Univerzitet Singidunum

Fakultet za medije i komunikaciju

Departman za psihologiju
Hiperkinetiki poremeaj i tikovi
(seminarski rad)
Predmet:
Psihopatologija dece i mladih
Student:
Petar Jugovi 652!"

Profesori:
Dr# $eronika %&panovi
Izjava o validnosti rada:
Potvrujem svojim potpisom da nisam pokuao da tui rad predstavim kao svoj, osim na mestima
gde je to izriito naznaeno, kao i da mi je poznato da u u sluaju plagijata biti iskljuen sa daljih
studija. Poznato mi je i da Fakultet ima sva prava da raspolae mojim radom.
'eograd( maj( 2"!)#
!# U$*D
1
+ovek je svakodnevno izlo,en -rojnim dra,ima spolja&nje okoline( ta.nije
/iz-om-ardovan0 u toj meri da .esto sti.emo utisak da nemamo sposo-nost selekcije dra,i
koje e mozak preuzeti a koje ne# 1e2utim( upravo pa,nja igra aktivnu ulogu upravljanja
perceptivnim procesima i oda-irom dra,i koje emo dalje o-ra2ivati# 3akva sposo-nost
usmeravanja pa,nje na odre2ene dra,i je ve&tina sa kojom se ra2amo# $e odoj.ad poseduju
sposo-nost da usmere pa,nju na dra,i koje su im -itne ili neo-i.ne# $reme usmerenja pa,nje
na odre2enu dra, mo,e zavisiti od nekoliko 4aktora 5 od neo-i.nosti same dra,i( njene
aktuelnosti u datom trenutku ili od postojanjanepostojanja druge dra,i u okolini# Stepen
sposo-nosti usmeravanja pa,nje i predstavlja jednu od dinstinktivnih kategorija po kojima se
deca razlikuju( naro.ito usled tendencije da je takva sposo-nost relativno sta-ilna u vremenu
5 ukoliko dete poseduje sla-iju sposo-nost usmeravanja pa,nje u ranom detinjstvu( velika je
verovatnoa da e se manjak sposo-nosti odr,ati i u &kolskom periodu( pa i u odraslom do-u#
Pa,nja u procesu u.enja ima veoma -itnu ulogu# 6edovoljna usredsre2enost na
in4ormacije koje dete do-ija od vaspita.a ili u.itelja( ali i u samostalnom radu( ili ukoliko
postoji neki od poremeaja pa,nje( ui.u da se ceo proces u.enja dovodi u pitanje# +esta je
pojava( naro.ito u slu.ajevima kada se znanje sti.e .itanjem ili slu&anjem( da dete ne uspeva
da upamti -itne delove( ili da izostane smisaono povezivanje u veu celinu upravo z-og
nesposo-nosti da se pa,nja na du,i rok zadr,i na nekom prihvatljivom i potre-nom nivou#
Dalje( nemogunost pa,nje uti.e na pamenje( jer in4ormacije koje su percipirane 7a u slu.aju
poremeaja pa,nje su percipirane u nedovoljnoj meri8 procesom pamenja se skladi&te kako
-i se mogle upotre-iti kasnije#
9ilj ovog rada jeste da se uka,e na osnovne pro-leme u vaspitavanju i o-razovanju
dece sa hiperkineti.kim poremeajem koji se oslikava kroz poremeaje pa,nje#
2
2# D:F%6%9%J;( <=;S%F%<;9%J; % <=%6%+<; S=%<; >%P:?<%6:3%+<%>
P*?:1:@;J;
>iperkinetki poremeaji( odnosno attention deficit hyperactivity disorder 7;D>D8
predstavljaju grupu poremeaja .ije su karakteristike preterana i dezorganizovana aktivnost(
neistrajnost u aktivnostima koje zahtevaju kognitivno anga,ovanje te se prelazi sa jedne
aktivnosti na drugu -ez njihovog dovr&avanja( a po.inju u ranom detinjstvu( o-i.no do pete
godine ,ivota 7PopoviADeu&i !BBB8# Poremeaj se te&ko prepoznaje pre C# godine ,ivota( a
naj.e&e se zapa,a u &koli( od strane u.itelja jer deca sa takvim poremeajem smetaju okolini#
