Šta je to BIOHEMIJA i zašto je bitna ?

 Biohemija je hemija života,

 most između biologije i hemije

 proučava hemijske procese u živim

organizmima, tačnije strukturu,
organizaciju, i funkciju molekula koji su
deo živih organizama
 DA li su različiti organizmi više SLIČNI ili
vise RAZLIČITI???

Tri totalno različita organizma, biljka, morski jež, mačka.

Svako bi rekao skoro nista zajednicko, a opet BIOHEMIJSKI su itekako
neverovatno slični!!!
 Svi oblici života na planeti imaju zajedničko
poreklo,

 imaju i slične biohemije, kao što su genetski kod

(DNK) i stereohemija mnogih biomolekula kao što
su proteini, ugljeni hidrati, lipidi

 Svi organizmi na molekularnom nivou su značajno

izjednačeni

 osnovni biohemijski procesi mogu se primeniti

kako na ljudima tako i na mikroorganizmima
Biohemija se može podeliti na nekoliko
osnovnih kategorija:

 Strukturna hemija komponenata

 Enzimologija
 Metabolizam
 Signalna transdukcija
ATOMI KOJI SU ESENCIJALNI U
IZGRADNJI SVIH BIOMOLEKULA
 Biohemija proučava strukturu i funkciju
ćelijskih komponenti, kao što su:

● PROTEINI
● UGLJENI HIDRATI
● LIPIDI
● NUKLEINSKE KISELINE (DNK I RNK)
● i ostali biomolekuli
 PROTEINI

 Polimeri nastali spajanjem 20 različitih

 AMINOKISELINA peptidnim vezama

 Nastali polimerski lanac se zove polipeptid,

amino kiseline - monomerne jedinice
 Uloge proteina su:
• gradivna - izgrađuju tkiva i organe
• transportna – proteini krvne plazme
• zaštitna - antitela
• regulatorna – enzimi i hormoni.....
 Da bi jedan protein bio
funkcionalan u organizmu
mora da ima 3 odnosno 4
nivoa strukture na
molekulskom nivou:

• primarnu strukturu
• sekundarnu strukturu
• tercijarnu strukturu
• kvaternu strukturu
 UGLJENI HIDRATI
 Dele se na: monosaharide, disaharide i
polisaharide

 Skrob i Glikogen (koriste se u ishrani) -

polisaharidi izgrađeni od molekula glukoze koji
su međusobno povezani glikozidnim vezama

 Celuloza (jedan od glavnih komponenti

ćelijskog zida biljke) - polisaharid nastao
spajanjem više monomernih jedinica
monosaharida glukoze kovalentnim vezama

 Uloge ugljenih hidrata: strukturna i

ENERGETSKA
 Nukleinske kiseline (DNK i RNK)

- polimeri nukleotida koji se sastoje od: šećera,

fosfata i azotnih baza (ADENIN, GUANIN,
CITOZIN, TIMIN i URACIL) spojenih
fosfodiestarskim vezama - polinukleotidi

 DNK je genetski materijal i glavna komponenta

hromozoma
 DNK daje informacije za sintezu i sklapanje nekog
proteina u obliku šifre koja se zove genetski kod
 RNK ima ulogu prenosioca genetskih informacija sa
DNK za sintezu proteina (mRNK ili iRNK), prevodioca
genetskih informacija (tRNK), direktnog učesnika u
sintezi proteina (rRNK)
 Masti - Lipidi

 Lipidi su nepolarni molekuli koji uključuju:

● PROSTE masti =(glicerol + masne kiseline povezane

estarskom vezom),
● SLOŽENE (na pr. glicerolfosfolipide- glicerol + masne
kiseline + fosfatnu grupu vezanu za glicerol + azotnu bazu ili
sfingolipide - komponente nervnog sistema),
● STEROIDE (holesterol i od njega izvedene molekule),
● LIPOSOLUBILNE VITAMINE

 Lipidi su sastavni deo ćelijske membrane i ulaze u sastav

adipocita (ćelija koje talože masti kao energetske molekule),
imaju ulogu u sintezi vitamina, hormona, žučnih kiselina,
surfaktanta pluća, sekundarnih glasnika u signalnim putevima,
markera ćelijske smrti – apoptoze...
 FOSFOLIPIDI - primer složenih lipida

 U njihov hemijski sastav ulaze: alkohol+ masne kiseline +

fosfatna grupa + azotna baza

 Oni su amfibolički molekuli tj. imaju i HIDROSOLUBILNE

(rastvaraju se u vodi) i HIDROFOBNE (ne rastvaraju se u
vodi) karakteristike

 Deo molekula fosfolipida koji se rastvara u vodi - fosfatna

grupa i azotna baza
 Masne kiseline vezane za alkohol se NE RASTVARAJU u vodi
odnosno rastvara se u mastima (SLIČNO SE U SLIČNOM
RASTVARA)

 Sastavni su deo PLAZMA MEMBRANE

Masti
 Distribucija biomolekula unutar
subcelularnih organela eukaritoske
ćelije!!!
 Enzimologija

