1.

DUALIZAM OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Obrazovanje je proces duhovnong formiranja oveka, njegove linosti, kultivisanje njegove samosvesti i
drutvene svesti. Obrazovanje je rezultat tog nikad zavrenog procesa. Ono nije samo sticanje i posed informacija,
katalogizacija injenica i pasivnog znanja, ved je to sistem saznanja koji kao motiviudi inilac utie na ovekovo
shvatanje sveta, njegovih teorijskih, politikih stavova i uverenja.
Za svaku raspravu o obrazovanju, po miljenju Maksa elera potreban je jasan uvid u tri problemska kruga. Prvo:
ta je sutina obrazovanja? Drugo: kako nastaje obrazovanje? Trede: kakve vrste i oblici znanja uslovljavaju i odeuju
proces kojim od oveka nastaje obrazovno bide.
U Oksfordskom reniku, obrazonje je definisano kao proces podizanja (mladih osoba); to je sistematsko
obuavanje, kolovanje i uvebavanje mladih (i odraslih) kao priprema za ivotni posao; ono je kultura ili razvoj
sposobnosti, formiranje karaktera.
Obrazovanje je uvek potrebno razmatrati u vezi sa ciljevima i funkcijama koje ima u odreenom globalnom
drutvu.
Obrazovanje je sastavni deo procesa odravanja postojedih, proizvodnih (ili optije drutvenih) odnosa.
Ono je bitan medij tradicionalnog posredovanja epohalno priznatih vrednosti.
Obrazovanje je nuan preduslov stvaranja celovite linosti bez koje nema bitno novog drutva.
Uen ovek bi mogao da bude vie upuden u jednu nego drugu oblast. Meutim, da bi se nazvao obrazovanim, on mora,
bar donekle, da poznaje razne discipline. Negde usput, izgubilo se slaganje o tome ta oveka ini obrazovanim. Jedan od
razloga je bilo ogromno povedanje sveukupnog obrazovanja.
U irem smislu rei, obrazovanje oznaava sektor drutva zaduen za to da se novi narataj kroz kolovanje i vankolsko
sticanje znanja integriu u svet odraslih, a u uem zakonsku obavezu kolovanja unutar obrazovanog sistema koja se
zavrava punoletstvom. Obrazovanje treba da stvori preduslove za usavravanje (doivotno uenje) kao i za odgovorno
ukljuivanje u drutvo i kulturu.
Pojam obrazovanja, po nekim odredbama, predstavlja proces prenoenja znanja i vetina koje su od neposrednog
znaaja za vrenje najznaajnijih drutvenih uloga (radnih i profesionalnih), ali u sklopu prenoenja kulturnog naslea u
celini (vrednosti, verovanja, pravila itd.).
Obrazovanje obuhvata skup metoda kojima drutvo pokuava da usmerava ili ubrzava proces uenja. Definicija iz
poznatog Donsonovog renika obrazovanje povezuje sa formiranjem naravi u mladosti i nainom podizanja omladine,
stvaranjem navika i stavova.
Cilj obrazovanja je razvijanje znanja, moralnih vrednosti i shvatanja koja se zahtevaju u svim podrujima ivota,
pre nego znanja i vetina vezanih za ograniena polja aktivnosti. Svrha obrazovanja je da mladim ljudima i odraslima
obezbedi neophodne uslove za razvijanje shvatanja tradicije i ideja koje utiu na drutvo u kojem ive, za razumevanje
svoje i drugih kulutra i prirodnih zakona, i za sticanje lingvistikih i drugih vetina koje stoje u osnovi uenja, linog
razvoja, stvaralatva i komunikacije.
Mnogi istraivai zapaaju da se obrazovanje najede pogreno izjednaava sa kolskim obrazovanjem
(formalnim obrazovanjem); na taj nain se ini zavisnim od svedoanstava. Naprotiv, danas se u pedagogiji obrazovanje
shvata kao lini proces i uzima se u smislu obrazovanja samog sebe, koje mogu potpomodi i ubrzati kola i raznovrsne
spoljne okolnosti.
Obrazovanje je uvek obrazovanje linosti, a ne odvojeno razvijanje pojedinane njene sposobnosti i sklonosti.
Ono ima, pre svega, emancipatorsku funkciju i svako svoenje na ogoljene vrednosti ima dalekosene posledice sa
kontraproduktvinim, negativnim uincima.