<arakter poremeaja i njegov dugi tok uti.u na veliko ekonomsko i psihosocijalno
optereenje o-olelih# >iperkineti.ki poremeaj( odnosno ;D>D( je dugo ostao neprepoznat(
mada je hiperaktivnost kod mu&karaca opisao Stil jo& !B"2 godine 7PopoviADeu&i( !BBB8 te
su ova deca karakterisana kao neposlu&na( ,rtve lo&eg vaspitanja ili lo&e motivisana &to je
dovodilo do izostanka adekvatnog tretmana# S o-zirom da se veim delom ovi poremeaji
prenose i u do-a odraslih( jo& manje su prepoznavani u ovom uzrastu i mislilo se da se radi o
poremeajima li.nosti i a4ektiviteta# >iperaktivni poremeaj zahvata oko 5A!"D dece u svim
zemljama sveta( .etiri puta .e&e kod de.aka nego kod devoj.ica( a kod izvesnog -roja oso-a
perzistira i u zrelom do-u 7oko 6"D ove dece( odnosno u op&toj populaciji oko )A5D8#
Udru,en je i sa poremeajima kao &to su poremeaji u.enja# >iperkineti.ka deca su .esto
neoprezna i impulsivna( sklona povredama i disciplinskim pro-lemima z-og nepromi&ljenog
kr&enja pravila( a njihovi odnosi sa odraslima su .esto socijalno dezinhi-irani( sa
nedostatkom o-azrivosti i rezerve 7<ocijanA>ercigonja( 'uljanAFlander( $u.kovi( 2"")8#
1e2u ostalom decom su nepopularna i mogu da -udu izolovana# $eoma .esto su kod
hiperkineti.ke dece o&teene kognitivne 4unkcije sa speci4i.nim ka&njenjem motornog
razvoja i razvoja govora# Sekundarne komplikacije uklju.uju disocijalno pona&anje i lo&e
samopo&tovanje# Poremeaj traje tokom &kolskih godina ali .esto i u odraslom do-u( mada se
sa godinama( kod mnogih oso-a javlja postepeno po-olj&anje aktivnosti i pa,nje# Jedna
polovina dece sa hiperaktivnim poremeajem se vi&e ne razlikuje u do-i odraslih od drugih( a
druga polovina ispoljava simptome antisocijalnog pona&anja sa .estim kori&enjem alkohola(
droga i drugih srodnih supstanci 7$asta( >aith( 1iller( 2"")8# >iperkineti.ki poremeaj je
zapravo grupa poremeaja sa ranim po.etkom( o-i.no u prvih pet godina ,ivota( sa
odsustvom upornosti u aktivnostima koje zahtevaju kognitivnu anga,ovanost i sklonost da se
3
ide iz jedne u drugu aktivnost -ez zavr&avanja prethodne( zajedno sa dezorganizovanom i
sla-o regulisanom preteranom aktivno&u# +esto postoje i udru,eni poremeaji kao &to su
nesmotrenost( impulsivnost( sklonost ka akcidentima i socijalna dezinhi-icija# Deca sa
hiperkinetskim poremeajem .esto ne mislei naru&avaju pravila i mogu da podlegnu
disciplinskoj odgovornosti# Poremeaji pona&anja mogu da ih izoluju od druge dece#
Uo-i.ajeni su poremeaji kognitivnih 4unkcija sa speci4i.nim ka&njenjem razvoja motorike i
govora# Sekundarno se javlja nisko samopouzdanje i disocijalno pona&anje 7Pavlovi( 2"!28#
Poremeaj pa,njehiperaktivnost o-uhvata dva poremeajaE nepa,nju i
impulsivnosthiperaktivnost( a postoji i kom-inovani tip koji mora da zadovolji kriterijume za
o-a prethodna# Fahteva se najmanje &est od devet simptoma( po.etak simptoma u detinjstvu i
poremeaj u -ar dve o-lastiE rad&kola( kua i socijalna sredina# Simptomi nepa,nje su
nemogunost o-raanja pa,nje na detalje( te&koe produ,ene pa,nje koje se ispoljavaju kod
kue( u &koli( igri ili drugim aktivnostima( ne o-raanje pa,nje kada im se neko o-raa(
nemogunost sprovo2enja instrukcija ili zavr&avanja zadatka( o-aveza ili poslova 7nezavisno
