FOTOTIPSKO IZDANJE ZENITA Autentian bunt Ljubomira Micida Bio je linost koja nije odgovarala nijednom ovdanjem sistemu.

U predratnim godinama osuivan je za leviarenje, a u vreme komunizma nije bilo poeljan njegov kritiki stav prema institucijama sistema. Takoe su ga pratili glasovi da je srpski nacionalista

Jovan Bijelid: Borba dana i nodi, ulje na platnu, 1921.

Kada sam ga upoznala, Ljubomir Micid je imao oko 70 godina. Bio je visok, tanak, prozranog lika, sav u crnomkae naa sagovornica dr Irina Subotid. Malo uplaen, verovatno zbog osedanja da je progonjen, nesiguran u javnim nastupima zbog ega je i eleo da se vidimo na mestu gde nije bilo mnogo sveta. Jednom prilikom videli smo se nad grobom njegove pokojne supruge Anuke, a kasnije u njegovom malom zaguenom stanu. Tada su mi se otvorili dvostruki vidici. Jedan, da u tom malom prostoru, svakako postoji veliko blago, i drugi, da je on ostao isti kao to je oduvek bio: nepomirljiv, nesaglasan sa onim to se deava, glasan u svojim kritikama.

Irina Subotid je sa istoriarkom knjievnosti dr Vidosavom Golubovid autorka reprezentativne monografije Zenit 19211926 (Narodna biblioteka Srbije, Institut za knjievnost i umetnost Beograd, SKD Prosvjeta Zagreb).Uz monografiju, objavljeno je i fototipsko izdanje svih brojeva asopisa Zenit, a sve to spakovano u kutiju na kojoj je odtampana stilizovana fotografija Ljubomira Micida i Boka Tokina iz 1921. godine.

Antiratni internacionalizam, metakosmiki ekspresionizam

Monografiju ine studije o knjievnoj i vizuelnoj kulturi Zenita, kompletan letopis asopisa, biografije svih saradnika, bibliografija, popis literature i internet sajtova o Zenitu i zenitizmu.

Ljubomir Micid, u Parizu, 1932. Knjiga je tampana u punom koloru na 530 strana i opremljena je ilustracijama iz asopisa i fotografijama od kojih su neke objavljene prvi put (dizajn KoanStudios).

Ljubomir Micid je pokreta asopisa Zenit koji je poeo da izlazi u Zagrebu februara 1921, godine sa podnaslovom Internacionalna revija za umetnost i kulturu. Saradnja sa poznatim umetnicima i glasilima gotovo celokupne evropske avangarde bila je jedno od glavnih obeleja ovog asopisa. Micid, po obrazovanju filozof, afirmisao se do tada zbirkama poezije i ved bio poznat u zagrebakim kulturnim krugovima. U prvom broju asopisa Zenit objavljen je i prvi programski tekst ovek i umetnost ija su odlike orijentacija ka oveku-umetniku, internacionalizmu, antiratnom raspoloenju, metakosmikom ekspresionizmu. Ogroman doprinos asopisu daje i Branko Ve Poljanski, Micidev brat.

Zato da krijem? U prvom momentu re Zenitizam izgledala mi je malo suvina. Mislio sam i nehotice moda na to, da de neprijatelji novoga videti u tome samo 'izam' i nita drugo. Ali njihova larma, koja je dola i prola, ne znai nita. I razmiljajudi vie puta doao sam do zakljuka da je Zenit re i pojam Zenitizam dobrodoao i da je na svom mestu. Uverih se da izraava potrebu vremena, pie Boko Tokin u drugom broju Zenita.

U poetku Micid se povezuje sa srpskim piscima koji su iveli u Beogradu Stanislav Vinaver, Boko Tokin, Stanislav Krakov, ili u Parizu, kao to su Duan Matid, Milo Crnjanski, Rastko Petrovid. Saradnja je meutim kratkotrajna, a raskid je izazvalo objavljivanje Manifesta zenitizma (1921), iji su autori Ljubomir Micid, Ivan Gol i Boko Tokin. Manifest zenitizma pisan u Zagrebu na Balkanu predstavljao je verbalizaciju celokupnog avangardistikog programa, sa krilaticom o preporodu Evrope i golom oveku Barbarogeniju, koji dolazi iz dalekih, mistinih predela jugoistoka.

Svea balkanska krv

Pisci iz Beograda nisu eleli da se ukljue u pokret, ved su eleli da svako zastupa svoju poetiku a ne da uestvuju u grupi. Objavili su estok napad na Micida u kome piu da Micida smatraju izdavaem, a ne voom pokreta, kae Vidosava Golubovid.

Irina Subotid dodaje da je Micid, i pored toga to se ta grupa udaljila, ostao beskompromisan, kritian, i to u svim aspektima od knjievnosti, umetnosti, pozorita, filma. Posebno je bio izraen antagonizam izmeu Micida i Krlee.