Obrazovanje je ui pojam od vaspitanja i na neki nain mu je podreeno. Vaspitanje je samo drugi pojam za
nastajanje ljudskosti; nije sredstvo za ivot, nego je identino sa samim zbivanjem ivota koji je plodonosan i po sebi
znaajan, jedina konana vrednost koja se moe navesti jeste sam proces ivota.
Vasptianje je primaran proces, a ciljevi su mu usmereni na idejnost i etiku. Osnovna svrha vaspitanja je da
pomogne mladim kako bi u svim svojim postupcima razvijali duhovnost. Razliite funkicje vaspitanja i obrazovanja
ogledaju se i u tome to se posebni vaspitni zadaci fiziki, intelektualni i estetski stavljaju u kompetenciju obrazovanja.
Vaspitanju u obrazovanju zajedniko je to to se odlikuju aktivnim odnosom prema osmiljavanju i vrednovanju, prema
kultiviranju raznovrsnih potreba i interesa, prema izgraivanju linih kriterija...
Osnovna funkcija vaspitanja je, po Dirkemu, prenoenje normi i vrednosti odreenog drutva, koje moe da
opstane samo ako izmeu njegovih lanova postoji homogenost. Dirkemovo stanovite je funkcionalistiko; nije
neobino to ovaj autor govori o homogenosti, ravnotei, principu jedinstva i funkcionalnosti obrazovanja. S druge
strane, Dirkem naglaava da bi bez raznolikosti svaka saradnja bila nemoguda: vaspitanje obezbeuje odravanje i
specijalizuje.
Vaspitanje je proces koji obuhvata svesne i usmerene sadraje koje stariji prenose na mlae lanove drutva.
Metodinost i sistematinost bitne su odlike vaspitanja i predstavljaju komunikativnu vezu meu pokoljenjima.
Novi teorijski pristupi posmatraju vaspitanje kao rezultat komunikativnog delovanja (Habermas), pri emu se
naglaavaju konkretni istorijski uslovi koji utiu na formiranje drutvenih odnosa i stvaranje socio-kulturnih vrednosti.
Komunikaciona akcija se posmatra kao pretpostavka i forma svake emancipacije, a zadatak vaspitanja je da individuu
oslobodi od svih oblika spoljanje priguenosti i prinude.

2. ,
,
.
. .
: 1) , ; 2)
; 3) , .
, , .
: , , , .

.

, . ,
.
, ,
, .
.
.
:
,
.
, .
, ,
.
. . ,
. .
. , .
.

 .
, ,
. ;
,, , ,, .
.
.
.

3. OBRAZOVANJE KAO SKRIVENI KURIKULUM

Kurikulum oznaava sistematsku i racionalnu strukturu na osnovu koje se organizuju obrazovni procesi i procesi uenja.
Ovaj pojam se naroito upotrebljavao u amerikoj terminologiji i obuhvatao je sva pitanja nastave i obrazovanja to
predstavlja sadraj evropskog pojma didaktika. Kurikulum je program obrazovanja, nastave i uenja.
Prva funkcija plana i programa je epistemoloka, koja ima veze sa organizovanjem znanja. Plan i program imaju i
menadersku funkciju. Obrazovnim institucijama potrebni su plan i program kako bi se mogle organizovati, kako bi znale
koliko nastavnika da zaposle, kako da isplaniraju dan. Plan i program predstavljaju upravljaki alat.
Ideje koje su potekle iz Amerike ukinule su staro razdvajanje plana i programa, didaktike i metodike. Na taj nain
nastojalo se da se sadraji ovih pojmova podvedu pod novi pojam-kurikulum. Kritiari obrazovnog sistema, pored
slubenog, sve ede upotrebljavaju pojam skrivenog kurikuluma.
Pored akademskog kurikuluma postoji i skup vrednosti, stavova ili naela-skriveni kurikulum-kojeg nastavnici implicitno
prenose uenicima. Veruje se da skriveni kurikulum podupire drutveni nadzor u koli i u drutvu u celini tako to
usmerava ljude da se konformiu i povinuju autoritetu, to ih ui da drutvenu nejednakost smatraju normalnom,
osiguravajudi time kulturnu reprodukciju. Bauls i Gintis dokazali su da kole imaju vanu ulogu u poduavanju tanosti,
disciplini, poslunosti i marljivosti, to su kvaliteti za koje su smatrali da ih radna snaga u kapitalistikom drutvu mora
imati. Prema tom shvatanju, uspeh kole u poduavanju tehnikih vetina i znanja manje je vaan od njenog uspeha u
sprovoenju skrivenog kurikuluma koji se podudara sa disciplinskim merama na poslu. To naelo podudarnosti kritikuje
se na temelju opaanja da mnogi uenici nisu socijalizovani tako da postanu disciplinovani radnici. Otpor se moe
pronadi unutar same kole, jer se uoava da uenike subkulture ne priznaju autoritet kolske vrednosti, to se naroito
primeduje meu onima koji su manje uspeni.
Sajlor i saradnici dele tipove kurikuluma na sledede:
1. socijalni- u kojem je bitno zadovoljiti potrebe drutva i u kojem se naglaava praktino osposobljavanje i
praktini oblici natave
2. tehniki- u kojem je teite na razvoju ljudskih sposobnosti i naglaen je vaspitni deo. Takav kurikulum je esto
skriven. On nije vidljiv u pisanom kurikulumu, ali se sprovodi uticajem koji ini ugled i ponaanje starijih nastavnika i
brojne druge informacije neformalnog karaktera koje student stie u toku studija
3. tehnoloki- teite je na sticanju znanja i vetina, a nastava je organizovana po modulima i insistira se na
integraciji nastave i postizanju telesnih vetina
4. nauni- temelji se na naunim disciplinama i organizovan je preko nastavnih predmeta. Mod je u katedrama, a
napredovanje nastavnika vri se na osnovu naunog uspeha
5. individualistiki- temelji se na individualnom obuavanju i zadovoljava individualne potrebe i interesovanja

