VAĐENJE KRVI KOD GOVEDA

Razvojem medicinskih dijagnostičkih procedura, stvorila se mogućnost za dijagnostikovanje različitih

oboljenja ili metaboličkih poremećaja iz krvi. Analiza krvi je omogućila brzu i tačnu dijagnostiku različitih
oboljenja, čime je olakšana dijagnostika oboljenja, pa samim tim i lečenje. Najznačajnija prednost,
svakako je rano otkrivanje oboljenja i poremećaja,i to pre nego što se pojave bilo kakvi klinički znaci
oboljenja. Rano otkrivanje je omogućilo da se spreči širenje nekih zaraznih bolesti, olakšalo kontrolu
istih, i omogućilo njihovu eventualnu eradikaciju. Uzorkovanjem krvi možemo dijagnostikovati mnoga,
po goveda ali nekad i ljude, opasna oboljenja, kao npr.: brucelozu (Brucella bovis), Q groznicu (Coxiella
burnetii), leukozu (BLV), besnilo (Rhabdovirus),... Za neka oboljenja, uzorkovanje krvi je, prema
pravilniku o programu mera, obavezno: bruceloza (kod svih priplodnih goveda starijih od 12 meseci) i
leukoza (kod svih priplodnih goveda starijih od 24 meseca). Ispitivanjem krvi se takođe može utvrditi i
postojanje nekih kongenitalnih poremećaja kod goveda: Schmallenberg,... Takođe, pregledom krvi je
moguće utvrditi i prisustvo parazita krvi: babezioza, anaplazmoza, tripanozomiaza,.. Izrada metaboličkog
profila na osnovu uzorka krvi je nešto što u svetu polako postaje sve popularnije, jer pruža uvid u stanje
metabolita, hranljivih materija i vitamina u organizmu, pa tako može da pomogne oko otklanjanja
grešaka u sastavljanju obroka.
Način uzimanja krvi:
Goveda spadaju u životinje kojima se lako uzima krv, ukoliko su dobro fiksirane.
Krv se kod goveda vadi najčešće iz repne vene (v. coccygea),kod starijih životinja, ili iz jugularne vene
(v.jugularis) kod mlađih životinja.
Goveda je najbolje fiksirati u nekom koridoru, ili boksu, jer ih je zbog svoje snage veoma teško fiksirati na
drugi način. Postoje i korisne alatke za fiksaciju različite uspešnosti.

Za vađenje krvi potrebno nam je:

