Endokrine žlezde su žlezde sa unutrašnjim lučenjem. One direktno u krv izlučuju hormone.

Endokrine
žlezde u našem sistemu su:

1. Hipofiza (glandula pituitaria)

2. Štitasta žlezda (thyroidea)
3. Paraštitasta(parathyroidea)
4. Endokrini pankreas
5. Nadbubrežne žlezde (suprenalis)
6. Polne žlezde (ovarium; testis)

Hormoni

Su supstance koje produktuju endokrine žlezde, ali ih stvaraju i neha tkiva van endokrinog sistema

Hormoni imaju sledeće zajedničke osobine:

1. Po sastavu to su uglavnom belančevine, ali mogu biti i drugačijeg sastava, npr steroidi.
2. Njihovi molekulo su veoma mali da ni mogli da pordju kroz zidove kapilara
3. Veoma su aktivni tj deluju pri veoma niskim koncentracijama
4. Njihovi molekuli se brzo razgradjujuu pa ih zato žlezde neprekidno stvaraju
5. Oni ne deluju na mestu stvaranja već na neko udaljeno tkibo koje je njihovo ciljno tkivo
6. Nisu specifični za vrstu pa se tako neki ljudski hormoni ne razlikuju od životinjskih

HIPOFIZA

Je najmanja ali i najvažnija endokrina žlezda. Oblika je i veličine zrna graška i smeštena je u lobanji u
udubljenju na gornjoj strani tela klinaste kosti.

Hipofiza je i anatomski i funkcionalno povezana sa delom medjumozga koj se zove hipotalamus.

Anatomski su povezani preko peteljke koja se zove INFUNDIBULUM(čine je aksoni grupe nervnih
ćelija koje pripadaju hipotalamusu)

Hipofiza se sastoji iz 3 režnja

1. Prednji/adenohipofiza –lobus anterior

2. Srednji – lobus intermedia
3. Zadnji/neurohipofiza – lobus posterior

Adenohipofiza je jedini režanj hipofize čije ćelije i stvaraju i luče hormone. Adenohipofiza stvara i luči
6 hormona :

1. STH- hormon rasta

2. TSH- stimuliše rad stitaste žl.
3. ACTH- stimuliše rad kore nadbubrežnih žl.
 4. FSH- gonotropni hormon
(f) sazrevanje folikula i lučenja esterogenih hormona
(m) sazrevanje spermatizoida u testisu i Laidigovih ćelija
5. LH- gonotropni hormon
(f) lučenje progesterona
(m) lučenje testosterona iz Laidigovih ćelija

6. Prolaktin- dovodi do sazrevanja mlečnih žlezda i stvaranja mleka

Neurohipofiza – ovaj režanj čine završeci aksona (dugačkih produžetaka grupe nervnih ćelija, čija tela
pripadaju hipotalamusu.) Te grupe nervnih ćelija stvaraju dva hormona, a ona se preko aksona
prenose u završetke aksona (neurohipofizu) i tu se skladište. Odatle (iz neurohipofize) se ta dva
hormona po potrebi luče u krv ( u kapilare). Ti hormoni su:

1. ADH – smanjuje diurezu (deluje na bubrežne cevčice i vraća vodu iz primarne mokraće nazad
u krv) takodje sužava arteriole u bubregu i time povećava krvni pritisak.
2. Oksitocin – ovaj hormon deluje na izvodne kanale mlečnih žlezda i širi ih čime olakšava
dojenje. Takodje deluje na mišić materice i izaziva kontrakcije pri porodjaju.

Regulacija rada hipofize postiže se aktivirajućim i inhibirajućim supstancama.

ŠTITASTA ŽLEZDA

Štitasta žlezda je najveća endokrina žlezda. Smeštena je na prednjoj strani vrata i njeni režnjevi
naležu na štitastu hrskavicu grkljana. Sastoji se iz dva režnja – desnog i levog koji su medjusobno
spojeni suženjem štitaste žlezde (isthmus glandulae thyroideae) . Svaki režanj se sastoji iz manjih
režnjića, a režnjići od folikula. Folikul je elipsastog oblika i njegov zid čini jedan red ćelija tireocita, a
unutrašnjost mu je ispunjena masom koja se zove koloid. Koloid čine nedovršeni hormoni. Tireociti
započnu stvaranje hormona i te nedovršene hormone izluče u unutrašnjost folikula (to je koloid). Po
potrebi tireociti uzmu deo koloida i dovrše stvaranje hormona i hormone izluče u kapilare koji se
nalaze izmedju folikula.

