Fakultet inenjerskih nauka

Univerzitet u Kragujevcu

Predmet:

Upravljanje otpadom
Tema:

OTPAD KAO IZVOR ENERGIJE

Studenti:

Profesror:

Aleksandar Radovanovi 326/2013

Jovii Neboja

SADRAJ

9.1 OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE ...................................................................................... 4

9.1.1 ZATO KORISTITI OTPAD U VIDU ENERGIJE?......................................................................... 4
9.1.2 KORIENJE KOMUNALNOG VRSTOG OTPADA U ENERGETSKE SVRHE ................................ 5
9.1.3 SAKUPLJANJE OTPADA ......................................................................................................... 8
9.1.4 OSNOVNI FAKTORI U PLANIRANJU I SPROVOENJU .............................................................. 8
9.1.5 ZAKONSKI OKVIR ZA ISKORIAVANJE OTPADA U VIDU ENERGIJE U EU .............................. 9
9.2 VRSTE OTPADA KOJE SE MOGU KORISTITI ................................................................ 10
9.2.1 KARAKTERISTIKE VRSTOG KOMUNALNOG OTPADA ......................................................... 10
9.2.2 FIZIKE OSOBINE KOMUNALOG OTPADA ............................................................................ 11
9.2.2.1 Morfoloki sastav vrstih otpadaka ........................................................................... 11
9.2.2.2 Srednja gustina .......................................................................................................... 11
9.2.2.3 Vlanost ..................................................................................................................... 12
9.2.2.4 Toplotna mo ............................................................................................................. 12
9.2.3 HEMIJSKI SASTAV OTPADA ................................................................................................ 13
9.3 TEHNOLOGIJE ZA ISKORIENJE ENERGIJE IZ OTPADA ......................................... 15
9.3.1 OSNOVNI POSTUPCI ZA ENERGETSKO KORIENJE OTPADA ............................................... 15
9.3.2 BIOHEMIJSKA KONVERZIJA ................................................................................................ 15
9.3.3 TERMOHEMIJSKA KONVERZIJA .......................................................................................... 16
9.4 SAGOREVANJE (INSINERACIJA) ..................................................................................... 19
9.4.1 TEHNOLOGIJE INSINERACIJE BEZ PRETHODNOG SORTIRANJA ILI OBRADE .......................... 20
9.4.2 "WATERWALL" TEHNOLOGIJA INSINERACIJE ..................................................................... 22
9.4.3 INSINERATORI SA FLUIDIZOVANIM SLOJEM ........................................................................ 22
9.4.4 KONTROLISANJE I SMANJENJE ZAGAENJA VAZDUHA ....................................................... 23
9.4.4.1 Produkti insineracije: ................................................................................................. 23
9.4.4.2 Preiavanje dimnih gasova ..................................................................................... 24
9.5 PIROLIZA .............................................................................................................................. 25
9.6 GASIFIKACIJA ..................................................................................................................... 29
9.7 ANAEROBNA DIGESTIJA .................................................................................................. 32
9.7.1 TEHNOLOGIJA ANAEROBNE DIGESTIJE ............................................................................... 32
9.7.2 SUPSTRAT KAO KLJUNI FAKTOR ....................................................................................... 32
9.7.3 EVROPSKI POTENCIJAL DIGESTIJE ORGANSKOG OTPADA .................................................... 34
9.7.4 POTENCIJAL SRBIJE DIGESTIJE ORGANSKOG OTPADA ......................................................... 34
9.7.5 PERSPEKTIVA ANAEROBNE DIGESTIJE ................................................................................ 35
9.7.6 KORIENJE IZDVOJENOG MATERIJALA IZ PROCESA ANAEROBNE DIGESTIJE ..................... 35

9.7.7 NEPOVOLJNI UTICAJI MEHANIKO-BIOLOKOG TRETMANA OTPADA NA ZDRAVLJE I

OKOLINU .................................................................................................................................... 35
9.7.8 TROKOVI PRERADE OTPADA ANAEROBNOM DIGESTIJOM .................................................. 36
9.8 DEPONIJSKI GAS ................................................................................................................. 37
9.8.1 SASTAV DEPONIJSKOG GASA.............................................................................................. 40
9.8.2 HEMIJSKI PROCESI U DEPONIJI PRI STVARANJU DEPONIJSKOG GASA ................................... 42
REFERENCE: .............................................................................................................................. 44

9.1 OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE

9.1.1 Zato koristiti otpad u vidu energije?
Smanjenje zaliha mineralnih izvora energije nafte, prirodnog gasa i uglja je evidentno.
Poslednjih decenija, drutvo je postalo svesno i negativnih efekata koje izaziva debalans CO2 i
drugih gasova koji uveavaju efekat staklene bate GHG (Greenhouse Gases). Reenje se
vidi u veem korienju novih i obnovljivih izvora energije (NOIE), u koje spada i korienje
komunalnog vrstog otpada kao energenta.
Najpre je reavan jednostavniji zadatak, da se obnovljivi izvori energije koriste za
dobijanje toplotne energije za grejanje i procesne potrebe. Poslednjih godina, sve vie se
podstie proizvodnja najplemenitijeg oblika energije elektrina energija. Dosadanja iskustva
pokazala su da je proizvodnja elektrine energije vetrogeneratorima i korienjem fotovoltanih
elija skupa i zavisi od raspoloivosti tih izvora. Pored korienja energetskih potencijala
vodotokova i biomase, komunalni vrsti otpad predstavlja jedan od najznaajnijih potencijalnih
obnovljivih izvora energije.
Evropska unija proklamovala je obavezu korienja OIE Obnovljivih Izvora Energije.
To je definisano takozvanim Belim Papirom, a realizacija je podstaknuta podsticajnim merama.
Belim Papirom definisano je da EU do 2010. godine ostvari udeo primarne energije obnovljivih
izvora energije od najmanje 12%. U javnosti je manje poznato da je posebnom direktivom
(Anonim, 2001. godine) predvineno da udeo elektrine energije proizvedene iz obnovljivih
izvora dostigne 22,1%. U Tabeli 1 prikazan je oekivan doprinos pojedinih zemalja, starih
lanica.
Tabela 1 Postojea, 1997, i planirana proizvodnja elektrine energije iz novih i obnovljivih
izvora energije (NOIEe) u starim lanicama EU (Anonim, 2001)

Od jedne tone otpada mogue je dobiti 650 kilovatasova elektrine energije. Stepen
iskorienosti otpada za elektrinu energije je 25 do 30 odsto, a za toplotnu energiju od 75 do 80
odsto. Toplotna vrednost otpada raste sa stepenom nejgove reciklae, budui da u osnovnom
obliku otpad i nema posebno visoku vrednost.
4

9.1.2 Korienje komunalnog vrstog otpada u energetske svrhe

Ma kako neobino ili ak neverovatno zvualo, deponije, otpad, ubre i kanalizacija e biti
vani izvori energije u budunosti. Ta budunost je ve stigla u razvijene zemlje Evropske unije
koje koriste veliki deo otpada kao energent, za grejanje gradova ili proizvodnju elektrine
energije, a prema strategiji EU do 2020. godine alternativni izvori energije dobie jo vie na
znaaju.
Porast cena energenata, ostvarenje manje zavisnosti od uvoza energenata, kontrola
gasova koji izazivaju efekat staklene bate - GHG (Greenhouse Gases), u saglasnosti sa Kjoto
protokolom i smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu su razlozi za istraivanje i razvoj
postupaka za ponovno iskorienje otpada irom sveta. Osim ekonomskih efekata, glavni razlozi
koji ograniavaju razvoj ponovnog iskorienja otpada su kulturoloki, ali i to to su za
energetsko korienje otpada koji po pravilu ima nisku toplotnu mo, potrebne predradnje koje bi
omoguile viu efikasnost i smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu. Ovi problemi
posebno poganaju zemlje u tranziciji i razvoju, kakva je Srbija. Kasni se s sprovoenjem mera za
pravilno prikupljanje i korienje otpada, to ima negativne ekoloke i ekonomske posledice.
Teko je proceniti koliinu ponovnog iskorienja otpada u vidu energije irom sveta jer
zavisi od toplotne moi, koja moe varirati u zavisnosti od sastava otpada. Plastika, papir i tekstil
imaju vie toplotne moi od ostalih sastavnih delova, od kojih neki i nisu gorivi. Stepen
ponovnog iskorienja zavisi i od energetske efikasnosti tehnologije koja se koristi. Energetski
ekvivalent 170 miliona tona komunalnog otpada koji se tretira insineracijom, iznosi oko 220
miliona barela nafte, tj, oko 600.000 barela dnevno. SAD dnevno troe oko 20 miliona barela
nafte. Ovakav energetski doprinos omoguava balansiranje energetskih potreba, posebno u
zemljama OECD. Procenjuje se da bi energija koja je na potencijalno na raspolaganju u 400
postrojenja za insineraciju u EU pokrila energetske potrebe 27 miliona stanovnika, to odgovara
populaciji Danske, Finske i Holandije. Trite insineracije u EU 15 procenjeno je na 9 milijardi
evra. U Japanu, 236 postrojenja za insineraciju proizvode energiju ekvivalentno nuklearnoj
elektrani. Trite sagorevanja u Japanu je procenjeno na 4 milijarde US$.
Neke zemlje imaju relativno visok odnos komunalnog otpada po stanovniku, koji se
tretira insineracijom. To je uglavnom sluaj u nekim azijskim zemljama, Japan i Singapur i
nekim evropskim Danska, vajcarska, Holandija, Norveka, vedska i Francuska, koje su su
ovaj vid energije definisale kao zelenu. Ostale zemlje kao to su Velika Britanija, SAD i
Kanada nisu jo u potpunosti razvile ovu delatnost. Evropska unija postavila je cilj da 12%
ukupne primarne energije i 22,1% elektrine energije, mora biti proizvedeno iz obnovljivih
izvora do 2010. godine. Cilj je da se ogranii i stabilizuje organski udeo u otpadu, da se obezbedi
gorivo koje se dobija iz otpada (Refuse Derived Fuel RDF) i promovie razvoj ponovnog
iskorienja otpada u vidu energije.
Korienje opasnog otpada i onog koji nije definisan kao opasan za dobijanje energije,
danas je veoma rasprostranjeno i podrazumeva insineraciju otpada radi dobijanja energije.
To moe da se definie kao korienje obnovljvih izvora energije, koje doprinosi
smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bate i ispunjavanju zahteve definisane
Kjoto protokolom. Pri sprovonenju inisneracije otpada u veini sluajeva dobija se koliina
energije, toplotne i/ili elektrine, vea od one koja se koristi za rad postrojenja, tj. obavljanja
osnovnog zadatka, uklanjanja, odnosno neutralizacije otpada.

Trenutno u oko 35 zemalja postoji vie od 600 postrojenja za insineraciju u kojima se

koristi energija otpada. U ovim postrojenjima tretira se 170 miliona tona komunalnog otpada
godinje, od ega oko 70% u EU, Japanu i SAD-u.

Slika 1. Koliine komunalnog otpada tretiranog insineracijom u odabranim zemljama

(ukupno 124 miliona tona)
Deponovanje je trenutno u svetu najrasprostranjeniji metod tretmana otpada. U zemljama
u razvoju, ilegalno deponovanje i nezvanino recikliranje (zasnovano na radu najsiromanije
gradske populacije), jo uvek ostaje najpopularniji nain odlaganja otpada. Iako se deponovanje
nalazi na samom dnu hijerarhije upravljanja otpadom, predstavlja najzastupljeniji metod
upravljanja otpadom i u panevropskim zemljama. U EU, 31% generisanog otpada se deponuje,
42% se reciklira, 6% se tretira insineracijom u cilju dobijanja energije, a za 21% je neodreeno
(podaci iz 19 zemalja lanica). Dosledne informacije o metodama odlaganja otpada u EECCA
(East Europe, Caucasus and Central Asisa) i SEE zemljama nisu dostupne. Menutim, u
Ruskoj federaciji deponovano je izmenu 40% i 57% ukupnog generisanog otpada iz industrije u
periodu 2002 2004. godine.

