VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

„MILUTIN MILANKOVIĆ“ BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Beograd
 VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
„MILUTIN MILANKOVIĆ“ BEOGRAD

SEMINARSKI RAD
TEMA: Zdravstveno – vaspitni rad i nega
bolesnika sa urostomom
Predmet: Metodologija istraživanja u sestrinstvu

Beograd
 SADRŽAJ Str.

1. UVOD 1
2. TEORIJSKO POJAŠNJENJE POJMOVA 2
2.1. Indikacije za derivaciju mokraće 2
2.2. Urostoma 3
2.3. Zdravstvena nega bolesnika sa urostomom 4
2.3.1. Sestrinske intervencije u preoperativnoj pripremi bolesnika 4
2.3.2. Priprema bolesnika na dan operacije 6
2.3.3. Sestrinske intervencije u postoperativnom toku 6
2.4. Stoma pribor 7
2.4.1. Dvodelni sistem 7
2.4.2. Jednodelni sistem 8
2.5. Zdravstveno – vaspitni rad sa bolesnikom 8
2.5.1. Ishrana pacijenata sa urostomom 9
2.6. Rehabilitacija 10
2.7. Pitanja koja pacijenti najčešće postavljaju sestri u periodu
10
rekovalescencije
2.7.1. Da li mogu da se kupaju i tuširaju? 10
2.7.2. Šta će biti sa njegovim društvenim životom? 11
2.7.3. Da li će moći da se bavi sportom i drugim aktivnostima? 11
2.7.4. Da li se može vratiti na posao? 11
2.7.5. Da li se mora pridržavati nekog posebnog režima ishrane? 11
3. CILJ RADA 12
4. METOD RADA 13
4.1. Vrsta istraživanja 13
4.2. Populacija obuhvaćena istraživanjem 13
4.3. Vreme i mesto istraživanja 13
4.4. Izvor podataka 13
4.5. Obrada podataka 13
5. REZULTATI RADA 14
5.1. Opšti podaci 14
6. ZAKLJUČAK 16
7. PREDLOG MERA 17
LITERATURA
 1. UVOD

Rak mokraćne bešike je jedanaesti po učestalosti među malignim tumorima u svetu.

Samo u 1996. godini registrovano je 310.000 novoobolelih, što je činilo oko 3% svih
novodijagnostikovanih slučajeva raka(1). Stope incidencije su najveće u Severnoj Americi,
Evropi, Severnoj Africi i Kini. Incidencija ovog malignoma je generalno u porastu, naročito u
ekonomski razvijenim zemljama. Preko 50% slučajeva registrovano je u razvijenom svetu.
Stopa incidencije raka mokraćne bešike varira u rasponu od jedan do deset puta među
različitim zemljama. Prema podacima s početka devedesetih godina incidencija raka
mokraćne bešike je od dva do pet puta veća kod muškaraca nego kod žena (2,3). Tri četvrtine
svih slučajeva raka mokraćne bešike javlja se kod muškaraca kod kojih je to osmi karcinom
po učestalosti(1). Određene hemikalije se koncentrišu u urinu i uzrokuju rak. Najizraženiji
pojedinačni faktor rizika je pušenje, a smatra se da je on osnovni uzrok barem polovine svih
novootkrivenih slučajeva(2). Na rak mokraćne bešike često se prvo posumnja kada uobičajena
mikroskopska analiza urina otkrije crvene krvne ćelije. Međutim, urin može biti i golim okom
krvav. Kasniji simptomi obuhvataju bol i pečenje tokom mokrenja te naglu, neizdrživu
potrebu za mokrenjem. Cistografija ili IVU (intravenska urografija) mogu pokazati
nepravilnosti u obrisima bešike, ukazujući na mogućnost postojanja tumora. UZ-om, CT-om
ili MR-om mogu se takođe otkriti nenormalnosti bešike, obično slučajno, prilikom
dijagnostičke obrade preduzete zbog drugih poteškoća(3). Ako se bilo kojom od ovih
procedura otkrije izraslina, doktor pregleda unutrašnjost bešike cistoskopom, uvedenim kroz
uretru, te odstranjuje uzorak svakog sumnjivog područja za mikroskopsku proceduru
(biopsija). Ponekad se celi rak odstranjuje cistoskopom. Rak koji zahvata samo sluznicu
bešike ili urasta samo u najpovršniji sloj mišića ispod površine, može se u potpunosti
odstraniti pri cistoskopiji(2). Kod bolesnika se međutim, kasnije često razviju nove izrasline,
ponekad na istome mestu ili, češće, negde drugo u bešici. Ako bešika mora da se u celosti
odstrani, treba se razmotriti način izvođenja urina napolje. Obično se urin usmerava na otvor
(stomu) napravljen na koži trbuha kroz deo stvoren od tankog creva, a zvan ilealnom petljom.
Urin se zatim sakuplja u kesicu izvan tela(3).

