TORCH infekcije u trudnoći

Toksoplazmoza(toxoplasma gondii) je vodeći uzrok smrtnosti izazvan bolešću

zaražene hrane. Iako je retko oboljenje, sve žene koje su inficirane tokom trudnoće i
osobe sa oslabljenim imunim sistemom moraju biti oprezne jer može imati značajne
posledice po zdravlje.

Čovek postaje zaražen na nekoliko načina:

• Nedovoljno termički obrađenom hranom
• Prljavim rukama (najčešće prilikom čišćenja kućnih ljubimaca);
• Kontaminiranom vodom

Rezervoar inefekcije: glodari, ptice, mačke..

Simptomi: povišena temperatura, glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićima i

zglobovima, uvrećanje limfnih čvorova. Traju od nedelju dana do mesec dana.

Kongenitalni oblik

Žene koje su bile zaražene toksoplazmom pre trudnoće nemaju rizik za potencijalnu

infekciju i oštećenje ploda jer njihov prethodno razvijen imunitet štiti plod od infekcije.
Dok sa druge strane postoji velika opasnost prilikom infekcije trudnica koje nemaju
razvijen imunitet da će i njihovo dete biti inficirano istim parazitom. Zato je neophodno
uraditi TORCH test.

Kongenitalni oblik toksoplazmoze se manifestuje:

• Pobačajem
• Mrtvorođenim detetom
• Dete rođeno sa znacima infekcije (gubitak vida, mentalna retardacija, hronični
encefalitis, lezije kranijalnih nerava)

Dijagnoza: laboratorijske analize- detekcijom toksoplazma specifičnog antitela IgG i

IgM.
Postoji nekoliko testova za dokazivanje ovih specifičnih antitela:

• IFA test
• DT
• ELISA test
Lečenje:
• pirimetaminom u kombinaciji sa sulfadiazinom; istovremeno i folna kiselina kako bi se
preveniralo toksično dejstvo lekova na koštanu srž.
• Za lečenje trudnica i novorođenčeta-rovamicin
• Kortikosteroidi

Prevencija:
• Dobro termički obrađena hrana
• Izbegavati kontakt sa mačkama i psima
• Održavanje lične i kućne higijene

RUBELLA

Tipična infekcija rubela virusom nema veći klinički značaj van trudnoće. U trudnoći,
infekcija može izazvati teške kongenitalne malformacije, jer je reč o jednom od najjačih
teratogenih agenasa.

Da bi se infekcija u trudnoći potpuno eradicirala, neophodno je sprovesti vakcinaciju

neimuniozovanih žena van trudnoće, jer se radi o atenuisanom živom virusu koji može
da izazove infekciju ploda.

Dijagnoza: uzimanje specifičnig IgG antitela iz krvi, pojava IgM antitela

U slučaju kongenitalne rubele oba pokazatelja opadaju sa porastom gestacijske

starosti.

Sindrom kongenitalne rubele podrazumeva da kod novorođenčeta pojedinačno ili

udruženo postoje:

 lezija oka,
 senzorno-neuralni defekt,
 srčana mana,
 lezija CNS-a,
 zastoj rasta ploda,
 anemija/trombocitopenija,
 hepatosplenomegalija

Prenatalna dijagnoza kongenitalne rubele je moguća posle 18. nedelje gestacije, kada
se u fetalnoj krvi nađu specifična antitela klase IgM. U takvim slučajevima se savetuje
prekid trudnoće.
Citomegalovirus (lat. Cytomegalovirus) retko izaziva simptomatska oboljenja kod
odraslih i dece, iako može kod njih dugo vremena da bude prisutan u pljuvačnim
žlezdama i bubrežnim tubulima. Opasnost ovog virusa se krije u njegovoj sposobnosti
da uzrokuje teške kongenitalne anomalije ploda u trudnoći.

Takođe može biti opasan kod imunosupresivnih osoba (HIV, tumor, transplantacija
organa, …).

Citomegalovirus u trudnoći

U trudnoći postoji opasnost od citomegalne inkluzione bolesti novorođenčeda samo u

slučaju ako je kod majke tokom trudnoće prisutan citomegalovirus u krvi. Tada virus
prolazi kroz placentu i javlja se kongenitalne infekcija ploda. Virus dospeva u sve
organe ploda, ali najveći virusni tropizam ima prema epitelnim ćelijama bubrega, jetre,
pankreasa, pluća, pljuvačnih žlezda.

Može da se manifestuje i kao generalizovana infekcija, tada se javljaju sledeće kliničke

manifestacije:

 Hepatosplenomegalija
 Tormbocitopenija
 Hemolitička anemija
 Žutica
 Horioretinitis
 Oštećenje vida
 Retardacija

Smrtnost je veoma visoka u ovom obliku bolesti.

Beba se može inficirati i perinatalno, ako majka izlučuje virus sa grlića materice tokom
poslednjeg trimestra trudnoće.

Dijagnoza:

 Hibridizacija DNA
 ELISA test
 Elektronska mikroskopija

Profilaksa i lečenje

 redovnoa kontrola adolescentkinja, žena generativnog doba i trudnica

  Terapija se primenjuje samo kod imunodeficijentnih osoba. U terapiji infekcija
izazvanih ovim virusom može se koristiti i aciklovir, ali je ganciklovir pokazao
najbolje efekte.

Herpes simplex virus spada u grupu DNK virusa i izaziva infekciju koja je u relativno
česta.

