Fakultet inenjerskih nauka

Univerzitet u Kragujevcu
Fakultet inenjerskih nauka
Katedra za energetiku i procesnu tehniku

Predmet:
Upravljanje otpadom

OTPAD KAO IZVOR ENERGIJE

Bojovi Milan 303/2010

Fakultet inenjerskih nauka

Student:

Profesror:

Bojovi Milan 3030/2010

prof. Jovii Neboja

1.0 OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE

1.1 Korienje komunalnog vrstog otpada u energetske svrhe

Porast cena energenata, ostvarenje manje zavisnosti od uvoza energenata, kontrola gasova koji
izazivaju efekat staklene bate - GHG (Greenhouse Gases), u saglasnosti sa Kjoto protokolom i
smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu su razlozi za istraivanje i razvoj postupaka za
ponovno iskorienje otpada irom sveta. Osim ekonomskih efekata, glavni razlozi koji ograniavaju
razvoj ponovnog iskorienja otpada su kulturoloki, ali i to to su za energetsko korienje otpada koji
po pravilu ima nisku toplotnu mo, potrebne predradnje koje bi omoguile viu efikasnost i smanjenje
negativnih uticaja na ivotnu sredinu. Ovi problemi posebno poganaju zemlje u tranziciji i razvoju,
kakva je Srbija. Kasni se s sprovoenjem mera za pravilno prikupljanje i korienje otpada, to ima
negativne ekoloke i ekonomske posledice.
Teko je proceniti koliinu ponovnog iskorienja otpada u vidu energije irom sveta jer zavisi
od toplotne moi, koja moe varirati u zavisnosti od sastava otpada. Plastika, papir i tekstil imaju vie
toplotne moi od ostalih sastavnih delova, od kojih neki i nisu gorivi. Stepen ponovnog iskorienja
zavisi i od energetske efikasnosti tehnologije koja se koristi. Energetski ekvivalent 170 miliona tona
komunalnog otpada koji se tretira insineracijom, iznosi oko 220 miliona barela nafte, tj, oko 600.000
barela dnevno. SAD dnevno troe oko 20 miliona barela nafte. Ovakav energetski doprinos omoguava
balansiranje energetskih potreba, posebno u zemljama OECD. Procenjuje se da bi energija koja je na
potencijalno na raspolaganju u 400 postrojenja za insineraciju u EU pokrila energetske potrebe 27
miliona stanovnika, to odgovara populaciji Danske, Finske i Holandije. Trite insineracije u EU 15
procenjeno je na 9 milijardi evra. U Japanu, 236 postrojenja za insineraciju proizvode energiju
ekvivalentno nuklearnoj elektrani. Trite sagorevanja u Japanu je procenjeno na 4 milijarde US$.
Neke zemlje imaju relativno visok odnos komunalnog otpada po stanovniku, koji se tretira
insineracijom. To je uglavnom sluaj u nekim azijskim zemljama, Japan i Singapur i nekim evropskim
Danska, vajcarska, Holandija, Norveka, vedska i Francuska, koje su su ovaj vid energije definisale
kao zelenu. Ostale zemlje kao to su Velika Britanija, SAD i Kanada nisu jo u potpunosti razvile
ovu delatnost. Evropska unija postavila je cilj da 12% ukupne primarne energije i 22,1% elektrine
energije, mora biti proizvedeno iz obnovljivih izvora do 2010. godine. Cilj je da se ogranii i stabilizuje

Bojovi Milan 303/2010

Fakultet inenjerskih nauka

organski udeo u otpadu, da se obezbedi gorivo koje se dobija iz otpada (Refuse Derived Fuel RDF)
i promovie razvoj ponovnog iskorienja otpada u vidu energije.
Korienje opasnog otpada i onog koji nije definisan kao opasan za dobijanje energije, danas je
veoma rasprostranjeno i podrazumeva insineraciju otpada radi dobijanja energije.
To moe da se definie kao korienje obnovljvih izvora energije, koje doprinosi smanjenju
emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bate i ispunjavanju zahteve definisane Kjoto protokolom.
Pri sprovonenju inisneracije otpada u veini sluajeva dobija se koliina energije, toplotne i/ili
elektrine, vea od one koja se koristi za rad postrojenja, tj. obavljanja osnovnog zadatka, uklanjanja,
odnosno neutralizacije otpada.
Trenutno u oko 35 zemalja postoji vie od 600 postrojenja za insineraciju u kojima se koristi
energija otpada. U ovim postrojenjima tretira se 170 miliona tona komunalnog otpada godinje, od ega
oko 70% u EU, Japanu i SAD-u.

Slika 1. Koliine komunalnog otpada tretiranog insineracijom u odabranim zemljama

(ukupno 124 miliona tona)
Deponovanje je trenutno u svetu najrasprostranjeniji metod tretmana otpada. U zemljama u
razvoju, ilegalno deponovanje i nezvanino recikliranje (zasnovano na radu najsiromanije gradske
populacije), jo uvek ostaje najpopularniji nain odlaganja otpada. Iako se deponovanje nalazi na
samom dnu hijerarhije upravljanja otpadom, predstavlja najzastupljeniji metod upravljanja otpadom i u
Bojovi Milan 303/2010

Fakultet inenjerskih nauka

panevropskim zemljama. U EU, 31% generisanog otpada se deponuje, 42% se reciklira, 6% se tretira
insineracijom u cilju dobijanja energije, a za 21% je neodreeno (podaci iz 19 zemalja lanica).
Dosledne informacije o metodama odlaganja otpada u EECCA (East Europe, Caucasus and Central
Asisa) i SEE zemljama nisu dostupne. Menutim, u Ruskoj federaciji deponovano je izmenu 40% i
57% ukupnog generisanog otpada iz industrije u periodu 2002 2004. godine.

Slika 2. Koliine komualnog otpada tretiranog insineracijom po stanovniku, u odabranim zemljama (kg
po stanovniku godinje)

Deponije komunalnog otpada omoguavaju proizvodnju biogasa razlaganjem (fermentacijom)

otpada. Ovako dobijeni biogas uglavnom se sastoji od metana i ugljen dioksida (gasovi sa najveim
uticajem na efekat staklene bate).
Kada se jednom sakupi, biogas se moe ponovno koristiti u vidu elektrine energije. U SAD-u,
340 od 2975 deponija iskoriava generisani biogas. Sakupljanje deponijskog gasa je sada obavezno i u
Evropi. ak i zastarele deponije treba modernizovati da bi se moglo obezbediti sakupljanje generisanog
biogasa. U budunosti bi razvoj deponija i bioreaktora trebalo poboljati tehniki i ekonomski, kao i sa
aspekta zatite ivotne sredine, sa ciljem unaprenenja proizvodnje biogasa.
Jednostavno je nemogue dobiti tane informacije o svim postrojenjima za iskoriavanje
deponijskog gasa irom sveta, zato to svega nekoliko zemalja ima centralizovane podatke. Ovo znai
da samo vlasnici postrojenja, konsultanti i/ili kompanije koji su dobro upoznati sa situacijom u
odrenenoj zemlji, mogu imati podatke o tim postrojenjima. U SAD su informacije dostupne preko
Bojovi Milan 303/2010

Fakultet inenjerskih nauka

Agencije za zatitu ivotne sredine SAD (US EPA) kroz program mogunosti iskorienja metana sa
deponija (Landfill Methane Outreach Program LMOP). Kanada, Environmental Canada
poseduje centralizovane informacije, dok u Velikoj Britaniji Biogas Association ima pregled
postrojenja za iskoriavanje deponijskog gasa.
Razvoj postrojenja za iskoriavanje deponijskog gasa poeo je 1975 godine u Kaliforniji. Neka
od tih prvih postrojenja su sada zatvorena, usled smanjenja produkcije gasa tokom godina do odrenene
granice, gde bi nastavak rada postrojenja postalo neprofitabilan. Ubrzo nakon toga, poeo je razvoj u
Evropi. Danas se vei broj postrojenja nalazi u Evropi nego u SAD-u (Tabela 1).
Kapacitet postrojenja u Evropi je nii nego u SAD-u. U svetu, danas postoji vie od 1150
postrojenja za iskoriavanje deponijskog gasa u energetske svrhe.
U Tabeli 1 je dat pregled postrojenja po zemljama. Ipak, informacije o nekim zemljama treba
uzimati sa rezervom, zato to nije bilo mogue pribaviti tane informacije iz svih zemalja. Ukupni
kapacitet postrojenja za iskoriavanje deponijskog gasa u svetu iznosi oko 3930 MW. Iako veina
postrojenja nije locirana u SAD-u, zbog velikih kapaciteta postrojenja koja se tamo nalaze, najvea
proizvodnja energije iz deponijskog gasa je upravo tamo (Tabela 1).

