Uticaj raunara na zdravlje

Nauka koja se bavi vezom izmeu predmeta i ureaja (stolova, stolica,

automobila, raunara, telefona ) i ovekovog zdravlja zove se ergonomija, a
preporuke naunika su veoma vane. One se, izmeu ostalog, odnose i na
pravilno sedenje za stolom na kome je smeten raunar, pravljenje pauza u radu,
pravilno korienje tastature, mia i monitora. Svakodnevno vieasovno gledanje
u monitor, korienje tastature i mia izaziva i neke zdravstvene probleme. Vrlo
esto se javlja u bolovi u zglobovima, rukama i leima.
Kako vreme odmie, sve vei broj poslova zahteva sedenje pred nekom vrstom
ekrana. U pojedinim zemljama broj ljudi koji ki koristi raunar na radnom mestu
penje i na preko 70 odsto populacije, a gotovo tri etvrtine njih ima probleme s
vidom ili oima, uglavnom ljudi sa vie od etrdeset godina. Ovi problemi su
objedinjeni pod imenom Computer Vision Syndrome (CVS) odnosno sindrom
kompjuterskog vida. Ovaj sindrom obuhvata sledee simptome: zamor oiju,
suve oi, oseaj peenja u oima, osetljivost na jae osvetljenje, mutan vid,
glavobolje koje dovode do vrtoglavice i munine kao i bolove u ramenima, vratu i
leima. CVS ima vie uzroka, ali za svaki postoji preventivno reenje, to kroz
vebe, to kroz ergonomski dizajn ureaja i radnog mesta.Osim fizikih problema
kod dugotrajnog rada na raunaru, rad na raunaru moe prouzrokovati psihike
probleme izazvane stresom. Da bi smo izbegli ovakve smetnje treba se strogo
pridravati uputstava koje su propisali naunici koji prouavaju uticaj raunara na
zdravlje ljudi.

Najvanija pravila su:

pravilno sedenje za stolom,

monitor mora da bude 45-60 cm od oiju,
nakon svakog sata rada na raunaru treba praviti pauze od 10-15 minuta,
zatita monitora od refleksije i bljeska svetla.

Najbolji nain da se izbegnu tetne posledice rada na raunaru je korienje

ergonomskih (koji su prilagoeni ljudskom telu) stolica, stolova, mieva,
monitora i pravljenje estih pauza u radu. Ergonomsko radno okruenje nam
omoguuje kvalitetniji i zdraviji rad na radnom mestu.
Najveu panju treba obratiti pri kupovini monitora jer najee smetnje nastaju s
oima. Oi su graene da gledaju na daljinu, a rad na raunaru zahteva intezivnu
koncentraciju na predmete u blizini. Pri pomeranju fokusa sa daljinu na blizinu
zamaraju se oni miii, a pojaana panja na ekran smanjuje broj treptaja i
vlaenje oka to prouzrokuje oteenje vida. Uvek treba kupovati kvalitetne
monitore ( skupe ) jer tednjom na monitoru prouzrokovaete oteenja na svojim
oima.

Ovo su neke od najeih bolesti vezane za rad na raunaru:

1. Vid- Naprezanje, umor i upala oiju
2. Iritacija, suvoa i peenje
3. Nejasan vid
4. Smetnje u razlikovanju boja
5. Sluh-Oteenje sluha
6. Ruke-Grevi u rukama
7. Bolovi i gubljenje snage
8. Ukoenost zglobova
9. Utrnue zglobova
10.Vrat i lea-Prenapetost i bolovi u vratu
11.Ukoenost vrata i ramena
12.Pritisak u glavi i vratu
13.Bolovi u leima
14.Oteenje kime
15.Miini sastav i krvotok-Gubitak snage i energije
16.Prenaprezanje pojedinih miia
17.Grenje i oteklina miia
18.Smetnje u krvotoku
19.Psiha-Gubljenje koncentracije
20.Depresija, stres, nezadovoljstvo
21.Nervoza, razdraljivost
22.Psihiki umor
23.Smanjenje radne sposobnosti
24.Sklonost onesposobljavanju ureaja i programa
25.Ostalo-Osip na koi i druge alergije
26.Peenje i svrabkose
27.Glavobolja, nesanica
28.Trbuni bolovi

