UNIVERZITET U NISU FAKULTET ZASTITE NA RADU

SEMINARSKI RAD
Teorija rizika - termini i definicije

Pojam rizika
Proucavajuci razlicite aspekte drustvenog razvoja u XXI veku, istrazivaci koriste razlicite termine: informaticko drustvo, postindustrijski svet, tehnotrona civilizacija. Medjutim, imajuci u vidu globalnu dinamiku kraja XX veka, sve je prisutnija koncepcija drustva rizika. Nemacki ekspert U. Bek okarakterisao je nase vreme kao prelaz iz industrijskog drustva u drustvo rizika. Rizici su pristuni u svim sferama drustvene delatnosti: privrednoj, finansijskoj, socijalnoj, obrazovnoj i td. Novi globalni problemi postali su obezbedjenje odrzivog razvoja i zastita od prirodnih, tehnogenih i socijalnih rizika. Kljucni znacaj dobile su, ne same tehnologijem vec njihova organizacija, usavrsavanje, harmonizacija sistemskih veza medju razlicitim socijalnim strukturama, analiza alternativnih varijanti na razlicitim nivoima i izbor optimalnih (Vladimirov 2000). Rezultati koji se ocekuju u procesu naucnog razvoja, posebno teorije rizika, u neposrednoj su vezi sa prognoziranjem, predupredjivanjem, smanjivanjem posledica, jednom recju, sa kontrolom rizika i povecanjem kvaliteta zivota. Pojam rizika se u evropskim jezicima pojavio krajem petnaestog veka. Osnovne sfere njegove primene bile su moreplovstvo i morska trgovina. Termin rizik prvobitno je oznacavao: opasnost koja je ladjama pretila od hridina i stena; izlaganje opasnoti; smeo podvigm, posao ili ulog skopcan sa opasnoscu da propadne; odstupanje u poslu cije je dejstvo umanjilo rezultat tog posla; pretprpljeni gubitak, odnosno stetu. Uvodenje ovog termina u nauku zahtevalo je njegovo preciznije odredjenje. Medjutim, pokusaji da se da jedinstvena definicija rizika koja bi bila pogodna u svim oblastima istrazivanja nisu doveli do cilja. U razlicitim naucnim disciplinama prisutne su razlicite definicije koje istrazivaci usvajaju s obzirom na cilj istrazivanja. Rizik je, prema nekim definicijama prisutnim u savremenoj literaturi: kompleksna osobina kojom se jednovremeno opisuje verovatnoca nastanka stetnih dogadjaja i ocekivana velicina posledice tih dogadjaja u zaokruzenom sistemu i tokom utvrdjene duzine vremenskog intervala ili tokom neke odredjene misije (Vukicevic, Vidovic, 1995); mera verovatnoce da ce se stetne posledice po zivot, zdravlje, svojinu i/ili zivotnu sredinu javiti kao rezultat odredjene opasnosti (Sage, 1995); mogucnost gubitka ili povrede, ili izlaganje takvoj mogucnosti (Vujosevic, 1996) stanje u kome postoji mogucnost stetnog odstupanja u odnosu na zeljeni ishod (Vauglan, 1997) 2