1. Higijenske rukavice
2. Medicinski alkohol
3. Vata ili gaza
4. Sterilan vakutajner
5. Držač vakutajnera („Zvono“)
6. Odgovarajuća sterilna igla za vađenje krvi
7. U slučaju da nemamo vakutajner, krv se može vaditi sterilnim špricem i sterilnom iglom
na isti način.
Vađenje krvi se sprovodi na sledeći način:
1. Fiksiranje životinje
2. Mehaničko čišćenje regije u kojoj će se vršiti punkcija krvnog suda. Ovo je posebno važno kod
vađenja krvi iz repne vene (v.coccygea), jer je ta regija vrlo često zaprljana fecesom. Feces, kao i
druge vrste nečistoća se takođe mogu naći i na vratu, tj.regiji jugularne vene (v.jugularis).
3. Dezinfekcija mesta uboda se vrši uz pomoć medicinskog alkohola i gaze. Gazu treba dobro
natopiti i obrisati mesto gde će biti smešten ubod. Voditi računa da se ne prelazi nekoliko puta
isto mesto, kako ne bi došlo do rekontaminacije.
4. Mesto uboda, kod uzorkovanja iz repne vene, se nalazi otprilike 150mm od baze repa.
5. Pronalaženje jugularne vene se najlakše vrši kompresijom krvnog suda (u jugularnom žljebu –
sulcus jugularis – smešten sa obe strane trahee na vratu). Kao rezultat kompresije, jugularna
vena postaje vidljiva jer „otiče“.
6. U slučaju da se radi sa vakutajnerima, potrebno je odgovarajuću iglu navrnuti na držač
vakutajnera, zatim smestiti vakutajner u držač vodeći računa da se ne probuši gumeni čep i na
 taj način izgubi vakuum u vakutajneru. Zatim je potrebno skinuti plastičnu zaštitu sa slobodnog
dela igle (već uvrnute na vakutajner), i ubosti u komprimovanu (već vidljivu) venu. Prilikom
ubadanja nije potrebno koristiti veliku silu, jer im je koža tanka. Ubod je najbolje pozicionirati
po sredini vene, gde je lumen najveći. Nakon uboda, polako pritiskamo vakutakner u držač, kako
bi probili gumeni čep. Kada to uradimo, ukoliko je vena pravilno postavljena, krv automatski
ulazi u vakutajner. Ukoliko to nije slučaj, i izvuče se igla, vakutajner gubi vakuum, i potrebno je
zameniti ga sa drugim, novim, nekorištenim
Ukoliko se radi o vađenju krvi uz pomoć igle i šprica, potrebno je sterilnu iglu namestiti na
sterilan špric, iz kojeg je prethodno istisnut vazduh. Kada je igla uspešno postavljena u venu, uz
pomoć šprica izvlačimo potrebnu količinu krvi. Tako izvađenu krv moramo što pre smestiti u
odgovarajuću epruvetu.
7. Nakon vađenja, na mestu uboda manja količina krvi može da istekne. Prstom na kratko
komprimujemo krvni sud.
8. Koristiti novu iglu za svaku novu životinju, kako se eventualno oboljenje ne bi prenosilo na
druge životinje.
9. Pravilno obeležiti epruvetu, sa naznakom broja ušne markice životinje, markerom koji je
vodootporan.
10. Nakon vađenja krvi, životinji treba sterilnom gazom natopljenom alkoholom obrisati mesto
uboda, kako bi se izbegla kontaminacija ubodne rane.
11. Izvađenu krv, treba smestiti na sobnu temperaturu dok se ne izdvoji serum, takvu krv posle
možemo smestiti u frižider. Uzorke je potrebno prilikom slanja smestiti tako da ne može doći do
prosipanja krvi (jer je to potencijalni infektivni materijal), i staviti u termopakovanje, kako bi se
sprečilo delovanje spoljašnje temperature.
12. Nakon vađenja krvi, neophodno je za sobom počistiti sav korišten materijal (gaze, igle, špriceve,
držač vakutajnera) u odgovarajuće vreće, i ukloniti ga sa mesta vađenja. Vreće sa infektivnim
materijalom potrebno je neškodljivo ukloniti i na odgovarajući način uništiti.

Prilikom redovnog vađenja krvi, kod sprovođenja programa mera, krv se vadi:
 Od goveda starijih od 12 meseci , osim od mužjaka namenjenih za tov, gde se uzorak poreklom
od životinje stare između 12 i 24 meseca obeležava crveno ispisanim brojem ušne markice
(identifikacionim brojem) životinje. Kod ovih životinja se vrši analiza krvi na brucelozu
 Od priplodnih goveda starijih od 24 meseca, gde se uzorak obeležava markerom plave boje i
identifikacionim brojem životinje.
Uzorkovanje krvi se može raditi kod sumnje na ova boljenja, gde veterinarski inspektor naređuje
uzorkovanje.
Dijagnostičko ispitivanje krvi goveda se vrši i kod pobačaja , ukoliko se utvrde znaci oboljenja, ako se
patoanatomskim pregledom utvrde promene karakteristične za brucelozu, i ukoliko se bruceloza
dijagnostikuje kod ljudi koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama.
Svi priplodni bikovi u centrima za veštačko osemenjavanje, kao i kod bikova koji se koriste za prirodno
parenje, se serološki ispituju dva puta godišnje na brucelozu, enzootsku leukozu, trihomonijazu, bovinu
virusnu dijareju, infektivni bovini rinotraheitis, infektivni pustulozni vulvovaginitis i leptospirozu.
Sve analize predviđene programom mera, vrši nadležni institut za veterinarstvo.

LITERATURA:
1. http://www.vetmed.ucdavis.edu/ohi/local_resources/pdfs/guides/predict-sop-livestock-sampling-
2016.pdf
2. Pravilnik o utvrđivanju programu mera zdravstvene zaštite za 2017. godinu
3. Pravilnik o utvrđivanju mera za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbijanje i
iskorenjavanje zaratne bolesti enzootske leukoze goveda, načinu njihovog sprovođenja, kao i načinu
utvrđivanja statusa gazdinstva slobodnog od enzootske leukoze goveda.
4. Plan sprovođenja poslova po Programu mera zdravstvene zaštite životinja za 2017.godinu.
5. Pravilnik o utvrđivanju mera za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbijanje i
iskorenjivanje zarazne bolesti bruceloze goveda, način njihovog sprovođenja, kao i način utvrđivanja
statusa gazdinstva slobodnog od bruceloze goveda, "Sl. glasnik RS", br. 55/09