Četvrta gimnazija

U Beogradu

Predmet: Zdravlje i sport

Sportisti i izazovi dopinga

Učenik: Magda Puljević Nastavnik: Marija Ledinski

Beograd, 2021.
 UVOD

Sport je danas prestao da bude samo razonoda i igra, a postao je profesija i industrija
novca u kojoj se koristi mnogo toga nedozvoljenog i opasnog. Posmatrano kroz
istoriju, čovek je uvek nastojao da poveća učinak u svemu što radi, pa tako i u sportu.

Šta je doping i šta je to što vrhunske sportiste nagoni da ga koriste?

Da li želja da se bude najbolji svuda i u svakom trenutku? Da li su u pitanju

finansijske i materijalne nagrade? Da li se radi o pritisku da uvek ostvaruje najbolje
rezultate - od strane društva, medija, prijatelja, porodice, navijača - ili je u pitanju sam
karakter sportiste?

Definicije dopinga mogu biti različite. Počevši od toga da je doping nedozvoljeno

unošenje stimulativnih sredstava u cilju podizanja psihofizičkih sposobnosti, preko
definicije da doping predstavlja zloupotrebu lekova i droga u sportu, do toga da
obuhvata konzumiranje supstanci koji štete ljudskom organizmu i zdravlju.

1. Istorijat korišćenja dopinga

Prvi slučajevi dopinga su zabeleženi davno - još u vreme prvih Olimpijskih igara koje
su se održavale u Grčkoj. Međutim, supstance koje su sportisti tada koristili nisu se
smatrale dopingom iz dva razloga: stimulansi koje su oni koristili bili su prirodnog
porekla i za doping kao pojam uopšte se nije znalo. Prve pojave dopinga u novom
dobu mogu se vezati za konjičke trke. One su donosile veliki novac od klađenja, pa su
se zbog toga neki konji stavljali pod razne stimulanse kako bi postigli što bolji rezultat
i samim tim doneli veću materijalnu dobit vlasnicima. S tom pojavom, upotreba
dopinga proširila se i na sport, pa čak i na ratovanje - nemački vojnici su tokom
Drugog svetskog rata dobijali stimulanse radi smajenja umora i povećanja
agresivnosti. Pioniri dopinga u modernom sportu su bili plivači koju su na takmičenju
1865. godine preplivali Amsterdamski kanal.
 Posle toga mnogi sportisti počeli su da upotrebljavaju raličite supstance radi
poboljšanja rezultata i uklanjanja fizičkog bola od napora koje donosi sport.
Međutim, kako je proticalo vreme, sve veći broj povreda, bolesti i smrtnih slučajeva
doveli su do potrebe za kontrolisanjem supstanci koje sportisti uzimaju. Tako je 1968.
godine na Zimskim Olimpijskim igrama u Grenobelu, Letnjim Olimpijskim igrama u
Meksiku i još nekim velikim sportskim takmičenjima koja su se održala te godine
došlo prvih doping kontrola. Od tada se metode za pronalaženje dopinga sve više
razvijaju.
Međunarodni olimpijski komitet je konačnom odlukom 1975. godine zabranio
korišćenje svih oblika stimulanata.

2. Razlozi zbog kojih sportisti uzimaju doping

Uzimanjem dopinga sportisti smanjuju nervnu napetost, povećavaju mišićnu snagu i

masu, otklanjaju umor, brže se oporavljaju od povreda i bolesti, gube na težini, a sve
to čak i po cenu sopstvenog zdravlja. Motivi zbog kojih sportisti najčešće koriste
doping su nezadovoljstvo sopstvenim učinkom i napretkom, želja da se izbore sa
anksioznošću i stresom, lako potpadanje pod uticaj drugih osoba, nedostatak
samopouzdanja, nedostatak znanja o neželjenim efektima upotrebe dopinga, potreba
da budu ravni ostalima ili bolji od ostalih, pritisak porodice i prijatelja, navijača,
medija i društva, nacionalni ili politički razlozi - i jedan od najvećih motiva, naravno,
finansijska i materijalna dobit.
U poslednje vreme uzimanje nedozvoljenih farmakoloških sredstava u sve većoj meri
je prisutno kod sportista.

