UNIVERZITET U PRITINI

FAKULTET ZA SPORT I FIZIKO VASPITANJE

Glii Milo 6470


KRVNI I GENSKI DOPING
seminarski rad iz predmeta
HIGIJENA SA SPORTSKOM MEDICINOM





Predmetni nastavnik:
Doc. dr Tatjana Popovi - Ili



Leposavi, 2012/13

2

SADRAJ:
1.UVOD. 3
2.TA JE KRVNI DOPING.. 4
3.POECI KRVNOG DOPINGA..... 5
4.RIZICI KOJE DONOSI KRVNI DOPING.... 6
5.KRVNI DOPING JE I DANAS PRISUTAN..... 7
6.PREDNOSTI KOJE DONOSI KRVNI DOPING.......................... 8
7.GENSKI DOPING I GENETIKO ININJERSTVO U SPORTU.................. 9
8.KRATKA ISTORIJA GENSKOG DOPINGA...... 11
9.GENSKI DOPING I GENSKA TERAPIJA.......... 12
10.METE GENSKOG DOPINGA.... 13
10.1 ACE (engl. Angiotensin-ConvertingEnzyme) gen....... 14
10.2 Alfa-aktinin 3 (ACTN3).... 15
10.3 Miostatin gen..... 15
10.4 Insulinu slian faktor rasta I (IGF-I)...... 16
10.5 Vaskularni endotelijalni faktor rasta(VEGF).. 16
10.6 PPAR delta (engl. Peroxisomeprolifera-tor-activated receptor-delta)........ 16
10.7 Eitropoetin (EPO).. 16
11.DETEKCIJA GENSKOG DOPINGA.......17
12.ETIKA OPRAVDANOST UPOTREBE
GENSKE TERAPIJE U SPORTU......18
13.ZAKLJUAK....19
IZVODI...20
3

1. UVOD
Pod dopingom se danas u savremenom sportu podrazumeva upotreba bilo koje
strane supstance ili fiziolokih supstanci u velikim koliinama, kao i korienje
fiziolokih sastojaka razliitim putevima unosa sa namerom da se na vetaki nain
poveaju radne i sportske sposobnosti.
Pored primene stranih i fiziolokih supstanci pod dopingom se podrazumeva i
primena razliitih metoda koji vode stimulisanju organizma na nain koji je
suprotan prirodi. Doping je u suprotnosti sa sportskim duhom, a sportski duh
predstavlja osnovu olimpizma i svega to je istinski vredno kada je sport u pitanju.
Doping nije karakteristian samo za sport, mada je tu najvie korien, a nije ni
nastao u sportu. Doping su navodno koristile prvo neke vojske u ratovima da bi na
vetaki nain podigle hrabrost i izdrljivost svojih vojnika.












4

2. TA JE KRVNI DOPING
Poznato je da u sportovima izdrljivosti, kao to je tranje na duge staze,
biciklizam, veslanje itd krajnji rezultat u velikoj meri zavisi o tzv. aerobnom
kapacitetu, odnosno sposobnosti tela da u to veoj meri koristi kiseonik za
proizvodnju energije. Da bi kiseonik dospeo do miia, gde je neophodan za
proizvodnju energije, zaduen je transportni sistem u krvi koji se uglavnom sastoji
od eritrocita, odnosno crvenih krvnih zrnaca te hemoglobina koji se nalazi na
njima.

Slika 1 - krvni doping
Iz toga proizilazi da vea koliina eritrocita moe preneti i veu koliinu kiseonika,
to miie ini otpornijim na pojavu zamora za vreme kontinuiranih napora.







5

3. POECI KRVNOG DOPINGA
Voen takvom logikom dr. Bjorn Ekblom sa tokholmskog instituta za gimnastiku
i sport, 1972. godine zapoeo je praktikovati krvni doping. Izvadio je krv
sportistima te centrifugiranjem eritrocite odvojio od plazme. Takav zgusnuti
pripravak uskladitio je u friider te ga mesec dana kasnije svakom sportisti vratio
u krvotok.
Prva ispitivanja aerobnog kapaciteta posle toga su pokazala da dotini sportisti
mogu, u proseku, na tredmilu trati 25% due nego ranije.
Kasnija praksa je pokazala da je krv najbolje poeti vaditi jednom do etiri puta po
450ml, 6-8 nedelja pre, a odvojene eritrocite vratiti jedan do sedam dana od
glavnog takmienja. Ukoliko je pravilno uinjena, takva procedura moe poveati
nivo hemoglobina i eritrocita za ak 20%. Takvo poveanje moe trajati i do tri
meseca, kada se hemoglobin i eritrociti u krvi postupno poinju vraati u normalu.












