FAKULTET

INENJERSKIH NAUKA

KATEDRA ZA ENERGETIKU
I PROCESNU TEHNIKU

UPRAVLJANJE OTPADOM
Tema:

STANJE OTPADA U SVETU I U SRBIJI

Profesor:
Prof. dr Neboja Jovii

Studenti:
Janiijevi Neboja 309/2011

Kragujevac, 2012. god

1.POJMOVI I DEFINICIJE

Otpad nije jednostavno definisati. Suoivi se sa sloenim problemom, zakonodavci su

istupili sa kompleksnim odgovorom, kombinujui objektivnu fiziku definiciju (listu
definisanih supstanci), sa subjektivnom pravnom definicijom (otpad je bilo koja supstanca
ili predmet koju vlasnik korisnik ili proizvona odlae ili je primoran da odloi). Veina
nacionalnih zakona (npr. Francuska, SAD ili UK), uzima u obzir oba aspekta (fiziki i
pravni). Ne postoji jasno definisana lista onoga ta predstavlja otpad i onoga ta ne
predstavlja otpad. esto je preputeno pravnicima (pozivanjem na odluke Evropskog Suda
Pravde) da daju konaan zakljuak o klasifikaciji otpada. Jednostavno odbacivanje pojedinih
otpadnih materijala moe predstavljati problem, posebno kada su u pitanju materijali koji se
ponovno koriste u industrijskim procesima, kao to su metalni opiljci, papir ili povratne
plastine boce. U pojedinim industrijalizovanim zemljama, a posebno u Evropi, plastine
flae jo uvek nemaju jasno definisan status, dok se u zemljama u razvoju metalni otpaci
(opiljci), papir i plastine boce posmatraju kao resursi.
Posmatrano sa ekonomskog aspekta, otpad se definie kao negativna pojava. Potroai
iindustrijske aktivnosti produkuju otpad koji ima negativne efekte na ljudsko bie (zaganenje
ivotnesredine), van svih trinih okvira. Nadzorni organi tee da isprave nepravilnosti
implementacijom trokova nakon potronje. Procena zagaenja ivotne sredine, generalno
proizilazi iz politikih odluka, kojima se odreuju stepen korekcije negativnih pojava i
trokovi mera remedijacije odrenenog lokaliteta. Mere kao to su takse (koje utiu na cene) i
standardi emisija (koji utiu na koliine) definiu vrednost otpada. Samim tim vrednost
otpada je predstavljena u skladu sa ivotnom sredinom i njenom zatitom. U zavisnosti od
ekonomskih mera kojima se ublaavaju negativni efekti, razlikuju se dve kategorije otpada.
Celokupni otpad ima poetnu cenu (cenu sakupljanja), a zatim ima i negativnu ili pozitivnu
vrednost razmene u zavisnosti od toga da li vrednost post tretmantskih produkata (energije
ili materijala) pokriva trokove mera remedijacije i uklanjanja nakon dodavanja bilo kakvih
taksi povezanih sa zatitom ivotne sredine i/ili oduzimanja bilo kakve finansijske pomoi.
Veoma je bitno jasno definisati granicu izmenu otpada i ne otpadnih materijala, koje
predstavljaju odluujue faktore za ekonomsko trite otpada. Trenutna debata u Evropi je
posledica revizije okvirne direktive o otpadu, iji je nacrt predstavila Evropska komisija
krajem 2005.godine, sa ciljem da prui odgovore i ilustruje osetljivo i kompleksno pitanje
Gde nastaje otpad i kada se zavrava ivotni ciklus otpada?
Granica iza koje otpad prestaje da bude otpad je postavljena na nivou materijala koji ne
moe biti obnovljen, recikliran ili ponovno upotrebljen i stoga se nalazi u definicijama
termina obnoviti, ponovno upotrebiti i reciklirati. Potekoe nastaju u definisanju i
usaglaavanju jasne i precizne definicije. Navedena debata jo uvek nije zavrena, a ipak je
od sutinske vanosti povui jasnu granicu izmenu onoga ta otpad predstavlja, a ta ne.
Ekonomski ulog je veoma visok, dok razlika predstavlja oslonac procesa obnavljanja, trita,
trgovine (distribucije i mogunosti prodaje) i ekonomske profitabilnosti.
Prelazak od statusa otpada u status resursa nalazi se u samoj sri kompleksne rei waste
cycle. Dok su tokovi i razmene otpada postajale sve uestalije, postalo je neophodno postii
jasnu saglasnost o statusu razliitih vrsta otpada na meunarodnom nivou.