Potrebno je praviti razliku izmeu propisanog i sprovedenog kurikuluma. Razvijanje kurikuluma je pokuaj da se
prevazie jaz izmeu teorije i prakse. On predstavlja jednu didaktiko-metodiku koncepciju uenja i prouavanja
vaspitanja i obrazovanja u institucionalnom kontekstu. Ivan Ili kole smatra represivnim ustanovama koje indoktriniraju
uenike, gue kreativnost i matu, namedu konformizam i mirno prihvatanje "interesa modnih".
Po njegovom miljenju, "kola i kolovanje" oznaavaju oblik drutvene brige o mladima, "pakovanje uloga" za
njihov bududi rad.
On analizira skriveni kurikulum koji deluje na slededi nain:
-uenici mogu malo ili nimalo uticati na ono to ue i kako ue. Uenike pouava "autoritarni nastavni reim" a
da bi bili uspeni oni se moraju pokoravati njegovim pravilima. Pravo uenje nije rezultat poduavanja nego direktna i
slobodna ukljuivanja pojedinca u svaki deo procesa uenja
-mod kole da nametne svoje obrasce pakovanja i svoja pravila proistie iz njenog ovladenja da izdaje diplome
za koje se veruje da na tritu rada donose nagrade. Oni koji se pokoravaju pravilima odabrani su za prelaz na vie nivoe
obrazovnog sistema
-uenici izlaze iz obrazovnog sistema sa nizom kvalifikacija koje im daju obrazovanje, vetine i sposobnosti za
odreena zanimanja. Ovakva stanovita Ili odbacuje istiudi da je "uenik kolovan da brka nastavu sa uenjem,
napredovanje pomodu ocena sa kolovanjem, diplomu sa vetinom i znanjem."
Skriveni kurikulum sputava zdrave i produktivne potencijale jer kole i dalje revnosno izvravaju svoje zadatke
koje su im postavile vladajude institucije modi.

4.DRUTVENE PRETPOSTAVKE OBRAZOVANJA

Svako globalno drutvo predstavlja izvesnu organizaciju proizvodnje, drutvenih delatnosti i drutvenih odnosa. Da bi
obavljanje ovih delatnosti funkcionisalo, potrebno je obezbediti sistem komunikacije.
Odnos izmeu globalnog drutva i obrazovanja, izmeu drutvenih grupa i obrazovanja kljuni su problemi savremene
sociologije obrazovanja. To je kontekst koji sainjava obrazovni proces.
Delovanje obrazovanja ne moe se ozbiljno posmatrati izvan odreenog deterministikog spleta drutvenih odnosa.
Drutvo mora preuzeti odgovornost ne samo za ono to se zbiva u njemu nego i za ono to se kao rezultat njegovog
delovanja zbiva u irem drutvenom okruenju. Ono to se zbiva u obrazovanju nije odreeno samim obrazovanjem,
nego i okolnostima u kojima ono deluje.
Drutvo funkcionie pomodu institucija. Ono se razlikuje po osobenim sistemima vrednosti i obrascima koji se uvrduju
pomodu odreenog sistema akcije koju drutvo preduzima i pospeuje. Drutvo se moe definisati kao jedna grupa ljudi
koja deli isti samodovoljan sistem akcije i koja je sposobna da postoji due od ivotnog veka pojedinaca.