Ključne reči: mokraćna bešika, urinarni trakt, derivacija mokraće, karcinom, stoma
pribor, nega.

1
2
 2. TEORIJSKO POJAŠNJENJE POJMOVA

2.1. Indikacije za derivaciju mokraće

Urinarni trakt je smešten u retroperitonealnom traktu abdomena i male karlice i sastoji

se od bubrega (ren, renis), mokraćnih kanala (uretera), mokraćne bešike (vescia urinaria) i
mokraćne cevi (uretre). Izvodni kanal mokraćne bešike kod muškaraca, pored urina, odvodi i
spermu prilikom ejakulacije(4). Uretra odraslog muškarca duga je prosečno 16 cm, a može da
iznosi 14 – 20 cm sa promerom 7 - 12 mm. Uretra kod žena duga je oko 4 cm.
Uloga urotrakta sastoji se u detoksikaciji organizma od otpadnih materija metabolizma
(urea i kreatinin) kao i održavanje acido - baznog statusa organizma kontrolom
ekstracelularnog natrijuma, kalijuma i hlora(5). Nakon filtracije krvi, urin se formira u
bubrezima i iz bubrega preko dva uska mokraćna kanala dolazi do mokraćne bešike, gde se
završava sve do pogodnog vremena za pražnjenje preko mokraćne cevi uretre. Funkcionalna
zapremina mokraćne bešike iznosi prosečno 350 ccm. Bešika kod muškaraca može
maksimalno da primi 700 ccm, a kod žena 650 ccm mokraće(6,7). U patološkim slučajevima
kapacitet mokraćne bešike može da varira od nekoliko mililitara do dva litra. Odvođenje
mokraće abnormalnim putem naziva se derivacija urina. Indikacije za to su oboljenja i
povrede urotrakta. Od malignih oboljenja najčešće su to:
 karcinom mokraćne bešike, uretre, prostate, grlića i tela materice,
 karcinom kolona i drugi maligni procesi u karlici(5).

Indikacije za derivaciju mokraće mogu biti i kongenitalne anomalije mokraćne bešike i

uretre, vezikovaginalne fistule, fibrozna kontraktura mokraćne bešike, teže stenoze i fistule
uretre, neurogena diskfunkcija mokraćne bešike, povrede i stenoze uretera, retroperitonealna
fibroza, razorne povrede mokraćne bešike vatrenim oružjem (4). Odvođenje mokraće može
biti:
 U nivou bubrega,
 U nivou uretera,
 U nivou bešike,
 U nivou uretre(5).

3
 Svaka od ovih načina derivacije urina ima svoje indikacije i izvodi se kao privremena ili
definitivna metoda(6,7).
2.2. Urostoma

Reč urostoma nastala je od dve grčke reči „urin (mokraća)“ i „ stoma (otvor ili usta)“ (8).
Urostoma se formira kada je neophodno usmeriti tok urina iz bešike na neki drugi način.
Novi otvor za eliminaciju urina se formira na površini abdomena. Zahvaljujući ovakvoj
operativnoj tehnici urinarni sistem i dalje normalno funkcioniše. Hirurg formira urostomu od
dela tankog creva koga upotrebi kao cev kroz koju preusmeri tok urina pravo iz uretera na
površinu kože. Otvoreni deo tankog creva na površini stomaka predstavlja stomu. Na nju se
postavljaju odgovarajući diskovi i kese za urostomu u kojima se sakuplja urin. Kada je prolaz
urina kroz uretere prekinut ili veoma otežan, izvode se jednostrane ili obostrane
ureterostome(9). Jedan ili oba uretera se izvode na površinu stomaka i ubuduće se na taj način
eliminiše urin iz organizma. Na ureterostomu se takođe postavljaju diskovi i kese za urostomu
odgovarajućeg tipa i veličine(8,9).