3. Doping sredstva koje se danas koriste I njihove karakteristike

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je usvojio osnovnu listu doping sredstava I

podelio ih na na sledeće grupe:
1. Psihostimulansi - amfetanin, kokain…
2. Simpatikomimetici - efedrin…
3. Stimulansi centralnog nervnog sistema - kofein, strihnin...
4. Narkotički analgetici (narkotici) - morfin, heroin...
5. Beta blokatori - propranolol…
6. Anabolici odnosno anabolički steroidi - dianabol, durabolin, testosteron, hormon
rasta…
7. Eritropoetin
8. Doping transfuzijom krvi

~AMFETAMIN
Amfetamini su psihostimulansi koji deluju na centralni nervni sistem. Amfetamini
podstiču aktivnost organizma do krajnjih granica izdržljivosti, a pritom redukuju
osećaj gladi i umora. Produženo uzimanje amfetamina može dovesti do
neishranjenosti i nedostatka vitamina, kožnih poremećaja, pojave čireva, nesanice I
depresije.

Slika 1 - amfetamini

~KOKAIN
Kokain spada u grupu stimulanasa centralnog nervnog sistema.
Najčešće se zloupotrebljava u cilju lečenja gojaznosti jer vrši snažnu supresiju apetita.
U profesionalnom sportu upotreba kokaina je poprimila široke razmere.

Slika 2 - kokain
~EFEDRIN
Efedrin spada u simatikomimetike. Nazalzi se u lišću biljke ephedra vulgaris, koju su
Kinezi upotrebljavali još pre 5000 godina za lečenje disajnih oboljenja. Kao doping u
sportu koristi se za povećavanje snage mišićne kontrakcije. Efedrin najčešće
konzumiraju sprinteri i bacači.

Slika 3 - efedrin

~BETA BLOKATORI
Imaju efekat smanjivanja mišićnog zamora i koriste se u sportu gde je potrebna
velika koncentracija i mirnoća pokreta. Negativne posledice konzumiranja beta
blokatora su nesanica, noćne more, halucijacije i depresija. Najpoznatiji β-blokator je
propranolol.

Slika 4 - beta
blokatori
~ANABOLICI
Ove preparate koriste sportisti koji žele da povećaju snagu i mišićnu masu.
Nekontrolisano uzimanje anaboličkih steroida duže od 6 meseci može da dovede do
propadanja i pojave raka jetre.

Slika 5 - anabolički
steoridi

~HORMON RASTA
Spada u anaboličke steroide. Hormon rasta je u manjoj ili većoj meri prisutan u
ljudskom organizmu, sa ulogom da reguliše rast i razvoj istog.
Dokazano je da amino kiseline arginin, ornitin i lizin stimulišu lučenje ovog hormona
od strane hipofize. Snažan anabolički efekat i nedostatak metode za njegovo
otkrivanje navode mnoge sportiste da ga koriste, najčešće kako bi povećali mišićnu
masu. Pored akromegalije (retke bolesti koja se javlja kao posledica hipersekrecije
hormona rasta) česta je i pojava dijabetesa, osteoporoze i poremećaja menstruacije.

~ERITROPOETIN
Uzimanjem ovog hormona sportisti postižu identičan efekat kao i krvnim dopingom.
Efekat je veoma brz i zapaža se već nakon nedelju dana. Aerobni kapacitet se znatno
povećava, ali se pokazalo da su opasnosti znatno veće zbog zgrušavanja krvi.

Slika 6 - eritropoetin
~KRVNI DOPING
Koristi se među sportistima zbog toga što uzrokuje značajani porast aerobnih
sposobnosti i povećanje broja eritrocita u krvi. Karakteristično za krvni doping je
povećanje hemoglobina u krvi čime se dobija efekat sličan efektu treninga u
hipoksičnim uslovima (visinske pripreme). Tehnika krvnog dopinga se zasniva na
primanju tuđe ili svoje krvi 24 - 48 h pre takmičenja.

Slika 7 - krvni
doping

4. Problem dopinga u Srbiji

Većina zemalja učesnica u međunarodnim sportskim takmičenjima ima antidoping

agenciju, uključujući i Srbiju.
U periodu od njenog osnivanja (2005. godine) do 1. januara 2016. godine, Antidoping
agencija Republike Srbije sprovela je ukupno 5974 doping kontrola, a broj sportista
pozitivnih na doping na preko 70 različitih zabranjenih supstanci bio je 62. U trenutku
kada je osnivana Antidoping agencija Republike Srbije, smatralo se da u Srbiji ne
postoji problem dopinga i da se srpski sportisti ne dopinguju. Broj otkrivenih
slučajeva pozitivnih na doping, međutim, jasno govori suprotno, odnosno, u prilog
činjenici da taj problem itekako postoji, ali i da se tokom godina broj sportista
pozitivnih na doping smanjivao zahvaljujući edukaciji sportista i ostalih sportskih
radnika.