od namernog iz-egavanja ili nesposo-nosti da se razume zadatak8( te&koe u organizovanim
zadacima ili aktivnostima( oklevanje da se lati aktivnosti koja zahteva produ,eni mentalni
napor( .esto gu-ljenje stvari 7igra.ke( &kolski pri-or( knjige i drugo8( poveana
distrakti-ilnost pa,nje i .esta za-oravnost# Fa dijagnozu podtipa sa poremeajem pa,nje
neophodno je &est od devet simptoma# >iperaktivnoAimpulsivni podtip uklju.ujeE motorni
nemir 7vrpolji se &akama ili stopalima ili se me&kolji na sedi&tu8( .esto ustajanje u situacijama
kada se o.ekuje da oso-a sedi 7npr# u &koli8( tr.anje unaokolo( preterano penjanje( oseanje
unutra&njeg nemira( te&koe mirnog -avljenja slo-odnim aktivnostima( pona&anje kao da ga
tera neki /motor0( preterano pri.anje( .esto daje odgovor i pre nego &to je pitanje postavljeno(
te&koe .ekanja sopstvenog reda( prekidanje drugih# % za ovaj podtip va,i da je neophodno
postojanje -ar &est simptoma za dijagnozu 7PopoviADeu&i( !BBB8#
Fa kom-inovani podtip su neophodni svi kriterijumi o-a prethodna podtipa# Postavlja
se i vremenski uslov da smetnje moraju da traju &est meseci ili du,e#
C# UF?*9% P*?:1:@;J;
4
Pokazano je da je ;D>D .e&i kod izlo,enosti ploda alkoholu( pu&enju majke tokom
trudnoe( ni,e te,ine ploda na poro2aju( izlo,enosti olovu i aditivima hrane# ;lkohol je
pose-no toksi.an za mali mozak &to dovodi do rizika i za druge psihijatrijske -olesti kod
dece# 6ikotin deluje na mnoge neurotransmiterske sisteme dovodei do a-normalne
proli4eracije i di4erencijacije elija# %zme2u ostalog( nikotin deluje preko nikotinskih
holinergi.kih receptora moduli&ui dopaminergi.ku aktivnost# Faktori rizika za nastajanje
;D>D su de.iji uzrast( mu&ki pol( hroni.ni zdravstveni pro-lemi( dis4unkcionalna porodica(
nizak socioekonomski status( razvojni poremeaji i ur-ana sredina# %ako se dijagnostikuje kao
entitet( ;D>D mo,e da -ude i esktrem normalnog kontinuuma pa,nje( inhi-icije i regulacije
motorne aktivnosti 7Pavlovi( 2"!28#
Dijagnozu je te&ko postaviti pre .etvrte A pete godine ,ivota jer se karakteristi.no
pona&anje mla2e dece vi&e razlikuje( a prirodno je i da su motori.ki aktivniji# Pro-lemi sa
nedovoljnom inhi-icijom 7hiperaktivnost i impulsivnost8 pojavljuju se u uzrastu od tree do
.etvrte godine( dok se pro-lemi vezani uz nepa,nju pojavljuju kasnije( s pet do sedam godina(
naj.e&e nakon ulaska u 4ormalni sistem &kolovanja# De.aci se naj.e&e identi4ikuju u uzrastu
izme2u 5# i G# godine( u situacijama pripreme za &kolu i u po.etnom razredu u &koli#
Devoj.ice su manje agresivne i hiperaktivne( imaju tendenciju vee nepa,nje ili nemarnosti(
privla.e manje pa,nje na se-e te se stoga .e&e de&ava da se ne prepoznaju( da nisu
dijagnosti4ikovane i da nisu uklju.ene u tretman# Drugi identi4ikacioni period pojavljuje se
oko 6# razreda 7.e&e kod devoj.ica8# Po.inju imati te&koa u savladavanju nastavnog gradiva
kao i u socijalnom podru.ju 7PopoviADeu&i( !BBB8#
<od neke dece mo,e -iti dominantna nepa,nja( kod neke hiperaktivnost i impulsivnost(
a kod neke se sa podjednakom ja.inom i u.estalo&u mo,e javiti i poremeaj pa,nje i