2.POREKLO OTPADA
Produkcija otpada je moda najprirodniji akt ivota i ljudi u ruralnim i urbanim
sredinama. to je drutvo sofisticiranije i bogatije vie otpada produkuje. Ipak u praksi
navedena teorija nije uvek tana. Otpad moe biti razliitog porekla.
Trenutno u zavisnosti od zemlje porekla razlikujemo:
1) Otpad iz domainstava - esto se povezuje sa potronjom i uglavnom se sakuplja sa
odrenene teritorijalne celine, najee optine. Iako nije uvek mogue napraviti
razliku, otpad iz domainstava obuhvata i drugi gradski otpad koji se produkuje
ekonomskim aktivnostima (prodavnice, restorani itd.) ili u privatnim i javnim
ustanovama (kole, vrtii, bolnice, itd.), prerastajui u termin komunalni otpad.
2) Industrijski otpad je esto direktno povezan sa proizvodnjom (ponekad je direktno
preusmeren u proces proizvodnje) ili sa end-of-life proizvodima.
3) Dve karakteristine kategorije: otpad produkovan izgradnjom i ruenjem, otpad
generisan rudarskim aktivnostima i poljoprivredni otpad.
4) Otpad iz svake od gore navedenih kategorija je od strane nacionalnih i
meunarodnih organa definisan kao opasan otpad.
Bilo je vie razliitih pokuaja da se klasifikuju i kategorizuju navedene vrste otpada na
menunarodnom nivou (Evropski Katalog Otpada, OECD liste, Bazelska konvencija), sa
promenljivim stepenima konzistentnosti. Suoavanjem sa kontradiktornom listom, sa
nedostatkom statistikih podataka i kompleksnim problemom koji predstavlja otpad ima
posledicu da bilo koji globalni izvetaj mora ukljuivati odrenene nepravilnosti. Sama ideja o
proizvodnji otpada je dvosmislena. Zbog toga je jednostavnije govoriti o fazi sakupljanja ili
o vremenu ulaska otpada u ekonomske tokove. I pored svega toga mogue je napraviti
prilino pouzdane procene koliina komunalnog otpada, ograniavajui studije na gradske
populacije u zemljama tranzicije i zemljama u razvoju. Procena opasnog i ne opasnog
industrijskog otpada, nastavie stalno da ukljuuje i neoekivane faktore, ak i u razvijenim
zemljama. Zbog prirode granevinskog otpada, otpada od ruenja, rudarskog i poljoprirednog
otpada i relativno visoke stope ponovne upotrebe u okviru industrije u kojoj nastaju, ne ini
se da je od sutinske vanosti ukljuiti takav otpad u menunarodne analize.

3.OTPAD U SVETU
3.1 Generisanje otpada u zavisnosti od sektora i tipa otpada
Stopa generisanja otpada bitno varira u zavisnosti od privrednog sektora iz kog potie
otpad i tipa otpada, oslikavajui socioekonomske efekte, a u nekim sluajevima razliitog
definisanja otpada. Mnoge zemlje EECCA (EECCA ukljuuje podatke iz Azerbejdana,
Belorusije, Republike Moldavije, Ruske Federacije i Ukrajine) i neke zemlje EU-10 (EU 10
ukljuuje podatke iz eke Republike, Estonije, Malte, Poljske, Slovake i Slovenije)
produkuju velike koliine otpada iz rudarske industrije (usled eksploatacije ruda) (Slika 2.1).
U EECCA se generie izmeu polovine i tri etvrtine otpada nastalog iz rudarske industrije,
industrije vaenja i prerade kamena i proizvodnje metala.
Zemlje sa visokom stepenom potronje u domainstvima kao to su EU-15+EFTA imaju
visoku stopu generisanja komunalnog otpada. Ipak, najvei tok u EU 15+EFTA predstavlja
otpad koji nastaje prilikom izgradnje i ruenja, usled intenzivnih granevinskih aktivnosti
nakon ujedinjenja Nemake.

Slika 1. Ukupno generisanje otpada po sektorim u odreenim zemljama.