Hormoni štitaste žlezde su :

1. Trijodtironin
2. Tiroksin
3. Kalcitonin

T3 i T4 imaju veoma slično dejstvo. Hormon kalcitonin zajedno sa hormonom parastitaste žl regluliše
nivo kalcijuma i fosfora u krvi pa ćemo o njegovom dejstvu govoriti kada budemo radili paraštitaste
žlezde.
Tiroksin i trijodtironin imaju sledeća dejstva:

1. Oni su glavni metabolički hormoni, jer utiču tj ubrzavaju katabolizam hranljivih materija. Oni
utiču i na redosled razgradnje hranljivih materija, prvo se razgradjuju šećeri, pamasti, pa
belančevine(koje se štede)
2. Utiču na fizicčki rast organizma
3. Ubrzavaju rad srca

Tiroksin utiče i na psihički razvoj deteta.

Regulacija rada štitaste žlezde , ona je pod kontrolom hipofize uz pomoć TSH, bez TSH ona neće
raditi.

PARAŠTITASTA ŽLEZDA

Ima ih ukupno 4, onlika su i veličine zrna pirinča, Smeštene su na zadnjoj strani režnjeva štitaste
žlezde, na svakom režnju po 2.

Ove žlezde luče hormon PARATHORMON. On zajedno sa KALCITONINOM (koj luči štitasta žlezda)
reguliše količinu kalcijuma i fosfora u krvi. Ova dva hormona su ANTAGONISTI. Parathormon
povećava količinu kalcijuma a smanjuje nivo fosfora u krvi pa se izlučuje kada nam je nivo kalcijuma u
krvi manji od normalnog, a nivo fosfora povećan.

On ostvaruje svoje dejstvo na sledeće načine:

1. Povećava apsorpciju kalcijuma iz hrane u organima za varenje

2. Deluje na bubrežne cevčice, gde se vraća kalcijum iz mokraće nazad u krv, a fosforu to ne
dozvoljava
3. Ako prva dva mehanizma ne podignu nivo kalcijuma na normalu onda parathormon izvlači iz
kostiju ćelije bogate kalcijumom (osteoklaste) i razgradjuje ih

Kalcitonin radi sve suprotno od parathormona.

ENDOKRINI PANKREAS

Njega čine grupice ćelija koje se nalaze izmedju egzokrinih žlezda pankreasa. Te grupice liče na
ostrvca pa su nazvane Langerhansova ostrvca. U njima se nalaze 3 vrste ćelija: A B C. Za nas su bitne A
i B ćelije. B su najbrojnije i luče hormon koj se zove INSULIN; A-ćelije luče GLUKAGON. Ova dva
hormona se antagonisti i zajedno regulišu količinu šećera u krvi.

INSULIN je hormon koj smanjuje nivo šećera u krvi. Zato se on izlučuje kada nam je količina šećera u
krvi povećana (kada imamo hiperglikemiju). On smanjuje nivo glukoze na sledeće načine:
 1. On pomaže ćelijama da j sebe uvuku glukozu i da je razgrade. Bez insulina ćelije ne bi mogle
da preuzmu glukozu i da je iskoriste. Samo nervne ćelije mogu i bez insulina da koriste
glukozu.
2. Sav višak glukoze koj ostane u krvi se uz pomoć insulina pretvara u složeni šećer GLIKOGEN,
koj se skladišti u ćelijama jetre i skeletnih mišića, i to je naša rezerva šećera.

GLUKAGON povećava nivo glukoze u krvi, pa se luči koada je nivo šećera smanjen(kada smo u
hipoglikemiji) On povećava šećer tako što iz jetre i skeletnih mišića izvlači složeni šećer glikogen i
razgrađuje ga do glukoze.

NADBUBREŽNE ŽLEZDE

To su parne endokrine žlezde smeštene na gronjim polovinama bubrega.

Spolja gledano, desna je trouglastog oblika a leva polumesečastog. Iako se razlikuju po obliku po
funkciji su potpuno iste. Svaka od nadbubrežnih žlezda se sastoji iz dva dela:

1. Kora (CORTEX GLANDULAE SUPRENALIS)

2. Srž (MEDULA GLANDULAE SUPRENALIS)

Ova dva dela funkcionišu potpuno nezavisno jedan od drugog.

Kora (CORTEX) je periferni deo žlezde. Ona se sastoji iz 3 sloja ćelijai svaki sloj luči posebnu grupu
hormona:

1. Zona glomerulosa- površni sloj i luči grupu hormona koji se zovu MINERALOKORTIKOIDI
Tu spadaju kortikostin, dezoksikortikostin i ALDOSTERON. Svi imaju isto dejstvo ali je
aldosteron najjači. Ovi hormoni regulišu metabolizam minerala a naročito natrijuma i
kalijuma . Oni stimulišu vraćanje natrijuma iz primarne mokreaće i time povećavaju njihovu
koncentraciju. Sa kalijumom rade suprotno.

