Filozofski fakultet Beograd

Odeljenje
Nivo studija
kurs

MOJE KOMUNIKACIJSKE KOMPETENCIJE

SAMOPROCENA
Izvetaj o praktinoj aktivnosti

Ime nastavnika Ime studenta

Beograd, maj, 2017.

 Uvod

U ovom radu govorie se o komunikaciji, vetinama komunikacije, odnosno

komunikacijskim kompetencijama i znaaju posedovanja istih, sa akcentom na podruje rada
pedagoga.
Prema Mandiu (2003) komunikacija podrazumeva razmenu poruka izmeu najmanje
dve osobe. Uvek je svrhovita i odvija se uvek u kontekstu. A odreeni kontekst utie na sadraj i
tok razmene.
Radi jasnog pozicioniranja pojma pedagoke komunikacije, pristupiemo definisanju
pojma komunikacije i izvriti klasifikaciju vrsta komunikacije s obzirom na funkciju koju ona
ima u ivotu drutva. Komunikacija je re, leksema koja vodi poreklo od latinske rei
communicare, to izmeu ostalog znai: saoptavati, optiti. To je proces kojim se neto ini
zajedniki, meusobno povezivanje u zajednicu i saobraanje ljudi meu sobom (Pedagoki
leksikon, 1996).
U odnosu na to ko uestvuje u komunikaciji tj. ko sa kim komunicira, moemo
razlikovati: 1) intrapersonalnu komunikaciju; 2) interpersonalnu komunikaciju; 3) komunikaciju
posredstvom IK tehnologija; 4) komunikaciju putem masmedija; 5) metakomunikaciju.
U odnosu na broj uesnika, komunikacija moe biti: 1) dijadika komunikacija izmeu
dve osobe; 2) komunikacija u manjoj grupi (obino 3-12 osoba); 3) komunikacija u velikoj grupi;
4) masovna komunikacija.
Kada je re o situaciji i nainu na koji se odvija, komunikacija moe biti: 1) spontana i
neformalna ili organizovana i formalna; 2) privatna ili javna; 3) ekspresivna ili funcionalna; 4)
intimna ili distancirana; 5) otvorena ili ritualna.
Komunikacija u odnosu na sredstva izraavanja i smer odvijanja moe biti: 1) verbalna
(govorna ili pisana) i neverbalna; 2) jednosmerna ili dvosmerna (Mandi, 2003).
Komuniciranje ukljuuje najmanje dve osobe, koje jedna na drugu utiu u najednakoj
meri. Ljudi komuniciraju jedni s drugima a ne jedni drugima. Danas se komunikacija smatra
aktivnou ( najmanje 2 osobe) u kojoj ni jedan in i ni jedna izjava nemaju znaenje mimo
interpretacije ukljuenih osoba. Komunikacija se dogodila i onda kada nije bila uspena. Bez
obzira na postignuti ishod komunakacije, razmena odreenih poruka se ipak dogodila, dakle bilo
je komunikacije. Pored toga, komuniciranje ukljuuje upotrebu simbola. Sve nae misli, gestovi i
oseaji sadre simbole. to su znaenja tih simbola ujednaenija to je komunikacija laka. Na
primer, ako u komuniciranju sa svojim prijateljem koristite pojam lud u pozitivnom smislu,
odnosno kao sinonim za otkaen, veseo i ako on to tako razume nee doi do nikakvog
pogrenog razumevanja. Ali, ako je suprotno, mogao bi se jako uvrediti na tu klasifikaciju.
Moe se rei da je komunikacija uspena ako je: 1) uinkovita ostvaruje ciljeve osoba
koje komuniciraju. Komunikatori su sposobni razumeti, objasniti i predvideti dogaaje u
komunikacijskoj situaciji, ponaati se skladno svom razumevanju i namerama; 2) prikladna ne
kri pravila, oekivanja ili norme konteksta. Komunikatori se usmeravaju na druge osobe s
kojima komuniciraju, pokazuju zanimanje za vrednost i standarde drugih, uvaavaju u odreenoj
meri interese drugih.
Osnovne komunikacijske vetine ine: 1) kognitivne vetine empatija, odnosno
sposobnost razumevanja oseaja druge osobe (Bratani, 1990) i pritom zadravanja vlastitog
stava, zauzimanje drutvenih perspektiva, kognitivna kompleksnost, osetljivost za standarde
odnosa, poznavanje situacije, samopraenje (Goleman,2000); 2) bihevioralne vetine
ukljuenost u interakciju, upravljanje interakcijom, fleksibilnost ponaanja, sluanje, drutveni
rad.
Komunikacija u ivotu drutva ispunjava niz najvanijih funkcija. Po klasifikaciji koju je
izvrio ruski teoretiar Lihaev, meu tim funkcijama su: 1) komunikativna ostvarenje
povezanosti ljudi; 2) informativna doprinos duhovnom bogaenju ljudi znanjima, umenjima i
vetinama; 3) psihoterapeutska davanje mogunosti jednima, obdarenim i pripremljenim
individuama da izvre na druge individue isceliteljski uticaj; 4) pedagoka sticanje znanja,
organizacija rada i odnosa dece i omladine; 5) hedonistika uvoenje oveka procesom
komunikacije u stanje duhovnog zadovoljstva, uivanja; 6) moralno-estetska smirivanje
uzbuene savesti oveka, zadovoljenje duha humanim postupcima, doivljavanje oseanja
lepote; 7) religiozna obezbeenje kolektivnog i individualnog uzajamnog odnosa sa Bogom na
osnovama neograniene vere u besmrtnost, nade za spasenje i potrebe ljubavi prema blinjem
(Lihaev, 2000:237).
Kao kljuni faktori komunikacijske kompetentnosti navode se: 1) organske predispozicije
(anatomsko fizioloka i neuroloka zrelost nervnog sistema, organa vida, sluha i govora i
motorike); 2) psiholoke predispozicije: kognitivne (panja, pamenje, inteligencije); voljne
(tenja da se uestvuje u komunikaciji, potreba za razumevanjem); karakteristike linosti
(empatija, emocionalna uravnoteenost, socijabilnost); 3) znanje jezika; 4) socijalne i
komunikacijske kompetencije: percepcija i procena situacije, procena sagovornika, tumaenje
znaenja neverbalnih poruka, strategije u komunikaciji, koncipiranje i kontrola verbalnih i
neverbalnih poruka u komunikaciji; 5) poznavanje kulture: poznavanje vrednosti, obiaja,
stavova neke sredine; poznavanje socijalne strukture, svest o uobiajenim nainima prenoenja
poruka u odreenoj kulturi (Radoman, 2003).