Tabela 1 Postrojenja za iskoriavanje deponijskog gasa u Svetu

(prikazano po regionima)
Tretiranje otpada se podstie sa ciljem smanjivanja emisija gasova koji izazivaju efekat staklene
bate. Kjoto protokol omoguava kompanijama u industrijalizovanim zemljama da dobiju sertifikate za
redukovanje emisija, investiranjem u efektivno smanjivanje nivoa gasova koji izazivaju efekat staklene
bate u zemljama u razvoju. Zbog toga Mehanizam istog Razvoja (Clean Development Mechanism
- CDM) koriste kompanije investirajui u zemlje u razvoju. Ve se krenulo sa realizacijom nekih
projekata, kao to su sakupljanje i sistemi proizvodnje obnovljive energije iz otpada. Metan proizveden
na deponijama moe se iskoristiti za dobijanje sertifikata za smanjenje emisije, koji zajedno sa
dozvoljenom trgovinom emisija CO2, predstavlja proizvode carbon trita formiranih u okviru Kjoto
protokola.
Bojovi Milan 303/2010

Fakultet inenjerskih nauka

1.2 Zato koristiti otpad u vidu energije?

Smanjenje zaliha mineralnih izvora energije nafte, prirodnog gasa i uglja je evidentno.
Poslednjih decenija, drutvo je postalo svesno i negativnih efekata koje izaziva debalans CO 2 i drugih
gasova koji uveavaju efekat staklene bate GHG (Greenhouse Gases). Reenje se vidi u veem
korienju novih i obnovljivih izvora energije (NOIE), u koje spada i korienje komunalnog vrstog
otpada kao energenta.
Najpre je reavan jednostavniji zadatak, da se obnovljivi izvori energije koriste za dobijanje
toplotne energije za grejanje i procesne potrebe. Poslednjih godina, sve vie se podstie proizvodnja
najplemenitijeg oblika energije elektrina energija. Dosadanja iskustva pokazala su da je
proizvodnja elektrine energije vetrogeneratorima i korienjem fotovoltanih elija skupa i zavisi od
raspoloivosti tih izvora. Pored korienja energetskih potencijala vodotokova i biomase, komunalni
vrsti otpad predstavlja jedan od najznaajnijih potencijalnih obnovljivih izvora energije.
Evropska unija proklamovala je obavezu korienja OIE Obnovljivih Izvora Energije. To je
definisano takozvanim Belim Papirom, a realizacija je podstaknuta podsticajnim merama. Belim
Papirom definisano je da EU do 2010. godine ostvari udeo primarne energije obnovljivih izvora
energije od najmanje 12%. U javnosti je manje poznato da je posebnom direktivom (Anonim, 2001.
godine) predvineno da udeo elektrine energije proizvedene iz obnovljivih izvora dostigne 22,1%. U
Tabeli 2 prikazan je oekivan doprinos pojedinih zemalja, starih lanica.

Tabela 2 Postojea, 1997, i planirana proizvodnja elektrine energije iz novih i obnovljivih izvora
energije (NOIEe) u starim lanicama EU (Anonim, 2001)

Bojovi Milan 303/2010

Fakultet inenjerskih nauka

1.3 Zakonski okvir za iskoriavanje otpada u vidu energije u EU

U zemljama Evropske Unije, okvir za sadanje podsticajne mere za iskoriavanje otpada u
vidu energije, a time i za gradnju postrojenja za iskoriavanje energetskog potencijala otpada,
postavljen je sledeim dokumentima:
1) Kjoto protokol konvencija Ujedinjenh nacija o klimatskim promenama, 1997. god.
2) Direktiva 2001/77/EC Evropskog parlamenta i Evropskog saveta od septembra 2001. god. O
promociji proizvodnje elektrine energije na svom energetskom tritu od obnovljivih izvora energije,
3) Direktiva 2003/87/EC Evropskog parlamenta i Evropskog Saveta od oktobra 2003. god. O
uspostavljanju mogunosti trgovanja emisijama gasova "staklene bate" menu zemljama Evropske
unije,
4) Direktiva 2003/96/EC Evropskog saveta od oktobra 2003. godine o reformi okvira za porez
na energetske proizvode i elektrinu energiju,
5) Direktiva1999/81/EC Evropske Unije o deponovanju otpada.
Potpisivanjem Kjoto protokola veliki broj zemalja u svetu preuzeo je obavezu da smanji emisiju
gasova sa efektom staklene bate (ugljen-dioksid, metan, azot-suboksid i odrenena jedinjenja fluora) za
5% tokom perioda 2008 2012. godine u odnosu na referentnu 1990. godinu. Zemlje Evropske Unije,
kao najrazvijenije zemlje sveta i kao najvei zaganivai po glavi stanovnika, preuzele su obavezu
smanjenja emisjije za 8%.
Najvanije delatnosti koje proizvode gasove sa efektom staklene bate su energetika i transport.
Pored poveanja energetske efikansosti, kao jedna izuzetno vana mera u ovoj delatnosti, korienje
obnovljivih izvora energije je druga znaajna mera koja treba da doprinese smanjenju emisije GHG.
Da bi stvorila uslove za smanjenje emisije GHG, Evropska unija je pripremila nekoliko
direktiva u odrenenoj meri obavezujuih smernica za svoje lanice. Najznaajnije direktive u ovoj
oblasti su pripremljene od 2001. do 2003. godine kako bi se u narednom periodu do 2008. godine
pripremile nacionalne strategije, zakoni i mere i razvili svi neophodni mehanizmi za ostvarivanje
postavljenog cilja, smanjenja emisije GHG za 8% u periodu od 2008 do 2012. godine.
Direktivom 2001/77/EC, zemlje Evropske Unije (EU-15) su postavile sebi cilj da do 2010.
Godine uee obnovljivih izvora energije u potronji i proizvodnji primarne energije bude najmanje
12%, i da udeo elektrine energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije bude najmanje 22,1% u
ukupnoj potronji elektrine energije u EU. Pored navedenih menunarodnih dokumenata, svaka zemlja
Evropske unije pripremila je zakone, propise i podsticajne mere za obimnije korienje biomase kao
goriva. Te mere odnose se kako na direktno podsticanje korisnika biomase kao goriva, tako i na
Bojovi Milan 303/2010

Fakultet inenjerskih nauka

proizvonae opreme, istraivake institucije i poveanje svesti svojih granana, a naroito mladih, o
znaaju korienja obnovljivih izvora energije.
Kada je u pitanju deponijski gas, u zemljama Evropske Unije nizom direktiva urenen je itav
sistem upravljanja otpadom, koji obuhvata i upravljanje deponijskim gasom. Direktivom o deponijama
99/31/EC, definisana je obaveza sakupljanja deponijskog gasa. Obavezu sakupljanja deponijskog gasa
koji se generie, i njegovog konvertovanja u upotrebnu energiju ili spaljivanja imaju kompanije koje su
odgovorne za upravljanje deponijama. Tako je deponijski gas svrstan u kategoriju obnovljivih izvora
energije sa jo veim znaajem, jer se njegovim korienjem dopunski reava i problem uklanjanja
negativnih efekata deponija, te eksplicitno doprinosi snienju emisije GHG.

1.4 Osnovi faktori u planiranju i sprovoenju

Nadalje su analizirani najznaajniji uticaji koji se moraju razmatrati i uzeti u obzir prilikom
planiranja bilo kojeg Waste-to-Energy (od otpada do energije) postrojenja, kao i za odabir
najpogodnije/najodrivije tehno-ekonomski prihvatljive tehnologije.