 mogucnost da se potencijalna opasnost ostvari prilikom i u uslovima koriscenja i/ili izlaganja i moguci znacaj stete (Lukovic, 2001). Navedene definicije rizika sadrze dve osnovne odrednice: nedeterminisanot i gubitak O riziku se moze govoriti u slucaju da: postoje najmanje dva ishoda jednog dogadjaja; najmanje jedan ishod nije pozeljan Cinjenica da postoji vise ishoda jednog dogadjaja uslovljava nedeterminisanost, a cinjenica da ishod posmatranog dogadjaja moze biti razlicit od zeljenog konstituise mogucnost gubitka. Pojam rizik se koristi u mnogim prirodnim i drustvenim naukama. Svaka od nih ima svoj predmet i cilj u istrazivanju rizika i sopstvene metode istrazivanja. Tako postoje tehnicki, psiholoski, socijalno-psihooski, ekonomski, pravni, medicinski, bioloski i drugi aspekti fenomena rizik. Razvoj savremene nauke smatra neophodnim takvo istrazivanje rizika koje bi stvorilo osnovu za formiranje opste teorije rizika. U tom smislu neophodno je utvrditi sustinu, unutrasnje protivurecnosti,elemente i svojstva rizika, dijalektiku objektivnog i subjektivnog u riziku, uzroke koji dovode do postojanja rizika, kao i kriterijume za ocenu rizika kao kompleksne pojave prisutne u celokupnoj delatnosti. Razlicita misljenja o sustini rizika objasnjavaju se, najcesce, mnogobrojnim aspektima njegove pojave i neadekvatnim koriscenjem ove vazne kategorije u realnoj ekonomskoj praksi i upravljanju. Osim toga, rizik je slozena pojava koja ima mnostvo razlicitih, a cesto i protivurecnih realnih osnova. Objekticna osnova rizika se vezuje za postojanje mnogobrojnih i razlicitih veza medju elementima i stohasticku prirodu mnogih procesa u slozenim sistemima. Funkcionisanje i razvoj slozenih sistema se opisuje pomocu statistickih zakona. Zbog toga nije moguce jednoznacno predvideti pojavu zahtevanog rezultata. Klasicni pristup, prisutan u teoriji verovatnoce, pretpostavlja da na neki sistem deluje mnostvo razlicitih faktore koji se, s obzirom na ogranicenost naseg znanja, smatraju slucajnim. Ovaj pristup je posledica ogranicenosti nasih mogucnosti analize uzrocnoposledicnih veza i izvodjenja posledica iz poznatih uzroka, a na osnovu prirodnih zakona (Vladimirov, 2000). Savremeni pristup, zasnovan na nelinearnoj dinamici, pokazuje da slucajnost nije posledica samo velikog broja razlicitih uzroka i/ili slozenosti sistema. Ona moze biti

rezultat osetljivosti sistema na pocetne uslove. Osetljivost na pocetne uslove govori o tome da mali uzroci mogu imati velike posledice, odnosno da je nestavilnost karakteristika mnogih, pa i najprostijih sistema. Svojstvo osetljivosti na pocetne uslove karakterise mnoge bioloske, demografske, ekonomske, drustvene procese. Sistemi u kojima su pristuni ovakvi procesi funkcionisu, cesto, izvan ravnoteznog stanja, a i samo ravnotezno stanje se neprekidno menja pod uticajem razlicitih faktora. Subjektivna osnova rizika vezuje se za coveka i njegove odluke u potencijalno opasnim situacijama. Dok se pojedini dogadjaji (prirodne katastrofe) desavaju nezavisno od volje coveka, u mnogima je on osnovni faktor. Covek moze da gradi ili ne gradi nuklearne centrale, odrzava ili ne odrzava tehnoloske sisteme, vodi ili ne vodi racuna o svom zdravlju. Covekov odnos prema riziku tj. psiholoski aspekt rizika je odraz kulture i odnosa prema sebi i svetu u kome zivi. Istrazivanja ovog odnosa pokazuju da je subjektivni prostor rizika najcesce dvodimenzionalan. Jedna dimenzija karakterise objektivnu ugrozenost, a druga - stepen aktivnosti coveka u stvaranju i/ili sprecavanju opasnih situacija. Zbog toga novi rizici, za koje ne postoje adekvatne, efikasne mere kontrole za coveka imaju najveci prioritet.