 Bolesnik mora znati da je izvođenje definitivne ili trajne stome, operacija na koju se
hirurzi odlučuju samo u situaciji kada je to neophodno za njegovo ozdravljenje.
 Veoma je bitno da bolesnik razume šta sama operacija donosi i razlog zbog koga je
potrebno izvesti stomu.
 Posebno je važno naglasiti bolesniku da stručne savete vezane za negu stome uvek
može dobiti od sestre i drugog medicinskog osoblja kako pre tako i posle operacije.
 Bolesnik takođe mora znati da je stoma odmah nakon operacije malo natečena i da se
vide konci koji je drže pričvršćenu za trbušni zid. Vremenom otok se povlači a stoma
se skuplja do veličine koja omogućava da se sadržaj nesmetano izliva u pribor za
prihvatanje.
 Nezi stome mora se posvetiti posebna pažnja s obzirom da stoma ne poseduje nervne
završetke i mišiće tako da je neosetljiva na bol, kako bi se izbegle eventulane
komplikacije(10).

Moguće komplikacije urostome su: postepeno sužavanje stome, nekroza, hemoragija,

prolaps i peristomalni dermatitis.

4
 Pacijenti sa urostomom spadaju u grupu stomičara sa najvišim stepenom ograničenja jer
kod njih ne postoji pauza između uriniranja. Urin izlazi spontano u kapima, a povremeno u
mlazu tako da ti pacijenti moraju vrlo često u toalet - da bi ispraznili kesu(10).

2.3. Zdravstvena nega bolesnika sa urostomom

2.3.1. Sestrinske intervencije u preopreativnoj pripremi bolesnika

Preoperativna priprema započinje od samog prijema i donošenja odluke da je operacija

potrebna (od strane hirurga) i saglasnosti bolesnika da se operaciji podvrgne. Svi bolesnici
prolaze kroz određene faze preoperativne pripreme, gde određena faza pripreme može biti
specifična na određeni način u zavisnosti od patologije (npr. Operativni zahvat na mokraćnoj
bešici i dr.) i stanje bolesnika(11). Priprema traje duže ili kraće, zavisno od uzrasta, kondicije
bolesnika, dijagnoze, vrste operativnog zahvata, stanja bolesnika i drugih elemenata i
obuhvata:
 Psihičku pripremu,
 Laboratorijsku pripremu,
 Kliničku pripremu,
 Medikamentoznu pripremu,
 Dijetetsku pripremu,
 Fizičku pripremu, i
 Premedikaciju(12).

Kod bolesnika kod kojih će se izvesti urostoma neophodno je otpočeti sa pripremama tri
dana pre operacije.
 Prvi dan pripreme bolesnik prelazi sa normalne ishrane na tečnu ishranu.
 Drugi dan bolesnik ujutru dobija laksantno sredstvo, a u popodnevnim satima
dobija klizmu.
 Treći dan takođe dobija laksantno sredstvo i klizmu.
 Dan uoči operacije vrši se brijanje bolesnika, stidni deo i cela trbušna strana.
 Uveče se bolesnik kupa sam ili uz pomoć osoblja.
 Po potrebi dobija sedativ i odlazi na spavanje(12).

5
 Sestra je aktivan član hirurškog tima i učestvuje u svim fazama preoperativne
pripreme:
 Po nalogu lekara uzima materijal za određene analize i dobijene rezultate prilaže u
istoriju bolesti,
 Asistira pri kliničkim pregledima,
 Vrši pripremu za određene dijagnostičke preglede,
 Priprema i daje medikamentoznu terapiju po nalogu lekara,
 Priprema i daje premedikaciju(11).

Od prevashodnog interesa je razumevanje šta sama operacija donosi i razloga zbog

koga je potrebno izvesti stomu. Bolesnici su zabrinuti zbog činjenice da će imati stomu, i da
se moraju priviknuti na drugačiji način izbacivanja materija iz organizma.
Posebno je važno da mogu dobiti podršku i razumevanje kao i stručne savete vezane
za negu stome od lekara, sestara i drugog medicinskog osoblja, kako pre tako i posle
operacije(13).
Prilikom saznanja o potrebi izvođenja stome, pacijenti prolaze kroz različite faze.

1. U prvoj fazi pacijenti prihvataju ovu činjenicu kao neophodnost.

2. U drugoj fazi pacijenti se postoperativno suočavaju sa određenim fizičkim

nedostatkom.

3. Treća faza je faza adaptacije i povratak ustaljenim aktivnostima, ukoliko im to

stanje dozvoljava.