Internet zavisnost kao nova Bolest

Usled razvoja interneta kao medija dostupnog irokoj populaciji, 1995. godine prvi
put je upotrebljen izraz Internet zavisnost, koja je po simptomima, kako neki
strunjaci smatraju, identian zavisnosti od narkotika, alkohola, kocke i slino.
Prema podacima istraivanja u Engleskoj, 76% Britanaca ne moe da ivi bez
Interneta, 19% provodi vie vremena na Internetu nego sa svojim porodicama,
47% veruje da je Internet u ljudskom ivotu vaniji od religije, dok 20% poklanja
vie panje Internetu nego svom partneru.
Neophodno je ljudima ukazati na opasnosti od prekomerne upotrebe Interneta,
ukljuujui sve servise koje ova tehnologija omoguava. To nije ogranieno samo
na web i elektronsku potu. Postoji niz drugih aktivnosti koje dovode do bolesti
zavisnosti. Najupeatljivije u periodu iza nas su priaonice i mesinderi (IRC,
MSN, Yahoo!, ICQ), ali nikako ne treba zanemariti mnogo opasnije kategorije
poput mrenih igara i drutvenih mrea.
Adolescencija je buran period ivota u koji ulazi dete, a izlazi odrastao ovek.
Tokom adolescencije se razvija zrela linost koja je definisala svoja profesionalna,
seksualna, moralna opredeljenja i postigla svoj identitet i samostalnost. Zbog
toga je veoma kodljivo ako mlada osoba u vreme dok jo nije ostvarila sve ove

zadatke, karakteristine za mladalako doba, sve vie vremena provodi uz ekran

raunara, za aparatima ili na neki drugi nain koji joj oduzimaju sve vie
vremena, zbog kojih zapostavlja svoje obaveze, prijatelje, porodicu.
U vreme kada se formira linost kola i druge obaveze, kao i porodica, prijatelji i
razliiti naini kako se slobodno vreme provodi su vrlo vani za pravilan razvoj
linosti. Preteranost u bilo emu, zapostavljanje vanih segmenata u ivotu,
gubljenje kontakta i komunikacije sa bliskim osobama iz okoline zato mogu biti
loi i poremetiti normalan proces razvoja.

Simptomi

Preterano korienje kompjutera, odnosno Interneta, koje se esto

povezuje sa gubljenjem oseaja za vreme ili zanemarivanjem osnovnih
potreba (spavanje, hrana, toalet)
Kriziranje oseanje gneva, napetosti i/ili depresije kada je kompjuter
nedostupan
Stalna potreba za to boljom mainom, naprednijim softverom ili potreba
da se vie vremena provodi uz kompjuter
Razne vrste negativnih posledica svadljivost, laganje, loi rezultati na
poslu ili u koli, nedrutvenost, hronini umor

Kategorije Internet zavisnosti

1.
2.
3.
4.

Prezasienost informacijama
Opsednutost virtuelnim prijateljstvima
Opsednutost igranjem na mrei
Patoloko korienje foruma i elektronske pote

Prevencija zavisnosti od Interneta

ovek mora sam da prepozna prekomerno korienje Interneta i prizna samom
sebi da postoji problem
Nakon konstatacije da problem postoji, trebalo bi mu pronai pravi uzrok; zavisnik
bi trebalo da se upita zbog ega eli da pobegne od svakodnevnog ivota
Treba osmisliti nain na koji reiti problem iz stvarnog ivota, a ne kako pobei od
tog problema. Ignorisanje problema ili beanje na Internet ne reava problem,
ve ga redovno pogorava.
Zavisnik bi lino trebalo da preduzme korake ka samostalnom leenju od
zavisnosti

Zavisnost od Fejsbuka
Socioloka istraivanja Fejsbuka pokazala su da njegovi korisnici nisu samo
povueni ili socijalno izolovani ljudi, ve i oni koji ele da proire i prenesu ta
poznanstva iz virtuelnog u stvarni svet. Nezgodna situacija nastaje kada taj

Fejsbuk ivot postane dopadljiviji od realnosti, jer tada stvarni ivot eka, trpi,
ispata
Prvi simptomi zavisnosti od Fejsbuka su kada ovek ne moe da kontrolie vreme
provedeno na ovom portalu i poinje da zanemaruje svoje obaveze. Bolest
vezanosti za ovu socijalnu mreu raa se kroz zadovoljstvo, kasnije strast, da bi
na kraju prerasla u potpunu zaluenost Fejbukom. kolarci prestaju da ue,
izbegavaju da izlaze sa drutvom, dok stariji kubure sa poslovnim obavezama. Iz
ovih razloga u poslednje vreme je je pristup ovoj internet-stranici zabranjen u
veini firmi.

Svaka bolest zavisnosti, bila to zavisnost od alkohola, narkotika, hrane ili

Interneta, dovodi do naruavanja linosti, psihofizikog stanja i drutvenog ivota
individue.
Upotreba bilo ega u prekomernoj meri je opasna za konzumenta. Stoga treba
teiti ka samokontroli i razumevanju sopstvenih greaka.