6

4. RIZICI KOJE DONOSI KRVNI DOPING
Procedure krvnog dopinga donose sa sobom i vrlo ozbiljne rizike. Neretko se
dogaa da prevelika koliina eritrocita preterano zgusne krv, odnosno povea
hematokrit, to moe rezultirati smanjenom sposobnou srca da je pumpa prema
periferiji. Time se postie upravo suprotan uinak od eljenog. Drastino se
smanjuje dotok krvi u miie, to rezultira velikim padom radne sposobnosti.
Meutim, to i nije tako zabrinjavajue u odnosu na druge probleme koje zgusnuta
krv moe uzrokovati. Poto je protok takve krvi kroz krvne sudove otean postoji
velika opasnost da doe do zastoja u cirkulaciji. U zavisnosti od mesta gde se
takvo zaepljenje dogodi, posledice mogu biti srani zastoj, modani udar,
pulmoralni edem te ostale komplikacije koje najee zavravaju fatalno.

Slika 2
Zbog ove opasnosti a i zbog novog testa na EPO(eritropoietin), sportisti
istovremeno koriste i razne ekspandere plazme, kao to su Albumex, Gelufozine i
Haemaccel, kako bi razredili krv odnosno smanjili hematokrit.
Pored ovih opasnosti, manipulacije krvlju te transfuzije uvek donose odreeni rizik
od infekcije hepatitisom, AIDS-om i ostalim uzronicima tekih zaraznih bolesti.





7

5. KRVNI DOPING JE I DANAS PRISUTAN
Pojavom EPO (eritropoietin je proteinski hormon a osnovni zadatak mu je da
stimulie kotanu sr s ciljem izazivanja eritropoieze, odnosno proizvodnje
eritrocita), koji se uzima putem inekcija praksa je uveliko nastavljena. Sportiste,
izgleda ne zabrinjava mnogo injenica da je od posledica krvnog dopinga i EPO-a
od 1987. Godine do danas umrlo najmanje 30-40 vrhunskih sportista, uglavno
biciklista.
tavie, veliki broj njih se okrenuo novijoj generaciji preparata koji su, prema
svedoenju strunjaka, jo opasniji. Radi se o dodacima krvi koji sadre
ultraproieni i modifikovan hemoglobin uzet iz goveda.
Hemopure, kako se zove najnoviji preparat, ima vrlo brz i drastian uinak na krv
sportista. Meutim, i najmanja greka pri njegovoj upotrebi moe prouzrokovati
fatalne posledice.












8

6. PREDNOSTI KOJE DONOSI KRVNI DOPING
Kao to vidite krvni doping nije igra. No, sportisti, posebno oni u disciplinama
izdrljivosti, nesumnjivo e ga i dalje uveliko praktikovati. Ne samo jer ga doping
kontrola moe teko detektovati, nego zato to daje izuzetna poveenja
sposobnosti.
Ispitivanja su pokazala da krvni doping, u proseku, kod vrhunskih sportista daje
sledee rezultate: u trci na 1500m poboljanje iznosi 3-5 sekundi, 10000m tri se
oko 1 minut, a maraton ak 4 minuta bre. Sigurno je teko odoleti takvim
fantastinim poboljanjima na vrhunskom nivou.

Slika 3
Na kraju krajeva, mnogi koji moda i ne ele, ipak su prisiljeni koristiti krvni
doping da bi uopte ostali konkurentni. Tradicionalne metode, poput priprema na
velikim nadmorskim visinama, pa ak i boravak u barokomorama, gube bitku s
agresivnim i vrlo efikasnim farmakolokim sredstvima.