Slika 2. Koliine komualnog otpada tretiranog insineracijom po stanovniku, u odabranim

zemljama (kg po stanovniku godinje)

Deponije komunalnog otpada omoguavaju proizvodnju biogasa razlaganjem

(fermentacijom) otpada. Ovako dobijeni biogas uglavnom se sastoji od metana i ugljen
dioksida (gasovi sa najveim uticajem na efekat staklene bate).
Kada se jednom sakupi, biogas se moe ponovno koristiti u vidu elektrine energije. U
SAD-u, 340 od 2975 deponija iskoriava generisani biogas. Sakupljanje deponijskog gasa je
sada obavezno i u Evropi. ak i zastarele deponije treba modernizovati da bi se moglo obezbediti
sakupljanje generisanog biogasa. U budunosti bi razvoj deponija i bioreaktora trebalo poboljati
tehniki i ekonomski, kao i sa aspekta zatite ivotne sredine, sa ciljem unaprenenja proizvodnje
biogasa.
Jednostavno je nemogue dobiti tane informacije o svim postrojenjima za iskoriavanje
deponijskog gasa irom sveta, zato to svega nekoliko zemalja ima centralizovane podatke. Ovo
znai da samo vlasnici postrojenja, konsultanti i/ili kompanije koji su dobro upoznati sa
situacijom u odrenenoj zemlji, mogu imati podatke o tim postrojenjima. U SAD su informacije
dostupne preko Agencije za zatitu ivotne sredine SAD (US EPA) kroz program mogunosti
iskorienja metana sa deponija (Landfill Methane Outreach Program LMOP). Kanada,
Environmental Canada poseduje centralizovane informacije, dok u Velikoj Britaniji Biogas
Association ima pregled postrojenja za iskoriavanje deponijskog gasa.
Razvoj postrojenja za iskoriavanje deponijskog gasa poeo je 1975 godine u
Kaliforniji. Neka od tih prvih postrojenja su sada zatvorena, usled smanjenja produkcije gasa
tokom godina do odrenene granice, gde bi nastavak rada postrojenja postalo neprofitabilan.
Ubrzo nakon toga, poeo je razvoj u Evropi. Danas se vei broj postrojenja nalazi u Evropi nego
u SAD-u (Tabela2).
Kapacitet postrojenja u Evropi je nii nego u SAD-u. U svetu, danas postoji vie od 1150
postrojenja za iskoriavanje deponijskog gasa u energetske svrhe.
U Tabeli 1 je dat pregled postrojenja po zemljama. Ipak, informacije o nekim zemljama
treba uzimati sa rezervom, zato to nije bilo mogue pribaviti tane informacije iz svih zemalja.
Ukupni kapacitet postrojenja za iskoriavanje deponijskog gasa u svetu iznosi oko 3930 MW.
Iako veina postrojenja nije locirana u SAD-u, zbog velikih kapaciteta postrojenja koja se tamo
nalaze, najvea proizvodnja energije iz deponijskog gasa je upravo tamo (Tabela 2).
Tabela 2Postrojenja za iskoriavanje deponijskog gasa u Svetu (prikazano po regionima)

Tretiranje otpada se podstie sa ciljem smanjivanja emisija gasova koji izazivaju efekat
staklene bate. Kjoto protokol omoguava kompanijama u industrijalizovanim zemljama da
dobiju sertifikate za redukovanje emisija, investiranjem u efektivno smanjivanje nivoa gasova
7

koji izazivaju efekat staklene bate u zemljama u razvoju. Zbog toga Mehanizam istog Razvoja
(Clean Development Mechanism - CDM) koriste kompanije investirajui u zemlje u razvoju.
Ve se krenulo sa realizacijom nekih projekata, kao to su sakupljanje i sistemi proizvodnje
obnovljive energije iz otpada. Metan proizveden na deponijama moe se iskoristiti za dobijanje
sertifikata za smanjenje emisije, koji zajedno sa dozvoljenom trgovinom emisija CO2, predstavlja
proizvode carbon trita formiranih u okviru Kjoto protokola.

9.1.3 Sakupljanje otpada

Pod pojmom sakupljanje otpada podrazumeva se uklanjanje otpada sa mesta nastanka i
njegov transport do mesta odlaganja deponije, ili mesta njegove obrade postrojenje za tretman
otpada. Sakupljanje otpada moe u pojedinim sluajevima da bude izuzetno kompleksan problem
s obzirom da promenljivost koliine generisanog otpada tokom vremena u nekoj sredini, usled
lokalnih karakteristika koje se mogu ogledati u lakem ili teem pristupu lokacijama za
sakupljanje otpada i drugih karakteristika lokalnog karaktera. Pravilno sakupljanje svih vrsta
otpada, pa i komunalnog podrazumeva odvojeno sakupljanje razliitih vrsta otpada u
konkretnom sluaju odvojeno sakupljanje komunalnog od industrijskog, medicinskog i drugih
vrsta otpada, koji ne bi trebalo da se meaju i zajedno odlau na deponiju. Sem malih izuzetaka u
Srbiji se ne obavlja posebno sakupljanje pomenutih vrsta otpada, a ak ako se to i uini sav otpad
na kraju zajedno biva odloen na deponiju. Trenutno na tritu postoji veliki broj razliitih
kontejnera, kanti, kesa i drugi posuda za sakupljanje. Jednostavniji i ekonominiji sistem
sakupljanja otpada iziskuje standardizovanje posuda za sakupljanje, osnosno korienje nekoliko
razliitih veliina koje e biti odabrane pre svega u zavisnosti od oblika stanovanja
(individualno, vie domainstava), ali i dinamike sakupljanje.

9.1.4 Osnovni faktori u planiranju i sprovoenju

Osnovni najznaajniji faktori koji se moraju razmatrati i uzeti u obzir prilikom planiranja
bilo kojeg Waste-to-Energy (od otpada do energije) postrojenja, kao i za odabir najpogodnije
tehno-ekonomski prihvatljive tehnologije su:

Cena sakupljanja i transporta otpada

Kapacitet tretmana

Lokalni uslovi - postojea praksa upravljanja otpadom

Fizike i hemijske karakteristike otpada

Sezonske fluktuacije u kvalitetu i kvantitetu otpada

Odlaganje tretman nastalih nusprodukata/efluenata

Krajnja upotreba energije

Investicioni trokovi

Uticaj na ivotnu sredinu

9.1.5 Zakonski okvir za iskoriavanje otpada u vidu energije u EU

U zemljama Evropske Unije, okvir za sadanje podsticajne mere za iskoriavanje otpada
u vidu energije, a time i za gradnju postrojenja za iskoriavanje energetskog potencijala otpada,
postavljen je sledeim dokumentima:
Kjoto protokol konvencija Ujedinjenh nacija o klimatskim promenama, 1997. god.

Direktiva 2001/77/EC Evropskog parlamenta i Evropskog saveta od septembra 2001.

god. O promociji proizvodnje elektrine energije na svom energetskom tritu od
obnovljivih izvora energije,

Direktiva 2003/87/EC Evropskog parlamenta i Evropskog Saveta od oktobra 2003. god.

O uspostavljanju mogunosti trgovanja emisijama gasova "staklene bate" menu
zemljama Evropske unije,

Direktiva 2003/96/EC Evropskog saveta od oktobra 2003. godine o reformi okvira za

porez na energetske proizvode i elektrinu energiju,

Direktiva1999/31/EC Evropske Unije o deponovanju otpada.

9.2 VRSTE OTPADA KOJE SE MOGU KORISTITI

9.2.1 Karakteristike vrstog komunalnog otpada
Celokupna industrijska delatnost, proizvodnja energije, poljoprivredna delatnost i
aktivnosti u komunalnoj infrastrukturi, osim svojih primarnih proizvoda, "proizvode" i otpadne
gasovite, tene i vrste materijale (komponente) koji direktno ugroavaju ivotnu sredinu.
Negativan uticaj ovih materijala moe se donekle ublaiti razvojem i korienjem efikasnijih
tehnikih i tehnolokih procesa i ureaja, bezbednim deponovanjem, stalnom i kvalitetnom
kontrolom.
U ukupnom otpadu preovlauju industrijski i komunalni otpad, pri emu klasifikacija
otpada veoma mnogo varira od zemlje do zemlje, u zavisnosti od vaeih zakona i pravilnika.
Uobiajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva vrsti
komunalni otpad ili smee.
Masa i sastav otpada zavisi od brojnih faktora kao to su: klima, ekonomska razvijenost
posmatranog regiona, veliina grada, nain stanovanja i socijalne s pecifinosti, nain
sakupljanja i transporta vrstog komunalnog otpada, kao i vrsta industrijskih procesa od kojih
potie otpad.
Dnevna (godinja) masa vrstog komunalnog otpada po stanovniku, razlikuje se od
zemlje do zemlje, pri emu je u razvijenim zemljama via (1,4 kg/st/dan) u odnosu na srednje
razvijene ili nerazvijene zemlje (0,2 - 0,7 kg/st/dan). U zemljama OECD, godinji porast
nastalog vrstog komunalnog otpada iznosi 1,7% a u zemljama EU 1%. Prosean porast
nastajanja vrstog komunalnog otpada u Srbiji je 1%.
Struktura odnosno sastav vrstog komunalnog otpada se znaajno promenio tokom
poslednjih pedesetak godina, pri emu je opadao udeo mineralnih komponenata kao sto je pepeo
a poveavao se udeo: hartije, plastike i stakla. Promena odnosa udela ovih komponenata u
vrstom komunalnom otpadu uslovljena je rastom udela ambalae u smeu (sve vee korisenje
gotovih proizvoda prehrambene industrije itd.), poveanim tiraom tampe, nainom grejanja itd.
Na sastav otpada znaajno utie i godinje doba. Primeeno je poveanje udela otpada
hrane u jesenjem periodu, dok je tokom zime povean udeo mineralnih komponenata kao
posledica individualnog grejanja. Primetan porast vrednih odnosno reciklabilnih otpada u
periodu decembar - januar, moze se objasniti Boinim i Novogodinjim praznicima kada je
znaajno poveana potronja ambalae, papira, stakla i vetakih materijala.
Za izbor tehnologije i opreme za transportovanje, prijem, separaciju i usitnjavanje,
sagorevanje i deponovanje otpada veoma je znaajan frakcioni sastav vrstog komunalnog
otpada. Da bi se tano utvrdio frakcioni sastav cvrstog komunalnog otpada, merenja treba da se
vre u toku cele godine.
Paljiva procena procentualog udela biorazgradivih/sagorljivih konstituenata, vlanosti i
hemijskog sastava je neophodna za odabir najpogodnije tehnologije. Otpad biljaka iz dvorita i
prodavnica, poljoprivrednih i jedinica za proizvodnju hrane, sadri visoke koncentracije
biorazgradljivih materija, i pogodan je za iskorienje u vidu energije kroz anaerobnu
dekompoziciju. vrsti otpad koji ima veliki udeo produkata od papira i drveta, pogodan je za
insineraciju.
Kompozitni vrsti otpad u AP Vojvodini je okarakterisan uglavnom kao biorazgradiv i
nije veoma pogodan za insineraciju. Otpad je uglavnom bogat biorazgradivim materijama i
10

sadrajem vlage, i pogodan je za tretiranje anaerobnim putem na sanitarnim deponijama ili u

anaerobnim digestorima. U sluajevima kada otpad sadri visoki procenat gorivih materija, a
nizak udeo neorganskih, inertnih materija i vlage, moe da se obranuje insineracijom,
gasifikacijom i pirolizom.