2. Zona fasciculata – nalazi se u sredinii kore i luči grupu hormona koji se zovu
GLIKOKORTIKOIDI i tu spadaju : kortikostin, kortizol, hidrohortizol. Od njih je najjači
KORTIZOL. Ovi hormoni regulišu metabolizam hranljivih materija a naročito ugljenih
hidrata.Oni stimulišu proces glikonogeneze tj stvaranje glukoze iz amino kiselina. Time
povećavaju nivo glukoze u krvi. Takodje ovi hormoni smanjuju znake zapaljenja u ognjištu
zapaljenja pa se koriste kao lekovi kod hroničnih zapaljenskih procesa.

3. Zona reticularis – unutrašnji sloj kore i luči grupu hormona koji se zovu ANDROGENI hormoni.
Oni utiču na rast i razvoj polnih organa, sve do puberteta

Kora radi pod dejstvom ACTH kog stvara hipofiza.

Medula je središnji seo žlezde. Ona stvara i luči dva hormona, koji se zajedničkim imenom zove
KATEHOLAMINI. Ti hormoni su ANDRENALIN i NOADRENALIN. Oni imaju veoma slična dejstva:

1. Noadrenalin sužava sve krvne sudove, a andrenalin sužava sve krvne sudove osim k. S. Srca i
skeletnih mišića kad rade (njih širi). Zato noandrenalin jako povećava krvni pritisak.
2. Stimulišu rad srca
3. Šire disajne puteve
4. Povećavaju budućnost organizma i njegovu radnu sposobnost.

Srž je pod kontrolom simpatičkog nerva koj se zove NERVUS SPANCHNICUS. Zato je srž aktivna kad je
nadražen simpatikus.

POLNE ŽLEZDE

Kod žena su to jajnici (OVARIUM) a kod muškaraca semenici (TESTIS).

Polne žlezde ne funkcionišu do perioda koji nazivamo pubertetom ili periodom polne srelosti (oko 12.
Godine života).

Početak funkcije jajnika manifestuje se pojavom menstrualnog krvarenja. Funkcija jajnika se odvija
ciklično i vreme izmedju dva krvarenja nazivamo menstrualnim ciklusom. Na početku ciklusa hormon
hipofize FSH deluje na nezrele folikule u jajniku i dovodi do njihovih sazrevanja. Folikul se sastoji od
jajne ćelije kaja je okružena tzv. Folikularnim ćelijama. Pod dejstvom FSH jajne ćelije se umnožavaju i
luče estrogene hormone. Estrogeni hormoni takodje utiču na sazrevanje jajne ćelije, zatim na rast i
razvoj polnih organa, kao i na razvoj sekundarnih polnih oodlika žena. (razvoj mlečnih žlezda,
nagomilavanje masnog tkiva oko bokova i na butinama…) ) Folikul pri sazrevanju prolazi kroz faze:

Od primarnog nastaje sekundarni, a od njega tercijalni ili Grafov folikul(zreo folikul)

Sazrevanje traje oko 14 dana. Zreo folikul prska i iz njefa se oslobadja zrela jajna ćelija koja ide u
jajovod i spremna je za oplodnju. Od ostatka folikula nastaje žuto telo (CORPUS LUTEUM) . na žuto
telo deluje 2. Hormon hipofize – LH , pa ono počinje da luči polni hormon progesteron. Progesteron
deluje na razvoj mlečnih žlezda, kao i na matericu. U materici izaziva zadebljenje njene sluzokože (u
njoj se razmnožavaju žlezde i krvni sudovi) , a takodje i mišić materice – stabilizuju ga tj ne dozvoljava
njegove kontrakcije. Znači, progesteron priprema matericu da prihvati jajnu ćeliju ako dodje do
oplodjenja. Žuto telo živi 14 dana. Ako dodje do trudnoće, ono živi duže, dok se ne stvori posteljica
koja će nastaviti da luči progesteron. Ako ne dodje do trudnoće, žuto telo se raspada i prestajelučenje
progesterona. Zbog nedostatka progesterona sluzokoža materice se ljušti, krvni sudovi prskaju i javlja
se krvarenje. Nakon krvarenja, ciklus sazrevanja folikula se ponavlja… Jajnici prestaju sa
funkcionisanjem oko 50. God. Žovpta i taj period se naziva menopauza.
Semenici- započinju svoju funkciju oko 12. God života ali za razliku od jajnika oni ne prestaju svojom
funkcijom. I testisi rade pod dejstvom 2 hormona hipofize FSH i LH . pod dejstvom FSH u semenim
cevčicama sazrevaju spermatizoidi a takodje sazrevaju i tzv. Laidigove ćelije koje se nalaze izmadju
semenih cevčica. Pod dejstvom LH zrele Laidigove ćelije luče muške polne hormone: testosteron i
androsteron. Oba hormona imaju isto dejstvo ali je testosteron jači. Muški polni hormoni utiču na
rast i razvoj polnih organa, na proces spermatogeneze kao i na pojavu sekundarnih polnih oldlika
muškog pola (razvoj mišićne mase, zadebljene kože, i sluzokože i hrskavica , maljavosti…).