Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija

,,Visan“,Beograd
Predmet: Fiziologija

FIZIOLOGIJA NADBUBREGA
Seminarski rad

Mentor: Student:
Prof. dr. Ljiljana Isaković Ćalić Zlata, 3-VI/2018

U Beogradu,
Maj, 2019
Sadržaj:

1.Uvod-------------------------------------------------------------------------------------------------1
2. Građa i funkcija nadbubrežne žlezde-----------------------------------------------------------2
3. Bolesti----------------------------------------------------------------------------------------------4
4. Lečenje---------------------------------------------------------------------------------------------6
5. Adrenalna medula (medula nadbubrežne žlezde)---------------------------------------------7
6. Zaključak-------------------------------------------------------------------------------------------9
7. Literatura:-----------------------------------------------------------------------------------------11
 1.Uvod

Slika br. 1. Nadbubrežna žlezda (1)

Nadbubrežna žlezda je parna žlezda sa unutrašnjom sekrecijom. One su smeštene na

gornjem polu oba bubrega. Imaju oblik spoljoštene kupe i teže u proseku 5g. Ovaj organ
se sastoji iz dva dela, srži i kore. Između ova dva dela postoji samo anatomska, ali ne i
funkcionalna veza. Kora je žućkaste boje i zauzima oko 90% zapremine organa, dok je
srž mrke boje i čini 10% zapremine organa. (2)

3
 2. Građa I funkcija nadbubrežne žlezde
Od 1714. godine počinju prva sazanja o nadbubrežnoj žlezdi. Pravo interesovanje za
nadbubrežnu žlezdu započinje 1849. godine tj. od Thomasa Addisona. Nadbubrežne
žlezde su smeštene na gornjim polovima bubrega, pojedinačne, najveće dužine 4-6 cm,
širine 2 cm i težine oko 4 grama. Sastoje se od kore koja je mezodermalnog porekla i
medule koja je ektodermalnog porekla. Pored ove embriološke razlike postoji jasna
strukturna razlika između kore i medule. Kora nadbubrežnih žlezdi se histološki sastoji iz
zone glomeruloze (spolja), zone fasciculate (srednji deo) i zone reticularis (unutra uz
medulu nadbubrega). Iako ove tri zone zajedno čine korteks nadbubrega, one se
međusobno bitno razlikuju kako u morfološkom tako i u regulatornom smislu. Tako u
zoni glomerulozi je dominantna sinteza i sekrecija mineralokortikoida koju reguliše
renin-angiotenzinski sistem, dok adrenokortikotropni hormon kontroliše stvaranje i
lučenje glikokortikosteroida (zona fasciculata), androgena (zona reticularis), i u manjoj
meri mineralokortikosteroida. Bogata arterijska mreža snabdeva se iz aorte a samo jedna
vena iz svake žlezde uliva se u venu cavu. (3)

4
 Slika br. 2. Bubreg (4)

Kora nadbubrega luči mnogobrojne steroide među kojima su glavni: kortizol, aldosteron
i androgeni, koji se sinitetišu u različitim zonama. Steroidi su sastavljeni od četiri
spojena prstena od kojih tri imaju 6 atoma ugljenika, a jedan pet. Postoje četiri glavne
grupe koje su izdvojene prema broju ugljenikovih atoma.
-C27 grupa su holestani što uključuje i holesterol,
- C21 grupu čini progesteron, hormoni trudnoće i ciklične reproduktivne funkcije,
nazivaju se svi steroidima što pre svega obuhvata mineralokortikoide i glikokortikoide,
-C19 steroid je androstan što uključuje androgene od kojih se najviše stvara
androstcnedion, a zatim DHEA (dehidroepiandrosteron) i njegov sulfat DHEAS,
- C18 steroidi su estran koji je estrogen i koji se malo luči u nadbubregu.
Stvaranje steroida počinje od holesterola u svim zonama kore nadbubrega. Mnogobrojni
enzimi su uključeni u sintezu steroida kao što su hidroksimetilglutaril koenzim A
(HMGCoA) reduktaza, hidroksilazc, dehidrogenaze i posebno p-450 hidroksilaze kojih
ima 5, a četiri su u ćelijama nadbubrega za sintezu steroida. (3)

