KATALOG PITANJA IZ

OPŠTE PATOLOGIJE
SA ODGOVORIMA
Na testu će biti 20 pitanja.
Odgovarate zaokruživanjem odgovora Tačno ili
Netačno. Maksimalno možete osvojiti 20 bodova.

Test će se održati „on line“ 4.04.2022 god. u trajanju od 60 minuta

OBLASTI OPŠTE PATOLOGIJA ZA TEST Broj pitanja po oblastima na testu
1. OŠTEĆENJE I SMRT ĆELIJE 5
2. ZAPALJENJE I REGENERACIJA 5
3. PATOLOGIJA TELESNIH TEČNOSTI 5
4. PATOLOGIJA TUMORA 5

OCENITE TAČNOST NAVEDENIH TVRDNJI

OŠTEĆENJE I SMRT ĆELIJE

1. Ćelijska oštećenja su morfološki uvek ireverzibilna.

Netačno. Ćelijska oštećenja mogu da budu reverzibilna ili ireverzibilna. U oblike reverzibilnog
oštećenja ćelije ubrajamo ćelijsko bubrenje, nakupljanje masti i pigmenata, dok su ireverzibilna
oštećenja ona koja prouzrokuju smrt ćelija, kao što su nekroza i apoptoza.
2. Ćelijsko oštećenje može nastati zbog poremećaja koji potiču iz same ćelije ili iz njene okoline.
Tačno. Među važnije uzroke oštećenja ćelija svrstavamo nedostatak kiseonika, višak kiseonika,
slobodne radikale, razne hemijske i fizičke faktore, mikrobiološke uzročnike, prehrambene
materije i endogeno oštećenje ćelije.
3. Hipoksija je nedostatak kiseonika prouzrokovan nedovoljnim snabdevanjem tkiva krvlju, dok se pod
ishemijom podrazumeva stanje u kojem ćelija, tkivo ili organ ne dobijaju dovoljno ki seonika.
Netačno. Relativni nedostatak kiseonika prouzrokovan, na primer, oštećenjem pluća ili nedos
tatkom hemoglobina kod bolesnika s anemijom, naziva se hipoksija. Pod ishemijom se podra
zumeva nedovoljno snabdevanje tkiva krvlju, koje najčešće nastaje zbog suženja krvnih sudova.
4. Slobodni radikali su nestabilna hemijska jedinjenja koja mogu da oštete ćeliju, pa čak da prouz
rokuju i njenu smrt.
Tačno. U slobodne radikale kiseonika svrstavaju se superoksid, vodonik-peroksid i hidroksilni jon.
5. Nasuprot nedostatku prehrambenih materija koji može da prouzrokuje opštu slabost organiz ma,
 višak prehrambenih materija ne deluje štetno na ćelije.
Netačno. Višak prehrambenih materija može štetno da deluje na ćelije. Na primer, višak masti u
hrani podstiče gojaznost i aterosklerozu krvnih sudova.
6. Reverzibilna oštećenja ćelija mogu se podeliti na akutna i hronična.
Tačno. Akutno oštećenje ćelije nastaje u kratkom razdoblju nakon ozlede, a ispoljava se ćelijskim
bubrenjem. Hronično reverzibilno oštećenje posledica je dugotrajnog štetnog delo vanja
spoljašnjih ili unutrašnjih faktora.
7. Vakuole koje se nalaze kod hidropsne promene nastaju kao posledica nakupljanja masti. Netačno.
Vakuole koje se nalaze kod hidropsne promene, sadrže vodu pa zbog toga čitava ci toplazma u
mikroskopskim preparatima deluje svetlije, odnosno prozirno.
8. Pojačani ulazak natrijuma i vode u ćeliju povezan je s invaginacijom ćelijske membrane i for miranje
vakuola ispunjenih vodom.
Tačno. S obzirom da se takve vakuole najčešće pojavljuju u ćelijama kojima nedostaje kiseonik,
nazivaju se hipoksičkim vakuolama.
9. U ćelijama atrofičnih organa starijih osoba vidi se obilje lipofuscina.
Tačno. Teško oštećenim i starijim ćelijama nedostaje energija potrebna za egzocitozu, pa se
nesvarene materije zadržavaju u citoplazmi u obliku rezidualnih telašaca. Rezidualna telašca su
bogata oksidisanim lipidima koji im daju smeđu boju. Ta se telašca nazivaju zrnca lipofusci na.
10. U citoplazmi atrofičnih ćelija srca se nalaze zrnca smeđeg pigmenta koja su znak nedavnog
krvarenja.
Netačno. U citoplazmi ćelija srca nalaze se zrnca smeđeg pigmenta lipofuscina. Zrnca ovog pig
menta mogu se mikroskopskim pregledom često primetiti u starim ili oštećenim ćelijama. Pig
ment koji se prekomerno nakuplja u tkivima kao posledica krvarenja naziva se hemosiderin.
11. U ćelijama jetre hroničnih alkoholičara nalaze se nakupine intermedijarnih vlakanaca koja čine tzv.
Mallory-jev hijalin, poznat još pod nazivom alkoholni hijalin.
Tačno. Nakupine intermedijarnih filamenata slične Malloryjevom hijalinu nalaze se u kortikal nim
neuronima osoba s Alzheimerovom bolešću. Za razliku od Malloryjevih telašaca, građenih od
keratina, neurofibrilarne petlje u nervnim ćelijama ovih bolesnika građene su od neurofila
menata.
12. Nakupljanje masti u obliku triglicerida unutar ćelija jetre zove se masna promena. Tačno. Masnom
promenom najčešće je zahvaćena jetra, organ najvažniji za metabolizam mas ti, ali se slične
promene mogu naći i u ćelijama srca, bubrega, skeletnih mišića a i drugih organa.
13. Najčešći uzroci masne promene ćelija jetre jesu gojaznost, šećerna bolest i hronični alkoholi zam.
Tačno. Ređi uzroci masne promene jetre su urođene greške metabolizma, trovanja tetrahlo
rugljenikom ili fosforom, infekcija virusom hepatitisa C i nedovoljna količina belančevina u ish rani
(kvašiorkor).
14. Masna promena jetrenih ćelija je ireverzibilna promena.
Netačno. Masna promena ćelija jetre u celini je reverzibilna; prestankom delovanja štetnog
faktora ili smanjenim dotokom masti, ćelije mogu u potpunosti da uklone višak masti iz citop
lazme ćelija jetre.
15. Šećerna bolest koju karakteriše hiperglikemija (povećanje koncentracije šećera u krvi) i gliko zurija
(pojava šećera u mokraći) ispoljava se nakupljanjem glikogena u jetri. Tačno. Glikogen se u velikim
količinama nakuplja u ćelijama jetre i skeletnim mišićima.
16. Nakupljanje belančevina u ćelijama jetre važno je za dijagnostiku hronične bolesti jetre koja
nastaje zbog urođenog deficita α1-antitripsina.
Tačno. Kapljice belančevina u ćelijama jetre, kod bolesti koja se naziva urođeni deficit α 1-antit
ripsina, smeštene su u cisternama granuliranog endoplazmatskog retikuluma, što se može do
kazati elektronskim mikroskopom.
17. Distrofijska kalcifikacija je primer patološke kalcifikacije koji nastaje kao reakcija na oštećenje
tkiva.
Tačno. Distrofijska kalcifikacija može da započne u ćeliji ili međućelijskom prostoru, ali joj uvek
prethodi oštećenje ćelija ili tkiva. Kalcifikaciji ove vrste naročito su sklona nekrotična tkiva po put
žarišta kazeozne nekroze.
18. Patološka kalcifikacija može da nastane i u zdravim tkivima kao što su delovi pluća ili bubrega.
Tačno. Patološka kalcifikacija u zdravim tkivima događa se kod bolesnika s povećanom koncen
tracijom jonizovanog kalcijuma u krvi i zove se metastatska kalcifikacija. Hiperkalcemija je naj
češće prouzrokovana hiperfunkcijom paratireoidne žlezde.
19. Distrofijska kalcifikacija često se pojavljuje u nekim tumorima, na primjer u karcinomu dojke.
Tačno. Žarišta kalcifikacije u tumoru dojke mogu se prikazati specifičnom radiološkom meto dom,
mamografijom
20. Deformacija kalcifikovanih aortnih zalistaka posledica je metastatske kalcifikacije. Netačno.
Osnovna razlika između distrofijske i metastatske kalcifikacije je nivo kalcijuma u krvi. Kako u
ovom slučaju nemamo podatak o hiperkalcemiji i ne može da zaključimo da je reč o metastatskoj
kalcifikaciji
21. Nakupine crnih čestica antrakotičnog pigmenta u plućima stanovnika industrijskih gradova
prouzrokuju po život opasnu bolest antrakozu.
Netačno. Egzogeni pigmenti, među koje ubrajamo i crne čestice antrakotičnog pigmenta, veći
nom su bezopasni. Antrakoza ne prouzrokuje oštećenje plućnoga tkiva.
22. Pigmente lipidnog porekla svrstavamo u egzogene pigmente.
Netačno. Endogeni pigmenti mogu da budu poreklom iz tirozina, hema ili lipida. U egzogene
pigmente svrstavamo ugljenu prašinu, karotenoide iz žutog voća i povrća itd. 23. Hemosiderin je
pigment smeđe boje, koji se u tkivu može identifikovati lančanom reakcijom polimeraze.