Adekvatnom psihičkom pripremom, bolesnik i članovi porodice bivaju upoznati sa

operativnim zahvatom, režimom života i ponašanja nakon operacije(13).

6
 2.3.2. Priprema bolesnika na dan operacije

Sestra se odmah po buđenju bolesnika infomiše o njegovom objektivnom i

subjektivnom stanju. Pojavu kijavice, kašlja, povišene temperature, bolesnikovo priznanje da
je u toku noći uzimao hranu, predstavlja dovoljno ozbiljne razloge i dužnost sestre da obavesti
lekara, posle čega se donosi definitivna odluka da li će bolesnik biti operisan(11).
Pred polazak u salu sestra brine o sledećem:
 Vrši kontrolu vitalnih parametara,
 Zamoli bolesnika da skine sve sa sebe i isprazni mokraćnu bešiku,
 Da skine zubnu protezu ukoliko je ima,
 Ukoliko se radi o bolesnici, zamo li je da skine ruž sa usana i lak sa noktiju,
 Vrši inspekciju bolesnika i zahteva od bolesnika da skine sve ukrase sa sebe,
 Vrši popis stvari koje bolesnik poseduje i zahteva da bolesnik potpiše, ukoliko je
sposoban, ili se popis vrši u prisustvu još jedne osobe,
 Priprema dokumentaciju i vrši detaljnu proveru iste,
 Prema uputstvu lekara daje premedikaciju 30 do 60 minuta pre operacije,
 Odlazi sa bolesnikom u operacioni blok i sa kompletnom dokumentacijom predaje
ga hirurškoj ekipi(12).

2.3.3. Sestrinske intervencije u postoperativnom toku

Sestrinske intervencije u ranom postoperativnom toku su sledeće:

 Posmatranje bolesnika,
 Praćenje vitalnih funkcija (uz posebno obraćanje pažnje na moguću hipotenziju,
poremećaj rada srca i acidozu),
 Kontrola zavoja na rani i redovno previjanje,
 Kontrola bilansa tečnosti,
 Nega intravenskih kanila,
 Svakodnevno uzorkovanje krvi za hematokrit i hemoglobin po nalogu lekara,
 Praćenje nivoa elektrolita,
 Kontrola izlučenog sadržaja preko nazogastrične sukcije (ukoliko je kod bolesnika
plasirana),

7
  Praćenje satne diureze,
 Primena propisane parenteralne ishrane,
 Kontrola telesne težine bolesnika,
 Kontrola drenaže,
 Nega urinarnog katetera (ukoliko je prisutan kod bolesnika i eventualno ispiranje
mokraćne bešike, povremeno ili kontinuirano),
 Kontinuirano ispiranje ukoliko je neophodno, precizno evidentiranje količine
izlučenog urina uz obraćanje pažnje na količinu tečnosti kojom je ispirana
mokraćna bešika,
 Primena propisane dijetalne ishrane (hiponatremijska, hipokalemijska, vitaminska
ishrana),
 Nega kože i sluzokože bolesnika,
 Rano aktiviranje bolesnika u postelji i podizanje iz postelje,
 Nega urostome,
 Brižljivo evidentiranje sestrinskih intervencija u medicinsku dokumentaciju(13).

2.4. Stoma pribori

U zavisno od tipa stome i sadržaja koji se iz nje izlučuje može se vršiti izbor
medicinskih sredstava. Postoje dva osnovna tipa stoma pribora:
1. dvodelni sistem i
2. jednodelni sistem.

Lepljivi deo oba sistema napravljen je od posebnog materijala koji ima odlična
adhezivna sredstva i štiti kožu oko stome.

2.4.1. Dvodelni sistem

Dvodelni sistem se sastoji od samolepljive bazalne ploče diska sa plastičnim prstenom

na koji se prikopča odgovarajuća kesa za urostomu. Disk stoji zalepljen na koži nekoliko dana
dok se kese menjaju po potrebi i mogu biti različiti dimenzija. Dvodelni sistemi mogu biti sa
sistemom za odvođenje sadržaja u drugu kesu (sabirni sistem). Urostomske kese mogu imati

8
ugrađeni antirefluksni sistem sa ventilom koji sprečava vraćanje urina prema stomi, a prazne
se pomoću konektora koji se nalazi na dnu kese.

9
 2.4.2. Jednodelni sistem

Jednodelni sistem za stomu sastoji se iz kese za prihvatanje sadržaja i samolepljivog

diska koji je spojen u jednu celinu i menja se zajedno po potrebi(13).