5
 3. Bolesti
Nadbubrezi su glavni izvor androgena kod žena, a vrlo malo oslobađaju estrogene i
progesteron. Nadbubrežni androgeni koji sintezom nastaju u zoni retikularis kore
nadbubrega i nalaze se u cirkulaciji su: androstenedion, dehidroepiandrosteron itd. Veće
oslobađanje androgena iz nadbubrega kod dečaka može dovesti do preranog puberteta
dok kod odraslih muškaraca ne daje nikakve promene. Kod žena ukupna količina
androgena u cirkulaciji uglavnom potiče iz nadbubrega tako da patološko povećanje
sinteze i sekrecije u bolestima nadbubrega kod žena dovodi do pojave androgenizacije i
virilizacije.
Bolesti kore nadbubrežnih žlezda mogu biti posledica poremećaja sinteze steroidnih
hormona, kada govorimo o postojanju kongenitalne adrenalne hiperplazije (KAH),
hipofunkcije (poznato kao Addisonova bolest) i hipersekrecije steroida kao što je to

6
Cushingov sindrom ili Connova bolest (primarni aldosteronizam). Među ovim bolestima,
koje su inače retke u opštoj populaciji, najčešće se lekar sreće sa KAH i to sa diskretnim
genetskim poremećajima u sintezi hormona kore nadbubrega koja se danas boljom
dijagnostikom sve više otkrivaju i blagovremeno leče. (5)

Slika br. 3. Tumor nadbubrežne žlezde (6)

Feohromocitom predstavlja redak oblik kateholamin sekretujućeg tumora i najčešće se

nalaze u nadbubrežnim žlezdama, ali se mogu nalaziti i van njih. U najvećem broju
slučajeva, u pitanju su benigni tumori, ali oko 10% njih su i malignog potencijala. Na
žalost, ne postoje biohemijski, histološki i klinički parametri koji odredjuju malignitet,
osim prisustva metastaza. Simptomi i znaci feohromocitoma mogu da budu:

- glavobolje pulsirajućeg karaktera

- lupanje i preskakanje srca
- mučnina i povraćanje
-tremor (nevoljni pokreti)
- nervoza i anksioznost
-preznojavanja
- bolovi u grudima
-gubitak telesne težine
- zatvor (7)

7
 Slika br. 4. Feohromocitom (8)

4. Lečenje

Ukoliko dođe do usporenosti rada ili tumora nadbubrežne žlezde, postoji mogućnost i
prirodnog lečenja i regulisanja njenog rada. Tako se njen rad može kontrolisati i regulisati
i uz pomoć ishrane ili utvrđivanju uzroka tih problema, a među njima prvi je stres. Zato je
važno na vreme prepoznati simptome stresa i smanjiti ga na najmanju moguću meru.
Neki od korisnih saveta mogu biti:

- Smanjiti nivo kofeina tokom dana – odnosno piti manje kafe;

- Povećati količinu proizvoda od kokosa, naročito kokosovog mleka – dokazano

poboljšava rad nadbubrežne žlezde;

8
- Povećati količinu korisnih masti, poput omega-3 masti kojih najviše ima u ribljem
mesu;

- Povećati količinu povrća, naročito zelenog (poput spanaća, kelja, zelja i slično)- ali ne
preterivati u voću;

- Uzimati vitamin B16 i selen – dokazano poboljšavaju rad nadbubrežne žlezde.