Netačno. Hemosiderin je pigment smeđe boje, koji se mikroskopski ne može uvek razlikovati od
melanina i lipofuscina. Zbog toga je biohemijska analiza toga jedinjena jedini siguran dokaz
da je smeđi pigment u ćeliji hemosiderin. U tkivima se hemosiderin može dokazati reakcijom
berlinskog plavog. Prekomerno nakupljanje hemosiderina u tkivima naziva se hemosiderozom. 24.
Hematin je crni pigment koji nastaje iz hema delovanjem jakih kiselina. Tačno. Hematin daje crnu boju
krvi koja dolazi u dodir sa sonom kiselinom (HCl) želudačnog soka. Crna stolica zbog primese hematina
kod bolesnika koji krvare iz želudačnog ulksa ili hro ničnog gastritisa zove se melena.
25. Hemski pigmenti koji ne sadrže gvožđe su crvene boje.
Netačno. Hemijski pigmenti koji ne sadrže gvožđe uglavnom su žute boje. Glavni predstavnik ove
grupe pigmenata je bilirubin, a njegovi raspadni produkti su urobilinogen i urobilin. 26. Atrofiju
svrstavamo u akutne ćelijske adaptacije.
Netačno. Atrofiju, poput hipertrofije, hiperplazije, metaplazije i displazije svrstavamo u hronič ne
(dugotrajne) ćelijske adaptacije.
27. Atrofija mišićnih ćelija koja je prouzrokovana denervacijom mišića smatra se reverzibilnom
promenom.
Tačno. Atrofija mišićnih ćelija koja je prouzrokovana denervacijom mišića. Skeletni mišić
potkolenice sastoji se od određenoga broja mišićnih vlakana maloga promera i pravilnih ivica,
okruženih normalnim mišićnim vlaknima.
28. Atrofične ćelije su manje od normalnih ćelija jer imaju manja jedra.
Netačno. Atrofične ćelije su manje od normalnih ćelija jer imaju manje citoplazme. Jedra, kao
vitalni deo ćelije, ne menja veličinu.
29. Marazam je primer patološke lokalizovane atrofije koja se nalazi kod bolesnika s malignim bo
lestima.
Netačno. Marazam je primer patološke generalizovane atrofije prouzrokovane slabom ishra nom.
Iznemoglost i slabost bolesnika sa zloćudnim bolestima, obično se naziva kaheksijom. 30. Hipertrofija
je vrsta adaptacije u kojoj dolazi do povećanja organa zbog povećanja obima po jedinih parenhimnih
ćelija od kojih je građen.
Tačno. Za razliku od hiperplazije u kojoj se organ poveća zbog povećana broja ćelija, kod hiper
trofije je broj ćelija od koje je organ građen konstantan.
31. Hipertrofija miokarda prouzrokuje povećanje srca i zadebljanje zidova srčanih komora i, deli
mično, pretkomora.
Tačno. Konačna dijagnoza hipertrofije srca postavlja se obdukcijom. Hipertrofično je srce znatno
teže od normalnog srca. Mikroskopski, mišićne ćelije srca su povećane, imaju obilniju citoplazmu i
povećana jedra.
32. Povećana prostata starijih muškaraca je primjer hipertrofije koja prouzrokuje kompresiju
mokraćne cevi i otežano mokrenje.
Netačno. Povećana prostata starijih muškaraca prouzrokovana je hiperplazijom, a ne hipertro
fijom. Karakteristično se nalaze čvorići građeni od umnoženih žlezda i stromalnih ćelija. 33.
Hiperplastična tkiva su građena mikroskopski od normalnih ćelija
Tačno. Ćelije hiperplastičnih tkiva su umnožene pa tkivo deluje hipercelularno. Ćelije mogu da
oblikuju žlezde, folikule ili pločasti epitel, kao u normalnom tkivu, samo što su u hiperplastič nim
tkivima ove strukture veće i sadrže više ćelija nego tkivo u normalnim organima.
34. Metaplazija je vrsta adaptacije u kojoj dolazi do zamene normalnog epitela slabije dife rentovanim
epitelom, koji često pokazuje znatno odstupanje od normalnog sazrevanja i orga nizacije ćelija u
tom tkivu.
Netačno. Metaplazija je oblik adaptacije u kojoj dolazi do zamene ćelija jednog zrelog tkiva zrelim
ćelijama drugoga tkiva.
35. Primeri displazije su osificirajući miozitis i Barrettova promena.
Netačno. Barrettova promena jednjaka je vrsta metaplazije kod koje dolazi do zamene normal
nog pločastog epitela jednjaka cilindričnim epitelom, nalik na crevni epitel. Ova promena može da
pređe u displaziju, pa i u invazivni karcinom jednjaka. Osificirajući miozitis je vrsta metapla zije
kada poprečno-prugaste mišićne ćelije zameni koštano tkivo.
36. Displazija epitela grlića materice je tipično povezana s infekcijom humanim papilomavirusom.
Tačno. Neki tipovi humanog papilomavirusa izazivaju blagu displaziju, a drugi tešku displaziju, koja
može napredovati u karcinom grlića materice.
37. Apoptoza ima veliku važnost za razvoj udova i digestivnog sistema u embrionalnom razdoblju.
Tačno. U embrionalnom razvoju, apoptoza ćelija u interdigitalnim prostorima omogućuje pra vilno
oblikovanje zrakasto raspoređenih hrskavičnih osnova prstiju. Ako nastupe poremećaji u toj fazi
embrionalnog razvoja, dete se rađa sa sindaktilijom.
38. Za razliku od akutnog oštećenja ćelije, koje se karakteriše ćelijskim bubrenjem, apoptoza za
počinje kondenzacijom citoplazme.
Tačno. Tokom apoptoze ćelija se zaobli ili fragmentira na manje delove. Jedro apoptotične ćelije
postupno se kondenzuje, hromatin se nagomilava periferno, nakon čega sledi fagmenti ranje
jedra. Delovi jedra okruženi slojem citoplazme mogu da perzistiraju u tkivu, ali ih nakon nekog
vremena fagocitiraju tkivni makrofagi.
39. Apoptozu ćelija epiderma je najlakše prepoznati po tome što je gotovo uvek praćena izrazitom
zapaljenskom reakcijom.
Netačno. Za razliku od nekroze koja izaziva zapaljensku reakciju i migraciju leukocita u zahva ćeno
tkivo, apoptoza nije praćena zapaljenjem.
40. Dok je nekroza uvek prouzrokovana spoljašnjim činiocima, apoptoza može da bude prouzrokovana
spoljašnjim ili unutrašnjim faktorima.
Tačno. Nekroza je uvek prouzrokovana spoljašnjim štetnim faktorima kao što su ishemija, tok sini
ili prekomerna toplota. Apoptoza može da bude prouzrokovana egzogenim ili endogenim
faktorima.
41. Za razliku od apoptoze koja može da bude deo normalnoga ćelijskog životnog ciklusa u tkivima,
nekroza je uvek patološki proces.
Tačno. Apoptoza obično prouzrokuje smrt pojedinih ćelija ili malih ćelijskih nakupina, a nekro za
zahvata veće nakupine ćelija ili određene anatomske celine.
42. Jedini sigurni mikroskopski znaci ćelijske smrti jesu ruptura ćelijske membrane i ireverzibilne
promene jedra, kao što su piknoza, karioliza i karioreksa.
Tačno. Morfološke promene citoplazme odgovaraju promenama koje nastaju akutnim ćelijskim
oštećenjem, ali su u nekrotičnim ćelijama znatno izraženije.
43. Likvefakciona nekroza tipično nastaje kod ishemijskih promena kao što su infarkt srca ili bubrega
zbog začepljenja krvotoka.
Netačno. Koagulaciona nekroza tipično nastaje kod ishemijskih promena kao što su infarkt srca ili
bubrega zbog začepljenja krvotoka. Likvefakcijska nekroza se tipično pojavljuje u mozgu pri
ishemijskom infarktu zbog začepljenja arterija.
44. Vlažna gangrena je likvefakciona nekroza creva ili ekstremiteta, u kojoj je zahvaćeno tkivo in
ficirano bakterijama.
Tačno. Kliničari razlikuju vlažnu gangrenu, u kojoj se tkivo raspada, od suve gangrene, u kojoj je
očuvana struktura tkiva. Suva gangrena, je u strvari, oblik koagulacione nekroze površinskih
delova tela, praćene dehidracijom nekrotičnog područja.
45. Kazeozna nekroza tipično se pojavljuje u centralnom delu granuloma tuberkuloze Tačno. Osim kod
tuberkuloze, kazeozna nekroza se nalazi i u nekrotičnim granulomima koji su prouzrokovani
nekim gljivičnim infekcijama, kao što je Histoplasma capsulatum. Za razliku od koagulacione
nekroze, u kazeoznoj nekrozi obrisi ćelija nisu očuvani. Međutim, tkivo zadrži zr nastu, solidnu
strukturu i ne fluktuira poput polutečnog sadržaja nastalog likvefakcionom nek rozom.
46. Enzimska nekroza masti tipično se nalazi u masnom tkivu oko gušterače tokom akutnog pan
kreatitisa.
Tačno. Osim enzimima posredovane nekroze, nekroza masnih ćelija može da bude i posledica
traume. Takva traumatska nekroza masnoga tkiva najučestalija je u masnom tkivu dojke i pot
kožnom masnom tkivu kod gojaznih osoba.
47. Poput apoptoze, enzimska nekroza masnoga tkiva skoro nikada ne izaziva akutnu zapaljensku
reakciju.