9

7. GENSKI DOPING I GENETIKO ININJERSTVO
U SPORTU

Slika 4
Genetski(genski) doping predstavlja vrstu dopinga koja se zasniva na genetskoj
(genskoj) terapiji, koja ukljuuje upotrebu modifikovanog genetskog materijala.
Ona se zasniva na dodavanju ili menjanju gena koji se nalazi u eliji. Genska
terapija je jo uvek u eksperimentalnoj fazi mada ima i onih koji smatraju da se ova
vrstadopinga uveliko koristi u elitnom sportu. Oko genske terapije vlada veoma
podeljeno miljenje, sa jedne strane su naunici koji rade na njenom daljem
razvoju i koji naglaavaju veliki potencijal i korisnost ovakve terapije, dok sa
druge strane postoji veliki broj kritiara koji to sve osporavaju, iskazuju svoju
zabrinutost i koji ukazuju na moralnu i etiku stranu dosadanjeg ali i budueg
istraivanja u ovoj oblasti.

Nai geni se sastoje od hemijske supstance DNK (dezoksiribonukleinska kiselina),
i ona sadri informacije po kojima se stvaraju supstance u naem telu tako da
ljudski genom ustvari predstavlja "plan" na osnovu koga je napravljen ljudski
organizam. DNK predstavlja veoma dug lanac koji ine etiri aminokiseline A, C,
G, i T. Dok sa jedne strane geni - DNK sadre informacije, sa druge strane proteini
omoguuju rad i razvoj organizma na osnovu tih informacija. Neki od proteina
reguliu rast i razvoj organizma, dok su drugi vezani za regulaciju raznih procesa
koji se odvijaju u samom organizmu. Takoe mnogi proteini reguliu rad drugih
proteina. Kodirani delovi DNK sadre informacije koje elije koriste za
proizvodnju specifinih proteina prilagoenih njihovoj potrebi kao i njihovu
koliinu. Vezivanjem razliitih regulatornih proteina u genima, moe se uticati na
dalji razvoj gena, odnosno moe se regulisati gen. Genska terapija je prvenstveno
razvijana za potrebe leenja bolesti kao to su anemija, distorzija miia, periferne
vaskularne bolesti, nasledne bolesti, itd. Genska terapija ima i fokus na leenje
povreda uz pomo "faktora rasta" koji stimuliu i ubrzavaju proces zarastanja
(ozdravljenja).




10



Budui da proizvodnja proteina zavisi od aktivnosti gena poto kodirani delovi
gena sadre informacije za proizvodnju i regulisanje proteina, moe se postii
proizvodnja vee koliine odreenog proteina tako to e se izmeniti genski zapis
(informacije) i samim tim direktno uticati na regulaciju gena. Jedan od naina
poveanja proizvodnje odreenog proteina postie se tako to se izvadi odreeni
kodirani deo gena i umesto njega stavi drugi kodirani deo, koji je aktivniji od
prethodnog i koji se na kraju inekcijom ubrizga u organizam. Ovim postupkom
postie se regulacija gena, odnosno direktno se utie na proizvodnju odreenih
proteina koji mogu pospeiti vei i bri razvoj samog organizma. Smatra se da se
ovakvim postupkom postie rast i razvoj tkiva (miia) to dovodi do poveanja
snage i mnogo breg oporavka od povreda. Takoe se smatra da je genski doping
nemogue ili mnogo tee otkriti u odnosu na neke druge metode dopinga.

Meutim postavlja se moralno i etiko pitanje koje se odnosi na upotrebu i dalji
razvoj genske terapije naroito kad se uzme u obzir injenica da su u sportu
najee zloupotrebljavane ba one stvari koje su prvenstveno napravljene da
pomognu sportistima pri leenju bolesti, oporavaku, itd. Genska terapija
nesumnjivo moe predstavljati veliki korak u napred, kad je u pitanju leenje
bolesti, ali sa druge strane genetski doping moe vrlo ozbiljno ugroziti integritet
sporta.






