2.5. Zdravstveno – vaspitni rad sa bolesnikom

Za vreme hospitalizacije u toku procesa zdravstvene nege sestra obučava bolesnika za

samonegu. Bolesnik mora ovladati sa negom urostome, a ukoliko zbog prirode bolesti nije u
stanju da vodi brigu o urostomi, staranje preuzimaju članovi porodice.
U tom periodu potrebno je sledeće:
 Bolesnika treba detaljno uputiti u način ishrane;
 Obučiti ga za rukovanje priborom za negu stome;
 Obučiti ga da neguje urostomu;
 Obučiti ga da menja podlogu i kesu;
 Obučiti ga da prazni kesu;
 Ukazati mu na moguće komplikacije, naučiti ga kako da ih prepozna i što pre da se
obrati hirurgu;
 Informisati ga o režimu života.

Bitno je ukazati bolesnicima da će, i pored toga što će ostatak života provesti u
specifičnim higijensko – dijetetskim uslovima, moći da se vrate svakodnevnim aktivnostima u
većoj ili manjoj meri. U periodu rekovalescencije veoma je važno obučiti pacijenta pravilnom
nošenju stoma pribora – diskova i kesa, i negovanju stome i okoline kože na stomaku.
Stome se obično nalaze u donjem desnom ili levom kvadrantu trbuha na spoju
unutrašnje i srednje trećine spinounbikalne linije. Sestra edukuje pacijenta da toplom vodom
treba da opere stomu i kožu koja je okružuje. Prilikom pranja može se koristiti blagi dečiji
sapun, koji se zatim ispira toplom vodom. Mekanim peškirom, pamučnom pelenom ili
papirnom maramicom dobro se posuši cela površina. Sestra muškarcima savetuje brijanje
dlačica na stomaku u predelu oko stome kako bi se dobila što ravnija površina za lepljenje
diska i izbegla upala korena oko dlake. Sestra upozorava bolesnika da benzin i alkohol ne
smeju koristiti jer mogu isušiti i iziritirati kožu, kao i kreme, masti i losione za telo na kožu

10
oko stome jer je masna koža nepovoljna za lepljenje diska. Takođe uljane vlažne maramice za
bebe mogu uticati na lepljiva svojstva diska.
Sestra edukuje bolesnika da je neophodno da zna oblik stome kako bi se na šablonu,
koji se dobija uz diskove, ucrtao tačan oblik i veličina stome. Diskovi i kese čiji je prečnik
plastičnog prstena 10 – 12 mm mora biti veći od promera stome. Na šablonu treba izrezati
otvor koji odgovara stomi i sačuvati šablon. Tako isečeni šablon se prislanja na belu poleđinu
diska i precrta oblik. Zakrivljenim makazama pravi se otvor na iscrtanoj liniji. Tako se dobija
podloga koja pruža najbolju zaštitu koži. Bolesnika informisati da nikada ne treba seći disk
više nego što je potrebno jer tako ostaje nezaštićena koža oko stome na koju može negativno
delovati sadržaj iz mokraćne bešike i iritirati je. Takođe ne treba seći ni suviše mali otvor jer
ivice diska mogu povrediti sluzokožu stome. Foliju sa diska treba lagano odlepiti i pažljivo
postaviti disk na kožu i lagano ga pritisnuti kako bi se što bolje zalepio na kožu. Na dobro
zalepljen disk postavlja se kesa i proverava da li je dobro prikopčana na podlogu: disk se
pritiska prstima jedne ruke, a drugom rukom se povlači kesa u različitim pravcima. Ukoliko
bolesnik želi, može nositi i posebno napravljen stoma pojas, koji se kači za plastične delove
kese i pruža dodatnu sigurnost prilikom nošenja stoma pribora.
Moderni proizvodi za negu privremene ili trajne stome su vrlo diskretni.
Urin je obično bazan (alkalan) što doprinosi iritaciji kože, infekciji urinarnog trakta i
pojavi kristala oko same stome. Kristale koji su već stvoreni, bolesnik može otkloniti
razblaženim rastvorom sirćetne kiseline, jedna kašičica na čašu vode kojom se natopi parče
gaze(14).