Netačno. Enzimska nekroza masti izaziva akutnu zapaljensku reakciju, pa su žarišta lipolize, po
pravilu, okružena neutrofilnim leukocitima.
48. Fibrinoidna nekroza je poseban oblik nekroze koja najčešće zahvata krvne sudove oštećene
autoimunim bolestima.
Tačno. Osim u autoimunim bolestima, fibrinoidna nekroza može da se pojavi i kod bolesnika s
malignom hipertenzijom, ali i nakon oštećenja krvnih sudova rendgenskim zracima ili citosta
ticima.
49. Područje fibrinoidne nekroze najčešće je beličasto ili žućkasto.
Netačno. Fibrinoidna nekroza uglavnom ne prouzrokuje makroskopski vidljive promene i može se
prepoznati samo pri mikroskopskom pregledu tkiva.
50. Hijalin je eozinofilna homogena ekstracelularna materija koja se nakuplja u područjima ošte ćenja
parenhima.
Tačno. U području starih ožiljaka u sastavu hijalina dokazana su kolagena vlakna. U hijalini
zovanim glomerulima hijalin je građen od normalnih sastojaka bazalne membrane glomerular nih
kapilara. U bolesti koja se zove amiloidoza hijalin se sastoji od amiloida
51. Progerija i Downov sindrom su bolesti koje se ispoljavaju ubrzanim starenjem. Tačno. Progerija je
genski uslovljeno ubrzano starenje koje se nasleđuje kao autozomno rece sivna bolest. Downov
sindrom takođe se ispoljava ubrzanim starenjem. Mozak takvih osoba počinje da atrofiše već u
ranom odraslom dobu.
52. Slobodni radikali kiseonika imaju ključnu ulogu u procesu starenja.
Tačno. Slobodni radikali kiseonika oštećuju DNK i mogu da prouzrokuju mutacije, koje skraćuju ži
vot ćelije.
53. Voda je jedina materija čiji se udeo neproporcionalno povećava u tkivima tokom starenja.
Netačno. Ukupni volumen tečnosti i solidnih materija u tkivima se tokom starenja smanjuje, što
se najbolje vidi po naboranoj površini kože. Jedina materija čiji se udeo nesrazmerno povećava u
tkivima je mast.
54. Makularna degeneracija retine je primer bolesti koja je znatno češća kod starijih ljudi nego kod
mlađih osoba.
Tačno. U bolesti koje su znatno učestalije kod starijih ljudi svrstavamo degenerativne bolesti
centralnog nervnog sistema (poput Alzheimerove bolesti), bolesti zglobova i kostiju (osteoar troza
i osteoporoza), očne bolesti (katarakta i makularna degeneracija retine), staračka naglu vost
(prezbiakuzija) i mnoge druge.
55. Prestanak rada srca, prestanak disanja i gubitak refleksa smatraju se sigurnim znacima smrti.
Netačno. Prestanak disanja, prestanak rada srca i gubitak refleksa smatraju se kliničkim zna cima
smrti. Najraniji sigurni znaci smrti su mrtvačke pege, mrtvačka ukočenost te mrtvačko bledilo i
hladnoća. U kasne sigurne znake smrti svrstavaju se truljenje, mumifikacija i saponifikacija.
 ZAPALJENJE I REGENERACIJA

1. Zapaljenje nastaje kao reakcija na egzogene uzroke, za razliku od endogenih uzroka koji nisu
sposobni da podstaknu zapaljenski proces.
Netačno. Zapaljenje nastaje kao reakcija na egzogene ili endogene uzroke. U egzogene uzroke
ubrajamo mikroorganizme, fizičke i hemijske faktore. U endogene uzroke ubrajamo razne
materije koje se nalaze u ćelijama pojedinih organa, u krvi i u tkivnim tečnostima.
2. Zapaljenje mogu da izazovu mnogi citoplazmatski sastojci normalnih ćelija. Tačno. Posle oštećenja
ćelija iz njihove citoplazme izlaze mnogi sastojci koji mogu da izazovu zapaljenje. Na primer, posle
infarkta miokarda, nekrotične srčane ćelije privlače zapaljenske ćelije u tkivo zahvaćeno
infarktom.
3. Ako bolesnik umre dva do tri sata posle početka infarkta srca znaci zapaljenja ne vide se mak
roskopski, ali se obično vide mikroskopski.
Netačno. Znaci zapaljenja neće se videti nekoliko sati posle infarkta srca niti makroskopski niti
mikroskopski.
4. Za razliku od hroničnih zapaljenja, akutna zapaljenja obično imaju uočljiv početak. Tačno. Za razliku
od akutnih zapaljenja koja imaju uočljiv početak, hronična zapaljenja najčešće nemaju tako jasan
početak, a često su samo nastavak akutnog zapaljenja.
5. Nazivi zapaljenja pojedinih organa potiču od latinske ili grčke osnovice naziva organa na koji je
dodan sufiks -itis.
Tačno. Većina naziva za zapaljenje pojedinih organa potiče od grčke ili latinske osnovice imena
toga organa, ali postoje i neki izuzeci. Zapaljenja nekih organa nose tradicionalno prihvaćena
imena, koja odstupaju od toga etimološkog pravila (npr. zapaljenje pluća se zove pneumonija).
6. Ako se tokom zapaljenja poveća potreba organizma za neutrofilima, oni počnu da se dele i na taj
način nadoknađuju manjak.
Netačno. Neutrofili su terminalno diferentovane ćelije koje se ne mogu deliti. Raspadnuti neut
rofili moraju se u krvi zameniti novostvorenim ćelijama iz kostne srži.
7. U krvnim sudovima neutrofili postaju pokretljivi tek kada dotaknu čvrstu podlogu, tj. stupe u dodir s
zidom krvnog suda.
Tačno.Za kretanje neutrofila potrebna je energija, a ćelijski pokreti zavise od koordinisanog
formiranja citoplazmatskih izdanaka, filopodija, koji ćeliji omogućuju »puzanje« po površini. 8.
Hemotaksične materije usmeravaju kretanje neutrofila prema koncentracijskom gradijentu. Netačno.
Hemijska jedinjenja koja mogu usmeriti kretanje neutrofila prema koncentracijskom gradijentu zovu
se hemotaktične materije
9. Za razliku od neutrofila i monocita, makrofagi su nepokretne ćelije.
Netačno. Makrofagi su pokretne ćelije, ali se kreću sporo, pa na područje akutnog zapaljenja
obično stižu tek dva do tri dana posle njegovog početka.
10. Egzocitozom makrofagi fagocituju i na druge načine inkorporiraju materije iz okoline u svoju
citoplazmu
Netačno. Egzocitozom makrofagi izlučuju materije iz svoje citoplazme u okolinu. 11. U početku
zapaljenskoga procesa učinak histamina se ispoljava pojavom prolazne vazokon strikcije, praćene
vazodilatacijom i povećanom propustljivošću zida krvnog suda. Tačno. Učinak histamina u zapaljenskoj
reakciji poznat je pod nazivom trostruka reakcija. 12. Aktivacijom kaskade u sistemu komplementa
nastaju aktivni fragmenti i kompleksi od kojih neki podstiču zapaljenje delujući kao opsonini.
Tačno. Opsonizacija olakšava leukocitima adheziju i fagocitozu bakterija.
13. Učinak faktora rasta je najizraženiji u akutnoj fazi zapaljenja.
Netačno. Faktori rasta stimulišu deobu ćelija i njihov je učinak najizraženiji u hroničnom
zapaljenskom procesu i zarastanju rana.
14. Povišen osmotski pritisak plazme smatra se jednim od glavnih uzroka zapaljenskog edema.
Netačno. U glavne uzroke zapaljenskog edema svrstavaju se povišen hidrostatski pritisak, sma
njeni osmotski pritisak plazme i povećana propustljivost zidova krvnih sudova
15. Jednim od glavnih uzroka povećanja propustljivosti malih krvnih sudova u zapaljenskom ede mu
smatra se kontrakcija endotelnih ćelija.
 Tačno. Histamin i bradikinin kao i neki drugi zapaljenski posrednici prouzrokuju kontrakciju en
dotelnih ćelija venula, pri čemu dolazi do proširenja međućelijskih pukotina. 16. Za razliku od plazme,
serum ne sadrži fibrinogen ni ostale proteine koagulacionog sistema. Tačno. Serum se može dobiti
stavljanjem krvi u epruvetu bez antikoagulantnih materija. Koa gulacijom će se razdvojiti krvni
ugrušak (koji sadrži krvne ćelije, trombocite i faktore koagula cije) od seruma.
17. Transudat je tečnost bogata neutrofilima.
Netačno. Mikroskopskim pregledom transudata ne mogu se dokazati zapaljenske ćelije. Te čnost
koja obiluje zapaljenskim ćelijama nazivamo eksudatom.
18. Eksudat se makroskopski prepoznaje po mutnom izgledu, dok je transudat proziran.
Tačno. Za mutan izgled eksudata odgovorne su brojne zapaljenske ćelije, kojih nema u bistrom
transudatu.
19. Periferni smeštaj polimorfonuklearnih leukocita u lumenu krvnog suda odgovara procesu tran
smigracije.
Netačno. Marginalizacija polimorfonuklearnih leukocita je proces u kome oblažu endotel kr vnog
suda. Transmigracija leukocita kroz zid krvnog suda događa se posle adhezije i ameboidne
transformacije leukocita.