9.2.2 Fizike osobine komunalog otpada

9.2.2.1 Morfoloki sastav vrstih otpadaka
Morfoloki sastav komunalnog vrstog otpada u stvari predstavlja sadraj pojedinih vrsta
otpadaka u odnosu na ukupnu masu otpada. Odreuje se procenom na osnovu raspoloivih
podataka za gradove sa slinim stepenom standarda stanovnitva i iskustvenih podataka
dobijenih od komunalne organizacije koja se bavi prikupljanjem i distribucijom otpada ili
ekperimentalno na osnovu prosejavanja otpadaka na organizovanim deponijama. Morfoloki
sastav industrijskog otpada odreuje se na osnovu postojeih vrsta privrednih delatnosti u
posmatranoj optini, stepena organizovanosti u smislu odvajanja sekundarnih sirovina, primene
reciklae, otkupa sekundarnih sirovina i postojee discipline u proizvodnim pogonima.
9.2.2.2 Srednja gustina
Srednja gustina predstavlja jedan od osnovnih parametara za proraune vezane za broj i
veliinu kontejnera, broj i tipove transportnih sredstava, mehanizaciju potrebnu za rad na
deponijama, odlaganje otpadaka uopte, kao i za proraun veliine potrebnog prostora za
deponovanje vrstih otpadaka. Srednja gustina se odrenuje laboratorijskim putem na osnovu
srednjeg uzorka, a izraava se u t/m3 ili kg/l.

sr srednja gustina
m - masa otpadaka sa tarom
m - masa tare (t)
V - zapremina tare
Srednja gustina zavisi od srednje gustine pojedinih komponenata, morfolokog sastava i
vlanosti vrstih otpadaka.
Tabela 3 Gustine pojedinih tipova otpadaka

11

Gustine pojedinih komponenata su promenljive i zavise od oblika otpada u kome se

nalaze pojedine komponnete (od dimenzija i kontura), od njihovih fiziko-hemijskih osobina, i
od nivoa prerade pre nego to su postale otpad. U tabeli 3 su date gustine pojedinih tipova
otpadaka, odnosno kompnenata, koje najee ine vrsti otpad koji dospeva na deponije.
9.2.2.3 Vlanost
Vlanost predstavlja vano svojstvo vrstih otpadaka za regulisanje biohemijskih procesa
pri tretiranju otpadaka, kao i dimenzionisanje transportnih sredstava, antikorozivnu zatitu istih,
kao i za izbor metoda dispozicije.
Za utvrnivanje opte vlanosti vrstih otpadaka na bazi labaratorijskih podataka, koristi
se formula:

gde je:
W - opta vlanost (%)
m1 - prethodna masa uzorka (g)
m2 - masa apsolutno suvog uzorka (g)
V - zapremina uzorka (cm3).
Vlanost otpadaka iz domainstava zavisi od odnosa u masi pojedinih vrsta otpadaka,
naroito od osnovnih komponenata papira i otpadaka od hrane i njihove vlanosti kao i od uslova
lokaliteta gde se oni sakupljaju (uticaj klime). Vlanost otpadaka od domainstava se kree u
granicama od 30 60%, i najvea je u jesenje doba.
9.2.2.4 Toplotna mo
Toplotna mo vrstih otpadaka predstavlja vano svojstvo za konaan izbor metoda
dispozicije, i izraava se kroz kJ/kg. Ona se utvrnuje raunskim putem ili eksperimentalnim
spaljivanjem. Toplotna mo zavisi od sastava otpadaka i njihove mogunosti gorenja (dobre:
papir, tekstil, plastine mase, drveni otpaci i sl.;loe: metal, staklo, kamen i sl.). Na koliinu
komponenata koje mogu da gore utie stepen opremljenosti podruja koje se tretira, oblik
grejanja, klimatski uslovi i sl. Sadraj komponenata koje dobro gore u otpacima iz domainstva
je 50 88%. Toplotna mo nekih vrsta otpadaka prikazana je u Tabeli 4.
Tabela 4 Toplotna mo nekih vrsta otpadaka.

12

Tabela 5. Toplotna mo konvencionalnih vrsta goriva

9.2.3 Hemijski sastav otpada

Podaci o hemijskom sastavu komunalnog vrstog otpada dobijeni su pomou analize toka
supstanci u tri postrojenja za mehaniki tretmana otpada u Austriji (Skutan i Bruner, 2006.
godine). Ova analiza ne obuhvata analizu svog generisanog komunalnog vrstog otpada ve
samo otpada koji preostaje nakon primarne separacije.
Postrojenje u Oberpullendorf-u, jedno od postrojenja u kojima je vrena analiza, poseduje
tri razliitite jedinice za mehaniki tretman, tako da je u tom postrojenju analiza obavljena za sve
tri jedinice za tretman. Analizom tokova supstanci izvrena je indirektna analiza komunanog
vrstog otpada.
Izvrena je analiza hemijskog sastava izlaznih produkata iz postrojenja za mehaniki
tretman, kao i masenih bilansa (balansa) postrojenja. Preko masenog toka i koncentracije
supstanci izraunat je proseni hemijski sastav komunalnog vrstog otpada.
Svi izlazni produkti iz postrojenja za mehaniki tretman su uzorkovani. U svrhu analize
grube (krupne) frakcije, uzorkovano je nekoliko stotina kilograma. Prilikom merenja prosenih
koncentracija tekih metala, neophodno je uzimanje ovako velikih uzoraka (bez obzira na
smanjenje heterogenosti usled mehanikog tretmana). Vei komadi metala izdvojeni su iz svih
uzoraka pre nego to su materijali ustinjeni (iseeni) na komade veliine manje od 15 mm. Masa
usitnjenih (iseenih) uzoraka smanjena je na priblino 15 kg. Ovakvi uzorci od 15 kg, kao i
izdvojeni metali su isueni i prebaeni u laboratoriju. Laboratorijski uzorci su u tri koraka
usitnjeni na komadie manje od 0,5 mm. Tokom ovog tretmana, metali su ponovo izdvojeni. U
uzorcima manjim od 0,5 mm analiziran je sadraj tekih metala i fosfora pomou ICP-a, nakon
mikrotalasne digestije. Analiza ugljenika, azota i fosfora izvrena je analizom sagorevanja
pomou infracrvene detekcije. Svi izdvojeni metali su runo sortirani u zavisnosti od tipa
materijala. Materijali koje nije bilo mogue identifikovati su rastvoreni u vodenom medijumu, a
zatim analizirani pomou ICP.
Zbog uzimanja u obzir sadraj metala u analizi ukupnog sadraja tekih metala, rezultati
se dosta razlikuju od podataka dostupnih u literaturi. Razlike se primeuju naroito u sadraju
bakra, cinka, hroma i nikla, koji su prisutni u proizvodima od metala tj. metaliziranim
proizvodima (bakar u elektrinoj opremi, bakar i cink u legurama mesinga, nikl i hrom u
legurama nernajueg elika). Dobijene vrednosti ukupnog sadraja vee su od do sada
dokumentovanih vrednosti.
13

Tabela 6. Hemijski sastav otpada

14

9.3 TEHNOLOGIJE ZA ISKORIENJE ENERGIJE IZ OTPADA

9.3.1 Osnovni postupci za energetsko korienje otpada
Energija se moe dobiti iz organske frakcije otpada, biorazgradive kao i ne
biorazgradive, preko dve osnovne metode:
1) Termohemijska konverzija - predstavlja termiku dekompoziciju organske materije, a
kao rezultat dobija se toplotna energija ili gorivo, gasovito, teno ili vrsto i
2) Biohemijska konverzija - ovaj proces se zasniva na enzimatskoj dekompoziciji
organskih materija pomou mikroorganizama, a kao rezultat dobija se metan.
Procesi termohemijske konverzije su pogodni kada je u re o tretmanu otpada koji sadri
visok udeo organskih materija koji nisu biorazgradivi, a sadraj vlage je relativno nizak.
Najznaajniji postupci su insineracija i piroliza/gasifikacija. Procesi biohemijske konverzije, sa
druge strane, pogodniji su za otpad koji sadri visoki udeo organskih biorazgradljivih materija i
visok sadraj vlage. Najznaajniji postupci su anaerobna digestija, kao i generisanje deponijskog
gasa.

9.3.2 Biohemijska konverzija

Postupak dobijanja biogasa je poznat u Kini i Indiji ve dugi niz godina, da bi se tek
ezdesetih godina ovog veka, sa nastankom energetske krize, poeo primenjivati u Evropi i
Americi. Anaerobno vrenje ini osnovu tehnolokog procesa dobijanja biogasa i predstavlja
proces truljenja organskih komponenata sadranih u biomasi, na odreenoj temperaturi i bez
prisustva vazduha. Kao osnovna sirovina za dobijanje biogasa koristi se stajnjak stoke sa
poljoprivrednih gazdinstava. Osim biogasa, kao proizvod nastaje i ubrivo za poljoprivredu.
Teni stajnjak moe biti tean ili polutean, s obzirom da se sastoji od ivotinjskih ekskremenata,
ostataka hrane i tenosti od pranja staja a u zavisnosti od naina gajenja stoke.
Produkcija gasa zavisi i od vrste stoke, pri emu je prosean prinos biogasa po stonoj
jedinici - uslovnom grlu (m3/danu): za krave muzare 0.85 - 1.55, goveda 0.51-1.02, svinje 0.9 3.97, ovce 0.28 - 0.96, konje 0.7 - 1.05 i pilie (brojlere) 1.53 - 2.86. Biogas se moe dobiti i iz
otpadnih voda fabrika alkohola, skroba, seera, prerade voa i povra, kanalizacionih voda (0.24
- 0.78 m3/kg organske suve komponente), stabljika kukuruza (0.51 m3/kg organske suve
komponente), deteline i trave (0.45 - 0.56 m3/kg organske suve komponente).
Biogas se sastoji od metana (55 - 70% zapreminski udeo), CO2 (27 - 44%), vodonika
(priblino 1%), sumpor-vodonika (priblino 3%) i azota. Donja toplotna mo biogasa iznosi 20 25 MJ/m3, a temperatura paljenja je 650 - 7500C. Relativno visoka toplotna mo ini ga
interesantnim izvorom energije, pri emu se u svim oblastima primene ponasa kao prirodni gas,
ali su energetski rezultati koji se postiu uvek nesto nii (koeficijenat korisnog dejstva pri zameni
konvencionalnih goriva biogasom iznosi 0.4 - 0.7).
ubre koje stvaraju farme i gradovi je organska materija i kao takva biorazgradiva. Na
deponijama se moe prirodnim procesom izdvojiti metan koji se moe iskoristiti kao gorivo. ak
i primitivan nain odlaganja ubreta ima mogunost upotrebe. Isto se moe uraditi i sa
kanalizacijom. Beograd je jedan od retkih evropskih gradova koji u Dunav isputa netretiranu
kanalizaciju, a kanalizacioni gas je energent koji se mnogo iskoriava, a dobije se i ista voda.
Recimo 5.000 krava stvara ubre iz kog se moe izdvojiti biogas dovoljan za elektranu snage
jedan megavat.
15

Osim za zagrevanje vode u kotlovima (obino na samim stoarskim farmama) i motorima

sa unutranjim sagorevanjem, korienje biogasa za dobijanje elektrine energije postaje sve
prihvatljivije sa stanovita ekonomije i zatite ivotne sredine. U praksi se nalazi vei broj
agregata za proizvodnju elektrine energije snage 80 - 350kW. Donja granica ekonomskog
korienja biogasa u proizvodnji elektrine energije je pri snazi motora od 100 kW.
Karakteristike titpinog postrojenja instaliranog u vedskoj su:

protok otpada: 300001 fekalija i 5000 t organskog otpada godinje iz klanice,

rezervoar otpada: zapremine 800 m3 (100 t/dan),
vreme pasterizacije: 1 h na temperaturi od 70C,
reaktor: zapremina 2250 m3; temperatura reakcije 38C,
protok gasa: 3000 - 4000 m3/dan,
proizvedena elektrina energija: 450 kW,
proizvedena toplota za grejanje: 636 kW (grejanje 350 stanova).

Iz gasa nastalog u reaktoru se izdvaja H2S, a zatim se gas sui. Osueni gas se
gasovodom, dugim 2 km vodi u gasni motor za proizvodnju elektrine energije. Deo gasa se
mea sa prirodnim gasom i sagoreva u vrelovodnim kotlovima.
Na osnovu ukupno procenjenog broja stoke u Republici Srbiji i mase stajnjaka koja se
proizvodi, godinja produkcija gasa bi mogla iznositi priblino 1.4 milijarde m3 gasa (pri
1.013.105 Pa i 00C), sto je ekvivalentno masi od 700000 t tenog goriva (nafte). S obzirom da se
ne moe prikupiti sav nastali stajnjak i kako je u naim uslovima veoma prisutan panjaki nain
uzgoja stoke, realna godinja produkcija gasa bi mogla iznositi 260 miliona m3 gasa, emu je
ekivalentno 130000 t tenih goriva.

9.3.3 Termohemijska konverzija

Sve stroije zakonske norme graenja odravanja ureenih deponija, tekoe pri
proirenju postojeih i izboru novih lokacija, nameu korienje termikih procesa u sklopu
kompleksnog lanca postupaka uklanjanja vrstog komunalnog otpada. Eksperimentalna
ispitivanja karakteristika vrstog komunalnog otpada iz naih gradova, kao i inostrana iskustva,
pokazuju da postoji odreeni udeo otpada koji se ne moe reciklirati a moe se ukloniti
postupkom termike prerade sa iskorienjem toplote i preiavanjem dimnih gasova.
Pri analizama postupaka sagorevanja smea usvaja se vrednost donje toplotne moi 6000
- 12000 kJ/kg. Industrijski otpad imaju manji maseni udeo vlage (1 - 50%), pri emu je vrednost
donje toplotne moi 5000 - 30000 kJ/kg.
Pri tome treba znati da:
otpad koji "proizvede" 70 stanovnika omoguava grejanje jednom stanovniku,
termika prerada 1 t otpada stvara 1.5 - 2 t pare niskog pritiska (20 bar, 300C),
termika prerada 1 t otpada stvara 300 - 350 kWh elektrine energije,
energetska vrednost 1 t otpada odgovara masi 150-250 kg ekstra lakog goriva.