hiperaktivnost# U dijagnostici poma,u razli.ite .iste za proveru( odnosno liste na kojima su
na-rojana pona&anja karakteristi.na za ;D>D( a mogu ih ispunjavati roditelji( u.itelji(
odnosno stru.njaci u toku dijagnostikovanja#
)# <;?;<3:?%S3%+6; P*6;H;6J; % P*D3%P*$% >%P:?;<3%$6*S3% D:9:

5
%ako se .esto govori o hiperaktivnosti kao poremeaju( sam motori.ki nemir samo
je jedan od temeljnih simptoma unutar ovog poremeaja# 6aime( razlikuju se tri podtipa
poremeaja pa,nje( u zavisnosti od toga koja grupa simptoma je najizra,enija# *snovni
simptomi su hiperaktivnost( impulsivnost i nepa,nja 7<ocijanA>ercigonja( 'uljanAFlander(
$u.kovi( 2"")8#
Hiperaktivna deca
6ormalno je da mala deca -udu hiperaktivna( da su stalno u pokretu( da istra,uju( da su
nemirna# U okvirima normalnog razvoja motori.ka aktivnost se poveava do tree godine
,ivota( nakon .ega se aktivnost smanjuje# >iperaktivnost se ponekad dijagnostikuje i kod
dece mla2e od ) do 5 godina# *na su ve u do-u odoja&tva neuo-i.ajeno aktivnaE puno pla.u(
do kasnijeg do-a nou tra,e hranu( imaju te&koe u spavanju( .esto se -ude( te&ko ih je smiriti
i ute&iti# U kasnijem do-u ta deca su stalno u pokretu( ne mogu mirno da sede( sve diraju(
stalno ne&to zapitkuju( pa,nja im je neprimerena za uzrast( te,e se sama igraju# F-og nemira
hiperaktivna deca su u veoj opasnosti od povreda# %ako rano prohodaju( .esto su nespretnija
od druge dece( puno padaju( lo&e planiraju i predvi2aju posledice svojih aktivnosti# <od
hiperaktivne dece ponekad se ne pojavljuje strah od odvajanja i ona su nekriti.na u prila,enju
nepoznatim oso-ama# ?adi pote&koa u predvi2anju posledica pona&anja .esto su takva deca
neustra&iva i istrajavaju u situacijama koje pla&e drugu decu# ?oditelji hiperaktivnu decu
opisuju kao te&ku za odgajanje( i ona to zaista jesu jer ne mogu pratiti i po&tovati roditeljske
zahteve i za-rane# U pred&kolskom i &kolskom uzrastu hiperaktivna deca su
izrazito nestrpljiva( nikada nisu na svomu mestu( -r-ljaju dok druga deca rade u ti&ini# +esto
prekidaju rad u grupi( upadaju u re. i ometaju druge u izvr&avanju zadataka ili aktivnosti#
3akva deca imaju pote&koa u organizaciji( .esto za-oravljaju da ponesu knjige( pri-or(
sklona su gu-ljenju svojih stvari# F-og takvog pona&anja nastavnici hiperaktivnu decu vide
kao nedisciplinovanu i r2avu# Druga deca ih u po.etku vide kao za-avne i zanimljive(
me2utim( kada hiperaktivno dete reaguje impulsivno( 4izi.ki ili ver-alno napadne ili povredi
drugo dete ili ga omete u u.enju( testu ili igri( vr&njaci tako2e po.inju da ga od-acuju#
Impulsivna deca
*snovna pote&koa kod sve hiperaktivne dece je smanjena kontrola impulsa(
adekvatnih i neadekvatnih# Deca s ovim pro-lemom do,ivljavaju stalne pote&koe s
6
impulsivno&u( naro.ito s kontrolom u reakciji na signale( dra,i ili doga2aje koji su neva,ni
za o-avljanje tekuih zadataka# 3a impulsivnost( tj# reagovanje -ez razmi&ljanja o moguim
posledicama pona&anja( izaziva -rojne pro-leme hiperaktivnoj deci i njihovim porodicama#
?oditelji moraju -iti stalno na oprezu kako -i spre.ili nezgode i povrede kojima su ova deca
sklona# U &kolskom uzrastu i u adolescenciji impulsivnost je veliki pro-lem( jer su