20. U normalnom sastavu ćelijskih membrana leukocita i endotelnih ćelija nalaze se anjonski mo
lekuli, koji njihovim površinama daju negativan naboj.
Tačno. Zbog površinskog negativnog naboja, leukociti i endotelne ćelije se međusobno odbija ju.
Aktivacija leukocita, praćena istovremenom aktivacijom endotelnih ćelija, poništava nega tivan
naboj na njihovim površinama, olakšavajući priljubljivanje tih ćelija u intravaskularnoj fazi
zapaljenskog odgovora.
21. Dijapedeza leukocita je aktivan proces omogućen formiranjem filopodija. Tačno. Leukociti se
kreću koordinisanom kontrakcijom i relaksacijom vlakanaca citoplazme ko je prouzrokuju
stvaranje i retrakciju filopodija.
22. Kretanje leukocita izvan krvnih sudova zavisi od hemijskih signala iz bakterija ili oštećenih ćelija.
Tačno. Usmereno kretanje leukocita prema hemijskom gradijentu zove se hemotaksa 23.
Bez prisutstva kiseonika leukociti ne mogu da deluju baktericidno.
Netačno. Leukociti ubijaju bakterije na dva načina: procesima zavisnim od kiseonika i procesi ma
nezavisnim od kiseonika. Prvi je mehanizam znatno efikasniji.
24. Agranulocitoza je poremećaj u kojem dolazi do „leukemoidne“ reakcije. Netačno. Agranulocitoza
je poremećaj insuficijencije granulocitopoeze u kostnoj srži. Ispoljava se neutropenijom periferne
krvi, pri čemu je broj cirkulišućih granulocita izrazito nizak.
25. Osobe koje boluju od hronične granulomatozne bolesti najosjetljivije su na uzročnike tuberku
loze.
Netačno. Osobe koje boluju od hronične granulomatozne bolesti najosetljivije su na bakterije koje
izlučuju katalazu, kao što je npr. Staphylococcus aureus.
26. Tokom regeneracije uništene ćelije se zamene novim ćelijama istoga tkiva. Tačno. Regeneracija se
nalazi u tkivima građenim od ćelija koje se mogu deliti kao što su jetra ili bubreg. Suprotno od
toga, reparacija se kao ishod zapaljenja nalazi posle opsežnog oštećenja u tkivima koja ne mogu
da se regenerišu.
27. Kod reparacije nekroze miokarda, masne ćelije zamene uništene miocite.
Netačno. Pri reparaciji nekroze miokarda, vezivno tkivo zameni miocite.
28. Mezenhimalne ćelije svrstavaju se u stabilne ćelije.
Tačno. Stabilne ćelije nalaze se u jetri, bubrezima i endokrinim žlezdama. U ovu grupu se
svrstavaju i mezenhimalne ćelije kao što su fibroblasti, hondrociti, osteociti, glatko-mišićne ćelije
kao i endotelne ćelije krvnih sudova.
29. Nekroza nervnih ćelija u mozgu rezultira najčešće fibrozom, tj. odlaganjem vezivnog matriksa,
građenog od kolagena i drugih proteina vezivnoga tkiva.
Netačno. U nervnom tkivu glioza (»gliozni ožiljak«) je ekvivalent kolagenog ožiljavanja (cikatri
zacije) ostalih tkiva.
30. Pri opsežnim oštećenjima tkiva, miofibroblasti doprinose kontrakciji rane, tj. međusobnom
približavanju rubova rane.
 Tačno. Miofibroblasti su ćelije s funkcionalnim i morfološkim osobinama fibroblasta i glatkih
mišićnih ćelija.
31. Granulaciono tkivo je poseban oblik hroničnog zapaljenja tokom kojeg dolazi do formiranja
granuloma.
Netačno. Granulomi su strukture koje nastaju u granulomatoznom obliku hroničnog zapaljenja, za
razliku od granulacija koje nastaju u procesu zarastanja rane.
32. U sterilnim ranama u području granulacionog tkiva ožiljak se formira dva do tri dana posle
nastanka rane.
Netačno. Formiranje ožiljka u području granulacionog tkiva nastupa srazmerno sporo, najčešće
posle dve do četiri nedelje.
33. Prekomerno odlaganje kolagena rezultuje stvaranjem »divljeg mesa«.
Netačno. Prekomerno odlaganje kolagena rezultuje tumoroznim ožiljkom (nepravilnom
formacijom neorganizovanog vezivnog tkiva), koji nazivamo keloid. Ranu koja posle određenog
razdoblja postane ispunjena granulacionim tkivom, koje ponekad prelazi nivo ivica rane, nazi vamo
bujna granulacija ili »divlje meso«.
34. Kontrakture udova su naročito izražene posle velikih opekotina.
Tačno. Prekomerno bujanje veziva ili mišićna fibroza pri stvaranju ožiljaka koje završavaju de
formacijama zglobova, nazivamo kontrakturama.
35. U najranijim stadijumima virusnih bolesti, neutrofili se retko mogu dokazati u području zapaljenja.
Tačno. Virusne infekcije izazivaju limfocitnu zapaljensku reakciju.
36. Granulomatozna zapaljenje je poseban oblik akutnog zapaljenja.
Netačno. Granulomatozno zapaljenje je posebni oblik hroničnog zapaljenja u kojem dolazi do
nakupljanja modifikovanih makrofaga i limfocita u strukture koje nazivamo granulomima. 37.
Nedostatak belančevina kod kahektičnih bolesnika povezan je s usporenim zarastanjem rana. Tačno.
Najvažniji uzroci usporenog zarastanja rana su infekcija, strana tela, poremećaji cirku lacije, endokrine
bolesti i nedostatak hranljivih materija.
38. Granulomi su građeni od epiteloidnih ćelija čija su intermedijarna vlakanca građena od kerati na
Netačno. Epiteloidne ćelije nastaju iz makrofaga, a ne iz epitelnih ćelija, pa njihova intermedi
jarna vlakanca nisu građena od keratina.
39. Džinovske ćelije prikazane u centru nastaju stapanjem epiteloidnih makrofaga. Tačno. Džinovske
multinuklearne sincicijalne ćelije, tj. ćelije s brojnim jedrima unutar zajednič ke citoplazme,
nastaju fuzijom pojedinačnih epiteloidnih makrofaga, od kojih su 5-10 puta ve će.
40. Najčešći uzročnik nekazeoznih granuloma su gljivice.
Netačno. Nekazeozni granulomi pojavljuju se u limfnim čvorovima i unutrašnjim organima oso ba
koje boluju od sarkoidoze i u limfnim čvorovima proksimalno od zloćudnih neoplazmi. 41. Supurativni
granulomi tipičan su znak tercijarnog sifilisa.
Netačno. Za tercijarni sifilis tipičan je oblik granuloma koji se naziva guma. Najčešći uzročnik
supurativnih granuloma je Bartonella henselae, uzročnik bolesti mačjeg ogreba. 42. Akutni apsces je
lokalizovana kolekcija gnoja okružena vezivom.
Netačno. Hronični apsces, za razliku od akutnog, okružen je vezivnom kapsulom. 43. U seroznom
zapaljenju nakuplja se bistra tečnost, čiji hemijski sastav odgovara krvnom seru mu.
Tačno. Osnovna proteinska komponenta tečnosti koja se nakuplja u seroznoj zapaljenju je al
bumin.
44. Fibrinozno zapaljenje se prepoznaje po gustom vezivu građenom od fibroblasta i kolagenih
vlakana.
Netačno. Fibrinozno zapaljenje se prepoznaje po eksudatu koji sadrži molekule polimerizova nog
fibrinogena, tj. fibrinska vlakanca. Gusto vezivo građeno od fibroblasta i kolagenih vlakana odlika
je fibroznog zapaljenja.
45. Difuzno gnojno zapaljenje pojavljuje se u telesnim šupljinama, ali se ne nalazi u tkivima. Netačno.
Difuzno zapaljenje u kojem su zahvaćena tkiva prožeta gnojem zove se celulitis. Na kupljanje
gnoja u telesnim šupljinama zove se empijem.
46. Pseudomembranozno zapaljenje nastaje na sluznicama i označava akutno ulcerozno zapaljenje,
obeleženo obilnim fibrinskim eksudatom na površini ulceracije.
 Tačno. Najbolji primer pseudomembranoznog zapaljenja je pseudomembranozni kolitis,
prouzrokovan bakterijom Clostridium difficile.
47. Fibrozo zapaljenje seroznih ovojnica prouzrokuje stvaranje fistule.
Netačno. Fibrozno zapaljenje seroznih opni, poput pleure i peritoneuma, prouzrokuje formira nje
priraslica (adhezija), što opisujemo pojmovima adhezivnog pleuritisa i peritonitisa. Fistula je kanal
kroz koji gnoj prodire iz jednoga šupljega organa u drugi.

PATOLOGIJA TELESNIH TEČNOSTI

1. Osnovna osobina anasarke jeste nakupljanje tečnosti pretežno u seroznim šupljinama tela. Netačno.
Generalizovani edem (anasarka) ispoljava se nakupljanjem tečnosti u koži i potkož nom tkivu, dok
se kod nakupljanja tečnosti u seroznim šupljinama tela govori o hidropsu. U tom se slučaju može
raditi o hidroperitoneumu (ascitesu), kod kojega se tečnost nakuplja u trbušnoj šupljini,
hidrotoraksu (nakupljanje tečnosti u grudnoj duplji), hidroperikardu (u srčanoj kesi), hidrocefalusu
(u moždanim komorama) itd.
