полинезасићених масних киселина са 20 укљеникових атома, најчешћи прекурсор је арахидонска кисеина, затим еикоспентаеноична киселина и дихомо-гама-линоленска киселина Еикосаноиде укључују: 1. Простагландине 2. Тромбоксане 3. Леукотријене 4. липоксине Ови молекули делују на ћелије које ихпроизводе или на суседне ћелије, на кратким растојањима и временским периодима па се класификују као аутокрини и паракрини хормони Широко су распрострањени у ћелијама и ткивима и имају вишеструко биолошки дејство Еикосаноиди играју важну улогу у ендокрином систему Еикосаноиди су оксидативни деривати полинезасићених масних киселина формираних путем циклооксигеназе, липоксигеназе, и цитохрома П 450 Циклооксигеназни путеви формирају простагландине и тромбоксане Липооксигеназни путеви формирају леукотријене и липоксине Цитохром П 450 формира различите епокси, хидрокси и дихидрокси деривате Еикосаноиди су високо биоактивни, делују на многе типове ћелија преко Г-протеин спојених рецептора на ћелијској мембрани, иако су поједини еикосаноиди такође лиганди за нуклеарне рецепторе Брзо се катаболишу, па делују локално на месту њихове производње Многи еикосаноиди имају вишеструке ефекте на инфламацију и имунитет Највише проучаван је простагландин Е2 Многи еикосаноиди имају улогу у регулацији васкуларног, бубрежног, гастроинтерстиналног и женског репродуктивног система Еикосаноиди су повезани и са болестима, укључујући инфламаторне болести и карциноме Функционишу и као гласници у централном нервном систему Еикосаноиди су изведени из омега-3 или омега- 6 незасићених масних киселина Количина и баланс ових масноћа у исхрани има утицај на телесне функције регулисане еикосаноидима као и на КВС болести, триглицериде, крвни притисак и артритис Антиинфламаторни лекови попут аспирина и других НСАИЛ делују путем имањења синтезе еикосаноиде Еикосаноиди се не складиште у ћелијама него се синтетишу по потреби Формирају се из масних киселина ћелијске мембране и једарне овојнице Биосинтеза еикосаноида почиње када се ћелија активира механичком траумом, цитокинима, факторима раста, или другим стимулусима Стимулус може да буде и еикосаноид из суседне ћелије Тиме се иницира ослобађање фосфолипазе са ћелијске мембране Фосфолипазе путују до једарне овојнице, затим фосфолипаза катализује естерску хидролизу фосфолипида или диацил-глицерола Тиме се ослобађају 20 укљеника друге есенцијалне масне киселине Ова хидролиза је ступањ који одређује брзину формирања еикосаноида Више фосфолипаза може да ослободи масне киселине, тип 4 цитосолна фосфолипаза А2 је најзначајнија Кожа је орган који карактерише велика активност полинезасићених масних киселина Постоје три главна пута разградње арахидонске киселине у цитосолу посредована ензимима: Циклооксигеназа, липооксигеназа, монооксигеназа Најзначајнија дејства еикосаноида се огледају у регулацији тонуса крвних судова ( тромбоксан А2, простагландин И2 и И2а и Е, леукотријен Ц4, Д4, у равнотежи процеса фибринолизе и коагулације и регулацији хемостазе ( тромбоксан А 2 и простагландин 2) Тромбоксан А 2 је фактор који изазива агрегацију тромбоцита а истовремено је један од најмоћнијих вазоконстриктора малих и великих крвних судова Простагландин И2 је главни метаболички продукт арахидонске киселине у артеријским и венским зидовима, јак је вазодилататор и моћан инхибитор агрегације тромбоцита Простагландин Ф2а је универзални вазокконстриктор Простагландин Е2 и Д2 су најзаступљенији простагландини у гранулоцитима, моноцитима, макрофагима, и мастоцитима, у склопу инфламаторног одговора делују слабо вазодилатацијски, повећавају ниво цАМП Простагландин Е2 подстиче диференцијацију незрелих тимоцита, Б лимфоцита, и прекурсора хематопоезних ћелија Такође врши инхибицију агрегације тромбоцита, има важну улогу у запаљењу, пре свега у смислу имуносупресије Изазива вазодилатацију артериола, прекапиларних сфинктера и посткапиларних венула Хистамин преко Х1 рецептора у дермалним ендотелним ћелијама повећава синтезу простагландина Е2