impulsivna deca povodljiva# U ,elji da -udu prihvaena od vr&njaka( .esto rade stvari na
koje ih oni nagovaraju# %mpulsivno pona&anje mo,e -iti motivisano i pukom znati,eljom( ali
mo,e( isto tako( ometati i socijalne odnose deteta# $rlo .esto impulsivna deca imaju te&koa
sa stvaranjem i odr,avanjem prijateljstava# Upadanje u re.( nametanje( izgovaranje pogre&nih
stvari u pogre&no vreme( tap&anje( grljenje ili dodirivanje drugih -ez razloga za to( agresivno
re&avanje suko-a mogu dovesti do pro-lema u odnosima s vr&njacima( pa dete koje tra,i
prijatelje na kraju -ude od-a.eno#
Deca koja imaju potekoa s panjom i odravanjem koncentracije
%ako se hiperaktivna deca o-i.no prepoznaju z-og impulsivnosti i hiperaktivnosti( z-og
kojih iska.u iz grupe vr&njaka( oz-iljne te&koe koje do,ivljavaju z-og kratkog dometa
pa,nje mogu tako2e imati dugoro.ne posledice# F-og pro-lema s pa,njom( ova deca vrlo
te&ko u.e i mogu imati te&koa s akademskim uspehom( ali i sa usvajanjem prakti.nih i
motori.kih ve&tina 7kao &to su vo,nja -iciklom ili plivanje8# %z istog razloga( pojavljuju se i
te&koe s u.enjem govora( &to se mo,e o.itovati u pote&koama pri uklju.ivanju u
konverzaciju i grupne aktivnosti# 1nogi pro-lemi hiperaktivne dece koji se odnose
na &kolske i socijalne ve&tine zapravo su prouzrokovani nesposo-no&u ove dece da zadr,e
koncentraciju dovoljno dugo kako -i mogla nau.iti ono &to je potre-no# >iperaktivna deca
.esto imaju sposo-nost da nau.e potre-ne ve&tine( ali im je potre-na pomo kako -i uspela
zadr,ati pa,nju dovoljno dugo da to i u.ine# Posledice nesposo-nosti da se koncentri&u
o.ituju se ne samo u podru.ju o-razovanja i uspeha u &koli( ve i u domenu normalnih(
zadovoljavajuih odnosa sa .lanovima porodice i prijateljima# Postoji odre2en -roj dece(
pose-no devoj.ica( koja nisu izra,eno hiperaktivna niti impulsivna( ali imaju oz-iljnih
te&koa z-og velikog de4icita pa,nje i sposo-nosti koncentracije# Fa tu grupu dece ka,emo da
imaju poremeaj pa,nje -ez hiperaktivnosti# 6eretko ta deca ostaju neidenti4ikovana( z-og
nenametljivosti njihovih smetnji# Ukoliko -udu prepoznata i adekvatno tretirana( ta deca se
mogu uklju.iti u normalne tokove u.enja#
7
5# >%P:?;<3%$6* D:3: U P*?*D%9%
Deca sa poremeajem pa,nje i hiperaktivno&u mogu imati te&koe kod kue# +esto
njihovi roditelji ispro-aju sve mogue metode kojih su se mogli setiti kako -i postigli da se
njihova deca prikladnije pona&aju# $rlo je verovatno da e .ak i u naj-ri,nijim porodicama
me2uso-ni odnosi -iti optereeni velikom napeto&u# >iperaktivnoj deci je .esto potre-no
manje sna nego ostalim ukuanima( &to ima za posledicu da su svi ostali .lanovi porodice
hroni.no umorni# ?oditelji .esto imaju premalo vremena za se-e# Stalno pri.anje( -uka(
skakanje( cepanje i uni&tavanje igra.aka( olovaka( -ojica( uni&tavanje televizora i drugih
vrednih stvari( neiz-e,an su deo mnogih porodica sa hiperaktivnim detetom# *ve porodice
.esto imaju i oz-iljne -ra.ne pro-leme( koji su -arem delimi.no posledica detetovog
poremeaja pa,nje s hiperaktivno&u# U mnogim porodicama ovaj poremeaj je uzrok
rivaliteta me2u -raom i sestrama# Ponekad u porodici ima i vi&e hiperaktivne dece# *stali
