2.

POJAM DOPINGA
Pod dopingom se danas u savremenom sportu podrazumeva upotreba bilo koje strane supstance ili fiziolokih supstanci u velikim koliinama, kao i korienje fiziolokih sastojaka razliitim putevima unosa sa namerom da se na vetaki nain poveaju radne i sportske sposobnosti. Pored primene stranih i fiziolokih supstanci pod dopingom se podrazumeva i primena razliitih metoda koji vode stimulisanju organizma na nain koji je suprotan prirodi ( npr. izlaganje iyuyetno niskim temperaturama radi podizanja praga bola koji sportista moe da istrpi i sl. ). Doping je u suprotnosti sa sportskim duhom, a sportski duh predstavlja osnovu olimpizma i svega to je istinski vredno kada je sport u pitanju. Iz svega navedenog dolazimo do nedvosmislenog zakljuka da su doping i sport ( gde se pod pojmom sport podrazumeva jedna uzviena aktivnost koja je usmerena ka izgradnji duha i tela ) potpuno nespojivi. U tom smislu, antidoping programi bi trebali da budu usmereni ka ouvanju I unapreenju sportskog duha. Ono to spreava potpuno iskorenjavanje dopinga iz sporta jeste pritisak koji se vri iz biznis sfere, odnosno injenica da je sport postao samo jedan u nizu proizvoda, i to proizvoda koji donose visoke profite, i iz istog razloga su predmet bespotedne borbe.

ISTORIJAT DOPINGA
Bre, jae i bolje, osnovni su zakoni modernog sporta. Postizanje krajnjeg cilja, pobeda i eliminisanje protivnika, primarni su inioci svakog sportskog nadmetanja. Pored sportskog duha, koji se u dananje vreme zanemaruje, uesnici sve vie, ne birajui naine, podleu korienju zabranjenih stimulativnih sredstava, prevari i obmani, kako bi stigli do tog krajnjeg cilja, slave, trofeja, medalja, novca, pri tome svesno rizikujui sopstveni ivot i budunost. elja za pobedom i nadmetanjem stara je koliko i samo oveanstvo ona je oduvek postojala, ali su se menjali pokretai te elje ( npr. borba za opstanak; nadmo; vlast; slava i ast; novac... ). Kroz istoriju atletiari su koristili specijalnu ishranu i razne napitke kako bi svoja tela pretvorili u superiorne i mono podeene maine. Primera radi: u staroj Grkoj rvai su jeli ogromne koliine ivog mesa, ne bi li uveali svoju miinu masu; norveki ratnici koji su poznati pod nazivom divlje horde jeli su halucinogene peurke kako bi se spremili za bitku, kako bi dobili na snazi, smelosti i hrabrosti. Moda na prvi pogled poreenje sportiste ( onakvog kakvim ga danas pojmimo ) I plaenika nije na mestu, meutim konstantno treba imati na umu da je sportska aktivnosti imanentna potreba ljudskog bia, bez obzira da li se ona manifestuje u obliku organizovane, profesionalne aktivnosti ili u obliku kakve svakodnevne aktivnosti. Pioniri dopinga u modernom sportu su bili plivai, koju su na takmienju 1860. godine u Amsterdamu prednjaili u svim disciplinama. Posle neverovatnog uspeha u sportskim krugovima toga doba se sve vie ukalo o upotrebi nekakve vrste stimulansa koji je potpomagao da se: takmiari kreu kroz vodu kao da imaju peraja na nogama. Od strihnina, preko kafeina, do kokaina, pa ak i heroina, sportisti su se, ne oklevajui I teei ka ostvarenju boljih rezultata, uputali u upotrebu doping sredstava, neretko uklizavajui u teku narkomaniju. Tokom decenija koje su dolazile stimulativna sredstva su zauzela visoko mesto u svetu sporta. Iako tetna, tokom