1.4.1 Cena sakupljanja i transporta otpada

Logistika sakupljanja/izdvajanja otpada i njegovog transporta do lokacije postrojenja su od
osnovne vanosti. Naknadno treba uzeti u obzir i trokove vezane za sakupljanje, izdvajanje i transport.
U specifinim sluajevima komunalnog vrstog otpada, trokovi sakupljanja i transporta esto
predstavljaju najvei udeo trokova tretmana, koji moe dostii i do 70%. Ovi trokovi u pojedinim
sluajevima, na primer odvoenje sanitarnog otpada do udaljenih lokacija, mogu da imaju odluujui
uticaj na neprihvatljivost neke tehnologije.

1.4.2 Kapacitet tretmana

Koliina otpada koja je dostupna predstavlja jo jedan od glavnih faktora koji zahtevaju
paljivo razmatranje. Tretmani velikog kapaciteta imaju prednosti kada su u pitanju veliki gradovi, gde
Bojovi Milan 303/2010

Fakultet inenjerskih nauka

se generiu velike koliine otpada. Tretmani malih kapaciteta predstavljaju pogodnije reenje kada su
koliine otpada koje se generiu male. Prednost ovakvih objekata je u njihovoj mogunosti da rade i
lako i brzo. Menutim, trokovi sakupljanja i transporta u ovom sluaju (obuhvataju iroko podruje)
zasigurno su vei nego u sluaju sakupljanja i transporta velikih koliina otpada iz odrenenih oblasti, i
trade off bi bio neophodan.

1.4.3 Lokalni uslovi - postojea praksa upravljanja otpadom

Izvodljivost Waste to Energy projekata kritino zavisi od dostupnih kao i potrebnih
koliina i samog kvaliteta otpada. S toga je bezuslovno neophodno obezbediti odgovarajue veze u
upravljanju otpadom, poevi od mesta generisanja, do konanog odlaganja. Praksa upravljanja
otpadom uglavnom zavisi od lokalnih ekonomskih i fizikih uslova, stope generisanja i sastava otpada.
Poslednja dva faktora takone odreuju potencijal iskorienja energije u okviru sistema upravljanja
otpadom. Lokalni socio ekonomski uslovi i postojea praksa upravljanja otpadom mogu koiti
odrenena reenja, koja su inae tehno ekonomski odriva. U suprotnom, u odrenenim sluajevima
postoji potreba za unaprenenjem postojeih praksi upravljanja otpadom, sa ciljem maksimimalnog
iskorienja energetskog potencijala. Na primer, otpadi razliitog kvaliteta iz razliitih aktivnosti esto
se meaju sa urbanim komunalnim otpadom. Neki od ovih tokova otpada imaju veoma visok procenat
organskih materija i samim tim visoki potencijal energetskog iskorienja. Zbog toga bi se trebalo
obezbediti da se ovakvi otpadi sakupljaju i transportuju direktno u objekte za tretman, sa ciljem
proizvodnje energije, te na taj nain spreiti njihovo meanje sa ostalim otpadima koji imaju nizak
energetski potencijal.
1.4.4 Fizike i hemijske karakteristike otpada
Paljiva procena procentualog udela biorazgradivih/sagorljivih konstituenata, vlanosti i
hemijskog sastava je neophodna za odabir najpogodnije tehnologije. Otpad biljaka iz dvorita i
prodavnica, poljoprivrednih i jedinica za proizvodnju hrane, sadri visoke koncentracije
biorazgradljivih materija, i pogodan je za iskorienje u vidu energije kroz anaerobnu dekompoziciju.
vrsti otpad koji ima veliki udeo produkata od papira i drveta, pogodan je
Za insineraciju kompozitni vrsti otpad u AP Vojvodini je okarakterisan uglavnom kao
biorazgradiv i nije veoma pogodan za insineraciju. Otpad je uglavnom bogat biorazgradivim
materijama i sadrajem vlage, i pogodan je za tretiranje anaerobnim putem na sanitarnim deponijama
ili u anaerobnim digestorima. U sluajevima kada otpad sadri visoki procenat gorivih materija, a nizak
udeo neorganskih, inertnih materija i vlage, moe da se obranuje insineracijom, gasifikacijom i
pirolizom.

1.4.5 Sezonske fluktuacije u kvalitetu i kvantitetu otpada

Bojovi Milan 303/2010

Fakultet inenjerskih nauka

Promena kvaliteta i kvantiteta ima vrlo veliki znaaj, jer bilo koji debalans izmenu dostupnosti
potrebne koliine i kvaliteta otpada i potrebe za energijom moe negativno uticati na izvodljivost
projekta. U sluajevima konverzije u toplotnu energiju, neophodna je upotreba u blizini postrojenja,
odmah nakon proizvodnje. Tehnologije prenosivih i akumulativnih naina konverzije energije gasifikacija/piroliza (konverzija u goriva), densifikacijom (konverzija u pelete goriva) - mogu da se
primenjuju u cilju neutralisanja nepovoljnih efekata takvog debalansa.

1.4.6 Odlaganje tretman nastalih nusprodukata/efluenata

Postupak odlaganja i tretmana krajnjih nusprodukata/efluenata unapred bi se trebao razmatrati.
Iskorienje pojedinih efluenata takone. To je, na primer, sluaj kod anaerobne digestije, kod koje se
70% ualznih materija isputa kao talog (digestivni mulj), ali tek nakon stabilizacije aerobnim
tretmanom moe se upotrebljavati kao kvalitetno nubrivo. Trebalo bi uvek imati na umu, prilikom
usvajanja bilo koje tehnologije, da komunalni vrsti otpad, iako nije klasifikovan kao opasan ili
toksian, moe takoe da sadri opasne komponente (rastvarae, boje, pesticide, kanalizacioni mulj,
patoloki otpad iz bolnica itd). Ispravno upravljanje otpadom zahteva da se takvi otpadni materijali
skladite, sakupljaju, transportuju i odlau odvojeno, prvenstveno nakon odgovarajueg tretmana, ime
bi takav otpad postao bezopasan. Mogunost prisustva toksinog i opasnog otpada u komunalnom
vrstom otpadu trebala bi biti paljivo ispitana i na propisan nain uzeta u razmatranje tokom njegovog
tretmana i projektovanja postrojenja. Udeo plastinih masa u komunalnom vrstom otpadu moe
iznositi 1% 10%. Plastini otpad je veoma rezistentan na procese biodegradacije, to ga ini
nepoeljnim za isputanje u ivotnu sredinu, a predstavlja poseban zadatak za itav sistem upravljanja
otpadom. Plastini otpad ima visoku toplotnu mo, to ga ini veoma pogodnim za insineraciju.
Menutim, kada PVC sagoreva, moe pod odrenenim uslovima proizvoditi dioksine i kisele gasove, to
iziskuje adekvatne dodatne mere.
1.4.7 Krajnja upotreba energije
Mogunost plasmana krajnjih produkata, elektrine i toplotne energije, od presudne je vanosti
prilikom ocenjivanja izvodljivosti projekta. To se, pre svega, odnosi na blizinu odgovarajuih objekata
javne elektrine mree, ali i potencijalnih korisnika toplotne energije.

1.4.8 Investicioni trokovi

Ova vrsta trokova zavisie od potrebne povrine lokacije, energetskih i drugih infrastrukturnih
potreba. Treba razmotriti i to koji su objekti u blizini, te kakav je potencijalni uticaj postrojenja na njih.

Bojovi Milan 303/2010

1
0

Fakultet inenjerskih nauka

1.4.9 Uticaj na ivotnu sredinu

Relativna procena razliitih opcija tehnologije sa aspekta zatite ivotne sredine je neophodna.
Osnovni usvojeni pristup bi trebao biti promovisanje ekoloki prihvatljivih naina odlaganja i
tehnologija tretmana, pri emu je dobit od proizvedene energije samo dodatni prihod. Posebno se mora
razmotriti da li odlaganje otpada moe da prouzrokuje zagaenje vode i vazduha u blizini deponije.
Posmatrano uopteno, najbolja tehnologija bila bila ona, koja bi produkovala najmanje nepoeljnih
materija, efluenata, a zahtevala najmanje povrine. Koliina produkovane energije je od manjeg
znaaja.

