Degeneracija – distrofija

Metabolizam je osnovna funkcija žive ćelije. Mlada ćelija koristi materije iz intersticijalne tečnosti
uglavnom za anabolizam, odnosno za izgradnju svojih delova.
Diferencirana (zrela) ćelija tokom svog metabolizma izgrađuje razne produkte koji su organizmu
potrebni. Deo hranjivih materija, u prvom redu glukoza, podleže procesu oksidacije radi dobijanja
energije. Ćelija sve razgradne produkte i korisne proizvode izbacuje u međućelijsku tečnost.
Za normalno odvijanje metabolizma neophodno je da su ispunjeni sledeći uslovi:
 neophodno je prisustvo enzima u ćeliji koji upravljaju metabolizmom
 konstantan sastav intersticijalne tečnosti
 očuvanost građe ćelije
Poremećaji metabolizma ćelije nazivaju se distrofije (distrophia).
Dejstvom različitih etioloških faktora na ćeliju (ukoliko oni nisu toliko jaki da izazovu nekrozu
ćelije), dolazi do poremećaja ćelijskog metabolizma.
Poremećaj metabolizma je biohemijski proces koji se ne može videti pod mikroskopom, ali ako
poremećaj traje neko vreme u ćeliji dolazi do promena u građi koje su vidljive pod mikroskopom
Ove promene nazivamo degenerativnim promenama, a pojavu degeneracija.
Najznačajniji biohemijski procesi koji oštećuju ćeliju su:
 stvaranje slobodnih radikala
 preraspodela jona kalcijuma u ćeliji
Slobodni radikali su hemijska jedinjenja koja imaju jedan slobodan elektron. Veoma su
nestabilna i lako reaguju sa drugim hemijskim jedinjenjima u ćeliji. Najvažniji slobodni radikali su
toksični oblici kiseonika, superoksidni radikal i vodonik peroksid.
Slobodni radikali oštećuju ćeliju:
 reagujući sa lipidnim sastojcima ćelijske membrane
 reagujući sa sastojcima DNK u jedru
 reagujući sa molekulima proteina u citoplazmi
Slobodni radikali se stvaraju i u normalnom ćelijskom disanju, ali u maloj količini i bivaju
neutralisani ćelijskim antioksidansima. U mnogim patološkim procesima slobodni radikali se
stvaraju u velikoj količini, ne mogu biti neutralisani i dovode do oštećenja ćelije.
Joni kalcijuma se nalaze u visokim koncentracijama u mitohondrijama, endoplazmatskom
retikulumu i na spoljašnjoj strani ćelijske membrane.
Kada dejstvom različitih etioloških faktora dođe do oštećenja ovih struktura, kalcijum prelazi u
intraćelijsku tečnost gde aktivira ćelijske enzime koji razgrađuju ćelijske strukture (ćelijsku
membranu, DNK jedra...) i tako dovode do oštećenja građe i funkcije ćelije.
Promene koje pri tom nastaju vidljive su mikroskopom.
Ove promene mogu nastati usled:
 hemijskog oštećenja subcelularnih struktura
 nagomilavanja različitih supstanci unutar ćelije
Hemijska oštećenja subcelularnih struktura mogu dovesti do:
 reverzibilnih promena na ćeliji (promene koje se mogu popraviti)
 ireverzibilnih promena (promene koje dovode do ćelijske smrti)
Nagomilavanje različitih supstanci unutar ćelije - pojedine materije nagomilavaju se u vidu kapljica
ili zrna unutar ćelije.
Promene građe kod degeneracija odvijaju se kako u ćeliji tako i u međućelijskoj supstanci.
Ukoliko su promene obimne dovode do uočljivih promena celog tkiva u smislu promene boje,
konzistencije, oblika...
Degeneraciju izazivaju etiološki faktori koji su u stanju da dovedu do poremećaja metabolizma
ćelije:
 biološki etiološki faktori (egzotoksini ili toksini koji nastaju raspadanjem mikroorganizama)
 hemijski etiološki faktori (toksini)
 nedostatak ishrane ćelija
 imunološke reakcije (autodestrukcija)
 genski defekti
Postoji određeni broj degeneracija kojima se ne zna uzročnik.
Značaj degeneracija
Usled poremećaja građe ćelije prilkom degeneracije dolazi i do poremećaja njene funkcije koji
može biti manje ili više izražen. Ishod degeneracije je često nekroza ćelije, ali ukoliko uzrok na
vreme bude otklonjen može doći do oporavka.