.lanovi porodice imaju pune ruke posla oko ove dece# Doga2a se da su roditelji premoreni i
iscrpljeni stalnim pozivima u &kolu z-og pro-lemati.nog pona&anja njihovog deteta# Ponekad
su i sami roditelji od-a.eni od svoje rod-ine i svojih prijatelja jer je pona&anje njihovog
deteta dovelo do toga da ih ne pozivaju na socijalna okupljanja i doga2aje# Ponekad se
roditelji po.nu oseati nekompetentnim i nesposo-nim za odgoj dece( &to uti.e na njihovo
samopo&tovanje# 6ekima od njih rod-ina ili .ak pro4esionalci znaju rei da su nesposo-ni za
roditeljstvo 7<ocijanA>ercigonja( 'uljanAFlander( $u.kovi( 2"")8# Posledice ovog
poremeaja su dalekose,ne i .esto zahvataju sve .lanove porodice#
6# 3%<*$%
Fajedno sa poremeajem pa,nje( u velikom procentu slu.ajeva se kao pratea
mani4estacija javljaju tikovi A nenadani( ponavljajui( -rzi( nekontrolisani pokreti i zvukovi
koji se pojavljuju izvan nekog svog uo-i.ajenog konteksta# Prili.no su .esti tokom odraslog
uzrasta( ali je njihova pojava nagla&enija tokom detinjstva# U velikoj veini slu.ajeva( tik je
privremeno stanje koje e se re&iti /samo od se-e0# %pak( kod neke dece tikovi tokom
vremena postaju sve tvrdokorniji i kompleksniji 7Pavlovi( 2"!28#
Jedna od uo-i.ajenih podela tikova je podela na jednostavne 7koji o-uhvataju tek
nekoliko mi&ia ili jednostavnih zvukova8 i slo,ene( tzv# kompleksne tikove 7koji pak
o-uhvataju nekoliko mi&inih skupova ili pune re.i i re.enice8#
8
Sledea podela tikova je na motori.ke i vokalne 7zvu.ne8 tikove# 1otori.ki tikovi se
mogu pojaviti na -ilo kom delu tela 7rukama( nogama( licu( ramenimaI8# Jednostavni
motori.ki tikovi su kratki( naizgled -ezna.ajni pokreti koji traju vrlo kratko( o-i.no krae od
jedne sekunde# U taj skup tikova spadali -i npr# treptanje o.ima( trzanje glave( grimase lica(
pokreti ramenima# <ompleksni motori.ki tikovi uklju.uju pak sporije( du,e( smislenije
pokrete kao &to su gestovi lica( gri,enje( udarci# Jednostavni vokalni 7zvu.ni8 tikovi su
-esmisleni zvukovi ili glasovi kao &to su .i&enje grla( ka&ljucanje( &mrcanje( siktanje#
<ompleksni vokalni tikovi uklju.uju slova( re.i( 4raze( izjave( .ak do toga da govor deteta u
potpunosti mo,e -iti a-normalan( neo-i.nih ritmova( tonova( naglasaka ili intenziteta(
ponekad uz neposredno ponavljanje vlastitih ili tu2ih re.i#
U zavisnosti od vremena i intenziteta pojavljivanja( tikovi se mogu podeliti na prolazne
i hroni.ne# Prolazni tikovi javljaju se vi&e puta dnevno tokom najmanje ) nedelje( ali ne du,e
od perioda od !2 meseci# >roni.ni tikovi su tikovi koji traju du,e od godinu dana( s pose-nim
naglaskom na uslov da postoji ili motori.ki ili vokalni tik( a nikako o-a istovremeno#
Prolazni tikovi se pojavljuju kod velikog -roja dece pred&kolskog i &kolskog uzrasta( a
dosta tikova( z-og svoje sla-e primetnosti( pro2e i nezapa,eno# *gromna veina takvih
tikova prolazi sama od se-e( pa u njihovom prevladavanju nije potre-an nikakav stru.ni
tretman# U detinjstvu se tikovi mogu pojaviti u raznim po dete stresnim ,ivotnim situacijama
kao &to su npr# polazak u vrti ili &kolu( promena mesta stanovanja( i&.ekivanje i ro2enje
-ratasestre( odlazak na letovanje( ali i u situacijama koje nisu nao.igled tako stresne ali u