16

Postupci prerade vrstog komunalnog otpada sa iskorienjem energije u cilju dobijanja

tople (procesne) vode i za proizvodnju elektrine energije su:
1) Sagorevanje u cilju korienja energije sadrane u dimnim gasovima,
2) Piroliza-razgradnja otpada na visokim temperaturama u cilju dobijanja gasovitih,
tenih i vrstih produkata, koji sadre hemijsku energiju (gorivi gas, teno gorivo, polukoks,
koks...),
3) Gasifikacija-razgradnja otpada na visokim temperaturama u cilju dobijanja gasovitih,
tenih i vrstih produkata, koji u sebi sadre hemijsku energiju (gorivi gas, teno gorivo,
polukoks, koks, ... ), pri emu se u reaktorski prostor, pored otpada, ubacuju vodena para, vazduh
ili samo tehniki kiseonik (zavisno ad postupka gasifikacije ).
Da bi se otpad mogao iskoristiti kao gorivo, potrebno ga je prethodno pripremiti za
proces sagorevanja. S obzirom da otpad sadrzi odredeni udeo komponenata koje predstavljaju
sekundarne sirovine (papir, tekstil, metali, plastine mase i sl.), kao i nesagorive komponente,
pre postupka sagorevanja potrebno je obaviti separaciju.
Zato savremena postrojenja za uklanjanje otpada sadre:
sistem za pregled i prethodnu separaciju otpada,
sistem za usitnjavanje,
sistem za magnetnu separaciju,
sistem za prosejavanje,
sistem za manipulaciju, transport otpada, izdvajanje materijala, pripremljenog ostatka za
sagorevanje i drugih komponenata.
Posle izdvajanja sekundarnih sirovina, organskih (za postupak kompostiranja) i
nesagorljivih komponenata, ostatak predvien za sagorevanje ima viu toplotnu mo, manju
masu i zapreminu. Tako pripremljen otpad se naziva gorivo od otpada . Tu meavinu treba
razlikovati od ostatka dobijenog na osnovu efikasnih postupaka separacije na mestu izvora
nastajanja otpada. Preostali otpad iz procesa primarne separacije nema svojstva povoljna za
sagorevanje sa iskorienjem koliine toplote i obino se odlaze na deponiju.
Neophodne karakteristike pri analizi otpada kao goriva su: homogenost, promena sastava,
frakciona analiza, specifina povrina, koeficijent provoenja toplote, temperatura paljenja i
reaktivna sposobnost, mogucnost skladitenja, nasipna gustina, udeo vlage i pepela, udeo
isparljivih komponenata, gornja i donja toplotna mo, taka topljenja pepela, hidrodinamiki
otpor strujanju sloja i udeo zagaujuih komponenata. Izlazne komponente iz procesa termike
prerade zavise od karakteristika otpada na ulazu u proces, reenja reaktora i pogonskih uslova.

17

Slika 3 Mogui naini korienja energije iz otpada

18

9.4 SAGOREVANJE (INSINERACIJA)

Insineracija je proces kontrolisanog sagorevanja otpada, sa ciljem unitavanja ili
transformisanja otpada u sastojke koje su manje opasni, manje kabasti, i sastojke koje je lake
kontrolisati. Insineracija predstavlja proces koji se moe koristiti za tretiranje raznih tipova
otpada, ukljuujui komunalni vrsti otpad, komercijalni, kao i odrenene tipove industrijskog
otpada. Pored deponovanja, insineracija predstavlja najzastupljeniji postupak upravljanja vrstim
komunalnim otpadom.

Slika 4 Postojenja za inseneraciju otpada [3]

Prednosti postupka insineracije su:

Smanjenje zapremine i teine otpada, posebno kabastog vrstog otpada sa gorivim

sadrajem,
Destrukcija i detoksifikacija odrenenih tipova otpada, inei ih pogodnijim za kona-no
odlaganje: zapaljive kancerogene materije, patoloki kontaminirani materijali, toksina
organska jedinjenja, bioloki aktivni materijali koji mogu uticati na rad postrojenja za
tretiranje otpadnih voda iz kanalizacije,
Destrukcija organskih komponenti biorazgradivog otpada, koje nakon deponovanja
direktno generiu deponijski gas (LFG) i
Zamena fosilnih goriva.

19

Nedostaci insineracionih tehnologija uglavnom se odnose na tetnu emisiju produkata

procesa, zaganenje vazduha. U produktima insineracije nalaze se dioksini i teki metali, koji,
ukoliko se ne ukolone, imaju negativan uticaj na ivotnu sredinu. Zbog toga je u mnogim
zemljama propisano koje su granine vrednosti dozvoljene, te se odobrava gradnja i korienje
samo onih postrojenja koja ih ispunjavaju. Definisana su ogranienja i postupci za uklanjanje
sledeih materija:

vrste estice u produktima sagorevanja, letei pepeo,

Teki metali, kao to su iva, kadmijum, olovo, arsen, cink, hrom, bakar, nikl, itd u
produktima sagorevanja i pepelu,
Kiseli i korozivni gasovi kao to su hlorovodonik, fluorovodonik, sumpordioksid, i oksidi
azota,
Produkti nekompletnog sagorevanja, kao to su ugljen monoksid, dioksini, furani, i
policiklini aromatini ugljovodonici,
Kontaminirane otpadne vode i
Kontaminirani pepeo.

Jaki zagovornici ove tehnologije dokazuju da su standardi emisije u vazduh jasno i

striktno odreneni i da su ove tehnologije bezbedne. Na alost, i pored strogih propisa, jo uvek
postoje mnoge nepoznanice o dugoronim posledicama sprovonenja insineracije vrstog
komunalnog otpada po zdravlje ljudi.
Ostala pitanja i problemi koji se odnose na korienje insineracije kao postupka za
tretiranje otpada su:

Visoka ulaganja s reprekusijama na ekonomske pokazatelje,

Nefleksibilnost u izboru metode odlaganja otpada kada je odlueno da se otpad preranuje
insineracijom, te neophodnost uspostavljanja dugoronih ugovora,
Insinerator se projektuje na osnovu odrenene toplotne vrednosti otpada; uklanjanjem
materijala kao to su papir i plastika, radi recikliranja, toplotna mo se smanjuje, te se
time menjaju parametri rada insineratora.

9.4.1 Tehnologije insineracije bez prethodnog sortiranja ili obrade

Komunalni vrsti otpad moe biti razliitog sastava i veliine. Sastoji se od organskih
materija (sagorivih materijala) i od neorganskih (nesagorivih) materija. Veliina estica moe
biti razliita, od praine do kabastih materijala, kao to su nametaj i razni kuni urenaji i aparati.
Prosena donja toplotna mo tipinog komunalnog vrstog otpada iznosi oko 10 MJ/kg.
Odrenivanje toplotne moi i drugih karakteristika komunalnog vrstog otpada definisano je u
pred standardu CEN/TS 15359 Solid recovered fuels Specification and classes. U tabeli 6
predstavljena je analiza toplotne moi komponenata komunalnog vrstog otpada.
Za rad postrojenja za insineraciju elektrine snage 1 MW, potrebno je, u toku 24 h, oko
45 t komunalnog vrstog otpada. Prema analizama sprovedenim u SAD, gradovi bi mogli da
obezbede oko 10% potreba u elektrinoj energiji od komunalnog vrstog otpada. Takone,
primenom insineracije, smanjuje se povrina koja je potrebna za odlaganje vrstog komunalnog
otpada, a cene tih povrina neprekidno rastu.
Pored uobiajenih operativnih trokova, pri analizi ekonomskih pokazatelja postrojenja
za insineraciju mora se sprovesti analiza trokova ivotnog ciklusa. Ona obuhvata i trokove
saniranja postrojenja nakon prestanka rada.
20

Tipian kapacitet insineratora je 10 do 15 t otpada na sat, mada postoje i znatno manji, sa

uinkom od 1t na sat do 2 t na sat.
Tabela 7. Toplotna mo komponenti komunalnog vrstog otpada

Uspenot sagorevanja otpadnih materijala u insineratoru zavisi od vremena, temperature i

intenziteta meanja otpada i vazduha. Zahtevi koje treba da ispuni dobro postrojenje za
insineraciju su:

Vreme zadravanja u pei - mora biti minimun 2 sekunde radi efektivnog sagorevanja
organskog materijala,
Prosena temperatura 850C (izmerena preko vremensko-temperaturnog profila kroz
visinu loita) i
Meanje s vazduhom unutar komore za sagorevanje mora se obezbediti dobro meanje s
vazduhom, bez mrtvih zona; u suprotnom bi sagorevanje bilo nepotpuno, a emisija
nepoeljnih jedinjenja visoka.

Pogodnost primene zavisi od vrste i sastava otpada, a naroito od njegovih gorivih

karakteristika. Komunalni vrsti otpad, ija je vlanost ispod 60%, sadraj pepela ispod 25%, i
udeo lako isparljvih materija ne prelazi 50%, moe odravati sagorevanje bez ikakvih potreba za
dodavanjem pomonog goriva.
Na slici 5 dat je ematski prikaz tipinog insineratora. Operacije i koraci koji se
odigravaju u insineratoru za komunalni vrsti otpad su sledei:

Otpad je odloen u skladite, gde se uz pomo kranske dizalice uklanjaju preveliki delovi
i otpad mea da bi se ostvarila to bolja homogenost,
Uz pomo kranske dizalice, otpad se prebacuje u usipni ko s urenajem za doziranje,
odakle se obino pomou hidraulikog klipa ubacuje na sito,
Prosejava se i ubacuje u loite,
Primarni i sekundarni vazduh dozira se i ubacuje na vie mesta; sekundarni vazduh hladi
reetku i dogreva se (dobrim doziranjem i rasporedom primarnog i sekundarnog vazduha
smanjuje se koliina NOx u produktima sagorevanja, ali i udeo nesagorelih materija),
Pepeo se na kraju reetke prihvata i odvodi na daljnji tretman,
21

Produkti sagorevana zagrevaju vodu u razmenjivau toplote, a u pregrejau se generie

para, koja se dovodi do parne turbine, i
Ohlaeni produkti sagorevanja prolaze kroz merne urenaje za kontrolu zagaenja,
ukljuujui skrubere (radi uklanjanja kiselih gasova), elektrostatike talonike (radi
uklanjanja praine) i/ili filtera (radi uklanjanja finih estica) i ponekad aktivni ugljenik
(za dodatnu kontrolu ive i dioksina) pre isputanja u atmosferu.

Slika 5 ematski prikaz insineratora

9.4.2 "Waterwall" tehnologija insineracije

Waterwall tehnologija se zasniva na insineraciji komunalnog vrstog otpada direktno u
loitu, obino bez bilo kakve prethodne prerade. Osnovni proizvod koji se dobija je para. Zbog
redukovanja veliine otpada, u nekim postrojenjima se pre procesa sagorevanja obavlja
usitnjavanje. Ovakva praksa olakava i ponovno korienje materijala. Ovo poveava
investicione trokove opreme i rada postrojenja. Ponovno korienje materijala predstavlja
opciju uz pomo koje se postie raniji povrat investicija. Razvrstavanjem/sortiranjem
komunalnog vrstog otpada moe se smanjiti ili eliminisati potreba za usitnjavanjem.
Waterwall insineracija nije nova tehnologija. Ona datira jo pre poetka II Svetskog rata u
Evropi. Danas projektanti u Evropi favorizuju koncept od nekoliko malih modularnih pei koje
rade paralelno. U SAD je praksa da se koriste vea postrojenja, a ne modulne jedinice.

9.4.3 Insineratori sa fluidizovanim slojem

Insineratori sa fluidizovanim slojem sastoje se od komore u kojoj se nalazi sloj peska ili
nekog slinog inertnog materijala. Kroz sloj peska prostrujava prethodno zagrejani vazduh,
dovodei ga u stanje lebdenja. U zagrejani sloj ubacuje se gorivo, otpad prethodno sagoreva.
Povienjem temperature dolazi do paljenja otpada. Uz pomo peska skida se pepeo s estica koje
sagorevaju i ostvaruje bolje meanje s vazduhom. Da bi sagorevanje bilo uspeno, otpad treba
prethodno usitniti. Takoe, temperatura topljenja pepela otpada mora da bude iznad radne
temperature urenaja.