Masne distrofije
Sva tkiva normalnog organizma sadrže masti.
U nekim tkivima masti se mogu videti golim okom ili pod mikroskopom (u ćeliji masnog tkiva, u
nadbubrežnim žlezdama, jetri, lojnim žlezdama, crevnom epitelu). U drugim tkivima masti je
nemoguće videti čak ni pod mikroskopom, jer se nalaze ugrađene u delove ćelije ili su vezane sa
drugim materijama.
Ćelija uzima masti iz međućelijske supstance, ugrađuje ih u sopstvene delove ili u proizvode
lučenja. Oksidacijom masti dobija se velika količina energije.
U patološkim uslovima masti se u ćeliji pojavljuju ili u velikim količinama ili na atipičnim mestima (u
onim ćelijama u kojima ih normalno nema), što se mikroskopski može videti u vidu jedne ili više
sjajnih kapljica ili zrnaca smeštenih u protoplazmi ćelije.
Prosta masna infiltracija
Kada je metaboliza masti neoštećen ili samo malo oštećen , ali ćelija na raspolaganju ima velike
količine masti koje ne može da metaboliše razvija se prosta masna infiltracija.
Prosta masna infiltracija sreće se kod opšte gojaznosti, kod povećane količine masti u krvi,
alkoholizma, plućne tuberkuloze. Javlja se najčešće u jetri.
Kod proste masne infiltracije u ćeliji se pojavljuje mnoštvo sitnih kapljica neutralne masti koje se
kasnije slivaju u jednu krupnu kapljicu, pri čemu jedro i ostatak protoplazme bivaju potisnuti na
periferiju, uz ćelijsku opnu. Spoljašnji znaci masne infiltracije jetre sastoje se u nešto povećanoj
jetri čija konzistencija podseća na testo, boja je žućkastosiva, kao glina. Na preseku, na nožu
ostaje masni trag.
Ishod i značaj
Prosta masna infiltracija ne dovodi do značajnog poremećaja funkcije ćelije. Reverzibilan je
proces. Kada više nema viška masti u organizmu, nagomilana mast se povlači, a ćelija ostaje
neoštećena.
Degenerativna masna infiltracija
Degenerativna masna infiltracija je pojava masti u oštećenoj ćeliji. Javlja se uglavnom u
parenhimatoznim organima (jetra, bubrezi, srce, žlezdani epitel). Neposredni uzroci degenerativne
masne infiltracije su otrovi, bakterijski toksini, visoka temperatura ili poremećaj cirkulacije krvi.
Masnu degeneraciju karakteriše pojava sitnih kapljica masti u protoplazmi, koja se kasnije mogu
spojiti i obrazovati krupnije kapljice pri čemu se protoplazma postepeno raspada. Jedro biva sve
bleđe i manje. Makroskopski organ je uvećan. Ima promenjen izgled i boju. Jetra, kod masne
degeneracije, ima naizmenična polja žute i crvenkasto - mrke boje, a konzistencija je meka.
Ishod i značaj
Kod degenerativne masne infiltracije tkiva u potpunosti gube svoju funkciju. Degenerativna masna
infiltracija je proces koji dovodi do nekroze ćelije.
Ateroskleroza
Pri poremećaju metabolizma masti u ćeliji se mogu nagomilavati i druge vrste masti. Od posebnog
je značaja nagomilavanje holesterola u zidovima arterija. U vezivnom tkivu unutrašnjeg sloja
arterija može doći do nakupljanja holesterola i degeneracije ćelija. Pri tom se stvara pločica koja
ometa cirkulaciju i dovodi do oboljenja ateroskleroze. Taloženjem holesterola u koži nastaju
ksantomi.

Glikogena infiltracija
Glikogen je jedini ugljeni hidrat koji je od značaja u patologiji.
Poreklo glikogena u organizmu je od ugljenih hidrata koji se nalaze u hrani, a delimično i od masti i
belančevina.
Glikogen se i normalno deponuje u raznim tkivima u organizmu. Prvenstveno u jetri i mišićima.
Kod određenih poremećaja metabolizma ugljenih hidrata dolazi do nagomilavanja glikogena u
ćelijama u velikoj količini.
Kod šećerne bolesti, usled povišene koncentracije glukoze u krvi ćelije imaju na raspolaganju
veliku količinu glukoze koju ne mogu da iskoriste pa je talože u tkivima (bubreg napr.). Spoljašnji
izgled organa u kojima je nagomilan glikogen ne odaje nikakve vidljive promene.
Značaj i ishod
Pri nagomilavanju glikogena nema funkcionalnih poremećaja u ćeliji. Proces je reverzibilan. Nakon
razgradnje glikogena ostaje neoštećena ćelija.