godina koje su dolazile medicina i nauka su umeale svoje prste, i uspele su da kreiraju ono to danas nazivamo savremenim doping sredstvima. Korienje anabolika u modernom sportu je skorijeg datuma. Testosteron je prvi put sintetizovan u laboratorijama 1930. godine, a uveden je u sportske arene negde izmeu 1940. i 1950. godine. Kada je sovjetski tim dizaa tegova na Olimpijadi 1952. godine potpuno dominirao, a zahvaljujui sintetizovanom testosteronu, osvojivi sve medalje, ameriki fiziolozi odluili su da bi se i njihovi takmiari trebali podvrgnuti istom tretmanu. Do 1958. godine, amerika farmaceutska industrija razvila je steroid. Bez obzira na to to su na samom poetku shvaene negativne posledice primene ovih sredstava, presti i potreba za dominacijom na sportskim terenima dovela je do toga da je uvoenje istih u sportske arene postalo apsolutno neizbeno. Prvi korisnici anabolika bili su uglavnom bodi bilderi, dizai tegova, ragbisti, biciklisti, I uopte oni sportisti koju su se izlagali ekstremnim naporima. Posle nekog vremena, stimulativna sredstva su lagano postala sastavni deo kraljice sportova. Tokom 70-tih godina steroidi su dobili novo ruho, jer su sportisti do tog momenta ve shvatili da im stimulativna sredstva daju neophodnu snagu za postizanje nadljudskih ( ili je moda pravilnije rei: neljudskih ) rezultata. Meunarodni olimpijski komitet je 1975. godine je zabranio korienje svih oblika stimulanata. Meutim, uprkos svim zabranama korienje je nastavljeno, a samim tim razvilo se i crno trite. Istovremeno, bez obzira na deklarativno zalaganje za ouvanje sportskog duha, dobar deo sportskih saveza nastavio je sa razvojem hemijskih i biolokih sredstava, kao I metoda koje e omoguavati konstantno pomeranje granica izdrljivosti i izvodljivog. Onda kada bi dolo do otkria da neki sportista/sportistkinja koriste nedozvoljena sredstva, celokupna odgovornost bi pala na njihova plea, a u neretkim sluajevima sportisti su bili i rtve smrtonosne kombinacije sopstvenih elja i neijih nezdravih tenji i ambicija. Dobar primer jeste svakako i sluaj kanadskog trkaa Bena Donsona kome je oduzeta medalja sa Olimpijskih igara u Seulu, kao i smrt Florens Grifit Dojner, za koju se pouzdano zna da je podlegla (zlo)upotrebi nedozvoljenih stimulanasa. Naravno, i kada su sredstva i metode vezane za pomeranje granica u pitanju, preen je veliki put. Mnoge metode su krajnje nehumane i usmerene samo ka zloupotrebi fizikog i psihikog integriteta sportiste/sportistkinje ( primera radi: kineskim i rumunskim gimnastiarkama namerno su davana sredstva u cilju odlaganja ulaska u pubertet, jer je na taj nain odravan eljeni balans hormona, koji je omoguavao da gimnastiarke daju sve od sebe; poznat je sluaj jedne rumunske gimnastiarke kojoj je ulazak u pubertet toliko dugo odlagan, da je ona prvu menstruaciju dobila tek nakon zavretka svoje profesionalne karijere, dakle, tek poto je postala nepotrebna; ovo ukazuje na stepen nebrige i nehumanosti, kao i izostanka elje za kreiranjem bolje budunosti za naredne generacije sportista; osim to su esto bili rtve nezdravih ambicija, neznanja, bili su rtve i raznih zakulisnih politikih igara ). Bez pogovora doping mora izai iz sporta, ali postavlja se pitanje : da li je to samo utopija, ili je taj cilj ipak ostvariv? Ukoliko doping ne prestane da bude tuna stvarnost sporta, onda e sport izgubiti u potpunosti svaki smisao, mada dobrim delom ve i jeste, i postae tek samo grana proizvodnje, biznis i nita vie.
I Zabranjene grupe supstanci

Stimulansi, Narkotici, Anaboliki agensi, Androgeni anaboliki steroidi, Beta 2 agonisti, Diuretici, Peptidni hormoni, mimetici i analozi.

II Zabranjene metode Krvni doping, Administracija arteficijalnih (primena vetakih) nosaa kiseonika i plazma ekspandera, Farmakoloke, hemijske i fizike zloupotrebe.

III Grupa zabranjenih supstanci - u odreenim situacijama Alkohol, Kanabinoidi, Lokalni anestetici, Glukokortikosteroidi, Beta blokatori.