2. Hidrostatski edem nastaje usled smanjenja hidrostatskog pritiska krvi na venskom delu ka pilara.
Netačno. Hidrostatski edem nastaje usled povećanja hidrostatskog pritiska na venskom delu
kapilara. Opstrukcija vena, bez obzira na uzrok, najčešće dovodi do povišenja pritiska i nas tanka
lokalizovanog edema, dok je generalizovani edem najčešće posledica povišenja pritiska usled
popuštanja srca.
3. Edem može da nastane kao posledica gladovanja.
Tačno. Malnutricija i gladovanje su stanja u kojima je smanjen unos esencijalnih aminokise lina u
organizam. Kao posledica toga, smanjeno je stvaranje belančevina, što dovodi do pada koloidno-
osmotskog pritiska plazme, a to je jedan od osnovnih preduslova za nastanak ede ma. Ovaj oblik
edema naziva se onkotskim, a može da bude prouzrokovan i insuficijencijom bubrega i/ili jetre.
4. Metastaze u aksilarnim limfnim čvorovima mogu dovesti do nastanka edema celog gornjeg uda.
Tačno. Do začepljenja limfnih sudova mogu, između ostalih, da dovedu zapaljenski i tumorski
procesi, hirurški zahvati i zračenje pa na taj način da prouzrokuju limfedem. 5. U pozadini
angioneurotskog edema stoji povećana propustljivost krvnih sudova kao posledi ca imunih procesa.
Tačno. Prilikom nastanka angioneurotskog edema i raznih alergijskih osipa otpuštaju se pos
rednici kao što su histamin, interleukin i eikosanoid koji aktiviraju imunološke procese i do vode
do oštećenja propustljivosti endotela krvnih sudova, a na taj način i do edema.
6. Kod edema prouzrokovanog slabošću srca tečnost se najčešće nakuplja u delovima tela koji su niže
položeni.
Tačno. Edem prouzrokovan slabošću srca obično je generalizovan, a edemska tečnost se zbog
delovanja sile teže najčešće nakuplja u delovima tela koji su najniže položeni. U stojećem položaju
to su potkolenice, a u ležećem predeo sakruma
7. Edem prouzrokovan slabošću srca nastaje najvećim delom zbog gubitka serumskih proteina.
Netačno. Gubitak serumskih proteina pojavljuje se kod nekih bubrežnih bolesti, a njihova
smanjena sinteza karakteristika je nekih oboljenja jetre. Edem prouzrokovan slabošću srca
rezultat je hipervolemije i zadržavanja natrijuma u organizmu.
8. Plućni edem najčešće nastaju kao posledica popuštanja desne srčane komore. Netačno. Plućni
edem, kao posledica povećanja hidrostatskog pritiska u plućnom krvotoku, najčešće nastaje zbog
popuštanja leve srčane komore. Popuštanje desnog srca prouzrokuje promene u sistemskoj cirkulaciji,
a za posledicu može da ima edem potkolenica, ascites itd. 9. Organ koji je najpodložniji nastanku
edema jesu pluća.
Tačno. Plućni parenhim je najpodložnije tkivo za nastanak edema zbog svoje specifične građe
(široki alveolarni prostori između kojih se nalaze tanke alveolarne pregrade s kapilarima). 10. S
obzirom da je edem mozga najčešće lokalizovan na malom području, povećanje obima mozga koje
pritom nastaje uglavnom ne prouzrokuje nikakve simptome. Netačno. S obzirom na to da se mozak
nalazi u lobanjskoj šupljini, tj. zatvorenom prostoru, već i najmanje promene njegovog obima
prouzrokuju simptome poput glavobolje, mučnine, povraćanja u mlazu, pospanosti i dr., zbog čega se
edem mozga smatra izuzetno opasnim stanjem.
11. U slučaju dehidracije usled krvarenja, manjak tečnosti prvo se nadoknađuje tečnošću iz in
tersticijuma.
Tačno. S obzirom da ćelijska dehidratacija predstavlja veliku opasnost za organizam, većina
regulatornih mehanizama je usmerena na očuvanje volumena intracelularne tečnosti. Zbog toga
se, bez obzira na uzrok, manjak ukupne telesne tečnosti prvo nadoknađuje tečnošću iz
intersticijuma.
12. Nakupljanje krvi u unutrašnjim organima usled srčane dekompenzacije primer je aktivne hi
peremije.
Netačno. Srčana dekompenzacija prouzrokuje otežano pražnjenje na venskom kraju, zbog čega se
krv nakuplja u unutrašnjim organima i ekstremitetima pa u tom slučaju govorimo o pasivnoj
hiperemiji. Aktivna hiperemija je pojam koji se obično koristi za pojačani dotok krvi usled
dilatacije arteriola.
13. Akutna hiperemija kože je ireverzibilna promena s teškim posledicama za ceo organizam. Netačno.
Akutna hiperemija kože je fiziološka i potpuno reverzibilna promena koja najčešće nastaje pod
delovanjem toplote ili posle udarca, a uočava se i na obrazima nekih osoba u neprijatnim
situacijama kao posledica vazodilatacije.
14. Ćelijama srčane mane nazivaju se eritrociti koji su izašli u alveole usled zastoja u plućnim
kapilarima.
Netačno. Ćelije srčane mane su makrofagi koji su fagocitovali eritrocite izašle iz plućnih ka pilara
usled zastoja u njima. Pritom se hemoglobin iz fagocitovanih eritrocita u lizozomima makrofaga
pretvara u hemosiderin, što tim ćelijama daje karakterističan izgled. 15. Kardijalna ciroza povezuje se
sa popuštanjem desnog srca.
Tačno. Kardijalna ciroza je promena jetre koja se pojavljuje u sklopu hronične kongestije jet re,
najčešće prouzrokovane popuštanjem desnog srca. Jetra je u takvom slučaju bolna, mak roskopski
tamna zbog prepunjenosti krvlju, a mikroskopski se može uočiti atrofija hepatocita oko centralne
vene i zamena funkcionalnog tkiva jetre vezivnim.
16. Vensko krvarenje obično se zaustavlja samo od sebe.
Tačno. Dok su srčano i arterijsko krvarenje po život opasna stanja kod kojih smrt preti od
tamponade srca, odnosno iskrvarenja zbog visokog pritiska krvi u arterijskom sistemu, ven sko je
krvarenje, zbog niskoga pritiska u venskom sistemu, najčešće sporo i zaustavlja se sa mo od sebe.
17. Kapilarna krvarenja su tipičan sindrom skorbuta.
Tačno. Nedostatak vitamina C prouzrokuje otežanu sintezu dovoljne količine intercelularne
materije i nestabilnost zida kapilara, što rezultira krvarenjem. Ostali česti uzroci krvarenja su
mehanička oštećenja, ishemija, zapaljenski procesi u zidovima krvnih sudova, poremećaji
zgrušavanja i razne metaboličke bolesti.
18. Hematoperikard može prouzrokovati smrt zbog pritiska na gornju i donju šuplju venu. Tačno.
Hematoperikard nastaje kod izliva krvi u perikardnu kesu i, bez obzira na uzrok, može da dovede
do smrti jer pritiskom na velike vene otežava punjenje srca i na taj način prekida normalni
krvotok.
19. Ekhimoza je krvarenje iz nosa.
Netačno. Ekhimoze su mrljasta krvarenja, obično veća od 1-2 cm, najčešće prouzrokovana
traumom. Za krvarenje iz nosa koristi se naziv epistaksa.
20. Najčešći uzroci melene su ulkusi želuca i duodenuma i tumori želuca.
Tačno. Melena je crna stolica koja nastaje kao posledica krvarenja iz gornjega dela gastroin
testinalnog sistema.
21. Hematometra je nakupljanje krvi u jajovodu
Netačno. Nakupljanje krvi u jajovodu naziva se hematosalpinks, dok je hematometra krvare nje u
materici.
22. Hronična krvarenja često dovode do anemije.
Tačno. Akutno krvarenje može da bude kobno zbog naglog gubitka čak i manje količine krvi, dok
se kod hroničnog krvarenja mogu izgubiti znatno veće količine krvi bez ozbiljnih posledi ca zbog
 aktivacije kompenzatornih mehanizama. Takva krvarenja često dovode do anemije, a najbolji su
primeri krvarenja iz digestivnog trakta ulkusi želuca ili karcinomi debelog creva.
23. U procesu zgrušavanja krvi stvaranje hemostatskog čepa ili ugruška prethodi kontrakciji ar teriola.
Netačno. U procesu hemostaze vazokonstrikcija je prva reakcija organizma podstaknuta ref
leksnim nervnim odgovorom na povredu suda kao i delovanjem humoralnog faktora endo telina.
U kasnijim fazama, posle nakupljanja trombocita, sledi nastanak privremenog, a zatim i konačnog
hemostatskog čepa, odnosno ugruška.
24. Tromboza je patološki proces koji se zbiva samo u živom organizmu.
Tačno. Iako se radi o patološkom procesu koji ne nastaje u fiziološkim uslovima, tromboza može
da nastane samo u živom organizmu, što dokazuje i razlika tako nastalih tromba od postmortalnih
ugrušaka ili onih koji su nastali u epruveti.