Zenit je krenuo sa ekspresionistikim antimilitaristikim idejama jedne duhovne zajednice mladih u celom svetu gde bi bratstvo meu umetnicima pokrenulo novu Evropu, ali sa sveom krvi, onom koja dolazi sa Balkana. To je Barbarogenije. Onaj koji je neiskvaren, koji je doao sa ovih istih prostora i planina, neko ko je imao neto novo da kae i ko de se suprotstaviti onoj staroj iscrpljenoj civilizaciji Evrope koja je pokrenula Prvi svetski rat. Pod balkanizacijom se nije podrazumevalo ono to se danas moda podrazumeva ratna situacija, cepanje ved, naprotiv, ujedinjavanje svih mladih snaga i onih koji su protiv rata, objanjava Irina Subotid.

U Zagrebu je Zenit izlazio redovno do 1923. godine, kada je Stjepan Radid u svom polemikom tekstu napao balkansku koncepciju. Micid se nakon toga seli u Beograd, uz oekivanja da de ga Srbija i Beograd prihvatiti i pie tekst pod nazivom Hvala ti, Srbijo lepa koji u vie navrata koristi kasnije u svojim obraunima sa sredinom u kojoj nije bio omiljen. Vodedi graanski list Politika u meuvremenu proglaava zenitizam mrtvim pokretom.

U aprilu 1924. godine u Muzikoj koli Stankovid u Beogradu Zenit je organizovao meunarodnu izlobu na kojoj su se izmeu ostalih predstavili Vasilij Kandinski, El Lisicki, Laslo Moholj Na, Rober Delone, Aleksandar Arhipenko.Paradigmatinim jugoslovenskim likovnim umetnicima vezanim za zenitizam mogu se smatrati Mihailo S. Petrov (kasnije jedan od osnivaa beogradske Akademije primenjenih umetnosti) i Josip Sajsl ili Jo Klek, kako se potpisivao.

Zenit je uvek tragao za novim, neetabliranim umetnicima. Na jednoj izlobi uoena je slika Jovana Bjelida Borba dana i nodi kao jedna od naih retkih apstraktnih kompozicija. Izlobe Dobrovida, umanovida, Micid otro kritikuje. On potuje likovnost njihovih dela, zna ta je tu novo, ali ne eli da se prikloni nijednom umetniku koji je zvanian.

asopis Zenit je poslednji put objavljen 1927. godine, kada je izaao 43. broj. Njegovoj konanoj sudbini presudio je tekst M. Rasinova koji zenitizam poistoveduje sa marksizmom. Izbegavajudi hapenje, Micid emigrira u Francusku krajem 1926. gde ostaje deset godina. Po povratku u Beograd iveo je na ivici egzistencije sve do smrti.

Svojim izvornim programom i poetikom zenitizam je bio autentian avangardni pokret na ovim prostorima. Od poetka do kraja odlikovala ga je izrazita kritika drutvene i politike situacije, nemilosrdni obraun sa religioznim, graanskim i malograanskim vrednostima. Spajajudi tadanja dva centra Beograd i Zagreb, od poetka je zastupao internacionalno stanovitepo temama i idejama koje je plasirao ali i po mnogobrojnim stranim jezicima na kojima su prilozi bili objavljivani.

Bogati i siromani

Ljubomir Micid bio je linost koja nije odgovarala nijednom ovdanjem sistemu. U predratnim godinama osuivan je za leviarenje, a u vreme komunizma nije bilo poeljan njegov kritiki stav prema institucijama sistema. Takoe su ga pratili glasovi da je srpski nacionalista. Posle Brozove smrti njegovo delo se postepeno rehabilituje, ali ne bez problema.

U Narodnom muzeju u Beogradu , Irina Subotid i Vida Golubovid organizuju 1983. izlobu posvedenu zenitizmu i avangardi dvadesetih godina. Koliina tekstova, uglavnom negativnih, prevazilazi sve do tada objavljene napise o Micidu i njegovom pokretu. Tadanji izvrni sekretar za kulturu CK Srbije Radivoj Cvetidanin objavio je tekst o utaji nacionalizma i srbijanstva. Autorke su prozivane za neukljuivanje odreenih tekstova o Micidu, a pretilo se i zatvaranjem izlobe o emu svedoi i iscrpna bibliografija na kraju knjige. Radivoj Cvetidanin danas je ambasador Srbije u Hrvatskoj i on nije bio prisutan na promociji ove najnovije monografije, 22. septembra u Zagrebu, kae Irina Subotid.

Autorke smatraju da je jedan od povoda za seriju tadanjih napada bio i tekst Velje Abramovida potpisanog kao Velimir Abramik u Knjievnim novinama, u kome autor pie da dok su nadrealisti bili generali, ministri, direktori, urednici, ambasadori i ovom narodu nita nisu ostavili, dotle su zenitisti bedno iveli, a ostavili ogromno blago koje se uva u zaostavtini Narodnog muzeja i Narodne biblioteke u Beogradu.