Ovaj spisak nije definitivan, podloan je revizijama i promenama nadlene komisije, a u skladu sa najnovijim medicinskim i farmaceutskim saznanjima. Sport koji je danas prestao da bude samo razonoda i igra, postao je profesija (industrija novca), to podrazumeva mnogo toga nedozvoljenog i opasnog. Anabolike steroide koji su tokom sedamdesetih i osamdesetih ovog veka bili najee korieno doping sredstvo u profesionalnom sportu, u ovoj deceniji zamenio je hormon rasta.

4. POJAM, SMISAO I ZNAAJ ANTIDOPINGA Ne postoji opteprihvaena definicija pojma antidoping.U skladu sa antidoping kodeksom ,koji je sastavila i objavila Svetska antidoping asocijacija (WADA), dolazimo do zakljuka da antidoping predstavlja set koordinisanih aktivnosti usmerenih ka zatiti i ouvanju sportskog duha, kao i ka ouvanju i unapreenju zdravlja sportista ( bilo profesionalaca ili amatera ). Antidoping se moe posmatrati kao filozofija, kao stil ivota koji je usmeren ka zatiti osnovnih prava sportista da uestvuju u sportskim aktivnostima bez dopinga, gde se na taj nain promovie zdravlje, fer - plej, potaovanje drugih uesnika, kao I sopstvenog tela i duha. Najpravilnije je, meutim, posmatrati antidoping kao kompleksnu tvorevinu, dakle i kao filozofiju, odnosno stil ivota, i kao program, odnosno set pravila koji omoguava da se taj stil ivota sprovede u delo, odnosno da postane stvarnost. Antidoping kao fenomen poiva na ideji olimpizma, odnosno na ideji da nije bitno da li si pobedio, ve je bitno kako si se borio. Antidoping pokret osnovan je od strane pobornika ideja da je pobeda duha nad telom najvea pobeda koja se moe ostvariti, i ujedno i cilj bavljenja sportom, a ne obratno. Cilj bavljenja sportom, dakle jeste ouvanje zdravlja, a korienje doping sredstava onemoguava voenje zdravog ivota. Antidoping pored navedenog predstavlja

i skup aktivnosti usmerenih na ouvanje zdravlja ivotinja koje uestvuju u sportskim takmienjima, to je takoe regulisano Svetskim antidoping kodekAsnotmid.oping nije cilj sam sebi, niti predstavlja neoekivanu silu koja se iznenada pojavljuje i reava stvar. Smisao antidopinga je povratak vrednosti koje su odbaene. Postavlja se pitanje da li je to mogue? Moda problem lei u jednoj od ljudskih osobina, a to je stalna tenja ka osvajanju novih visina, u nemogunosti da se zadovoljimo ve ostvarenim. Pojedini teoretiari ( neki ih nazivaju i pristalicama opte teorije zavere ) smatraju da su mediji stimulisali primenu dopinga, dok je biznis omoguio da se stavi taka na i kada se radi o datom pitanju ( kao primer esto se navodi jedna od najee pogreno prevoenih reenica, a prevod su inae forsirali novinari: altius, citius, fortius koja se najee prevodi sa: bre, vie, snanije; a moe da se prevede, i daleko je pravilnije prevesti je: bre, vie, hrabrije! Hrabrost ne treba dodatni stimulans, hrabrost je neto to ovek/ena ima ili nema u sebi, a to se oblikuje i usmerava sportskom aktivnou! ). Dakle, problem nije samo u tome to pojedinac smisleno i namerno nanosi tetu sopstvenom zdravlju, ve to taj stil ivota /in/direktno propagira kao neto normalno, kao jedan od naina postizanja uspeha. ( Budui da prema jednoj nezvaninoj anketi sprovedenoj meu osobama starosti od 16 23 godina mladi ljudi uspeh poistoveuju sa novcem, shvatamo koliko na njih deluju poruke koje im upuuju, odnosno koje su im upuivali, ljudi kao to je npr. Florens Grfit Dojner ili Lens Armstrong, ili Majk Tajson. Dakle, ti ljudi omoguavaju da se gradi slika negativnog uzora. Poseban problem predstavlja injenica da poruke koje ti ljudi /in/direktno upuuju najvie pogaaju ljude koji pripadaju siromanijim slojevima drutva, problem postaje jo vei i iri se i na druga polja. )
Preporuka sportistima
Sportisti, posebno oni vrhunski, imaju pored ostalih i obavezu da se ponaaju u skladu sa utvrenim sportskim pravilima i vode rauna o antidoping kontroli. Zbog toga dajemo sledee preporuke Sportista treba da obavesti doktora ili farmaceuta da e, moda ili sigurno, biti podvrgnut antidoping kontroli i da upozori na proveru da li propisani lekovi sadre neku zabranjenu supstancu; Sportista ne treba da uzima nijedan lek koji mu daju ostala lica (drugi sportisti, ostale osobe) bez prethodne provere i ustanovljavanja da li je taj lek dozvoljen za upotrebu u sportu; Kod upotrebe antiasmatika sportista treba da proveri da li je njihova upotreba dozvoljena i da obavezno, zajedno sa timskim lekarom ili lekarom specijalistom koji takave lekove propisuje, pismeno obavesti nadlenu medicinsku komisiju ili organizatora takmienja i to pre poetka takmienja; Neki lekovi postoje u razliitim kombinacijama od kojih su neke dozvoljene, a neke zabranjene za upotrebu u sportu. Zato, obavezno treba proveriti sastav leka i uporediti ga sa listom zabranjenih supstanci; Lekove strane proizvodnje, koji nisu propisani od strane odgovarajueg lekara, sportista uzima na sopstveni rizik! Kod putovanja se preporuuje da sportisti sa sobom ponesu lekove potrebne za uobiajenu terapiju ve utvrenih bolesti (npr. antiastmatici ili insulin kod dijabetiara); Jo jednom naglaavamo da je u izvesnim sportovima potrebno pismeno obavetenje i potvrda od strane lekara specijaliste ili timskog lekara o upotrebi odreenih lekova;