2.5.1. Ishrana pacijenata sa urostomom

Nakon operacije, dok se ne uspostavi normalan rad creva, bolesnik sa urostomom, treba
da sprovodi dijetu koju će mu preporučiti lekar. Vrlo čest problem su bakterije, odnosno
urinarne infekcije, te se preporučuje česta kontrola urina. Da bi se na neki način sprečilo
razmnožavanje bakterija potrebno je uzimati što više tečnosti, dve do tri litre, tako da količina
izlučene mokraće bude od 1.600 - 1.800 ml. Tako se sprečava i zaostajanje sluzi i kad god se
primeti da je mokraća gušća potrebno je odmah povećati unos tečnosti, posebno čajeve
-peršun, uvin, hibiskus, brusnica, šipak itd.
Neke vrste hrane dovode do neprijatnog mirisa urina, kao što je
špargla, riba i začini. Neprijatni mirisi mogu se ublažiti uzimanjem jogurta,

11
mleka, soka od ribizle, borovnice. Iskustvo - savetuje se povećan unos kalijuma
(krompir, voće...)(14).

2.6. Rehabilitacija

Bez obzira kako je postavljena urostoma i koliko se stručno postavljaju stoma

pomagala, pacijenti se suočavaju sa brojnim problemima psihološke, socijalne i seksualne
prirode, koji utiču na kvalitet života. U cilju što boljeg kvaliteta života, rehabilitacijom treba
nastojati da se bolesniku obezbedi povratak u porodičnu, radnu i socijalnu sredinu. Upravo
rehabilitacijom, nastoji se da se posledice svedu na najmanju moguću meru. Pored saznanja o
fizičkom nedostatku, pacijenti su suočeni sa različitim psihičkim problemima: gubljenje volje
za život, osećaj niže vrednosti, depresijom, itd. Iza tih razloga je veoma važan rad sa
članovima porodice, u vezi prihvatanja njihovog člana i povratka u svoj dom i svojim
aktivnostima. Zajedničkim trudom treba pomoći pacijentu da prebrodi krize i nastavi život.
Pacijenti se normalno vraćaju na svoja radna mesta, osim ako posao ne zahteva napore,
ili je vezan za često saginjanje (u ovom slučaju se vrši prekvalifikacija i daje se drugo radno
mesto). Bolesniku treba ukazati na to da i dalje može normalno da sprovodi svoju ličnu
higijenu. Normalno može da se kupa i tušira bez straha da će podloga i kesa spasti, kao i to da
može normalno da se odeva. Radi bolje lične sigurnosti može koristiti specijalne pojaseve koji
obezbeđuju bolju pričvršćenost kese.

- Naglasiti mu da ne odbija putovanja (da sa sobom ponese stoma opremu).

- Da može da se bavi određenim sportovima i raznim vidovima rekreacije.

Brižljivom negom stome, savlađivanjem tehnike promene diska i kese, regulisanjem

ishrane, omogućava se uključivanje bolesnika u sve vidove porodičnog i društvenog
života(14).

2.7. Pitanja koja pacijenti najčešće postavljaju sestri u periodu rekovalescencije

2.7.1. Da li mogu da se kupaju i tuširaju?

12
 Pri kupanju i tuširanju kesa se nosi kao i obično jer su kese i diskovi vodootporni.
Ukoliko se radi o plivanju, kesu treba pre ulaska u vodu isprazniti i nositi je ispod
kupaćeg kostima. Plivanje i tuširanje nemaju nikakvo negativno dejstvo na stomu, voda ne
može ući u stomu niti oštetiti sluzokožu creva. Nakon kupanja, tuširanja ili plivanja peškirom
treba obrisati i posušiti kesu i disk. Nakon kupanja u moru obavezno je tuširanje i brisanje
diska i kese.
2.7.2. Šta će biti sa njegovim društvenim životom?

Pacijenti nastavljaju društevni život. Mogu ići u restoran, pozorišta, bioskope itd.

2.7.3. Da li će moći da se bavi sportom i drugim aktivnostima?

Šetnja, vožnja bicikla, rad u bašti, jedrenje, plivanje, kao i veliki broj sportova i ostalih
aktivnosti predstavljaju deo svakodnevnog života pacijenata sa stomom. Treba izbegavati
grube sportove (rvanje, karate itd.) jer je moguća povreda stome.

2.7.4. Da li se može vratiti na svoj posao?

U većini slučajeva pacijenti se vraćaju svom svakodnevnom životu i radu.