25. Endotelne ćelije u normalnim uslovima ne dopuštaju stvaranje krvnih ugrušaka. Tačno. Endotelne
ćelije predstavljaju barijeru i onemogućavaju kontakt proteina vezivnog tkiva s krvnim
elementima zgrušavanja, zbog čega svako njihovo oštećenje vodi nastanku tromba. Osim
oštećenja endotela, u procesu tromboze bitnu ulogu igraju i poremećaji toka krvi i promene u
njenom sastavu.
26. Najčešćim uzrocima primarne hiperkoagulabilnosti smatraju se dugotrajno ležanje u kreve tu,
dugotrajna imobilizacija i infarkt miokarda.
Netačno. Uzroci hiperkoagulabilnosti mogu da se podele na primarne (genske) i sekundarne
(stečene) poremećaje. Najčešćim uzrocima primarne hiperkoagulabilnosti smatraju se mu tacije
gena za faktor V i gena za protrombin. U rizike koji dovode do sekundarne hiperkoa gulabilnosti
svrstavamo dugotrajno ležanje u krevetu ili imobilizaciju, infarkt miokarda, fib rilaciju atrijuma,
oštećenje tkiva, veštačke srčane zaliske, maligne bolesti, diseminovanu in travaskularnu
koagulaciju i dr.
27. Trombi ne mogu nastati na srčanim zaliscima jer su takve strukture celoga života u pokretu.
Netačno. Trombi mogu da nastanu na svim delovima kardiovaskularnog sistema pa tako i na
srčanim zaliscima.
28. Najčešća podloga za razvoj arterijskih tromba je ateroskleroza.
Tačno. Arterijski trombi najčešće nastaju kao komplikacija ateroskleroze, dok su venski ug lavnom
posledica zastoja.
29. Postmortalni trombi prepoznatljivi su po fibrinskim nitima i povezanosti s mestom nastanka u
krvnom sudu.
Netačno. Postmortalni trombi nisu isprepletani fibrinskim nitima i nemaju prepoznatljivo mesto
primarnog nastanka. Najčešće stvaraju odlivak lumena krvnih sudova u kojima nasta ju.
30. Fibrinolitički enzimi mogu u potpunosti da resorbuju tromb.
Tačno. Resorpcija tromba jedan je od mogućih ishoda tromboze. Moguće su još i propagacija s
okluzijom krvnog suda, fragmentacija tromba s nastankom embolusa i vezivna organizacija i
rekanalizacija.
31. Klinički simptomi tromboze zavise od veličine tromba.
Tačno. Klinički simptomi tromboze zavise od veličine tromba, brzine stvaranja, vremena tra janja,
području zahvaćenosti s posledicama, kao i od udaljenih komplikacija
32. Najveća opasnost od arterijskih tromba leži u mogućnosti stvaranja embolusa, dok su venski
važniji u nastanku vaskularne opstrukcije.
Netačno. Iako mogu postati embolusi, arterijski trombi imaju važniju ulogu u opstrukciji sudova u
kojima nastaju. S druge strane, venski trombi su opasniji zbog mogućnosti nastanka
tromboembolije koja u nekim slučajevima može završiti smrću.
33. Diseminovanu intravaskularnu koagulaciju u početku karakteriše sklonost trombozi koja kas nije
prelazi u sklonost krvarenju.
Tačno. Diseminovana intravaskularna koagulacija po pravilu se razvija kroz dve faze, od kojih se
prva karakteriše nastajanjem brojnih mikrotromba i potrošnjom činioca koagulacije, posle čega se
onda u drugoj fazi pojavljuju brojna krvarenja bez mogućnosti zgrušavanja. 34. Embolusi u najvećem
broju slučajeva nastaju od tromba.
Tačno. U gotovo 99 % slučajeva embolusi nastaju od tromba, uglavnom onih u dubokim nož nim
 venama, srcu ili aterosklerotičnim arterijama. U tom slučaju govorimo o tromboemboliji, dok su
ređi oblici gasna i masna embolija kao i embolije prouzrokovane plodovom vodom,
kostnom srži, stranim telima, kristalima holesterola, tumorskim ćelijama itd. 35. Za paradoksalnu
emboliju karakteristično je da embolus, iako potiče iz vena donjih ekstremiteta, kroz defekt srčane
pregrade dospeva u veliki krvotok i začepljuje neku od pri padajućih arterija.
Tačno. Embolus nastao od tromba u dubokim venama nogu najčešće prouzrokuje plućnu
emboliju. Ipak, u slučaju postojanja patološkog otvora u srcu, takav embolus može iz desnog preći
u levo srce i da završi u velikom krvotoku i da začepi neku od arterija pripadajućih or gana.
36. Većina plućnih embolusa prouzrokuje popuštanje desne komore, kardiovaskularni kolaps il naglu
smrt.
Netačno. Većina plućnih embolusa ne prouzrokuje nikakve kliničke simptome jer, da bi nas talo
popuštanje desne komore, kardiovaskularni kolaps ili smrt, barem 60 % plućne cirkula cije mora
da bude začepljeno embolusima.
37. Bolesnici sa masivnom plućnom embolijom uglavnom nemaju nikakvih simptoma jer se tak vo
stanje razvija polako.
Netačno. Masivna plućna embolija, sa tzv. jašućim embolusom koji začepljuje obe plućne arterije
najčešće prouzrokuje insuficijenciju cirkulacije i iznenadnu smrt.
38. Venski trombi najčešće emboliziraju u mozak, noge ili bubreg.
Netačno. Trombi nastali u venskom sistemu najčešće završe kao embolusi u plućima, dok oni
nastali u levom srcu i arterijama izazivaju emboliju u arterijskom krvotoku i mogu da prouz rokuju
infarkt područja u kojem se zaustave.
39. Dekompresiona bolest je poseban oblik masne embolije koja nastaje bez oštećenja krvnih sudova.
Netačno. Dekompresiona bolest je oblik gasne embolije kod koje nema oštećenja krvnih sudova,
već usled nagle dekompresije i smanjenja dejstva spoljašnjeg pritiska na telo (npr. kod ronilaca
prilikom izranjanja) i visokog pritiska gasova u telesnim tečnostma dolazi do oslobađanja
mehurića gasova (uglavnom azota) koji onda mogu začepiti male krvne sudove.
40. Masna embolija obično završava embolizacijom masti u pluća.
Tačno. Zbog većeg razaranja masnog tkiva usled nagnječenja, fraktura, opekotina ili povrede
jetre, dolazi do otpuštanja masnih kapljica u krvotok, kojim najčešće budu dopremljene u pluća i
tamo začepljuju kapilare. Manje kapljice mogu da prođu kroz plućne kapilare i završe u velikom
krvotoku.
41. Nalaz rožnatih ljuski i lanugo-dlačica izmešanih s amorfnim i sluzavim česticama u krvnim
sudovima pluća tipičan je za emboliju plodovom vodom.
Tačno. Rožnate ljuske i lanugo-dlačice izmešane s amorfnim i sluzavim česticama u krvnim
sudovima pluća gotovo su patognomoničan nalaz za emboliju plodovom vodom. Ovaj oblik
embolije se najčešće javlja kod trudnica neposredno pre ili za vreme samog porođaja i može da
završi smrtno.
42. Infarkt je gotovo uvek prouzrokovan začepljenjem vena, iako ponekada može da bude prouz
rokovan i arterijskom trombozom.
Netačno. Infarkt je gotovo uvek prouzrokovan začepljenjem arterija, iako nekada može da bude
prouzrokovan trombozom vena. Infarkti nastali kao posledica začepljenja arterija naj češće su
prouzrokovani trombozom, a, ako su posledica začepljenja vena, tada je najčešći uzrok
tromboembolija
43. Beli infarkti se pojavljuju u solidnim organima posle arterijske okluzije. Tačno. Srce, slezina i bubreg
primer su solidnih organa u kojima se, posle začepljenja dovod nih arterija, razvijaju beli
(anemični) infarkti. S druge strane, crveni (hemoragični) infarkti pojavljuju se kod venske okluzije,
u rastresitim tkivima ili u tkivima s dvostrukom cirkulacijom (npr. u plućima).
44. Bleda trouglasta područja na površini bubrežnog korteksa prikazana na slici 4-5 pogođena su
infarktom.
Tačno. Kao solidni organ, bubreg je pogođen belim infarktom, što se na slici 4-5 jasno vidi kao
nekoliko bledih trouglastih područja.
45. Promena koja karakteriše sve infarkte, osim onih koji se javljaju u mozgu, jeste koagulaciona
nekroza.
 Tačno. Za razliku od ostalih organa, u kojima se kao posledica infarkta pojavljuje koagula ciona
nekroza, infarkt mozga karakteriše razmekšanje, odnosno likvefakciona nekroza. 46. Težina oštećenja
prouzrokovanog infarktom ne zavisi od brzine nastanka začepljenja krvnog suda.
Netačno. Težina oštećenja koje prouzrokuje infarkt zavisi od brzine kojom je nastalo začep ljenje
suda, s obzirom na to da se, ukoliko je ono nastalo sporo, mogu javiti anastomoze i kolateralna
cirkulacija. Osim navedenog, na ishod infarkta utiču i anatomski oblik
snabdevanja krvlju, osetljivost tkiva na hipoksiju i koncentracija kiseonika u krvi. 47.
Opekotine i trauma mogu prouzrokovati hipovolemijski šok.
Tačno. Hipovolemijski šok je posledica akutnog gubitka krvi ili plazme ispod kritičnog volu mena.
Može da bude prouzrokovan krvarenjem, opekotinama ili traumom. 48. Kompenzovani šok se
karakteriše usporenim kucanjem srca, vazodilatacijom, izrazitim sma njenjem perfuzije vitalnih organa
i gubitkom osnovnih funkcija.
