе толико
брзо да молекули воде не стигну да формирају кристале. На овај начин се
ембриони штите и повећава се шанса да преживе одмрзавање.

Постоји неколико узрока ове појаве:

 замрзавање преосталих ембриона, након ембриотрансфера.

 услед неспремности слузнице материце да се уђе у поступак
ембриотрансфера.
 када услед стимулације прети опасност од хиперстимулације.
 ако би трудноћа у датом тренутку довела до погоршања стања, ако је у
питању болест.

11
Слика 5. Након што је поступак замрзавања завршен, доктори складиште ембрионе у
течни нитроген

Некада нису сви ембриони адекватног квалитета за замрзавање, па се некада

дешава да од више преосталих ембриона не буде ни један за овај вид чувања.

Две трећине ембриона буде у одговарајућем стању након одмрзавања и може

се радити ембриотрансфер. Криопрезервацијом ембриона се значајно смањује
финансијски трошак наредне вантелесне оплодње.

3.4. Време трајања замрзнутог ембриона

Прва успешна трудноћа настала коришћењем претходно замрзнутог

ембриона догодила се 1980. године. Од тада, много људи је прошло кроз овакав
поступак. Још увек се не зна са сигурношћу колико ембриони могу остати
замрзнути, али у медицинској пракси су забележене здраве бебе добијене од
ембриона који су били замрзнути више од 20 година.

Према Закону о биомедицнски потпомогнутој оплодњи, у Србији се

ембриони могу чувати највдуже 5 година. У појединим, медицински оправданим
разлозима, могуће је ембрионе и јајне ћелије чувати и дуже. Ембриони се чувају у
запечаћеним посудама на температури од -196℃. На овој температури, готово ни
један биолошки процес (као што је старење) не може да се догоди. Након истека

12
овог рока, према нашем закону, ембриони, као и све репродуктивне ћелије (јајне
ћелије и сперматозоиди), се спонтано разграђују и уништавају, осим уколико не
постоји писмена сагласност да се дарују за поступак БМПО неког другог пара (или
жене) или да се намене у научноистраживачке сврхе.

3.5. Предности и мане замрзавања ембриона

Криопрезервација ембриона је релативно безбедна метода и често доводи до

успешних трудноћа и порођаја. Постоји нешто повишен ризик од генетских
поремећаја код деце, који је и даље веома мали. Дугорочни утицаји на здравље нису
сасвим познати, јер је процедура нова. Жене које остају у другом стању у каснијим
годинама, имају и иначе већи ризик од компликација, невезано од поступка којим
долазе до трудноће. Уз то, хормонска стимулација јајника може да доведе до
синдрома хиперстимулације. Иако у мање од 2% случајева, симптоми могу бити
изражени и могућа је хоспитализација.

Поступак замзавања ембриона и њихово чување је прилично скупо. У Србији

је омогућено замрзавање вишка ембриона о трошку државе, од јуна 2018. године.

13
 4. ЗАКЉУЧАК

Криопрезервација је процес у току кога се ћелије или читава ткива замрзавају

контролисаним процесом замрзавања до врло ниских температура (-80°C) и чувају
на температури течног азота (-196°C). На овим ниским температурама, све биолошке
активности, укључујући и биохемијске реакције које би ћелије довеле до смрти, су
заустављене.

Замрзавање неоплођених јајних ћелија углавном се спроводи код жена које

могу изгубити функцију јајника. За разлику од природног циклуса у коме сазри само
једна јајна ћелија, у овом случају женино тело се подстиче на производњу већег
броја ћелија како би се од њих могле одабрати оне најбоље. Тада се паровима нуди
могућност криопрезервације ембриона.

Криопрезервација се може обавити методом спорог замзавања и методом

брзог замрзавања (витрификацијом). Предност витрификације у односу на споро
замрзавање је у постизању бољег квалитета ембриона, већа је стопа преживелих
ембриона, а самим тим и проценат трудноћа.

14
 ЛИТЕРАТУРА

1. Циглар С. Брачна неплодност. У: Шимунић В, Циглар С, Суцханек Е, уредници.

Гинекологија. Загреб: Наклада Љевак; 2001.стр.349-57.
2. Шимунић В. Неплодност. У: Курјак А, Купешић С, Дјелмиш Ј, уредници.
Гинекологија и перинатологија. Загреб: Наклада Тонимир; 2003.стр.620-30.
3. www.medicalnewstoday.com
https://www.bionews.org.uk/page_91381
4. https://bebo.club/zamrzavanje-embriona
5. https://trudnocaizdravlje.rs/zamrzavanje-jajnih-celija-krioprezervacija-kada-se-radi/

15