ORGANIZACIJA RADA U

RAZVIJANJU
MATEMATIČKIH POJMOVA
1. OBLICI VASPITNO-OBRAZOVNIH
AKTIVNOSTI
Vaspitno-obrazovne aktivnosti u vrtiću

 Aktivnost deteta je jedan od osnovnih faktora fizičkog i psihičkog

razvoja.
 Dečija radoznalost je pokretačka snaga svih dečijih aktivnosti.

 Vaspitno-obrazovne aktivnosti treba da motivišu dete na razne

aktivnosti i da podstiču njihov razvoj.
 Sve aktivnosti u vrtiću i programski sadržaji vaspitno-obrazovnih
oblasti odvijaju se tako da budu u skladu sa sposobnostima dece i
podstiču njihov intelektualni razvoj.

 Misao deteta se formira preko ličnog iskustva, interakcijom sa

prirodnom i socijalnom sredinom, praktičnom primenom,
proveravanjem i istraživanjem.
 Igra predstavlja jedan od najvažnijih oblika vaspitno-obrazovne
delatnosti u predškolskim ustanovama.
Oblici vaspitno-obrazovnih aktivnosti

Vaspitno-obrazovne
aktivnosti

Slobodne (samostalne) Usmerene (planske)

Izbor aktivnosti koja će se koristiti zavisi od:

 cilja koji treba postići,
 sadržaja koji treba upoznati i usvojiti,
 didaktičkih sredstava kojim se raspolaže,
 prostora u kome se aktivnost realizuje.
Slobodne aktivnosti

 Veliki stepen slobode, samostalnosti i individualnog pristupa svakog deteta igri,

istraživanju, otkrivanju i sticanju novih iskustva.
 Za koju slobodnu aktivnost će se dete opredeliti zavisi od njegovog interesovanja,
potreba, motiva, doživljaja...
 Mogu da se organizuju: u vrtiću, na izletu, u šetnji, na ulici, u parku i drugim
pogodnim mestima.
 Uloga vaspitača u slobodnim aktivnostima je:
 da upozna individualne sklonosti dece, njihove želje interesovanja i motive;
 da koristi stečeno iskustvo iz slobodnih aktivnosti za organizaciju usmerenih aktivnosti;
 da podstiče interesovanja za različite aktivnosti i time zadovoljava dečiju saznajnu i
intelektualnu radoznalost;
 da matematičke sadržaje iskazuje na diskretan i vešt način;
 u toku aktivnosti da bude aktivan posmatrač, savetodavac i pomagač.
Usmerene aktivnosti

 Usmerene aktivnosti se ostvaruju pod neposrednim rukovodstvom vaspitača.

 Usmerena aktivnost treba da bude planska i sistematska kod ostvarivanja
vaspitno-obrazovnih ciljeva koji su predviđeni planom i programom.
 Ono što je za predškolsku decu usmerena aktivnost, to je za školsku čas.
 U usmerenoj aktivnosti dolazi do izražaja saradnja između vaspitača i dece,
saradnja između dece u grupi, razvija se osećaj pripadnosti grupi.
 Uloga vaspitača je da:
 osmisli formu i sadržaj usmerene aktivnosti;
 stvori takve uslove da sva deca u grupi budu angažovana;
 osmisli aktivnosti tako da u njihovoj realizaciji dođe do izražaja dečija inicijativa, istraživački i
stvaralački duh;
 bude saradnik i partner deci u grupi;
 prati interesovanje i aktivnosti svakog deteta ponaosob...
Usmerene aktivnosti

 Organizacija usmerene aktivnosti podrazumeva:

 definisanje sadržaja usmerene aktivnosti;

 određivanje vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka;
 određivanje metoda i oblika rada;
 izbor didaktičkih sredstava i materijala koji će se koristiti;
 određivanje lokacije i vremena održavanja usmerene aktivnosti;
 strukturiranje i artikulacija usmerene aktivnosti (uvodni, glavni i
završni deo)
Usmerene aktivnosti

 Zadaci usmerenih aktivnosti moraju biti unapred utvrđeni za svaku aktivnost.

Zadatke delimo na: obrazovne, funkcionalne i vaspitne.
 Obrazovni zadaci obuhvataju zadatke čija realizacija doprinosi formiranju
pojmova kod dece, odnosno, sticanju znanja, umenja i navika. U isticanju ovih
zadataka koristimo reči upoznati, uočiti, razumeti, shvatiti, naučiti, ovladati...
 Funkcionalni zadaci se odnose na sposobnost dece koje treba razvijati u
konkretnoj aktivnosti: razvijanje mišljenje, opažanja, mašte, zaključivanja,
slikovnog i usmenog izražavanja, praktičnih sposobnosti.
 Vaspitni zadaci se ogledaju kroz moralno područje i estetsko područje. Moralno
područje podrazumeva istrajnost, upornost, strpljenje, urednost, druželjubivost,
toleranciju, navike za život u kolektivu. Estetsko područje podrazumeva osećaj za
lepo, za harmoniju, za simetriju...
Usmerene aktivnosti

 Struktura usmerene aktivnosti: uvodni, glavni i završni deo.