2.0 VRSTE OTPADA KOJE SE MOGU KORISTITI

2.1 Karakteristike vrstog komunalnog otpada
Celokupna industrijska delatnost, proizvodnja energije, poljoprivredna delatnost i aktivnosti u
komunalnoj infrastrukturi, osim svojih primarnih proizvoda, "proizvode" i otpadne gasovite, tene i
vrste materijale (komponente) koji direktno ugroavaju ivotnu sredinu. Negativan uticaj ovih
materijala moe se donekle ublaiti razvojem i korienjem efikasnijih tehnikih i tehnolokih procesa i
ureaja, bezbednim deponovanjem, stalnom i kvalitetnom kontrolom.
U ukupnom otpadu preovlauju industrijski i komunalni otpad, pri emu klasifikacija otpada
veoma mnogo varira od zemlje do zemlje, u zavisnosti od vaeih zakona i pravilnika. Uobiajeno je
da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva vrsti komunalni otpad ili
smee.
Masa i sastav otpada zavisi od brojnih faktora kao to su: klima, ekonomska razvijenost
posmatranog regiona, veliina grada, nain stanovanja i socijalne s pecifinosti, nain sakupljanja i
transporta vrstog komunalnog otpada, kao i vrsta industrijskih procesa od kojih potie otpad.
Dnevna (godinja) masa vrstog komunalnog otpada po stanovniku, razlikuje se od zemlje do
zemlje, pri emu je u razvijenim zemljama via (1,4 kg/st/dan) u odnosu na srednje razvijene ili
nerazvijene zemlje (0,2 - 0,7 kg/st/dan). U zemljama OECD, godinji porast nastalog vrstog
komunalnog otpada iznosi 1,7% a u zemljama EU 1%. Prosean porast nastajanja vrstog komunalnog
otpada u Srbiji je 1%.
Struktura odnosno sastav vrstog komunalnog otpada se znaajno promenio tokom poslednjih
pedesetak godina, pri emu je opadao udeo mineralnih komponenata kao sto je pepeo a poveavao se
udeo: hartije, plastike i stakla. Promena odnosa udela ovih komponenata u vrstom komunalnom
otpadu uslovljena je rastom udela ambalae u smeu (sve vee korisenje gotovih proizvoda
prehrambene industrije itd.), poveanim tiraom tampe, nainom grejanja itd.
Bojovi Milan 303/2010

1
1

Fakultet inenjerskih nauka

Na sastav otpada znaajno utie i godinje doba. Primeeno je poveanje udela otpada hrane u
jesenjem periodu, dok je tokom zime povean udeo mineralnih komponenata kao posledica
individualnog grejanja. Primetan porast vrednih odnosno reciklabilnih otpada u periodu decembar januar, moze se objasniti Boinim i Novogodinjim praznicima kada je znaajno poveana potronja
ambalae, papira, stakla i vetakih materijala.
Za izbor tehnologije i opreme za transportovanje, prijem, separaciju i usitnjavanje, sagorevanje
i deponovanje otpada veoma je znaajan frakcioni sastav vrstog komunalnog otpada. Da bi se tano
utvrdio frakcioni sastav cvrstog komunalnog otpada, merenja treba da se vre u toku cele godine.
Paljiva procena procentualog udela biorazgradivih/sagorljivih konstituenata, vlanosti i
hemijskog sastava je neophodna za odabir najpogodnije tehnologije. Otpad biljaka iz dvorita i
prodavnica, poljoprivrednih i jedinica za proizvodnju hrane, sadri visoke koncentracije
biorazgradljivih materija, i pogodan je za iskorienje u vidu energije kroz anaerobnu dekompoziciju.
vrsti otpad koji ima veliki udeo produkata od papira i drveta, pogodan je za insineraciju.
Kompozitni vrsti otpad u AP Vojvodini je okarakterisan uglavnom kao biorazgradiv i nije
veoma pogodan za insineraciju. Otpad je uglavnom bogat biorazgradivim materijama i sadrajem
vlage, i pogodan je za tretiranje anaerobnim putem na sanitarnim deponijama ili u anaerobnim
digestorima. U sluajevima kada otpad sadri visoki procenat gorivih materija, a nizak udeo
neorganskih, inertnih materija i vlage, moe da se obranuje insineracijom, gasifikacijom i pirolizom.

2.2 Fizike osobine komunalog otpada

2.2.1 Morfoloki sastav vrstih otpadaka
Morfoloki sastav komunalnog vrstog otpada u stvari predstavlja sadraj pojedinih vrsta
otpadaka u odnosu na ukupnu masu otpada. Odreuje se procenom na osnovu raspoloivih podataka za
gradove sa slinim stepenom standarda stanovnitva i iskustvenih podataka dobijenih od komunalne
organizacije koja se bavi prikupljanjem i distribucijom otpada ili ekperimentalno na osnovu
prosejavanja otpadaka na organizovanim deponijama. Morfoloki sastav industrijskog otpada odreuje
se na osnovu postojeih vrsta privrednih delatnosti u posmatranoj optini, stepena organizovanosti u
smislu odvajanja sekundarnih sirovina, primene reciklae, otkupa sekundarnih sirovina i postojee
discipline u proizvodnim pogonima.
2.2.2 Srednja gustina
Srednja gustina predstavlja jedan od osnovnih parametara za proraune vezane za broj i veliinu
kontejnera, broj i tipove transportnih sredstava, mehanizaciju potrebnu za rad na deponijama, odlaganje
otpadaka uopte, kao i za proraun veliine potrebnog prostora za deponovanje vrstih otpadaka.
Srednja gustina se odrenuje laboratorijskim putem na osnovu srednjeg uzorka, a izraava se u t/m 3 ili
kg/l.
Bojovi Milan 303/2010

1
2

Fakultet inenjerskih nauka

sr srednja gustina
m - masa otpadaka sa tarom
m - masa tare (t)
V - zapremina tare
Srednja gustina zavisi od srednje gustine pojedinih komponenata, morfolokog sastava i
vlanosti vrstih otpadaka.

Tabela 3 Gustine pojedinih tipova otpadaka. Izvor podataka: Osnovi upravljanja vrstim otpadom
Gustine pojedinih komponenata su promenljive i zavise od oblika otpada u kome se nalaze
pojedine komponnete (od dimenzija i kontura), od njihovih fiziko-hemijskih osobina, i od nivoa
prerade pre nego to su postale otpad. U tabeli 3 su date gustine pojedinih tipova otpadaka, odnosno
kompnenata, koje najee ine vrsti otpad koji dospeva na deponije.

2.2.3 Vlanost
Vlanost predstavlja vano svojstvo vrstih otpadaka za regulisanje biohemijskih procesa pri
tretiranju otpadaka, kao i dimenzionisanje transportnih sredstava, antikorozivnu zatitu istih, kao i za
izbor metoda dispozicije.
Bojovi Milan 303/2010

1
3

Fakultet inenjerskih nauka

Za utvrnivanje opte vlanosti vrstih otpadaka na bazi labaratorijskih podataka, koristi se

formula:

gde je:
W - opta vlanost (%)
m1 - prethodna masa uzorka (g)
m2 - masa apsolutno suvog uzorka (g)
V - zapremina uzorka (cm3).
Vlanost otpadaka iz domainstava zavisi od odnosa u masi pojedinih vrsta otpadaka, naroito
od osnovnih komponenata papira i otpadaka od hrane i njihove vlanosti kao i od uslova lokaliteta gde
se oni sakupljaju (uticaj klime). Vlanost otpadaka od domainstava se kree u granicama od 30 60%,
i najvea je u jesenje doba.
2.2.4 Toplotna mo
Toplotna mo vrstih otpadaka predstavlja vano svojstvo za konaan izbor metoda dispozicije,
i izraava se kroz kJ/kg. Ona se utvrnuje raunskim putem ili eksperimentalnim spaljivanjem. Toplotna
mo zavisi od sastava otpadaka i njihove mogunosti gorenja (dobre: papir, tekstil, plastine mase,
drveni otpaci i sl.;loe: metal, staklo, kamen i sl.). Na koliinu komponenata koje mogu da gore utie
stepen opremljenosti podruja koje se tretira, oblik grejanja, klimatski uslovi i sl. Sadraj komponenata
koje dobro gore u otpacima iz domainstva je 50 88%. Toplotna mo nekih vrsta otpadaka prikazana
je u Tabeli 4.