3.2 Procene ukupnih koliina otpada u svetu

Poetna procena omoguava pristup podacima o koliinama prikupljenog otpada u svetu
(ne ukljuujui graevinski otpad i otpad od ruenja, rudarski i poljoprivredni otpad) koje
iznose izmeu 2,5 i 4 milijardi tona. Naalost nije mogue doi do tanijih podataka. Na
grafiku su prikazane koliine industrijskog otpada, na osnovu procena obavljenih prema broju
zemalja u tranziciji. Podaci deluju nerealno ak i kada su izdati od strane prepoznatljivih
nacionalnih nadlenih organa ili institucija. Osnovna netanost podataka vezanih za koliine
industrijskog otpada (opasnog i ne - opasnog) proizilazi iz injenice da otpad koji se tretira
unutar same industrije ne ulazi u statistike podatke o sakupljenom otpadu, i zbog toga ne
ulazi direktno u ekonomske tokove. Mogue je sakupiti podatke o ovakvoj kategoriji
industrijskog otpada samo za odreene zemlje, a nije uvek mogue ekstrapolirati podatke za
ovu kategoriju otpada (suprotno od komunalnog opada), zato to koliine zavise od
industrijske organizacije svake zemlje. Procenjivanje koliine opasnog i ne opasnog
industrijskog otpada zbog toga se ne odnose na sva geografska podruja i nisu sasvim tana
zbog nedostataka pouzdanih podataka.
Proraunata koliina komunalnog otpada ini se pouzdanijom i dobijeni podaci su zbog
toga taniji.

Slika 2. Procenjene koliine sakupljenog otpada u svetu: 2.5 do 4 milijarde tona.

Gruba procena generisanog otpada godinje u pan - evropskom regionu iznosi izmeu 6 i
8 milijardi tona. Koliina generisanog otpada se jo uvek poveava, a u zavisnosti od regiona
koliine su razliite. U periodu izmenu 1996 i 2004. god. ukupna koliina generisanog otpada
se poveala za 2% u EU-15+EFTA (EU-15+EFTA ukljuuju podatke iz Belgije, Danske,

Nemake, Islanda, Italije, Holandije,Norveke, Portugalije i vajcarske), dok se ukupno

generisanje otpada u istom period povealo za 5%. Menutim, ukupno generisanje otpada u
EU-10 (EU10 ukljuuje podatke iz eke Republike, Estonije, Malte, Poljske, Slovake i
Slovenije) je opalo za 6% u istom periodu. Ipak postoje velike razlike izmenu zemalja, i
znaajne godinje varijacije unutar zemlje, nastale uglavnom zbog promena u generisanju
otpada u rudarskoj industriji.
3.3 Sakupljeni komunalni otpad u svetu
Ukupne koliine komunalnog otpada sakupljenog u celom svetu u 2004. godini,
procenjene su na 1,2 milijarde tona. Ovaj podatak zasnovan je na sakupljanju i obranivanju
statistikih podataka za veinu razvijenih zemalja. Za ostatak sveta proraun je zasnovan na
uzorcima iz gradskih podruja i na ekstrapoliranim podacima, zasnovanim na pokazateljima
kao to su (GDP) bruto nacionalni dohodak po stanovniku, stopa urbanizacije i odnos
potronje papira i proizvoda od papira po stanovniku. Tanije, ovaj podatak se odnosi samo
na zemlje OECD i gradska podruja u zemljama u tranziciji i zemljama u razvoju.
Nemogue je pristupiti podacima o koliinama otpada koje nisu formalno zabeleene u
ruralnim podrujima zemalja kao to su Indija i Kina.

Slika 3. Procene sakupljenog komunalnog otpada u svetu

Izraavanjem podataka u tonama otpada po stanovniku, sakupljenih u periodu od jedne

godine,dolazimo do vrednosti od 700 kg godinje po jednom stanovniku u SAD u i manje
od 150 kg godinje po stanovniku u urbanim podrujima u zemljama kao to je Indija. Zbog
oigledne razlike izmeu vrednosti, nailazimo na kontradiktornu situaciju u pogledu
sakupljanja i vrste otpada (to je populacija bogatija, otpad je sofisticiraniji i imamo vie
ambalae, manje otpada od hrane a vie papira, plastike, stakla, metala i toksinih proizvoda).
Naravno, razlike se odnose i na metode tretmana i ponovnog korienja.