Netačno. Kompenzovani šok se karakteriše tahikardijom, vazokonstrikcijom i oligurijom. Us
poreno kucanje srca, vazodilatacija, smanjenje perfuzije vitalnih organa i gubitak osnovnih
funkcija karakteristike su ireverzibilnog dekompenzovanog šoka.

PATOLOGIJA TUMORA

1. Tumori nastaju kao posledica preterane proliferacije abnormalnih ćelija. Tačno. Prekomerna
proliferacija abnormalnih ćelija prouzrokuje nastanak patoloških formacija koje se nazivaju
novotvorevinama, neoplazmama ili tumorima. Za zloćudne tumore, koji mogu da budu opasni po
život, upotrebljava se i izraz rak.
2. Rast tumora podleže kontroli normalnih fizioloških mehanizama.
Netačno. Tumori rastu autonomno od normalnih fizioloških mehanizama. Osim što je autono man,
rast neoplazmi je nesvrsishodan, parazitski za domaćina, nepravilan i neorganizovan. 3. Dobroćudni
tumori rastu polako, a rast im je ograničen na organ u kojem je tumor nastao. Tačno. Dobroćudni
tumori rastu sporije od odgovarajućih zloćudnih tumora. Brzina rasta zavisi i od adekvatne
vaskularizacije, pritiska susednih struktura, i, za određene tumore, nivoa cirku lišućih hormona.
4. Rast zloćudnih tumora je infiltrativan, pri čemu tumori razaraju normalno tkivo organa u kojem je
tumor nastao.
Tačno. Zloćudni tumori se šire u okolna tkiva, a mogu se krvlju ili limfotokom proširiti i u druge
delove tela.
5. Jedra zloćudnih tumorskih ćelija su uniformna i liče jedno na drugo po obliku i veličini. Netačno.
Jedra tumorskih ćelija su pleomorfna, tj. razlikuju se po veličini i obliku. Odnos izme đu jedra i
citoplazme je znatno povećan u korist jedra, čiji je hromatin nepravilno raspoređen, grudvičast i
hiperhromatičan tj. tamnoplavo obojen hematoksilinom.
6. Makroskopski pregled tkiva i organa se u većini slučajeva mora upotpuniti mikroskopskim
pregledom kako bi se odredio stadijum tumora.
Tačno. I makroskopski i mikroskopski pregled tkiva je neophodan za tačno određivanje stadi juma
tumora. Stadijum tumora koristi se za opisivanje isključivo zloćudnih tumora, a uzima u obzir
veličinu tumora, lokalno širenje u okolna tkiva ili organe i proširenost tumora na udaljena mesta u
telu.
7. Polip je bradavičasti tumor koji se izbočuje s površine kože.
Netačno. Polip je izraslina koja se izbočuje s površine sluznice, a ne kože. Bradavičasti tumor koji
se izbočuje s površine kože naziva se papilom.
8. Multipli polipi debelog creva, se svrstavaju u egzofitične tumore.
Tačno. Tumori koji izrastaju iz kože ili sluznice šupljih organa nazivaju se egzofitičnim, za razliku od
endofitičnih tumora koji urastaju u zid creva, šupljih organa, mokraćne bešike i drugih. 9. Za jako tvrde
solidne tumore kaže se da su medularni.
Netačno. Za jako tvrde solidne tumore kaže se da su scirozni, a oni koji su mekani nazivaju se
medularnim.
10. Pseudocista je šuplja struktura koja na svojoj unutrašnjosti nema površinskog epitela. Tačno.
 Pseudociste se razlikuju od pravih cista po nedostatku površinskog epitela. Do stvaranja
pseudocista, unutar solidnog tumora, dolazi usled sekundarnih promena, kao što je ishemijska
nekroza.
11. Zloćudni tumori su obično građeni od dobro diferentovanih ćelija.
Netačno. Dobro diferentovane ćelije, tj. tumorske ćelije koje liče na zrele ćelije odraslih tkiva, su
tipične za dobroćudne tumore. Zloćudni tumori, s druge strane, su obično građeni od nedi
ferentovanih ćelija. Nediferentovane ili atipične tumorske ćelije izgubile su glavne morfološke
karakteristike zrelih ćelija.
12. Određivanje stepena diferentovanosti tumora se zasniva na makroskopskom pregledu tumora.
Netačno. Određivanje stepena histološke diferentovnosti tumora zasniva sa na mikroskop skom
pregledu tkiva, pri čemu se određuje stepen diferencijacije ili atipije tumorskih ćelija. Zloćudni
tumori građeni od anaplastičnih ćelija (ćelija koje ne liče ni na kakve normalne ćelije) imaju visok
stepen zloćudnosti. Stepen tumora je važan za određivanje najboljeg načina leče nja i prognoze
nekih zloćudnih tumora.
13. Hamartomi i horistomi ne rastu i ne ugrožavaju zdravlje.
Tačno. Hamartomi i horistomi nastaju zbog poremećaja razvoja, a za razliku od tumora ne rastu i
ne ugrožavaju zdravlje.
14. Uzroci neoplazmi su uglavnom nepoznati.
Tačno. Većina se tumora ne može etiološki klasifikovati jer su uzroci tumora uglavnom nepoz nati.
Međutim, uzrok nekoliko tumora je pronađen i prema tome se takvi tumori mogu svrstati u:
genski uslovljene tumore, tumore prouzrokovane egzogenim hemijskim ili fizičkim karcino genima
i tumore prouzrokovane virusima.
15. Tumori debelog creva u familijarnoj adenomatoznoj polipozi kolona su genski uslovljeni Tačno. U
genski uslovljene tumore takođe spadaju i tumori ovojnica perifernih nerava u neu rofibromatozi
tipa I kao i tumori endokrinih žlezda u familijarnoj multiploj endokrinoj neopla ziji.
16. Adenom je dobroćudna neoplazma koja nastaje iz epitela žlezda i žlezdanih kanala. Tačno. Tumori
pojedinih solidnih unutrašnjih organa, pa čak i onih koje ne stvaraju žlezde na zivaju se
adenomima prema tipu ćelija koje ih grade: hepatocelularni adenom, folikularni ade nom
štitnjače ili paratireoidni adenom.
17. Karcinom je zloćudni tumor porekla mezenhimalnog tkiva.
Netačno. Karcinom je zloćudni tumor nastao iz epitelnog tkiva. U većini slučajeva karcinomi
zadržavaju neke osobine epitela od kojeg su nastali, pa se tako i nazivaju: karcinom pločastog
epitela (planocelularni karcinom), karcinom žlezdanoga porekla (adenokarcinom) ili karcinom
prelaznog epitela (urotelni karcinom).
18. Invazivni karcinomi razvijaju se postupno iz preinvazivnih promena u epitelu iz kojeg nastaju.
Tačno. Preinvazivne promene epitela mogu se mikroskopski prepoznati i nazivaju se intraepi
telnim karcinomom (lat. carcinoma in situ). Stadijum koji prethodi intraepitelnom karcinomu je
epitelna displazija različitog stepena. Ovaj redosled događaja najbolje je istražen pri nastan ku
invazivnog planocelularnog karcinoma grlića materice, kojem prethodi cervikalna intraepi telna
neoplazma (CIN).
19. Naziv dobroćudnog mezenhimalnog tumora potiče od latinske osnovice naziva ćelija na koji je
dodat sufiks –oma.
Tačno. Fibrom je benigni tumor građen od fibroblasta, lipom od masnih ćelija, hondrom od
hrskavičnih ćelija, osteom od kosti, a lejomiom od glatkih mišićnih ćelija. Nazivi zloćudnih tu mora
mezenhimalnoga porekla stvaraju se tako da se nazivu ćelija od kojih je tumor građen doda sufiks
–sarkom. Tumori se, prema tome, nazivaju fibrosarkomi, liposarkomi, osteosarko mi,
rabdomiosarkomi itd.
20. Tumori koji nastaju od limfocita i hematopoeznih ćelija mogu da budu dobroćudni i zloćudni.
Netačno. Tumori porekla limfocita i hematopoeznih ćelija, tj. limfomi, plazmocitomi i leukemi je,
su uvek zloćudne.
21. Melanom kože se može svrstati u neuralne tumore.
Tačno. Melanom kože, koji nastaje prekomernom proliferacijom melanocita, ćelija porekla
neuralnog grebena koje tokom fetalnog života migriraju u kožu, može se smatrati neuralnim
 tumorom.
22. Meningeomi su dobroćudni tumori koji nastaju iz ovojnica perifernih nerava. Netačno.
Meningeomi su dobroćudni tumori koji nastaju iz ćelija moždanih ovojnica. Neurile momi
(švanomi) nastaju iz Schwannovih ćelija, a neurofibromi iz neurofibroblasta u ovojnica ma
perifernih nerava.
23. Teratomi su tumori koje sadrže ćelije ili tkiva poreklom iz više od jednog zametnog listića. Tačno.
Teratom nastaje diferencijacijom ranih embrionalnih ćelija u zametne listiće - ektode rm,
mezoderm i endoderm. Iz ovih zametnih listića nastaju somatska tkiva. Epiderm i neuralno tkivo
su ektodermalnog porekla, vezivne ćelije, hrskavica i kost mezodermalnog porekla, a bronhijalni i
crevni epitel endodermalnog porekla.