11

8. KRATKA ISTORIJA GENSKOG DOPINGA

Svetska Anti-DopingAgencija ( WADA ) formirana je 1999. god.Povesni razvoj
politike povezane sa genskim dopingom zapoeo je 2001. god. kada se
Meunarodni Olimpijski Komitet ( MOK ) sastao kako bi razmotrili posledice
genske terapije za sport.Nakon toga sastao se odbor Svetske Anti Doping
Agencije, u Cold Spring Harbor labaratoriji u New York-u, kako bi razgovarali o
genetskim poboljanjima. Takoe u 2002. god. u SAD-u precednici vea za
bioetiku sastali su se kako bi razgovarali o etici genske tehnologije vezane za
sport. U 2003. godini WADA je odluila zabraniti genski doping unutar svog
svetskog antidoping kodeksa, koji je formaliziran 2004. godine. WADA je pitala
naunike da im pomognu kako bi pronali naine da spree gensku terapiju iz koje
se dobiva najnovije sredstvo dopinga. U septembru 2010. godine WADA je
finansirala jedan istraivaki projekat koji je pokazao da se zlouoptreba te genske
tehnike moe otkriti u konvencionalnim uzorcima krvi. Prvi proizvod, koji je bio
povezan sa genskim dopingom , se pojavio na Zimskim Olimpijskim Igrama
u Torinu 2006. godine ,a to je bio repoxygen.


























12

9. GENSKI DOPING I GENSKA TERAPIJA
Genski doping je izrastao iz genske terapije. Meutim, umesto ubrizgavanja DNK
u telo osobe u cilju obnove neke funkcije vezane za oteenje ili nedostatak nekog
gena, kao u genskoj terapiji, genski doping ukljuuje umetanje DNK u cilju
poboljanja sportske izvedbe.
Prema WAD- i ( World Anti Doping Agency ) genski doping se definira kao "ne-
terapeutsko unoenje elija, gena, genetskih elemenata u cilju poveanja sportske
performanse.

Slika 5 - Logo Svjetske Anti Doping Agencije

Tehnike koje se koriste u genskom dopingu potiu od tehnika genske terapije. U
genskoj terapiji cilj je leenje i zamena pokvarenog gena .

Gensku terapiju delimo prema njenim ciljnim stanicama.
Tako razlikujemo:
Somatsku gensku terapiju gde ciljne stanice mogu biti sve stanice
organizma,osim spoljnih. Pri somatskoj genskoj terapiji, promene u genomu ostaju
ograniene na osobu na kojoj je terapija primenjena, te nemaju uticaja na genom
potomstva.
Germinativnu gensku terapiju kod koje se genski materijal unosi u spolne
stanice.Pri germinativnoj genskoj terapiji, naprotiv, promjena u genomu se prenosi
napotomstvo unedogled.Ova je podjela za sada uglavnom teoretska, jer ne postoji
pouzdan nain kojim bi se moglo priin vivo genskoj terapiji sprijeiti unos
genetskog materijala u spolne stanice.
Druga bitna podela genske terapije je prema nainu primene.
Tako razlikujemo:
Ex vivo gensku terapiju koja se obavlja u labaratorijskim uvetima na stanicama
koje se kasnije vrate u organizam bolesnika.
In vivo gensku terapiju kod koje se genski materijal unosi direktno u
bolesnika,posredstvom vektora

Slika 6
13

10. METE GENSKOG DOPINGA

Geni kandidati mogu biti uzrok nekog karakteristinog fenotipa.

Najei geni kandidati su:

- ACE gen (angiotenzin konvertirajui enzim )

- Alfa-aktinin 3 (ACTN3)

- Miostatin gen

- Insulinu slian faktor rasta I (IGF-I)

- Vaskularni endotelijalni faktor rasta(VEGF )

- PPAR delta

- Eitropoetin (EPO)

























14

10.1 ACE (engl. Angiotensin-ConvertingEnzyme) gen

ULOGE:
- regulacija renninangiotenzin-aldosteronsistema


Slika 7

- vaan u elektrolitnom balansu i sistemskom krvnom pritisku
- degradacija kinina
- vaan pri performansama brzine i snage

ISTRAIVANJA:
- Vee prisustvo I alela kod trkaa na duge staze, alpinista, ronilaca i sl.