Tabela 4 Toplotna mo nekih vrsta otpadaka. Izvor podataka: Osnovi upravljanja vrstm otpadom

Bojovi Milan 303/2010

1
4

Fakultet inenjerskih nauka

2.3 Hemijski sastav otpada

Podaci o hemijskom sastavu komunalnog vrstog otpada dobijeni su pomou analize toka
supstanci u tri postrojenja za mehaniki tretmana otpada u Austriji (Skutan i Bruner, 2006. godine).
Ova analiza ne obuhvata analizu svog generisanog komunalnog vrstog otpada ve samo otpada koji
preostaje nakon primarne separacije.
Postrojenje u Oberpullendorf-u, jedno od postrojenja u kojima je vrena analiza, poseduje tri
razliitite jedinice za mehaniki tretman, tako da je u tom postrojenju analiza obavljena za sve tri
jedinice za tretman. Analizom tokova supstanci izvrena je indirektna analiza komunanog vrstog
otpada.
Izvrena je analiza hemijskog sastava izlaznih produkata iz postrojenja za mehaniki tretman,
kao i masenih bilansa (balansa) postrojenja. Preko masenog toka i koncentracije supstanci izraunat je
proseni hemijski sastav komunalnog vrstog otpada.
Svi izlazni produkti iz postrojenja za mehaniki tretman su uzorkovani. U svrhu analize grube
(krupne) frakcije, uzorkovano je nekoliko stotina kilograma. Prilikom merenja prosenih koncentracija
tekih metala, neophodno je uzimanje ovako velikih uzoraka (bez obzira na smanjenje heterogenosti
usled mehanikog tretmana). Vei komadi metala izdvojeni su iz svih uzoraka pre nego to su materijali
ustinjeni (iseeni) na komade veliine manje od 15 mm. Masa usitnjenih (iseenih) uzoraka smanjena
je na priblino 15 kg. Ovakvi uzorci od 15 kg, kao i izdvojeni metali su isueni i prebaeni u
laboratoriju. Laboratorijski uzorci su u tri koraka usitnjeni na komadie manje od 0,5 mm. Tokom ovog
tretmana, metali su ponovo izdvojeni. U uzorcima manjim od 0,5 mm analiziran je sadraj tekih
metala i fosfora pomou ICP-a, nakon mikrotalasne digestije. Analiza ugljenika, azota i fosfora
izvrena je analizom sagorevanja pomou infracrvene detekcije. Svi izdvojeni metali su runo sortirani
u zavisnosti od tipa materijala. Materijali koje nije bilo mogue identifikovati su rastvoreni u vodenom
medijumu, a zatim analizirani pomou ICP.
Zbog uzimanja u obzir sadraj metala u analizi ukupnog sadraja tekih metala, rezultati se
dosta razlikuju od podataka dostupnih u literaturi. Razlike se primeuju naroito u sadraju bakra,
cinka, hroma i nikla, koji su prisutni u proizvodima od metala tj. metaliziranim proizvodima (bakar u
elektrinoj opremi, bakar i cink u legurama mesinga, nikl i hrom u legurama nernajueg elika).
Dobijene vrednosti ukupnog sadraja vee su od do sada dokumentovanih vrednosti.

Bojovi Milan 303/2010

1
5

Fakultet inenjerskih nauka

Tabela 5 Hemijski sastav otpada

3.0 TEHNOLOGIJE ZA ISKORIENJE ENERGIJE IZ OTPADA

3.1 Osnovni postupci za energetsko korienje otpada
Energija se moe dobiti iz organske frakcije otpada, biorazgradive kao i ne biorazgradive,
preko dve osnovne metode:
1) Termohemijska konverzija - predstavlja termiku dekompoziciju organske materije, a kao
rezultat dobija se toplotna energija ili gorivo, gasovito, teno ili vrsto i
2) Biohemijska konverzija - ovaj proces se zasniva na enzimatskoj dekompoziciji organskih
materija pomou mikroorganizama, a kao rezultat dobija se metan.
Procesi termohemijske konverzije su pogodni kada je u re o tretmanu otpada koji sadri visok
udeo organskih materija koji nisu biorazgradivi, a sadraj vlage je relativno nizak. Najznaajniji
postupci su insineracija i piroliza/gasifikacija. Procesi biohemijske konverzije, sa druge strane,
pogodniji su za otpad koji sadri visoki udeo organskih biorazgradljivih materija i visok sadraj vlage.
Najznaajniji postupci su anaerobna digestija, kao i generisanje deponijskog gasa.

Bojovi Milan 303/2010

1
6

Fakultet inenjerskih nauka

3.2 Biohemijska konverzija

Postupak dobijanja biogasa je poznat u Kini i Indiji ve dugi niz godina, da bi se tek ezdesetih
godina ovog veka, sa nastankom energetske krize, poeo primenjivati u Evropi i Americi. Anaerobno
vrenje ini osnovu tehnolokog procesa dobijanja biogasa i predstavlja proces truljenja organskih
komponenata sadranih u biomasi, na odreenoj temperaturi i bez prisustva vazduha. Kao osnovna
sirovina za dobijanje biogasa koristi se stajnjak stoke sa poljoprivrednih gazdinstava. Osim biogasa,
kao proizvod nastaje i ubrivo za poljoprivredu. Teni stajnjak moe biti tean ili polutean, s obzirom
da se sastoji od ivotinjskih ekskremenata, ostataka hrane i tenosti od pranja staja a u zavisnosti od
naina gajenja stoke.
Produkcija gasa zavisi i od vrste stoke, pri emu je prosean prinos biogasa po stonoj jedinici uslovnom grlu (m3/danu): za krave muzare 0.85 - 1.55, goveda 0.51-1.02, svinje 0.9 - 3.97, ovce 0.28 0.96, konje 0.7 - 1.05 i pilie (brojlere) 1.53 - 2.86. Biogas se moe dobiti i iz otpadnih voda fabrika
alkohola, skroba, seera, prerade voa i povra, kanalizacionih voda (0.24 - 0.78 m3/kg organske suve
komponente), stabljika kukuruza (0.51 m3/kg organske suve komponente), deteline i trave (0.45 - 0.56
m3/kg organske suve komponente).
Biogas se sastoji od metana (55 - 70% zapreminski udeo), CO 2 (27 - 44%), vodonika (priblino
1%), sumpor-vodonika (priblino 3%) i azota. Donja toplotna mo biogasa iznosi 20 - 25 MJ/m 3, a
temperatura paljenja je 650 - 7500C. Relativno visoka toplotna mo ini ga interesantnim izvorom
energije, pri emu se u svim oblastima primene ponasa kao prirodni gas, ali su energetski rezultati koji
se postiu uvek nesto nii (koeficijenat korisnog dejstva pri zameni konvencionalnih goriva biogasom
iznosi 0.4 - 0.7).
Osim za zagrevanje vode u kotlovima (obino na samim stoarskim farmama) i motorima sa
unutranjim sagorevanjem, korienje biogasa za dobijanje elektrine energije postaje sve prihvatljivije
sa stanovita ekonomije i zatite ivotne sredine. U praksi se nalazi vei broj agregata za proizvodnju
elektrine energije snage 80 - 350kW. Donja granica ekonomskog korienja biogasa u proizvodnji
elektrine energije je pri snazi motora od 100 kW.
Karakteristike titpinog postrojenja instaliranog u vedskoj su:
protok otpada: 300001 fekalija i 5000 t organskog otpada godinje iz klanice,
rezervoar otpada: zapremine 800 m3 (100 t/dan),
vreme pasterizacije: 1 h na temperaturi od 70C,
reaktor: zapremina 2250 m3; temperatura reakcije 38C,
protok gasa: 3000 - 4000 m3/dan,
Bojovi Milan 303/2010

1
7

Fakultet inenjerskih nauka

proizvedena elektrina energija: 450 kW,

proizvedena toplota za grejanje: 636 kW (grejanje 350 stanova).
Iz gasa nastalog u reaktoru se izdvaja H2S, a zatim se gas sui. Osueni gas se gasovodom,
dugim 2 km vodi u gasni motor za proizvodnju elektrine energije. Deo gasa se mea sa prirodnim
gasom i sagoreva u vrelovodnim kotlovima.
Na osnovu ukupno procenjenog broja stoke u Republici Srbiji i mase stajnjaka koja se
proizvodi, godinja produkcija gasa bi mogla iznositi priblino 1.4 milijarde m3 gasa (pri 1.013.105 Pa i
00C), sto je ekvivalentno masi od 700000 t tenog goriva (nafte). S obzirom da se ne moe prikupiti sav
nastali stajnjak i kako je u naim uslovima veoma prisutan panjaki nain uzgoja stoke, realna
godinja produkcija gasa bi mogla iznositi 260 miliona m3 gasa, emu je ekivalentno 130000 t tenih
goriva.