Glavni proizvoai komunalnog otpada u svetu su Evropa i SAD. Svako od njih sakupio
je vie od 200 miliona tona otpada tokom 2004. godine. Interesantno je zapaziti da je za samo
par godina Kina gotovo potpuno usvojila zapadni pristup u svojim gradskim podrujima.
U panevropskim zemljama, osim u nekim zemljama EU-10, generisanje komunalnog
otpada je uporastu. Poveanje generisanja komunalnog otpada je povezano sa poveanjem
potronje u domainstvma (na primer nametaj i oprema) i stepenom zamene mnogih
proizvoda. Poveanje
generisanja komunalng otpada se moe objasniti unapreenom statistikom i sakupljanjem
komunalnog otpada.
Oekuje se nastavak rasta, posebno u zemljama EECCA, od kojih je u Ruskoj Federaciji
i Ukrajini proseno godinje poveanje kontinualno i iznosi 8 10%. Malo smanjenje u EU10 delom se moe pripisati veoj ponovnoj upotrebi organskog otpada od hrane za ishranu
ivotinja, a delom zbog korienja sagorivog otpada kao goriva individualno u
domainstvima, usled poveanja cene uglja. Osim toga, postepeno uspostavljanje mostnih
vaga na deponijama omoguilo je pouzdanije informacije.

Slika 4. Komunalni otpad sakupljen u odreenom broju zemalja (ukupno 92 milijarde tona)
Za razliku od Zapadnih zemalja, SAD sakuplja najvie otpada po stanovniku, menutim,
izgleda da su njihovi podaci uveani podacima o koliini komercijalnog otpada, koji bi u
Evropi bio klasifikovan u drugim kategorijama (industrijski otpad).
Nakon SAD a dolazi Australija i Zapadna Evropa (600 700 kg po stanovniku), zatim
ostale industrijske zemlje (Japan, Severna Koreja, Istona Evropa), proizvodei izmenu 300 i
400 kg po stanovniku. Do istih podataka dolazimo u zemljama u tranziciji i kao to je
prikazano na primerima Kine i Turske (oko 500 kg po stanovniku), vee su koliine u
naseljenim podrujima.

Jedna od suprotnosti ili razlika koje bi trebalo zapaziti je da su podaci zabeleeni u

latinoamerikim gradovima (u Argentini i Brazilu) mnogo nii i iznose od 200 300 kg po
stanovniku. Jasno je da je sakupljanje mnogo manje zastupljeno u siromanim delovima
sveta. Podaci koje imamo za ove oblasti su nekompletni, a kreu se od 220 kg po stanonvniku
u Najrobiju u Keniji, do 120 kg po stanovniku u Mumbaiju, Indiji.

Slika 5. Komunalni otpad u zemljama sa visokim, srednjim i niskim prihodima (kg po

stanovniku godinje)

Moe se napraviti relativno dobra korelacija izmeu koliine sakupljenog komunalnog

otpada I bogatstva zemlje. Takoe se moe napraviti veza izmenu koliine otpada i potronje
papira i proizvoda od papira po jednom stanovniku (papir i proizvodi od papira sainjavaju
veliku koliinu komunalnog otpada, odmah iza organskog otpada). to je vei bruto
nacionalni dohodak jedne zemlje (GDP), potronja papira po stanovniku i koliina
produkovanog otpada bie vea. Ipak u nekim bogatim zemljama, posebno u Evropi,
moemo posmatrati poetak raskidanja veze izmenu porasta (GDP-a) bruto nacionalnog
dohotka i koliine sakupljenog otpada razdvajajui vezu izmenu potronje papira i (GDP-a)
bruto nacionalnog dohotka