22

Prednosti sagorevanju u fluidiziranom sloju su:

1) Ostvaruje se visoka efikasnost sagorevanja na relativno niskoj temperaturi, ak i 500

C,
2) Pri radu s temperaturom oko 850 C postiu se dobri rezultati, uklanjanje SO2/SO3
3) Hlanenje sloja se odigrava sporo, tako da je mogue brzo ponovno paljenje 8 h do 16 h
nakon gaenja,
4) Dobra je fleksibilnost u pogledu doziranja otpada i
5) Ukoliko je urenaj dobro izolovan, ostvaruje se visok stepen iskorienja.
Nedostaci tehnologije:

Veliina estica otpada koji se dozira mora biti manja od 300 mm,
Za fluidizovanje sloja zrnastih estica neophodan je veliki protok vazduha,
Upravljanje sagorevanjem u fluidiziranom sloju je sloeno i
Mogue taloenje silicijumom materijala ljake, to ograniava radnu temperaturu na
850 C do 950 C.

Sistemi insineracije sa fluidizovanim slojem mogu veoma efektivno obavljati insineraciju

vlanih otpada kao i kanalizacionog i fekalnog mulja, koji se inae sagorevaju bez dodavanja
pomonog goriva. Na ovaj nain mogu se eliminisati problemi u koje spadaju i stvaranje tetnih
neprijatnih mirisa na deponijama, koji nastaju prilikom truljenja otpadaka i mulja. Pri
sagorevanju plastinih materijala, koji imaju izuzetno visoku toplotnu mo, pesak dobro
rasporenuje toplotu. Kao rezultat toga, ne dolazi do stvaranja klinkera, koji mogu biti formirani
usled lokalno visokih temperatura u razliitim delovima insineratora. Zbog toga je spaljivanje
plastike u insineratorima stabilan proces.
Ovo znai da se otpadi, ukljuujui i plastiku, mogu sakupljati i zatim bez ikakvih
problema spaljivati u insineratorima. Zbog visokog toplotnog kapaciteta peska, u insineratoru ne
dolazi do znaajne promene temperature ak i nakon njegovog gaenja. Kada u istom danu
dolazi do ponovnog paljenja insineratora, njegova unutranja temperatura dostie brzo vrednost
radne temperature.

9.4.4 Kontrolisanje i smanjenje zagaenja vazduha

9.4.4.1 Produkti insineracije:

Siftings fini materijali, ukljuujui pepeo, komadie metala, staklo keramika, i

nesagorele organske supstance, koje padaju kroz reetku,
Rezidual ostatak, talog, odnosi se na sve vrste materijale koji preostaju nakon
insineracije otpada; rezidual se uklanja kontinualno ili arno,
Klinker i letei pepeo - klinker koji iznosi 10% of the refuse input is the fused ashes,
metal i ostali nesagorljivi materijali sa reetke; koristi se kao komponenta u proizvodnji
cementa, betona ili prilikom izgradnje puteva; letei pepeo nastaje u urenaju za
preiavanje gasa (skruberu); koliina pepela koja nastaje obino se kree od 12 kg/t do
15 kg/t otpadaka; koristi se i za proizvodnju cementa, betona cigli i prilikom izgradnje
puteva i
Suspendovane vrste estice dimni gasovi sadre suspendovane vrste estice;
uklanjanje ovih estica moe se vriti uz pomo raznovrsne opreme; efikasnost fabrikih
filtera iznosi blizu 100%, dok efikasnost uklanjanja elektrostatikih filtera moe iznositi
od 96% do 100%; skruberi sa mokrim postupkom imaju efikasnost uklanjanja od 94% do
23

97%; ciklonski separatori su manje efikasni sa efikasnou uklanjanja 60% do 65%, dok
je efikasnost uklanjanja talonih komora samo 10% do 30%; efikasnost uklanjanja
Wetted baffle spray je 10% do 53%.
9.4.4.2 Preiavanje dimnih gasova
Kako su standardi kvaliteta vazduha postali mnogo stroiji, kontrola emisija iz
postrojenja za insineraciju i pirolizu postaje sve znaajniji faktor prilikom konstruisanja tih
postrojenja. Glavni sastojci gasova koji nastaju prilikom procesa sagorevanja, a koji su znaajni
sa aspekta zaganenja vazduha, su vrste estice, neprijatni mirisi, sumpor i oksidi azota. Postoje
dva praktina naina za kontrolisanje takvih emisija: (1) bolji dizajn i/ili proces sagorevanja i (2)
upotreba dodatne opreme koja moe sluiti kao urenaj za sakupljanje ili uklanjanje sa ciljem
smanjenja emisija odrenene supstance.
Najvaniji polutanti vazduha koji nastaju prilikom sagorevanja vrstih goriva su estice.
Emisije potpuno oksidovanih gasova kao to je SO2 i NOx obino ne predstavljaju problem, dok
se problem nesagorivih produkata sagorevanja, kao to su ugljovodonici, koji mogu izazvati
neprijatne mirise, moe reiti boljim kontrolisanjem procesa oksidacije.

24

9.5 PIROLIZA
Tehnologija pirolize je oblik insineracije pri kojoj se na visokoj temperaturi obavlja
hemijska dekompozicija organskog materijala u odsustvu kiseonika. Piroliza se obino odigrava
pod pritiskom, na temperaturi iznad 430 C. U praksi, nije mogue da se postigne potpuno
ostranjivanje kiseonika. Zbog toga dolazi do oksidacije, sagorevanja dela materijala.

Slika 6 ematski prikaz procesa pirolize [4]

Tokom procesa pirolize, organske estice se tranformiu u gasove, male koliine tenosti
i vrste ostatke koji sadre ugljenik i pepeo. Gasovi koji se isputaju uglavnom se tretiraju u
sekundarnoj jedinici za termiku oksidaciju. Oprema, kao to su elektrostatiki talonici, takone
se upotrebljava za uklanjanje vrstih estica.
Kod procesa pirolize u reaktorski prostor se dovodi otpad, koji se termiki razgrauje
toplotom dovedenom izvan reaktorskog prostora. Piroliza se danas uglavnom primenjuje pri
preradi industrijskog otpada. Temperatura u rotacionim peima kree se u granicama 700800C,
a u retortnim peima 410460C. Dosadanja istraivanja pokazuju da se pirolizom iz jedne tone
vrstog otpada moe dobiti 70-90kg koksa, 300500 m3 gasa i 300350 kg pare. Pri optimalno
voenom procesu pirolize, pirolitiki gas ima toplotnu mo i do 26100 kJ/kg.
S obzirom na injenicu da je veina organskih supstanci termiki nestabilna, moe se
postii da se te supstance podele u gasove, tene i vrste delove ako se izloe naizmeninom
termikom krekingu i skupljanju u atmosferi iz koje je odstranjen kiseonik. Ovaj proces nazvan
je piroliza. Za razliku od procesa spaljivanja, koji je veoma egzoterman, proces pirolize je
izuzetno endoterman. Upravo zbog ove injenice, alternativni naziv za pirolizu je destruktivna
destilacija.
Zavisno od tipa korienih reaktora za pirolizu, fiziki oblik vrstih otpadaka koji se
podvrgavaju pirolizi moe da se kree od neusitnjenih sirovih otpadaka do fino-zrnastog dela
otpadaka koji ostaju nakon dve etape usitnjavanja i vazdune klasifikacije.

25

Karakteristike tri najvanije komponente koje nastaju tokom pirolize su:

Gasoviti deo sastavljen uglavnom od vodonika, metana, ugljomonoksida i nekih drugih

gasova, zavisno od organskog sadraja materijala koji se podvrgava pirolizi.
Deo koji se sastoji od smole i nafte, koji je tean na sobnoj temperaturi i u kome se
nalaze hemikalije kao to su aceton i metanol.
Ugalj, koji se sastoji od skoro istog ugljenika i inertnih elemenata koji su uli u proces.

Tabela 8 Sastav gorivog gasa dobijen pirolizom otpadaka

Materija

Sadraj

CH4

5%

CO

40%

CO2

23%

H2

26%

Organska jedinjenja

1%

Azot

1%

Toplotna vrednost

12 850-13 800 kj/m3

Utvreno je da preraspodela vrstih, tenih i gasovitih delova izuzetno varira sa

temperaturom na kojoj se vri piroliza. Neki ilustrovani podaci o udelu pojedinih agregatnih
stanja u funkciji temperature su dati u tabeli 9. [1]
Tabela 9 Proizvodi pirolize
Temperatura,

Otpaci, kg

Gasovi, %

Kiseline
smole,

i Ugalj, %

%
480

100

12,33

61,08

24,71

650

100

18,84

18,64

59,18

815

100

23,69

59,67

17,24

920

100

24,36

58,70

17,67

Postoji nekoliko varijacija ureaja za sprovonenje pirolize: rotaciona pe, pe sa

rotirajuom osnovom i pe sa fluidizovanim slojem. Ureaji su po konstrukciji slini
insineratorima, ali se postupak odvija pri vrlo malim koliinama vazduha.

26

Rotaciona pe je obloena vatrostalnim materijalom, postavljena je pod odreenim

nagibom, a rotacioni cilindar ima ulogu grejne komore. Rotacione pei su esto opremljene
gorionikom na komori za dogorevanje, komorom za brzo hlaenje i sistemom za kontrolu
zagaenja vazduha. Rotaciona pe ima ulogu komore za sagorevanje koja radi na temperaturi do
980 C. Gasovi iz insineratora moraju se tretirati sistemom za kontrolu zagaenja vazduha, radi
uklanjaja vrstih estica i neutralisanja i uklanjanja kiselih gasova (HCl, NOx, i SOx). Kuita
vreastog filtera, venturi skruberi i elektrostatiki talonici sa mokrim postupkom uklanjaju
vrste estice, dok skruberi sa zbijenim slojem (packed bed) i spray driers uklanjaju kisele
gasove.

Slika 7 ematski prikaz pirolize u rotacionoj pei

Protoni/cikulacioni fluidizovani sloj (CFB Circular Fluidized Bed) koristi vazduh
velike brzine za cirkulisanje i suspendovanje otpadnih estica u toplotnoj petlji (heating loop).
Radi na temperaturi do 430 C. CFB koristi vazduh velike brzine za cirkulisanje i suspendovanje
otpadnih estica u okviru zatvorenog ciklusa sagorevanja Radna temperatura je do 870 C.
Eksperimentalno postrojenje, infracrveno, koristi elektrootporne grejne elemente ili indirektno
zapaljene radiantne U-cevi za zagrevanje materijala prolazei kroz komoru na pokretnoj traci.
Radna temperatura je do 870 C. Otpad se dozira u primarnu komoru i izlae infracrvenom
zraenju (temperatura do 1010 C), koje se obezbenuje uz pomo tapova silicijum-karbida (SiC)
iznad prenosne trake. Vazduh pod pritiskom ubacuje se duvaljkama na odabranim lokacijama
du trake, radi kontrolisanja stepena oksidacije doziranog otpada.

27

Slika 8 ematski prikaz pirolize u protonom fluidizovanom sloju [5]

Glavne primene procesa pirolize su za tretiranje i destrukciju poluisparljivih organskih
komponenti, goriva i pesticida u zemljitu. Proces se moe primenjivati za tretiranje organskih
komponenata otpada iz rafinerija, uglja i katrana, zemljita zaganenog kreozotom,
ugljovodonika, isparljivih organskih jedinjenja (VOCs volatile organic compounds).
Mogunosti pirolize su ograniene kada je u pitanju tretiranje opasnog otpada koji sadri PCB,
dioksine, i ostale organske zaganujue materije.
Piroliza je perspektivna tehnologija u tretiranju organskih kontaminanata u zemljitima i
uljevitim/naftnim muljevima. Hemijski kontaminanti za koje postoje podaci su PCB, dioksini,
PAH-ovi, i mnoge druge organske zagaujue materije. Piroliza nije efikasna u unitavanju ili
fizikom odvajanju neorganskih hemikalija iz zagaenog medijuma. Isparljivi metali mogu se
uklanjati kao rezultat viih temperatura povezanih sa procesom, ali ipak ne dolazi do njihovog
neutralisanja. Tehnologija je po svoj prilici ekonominija kada su u pitanju manji uinci, kao to
je tretiranje odrenenih vrsta zagaenih zemljita. Menutim, kada su u pitanju primene za
komunalni otpad, a u nekim sluajevima i industrijski, trokovi primene ove tehnologije su vii
nego za druge. [2]

28

9.6 GASIFIKACIJA
Ovaj tretman otpada odnosi se na sagrevanje otpada koji sadri ugljenik u prisustvu
vazduha ili pare radi dobijanja gorivih gasova. Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu
proizvodnje gasa iz uglja i zahteva industrijska postrojenja.