3.3 Termohemijska konverzija

Sve stroije zakonske norme graenja odravanja ureenih deponija, tekoe pri proirenju
postojeih i izboru novih lokacija, nameu korienje termikih procesa u sklopu kompleksnog lanca
postupaka uklanjanja vrstog komunalnog otpada. Eksperimentalna ispitivanja karakteristika vrstog
komunalnog otpada iz naih gradova, kao i inostrana iskustva, pokazuju da postoji odreeni udeo
otpada koji se ne moe reciklirati a moe se ukloniti postupkom termike prerade sa iskorienjem
toplote i preiavanjem dimnih gasova.
Pri analizama postupaka sagorevanja smea usvaja se vrednost donje toplotne moi 6000 12000 kJ/kg. Industrijski otpad imaju manji maseni udeo vlage (1 - 50%), pri emu je vrednost donje
toplotne moi 5000 - 30000 kJ/kg.
Pri tome treba znati da:
otpad koji "proizvede" 70 stanovnika omoguava grejanje jednom stanovniku,
termika prerada 1 t otpada stvara 1.5 - 2 t pare niskog pritiska (20 bar, 300C),
termika prerada 1 t otpada stvara 300 - 350 kWh elektrine energije,
energetska vrednost 1 t otpada odgovara masi 150-250 kg ekstra lakog goriva.
Postupci prerade vrstog komunalnog otpada sa iskorienjem energije u cilju dobijanja tople
(procesne) vode i za proizvodnju elektrine energije su:
1) Sagorevanje u cilju korienja energije sadrane u dimnim gasovima,
Bojovi Milan 303/2010

1
8

Fakultet inenjerskih nauka

2) Piroliza-razgradnja otpada na visokim temperaturama u cilju dobijanja gasovitih, tenih i

vrstih produkata, koji sadre hemijsku energiju (gorivi gas, teno gorivo, polukoks, koks...),
3) Gasifikacija-razgradnja otpada na visokim temperaturama u cilju dobijanja gasovitih, tenih i
vrstih produkata, koji u sebi sadre hemijsku energiju (gorivi gas, teno gorivo, polukoks, koks, ... ),
pri emu se u reaktorski prostor, pored otpada, ubacuju vodena para, vazduh ili samo tehniki kiseonik
(zavisno ad postupka gasifikacije ).
Da bi se otpad mogao iskoristiti kao gorivo, potrebno ga je prethodno pripremiti za proces
sagorevanja. S obzirom da otpad sadrzi odredeni udeo komponenata koje predstavljaju sekundarne
sirovine (papir, tekstil, metali, plastine mase i sl.), kao i nesagorive komponente, pre postupka
sagorevanja potrebno je obaviti separaciju.

Zato savremena postrojenja za uklanjanje otpada sadre:

sistem za pregled i prethodnu separaciju otpada,
sistem za usitnjavanje,
sistem za magnetnu separaciju,
sistem za prosejavanje,
sistem za manipulaciju, transport otpada, izdvajanje materijala, pripremljenog ostatka za
sagorevanje i drugih komponenata.
Posle izdvajanja sekundarnih sirovina, organskih (za postupak kompostiranja) i nesagorljivih
komponenata, ostatak predvien za sagorevanje ima viu toplotnu mo, manju masu i zapreminu. Tako
pripremljen otpad se naziva gorivo od otpada . Tu meavinu treba razlikovati od ostatka dobijenog na
osnovu efikasnih postupaka separacije na mestu izvora nastajanja otpada. Preostali otpad iz procesa
primarne separacije nema svojstva povoljna za sagorevanje sa iskorienjem koliine toplote i obino
se odlaze na deponiju.
Neophodne karakteristike pri analizi otpada kao goriva su: homogenost, promena sastava,
frakciona analiza, specifina povrina, koeficijent provoenja toplote, temperatura paljenja i reaktivna
sposobnost, mogucnost skladitenja, nasipna gustina, udeo vlage i pepela, udeo isparljivih
komponenata, gornja i donja toplotna mo, taka topljenja pepela, hidrodinamiki otpor strujanju sloja i
udeo zagaujuih komponenata. Izlazne komponente iz procesa termike prerade zavise od
karakteristika otpada na ulazu u proces, reenja reaktora i pogonskih uslova.

Bojovi Milan 303/2010

1
9

Fakultet inenjerskih nauka

Slika 3 Mogui naini korienja energije iz otpada

4.0 SAGOREVANJE (INSINERACIJA)

Insineracija je proces kontrolisanog sagorevanja otpada, sa ciljem unitavanja ili
transformisanja otpada u sastojke koje su manje opasni, manje kabasti, i sastojke koje je lake
kontrolisati. Insineracija predstavlja proces koji se moe koristiti za tretiranje raznih tipova otpada,
ukljuujui komunalni vrsti otpad, komercijalni, kao i odrenene tipove industrijskog otpada. Pored
deponovanja, insineracija predstavlja najzastupljeniji postupak upravljanja vrstim komunalnim
otpadom.

Bojovi Milan 303/2010

2
0

Fakultet inenjerskih nauka

Slika 4 Postojenja za inseneraciju otpada

Pogodnosti postupka insineracije su:

1) Smanjenje zapremine i teine otpada, posebno kabastog vrstog otpada sa gorivim
sadrajem,
2) Destrukcija i detoksifikacija odrenenih tipova otpada, inei ih pogodnijim za kona-no
odlaganje: zapaljive kancerogene materije, patoloki kontaminirani materijali, toksina organska
jedinjenja, bioloki aktivni materijali koji mogu uticati na rad postrojenja za tretiranje otpadnih voda iz
kanalizacije,
3) Destrukcija organskih komponenti biorazgradivog otpada, koje nakon deponovanja direktno
generiu deponijski gas (LFG) i
4) Zamena fosilnih goriva.
Nedostaci insineracionih tehnologija uglavnom se odnose na tetnu emisiju produkata procesa,
zaganenje vazduha. U produktima insineracije nalaze se dioksini i teki metali, koji, ukoliko se ne
ukolone, imaju negativan uticaj na ivotnu sredinu. Zbog toga je u mnogim zemljama propisano koje
su granine vrednosti dozvoljene, te se odobrava gradnja i korienje samo onih postrojenja koja ih
ispunjavaju. Definisana su ogranienja i postupci za uklanjanje sledeih materija:
Bojovi Milan 303/2010

2
1

Fakultet inenjerskih nauka

1) vrste estice u produktima sagorevanja, letei pepeo,

2) Teki metali, kao to su iva, kadmijum, olovo, arsen, cink, hrom, bakar, nikl, itd u
produktima sagorevanja i pepelu,
3) Kiseli i korozivni gasovi kao to su hlorovodonik, fluorovodonik, sumpordioksid, i oksidi
azota,
4) Produkti nekompletnog sagorevanja, kao to su ugljen monoksid, dioksini, furani, i
policiklini aromatini ugljovodonici,
5) Kontaminirane otpadne vode i
6) Kontaminirani pepeo.
Jaki zagovornici ove tehnologije dokazuju da su standardi emisije u vazduh jasno i striktno
odreneni i da su ove tehnologije bezbedne. Na alost, i pored strogih propisa, jo uvek postoje mnoge
nepoznanice o dugoronim posledicama sprovonenja insineracije vrstog komunalnog otpada po
zdravlje ljudi.
Ostala pitanja i problemi koji se odnose na korienje insineracije kao postupka za tretiranje
otpada su:
1) Visoka ulaganja s reprekusijama na ekonomske pokazatelje,
2) Nefleksibilnost u izboru metode odlaganja otpada kada je odlueno da se otpad preranuje
insineracijom, te neophodnost uspostavljanja dugoronih ugovora,
3) Insinerator se projektuje na osnovu odrenene toplotne vrednosti otpada; uklanjanjem
materijala kao to su papir i plastika, radi recikliranja, toplotna mo se smanjuje, te se time menjaju
parametri rada insineratora.
Produkt insineracije su materijali koji se ubrajaju u opasne otpade, te je neophodno njihovo
pravilno odlaganje.
4.0.1 Tehnologije insineracije bez prethodnog sortiranja ili obrade
Komunalni vrsti otpad moe biti razliitog sastava i veliine. Sastoji se od organskih materija
(sagorivih materijala) i od neorganskih (nesagorivih) materija. Veliina estica moe biti razliita, od
praine do kabastih materijala, kao to su nametaj i razni kuni urenaji i aparati. Prosena donja
toplotna mo tipinog komunalnog vrstog otpada iznosi oko 10 MJ/kg. Odrenivanje toplotne moi i
drugih karakteristika komunalnog vrstog otpada definisano je u pred standardu CEN/TS 15359
Bojovi Milan 303/2010