Sportista je duan da to zna i zbog toga je neophodno proveriti propise odreene sportske federacije ili asocijacije! Kod sportista posebno u Italiji, paniji, Nemakoj i Engleskoj doping ima veliki udeo u postizanju rezultata. Poslednjih godina i u mlaim selekcijama se pojavljuju tendencije za uzimanje nedozvoljenih sredstava, a sve u cilju postizanja vrhunskih rezultata. U pozadini svega je novac koji je dominantan i zbog kojih mnogi mladi sportisti svoj ivot stavljaju na kocku. Doping u sportu je smrt sporta i treba ga u potpunosti iskoreniti.

PROFSIONALNI SPORT BEZ DOPINGA = UTOPIJA? Na osnovu svega navedenog racionalnom oveku ne bi treblao da predstavlja problem da konstatuje da bi dobing zakonom trebalo strogo zabraniti u svim njegovim pojavnim oblicima, budui da je tetan i besmislen. Ipak, doping je uprkos svim kampanjama, kaznama i pretnjama, oduzimanjima medalja, titula, tekim oboljenjima koja su zadesila najvee legende sporta, i dalje aktuelan, i dalje se u razvoj supstanci i metoda ulau basnoslovne cifre... Zato? Oigledno je da ovek tei ka tome da postigne nemogue, i istovremeno ne eli da se divi osobi koja je nalik njemu samom, osobi koja je sve postigla napornim radom, i koja izgleda sasvim normalno, izuzev to - eto ima neto bolju kondiciju. To je neodvojiva potreba ljudskog bia traenje i negovanje superidola, kao bia koje je nadnaravno. Od profesionalnog sportiste se oekuje da daje vie nego to obino ljudsko bie moe, da postie nadljudske rezultate, sve zarad zadovoljstva irokog auditorija, a u cilju generisanja abnormalnih profita. Potroako drutvo zahteva potronu robu koja donosi zabavu, a sport se zahvaljujui svojim karakteristikama ( barem pojedine vrste ) savreno uklapa u taj opis. U tom smislu, verovatnoa da e u skorije vreme neto da se promeni nije ravna nuli, ali je veoma priblina toj cifri ( bez imalo pesimizma ). Ipak, treba nastojati da se stanje promeni, jer ne postoji samo profesionalni sport I nije jedini cilj sporta generisanje profita, ve i zadovoljstvo.

LITERATURA:
www.blic.co.yu www.en.wikipedia.org www.wada-ama.org