Kompetencije vaspitaa u funkciji

razvoja deje kreativnosti

STUDENTI:
DEJAN POPOV SPPP 19/2015
ELDENA STANI SPPP 35/2015

MENTOR:
DR ALEKSANDAR STOJANOVI

KOMPETENCIJE

Re kompetentan (lat. competens) znai nadlean,

merodavan, formalno ili stvarno osposobljen-kvalifikovan
za neki posao; re kompetencija (lat. competentia) ima
znaenje merodavnosti, sposobnosti, takmienja vie lica
za neko mesto. Kompetencija se definie i kao zadovoljene
nekog standarda postignua.

Kompetentnost se odreuje kao sposobnost za uspeno

afirmisanje pojedinca u socijalnom ivotu.

U irem smislu, pedagoke kompetencije podrazumevaju

poznavanje celokupnog vaspitno-obrazovnog procesa, a
u uem smislu, pedagoke kompetencije se odnose na
vaspitni stil.

KREATIVNOST

Kreativnost se najee razmatra u kontekstu darovitosti

i talenta, tako to se darovitost, talenat i kreativnost
pripisuju osobama, ponaanjima ili proizvodima
(produktima).
U mnogim strunim krugovima
prihvaena je definicija po kojoj
kreativnost predstavlja kompleks
psihikih osobina koje u povoljnim
uslovima dovode do pojave novih
vrednosnih proizvoda.

Uloga vaspitaa u razvijanju kreativnosti kod dece jeste

pre svega u stimulisanju pozitivnih emocija, razvijanju
oseajnosti i mate, razvijanju estetskih normi.

Nema sumnje da je razdoblje ranog detinjstva

najbogatije kreativnim potencijalima. Zato ga uz
pomo vaspitanja treba iskoristiti na svaki nain koji
se moe zamisliti.

Umesto da sudimo i vrednujemo, treba da podrimo!

Ono za ta se dete interesuje datog trenutka, u razumnoj
koliini koja nee preopteretiti dete (tako da to to ga je
zainteresovalo ne postane teka obaveza).

KOMPETENCIJE VASPITAA U FUNKCIJI

RAZVOJA DEJE KREATIVNOSTI

Obrazovanje za akcionu kompetentnost podrazumeva

istovremeni
razvoj
intrapersonalnih
vetina
(samokompetencije) i interpersonalnih vetina (socijalne
kompetencije) i ostvaruje se u okviru sledeih
orijentacija: orijentacija ka reavanju problema, ka
sporazumevanju, ka kooperaciji, ka delotvornosti, ka
samorganizaciji i kao celovitosti to ini obrise modela
akcione kompetentnosti i emu bi svakako doprinos
trebala dati i pedagoka praksa.

Kao neophodne samokompetencijae da bi se pojedinac

mogao ostvariti u individualnom i socijalnom ivotu i koje
se istovremeno smatraju kriterijumima za usmeravanje
njegove kompetentnosti, izdvajaju se:
Autonomnost
Tolerantnost
Participativnost
Otvorenost
Fleksibilnost
Samokompetencija bi tako u sebi imala oba aspekta,
individualni i socijalni, jer razvoj, shvaen kao doivotni
proces tee unutar procesa socijalizacije, kao i razvoj
individualnog i drutvenog bia oveka.

Kao esto isticana svojstva ove samokompetencije

izdvajamo:
Spremnost za nova iskustva i ideje, otvorenost uma i
kognitivna fleksibilnost,
Nezavisnost i autonomnost u odnosima sa tradicionalnim
izvorima uticaja,
Jasan oseaj line efikasnosti u vlastitom i socijalnom
okruenju,
Informisanost i participativnost.

KOMUNIKACIJSKE (JEZIKE)
KOMPETENCIJE VASPITAA

Moe se rei da komunikacija predstavlja sutinu

vaspitnog rada, pa iz toga proizilazi i potreba za
razvijanjem i usavravanjem sposobnosti verbalne i
neverbalne komunikacije vaspitaa.

Priroda njihove profesije je usmerena na slanje poruka

-oni skoro u svim vaspitno-obrazovnim situacijama alju
informacije i poruke u vidu instrukcija, usmeravanja,
organizovanja, podsticanja, proveravanja, analiziranja.

Pripremanje vaspitaa za budui poziv podrazumeva

razvijanje svesti kod njih da je potreban balans izmeu
verbalne, neverbalne i posredne komunikacije.

Uspenost komuniciranja zavisi od uspenosti uklanjanja

barijera u komunikaciji. Da bi bili sposobni za to,
vaspitai moraju dobro poznavati mentalni sklop,
predznanja, motive vaspitanika sa kojima komuniciraju u
vaspitno-obrazovnom radu.

Unapreivanjem komunikativnih sposobnosti vaspitaa

doprinosi se da oni, osim sa decom, uspeno
komuniciraju i sa njihovim roditeljima, kolegama i
lokalnom zajednicom.

Dijalog se smatra idealom ljudske komunikacije i

garantom uspenog vaspitanja.

JEDNODIMENZIONALNE I
VIEDIMENZIONALNE KOMPETENCIJE
VASPITAA

Pedagozi koji se bave ciljem vaspitanja i obrazovanja

insistiraju na prevazilaenju jednodimenzionalnih
kompetencija obrazovanja, koje se zasnivaju na znanju,
jer ono ograniava ideju o potpuno razvijenoj osobi.

Vaspitaka kompetencija je viedimenzijalna pojava, jer

je posredi veoma sloeno podruje delovanja. Osnovne
dimenzije su: pedagoka i struna.

Vaspita ispoljava sledee kompetencije u neposrednom

radu sa decom:
1. Line kompetencije
2. Strune kompetencije
3. Socijalne kompetencije
4. Akcijske kompetencije
5. Razvojne kompetencije

REFLEKSIVNE I SAMOREFLEKSIVNE
KOMPETENCIJE VASPITAA

Refleksivne

kompetencije su neophodne za
razumevanje i reorganizovanje naina na koji
vaspitai razmiljaju o procesu vaspitanja i
obrazovanja, to je preduslov za promene
njihovog ponaanja i naina rada.

Od

vaspitaa se oekuje da budu refleksivni

praktiari kojima evaluacija treba da bude
sastavni deo svakodnevne prakse.

PRAKTINE KOMPETENCIJE
VASPITAA

Od vaspitaa se oekuje da stekne znanje u akciji, znanje

koje se manifestvuje u naim inteligentnim aktivnostima
u kojima se razmiljanje o akciji dogaa u toku ili posle
ostvarene akcije, tj. akcija prethodi razmiljanju.

Oduvek se vea panja posveivala sticanju teorijskog

znanja, nego sticanju praktine kompetencije, jer se
smatralo da je pitanje vaspitno-obrazovne prakse, pre
svega, primena teorije.

Sticanje pedagoke kompetencije je osnova za

istraivanje, razvijanje i graenje kurikuluma,
kao i za ostavarivanje stvaralake (ekspertne)
kompetencije vaspitaa. Sve ovo se smatra
uslovom za profesionalizaciju vaspitake struke.

HVALA NA PANJI!

Eldena Stani ,
Dejan Popov
Eldena Stani