4.TRETMAN OTPADA U SVETU

Otpad i naini na koji se otpad tretira, znaajno se razlikuju meu dravama u zavisnosti
od njihove istorije, kulture, i geografskog poloaja. Postoje etiri razliita tipa metoda za
tretiranje otpada:
1) Nekontrolisano ilegalno odlaganje,
2) Odlaganje na kontrolisanim deponijama, od jednostavnih nepokrivenih deponija do
ekoloki korektnih deponija na kojima se primenjuju cutting edge (najnovije)
tehnike za izdvajanje biogasa i pretvaranje otpada u energiju,
3) Insineracija sa ili bez ponovnog iskorienja u vidu energije,
4) Ponovno iskorienje materijala: kompostiranje (cena kompostiranja je esto nia od
cene insineracije), ponovna upotreba ili recikliranje.
Deponovanje je trenutno u svetu najrasprostranjeniji metod tretmana otpada. U
zemljama u razvoju, ilegalno deponovanje i nezvanino recikliranje (zasnovano na radu
najsiromanije gradske populacije), jo uvek ostaje najpopularniji nain odlaganja otpada
danas.
Klasifikacija zemalja po nainima tretiranja potvruje relativno sloenu situaciju.
1) Zemlje u kojima procenat deponovanja prelazi 40%: Hong Kong, nove zemlje lanice EU,
Australia, USA, i juna Koreja.
2) Zemlje u kojima je procenat insineracije vei ili jednak 20 %: EU 15, Tajvan, Singapur, I
Japan
3) Zemlje u kojima ilegalna smetlita i divlje deponije premauju 30%: Maroko, Meksiko,
Turska.

Slika 6. Raspodela tretmana komunalnog otpada u pojedinim zemljama u %.

4.1 Deponovan otpad

Zbog ekonomskog rasta u EECCA i SEE zemljama koliina i sastav generisanog
komunalnog otpada tee da postanu isti kao i u EU. Uzevi ovo u obzir kao i injenicu da
trenutno gotovo sav komunalni otpad u EECCA i SEE odlazi na deponiju, vano je da
deponije odre razumne tehnike standarde, ukljuujui sakupljanje procednih voda i
bezbedno odlaganje generisanog metana. Ipak, ilegalna smetlita i neadekvatne lokacije za
odlaganje i dalje ostaju problem za zdravlje granana.
Iako se nalazi na samom dnu hijerarhije upravljanja otpadom, deponovanje
predstavlja najzastupljenijii metod upravljanja otpadom. U EU, 31% generisanog otpada se
deponuje, 42% se reciklira, 6% procenata se tretira insineracijom u cilju dobijanja energije, a
za 21 % je neodreeno (prema podacima iz 19 zemalja lanica). Nisu dostupne dosledne
informacije o metodama odlaganja otpada u EECCA i SEE zemljama. Meutim, u Ruskoj
federaciji deponovano je izmenu 40% i 57% ukupnog generisanog otpada iz industrije u
periodu izmeu 2002. i 2004. godine.
Poetkom devedesetih godina, dolo je do razvitka mnogih direktiva EU i nacionalnih
programa, koji su postavili ciljeve za recikliranje i ponovno iskorienje, kao i uspostavljanje
ogranienjavezanih za koliinu otpada koja moe biti poslata na deponiju. Procenat
recikliranog komunalnog otpada (ukljuujui kompostiranje) znaajno se poveao. U EU15+EFTA, procenat recikliranja se skoro udvostruio u 2004. god, dostiui 40Oekuje se da
e potpuno usaglaavanje sa zakonodavstvom EU i implementacija nacionalnih strategija o
otpadu voditi ka nastavku smanjenja koliina otpada koji e se slati na deponiju.

Slika 7. Otpad preusmeren sa deponija

.

4.2 Trite komunalnog otpada

Procena trine vrednosti komunalnog otpada u zemljama OECD (ne ukljuujui nove
lanice EU) iznosi oko 120 milijardi amerikih dolara i 125 milijardi amerikih dolara u
nekim zemljama u tranziciji (Kina, Indija, Brazil). Pri proceni trita, sledei segmenti
trita su uzeti u obzir: sakupljanje, deponovanje, insineracija, kompostiranje i reciklaa,
uz ostale metode za tretman otpada. Trita sa najveom vrednou su SAD (oko 46,5
milijardi amerikih dolara), Evropa (EU 15, Norveka i vajcarska oko 36 milijardi
amerikih dolara).