Opis sopstvenih komunikacijskih kompetencija

Ljudi komuniciraju iz mnotva razliitih razloga. Svaki oblik komuniciranja i stupanja u

komunikaciju za sobom vuku neki razlog. Taj razlog tako postaje pokreta svake komunikacije, i
od njega zavisi u kom e se smeru odvijati komunikacija. Smatram da se nikada ne moe
apsolutno predvideti kakvo e biti nae komuniciranje, odnosno kakve emo rezultate imati, jer
bez obzira kako smo nekada neto rekli i to pod tim mislili ono ne mora uvek biti tako
shvaeno. U sutini, mislim da svaki oblik komunikacije predstavlja izgradnju izvesnih
meuljudskih odnosa. Komunikacija je obino obostrana. Svaka komunikacija licem u lice je
obostrana komunikacija. ak i kada sagovornik, osoba sa kojom komuniciramo ili pokuavamo
da uspostavimo komunikaciju, ne eli da verbalno odgovori na poruke koje aljemo, ona opet,
gestikulacijom ili mimikom lica, alje neku poruku, dakle ipak komunicira. Komunikacija je
sastavni deo ivota svih nas, i od kvaliteta komunikacionih vetina zavisi i sam kvalitet ivota
pojedinca.
Smatram da se najbolje snalazim u dijadikoj komunikaciji, odnosno komunikaciji licem
u lice sa sagovornikom. Preferiram da to bude verbalni oblik komunikacije, spontana,
neformalna komunikacija, i dvosmerna. Mislim da je najproduktivniji oblik komunikacije licem
u lice sa sagovornikom, jer na taj nain ne moe doi do dvosmislenih poruka, odnosno do
pogrenog shvatanja poruka koje se ele preneti. Posmatranjem sagovornika, njegove
gestikulacije, mimimke, moemo videti da li on odobrava ono o emu govorimo, da li se slae sa
nama ili negira. U tom sluaju moemo da reagujemo, da pojasnimo svoje miljenje i svoje
stavove ukoliko procenimo da sagovornik ne shvata ono o emu govorimo na pravi nain.
Mislim da je neverbalna komunikacija u nekim sluajevima vanija od verbalne, jer kroz ovaj
oblik komunikacije saznajemo o trenutnom stanju, raspoloenju i emocijama sagovornika.
Trudim se da uspostavljam uvek dvosmernu komunikaciju, da dozvolim i ostavim prostor
sagovorniku da dopuni moje izlaganje, i iznese svoje miljenje. Smatram sebe empatinom
osobom, koja ume da se stavi na mesto druge osobe i da je razume, i umem da prepoznam
emocije kod sagovornika, to smatram veoma vanim faktorom procesa komunikacije. Pored
toga, trudim se da aktivno sluam sagovornika, da sam skoncentrisana i da pratim ono o emu
govori, uz znatan stepen interesovanja. Trudim se i da razumem sagovornika, pa ako mi neto
nije jasno, zatraim da mi ponovi ili postavljam pitanja kako bih bolje shvatila sutinu izlaganja.
U komunikaciji esto koristim pozitivne ja poruke. Nastojim da sagovorniku objasnim kako se
ja oseam zbog odreene situacije, odnosno kako odreena situacija utie na moje emocije,
tj.moje emocionalno stanje.
Sa aspekta pedagoga, smatram veoma vanim da komunikacija bude pre svega