24. Klonalno bujanje ćelija je jedna od ključnih karakteristika svih tumora. Tačno. S obzirom da ćelije
tumora imaju iste hromozomske promene i genski sastav, pretpos tavlja se da sve te ćelije nastaju
klonalnom proliferacijom prvobitne tumorske matične ćelije, koja se prethodno genotipski
promenila.
25. Poremećaji u ekspresiji receptora za faktore rasta mogu da utiču na rast tumorskih ćelija. Tačno.
Poremećaji ekspresije receptora za faktore rasta mogu ubrzati ili usporiti rast tumorskih ćelija.
26. Tumorske ćelije imaju manju sposobnost preživljavanja od odgovarajućih normalnih ćelija.
Netačno. Tumorske ćelije su otpornije na nepovoljne uslove rasta od normalnih ćelija. One lakše
podnose hipoksiju i mogu se održati u životu uz anaerobnu glikolizu, proizvodeći pritom velike
količine mlečne kiseline.
27. Inhibicija apoptoze može da bude uzrok nastanka tumora.
Tačno. Apoptoza je fiziološki programirana smrt ćelije, pri čemu tkiva i organi održavaju svoj
normalni oblik i obim. Ukoliko zbog mutacije gena, na primer bcl-2 gena, dođe do inhibicije
apoptoze, može doći do nastanka tumora jer ćelije ne mogu umreti.
28. Poput normalnih ćelija, tumorske ćelije podležu kontaktnoj inhibiciji.
Netačno. Kontaktna inhibicija je prestanak deljenja normalnih ćelija pošto dodirnu rub kivete u
kojoj se uzgajaju in vitro. Tumorske ćelije, međutim, pod sličnim uslovima ne podležu kon taktnoj
inhibiciji nego nastavljaju da rastu stvarajući multiple slojeve ili nakupine.
29. Za invazivni rast i metastatsko širenje zloćudnih tumora bitnu ulogu igraju litički enzimi. Tačno.
Maligne ćelije izlučuju litičke enzime (npr. kolagenazu, elastazu, stromalizin), koji raz građuju
kolagen, bazalne membrane i ostale komponente međućelijskog matriksa. Ovi enzimi omogućuju
tumorskim ćelijama prodor kroz tkiva i zidove krvnih sudova
30. Faktore angiogeneze u tumorskom tkivu izlučuju isključivo tumorske ćelije. Netačno. Faktore
angiogeneze, kao što su angiopoetin i vaskularni endotelni faktor rasta stva raju kako same
tumorske ćelije, tako i makrofagi i druge ćelije zapaljenja koje iz okolnog tkiva ili krvi infiltrišu
stromu tumora.
31. Metastaziranje je najpouzdaniji znak da je neki tumor zloćudne prirode.
Tačno. Benigni tumori ne metastaziraju.
32. Prvi korak u metastatskoj kaskadi je nastanak klona ćelija sposobnih za metastaziranje. Tačno.
Ćelije metastatskog klona razlikuju se od ostalih ćelija po svojoj invazivnosti i mobilnos ti. Invaziju
omogućavaju litički enzimi koje ćelije izlučuju, dok mobilnost omogućavaju pseudo podije koje
ćelije stvaraju i koriste za provlačenje kroz matriks.
33. Najveći deo tumorskih ćelija koje uspeju prodreti u krvotok biva uništen od strane odbrambe nih
mehanizama domaćina.
Tačno. Domaćinovi limfociti unište samostalno cirkulišuće tumorske ćelije, koje čine većinu tu
morskih ćelija u cirkulaciji. Samo manji broj ćelija, koje se kreću u obliku agregata s tromboci tima,
uspešno napusti krvotok. Dovoljno je i da samo jedna ćelija napusti krvotok da dođe do stvaranja
novog tumora.
34. Sarkomi metastaziraju uglavnom limfnim putevima.
Netačno. Limfogeno se najčešće šire karcinomi, dok se sarkomi češće šire hematogeno. 35.
Metastaze implantacijom na površini telesnih šupljina obično se nalaze kod karcinoma pluća. Netačno.
Metastaze implantacijom na površini telesnih šupljina vrlo se često vide kod tumora jajnika i
gastrointestinalnog trakta.
36. Hematogene metastaze najčešće se nalaze u velikim i dobro prokrvljenim organima. Tačno.
Najčešće lokacije hematogenih metastaza su jetra i pluća. Mozak i kosti su zahvaćeni nešto ređe.
37. Najučestaliji tumori odraslog doba jesu rak pluća, rak prostate i rak debelog creva kod muška raca
i rak pluća, rak dojke i rak debelog creva kod žena.
Tačno. U dečjoj dobi tumori koji imaju najveću incidenciju u oba pola jesu akutna limfoblastna
leukemija/limfoblastni limfom, Wilmsov tumor, retinoblastom, neuroblastom, tumori mekih tkiva
i nervnog sistema.
38. Preživljavanje bolesnika sa zloćudnim tumorima obično se meri kao broj bolesnika koji prežive
period od 5 godina (petogodišnje preživljavanje).
Tačno. Za većinu zloćudnih tumora gleda se petogodišnje preživljavanje. Međutim, za neke tumori
niskog stepena malignosti vrijeme praćenja se produžava na 10 ili 20 godina. 39. Karcinomi se
pojavljuju uglavnom u starijem životnom dobu.
Tačno. Razlog za češću pojavu karcinoma u starijoj životnoj dobi verovatno se može naći u
kumulativnom delovanju egzogenih karcinogena, nakupljanju genskih mutacija tokom vreme na i
slabljenju kontrolnih mehanizama, kao što su npr. urođena i stečena imunost. 40. Ishrana nema
uticaja na učestalost nastanka tumora.
Netačno. Veruje se da ishrana utiče na nastanak tumora digestivnog trakta, uključujući i jetru i
gušteraču. Ova teorija objašnjava činjenicu da je u Japanu karcinom želuca jedan od najčešćih
zloćudnih tumora, dok je incidencija ovog tumora u zemljama zapadnog sveta u opadanju.
41. Pušenje cigareta povezano je s većom učestalošću karcinoma mokraćne bešike. Tačno. Pušenje
cigareta povezano je s većom učestalošću raka pluća, usta, jednjaka, gušterače, mokraćne bešike i
grlića materice.
42. Infekcija humanim papiloma virusom (HPV) povezana je s pojavom raka grlića materice. Tačno.
Virusi koji su povezani s nastankom tumora su humani papiloma virusi, Epstein-Barrov virus, virusi
hepatitisa i dr.
43. Osim korisnog terapijskog dejstva, citostatici često imaju i karcinogeno delovanje.
Tačno. Citostatici su lekovi koji se koriste za lečenje nekih malignih neoplazmi, na primer lim
foma. Neretko se događa da nakon uspešnog tretmana limfoma, zbog svog karcinogenog de
lovanja, citostatici dovode do nastanka novih neoplazmi, uglavnom leukemija.
44. Svi klonovi ćelija unutar jedne tumorske mase podjednako dobro preživljavaju. Netačno. Tokom
vremena, unutar tumora dolazi do klonalne selekcije, tj. preživljavanja i ek spanzije jako invazivnih
i agresivnih klonova ćelija. Ova selekcija doprinosi nekontrolisanom bujanju tumora koji na kraju
prouzrokuje smrt domaćina.
45. Kao komplikacija radioterapije karcinoma glave i grlića može da nastane karcinom štitaste žlezde.
Tačno. Incidencija karcinoma štitnjače povišena je kod bolesnika koji su prethodno imali karci
nom u području glave ili grlića, i koji su bili podvrgnuti radioterapiji.
46. Svi tipovi humanog papiloma virusa (HPV) prouzrokuju karcinom grlića materice. Netačno. Humani
papilomavirusi (HPV) nepovoljnog tipa prodiru u genom ćelije domaćina i integrišu se u njega. Ovi
HPV tipovi povezani su s planocelularnim invazivnim karcinomima raz ličitih lokalizacija. Povoljni
HPV tipovi se ne integrišu u ćelijsku DNA, a povezani su sa benignim kožnim bradavicama i
papilomima grkljana ili genitalnih organa.
47. Virus hepatitisa B (HBV) i virus hepatitisa C (HCV) povezani su s nastankom hepatocelularnog
karcinoma.
Tačno. HBV i HCV prouzrokuju hronični hepatitis i cirozu jetre, pri čemu ćelije zapaljenja mogu
svojim citokinima i faktorima rasta stimulisati proliferaciju hepatocita.
48. Onkogeni nastaju mutacijom protoonkogena.
Tačno. Onkogeni nastaju mutacijom protoonkogena, gena koji u normalnoj ćeliji učestvuju u
kontroli rasta i deobe. Proizvodi onkogena (onkoproteini) se od proizvoda normalnih protoon
kogena razlikuju po nedostatku nadzornih mehanizama, čime ćeliji osiguravaju stalni podsticaj za
rast i deobu.
49. Tumori koji nastaju zbog poremećaja apoptoze ne pokazuju pojačanu mitotsku aktivnost. Tačno.
Tumori koji nastaju zbog poremećaja apoptoze rastu zbog nakupljanja ćelija koje su »zaboravile
umreti«.
50. Paraneoplastični sindrom je prouzrokovan udaljenim metastazama primarnog tumora. Netačno.
Uzrok paraneoplastičnog sindroma ne može da bude objašnjen lokalnim ili udaljenim širenjem
tumora, niti stvaranjem hormona karakterističnih za tkivo iz kojeg je tumor nastao.