 Uvodni deo ima za cilj da privuče pažnju dece i usmeri je na sadržaj koji će se obraditi u
glavnom delu usmerene aktivnosti. Uvodni deo predstavlja motivacionu i psihološku
pripremu dece za susretanje sa novim matematičkim pojmovima, situacijama i
problemima.
 U glavnom delu ističe se cilj aktivnosti, odnosno pojam koji se obrađuje. Vaspitač
usmerava decu na aktivno učešće u objašnjavanju određenih situacija, odgovaranju na
postavljena pitanja, izvođenju zaključaka, rešavanju problema...
 Završni deo ima za cilj verifikaciju, sistemtizaciju i integraciju znanja. Vaspitač pravi uvid
u kojoj meri su deca ovladala pojmom, otklanja uočene slabosti, vrši se sistematizacija
stečenih znanja i njihova primena. To se najčešće realizuje pomoću radnih listova (u
kojima deca nešto crtaju, boje, povezuju, docrtavaju, precrtavaju izdvajaju...),
odgovarajućom didaktičkom igrom i sličnim aktivnostima.
2. OSNOVNI METODIČKI PRINCIPI
Osnovni metodički principi

Načelna pravila u organizovanju aktivnosti da bi se postigli

optimalni rezultati u realizaciji ciljeva i zadataka u oblasti razvijanja
matematičkih pojmova.
 Usklađuju aktivnosti sa vaspitno-obrazovnim ciljevima.
 Primenjuju se u svim fazama VO rada.
 Ne mogu zameniti stvaralački rad već imaju funkciju orijentacije.
 Značajan stepen uopštenosti.
 Ne postoji opšta saglasnost o broju i klasifikaciji (zavisi od ideologije i vremenske
epohe).
 Nema hijerarhijskog odnosa.
 Čine jednu celinu, međusobno su povezani i uslovljeni.
 Ne postoji univerzalni princip.
 Jedino sistematična i povezana primena svih metodičkih principa obezbeđuje
dobre rezultate u ostvarivanju ciljeva i zadataka u oblasti razvijanja početnih
matematičkih pojmova.
Osnovni metodički principi

Princip očiglednosti Princip zabave i

zadovoljstva
Princip naučnosti
  Princip trajnosti
  znanja
Princip aktivnosti,
samostalnosti i   Princip korelacije
individualnosti programskih sadržaja
 
Princip postupnosti Princip odmerenosti
i sistematičnosti sadržaja prema uzrastu
Princip očiglednosti

Princip očiglednosti zahteva da se formiranje i razvijanje PMP kod

dece predškolskog uzrasta zasniva na čulnom opažanju i ranije
stečenom iskustvu.
 Aktivan kontakt dece sa konkretnim predmetnim pojavama i karakteristikama
izučavanog pojma.
 Što potpunije opažanje (brojni i raznovrsni primeri).
 Usmeravati decu na bitne karakteristike.
 Shvatiti očiglednost kao sredstvo a ne kao cilj (da primeri budu funkcionalni).
 Preterana primena direktne očiglednosti zadržava saznajni proces dece na
perceptivnom nivou i time usporava pojmovno mišljenje.
 Pri upotrebi očiglednih sredstava treba voditi računa da deca ne poistovete
modele i crteže sa samim matematičkim pojmovima.
 Princip naučne usmerenosti

Princip naučne usmerenosti zahteva uvođenje pojmova i sadržaja koji

su bazirani na nučno utvrđenim teorijama.

 Matematičke sadržaje pojednostaviti, ali bez pravljenja materijalnih grešaka.

 Princip naučnosti se ne odnosi samo na sadržaje već i na usavršavanje savremenih
metoda i oblika rada.
 Vaspitač mora biti matematički i metodički obrazovan.
Princip naučne usmerenosti

Princip naučnosti se ostvaruje kroz određene zahteve:

 Deci se pružaju naučna, proverena i činjenički potkrepljena znanja.

 VO aktivnosti mogu izvoditi samo stručnjaci koji su za to osposobljeni;
 Načelo metodološke adekvatnosti obavezuje vaspitača da se u skladu sa
konkretnom aktivnošću koriste naučna gledišta.
 Aktivnost se temelji na istraživačkom uviđanju i dokazanim postupcima;
 Razvijati kod dece postupke logičkog zaključivanja.
Princip naučne usmerenosti

Primeri narušenosti principa naučne usmerenosti

1. Poistovećivanje različitih matematičkih pojmova:

 kvadrat i kocka,
 kvadrat i kvadar,
 kružno i loptasto,
 ugao i rogalj,
 stranice i strane,
 duž i prava,
 jednaki skupovi i jednakobrojni skupovi,
 masa i težina.
Princip naučne usmerenosti