Slika 8
- Vee prisustvo D alela u sportovimasnage, sprintu,plivanju na kratke
staze i sl.

Slika 9
15

10.2 Alfa-aktinin 3 (ACTN3)
ULOGA:
odravanje i regulacija citoskeletona

- Alfa- aktinin 2 prisutan je u svim skeletnim miinim vlaknima ( sporim i
brzim ).
- Alfa-aktinin 3 je ogranien samo na brza vlaknau skeletnom miiu.
- 1999. je identifikovan polimorfizam u ACTN3genu
- funkcionalni R- alel i nulti X alel
- oko bilion ljudi irom sveta ima nedostatak alfa- aktinina 3

ISTRAIVANJA:
- Prisustvo R alela moe biti predispozicija za snanu miinu
kontrakciju.
- Naena je vea frekvencija R alela kod sportista sprinta i snage.
- Prisustvo X alela moe biti predispozicija za veu izdrljivost u fizikim
aktivnostima.
- Naena je vea frekvencija XX genotipova kod sportista iz sportova
izdrljivosti.


10.3 Miostatin gen
ULOGE:
- Usporava razvoj miinih stem elija
- Inhibira kinazu
- Mutacija koja smanjuje produkciju funkcionalnog miostatinadovodi do
porasta miinog tkiva.


Slika 10 - Liam Hoekstra beba koja se rodila bez miostatin gena


16


10.4 Insulinu slian faktor rasta I (IGF-I)
ULOGE:
- Stimulie rast elije
- Aktivaciju sintezeproteina
- Regeneraciju tkiva
- U oteenju miia i procesima reparacije
Najjai efekat IGF-a:
- uzrokuje hiperplaziju (deljenje elija )

10.5 Vaskularni endotelijalni faktor rasta(VEGF)
ULOGE:
- Utie na vaskularizaciju ( formiranje novih krvnih sudova )
Upotrebom ovog faktora:
- Zamor se moe odgoditi
- Poboljava produkciju energije
- Smanjuje produkciju metabolita

10.6 PPAR delta (engl. Peroxisomeprolifera-tor-
activated receptor-delta)
ULOGE:
- Deluju kao transkripcioni faktori u regulaciji ekspresije gena
- Ima vanu ulogu u adaptaciji mnogih tkiva na promene u spoljanjoj sredini
- Regulacija metabolizma masnih kiselina skeletnih miia i adipoznog tkiva

10.7 Eitropoetin (EPO)
ULOGE:
- Indukuje eritropoezu
- Sintetiki eritropoetin poveava kapacitet krvi za prenoenje kiseonika i
time poveava izdrljivost sportiste
RIZIK:
- pojava hipertenzije, sranog ilimodanog udara.





17

11. DETEKCIJA GENSKOG DOPINGA
Genski doping je teko otkriti standardnim doping testovima. Proteini koji se
prenose transferom gena su humanog porekla i ne razlikuju se od ostalih endogenih
konstituenata. Testovi krvi i urina nisu odgovarajui, pa je zato neophodna biopsija
za uzimanje uzorka tkiva. Upotreba proteinskih markera, kao indikatora
naruavanja normalne fiziologije je mogue reenje, uz prethodnu individualnu
analizu (skrining) seta proteina u fiziolokim uslovima, a u fazi ispitivanja je
upotreba mikroip tehnologije i DNK barkodova. S obzirom na veliki broj
razliitih gena koji se koriste u dopingu, potrebno je poznavati njihovu ekspresiju i
metaboliki put. Od 2000. godine, mogue je identifikovati rekombinantni EPO.
Tehnika elektroforeze omoguava direktno merenje nivoa u urinu, i to na osnovu
principa da je rHuEPO molekul manje negativno naelektrisan u odnosu na endoge
ni EPO molekul.
Takoe je mogue detektovati minutne tragove genskog transfera pomou vektora,
koristei visokosenzitivnu tehniku PCR-a, opisanu od strane Beiter, Zimmermann,
Fragaso, Armeanu,Lauer, Bitzer i saradnika (2008). Jo jedan pristup, koji je u
upotrebi, jeste indirektna tehnika kojom se detektuju posledice genske
manipulacije, bilo da se radi o ciljevima genske ekspresije, proteinima ili njihovim
metabolitima.
Biosenzori na osnovu afiniteta (ABBs) supogodni za primenu kod detekcije gena
ili vektora DNK sekvence, rekombinantnih protein ili drugih indirektnih
biomarkera. Ova tehnika se bazira na upotrebi oligonukleotidnih proba specifinih
za endogene sekvence. Moe se, na primer, upotrebiti za detekciju rekombinantnih
proteina, koristei specifina antitijela (Minunni, Scarano i Mascini, 2008).