Slika 8. Procena vrednosti trita komunalnog otpada(ukupno 125 milijardi amerikih

dolara)

5.PROCENE I PROJEKCIJE ZA BUDUNOST

Kako svet brzim koracima ide prema svojoj urbanoj budunosti, iznos komunalnog
otpada (MSW), jedan od najvanijih nusproizvoda urbanog ivota, raste ak i bre od stope
urbanizacije. Pre deset godina bilo je 2,9 milijardi urbanih stanovnika koji generiu oko
0,64 kg komunalnog otpada po osobi na dan (0,68 milijardi tona godinje). Ovi izvetaji
procenjuju da su ti iznosi danas porasli na oko tri milijarde stanovnika koji genriu 1,2 kg po
osobi dnevno (1,3 milijarde tona godinje). Do 2025 broj stanovnika e se verovartnno
poveati na 4,3 milijarde a koliina otpada koji e oni proizvoditi na oko 1,42 kg po
stanovniku na dan (2,2 milijarde tona godinje).

Slika 9. Trenutno generisanje otpada po stanovniku po regionima

AFR Afrika
EAP Istona Azija i Pacifik
ECA Evropa i Centralna Azija
LAC Latinska Amerika i Karibi
MENA Srednji Istok i Severna Afrika
OECD Org za ekonomsku kooperaciju i razvoj
SAR Juna Azija

Slika 10. Generisanje otpada po regionima

Slika 11. Generacija otpada. Projekcije za 2025. godinu po regionima

6.STANJE U SRBIJI
Sadanje stanje u Republici Srbiji (kao i u mnogim zemljama u tranziciji) je veoma teko
za procenu, kao to je bilo u zemljama EU pre vie od dvadeset godina. Osnovni razlog je
nedostatak kategorizacije otpada i osnovnih podataka o koliinama.
Podruje ue Srbije i Vojvodine obuhvata 160 optina. Na tom podruju ima preko 170
zvaninih deponija - smetlita, na koja javna komunalna preduzea odvoze otpad.
Podaci govore da se u Republici Srbiji godinje odloi oko 3,5 miliona m3 komunalnog
otpada. Prema podacima dobijenim u strukovnom udruenju KOMDEL, procenjuje se (na
osnovu podataka iz 90% JKP) da se u Republici Srbiji odlae: priblino 6.000 t otpada
dnevno, tj. 2.200.000 tona godinje.
Donoenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalai i ambalanom otpadu,
kao i donoenjem odgovarajuih podzakonskih akata zaokruen je sistem izvetavanja o
upravljanju otpadom
6.1 Komunalni otpad
Podatke o komunalnom otpadu dustavljaju javno komunalana preduzea iz lokalnih
zajednica.Na osnovu ovih podataka, primenom modela za procenu vrednosti indikatora
vezanih za komunalni otpad koji se koristi u Evropi, procenjene su ukupna koliina
komunalnog otpada i drugi indikatori ime su ispunjene zakonske obaveze Agencije o
izvetavanju o koliinama generisanog komunalnog otpada prema meunarodnim
organizacijama.

Slika 12. Tabela sakupljanja komunalnog otpada

Kao to moemo videti iz tabele u 2010. godini dolazi do vrlo blagog porasta vrednosti
srednje dnevne koliine komunalnog otpada po stanovniku odnosu na 2009. godinu. To
pokazuje, pre svega, poetak razvoja sistema prikupljanja pojedinih frakcija komunalnog

otpada u lokalnim zajednicama. I pored navedenog napretka, i dalje postoje lokalne

samouprave koje ne vode rauna o komunalnom otpadu.
U cilju poboljanja kvaliteta podataka i dobijanja realnih podataka za izradu planova
upravljanja otpadom donet je Pravilnik o metodologiji za prikupljanje podataka o sastavu i
koliinama komunalnog otpada na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
6.2 Industrijski otpad
U 2010. godini podatke o proizvedenim vrstama, koliinama, poreklu sastavu, karakteru,
klasifikaciji, nainu skladitenja, transporta, tretmana i odlaganja otpada za Nacionalni
registar je dostavilo 141 preduzee

Slika 13. Tabela 141. preduzea koja izvetavaju za nacionalni registar

2010. godini dolazi do naglog porasta koliine neopasnog industrijskog otpada u odnosu
na 2009. godinu to se objanjava injenicom da je prijavljena koliina od priblino 6 tona
pepela koja je generisana na etiri lokacije termoelektrana PD Termoelektrane Nikola Tesla,
Obrenovac (A i B), PD Termoelektrane i Kopovi Kostolac (A i B). Osim pepela veliki udeo u
generisanom
otpadu
imaju
i
ostali
otpadi
koji
potiu
iz
termikih
procesa: ljaka, granulisana, konvertorska i komadna troska, visokopeni mulj. Zatim slede
otpadi od neorganske hemijske prerade fosfogips, ali veliki procenat ima i otpad iz
poljoprivrede i prehrambene industrije.