2
2

Fakultet inenjerskih nauka

Solid recovered fuels Specification and classes. U tabeli 6 predstavljena je analiza toplotne moi
komponenata komunalnog vrstog otpada.
Za rad postrojenja za insineraciju elektrine snage 1 MW, potrebno je, u toku 24 h, oko 45 t
komunalnog vrstog otpada. Prema analizama sprovedenim u SAD, gradovi bi mogli da obezbede oko
10% potreba u elektrinoj energiji od komunalnog vrstog otpada. Takone, primenom insineracije,
smanjuje se povrina koja je potrebna za odlaganje vrstog komunalnog otpada, a cene tih povrina
neprekidno rastu.
Pored uobiajenih operativnih trokova, pri analizi ekonomskih pokazatelja postrojenja za
insineraciju mora se sprovesti analiza trokova ivotnog ciklusa. Ona obuhvata i trokove saniranja
postrojenja nakon prestanka rada.
Tipian kapacitet insineratora je 10 do 15 t otpada na sat, mada postoje i znatno manji, sa
uinkom od 1t na sat do 2 t na sat.

Tabela 6 Toplotna mo komponenti komunalnog vrstog otpada

Uspenot sagorevanja otpadnih materijala u insineratoru zavisi od vremena, temperature i
intenziteta meanja otpada i vazduha. Zahtevi koje treba da ispuni dobro postrojenje za insineraciju su:
1) Vreme zadravanja u pei - mora biti minimun 2 sekunde radi efektivnog sagorevanja
organskog materijala,
2) Prosena temperatura 850C (izmerena preko vremensko-temperaturnog profila kroz visinu
loita) i

Bojovi Milan 303/2010

2
3

Fakultet inenjerskih nauka

3) Meanje s vazduhom unutar komore za sagorevanje mora se obezbediti dobro meanje s

vazduhom, bez mrtvih zona; u suprotnom bi sagorevanje bilo nepotpuno, a emisija nepoeljnih
jedinjenja visoka.
Pogodnost primene zavisi od vrste i sastava otpada, a naroito od njegovih gorivih
karakteristika. Komunalni vrsti otpad, ija je vlanost ispod 60%, sadraj pepela ispod 25%, i udeo
lako isparljvih materija ne prelazi 50%, moe odravati sagorevanje bez ikakvih potreba za
dodavanjem pomonog goriva.
Na slici 5 dat je ematski prikaz tipinog insineratora. Operacije i koraci koji se odigravaju u
insineratoru za komunalni vrsti otpad su sledei:
1) Otpad je odloen u skladite, gde se uz pomo kranske dizalice uklanjaju preveliki delovi i
otpad mea da bi se ostvarila to bolja homogenost,
2) Uz pomo kranske dizalice, otpad se prebacuje u usipni ko s urenajem za doziranje, odakle
se obino pomou hidraulikog klipa ubacuje na sito,
3) Prosejava se i ubacuje u loite,
4) Primarni i sekundarni vazduh dozira se i ubacuje na vie mesta; sekundarni vazduh hladi
reetku i dogreva se (dobrim doziranjem i rasporedom primarnog i sekundarnog vazduha smanjuje se
koliina NOx u produktima sagorevanja, ali i udeo nesagorelih materija),
5) Pepeo se na kraju reetke prihvata i odvodi na daljnji tretman,
6) Produkti sagorevana zagrevaju vodu u razmenjivau toplote, a u pregrejau se generie para,
koja se dovodi do parne turbine, i
7) Ohlaeni produkti sagorevanja prolaze kroz merne urenaje za kontrolu zagaenja,
ukljuujui skrubere (radi uklanjanja kiselih gasova), elektrostatike talonike (radi uklanjanja praine)
i/ili filtera (radi uklanjanja finih estica) i ponekad aktivni ugljenik (za dodatnu kontrolu ive i
dioksina) pre isputanja u atmosferu.

Bojovi Milan 303/2010

2
4

Fakultet inenjerskih nauka

Slika 5 ematski prikaz insineratora

4.0.2 "Waterwall" tehnologija insineracije
Waterwall tehnologija se zasniva na insineraciji komunalnog vrstog otpada direktno u
loitu, obino bez bilo kakve prethodne prerade. Osnovni proizvod koji se dobija je para. Zbog
redukovanja veliine otpada, u nekim postrojenjima se pre procesa sagorevanja obavlja usitnjavanje.
Ovakva praksa olakava i ponovno korienje materijala. Ovo poveava investicione trokove opreme i
rada postrojenja. Ponovno korienje materijala predstavlja opciju uz pomo koje se postie raniji
povrat investicija. Razvrstavanjem/sortiranjem komunalnog vrstog otpada moe se smanjiti ili
eliminisati potreba za usitnjavanjem. Waterwall insineracija nije nova tehnologija. Ona datira jo pre
poetka II Svetskog rata u Evropi. Danas projektanti u Evropi favorizuju koncept od nekoliko malih
modularnih pei koje rade paralelno. U SAD je praksa da se koriste vea postrojenja, a ne modulne
jedinice.
4.0.3 Insineratori sa fluidizovanim slojem
Insineratori sa fluidizovanim slojem sastoje se od komore u kojoj se nalazi sloj peska ili nekog
slinog inertnog materijala. Kroz sloj peska prostrujava prethodno zagrejani vazduh, dovodei ga u
stanje lebdenja. U zagrejani sloj ubacuje se gorivo, otpad prethodno sagoreva. Povienjem temperature
dolazi do paljenja otpada. Uz pomo peska skida se pepeo s estica koje sagorevaju i ostvaruje bolje
meanje s vazduhom. Da bi sagorevanje bilo uspeno, otpad treba prethodno usitniti. Takoe,
temperatura topljenja pepela otpada mora da bude iznad radne temperature urenaja.
Prednosti sagorevanju u fluidiziranom sloju su:

Bojovi Milan 303/2010

2
5

Fakultet inenjerskih nauka

1) Ostvaruje se visoka efikasnost sagorevanja na relativno niskoj temperaturi, ak i 500 C,

2) Pri radu s temperaturom oko 850 C postiu se dobri rezultati, uklanjanje SO 2/SO3
(dodavanjem krenjaka ili dolomita),
3) Hlanenje sloja se odigrava sporo, tako da je mogue brzo ponovno paljenje 8 h do 16 h
nakon gaenja,
4) Dobra je fleksibilnost u pogledu doziranja otpada i
5) Ukoliko je urenaj dobro izolovan, ostvaruje se visok stepen iskorienja.
Nedostaci tehnologije:
1) Veliina estica otpada koji se dozira mora biti manja od 300 mm,
2) Za fluidizovanje sloja zrnastih estica neophodan je veliki protok vazduha,
3) Upravljanje sagorevanjem u fluidiziranom sloju je sloeno i
4) Mogue taloenje silicijumom materijala ljake, to ograniava radnu temperaturu na 850
C do 950 C.
Sistemi insineracije sa fluidizovanim slojem mogu veoma efektivno obavljati insineraciju
vlanih otpada kao i kanalizacionog i fekalnog mulja, koji se inae sagorevaju bez dodavanja
pomonog goriva. Na ovaj nain mogu se eliminisati problemi u koje spadaju i stvaranje tetnih
neprijatnih mirisa na deponijama, koji nastaju prilikom truljenja otpadaka i mulja. Pri sagorevanju
plastinih materijala, koji imaju izuzetno visoku toplotnu mo, pesak dobro rasporenuje toplotu. Kao
rezultat toga, ne dolazi do stvaranja klinkera, koji mogu biti formirani usled lokalno visokih
temperatura u razliitim delovima insineratora. Zbog toga je spaljivanje plastike u insineratorima
stabilan proces.
Ovo znai da se otpadi, ukljuujui i plastiku, mogu sakupljati i zatim bez ikakvih problema
spaljivati u insineratorima. Zbog visokog toplotnog kapaciteta peska, u insineratoru ne dolazi do
znaajne promene temperature ak i nakon njegovog gaenja. Kada u istom danu dolazi do ponovnog
paljenja insineratora, njegova unutranja temperatura dostie brzo vrednost radne temperature.