Slika 9 3D model postrojenja za gasifikacij

Gasifikacija je proces gde se hemijski i fiziki menja sastav biomase uz pomo toplote u
atmosferi osiromaenom kiseonikom. Krajnji proizvod gasifikacije ukljuuje vrstu materiju,
pepeo i umur, tenosti i sinterovani gas. Sinteterovani gas ima kalorisku vrednost ili toplotnu
mo jednaku 25% toplotne moi prirodnog gasa ako se koristi vazduh za sagorevanje ili 40% ako
se koristi vazduh obogaen kiseonikom. Hemijski gledano, proces se odvija na sledeci nain:

Slika 10 Piroliza ugljeninih goriva

Slika 11 Gasifikacija ljake

29

U gasifikatoru, ugljenini materijal prolazi kroz nekoliko razliitih procesa:

Dehidratacija ili isuivanje se odvija na temperaturi od oko 100C. Obino je dobijena

para pomeana sa gasom i moe doi do odigravanja sporednih hemijskih reakcija,
najee do reakcije vode i gasa ukoliko je temperatura dovoljno visoka (pogledati pod
5.)

Porces pirolize se odigrava na 200-300C. Dolazi do tetnih isparavanja i proizvodnje

ljake, to dovodi do gubitka mase od 70% na ugalj. Proces uveliko zavisi od osobine
ugljeninog materijala i odreuje strukturu i sastav ljake, to e potpomoi reakcije
gasifikacije.

Proces sagorevanja se odvija dok produkti isparavanja i neki delovi umura reaguju sa
kiseonikom do primarne forme ugljen dioksida i malih koliina ugljen-monoksida, to
obezbeuje toplotu za sporedne reakcije gasifikacije. Onovna reakcija ovog procesa je:

Proces gasifikacije se odvija kad umur reaguje sa ugljenikom i parom to proizvod

ugljen-monoksid i vodonik. Hemijska reakcija za ovaj process je:

Kao dodatak, povratna reakcija izmedju gasne faze i vode vrlo brzo dostie ravnoteu na
temperature u gasifikatoru. Ovo odrava ravnoteu koncentracija ugljen-monoksida, pare,
ugljen-dioksida i voodonika.

U sutini, ograniena koliina kiseonika ili vazduha ulazi u reactor da bi se dozvolilo da

se deo organske materije spali da bi nastali ugljen-monogsid i energija, to pomae u odvijanje
sekundarne reakcije koja konvertuje ostali deo organskog otpada u vodonik i dodatni ugljenmonoksid. Dalje reakcije se deavaju kada formiran ugljen-monoksid i rezidualna voda iz
organskog materijala reaguju stvarajui metan i viak ugljen-dioksida. Ova trea reakcija se
deava obilnije u reaktorima to poveava vreme zadravanja reagujuih gasova i organskih
materijala, ukljuujui toplotu i pritisak. Katalizatori se koriste u sofisticiranijim reaktorima da bi
se poveao doprinos reakcija.
Postrojenja za gasifikaciju otpada primarno proizvode gas koji sadri ugljen-monoksid i
vodonik (85%) plus ugljovodonina ulja i pepeo. U emisiji gasova u atmosferu ovih postrojenja
nalaze se azotni oksidi, sumpor dioksid, partikularne estice, ugljen monoksid, ugljen dioksid,
metan, hlorovodonik, fluorovodonik, amonijak, teki metali poput ive i kadmijuma, dioksina i
furana.

30

Slika 12 ematski prikaz postrojenja za gasifikaciju otpada [6]

Ovakav tip postrojenja za gasifikaciju sastoji se iz dve komore, primarna radi sa

manjkom vazduha a sekundarna sa vikom vazduha. Otpad koji ulazi u primarnu komoru je
proao kroz predtretman u vidu polu pirolize ime je otpustio vlagu i opasne komponente.
Toplota za proces je stvorena kontrolisanim sagorevanjem ugljenika iz otpada. Sinterovani gas
koji je proizveden ima visoku kalorinu vrednost i moe se koristiti kao sirovina za sagorevanje
u sekundarnoj komori. Zatim se sinterovanom gasu dodaje vazduh za sagorevanje, inei ga
veoma lako zapaljivim i sklonim samozapaljenju. Sekundarna komora je opremljena
konvencionalnim gorionikom kojim se odrava potrebna temperatura za rad. Kombinovani
gasovi sagorevaju u sekundarnoj komori.
Gasifikacija drvenog otpada moe da rei vrlo znaajan ekoloki problem kontaminacije
tla, vodotokova i vazduha, koji nastaje na mestu odlaganja otpada iz pilana, drvopreraivake
industrije, industrije papira, umskog i poljoprivrednog vrstog otpada. Na ovaj nain energetski
potencijal starog i otpadnog drveta se moe plasirati potroaima koji su udaljeni od deponija
drvenog otpada, tako sto se gas transportuje do potroaa energije ili se elektrina energija
plasira u elektro distribucionu mreu i tako dolazi do potroaa.

31

9.7 ANAEROBNA DIGESTIJA

9.7.1 Tehnologija anaerobne digestije
Anaerobna digestija predstavlja biohemijski proces pri kojem, u odsustvu kiseonika,
bakterije razlau organske materije, proizvodei biogas.
Biogas se sastoji od 55% do 70% metana (CH4) i 30% do 45% ugljendioksida (CO2) i
moe se koristiti za proizvodnju energije spregom motor s unutranjim sagorevanje generator.
Toplotna mo bigasa je 20 25 MJ/Nm3. Primenjuje se i metanizacija gasa, kada se iz njega
izdvaja ugljen-dioksid, te je po sastavu slian prirodnom gasu. Tada moe da se ubacuje u mreu
za distribuciju prirodnog gasa, ili da se koristi kao gorivo za motore s unutranjim sagorevanjem
koji su za to prilagoneni.
Prosena proizvodnja metana po metrikoj toni tretiranog otpada (mulja, ubriva) kree
se izmeu 50 Nm3/t i 90 Nm3/t, dok je za komunalni vrsti otpad neto vea i iznosi 75 Nm3/t
120 Nm3/t otpada. Teni ostatak fermentacije sa visokim sadrajem nutricijenata i frakcije
vlakana moe da se koristiti za ubrenje u poljoprivredi.
Ova tehnologija je ranije bila fokusirana na tretman kanalizacionog mulja i
poljoprivrednog ubriva. Danas su razvijena mnogo modernija postrojenja za obradu
komunalnog vrstog otpada, industrijskog vrstog otpada, i industrijskih otpadnih voda.
Problem mogu izazivati neistoe, promenljivi sadraj lipida, proteina, i ugljovodonika.
Usled moguih posledica zbog prisutnih neistoa, moraju se preduzeti odreneni koraci u vidu
predtretmana, koji podrazumevaju redukovanje veliine estica i uklanjanje neistoa, koji su
neophodni da bi se obezbedile stabilne performanse procesa digestije.

9.7.2 Supstrat kao kljuni faktor

Karakterizacija tipova otpada moe se izvriti na osnovu njihove HPK (hemijski potreban
kiseonik). HPK se odnosi na ukupnu koliinu potrebnog kiseonika za konvertovanje u
ugljendioksid i vodu, i predstavlja meru organskog sadraja otpada. Sistemi su tako konstruisani
da mogu obranivati suspstrate sa malom koncentracijom HPK (<25 gO2/l sirovog materijala), na
primer:

Anaerobni UASB - Upflow anaerobic sludge bed reaktor,

Anaerobni EGSB Expanded granular sludge blanketreaktor i
Reaktor sa unutranjim protokom (IC).

CSTR Continuous stirred tank reaktor- Anaerobni reaktor s popolnim premeanjem ili
PFTR Plug flow tube reactor anaerobni reaktor koriste se za tretiranje supstrata sa visokom
HPK i visokim sadrajem masti, lipida i estica. Ovakvi fermentori rade sa visokim ulaznim
zapreminskim optereenjima (ulaznim zapreminskim protocima), u porenenju sa sistemima koji
su razvijeni za male HPK koncentracije, sa ciljem garantovanja kompletne anaerobne digestije.
Stopa ulaznog zapreminskog optereenja HPK predstavlja dnevnu koliinu organske
materije, izraenu u dozi HPK/m3 zapremine digestora dnevno ili u kgHPK/m3/dan. Jedan od
32

glavnih ciljeva bio je razvoj tehnologije za tretman tokova koji imaju i veliku zapreminu i visoku
koncentraciju supstrata.
Jedna austrijska kompanija razvila je takozvani hibridni reaktor sa visokim optereenjem
(High Load Hybrid Reactor), koji je projektovan za tretman velikih zapremina organskog otpada
i tokova ostataka od biogoriva, koji podrazumevaju kompleksne supstrate. Tehnologija
objedinjuje standardni sistem digestora (visok sadraj vrstih materija i HPK u supstratu), sa
UASB digestorom koji ima izuzetne performanse. Kombinacija procesa, fermentora i tehnologija
meanja omoguava obradu razliitih vrsti organskih ostataka. Sa stopom punjenja (ulaznog
zapreminskog optereanjea) 15 kgHPK/m3 fermentora dnevno.
Prednosti koje proizvonai istiu u odnosu na tradicionalna biogas postrojenja su:

Malo hidrauliko vreme zadravanja zapremina fermentora ne mora biti velika,

Prevencija stvaranja pene i plutajuih slojeva visoka stopa ulaznog punjenja (stopa
zapreminskog optereanja),
Intenzivni kontakt izmenu supstrata i mikorganizama visoka stopa degradacije i
brza proizvodnja gasa
Ne postroji potreba za dodavanjem hemikalija i regulacijom pH uteda trokova i
Nema akumulacije talonih sedimenata (peska) u sistemu omoguene su
kontinualne operacije.

Slika 13 ematski prikaz postupka anaerobne digestije

33

Ovakva tehnologija je prvi put instalirana i Italiji 2005 godine, i radi kontinualno ve
sedam godina. Postrojenje se sastoji od dva fermentora zapremine 2900 m3 koji obranuju oko
120000 tona prethodno obranenog organskog otpada godinje.
Ovim se dobija stopa ula-znog zapreminskog optereenja (stopa punjenja) od 12
kgHPK/m3/dan do 15 kgHPK/m3/dan, odakle se proizvodi 1.250 Nm3/h biogasa. Biogas se
koristi za pokretanje postrojenja za kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije od
3,0 MWe (elektrine energije).
Obavljene studije od strane preduzea Enbasys, koja obuhvataju 33 postrojenja za obradu
komunalnog vrstog otpada anaerobnom digestijom irom sveta, pokazala su da fermentor
prosene zapremine (6220 m3) konvertuje 54.900 t komunalnog vrstog otpada u biogas.
Ovo je ekvivalentno iznosu od 9 t godinje po m3 zapremine fermentora. Postrojenje u
Italiji obranuje 21 t prethodno tretiranog organskog otpada po m3 zapremine fermentora, ime se
postie znatno vea efikasnost sistema (specifini protok otpada) nego kod konvencionalnih
postrojenja.
Tehnologija hibridnog reaktora sa visokim optereenjem (High Load Hybrid Reactor)
predstavlja kulminaciju desetogodinjeg iskustva u projektovanju, inenjerstvu, izgradnji, radu i
istraivanju u oblasti tehnologije anaerobne digestije.