U skladu sa Pravilnikom o o obrascu dnevne evidencije i godinjeg izvetaja o otpadu

podatke je dostavilo ukupno 487 preduzea u kojima se generie otpad, od ega je 178
zdravstvenih ustanova i 309 ostalih preduzea.

Slika 14. Tabela 487. preduzea ije podatke sakuplja lokalna zajednica
to se tie neopasnog otpada, najvie je zastupljen komunalni otpad, zato to nastaje u
zdravstvenim centrima koji su ove godine prvi put izvetavali i o ovoj vrsti otpada. Veliki
udeo ini i otpad koji nastaje u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, ljuska od
suncokreta,zemlja.
ljaka od sagorevanja ima najvei udeo u koliinama opasnog otpada, a za njom sledi
otpad koji nastaje usled zdravstvene zatite ljudi i ivotinja.

Slika 15. Podaci o ponovo iskorienom otpadu

6.3 Medicinski otpad
Na osnovu podataka dostavljenih od strane 178 zdravstvenih ustanova za koliine otpada
izzdravstvene zatite ljudi i ivotinja evidentirano je 2402.44 tona otpada koji je proizveden u
toku 2010 godine. Najvie otpada ini otpad ije sakupljanje i odlaganje podlee posebnim
zahtevima zbog spreavanja infekcije (2104 tona), a zatim upotrebljeni zavoji i otri
instrumenti.
Za isti period u ovim ustanovama je proizvedeno 19018.88 tona komunalnog otpada koji
jeprikupljen od strane JKP.
35 zdravstvenih ustanova koje poseduju postrojenja za tretman medicinskog otpada je
dostavilo podatke o koliinama medicinskog otpada koji su preuzele na tretman (951.71 tona)
i o koliinama medicinskog otpada koje su tretirale u 2010. godini (699.67 tona).

7.UVOZ I IZVOZ OTPADA

Neopasan otpad se moe uvoziti radi tretmana pod uslovom da postoji postrojenje za
tretman tog otpada. Zabranjen je uvoz otpada radi odlaganja i iskorienja u energetske svrhe
u skladu sa ovim zakonom. Zabranjen je uvoz opasnog otpada, osim u sluaju da su pojedine
vrsteo pasnog otpada potrebne kao sekundarne sirovine preraivakoj industriji u Republici
Srbiji.
7.1 Izvoz otpada
Ukupno je izvezeno 161583,42 t otpada. Najvei udeo u izvozu ima otpad od gvoa i
elika koji iznosi 85.7%, otpadni papir i karton - 6.7 % i otpad od aluminijuma - 3.8 %. Sve
vrste otpada kao i zemlje izvoza i izvezene koliine su prikazane u tabeli.

Slika 16. Podaci o izvezenom otpadu

7.2 Uvoz otpada

U 2009. godini uvezeno je 5840 t otpada, od ega je 52,6 % otpad od aluminijuma, 30 %
su prazne toner kasete. Sve vrste otpada kao i zemlja uvoza i uvezene koliine su prikazane u
tabeli.

Slika 17. Podaci o uvezenom otpadu

Na osnovu prethodne analize moe se uoiti:
Kao i u 2009. godini, registrovan je i uvoz i izvoz aluminijuma. Iako je Berza otpada
uspostavljena i u funkciji je, vrlo se slabo koristi u razmeni ove vrste dobara.
I dalje se izvoze vrlo velike koliine otpada za koje postoje preraivaki kapaciteti u
zemlji, prvenstveno metali gvoe i elik, aluminijum i bakar.
Uvozi se otpad kao to je otpadna plastika, iako se u dovoljnim koliinama generie i u
Republici Srbiji, ali se nije vrilo organizovano prikupljanje. U toku 2010. godine je
zapoeto sa prikupljanjem ambalanog otpada u skladu sa Zakonom o ambalai i
ambalanom otpadu, tako da se moe oekivati i smanjenje potreba za uvozom.