profesionalna, jer takva komunikacija doprinosi izgradnji kvalitetnih meuljudskih odnosa, koji
su za ovaj posao najvaniji. Mislim da pedagog u svojoj profesionalnoj komunikaciji uvek treba
da nastupa sa pozicije pedagokog diskursa, imajui u vidu svoju funkciju i uloge koje obavlja u
obrazovnoj ustanovi. To znai da treba da polazi od svojih profesionalnih uverenja i vrednosti,
sistema znanja i znaenja o deci, uenju, funkciji i procesu vaspitanja i obrazovanja, ulozi
vaspitaa/nastavnika/ pedagoga. Pored toga, vano je da koristi jezik zasien strunim
terminima (kao to su: podsticanje uenja i razvoja, kreiranje obrazovne sredine, vaspitna praksa,
kreiranje znaenja, partnerstvo sa porodicom, refleksivna praksa, graenje kvaliteta...) i da bude
spreman na preispitivanje njihovog znaenja. Naravno, pored toga, vano je i da celokupni
profesionalni diskurs kombinuje da optim pravilima dobre komunikacije. S obzirom da se bavi
vaspitno-obrazovnim radom, vano je da ima dobar pristup svim uesnicima vaspitno-
obrazovnog procesa, a komunikacione kompetencije su osnovno sredstvo za postizanje ovog
cilja.
 Osvrt

Veoma je vano imati uvid, odnosno proceniti sopstvene komunikacione vetine, kako bi
se one mogle razvijati i nadograivati. Ovaj je kurs svakako doprineo pre svega definisanju
pojma komunikacija, a zatim i sagledavanju vrsta i oblika komunikacije, fakora komunikacione
kompetentnosti, prepoznavanju i ispoljavanju emocija i empatije u komunikaciji, upoznavanju
oblika pasivnog i aktivnog sluanja, kao i slanja ja i ti poruka u procesu komunikacije.
Takoe, kroz ovaj kurs, upoznali smo se i sa funkcijama profesionalne komunikacije pedagoga.
Iako ve posedujem odreene komponente profesionalne komunikacije, koja je za na
posao, posao pedagoga, veoma bitna komponenta u radu, smatram da je neophodno jo dosta
toga usavriti i razviti. Treba poraditi na razvijanju samopouzdanja, to e se, u mom sluaju,
ispoljiti glasnijim i sigurnijim govorom u komuniciranju. Smatram da mi je neophodno da
nauim da konstruktivno reagujem u susretu sa negativnim emocijama sagovornika. U
budunosti mi je vano i da ovladam strunim terminima, podstiem asertivno ponaanje, i
nauim da se bolje organizujem i izgradim kvalitetniju profesionalnu komunikaciju i u veim
grupama.
 Koriena literatura

Bratani, M. (1990). Mikropedagogija: Interakcijsko-komunikacijski aspekt

odgoja, kolska knjiga, Zagreb.

Goleman, (2000), prema: Mitrovi, M. (2016), Interni materijal sa kursa

profesionalne vetine.

Lihv, B. . (2000). Pdggik. skv: Kurs lkci.

Mandi, T. (2003). Komunikologija: Psihologija komunikacije, Beograd.

Mitrovi, M. (2016), Interni materijal sa kursa profesionalne vetine.

Pedagoki leksikon (1996). Pedagoki leksikon. Beograd: Zavod za udbenike i

nastavna sredstva.

Radoman, (2003), prema: Mitrovi, M. (2016), Interni materijal sa kursa

profesionalne vetine.