4.1 Kontrolisanje i smanjenje zagaenja vazduha

4.1.1 Produkti insineracije:
Bojovi Milan 303/2010

2
6

Fakultet inenjerskih nauka

1) Siftings fini materijali, ukljuujui pepeo, komadie metala, staklo keramika, i

nesagorele organske supstance, koje padaju kroz reetku,
2) Rezidual ostatak, talog, odnosi se na sve vrste materijale koji preostaju nakon
insineracije otpada; rezidual se uklanja kontinualno ili arno,
3) Klinker i letei pepeo - klinker koji iznosi 10% of the refuse input is the fused ashes, metal i
ostali nesagorljivi materijali sa reetke; koristi se kao komponenta u proizvodnji cementa, betona ili
prilikom izgradnje puteva; letei pepeo nastaje u urenaju za preiavanje gasa (skruberu); koliina
pepela koja nastaje obino se kree od 12 kg/t do 15 kg/t otpadaka; koristi se i za proizvodnju cementa,
betona cigli i prilikom izgradnje puteva i
4) Suspendovane vrste estice dimni gasovi sadre suspendovane vrste estice; uklanjanje
ovih estica moe se vriti uz pomo raznovrsne opreme; efikasnost fabrikih filtera iznosi blizu 100%,
dok efikasnost uklanjanja elektrostatikih filtera moe iznositi od 96% do 100%; skruberi sa mokrim
postupkom imaju efikasnost uklanjanja od 94% do 97%; ciklonski separatori su manje efikasni sa
efikasnou uklanjanja 60% do 65%, dok je efikasnost uklanjanja talonih komora samo 10% do 30%;
efikasnost uklanjanja Wetted baffle spray je 10% do 53%.
4.1.2 Preiavanje dimnih gasova
Kako su standardi kvaliteta vazduha postali mnogo stroiji, kontrola emisija iz postrojenja za
insineraciju i pirolizu postaje sve znaajniji faktor prilikom konstruisanja tih postrojenja. Glavni
sastojci gasova koji nastaju prilikom procesa sagorevanja, a koji su znaajni sa aspekta zaganenja
vazduha, su vrste estice, neprijatni mirisi, sumpor i oksidi azota. Postoje dva praktina naina za
kontrolisanje takvih emisija: (1) bolji dizajn i/ili proces sagorevanja i (2) upotreba dodatne opreme koja
moe sluiti kao urenaj za sakupljanje ili uklanjanje sa ciljem smanjenja emisija odrenene supstance.
Najvaniji polutanti vazduha koji nastaju prilikom sagorevanja vrstih goriva su estice.
Emisije potpuno oksidovanih gasova kao to je SO 2 i NOx obino ne predstavljaju problem, dok se
problem nesagorivih produkata sagorevanja, kao to su ugljovodonici, koji mogu izazvati neprijatne
mirise, moe reiti boljim kontrolisanjem procesa oksidacije.

5.0 ZAKLJUAK
Tehniki progres zahteva tehnologije prerade otpada koje, pored zadovoljenja proizvodno tehnikih i ekonomskih parametara, zadovoljavaju i parametre zatite ivotne sredine. Time se
rastereuju postojee i budue deponije, manje se koriste fosilna goriva za proizvodnju elektrine
energije i smanjuje zagaenje nastalo eksploatacijom i preradom primarnih sirovina.

Bojovi Milan 303/2010

2
7

Fakultet inenjerskih nauka

Potencijali i mogunosti ponovnog korienja otpadnih materijala u Srbiji su velike. Analize
pokazuju da se samo u Beogradu svake godine preko 130000 t sekundarnih sirovina deponuje. Sa
stanovita recikliranja posebno su interesantni metalni otpad, stakleni kr, stari papir. Za nau zemlju,
izrazito okrenutu poljoprivredi i turizmu (ili je to bar nekad bila) posebno znaajni su postupci
korienja organskog otpada i dobijanja komposta ili biogasa.
Iskustva inostranih gradova i dosadanja ispitivanja pokazuju da postoji odreeni udeo otpada
koji se ne moze reciklirati ali se veoma pogodno moe ukloniti postupkom sagorevanja sa
iskorienjem toplote ("energetska" reciklaa). Za ovakve postupke mogli bi se iskoristiti postojei
termoenergetski objekti, prvenstveno cementare, termoelektrane, toplane i energane, uz neohodne
rekonstrukcije i ugradnje ureaja za preiavanje dimnih gasova.
Veliki broj do sada izgraenih postrojenja u svetu i planiranje novih, ukazuju da je ovaj nain
uklanjanja otpadaka, nakon izdvajanja kvalitetnih materijala, prihvatljiv sa ekonomskog stanovita i
stanovita zatite ivotne sredine, te bi se mogao uzeti u razmatranje i u naim gradovima. Potreba za
efikasnijim razvojem Srbije i ukljuivanje u svetske privredne, strune, naune i ekoloke tokove
zahteva efikasnije korienje i upravljenje otpadom. U tom cilju neophodno je ukljuivanje velikog
broja uspenih kompanija, u novi ciklus proizvodnje. Time e se zaposliti novi radnici, dobie se velika
masa sekundarnih sirovina, privreda e dobiti novi zamajac a ivotna sredina e biti znatno manje
ugroena.

LITERATURA
Upravljanje vrstim otpadom (Skripta sa materijalom za kurs Tehnologije i oprema za deponovanje
otpada) dr Neboja Jovii
Upravljanje vrstim otpadom (skripta) Dr Goran Vuji, docent
vrsti komunalni otpad (seminarski rad) Bratimir Nei

Bojovi Milan 303/2010

2
8

Fakultet inenjerskih nauka

SADRAJ
1.0 OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE

1.1 Korienje komunalnog vrstog otpada u energetske svrhe

Bojovi Milan 303/2010

2
9

Fakultet inenjerskih nauka

1.2 Zato koristiti otpad u vidu energije?

1.3 Zakonski okvir za iskoriavanje otpada u vidu energije u EU

1.4 Osnovi faktori u planiranju i sprovodenju

1.4.1 Cena sakupljanja i transporta otpada

1.4.2 Kapacitet tretmana

1.4.3 Lokalni uslovi - postojea praksa upravljanja otpadom

1.4.4 Fizike i hemijske karakteristike otpada

1.4.5 Sezonske fluktuacije u kvalitetu i kvantitetu otpada

1.4.6 Odlaganje tretman nastalih nusprodukata/efluenata

1.4.7 Krajnja upotreba energije

1.4.8 Investicioni trokovi

1.4.9 Uticaj na ivotnu sredinu

2.0 VRSTE OTPADA KOJE SE MOGU KORISTITI

2.1 Karakteristike vrstog komunalnog otpada

2.2 Fizike osobine komunalog otpada

10

2.2.1 Morfoloki sastav vrstih otpadaka

10

2.2.2 Srednja gustina

11

2.2.3 Vlanost

12

2.2.4 Toplotna mo

12

2.3 Hemijski sastav otpada

13

3.0 TEHNOLOGIJE ZA ISKORIENJE ENERGIJE IZ OTPADA

14

3.1 Osnovni postupci za energetsko korienje otpada

14

Bojovi Milan 303/2010

3
0

Fakultet inenjerskih nauka

3.2 Biohemijska konverzija

14

3.3 Termohemijska konverzija

16

4.0 SAGOREVANJE (INSINERACIJA)

18

4.0.1 Tehnologije insineracije bez prethodnog sortiranja ili obrade

19

4.0.2 "Waterwall" tehnologija insineracije

22

4.0.3 Insineratori sa fluidizovanim slojem

22

4.1 Kontrolisanje i smanjenje zagadenja vazduha

23

4.1.1 Produkti insineracije

23

4.1.2 Preiavanje dimnih gasova

23

5.0 ZAKLJUCAK

24

LITERATURA

25

Bojovi Milan 303/2010

3
1