ta je doping?

Doping je na in na koji sportisti zloupotrebom hemijskih sredstava, ali i drugim vrstama medicinskih intervencija (npr. zamena krvi), poku avaju da nadma e u rezultatima ostale sportiste ili sopstvene najbolje rezultate na tetu sopstvenog zdravlja. Prema lanu 1. Kodeksa, doping je definisan kao postojanje jednog ili vi e prekr aja antidoping pravila predvi enih lanovima 2.1 do 2.8 Kodeksa. Da ih ne bismo sve nabrajali, u pitanju su sve supstance ili metode koje sportistu dovode u nefer prednost u odnosu na rivala bez obzira na trening i talenat. Dakle, doping predstavlja upotrebu fizi kih i hemijskih agensa koji pove avaju u inak, tj. to su sredstva koja pove avaju i dovode do efikasnosti organe na treningu i takmi enju. Pri tom jedan broj sportista eli pobedu po svaku cenu i ne misli na tetne efekte, ali i sportsku etiku. Zbog toga je strategija borbe protiv dopinga pre svega za tita zdravlja sportiste i pru anje jednakih uslova svima, ali i spre avanje naru avanja etike u sportu i medicini. Bez toga e uvek postojati sumnja da li je pobeda pravi odraz prirodnih sposobnosti sportiste ili bo ice sa tabletama. Jedno od obja njenja re i doping poti e od holandske re i "doop" koja ozna ava te ni opijum koji je bio popularno pi e u Ju noj Africi, ali i lek izbora starih Grka. Drugo obja njenje re "dope" pripisuje se pripadnicima afri kog plemena Kafiri koji tako zovu svoju vrstu piva koju koriste u stimulativne svrhe. Na engleskom "dope" zna i sredstvo koje poma e da zavr i te ak posao, ta nije lek, prvenstveno stimulans. Prva zvani na definicija je usvojena 1963. godine i ozna avala je supstancu koja naru ava sportsku etiku, dovodi do pobolj anja sportske sposobnosti, ali i do patofiziolo kog i psihi kog naru avanja zdravlja. Doping sredstva delimo na: anaboli ke steroide (od kojih je najpoznatiji Testosteron i ima najve u primenu), diuretici, beta-blokatori, peptid - hormoni i narkoti ki analgetici. Uzimanje doping sredstava prvenstveno je lo e zbog zdravstvenog rizika, a tek posle zbog eti kih razloga. Uzimanjem dopinga dolazi do neravnopravnosti na takmi enjima. Upotrebom dopinga mo e do i do eti kih i socijalnih degeneracija. Naj e e posledice dopinga su: rak mozga, depresija, agresivno pona anje, lo zadah iz usta, sr ani udar, mo dani udar, tumor jetre, mu nina i povra anje, akne, rak jetre, oboljenje bubrega, dijareja, bolovi u abdomenu, impotencija, slabljenje tetiva i mnoge druge posledice.

Kodeksu i o tome

Vi e o dopingu, ta misle na i proslavljeni asovi, sportisti, doktori i ministarka omladine i sporta mo ete saznati u knjigama "Druga strana medalje", "100 pitanja o dopingu" i "Bela knjiga". Kao dokaz borbe protiv dopinga i podr avanja antidoping kontrola, rukovodstvo na eg kluba je redovan u esnik antidoping

seminara koje organizuje Antidoping agencija Republike Srbije, a sportistima i takmi arima u klubu se redovno prenose saznanja sa seminara i vodi se ra una da oni imaju pravu predstavu o tome ta je i koliko je doping tetan po njih. Priznanja i sertifikati Antidoping agencije su dovoljan pokazatelj koliko se u na em klubu posve uje pa nje ovoj tematici.