9.7.3 Evropski potencijal digestije organskog otpada

Trenutno se u Evropskoj uniji iz biomase proizvodi 4% od ukupnih energetskih potreba,
to je ekvivalentno koliini od 69 miliona tona nafte (toe). Prema Akcionom Planu Evropske
komisije za Biomasu, ovaj iznos bi se do 2010. trebao poveati na 150 toe. Poveanje ovih
veliina moe dovesti do:
1) Raznovrsnosti snabdevanja energijom u Evropskoj uniji,
2) Znaajnog smanjenja emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bate (209 miliona
tona),
3) Direktnog zapoljavanja 250 do 300.000 ljudi i
4) Potencijalno nie cene nafte kao rezultat manje potranje
Vei deo komunalnog vrstog otpada (MSW) u Evopskoj uniji, trenutno se odlae na
deponiju (49%), zatim sledi insineracija (18%), pa recikliranje i kompostiranje (33%). U novim
zemljama lanicama, situacija se veoma brzo razvija, ali je ipak i dalje glavna destinacija
komunalnog vrstog otpada (MSW-a) deponija. Prema Evropskoj agenciji za zatitu ivotne
sredine (EEA), 30%-40% komunalnog vrstog otpada koji se generie irom Evrope moe se
koristiti za anaerobnu digestiju.
U 2005. god., u Evropi (EU25) generisano je 120 miliona tona otpada koji se mogao
tretirati anaerobnom digestijom i iz kojeg bi se moglo proizvesti oko 9 miliona m3 biogasa, ili
naftnog ekvivalenta od 4,6 miliona tona. [2]

9.7.4 Potencijal Srbije digestije organskog otpada

U cilju podsticanja korienja biomase za proizvodnju energije, Vlada republike Srbije je
usvojila Akcioni plan za biomasu (Sl. Glasnik RS 56/2010) kojim je definisana strategija za
korienje biomase kao obnovljivog izvora energije imajui u vidu potencijale, nacionalne
strategije, zakonske propise i evropske direktive. Akcioni plan za republiku srbiju je izraen u
skladu sa obavezama iz Ugovora o energetskoj zajednici i u duhu nove Direktive EU o
34

obnovljivoj energiji (Direktiva 2009/28/EC), kao i u skladu sa preporukom EU (COM/2005/628)

iz 2005. Godine o izradi akcionih planova za biomasu u cilju poveanja njenog korienja u
zemljama lanicama EU.
Jedan od najvanijih zadataka pri izradi akcionog plana za biomasu je bio da se utvrde
problemi u procesu korienja biomase i definiu aktivnosti, odgovornost i rokovi za njihovo
prevazilaenje. Za reavanje veine indetifikovanih problema definisan je vremenski okvir do
kraja 2012. Godine, a dugorone aktivnosti su naznaene.
Praenje realizacije akcionog plana za biomasu e vriti Nacionalni savet za odrivi
razvoj. Akcioni plan za biomasu je izraen u saradnji sa ekspertima iz Holandije u G2G
programa. Ukupan energetski potencijal biomase u Republici Srbiji procenjen je na 2,7 miliona
toe (tona ekvivalentne nafte) i ine ga ostaci u umarstvu i drvnoj industriji (oko milion toe),
ostaci u ratarstvu, stoarstvu, voarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voa (oko 1,7
miliona toe). Energetski potencijal biomase u stoarstvu koji je pogodan za proizvodnju biogasa
je procenjen na 42 000 toe.

9.7.5 Perspektiva anaerobne digestije

Postoji veliki broj faktora koji e doprineti poveanom interesovanju za tehnologije kao
to je anaerobna digestija. Neki od njih su:

poveana potranja za energijom u svetu, posebno u Kini i Indiji,

rastua cena energije, i veoma vana energetska zavisnost u mnogim zemljama,
klimatske promene zahtevaju hitne reakcije i aktivnosti i
45% zemljita u Evropi ima mali sadraj organskih materija i smanjenu plodnost.

Najpraktinije reenje za zatitu ivotne sredine predstavljae dobijanje energije iz

otpada, ne samo iz komunalnog vrstog otpada, nego i iz ostataka iz industrije. Anaerobna
digestija ima znaajan potencijal za industrije sa organskim tokovima otpada, kao to je
proizvodnja hrane, industrija tekstila i papira, farmaceutska industrija i proizvodnja biogoriva.
Anaerobna digestija kombinuje nekoliko prednosti. Kao tehnologija se moe smatrati CO2
neutralnom, zato to nema dodavanja CO2 u atmosferu. Hibridni reaktor sa visokim
optereenjem mogao bi biti klju za razvoj potencijala anaerobne digestije, kao postupka
upravljanja otpadom. Reaktor razlae otpad proizvodei biogas i ubrivo koje ima visok sadraj
hranljivih materija (azota, fosfora i kalijuma). Da bi se iskoristio potpuni potencijal otpada,
neophodno je da industrija upravljanja otpadom bude u mogunosti da razvije trite za sve
nastale nusproizvode. [2]

9.7.6 Korienje izdvojenog materijala iz procesa anaerobne digestije

Materijal dobijen iz procesa anaerobne digestije pri procesu mehaniko-biolokog tretmana
koristi se na vie razliitih naina:
Dobijeni proizvod moe da se kompostira i odlae na deponije,
Kompostiranjem se dobija humusni materijal,
Izdvajanjem vlage, bez daljeg tretmana koristi se kao ubrivo,
Izdvaja se vlaga i materijal se spaljuje.

9.7.7 Nepovoljni uticaji mehaniko-biolokog tretmana otpada na zdravlje i okolinu

Svi procesi i postrojenja za tretman otpada u odreenoj meri nepovoljno utiu na zdravlje
i okolinu. Najznaajniji uticaji tehnologije mehaniko-biolokog tretmana otpada su:
35

zagaenje vazduha,
zagaenje vode,
zagaenje zemljita i
potencijalno tetan uticaj na zdravlje.

9.7.8 Trokovi prerade otpada anaerobnom digestijom

Podaci trokova postrojenja za anaerobnu digestiju nisu toliko publikovani da bi mogli da se izvedu
reprezentativni zakljuci. Postoje podaci za pojedina konkretna postrojenja i oni e biti prikazani u tabeli:
Tabela 10 Trokovi prerade otpada anaerobnom digestijom
Drava

Trokovi, /t

Belgija

62

Finska

42

Francuska

41

Nemaka

153

Holandija

82

vedska

50

36

9.8 DEPONIJSKI GAS

Danas postoji veliki imperativ da se strateki kontrolie upravljanje emisijama
antropogenog porekla u koje se svrstavaju i emisije deponijskih gasova sa deponija komunalnog
otpada. Metan i ugljendioksid su gasovi koji ine glavne komponente deponijskog gasa. Ugljendioksid je gas sa izuzetno negativnim efektom staklene bate, dok metan ima 23 puta vei
potencijal globalnog zagrevanja od ugljen dioksida za period 100 godina. Korienje
deponijskog gasa (LFG) kao energenta je jedna od metoda za upravljanje emisijama sa deponije.
Za korienje deponijskog gasa kao energenta neophodan preduslov je formiranje optimalnog
sistema za izdvajanje gasova, baza podataka o snazi izvora gasa, ukljuujui i podatke prostornoj
distribuciji gasa.

Slika 14 Postrojenje za izdvajanje deponijskog gasa [7]

Na deponijama se u poetku odvijaju aerobni procesi na raun kiseonika koji se nalazi u
upljinama otpadaka. Paralelno, zbog deficita kiseonika nastaju anaerobni procesi praeni
pojavom gasova, pre svega metana, i to ve posle dva meseca. U zavisnosti da li je kiseonik
neophodan, razlikuju se aerobna ili anaerobna grupa mikroorganizama. Kod aerobnog razlaganja
produkti razgradnje su ugljendioksid, voda, razni oksidi. Anaerobno razlaganje je dvofazno, gde
se prvo organske materije u kiseloj sredini razlau na meuprodukte (alkoholi, amonijak,
aldehidi, vodoniksulfid i dr.), da bi se, zatim, u drugoj fazi, ovi meuprodukti dalje razlagali u
gasove truljenja (metan, ugljendioksid), amonijak i razna sumporna jedinjenja. Razlaganje
organskih materija, aerobno ili anaerobno, praeno je oslobaanjem toplote, a temperatura u telu
deponije zavisi od naina odlaganja otpada, brzine odvoenja toplote iz slojeva deponije,
sadraja vlage i spoljne temperature.
vrsti otpad se tokom stajanja na deponiji razlae i modifikuje pod dejstvom fizikih,
hemijskih i biolokih procesa. Prvo se odigravaju fizike promene, tj., dolazi do kompresije
otpada, a zatim se u toku narednih godina odvija kontinualno sleganje, to je posledica
konsolidacije i njegovog biolokog razgraivanja. Na ovaj nain visina deponovanog sloja se
moe smanjiti za oko 30%. U prvom sloju nasutih otpadaka, dok jo ima kiseonika u upljinama,
odvijaju se aerobni procesi. Kasnije, sa potronjom kiseonika dolazi do anaerobnog razlaganja

37

zbog biotermikog raspadanja, pri emu se kao pratee pojave javljanju procedni filtrat i gasovi
usled ega dolazi do sleganja deponije.

Slika 15 Razlaganje otpada i razvoj deponijskih gasova

vrsti otpad podlee razliitim fazama razlaganja, kao to je to prikazano na slici 19.
Prva faza razlaganja se odvija pod dejstvom aerobnih bakterija pri emu se stvaraju
ugljendioksid, voda i nitrati. Ova faza je okarakterisana niskom pH vrednou, visokom
proizvodnjom isparljivih kiselina, visokom potronjom kiseonika (HPK), visokom
provodljivou i malom proizvodnjom metana.
Druga i trea faza se odigravaju pod dejstvom anaerobnih bakterija koje razlau isparljive
kiseline na metan i ugljen dioksid (50:50), to vodi ka poveanju vrednosti pH i smanjenju HPK,
tj. do ostvarenja anaerobnih uslova. Provodljivost se tokom druge i tree faze znatno sniava.
U drugoj fazi, fazi stvaranja kiselina, sloene organske materije u otpadu se raspadaju na
prostija organska jedinjenja, alkohole, aldehide i metan koji se dalje oksidiu do organskih
kiselina. Bakterije pod ijim se katalitikim uticajem odvijaju ovi procesi razvijaju se pomou
toplote koja se oslobaa u toku pomenutih procesa oksidacije organskih jedinjenja.
Trea faza anaerobnog raspadanja je, tzv., metanogeneza, jer iz proizvoda druge faze pod
katalitikim dejstvom fermenata metanskih bakterija, odnosno razlaganjem organskih kiselina
nastaju metan i ugljen dioksid. Kiseonik, od koga se stvara ugljen dioksid, uzima se direktno iz
organskih jedinjenja ili iz neorganskih disosovanih jedinjenja.
Prva, druga i trea faza traju relativno kratko, oko 180 do 200 dana. U etvrtoj, metanskoj
fazi deponija sazreva, odnosno dolazi do uravnoteavanja anaerobnih procesa u okviru kojih se
relativno ujednaeno oslobaaju CO2 i CH4.
38

Na proces formiranja deponijskog gasa utiu brojni faktori: karakter otpada, kiseonik u
deponiji, sadraj vlage, temperatura i vreme kada je otpad odbaen.
a) Karakter otpada
Bakterijskim aktivnostima generie se deponijski gas, rast koliina generisanog gasa je
povezan sa procentom organskog otpada u deponiji, sa poveanjem procenta organskog otpada
poveava se i koliina generisanog gasa. Odreene vrste organskog otpada sadre velike koliine
hranljivih sastojaka za bakterije (natrijum, kalijum, kalcijum i magnezijum) to prouzrokuje veu
aktivnost bakterija, a samim tim i veu koliinu generisanog gasa. Odreene vrste otpada sadre
jedinjenja koja negativno utiu na aktivnost bakterija, uzrokujui smanjenje generisanja gasa. U
sluaju bakterija koje proizvode metan tetno dejstvo predstavlja prisustvo soli u visokim
koncentracijama.
b) Kiseonik u deponiji
Produkcija metana poinje kada se sav kiseonik potroi. to je vie kiseonika u deponiji,
to aerobne bakterije due razlau otpad. Ako je otpad samo delimino prekriven slojem zemlje ili
se frekventno mea, bie prisutno vie kiseonika, tako da e aerobne bakterije iveti due i dui
period e proizvoditi ugljen-dioksid i vodu. Ako je otpad kompaktan, proizvodnja metana e
poeti ranije, odnosno im anaerobne bakterije zamene aerobne bakterije. Anaerobne bakterije
poinju proizvodnju, samo kada aerobne bakterije potroe kiseonik, tako da bi bilo kakvo
prisustvo kiseonika u deponiji dovelo do usporenja produkcije metana. Promene atmosferskog
pritiska mogu takone da utiu da se kiseonik iz okoline nane u deponiji, i ta mogunost postoji
kod slojeva na manjim dubinama u kojima bi tada dolo do aerobne faze razgradnje otpada.
c) Vlanost
Prisustvo odrenene koliine vode u deponiji poveava produkciju gasa, jer vlaga podstie
rast bakterija i transport hranljivih sastojaka do svih delova deponije. Sadraj vlage od 40% i vie
dovodi do maksimalne produkcije gasa. Kompaktnost otpada utie na smanjenje produkcije gasa,
jer je poveana gustina deponije i smanjena infiltracija vode u sve slojeve otpada. Proizvodnja
gasa je vea u sluaju jakih padavina i / ili ako su prisutni propusni pokrovni slojevi koji
omoguavaju dovod dodatnih koliina vode u deponiju
d) Temperatura
Temperatura poveava bakterijsku aktivnost, to direktno ima za posledicu poveanje
produkcije gasa. Sa druge strane, niske temperature inhibiraju bakterijsku aktivnost, tako da
bakterijska aktivnost pada drastino ispod 10C. Vremenske promene imaju znaajan uticaj na
plitke deponije. Ovo je posledica toga to bakterije nisu izolovane u odnosu na temperaturne
promene, kao to je to sluaj sa dubokim deponijama gde debeli slojevi tla pokrivaju otpad. U
pokrivenoj deponiji se odrava stabilna temperatura, to dovodi do povienja produkcije gasa.
Bakterijska aktivnost oslobaa toplotu, stabilie temperature deponije izmenu 25C i 45C, dok
je pojava temperature i do 70C registrovana u nekim deponijama. Vie temperature stvaraju
povoljne uslove za volatilizaciju i hemijske reakcije. Kao opte pravilo se moe uzeti da se
emisije NMOC (ugljovodonika nementanskog tipa) udvostrue na svakih 18C.
e) Starost otpada
Otpad koji je kasnije deponovan e generisati vie gasa od onog koji je na deponiji due
vreme. Deponije obino generiu znaajne koliine gasa izmenu jedne i tri godine. Maksimumi
generisanja gasa su u periodu od pet do sedam godina, nakon to je otpad odloen na deponiju.
Nakon 20 godina po deponovanju, generisanja deponijskog gasa je minimalno i u tragovima, dok
39

se manje koliine gasa mogu generisati i posle pedeset godina. Razliiti delovi deponije mogu
biti u razliitim fazama dekompozicije otpada, to zavisi od starosti otpada.