Međutim dizanje teških predmeta i teški fizički rad, nisu prepopručljivi jer mogu
dovesti do nastanka parastomalne kile. Parastomalna kila je proturzija intraabdominalnih tkiva
kroz defekt u fasciji trbušnog zida uz stomu. Faktori rizika su: dobitak u težini, proces
starenja i dr. U cilju prevencije nastanka parastomalne kile koristi se poseban pojas za stome,
pogotovu pri fizičkom radu i vežbama. Pacijentima se savetuje da u prvim mesecima nakon
operacije izbegavaju fizički napor i podizanje većih tereta. Kod parastomalnih kila koje zbog
svoje veličine otežavaju negu stome, jedino rešenje može biti operacija sa izmeštanjem stome
na novu lokaciju.

2.7.5. Da li se mora pridržavati nekog posebnog režima ishrane?

Ishrana je u velikoj meri individualna stvar i teško se mogu propisati stroga pravila
jednaka za sve, osim za prvih nekoliko nedelja posle operacije kada se obavezno treba
pridržavati propisanih preporuka. Postoperativno je bolesnik na parenteralnoj ishrani.

13
 Kada se steknu uslovi za normalnu ishranu, bolesnik prvog dana dobija čaj, drugog dana
čaj, industrijsku supu, mleko, trećeg dana baren krompir, bareno povrće, jogurt i ukazuje se
bolesniku na dalji način ishrane(14).

14
 3. CILJ RADA

Cilj moga rada je utvrđivanje nivoa sprovođenja zdravstveno – vaspitnog rada i nege
bolesnika sa urostomom.

Ostali ciljevi:

Ä Proceniti uspešnost sprovođenja zdravstveno - vaspitnog rada bolesnika sa

urostomom.

Ä Proceniti uspešnost sprovođenja nege bolesnika sa urostomom.

Ä Proceniti stepen edukacije pacijenata o urostomi od strane medicinskih sestara.

15
4. METOD RADA

4.1. Vrsta istraživanja: Za istraživanje je korišćena deskriptivna metoda i posebno

konstruisan upitnik.

4.2. Populacija obuhvaćena istraživanjem: u istraživanje je uključeno 20

medicinskih sestara koje rade na Odeljenju urologije u opštoj bolnici u Pančevu,
starosti od 24 do 46 godina i nisu uključene sestre koje nemaju radno iskustvo.

4.3. Vreme i mesto istraživanja: Istraživanje je vršeno u mesecu maju 2011.

godine na Odeljenju urologije u opštoj bolnici u Pančevu.

4.4. Izvor podataka: Navedeni podaci su dobijeni pomoću upitnika koji je moje
autorsko delo koji sadrži pitanja vezana za opšte podatke (pol, starost, godine staža,
stepen stručne spreme), mišljenje o radnim uslovima i vrsti posla na Odeljenju
urologije u opštoj bolnici u Pančevu i stavove ispitanika o edukaciji i nivou
informisanosti sestara o zdravstveno – vaspitnom radu i nezi bolesnika sa
urostomom.

4.5. Obrada podataka: Navedeni rezultati, dobijeni u istraživanju, prikazani su

tabelarno i numerički. U istraživanju i pisanju ovog rada korišćen je kompjuter
marke Samsung, operativni sistem Windows 2007, USB flash 2 GB.

16
5. REZULTATI RADA

5.1. Opšti podaci:

Tabela 5 – 1 – 1 Polna distribucija:

Pol Broj %
Muški / /
Ženski 20 100
Ukupno 20 100

Ispitanici su medicinske sestre - tehničari ženskog pola (100%).

Tabela 5 – 1 – 2 Starosna distribucija:

Godine starosti Broj %

20 - 30 2 10
30 - 40 15 75
40 - 50 3 15
Ukupno 20 100

U starosnoj kategoriji 30 - 40 godina se nalazi 75% ispitanika, 10% sestara je mlađe od

30 godina a preko 40 godina ima 15% medicinskih sestara.

Tabela 5 - 1 - 3 Stepen stručnosti:

Stepen stručnosti Broj %

srednja 14 70
viša 4 20
visoka 2 10
Ukupno 20 100

Više od polovine medicinskih sestara je sa srednjom stručnom spremom (70%), višu

stručnu spremu ima 20%, dok visoku ima samo 10% ispitanika.

Daljim istraživanjem bi došla do sledećih podataka:

 Utvrdila bih nivo sprovođenja zdravstveno – vaspitnog rada i nege bolesnika sa

urostomom.

17
 Procenila bih uspešnost sprovođenja zdravstveno - vaspitnog rada bolesnika sa
urostomom i uspešnost sprovođenja nege kod istih.