Godina Ukupno testiranih Broj sportista Druge povrede

 po godinama pozitivnih na doping pravila
doping
2006. 31 1 0
2007. 347 0 0
2008. 494 8 1
2009. 767 3 1
2010. 717 20 1
2011. 1021 12 0
2012. 605 4 0
2013. 537 1 0
2014. 725 4 0
2015. 703 8 0
Ukupno 5947 62 3

Tabela 1 - Prikaz rezultata doping

kontrola ADAS - a u periodu od
2006. do 2015. godine

5. Metode ispitivanja

Metode ispitivanja prisustva nedozvoljenih supstanci kod sportista su brojne. Primer

jedne od najkorišćenijih metoda je masena spektometrija. Masena spektrometrija se
koristi pri detektovanju anaboličkih steroida u urinu.
Pošto su anabolici produkti metabolizma u organizmu čoveka i prirodno je da ih u
organizmu ima u određenoj meri nezavisno od toga da li je korišćen doping ili ne,
potrebno je odrediti prag iznad kojeg se dokazuje nedozvoljeno uzimanje anabolika,
tj. odnos testosterona i epitestosterona (T/E). Taj odnos raste kad se uzima dodatna
količina anabolika. Olimpijski komitet je odredio da prag bude 4.
Međutim, svaka metoda ima i nedostatke. Visok odnos T/E može biti i posledica
različitih procesa u organizmu, na primer bakterijske kontaminacije urina - kao u
slučaju britanske atletičarke Dijane Modal, kojoj je ukinuta kazna kada je ustanovljen
pravi uzrok visokog odnosa T/E. Takođe, neki atletičari imaju prirodno visok odnos
T/E, a neki, sa druge strane, ne prelaze prag iako uzimaju anabolike.
Zato je potrebno i jako važno utvrditi da li je visok odnos rezultat egzogenog unosa ili
endogene sinteze.
 ZAKLJUČAK

Problem upotrebe zabranjenih supstanci (dopinga) u sportu je bio, jeste i biće aktuelan
problem koji narušava duh sporta I svu njegovu lepotu, a vrlo često i zdravlje
sportista. Kod sportista širom sveta doping ima veliki udeo u postizanju rezultata.
Uzimanjem dopinga sportisti smanjuju nervnu napetost, povećavaju mišićnu snagu i
masu, otklanjaju umor, brže se oporavljaju od povreda i bolesti, gube na težini i zbog
tih brojnih, na prvi pogled “benefita”, zanemaruju činjenicu da doping šteti njihovom
organizmu i prouzrokuje mnoge neželjene efekte, pa čak i smrt.
U pozadini svega je novac koji je dominantan i zbog kog mnogi sportisti svoj život
stavljaju na kocku. Doping treba u potpunosti iskoreniti jer on predstavlja smrt sporta
i suprotnost svemu onome što sport jeste i što bi trebalo da bude.

LITERATURA

Anastasovski, I. (2014). Doping u modernom i profesionalnom sportu.

Preuzeto sa: http://savremenisport.com/teorija-sporta/sportska-
medicina/12/387/doping-u-modernom-i-profesionalnom-sportu.
Pristupljeno: 16.10.2021.

Dikic, N. (2016). Kontrola dopinga kao mera prevencije: Iskustvo Antidoping

agencije republike Srbije.
Preuzeto sa: http://www.medicinasporta.med.bg.ac.rs/wp-
content/uploads/2017/03/Kontrola-dopinga-kao-mera-prevencije.pdf
Pristupljeno: 15.10.2021.

(2021). Doping u sportu - previsoka cena uspeha.

Preuzeto sa: https://shop.benu.rs/doping-u-sportu-previsoka-cena-uspeha.
Pristupljeno: 14.10.2021.

(Idrizović i sar, 2015). Razlike u percepciji, znanjima i stavovima studenata fizičkog

vaspitanja i sporta o korišćenju nedozvoljenih supstanci u sportu.
Preuzeto sa: file:///C:/Users/38169/Downloads/1886-Article%20Text-4216-1-10-
20150729.pdf.
Pristupljeno: 15.10.2021.

Jerkan, M. (2008). Doping kod sportista.

Preuzeto sa: https://www.stetoskop.info/sportska-medicina/doping-kod-sportista.
Pristupljeno: 14.10.2021.

(2008). Psihostimulansi i nootropni lekovi.

Preuzeto sa: https://www.stetoskop.info/odeljci-knjiga/psihostimulansi-i-nootropni-
lekovi.
Pristupljeno: 15.10.2021.