9.8.1 Sastav deponijskog gasa

Osnovni faktori koji utiu na produkciju koliine i sastava gasova jesu vrsta i svojstva
otpada. Iz jednog kubnog metra vrstog otpada izdvaja se priblino 0.5 m3 gasova. Sastav
izdvojenih gasova zavisi od visine prekrivnog sloja. U veini sluajeva, vie od 90% zapremine
gasova, sastoji se od metana i ugljendioksida. Kada je metan prisutan u vazduhu (specifina
teina metana je manja od specifine teine vazduha) u koncentracijama 5 do 15%, eksplozivan
je. Budui da nema kiseonika u telu deponije kada koncentracija metana dostigne tu kritinu
granicu, nema opasnosti ni od eksplozije. I pored toga poeljno je isputati metan u vazduh, ili ga
sakupljati za proizvodnju energije. Inae se metan, zahvaljujui nainu deponovanja, preko
prekrivnih slojeva prazni svakodnevno u atmosferu, s tim to se tada moe desiti da doe do
njegovog nagomilavanja u zgradama ili nekim drugim zatvorenim prostorijama. Uz
odgovarajuu ventilaciju metan ne predstavlja problem.
Tipian sastav gasa koji se izdvaja sa gradske deponije, na koju se odlae otpad iz
domainstva i industrijski otpad, dat je u tabeli 11.
Tabela 11 Zapreminski sastav gasa koji se izdvaja sa gradske deponije
Komponenta

Sadraj, % vol.

Metan

47.4

Ugljen-dioksid

47.0

Azot

3.7

Kiseonik

0.8

Ugljovodonici

0.3

Vodonik

0.1

Ugljen-monoksid

0.1

Komponente u tragovima

0.5

Kao to je prethodno reeno, sastav gasa na deponijama prvenstveno zavisi od vrste i

slojeva otpada, kao i mikrobiolokih procesa koji se odvijaju na deponiji. Izdvajanje gasa se
odvija u tri razliite faze sa tri razliite vrste bakterija koje dominiraju u pojedinim fazama. U
prvoj fazi osnovni gasoviti produkt je ugljendioksid. U drugoj fazi nastavlja se proces izdvajanja
ugljendioksida i poinje izdvajanje metana. Ve u ovoj fazi uspostavlja se ravnotea izmeu ova
dva produkta, koji ine 90% zapremine gasa.

40

Tabela 12 Mere doputene koncentracije i maseni sastav komponenata na gradskim Deponijama

Komponenta

MDK

A
3

C
3

mg/m

mg/m

mg/m

mg/m

mg/m3

Benzen

3.75

4.20

Toluen

375.00

42.00

95

Ksilen

435.00

77.00

54

Propil benzen

245.00

94.00

120

Vinil hlorid

10.00

30

Tetrahloretilen 335.00

Metan etiol

1.00

87

60

Butan etiol

1.50

Metanol

260.00

210

A,B,C i D ispitivane deponije u SAD

Smatra se da do stvaranja metana dolazi ve nakon dva meseca od poetka rada deponije.
Dodatno se stvaraju i druge komponente i sloena organska hemijska jedinjenja koja prodiru u
atmosferu deponije. Kod deponija na kojima se odlae industrijski otpad i otpad iz domainstava,
esto se deava da prisustvo nekih organskih jedinjenja pree graninu koncentraciju, kao to je
prikazano u tabeli 12. Maksimalna dozvoljena koncentracija (MDK) predstavlja onu koliinu
toksinih ili tetnih materija ijem se dejstvu mogu izloiti organizam oveka, ivotinjski ili
biljni organizmi, bez tetnih posledica i za due vreme.
Drugi najvei produkt u strukturi deponijskog gasa je ugljendioksid, koji predstavlja
smetnju u odvoenju (degazaciji deponije) zbog svoje gustine. Ugljendioksid ima 1,5 puta veu
gustinu od vazduha, odnosno 2,8 puta je tei od metana. U telu deponije tei da se kree na dole.
Koliina gasa koja se stvara na deponiji kao posledica mikrobiolokih procesa koji se
odvijaju u telu deponije, vrlo je promenjiva veliina. Zavisi od koliine i vrste otpada, vremena
deponovanja i meteorolokih uslova. Ne postoji obrazac po kome bi se mogla tano izraunati
koliina gasa, ali se na osnovu iskustvenih podataka usvaja da se iz 1 m3 vrstog otpada izdvaja
priblino 0.4-0.5 m3 gasa. Sa slike 20 vidi se da se najvea koliina gasa izdvoji u periodu od
prve do 15 godine funkcionisanja deponije, sa maksimumom u drugoj i treoj godini. Posle ovog
perioda produkcija gasa ima nagli pad, a posle 20. Godine eksploatacije deponije, svodi se na
konstantnu vrednost. [1]

41

Slika 16 Dijagram produkcije gasa u zavisnosti od vremena

9.8.2 Hemijski procesi u deponiji pri stvaranju deponijskog gasa

Deponijski gas, ukljuujui nemetanska organska jedinjenja, moe biti proizveden
reakcijama odrenenih jedinjenja prisutnih u otpadu. Na primer, ako hlorni izbeljiva i amonijak
dou meusobno u kontakt u deponiji tada se proizvodi amonijum hlorid (NH4Cl), gas koji
nepovoljno utie na odvijanje procesa u deponiji. Bakterije razgrauju otpad u etiri faze. Sastav
proizvedenog gasa se menja tokom svake od etiri faze razgradnje. Kako deponije obino
prihvataju otpad u vremenskom periodu od 20 do 30 godina, tako da se otpad u deponiji
istovremeno moe nai u vie faza razgradnje. Stariji otpad u jednom delu deponije moe biti u
fazi razliitoj od one u kojoj se nalazi otpad kasnije deponovan.
Faza I - aerobna faza
Tokom prve faze razgradnje, aerobne bakterije pri ishrani koriste kiseonik, pri emu se
raskidaju dugi molekularni lanci kompleksnih jedinjenja koja sainjavaju organski otpad: ugljeni
hidrati, proteini i masti. Nusproizvod ovog procesa je ugljen-dioksid. Na poetku ove faze
koncentracija azota je visoka (oko 20% kiseonika i 80% azota), ali ova koncentracija opada kako
se deponija kree kroz faze razgradnje otpada. Faza I se odvija dok se raspoloivi kiseonik ne
istroi. Prva faza moe trajati danima ili mesecima, zavisno od toga koliko je kiseonika prisutno
u trenutku kada je otpad odloen na deponiju, a nivoi kiseonika e varirati u zavisnosti od toga
koliko je kompaktna deponija. Aerobna dekompozicija glukoze :

Faza II - anaerobna faza, nemetanska

Ova faza razgradnje poinje kada se iskoristi sav kiseonik. Anaerobnim procesima,
bakterije pretvaraju jedinjenja formirana procesima aerobnih bakterija u siretnu, mlenu,
mravlju i druge kiseline i alkohole kao to su metanol i etanol. Zbog ovih procesa, pH sredina
deponije postaje kisela. Kako se kiseline meaju sa vlagom prisutnom u deponiji, dolazi do
rastvaranja nutrijenata za bakterije, tako da azot i fosfor postaju dostupni razliitim vrstama
bakterija. Gasoviti nusproizvodi ovih procesa su ugljen-dioksid i vodonik. Menutim, ako
42

kiseonik dospe u deponiju, mikrobioloki procesi e se vratiti u prvu fazu, fazu aerobne
razgradnje.
U ovoj fazi, kao proces, prvo se javlja hidroliza (ekstracelularni, enzimski proces) pri
emu se organske materije transformiu na komponente koje su rastvorljive u vodi. Ovaj proces
zahteva znaajno prisustvo vlage, kao i fiziki kontakt izmenu mikroorganizama i otpada.
Organski otpad se razlae u enzimski-katalizovanim reakcijama na osnovne komponente:
1) celuloza i glukoza
2) protein i amino kiseline
3) skrob i glukoza
4) masti i masne kiseline
Gasovite komponente se ne generiu tokom faze hidrolize. Formirane eere
monosaharida i vie organske kiseline, kroz razliite metabolike procese, transformiu se
mikrobima, u jednostavnije organske kiseline, vodu, ugljen-dioksid, amonijak, i vodonik (H2).
Tokom ove faze, u kojoj se odigrava fermetacija kiselina, generie se CO2 neposredno nakon
poetka procesa. Prema Farquhar (1989), razliita istraivanja pokazuju razliit sastav gasova:
50-70% CO2 posle 11 do 23 dana, ili ak 90% CO2 posle 40 dana.
Sumarno ova faza se moe prikazati sledeim reakcionim mehanizmima:

IIa. Hidroliza: bez produkcije gasova

IIb. Anaerobna kisela fermentacija glukoze (nastaju gasovi CO2 i H2).

Faza III - anaerobna, metanska, nestabilna

Faza III razgradnje poinje kada odreene vrste anaerobnih bakterija konzumiraju
organske kiseline proizvedene u fazi II i ponu da formiraju acetate. Ovaj proces uzrokuje da
deponija postane blia pH vrednosti 7 (neutralni medij) koja odgovara bakterijama koje
proizvode metan. Metanske i kiselinske bakterije imaju odreenu vrstu simbiotske veze.
Kiselinske bakterije proizvode jedinjenja kojima se hrane metanske bakterije. Metanske bakterije
se hrane ugljen dioksidom i acetatima, ije je veliko prisustvo veoma toksino za kiselinske
bakterije. Trajanje faze III moe poeti od 180. dana od deponovanja otpada i trajati do 500.
dana nakon deponovanja. [2]
Faza IV - anaerobna, metanska, stabilna
Faza IV razgradnje poinje kada i sastav i produkcija deponijskog gasa postanu relativno
konstantni. Deponijski gas tada sadri oko 45-60 % metana, 40-60 % ugljen dioksida i 2-9 %
ostalih gasova. Gas se proizvodi konstantno u etvrtoj fazi obino 20 godina, pri emu se
emitovanje gasa moe nastaviti i posle 50 godina. Produkcija gasa moe trajati due, posebno,
ako su prisutne vee koliine organskog otpada. III & IV Metanska enzimska reakcija glukoze
(proizvode se gasovi CO2 i CH4):

43

REFERENCE:
[1]Skripta Upravljanje vrstim otpadom , Neboja Jovii,
[2]Skripta Upravljanje vrstim otpadom, Dr Goran Vuji
[3]https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTUCfyvun6n9kIQWhUmtBHzQGTlMAeNM8ctmbmw3ZKa89r8RMl
[4]http://www.avellobioenergy.com/documents/filelibrary/documents/visio_files/Fast_Pyrolysis_
Applications_3_0387533A2F8B7.png
[5]http://energyfromwasteandwood.weebly.com/uploads/3/1/0/1/3101108/447508_orig.png?343
[6]https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTVf0cmr-S8DbqlgEvwI6fF-zWMX3GePYq38-RQgb57yw39LYi
[7]http://www.chevron.com/articleimages/latest/news_204496/d9aa6e75-162b-407c-8e807d45695f6dc9/image-Landfill-GasPlant.jpg.cvxn

44