 Enzimi su biološki katalizatori

 (99% su proteini, 1% su RNK molekuli)
 Enzimi deluju tako što SMANJUJU
aktivacionu energetsku barijeru, Ea –
energiju aktivacije
 I tako UBRZAVAJU enzimski katalizovanu
reakciju (od 103 do 106 puta ) u odnosu na
nekatalizovanu reakciju
 Enzim topoizomeraza “hvata”, seče i
vezuje DNK lanac u toku ćelijske deobe!
Metabolizam – celopkupne hemijske reakcije
procesa koji se odigravaju u organizmu.
JEDNOSTAVNO, ZAR NE ???
 METABOLIZAM= Katabolizam
(razgradnja) + Anabolizam (sinteza)

● GLIKOLIZA – razgradnja ugljenih

hidrata do piruvata u aerobnim
(produkt Acetyl-CoA) I anaerobnim
uslovima (produkt laktat I etanol) za
dalju produkciju energije

● CIKLUS LIMUNSKE KISELINE,

KREBS-ov CIKLUS – koristi produkte
razgrađenih ugljenih hidrata, lipida I
proteina I oksidiše ih do CO2. Svi
katabolički procesi se spajaju u
Ciklusu limuske kiseline!!!
● Transport elektrona/Oksidativna
fosforilacija – redukovani elektronski nosioci
NADH i FADH2 proizvedeni u Ciklusu limuske
kiseline reoksidišu se na respiratornom lancu na
unutrašnjoj membrani mitohondrija radi proizvodnje
jednog od najvaznijih energetskih molekula – ATP-a

● Oksidacija masnih I amino kiselina –

proizvodnja Acetyl CoA iz β- oksidacije masnih
kiselina I oksidacijom amino kiselina

● Biosinteza masnih kiselina I steroida – koristi

se Acetyl CoA za anabolizam tj. sintezu steroida I
masnih kiselina
● Glukoneogeneza – sinteza ugljenih hidrata
tj. GLUKOZE iz neugljenohidratnih
komponenti

● Fotosinteza – proces u kome biljke koriste

svetlosnu energiju za proizvodnju ATP-a I
redukujućeg molekula NADPH, oba se
koriste za sintezu ugljenih hidrata
Signalna transdukcija - Hemija procesa
I molekula koji prenose biološke
informacije
 SIGNALNA TRANSDUKCIJA
 Signalna transdukcija je biohemijski proces u
kome ćelija prenosi ili prevodi jednu vrstu
signala u drugu vrstu signala koristeći mnoge
signalne prenosioce ili glasnike praveći tzv.
“signalnu kaskadu”

 Posledica toga je aktivacija nekog

biohemijskog procesa kao sto su: aktivacija
gena, regulacija ćelijske proliferacije i smrti,
regulacija metabolizma, regulacija ćelijske
mobilnosti ...
 Signalni aktivatori su :

 HORMONI (insulin)
 FAKTORI RASTA (epidermalni faktor rasta)
 Komponente extracelularnog matriksa
(fibronectin)
 CITOKINI (interferon gama)
 NEUROTRANSMITERI (acetilholin)
 Neurotrofini (nervni faktori rasta)
Receptori:

● Na ćelijskoj membrani
● Intracelularni – u citoplazmi i u jedru

Signalni glasnici:

● Ciklični AMP - cAMP

● Ciklični GMP - cGMP
● Kalcijum
● Fosfoinozitid – IP3 i DAG
Razvoj biohemije

Fridrih Voler

1828 Fridrih Voler je objavio stručni rad koji

je za temu imao sintezu uree, pritom dokazavši
da organska jedinjenja mogu biti stvorena
veštačkim putem.
Početak biohemije - trenutak kada je pronađen prvi
enzim: dijastaza ili pankreasna alpha-amilaza,

1833. od strane Anselma Pajen-a

 1903. nemački naučnik Karl Nojber dao nauci današnje ime
biohemija

 Tokom sredine 20-tog veka, razvoj metoda:

hromatografije, rentgenske difrakcije, nuklearne magnetne
rezonance , radioizotopskog obeležavanja,
elektronskemikroskopije i simulacija molekularne dinamike

 Zahvaljujući ovim metodima naučnici su otkrili i detaljno

analizirali mnoge molekule kao i aktivnosti u samim ćelijama
na molekularnom nivou kao što su metabolički putevi u ćeliji,
tj glikoliza i Krebs-ov ciklus (ciklus limunske kiseline)

 1953. James Watson I Francis Crick opisali duplu

helikoidnu strukturu DNK
 Gde se sve koristi BIOHEMIJA?
 Agrikultura – herbicidi I pesticidi
 Ishrana – Vitamini, Proteini, ...
 Medicina:
 Klinička Biohemija – biohemijske analize za
određivanje opšteg stanja organizma
 Farmakologija – uticaj spoljašnjih faktora
(lekova) na biohemijske procese (peniccilin)
 Toksikologija - DDT
 Neke od Web stranica BIOHEMIJE:

 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?call=
bv.View..ShowTOC&rid=stryer.TOC&depth=10
 http://www.aw-bc.com/mathews/ch01/lipids.htm
 http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Phospholipid.s
vg