18

12. ETIKA OPRAVDANOST UPOTREBE
GENSKE TERAPIJE U SPORTU
Usklaeno sa principima Svetske zdravstvene organizacije, u medicinskoj etici od
presudne vanosti je potovanje dva principa: potovanje linosti oveka i odanost
idealima humanizma. Ali manipulacija genskom terapijom u sportu rui upravo
ove osnovne principe humanizma. Stvaranje super sportista se kosi sa osnovnim
etikim principima, ugroava se zdravlje sportista, a i duh samog sporta bi mogao
biti naruen.Fer plej ukljuuje jednakost uslova i meusobno potovanje,kao i
zadovoljstvo pobede, a svaka druga pobeda bi bila varanje prirode i humanosti.
Potrebno je napraviti otru granicu izmeu terapije, pomoi bolesnima i
ugroenima, i zloupotrebe i osuditi je zakonski, moralno i etiki.
Da bi spreili doping treba izvriti edukaciju na svim nivoima (sportisti, treneri,
roditelji, javnost ), promovisati tzv. isti sport, ukljuiti kaznene mere: finansijske i
iskljuivanje sa takmienja, obratiti panju na nesportsko ponaanje.



Slika 11 - Promovisanje tzv.istog sporta bez upotrebe nedozvoljenih sredstava.






19

13. ZAKLJUAK:
Na osnovu svega navedenog racionalnom oveku ne bi treblao da predstavlja
problem da konstatuje da bi dobing zakonom trebalo strogo zabraniti u svim
njegovim pojavnim oblicima, budui da je tetan i besmislen.
Ipak, doping je uprkos svim kampanjama, kaznama i pretnjama, oduzimanjima
medalja, titula, tekim oboljenjima koja su zadesila najvee legende sporta, i dalje
aktuelan, i dalje se u razvoj supstanci i metoda ulau basnoslovne cifre... Zato?
Oigledno je da ovek tei ka tome da postigne nemogue, i istovremeno ne eli da
se divi osobi koja je nalik njemu samom, osobi koja je sve postigla napornim
radom, i koja izgleda sasvim normalno, izuzev to - eto ima neto bolju kondiciju.
To je neodvojiva potreba ljudskog bia -traenje i negovanje super-idola, kao bia
koje je nadnaravno.
Od profesionalnog sportiste se oekuje da daje vie nego to obino ljudsko bie
moe, da postie nadljudske rezultate, sve zarad zadovoljstva irokog auditorija, a
u cilju generisanja abnormalnih profita.
Potroako drutvo zahteva potronu robu koja donosi zabavu, a sport se
zahvaljujui svojim karakteristikama ( barem pojedine vrste ) savreno uklapa u taj
opis.
U tom smislu, verovatnoa da e u skorije vreme neto da se promeni nije ravna
nuli, ali je veoma priblina toj cifri ( bez imalo pesimizma ).
Ipak, treba nastojati da se stanje promeni, jer ne postoji samo profesionalni sport - i
nije jedini cilj sporta generisanje profita, ve i zadovoljstvo








20

IZVORI:

http://www.vasezdravlje.com/izdanje/clanak/57/2/
http://healthclub.rs/saveti/krvni-doping
http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0350-29450830139S
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D
0%B3
http://www.chess.edu.rs/wp-content/uploads/2011/02/Genetski-aspekti-i-sport-
CHESS.pdf
http://www.scribd.com/doc/116673769/genski-doping2003
http://www.trtbosanski.com/bs/news/detail/sport/17/genski-doping---zastrasujuca-
realnost/7426
http://www.savremenisport.com/Medicina_Genetski_doping.html