- Smanjiti stres ili barem naučiti da prepoznate simptome stresa tako da ga možete
smanjiti ili ublažiti njegove posledice čim se pojave. (9)

Slika br. 5. Kako stres utiče na nadbubrežne žlezde (10)

5. Adrenalna medula (medula nadbubrežne žlezde)

Srž nadbubrežne žlezde predstavlja deo simpatikusa i funkcija joj zavisi od aktivnosti
simpatičkog nervnog sistema. Za razliku od drugih delova simpatikusa, srž nadbubrežne
žlezde sadrži enzim N-metiltransferazu koji pretvara noradrenalin u adrenalin, tako da
oko 80 % sekrecije ove žlezde predstavlja adrenalin, a oko 20% noradrenalin. Aktivnost

9
ovog enzima specifično povećava kortizol, hormon kore nadbubrežne žlezde. Pored
adenalina i noradenalina, srž sekretuje i enkefaline, dinorfin, neurotenzin, somatostatin i
supstancu P.
Hormoni srži nadbubrežne žlezde se sekretuju kao odgovor na aktivnost presinaptičkih
simpatičkih nervnih vlakana. Stimulusi koji dovode do povećanja sekrecije ovih hormona
su sledeći: uzbuđenje, strah, hipoglikemija, bolne senzacije, trauma, ekstremna hladnoća i
toplota, hemoragija i gubitak telesnih tečnosti, asfiksija i hipoksija, teški fizički rad i
hipotenzija. Ovi „stres” stimulusi povećavaju i sintezu i oslobađanje adrenalina.

Ćelije medule-srži nadbubrežne žlezde luče epinefrin i norepinefrin (adrenalin i

noradenalin) , koji se zajednički nazivaju koteholamini, ai to su simpatikomimetici.
Sekrecija oba hormona je stimulisana sa simpatičkim impulsima iz hipotalamusa.
Epinefrin i norepinefrin (adrenalin i noradenalin) se luče u stresnim situacijama i pomažu
organizmu da se adaptira na novonastalu situaciju.
Noradrenalin se luči u malim količinama, i njegova najvažnija uloga je vazokonstrikcija u
koži, viscelarnim organima i skeletnim mišićima, što rezultuje porastom arterijskog
pritiska.
Adrenalin se luči u većoj količini, povećava srčanu frekfenciju i povećava
vazokonstrikciju u koži i viscelarnim organima, i vazodilataciju u skeletnim mišićima.
Takođe deluje dilatorno na bronhiole, usporava peristaltiku, stimuliše jetru da glikogen
pretvara u glukozu, povećava upotrebu masti za energiju i povećava ćelijsko disanje.
Takođe povećava nivo bazalnog metabolizma, stimuliše glikogenolizu i mobiliše
slobodne masne kiseline.
Mnoge od pomenutih funkcija izgledaju kao odjek-eho simpatičkog nervnog sistema.
Kao odgovor na stresnu situaciju organizam koristi dvojni mehanizam: nervni i
hormonalni mehanizam. Efekat adrenalina zavisi od tipa receptora na ćelijskoj membrani
ciljne ćelije.
Adrenalin je efikasniji nego stimulacija simpatikusa, zato što pomenuti hormon povećava
produkciju energije. (11)

10
Slika br 6. Adrenalna medula (12)

11
 6. Zaključak

Nadbubrežne žlezde (glandulae suprarenales) su parne žlezde polumesečastog

oblika,smeštene na gornjim polovima bubrega.Sastoje se iz kore (cortex) koja je
mezodermalnog porekla i srži (medulla) koja je ektodermalnog porekla. Ćelije srži
nadbubrega su hromafine i nazivaju se feohromocitiima. Pored njih mogu se naći i
ganglijske ćelije pojedinačno ili u grupama. Bogate su sekretornim granulama u kojima
se nalaze hormone srži-kateholamini:adrenalin i noradrenalin. Njihovo dejstvo je slično
dejstvu sipatičkog nervnog sistema-ubrzavaju rad srca,povećavaju krvni pritisak. (13)

12
 Slika br 7. Bubrezi i žlezde
(14)

Slika br 8. Prve
laparoskopske intervencije pacijanata koji imaju tumor nadbubrežne žlezde u Srbiji (15)

13
 7. Literatura:

(1) Nadbubrežna žlezda, preuzeto sa sajta: https://gospodarzdravlja.com/nadbubrezna-

zlezda-funkcija-bolesti-simptomi-i-lecenje/, pristupljeno 14.05.2019.
(2) Nadburežne žlezde, preuzeto sa sajta: http://produzizivot.com/nadbubrezne-zlezde/,
pristupljeno 14.05.2019.
(3) Kora nadbubrežnih žlezda, preuzeto sa sajta:
https://www.lekarinfo.com/endokrinologija/kora-nadbubrenih-lezda-cortex-glandulae-
suprarenalis, pristupljeno 14.05.2019.
(4) PODRUM U KOM SU LJUDSKI KOSTURI I BUBREZI, preuzeto sa sajta:
https://www.telegraf.rs/vesti/2402155-podrum-u-kom-su-ljudski-kosturi-i-bubrezi-dobro-
dosli-u-zgradu-koja-krije-tajne-stare-96-godina, pristupljeno 14.05.2019.
(5) Kora nadbubrežne žlezde ima tri sloja koji luče različite hormone, preuzeto sa sajta:
https://www.academia.edu/25268401/Kora_nadbubre%C5%BEne_
%C5%BElezde_ima_tri_sloja_koji_lu%C4%8De_razli%C4%8Dite_hormone,
pristupljeno 14.05.2019.
(6) Rak bubrega i nadbubrežne žlezde simptomi, lečenje, prognoza, preuzeto sa sajta:
https://dijetaplus.com/rak-bubrega-i-nadbubrezne-zlezde-simptomi-lecenje-prognoza-t/,
pristupljeno 15.05.2019.
(7) Šta je feohromocitom?, preuzeto sa sajta:
http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/17-tumori-i-maligne-bolesti/509-tumor-
nadbubrezne-zlezde-nadbubrega-krvarenje-iz-nosa-lupanje-srca-simptomi-medicina-

14
zdravlje-lekar-trudnoca-bolesti-ishrana-dijeta-dijagnoza-uzrok-posledica-lecenje-terapija-
beograd-srbija, pristupljeno 15.05.2019.
(8) Feohromocitom (Pheochromocytoma), preuzeto sa sajta:
https://www.lekarinfo.com/endokrinologija/feohromocitom, pristupljeno 15.05.2019.
(9) Nadbubrežna žlezda može da razori ceo organizam: Simptomi koje ne smete da
ignorišete, preuzeto sa sajta: https://stil.kurir.rs/lepi-zdravi/medicina/72467/nadbubrezna-
zlezda-moze-da-razori-ceo-organizam-simptomi-koje-ne-smete-da-ignorisete,
pristupljeno 16.05.2019.
(10) The Physiological Basis of Stress, preuzeto sa sajta:
https://iitway.com/mod/book/view.php?id=779&chapterid=2462, pristupljeno
16.05.2019.
(11) Adrenalna medula (medula nadbubrežne žlezde), preuzeto sa sajta:
https://studenti.rs/skripte/medicina-stomatologija/nadbubrezna-zlezda/, pristupljeno
17.05.2018.
(12) Adrenal medulla, preuzeto sa sajta:
https://www.slideshare.net/AkayaEmerk/adrenal-medulla-46410701, pristupljeno
17.05.2019.
(13) Prof. dr Micić D, Prof. dr Petronijević M, ,, Uticaj luteinizirajućeg hormona na
sekreciju steroida kore nadbubrega kod osoba sa slučajno otkrivenim tumorima
nadbubrega“, 2018.
(14) Simptomi tumora nadbubrežne žlezde i lečenje, preuzeto sa sajta:
https://www.dijetaizdravlje.com/zdravlje/simptomi-tumora-nadbubrezne-zlezde-i-
lecenje/, pristupljeno 17.05.2019.

(15) Laparoskopsko odstranjivanje tumora nadbubrega, preuzeto sa sajta:

http://iv3mst.blogspot.com/2012/10/laparoskopsko-odstranjivanje-tumora.html,
pristupljeno 17.05.2019.

15