Postoje dva tipa herpes simplex virusa koji mogu biti uzročnici infekcije:

 Tip I izaziva infekciju uglavnom usne sluzokože (prenosi se dodirom)

 Tip II infekciju genitalnog trakta (prenosi se polnim odnosom)

Infekcija se može biti primarna i sekundarna.

Posle primarne infekcije virus dospeva u dorzalne ganglione i ostaje u latentnom stanju.
I primarna i sekundarna infekcija mogu proteći nezapaženo asimptomatski, ili izazvati
uočljive simptome bolesti simptomatski.

Inkubacija: 2-10 dana kada se javljaju simptomi bolesti: bolne vezikularne promene
na koži vulve i sluzokoži vagine i grlića često praćene limfadenopatijom. Vezikule
uskoro ulcerišu, pretvaraju se u kraste koje se potom suše i otpadaju. Sa obolelog
mesta virus nestaje posle 12 dana. 

U trudnoći takođe može doći do primarne infekcije herpes simplex virusom. To se češće
viđa kod trudnica sa niskim životnim i zdravstvenim statusom.

Ako je trudnica inficirana, infekcija se može preneti na plod na tri načina:

1. ushodnim putem iz donjih partija genitalnog trakta izazivajući horioamnionitis

2. krvotokom preko posteljice kod viremije 
3. u  toku druge faze porođaja

Komplikacije:

 Spontani pobačaj
 Promene na CNS i očima
 Zastoj rasta ploda i prevremeni porođaj
 Smrt ploda
 Oštećenja jetre
 Neurološki poremećaji

 
Plod se rađa sa najtežim oblicima oštećenja ako do intrauterine infekcije dođe
transplacentarnim putem u periodu organogeneze (mikrooftalmija, mikrocefalija,
psihomotorna retardacija).

Kod novorođenčadi simptomi bolesti se javljaju posle perioda inkubacije od 2 do 10

dana.

Simptomi: visoka temperatura, gubitak apetita, konvulzije, žutica, trombocitopenija, a

prepoznaje se tek pošto se jave karakteristične promene na koži. Nastaju oštećenja:
mozga, organa čula vida, jetre i nadbubrega.

Dijagnoza se postavlja na osnovu detaljne anamneze majke, pregleda i laboratorijskih

nalaza.
U akutnoj fazi bolesti treba sprovoditi rigoroznu ličnu higijenu.

Terapija:

 Upotreba Acyclovira

Porođaj se može obaviti vaginalnim ili abdominalnim putem. Pre odluke treba pažljivo
pregledati vaginalnu i cervikalnu sluzokožu i kožu stidnice. Kod prisutnih virusnih lezija
na genitalnim organima, porođaj završiti carskim rezom. Obolelu porodilju treba izolovati
od ostalih babinjara.
U vreme podoja novorođenče zaštititi tako što će majka da koristi: kapu, masku i
rukavice u dodiru s njim.

Ostali uzročnici infekcija

Urinarne infekcije su relativno česte u trudnoći i manifestuju se učestalim mokrenjem,

peckanjem pri mokrenju, bolom u predelu bubrega, pa čak i pojavom krvi u urinu, uz
temperaturu.

Trudnice su izložene i infekciji mokraćnih puteva zbog pojačanog delovanja

progresterona koji izaziva opuštanje glatkih mišića bešike. Usled toga dolazi do
zadržavanja mokraće i razmnožavanje bakterija koje izazivaju infekciju.

Najčešći uzročnik je Escherichia coli.

Dijagnoza: laboratorijski pregled

Lečenje: antibiotici (po antibiogramu), unošenje što vise tečnosti

Komplikacije:

 prevremenih kontrakcija
  pobačaj

 prevremeni

Pneumonija (zapaljenje pluća)- druga po učestalosti infekcija u trudnoći. Najčešći

bakterijski uzročnici su Streptococcus pneumoniae i Haemophillus influenzae.
Pneumonija kod trudnice povećava rizik od prevremenog porođaja. Najopasniji uzročnik
pneumonije je Kohov bacil, koji izaziva tuberkulozu.

Hlamidije uzrokuju infekciju grlića materice, koja može da se prilikom vaginalnog

porođaja prenese na dete, izazivajući konjunktivitis i pneumoniju.

Mikoplazme izazivaju prevremeno prskanje plodovih ovojaka i prevremeni porođaj.

Infekcija ploda može da nastane ascendentnim putem ili tokom prolaska kroz inficirani
porođajni kanal majke.

Simptomi: konjunktivitis, pneumonija, meningitis

Streptokok grupe B je čest stanovnik vagine trudnica, a neretko tokom porođaja

naseljava ždrelo, nos i spoljašnji ušni kanal deteta. Rani oblik se manifestuje u prvih pet
dana života - kliničkom slikom sepse i pneumonije, a kasni oblik se ispoljava posle
sedmog dana života - meningitisom.

Lek izbora je Penicilin, a kod alergičnih se daje odgovarajuća zamena. Majkama se

preventivno pred porođaj vagina premazuje jodom, što znatno smanjuje mogućnost
infekcije deteta. Poželjno je da se pred kraj trudnoće uradi cervikalni bris, kako bi se
eventualne infekcije izlečile pre porođaja.

Dijagnostika bakterijskih infekcija

 izolovanje uzročnika iz materijala (krvi, moždane tečnosti, mokraće, stolice,

plodove vode, grlića materice, kože, pupčane rane, itd.)

 imunološki testovi

Lečenje bakterijskih infekcija

U lečenju bakterijskih infekcija se koriste antibiotici, koje je najbolje davati prema

antibiogramu.