Primeri narušenosti principa naučne usmerenosti

2. Zamena računskih operacija skupovnim operacijama:

Princip naučne usmerenosti

3 2 1
Princip aktivnosti, samostalnosti i
individualnosti

Princip aktivnosti, samostalnosti i individualnosti podrazumeva da

deca pod rukovodstvom vaspitača, shodno svojim sposobnostima,
sama, sopstvenim misaonim aktivnostima shvate, razumeju i usvoje
matematičke sadržaje koji treba da postanu njihova trajna svojina.
 Vaspitač treba dobro da poznaje decu jer se ona međusobno razlikuju po svojim
sposobnostima i motivima.
 Tradicionalan pristup je usmeren prema prosečnom detetu.
 Maksimalno pobuditi dečiju aktivnost u formiranju matematičkih pojmova.
 Pružiti svakom detetu šansu da samostalno, na osnovu svojih individualnih
mogućnosti i interesovanja, učestvuje u saznajnom procesu.
 Pitanja da budu podsticajna na razmišljanje.
 Glavni cilj individualizacije je naučiti decu učenju, formirati kod njih pozitivnu
motivaciju za učenje i osloboditi potencijalne sposobnosti svakog pojedinog
deteta.
Princip postupnosti i sistematičnosti

Princip postupnosti i sistematičnosti podrazumeva da se

matematička znanja stiču postepeno i svako novo znanje mora se
logički nadovezati na odgovarajuća prethodna znanja i iskustva.
 Matematička znanja se nadovezuju i obrazuju sistematične i povezane celine.
 Ne prelaziti na usvajanje novih pojmova dok se ne ovlada prethodnim.
 Proces razvijanja matematičkih pojmova usmeriti tako da:
poznato nepoznato
jednostavno složeno

lakše teže
bliže dalje
konkretno apstraktno
Princip postupnosti i sistematičnosti

Primeri:
 Formiranje pojma prirodnog broja
1) grupisanje i klasifikacija predmeta;
2) pojam skupa i upoređivanje skupova;
3) jednakobrojni skupovi;
4) broj kao osobina svih jednakobrojnih skupova.

 Redosled usvajanja geometrijskih figura

 Princip odmerenosti sadržaja prema
uzrastu

Princip odmerenosti zahteva da se planiranje i realizacija vaspitno-

obrazovnih aktivnosti vrši u skladu sa dečijim uzrastom.

 Globalno je određen planom i programom vaspitno-obrazovnog rada.

 U razvijanju matematičkih pojmova ide se do određenog nivoa u zavisnosti od
uzrasnih i individualnih karakteristika, a zatim se nivo podiže sa uzrastom dece.
 Previše teški zadaci vode gubljenju interesovanja i samopuzdanja.
 Previše laki takođe dovode do nezainteresovanosti, nisu podsticajni i nemaju
razvojni značaj.
 U značajnoj je korelaciji sa principom postupnosti i individualnosti.
Princip korelacije programskih sadržaja

Princip korelacije programskih sadržaja zahteva da se matematičko

znanje izgrađuje povezivanjem matematičkih pojmova u jedan
neprotivurečan, jedinstven logički sistem.

 Korelacija sadržaja u samoj matematici.

Npr. pojam skupa – pojam broja.
 Korelacija sa ostalim sadržajima u okviru VOR-a.
Npr. zanimljiva i maštovita priča ili pesma, učenje u prirodi, neka fizička
aktivnost, pevanje praćeno muzičkim instrumentom ili igrom.
Princip trajnosti znanja

Princip trajnosti znanja nalaže takve postupke i organizaciju

aktivnosti da kod dece usvojeni pojmovi ostaju trajno u njihovoj
memoriji radi daljeg povezivanja sa novim sadržajima.
Bitan uslov za trajnost znanja je da se formirani pojmovi međusobno povezuju,
sistematizuju i da se često ponavljaju i "koriste".

U svakom ponavljanju teme treba produbljivati stečena znanja, otkrivati nove

odnose, sličnosti, razlike i vršiti primenu pojmova koji se pri toj aktivnosti razvijaju.

 Aktivno i svesno učenje.

 Korišćenje većeg broja misaonih operacija.
 Povezivanje novog i starog.
 Razmatranje istih tema sa različitih aspekata.
Princip zabave i zadovoljstva

Princip zabave i zadovoljstva podrazumeva struktuiranje, organizaciju

i realizaciju matematičkih aktivnosti tako da one budu zanimljive i
zabavne za decu, da izazivaju radoznalost i želju za saznanjem, da
budu dobrovoljne i da im pruže zadovoljstvo i mogućnost slobodnog
izražavanja emocija.
 Učenje kroz igru
 Matematičko didaktičke igre
 Dobrovoljnost, radoznalost
 Izbegavati primere koji izazivaju negativne emocije.
Loš primer: mama je pojela 4 kolača, a dete 2.
 Takmičarski duh