detetu izazivaju oseaje uznemirenosti i te&koe 7npr# promene u roditeljskoj dinamici( sva2e
izme2u roditelja( itd8# 6eki od tikova se mogu pogor&ati u situacijama u kojima se dete osea
pod stresom( te&ko ili nervozno( ili pak umorno#
3ik je gotovo nemogue zaustaviti svojom voljom( ili je ta voljna kontrola mogua u vrlo
kratkom vremenskom periodu# Drugim re.ima( dete ne izvodi tikove namerno( iz inata( niti
mo,e dugoro.no uticati na svoj tik# 'itno je da se dete z-og svog tika ne opominje niti
ka,njava( niti mu je po,eljno stalno stavljati pa,nju na tik( jer e time detetu samo postati jo&
te,e( niskog samopouzdanja( i tik e se jo& vi&e /ukoreniti0( uz poja.an rizik da prestane -iti
prolazan a postane hroni.an#
6eki tikovi ipak ne prolaze sami od se-e( ve su ja.e izra,eni i pojavljuju se .e&e kroz
du,i vremenski period# %pak( takvi dugotrajni( hroni.ni tikovi su relativno retki( pa se
dijagnosti4ikuju tek kod !D dece s tikovima# >roni.ni tikovi mogu -iti vezani uz speci4i.ni
9
poremeaj( tzv# 3uretov sindrom( koji se karakteri&e vi&estrukim motori.kim i vokalnim
tikovima( pa je .esto vezan uz opsesivnoAkompulsivni poremeaj i uz poremeaj pa,nje i
hiperaktivnosti 7Pavlovi( 2"!28#
7. F;<=JU+;<
>iperaktivna deca imaju te&koe koje mogu prouzrokovati oz-iljne pro-leme njima %
drugim ljudima( ali su ona u svim drugim aspektima normalna deca# *na imaju misli(
oseanja( ,elje i snove( kao i svi drugi ljudi# %ako je izrazito va,no da dete s ovim
poremeajem -ude prepoznato kako -i se njemu i njegovoj porodici mogao pru,iti adekvatan
tretman( postoji oz-iljan rizik do-ijanja dijagnoze koji se sastoji u tome da se na dete( jednom
kada se postavi dijagnoza( .esto gleda samo u terminima te dijagnoze# Deca s te&koama i
de4icitima -ilo koje vrste jesu( prvo i osnovno A deca( a ne poremeaji ili sindromi# 1nogi
simptomi i karakteristike hiperaktivne dece mogu se preokrenuti u njihovu prednost#
'udunost dece s ovim poremeajem ne mora -iti pesimisti.na# $odei ra.una o detetovim
snagama i sla-ostima te uz osiguravanje adekvatne pomoi( porodica i stru.njaci mogu
zajedno postii da hiperaktivno dete postane svesno svih svojih potencijala i da -ude
u mogunosti da vodi srean i uspe&an ,ivot# 1e2utim( tre-a imati na umu da roditelji
naj.e&e ne mogu da o-jektivno procene pona&anje svog deteta# Ukoliko se posumnja na
postojanje pro-lema( tre-a se o-ratiti psihologu( de4ektologu ili de.jem psihijatru# =e.enje
hiperkineti.kog sindroma se individualno prilago2ava svakom detetu i jako je -itno u.e&e
.itavog okru,enja#
LITE!T"!
!# Jovanovi( 6#( FirevskiAJovanovi( D#( Jovanovi( S# 72""B8( Deficit panje i
hiperaktivnost dece# 'eogradE 'eoknjiga#
10
2# <ocijanA>ercigonja( D#( 'uljanAFlander( J#( $u.kovi( D# 72"")8( Hiperaktivno
dijete( Jastre-arskoE 6aklada slap
C# Pavlovi( 1# Dragan 72"!28( Neuropsihologija, bihevioralna neurologija,
neuropsihijatrija# 'eogradE *rion ;rt#
)# PopoviADeu&i( S# 7!BBB8( roblemi mentalnog !dravlja dece i adolescenata#
'eogradE %nstitut za mentalno zdravlje#
5# $asta( ?#( >aith( 1# 1arshall( 1iller( ;# Scott 72"")8( Dje"ja psihologija(
Jastre-arskoE 6aklada slap#
11