 Procenila bih stepen edukacije pacijenata o urostomi od strane medicinskih sestara.

18
 6. ZAKLJUČAK

Na osnovu mog istraživanja trebala sam doći do zaključka o nivou sprovođenja

zdravstveno – vaspitnog rada i nege bolesnika sa urostomom, o proceni uspešnosti
sprovođenja zdravstveno - vaspitnog rada bolesnika sa urostomom i uspešnosti sprovođenja
nege istih i o proceni stepena edukacije pacijenata o urostomi od strane medicinskih sestara.
U Srbiji živi oko 5.000 osoba sa stomom, hirurški izvedenim otvorom na stomaku, od
čega u Beogradu oko 1.800. Kod osoba sa stomom najviše su prisutni psihički problemi. Niko
se ne plaši operacije, već onoga šta će biti posle. To je kod nas još uvek tema koja se
izbegava, o kojoj se malo priča. Ljudi sa stomom se plaše kako će da budu prihvaćeni. Dešava
se da i u samoj porodici, na neki način, budu odbačeni. U tim situacijama, kad ne funkcioniše
sve kako treba, ne trpe samo osobe koje nose stomu, nego i porodica. Svi moraju da shvate da
to nije bolest nego novi, drugačiji način života na koji treba da se priviknu i na koji naša
okolina, takođe, mora adekvatno da reaguje.
Zbog svega napred navedenog zdravstveno – vaspitni rad bolesnika kod kojih je
ugrađena urostoma, od strane medicinskih sestara, kao i nega istih, je od neprocenjive
važnosti u svim fazama lečenja a posebno u postoperativnoj fazi.
Sagledavanje značaja zdravstveno – vaspitnog rada, a posebno nege bolesnika
sa urostomom, nameće se obaveza kontinuirane edukacije medicinskih sestara u
primeni novina zdravstveno – vaspitnog rada i nege bolesnika sa urostomom.

19
LITERATURA:
1. Friedell GH, Bell JR, Burney SW, Soto EA, Tiltman AJ. Histopathology and
classification of urinary bladder carcinoma. Urol Clinic North Am, 2006; 3 (1): 53 -
70.
2. Parkin DM, Muir CS, Whelan SI. Cancer incidence in five continents. Vol. 4.
Lyon: IARC Scientific Publications; 2003.
3. Silverman DT, Hartge P, Morrison AS, Devesa SS. Epidemiology of bladder
cancer. Hematol Oncol Clin North Am 2002; 6 (1): 1 - 30.
4. Arthur C. Guyton, John E. Hall: Medicinska fiziologija, IX izdanje,"Savremena
administracija", Beograd, 2001.
5. Z. Anđelković, LJ. Somer, M. Perović, V. Avramović, LJ. Milenkova, N.
Kostovska, A. Petrović: Histološka građa organa, I izdanje,"Bonafides" Niš, 2001.
6. Zacharin RF, "The Suspensory Mechanism Of The Female Urethra". J. Anat., 2001,
97: 423 – 7.
7. Kohler TS, Yadven M, Manvar A, Liu N, Monga M. "The length of the male
urethra". International Braz J Urol, 2008, 34 (4): 451 – 4.
8. Brogna L, LaKaszawski M: The Continent Urostomy. American Journal of Nursing
2006; p.160 - 163.
9. Choudhury M: The Indiana Pouch: A Continent Urinary Reservoir. Progressions
2009; 1 (3): 12 - 15.
10. Tomaselli N, McGinnis DE. Urinary diversions: surgical interventions. In: Colwell
JC, Goldberg MT, Carmel JE. Fecal and Urinary Diversions: Management and
Principles. St Louis, MO: Mosby -Year Book; 2004, p. 184 -204.
11. Duckett J, Snyder H: Use of the Mitrofanoff Principle in Urinary Reconstruction.
Urologic Clinics of North America 2006; 13 (2): 271 - 274.
12. Duckett J, Snyder H: Continent Urinary Diversion: Variations on Mitrofanoff
Principle. JUrology 2006; 136: 58 - 62.
13. Gerber A: The Kock Continent Ileal Reservoir: An Alternative to the Conventional
Urostomy. J Enterostomaltherapy 2005; 12: 15 - 17.
14. Needleman J, Buerhaus P, Mattke S, Stewart M, and Zelevinsky K Nurse – staffing
levels and the quality of care in hospitals. New England Journal of Medicine, 2002;
346 (22): 1715 – 22.

20