Sistemsko shvatanje rizika

Nepreferentna promena zahtevanog kvaliteta sistema, sa aspekta sistemske analize, predstavlja gubitak sistema. Gubitak moze biti narusavanje performansi sistema, Ugrozavanje materijalnih i prirodnih dobara, bezbednosti i zdravlja ljudi, narusavanje ekoloske ravnoteze, nekvalitetan, skup ili na vreme neisporucen proizvod, tj. svako odstupanje atributa kvaliteta od unapred definisanih vrednosti. Gubitak sistema mogu da izazovu razliciti dogadjaji. Jednu grupu tih dogadjaja cine rizicni dogadjaji. Realizacija rizicnih dogadjaja nije posledica pojedinacnih uzroka,vec rezultat pojave i razvoja uzrocnog lanca dogadjaja. Pojavu uzrocnog lanca iniciraju unutrasnji i/ili spoljasnji poremecaji. Tipicni uzrocni lanac dogadjaja cine sledeci (Kuljba,Stankovic,Savic, 1999): otkaz pojedinih elemenata sistema ( unutrasnji poremecaji) i/ili nedozvoljeni spoljasnji poremecaji; pojava faktora opasnosti na neocekivanom mestu i/ili u neocekivano vreme; neispravnost ili nepostojanje zastitnih sredstava i/ili neadekvatno ponasanje (novi otkazi) elemenata sistema u novim uslovima funkcionisanja; dejstvo faktora opasnosti na nezasticene elemente sistema ili okruzenja. S obzirom da je rizican dogadjaj moguca posledica stanja rizika, i da izaziva gubitak sistema, rizik treba definisati u odnosu na kvalitet. Rizik je stanje u kome verovatnoca pojave nepreferentne promene zahtevanog kvaliteta sistema.

Verovatnoca narusavanja zahtevanog kvaliteta sistema (nepreferentne promene kvaliteta,odnosno gubitka) je utoliko veca, ukoliko je verovatnoca rizicnog dogadjaja veca. Rizicni dogadjaji sa vecom verovatnocom smatraju se ,,rizicnijim, pa se cesto prisutan termin stepen rizika odnosi upravo na verovatnocu rizicnog dogadjaja. Mera mogucih nepreferentnih odstupanja od zahtevanog kvaliteta predstavlja meru gubitaka. Mera moze biti izrazena u novcanim ili nekim drugim jedinicama, a moze biti i neimenovan broj. Za povezivanje verovatnoce i mere gubitaka koristi se pojam ocekivane vrednosti rizika. Ocekivana vrednost rizika predstavlja proizvod verovatnoce rizicnog dogadjaja i mere nime izazvanog gubitka. R = Prd * G (4.3)

Za ocekivanu vrednost rizika u praksi se cesto koristi termin rizik. Medjutim, treba praviti razliku izmedju rizika kao stanja sistema iz koga moze da proistekne gubitak i ocekivane vrednosti rizika kao mere rizika. Kvantitativna vrednost ocekivane vrednosti rizika dobijena na osnovu izraza (4.3) predstavlja meru rizika. Medjutim, ona ne daje uvid u posmatranu rizicnu situaciju u smislu da li se radi o situaciji veoma male verovatnoce veoma velikog gubitka, ili o situaciji veoma velike verovatnoce veoma malog gubitka. Ona takodje, ne uzima u obzir aspekt vremena. S druge strane, cesto ne postoji precizno znanje o verovatnoci pojave razlicitih rizicnih dogadjaja i/ili o vrednovanju uticaja (efekata) ovih dogadjaja. Kao rezultat tesko je odrediti precizne konture hipoteticke krive koja bi mogla odvojiti razlicite rizicne kategorije (Sage, 1995). Jedan pokusaj u smislu definisanja nivoa rizika ucinio je F.R. Farmer. On je definisao granicu rizika (liniju/oblast) koja razdvaja oblasti prihvatljivog i neprihvatljivog rizika (slika 4.4). Prihvatiljiv je onaj rizik kojim se moze upravljati pod odredjenim uslovima predvidjenim propisima (Stankovic, Stanojevic, Balabanovic, 1996).

Slika 4.4. Farmerov dijagram 5

U koordinatnom sistemu cije ose odgovaraju logaritamskoj razmeri verovatnoce rizicnog dogadjaja (ordinata) i ocekivane velicine gubitka ova granica je prava linija konstantne (maksimalno prihvatljive) ocekivane vrednosti rizika, odnosno oblast izmedju dve prave linije konstantnih mera rizika. Da li ce Farmerov dijagram definisati granicnu liniju ili granicnu oblast zavisi od mogucnosti preciznog odredjivanja maksnimalno prihvatljivog (ili samo prihvatljivog) nivoa rizika za dati sistem.

10