-Funkcionalni preduslovi primenjeni na proces obrazovanja:

Drutvo putem obrazovanja treba da uspostavi odnose sa okolinom.

Drutvo treba da obezbedi odgovarajudu diferencijaciju uloga i dunosti.
Drutvo putem obrazovanja mora obezbediti saznanja, iskustva i vrednosne orijentacije.
Putem kulture, obrazovanja i tradicije, drutvo prenosi naslee na svoje lanove.

Interakcija izmeu obrazovanja i drutva mora postojati na makrosociolokom ili mikrosociolokom nivou. Prvi obuhvata
interakciju obrazovanja sa globalnim drutvom, kulturom i drugim podrujima. Promene na nivou mikrosociolokih
struktura obuhvataju male grupe.
Obrazovanje nije u potpunosti odreeno dravom i zahtevima drutva. Naprotiv, institucije, strukture obrazovanja, i
obrazovne inovacije mogu uticati na promene i modifikacije drutva.
Postoje razliiti tipovi podele obrazovanja i drutva. U sociologiji obrazovanja govori se o podeli na statika i dinamika
drutva. U industrijskim drutvima obrazovanje dobija izvesnu autonomiju u odnosu na drutveni sistem.
Obrazovanje je neophodno posmatrati u drutveno-istorijskom kontekstu. Ovaj pristup pokazuje sklonost da
obrazovanje tumai u vezi sa istorijskom epohom, drutvenim sistemom, tipom kulture i aktuelnim dogaajima. Kljuni
pojmovi u ovom pristupu su: nastanak, promena, razvoj, rast, napredak... Ovaj pristup obavezuje autore da se u jednom
momentu prebace u bududnost, da predvide trendove oslanjajudi se na dotadanji tok drutvenih procesa i pravilnosti.
Putem ,,drutvenog ugovora odvija se kontrolisanje drutvenih uticaja. Obrazovanje je usluga koju drutvo prua
pojedincima i oekuju odgovarajudu nadoknadu za uslugu.

5. MOE LI OBRAZOVANJE PROMENITI DRUTVO?

Nau kulturu karakterie prekomerno verovanje u obrazovanje i vaspitanje, na njih se gleda kao na neku novu vrstu
religije koja treba da omogudi ostvarenje vodedih ideala, tavie na njih se gleda kao na spasonosne formule za sve
probleme.
Postoje dva suprotna stanovita o ulozi obrazovanja u drutvu. Prvo je to da je obrazovanje samo sredstvo
reprodukovanja postojede drutvene strukture; ono moe biti reformisano samo ako se reformie drutvo. Suprotno
stanovite kae da je obrazovanje ,,reformator sposoban da oblikuje novi tip drutva - tipian primer su SAD za koje se
istie da je krajem 19.veka sistem visokog obrazovanja bio ,,instrument oblikovanja novog tipa drutva.
Dijalog i interakcija izmeu obrazovanja i drutva nije jednosmeran proces kao to je smatrao Dirkem. Obrazovanje nije u
potpunosti odreeno dravom i zahtevima drutva; naprotiv, institucije, strukture obrazovanja i obrazovne inovacije
mogu uticati na promene drutva.
ezdesetih godina u SAD se pojavio zbornik Obrazovanje, ekonomija i drutvo - primetna je saglasnost da se obrazovanje
javlja kao vaan faktor drutvenih promena i preobraaja. Osnova za takvo stanovite je teorija ,,ljudskih resursa
(ulaganje u obrazovanje je klju ekonomskog, to znai i drutvenog progresa). Po tom stanovitu, obrazovanje postaje
osnovni instrument drutvenih promena. Od samog poetka ove koncepcije se se visoko kotirale u zapadnim politikim
krugovima. Obrazovanje je na taj nain postalo ,,prioritetna zona.
To stanovite je poljuljano sa nastupanjem radikalnog studentskog pokreta koji je zahvatio Veliku Britaniju, Kanadu,
Francusku, Nemaku i SAD. 1977. pojavljuje se knjiga Vlast i ideologija u obrazovanju - obrazovanje ne treba smatrati
snagom koja preobraava drutvo, ono je samo odblesak odreenog drutva koje ga stvara. Istraivanja u kojima su
koridene nove metode pokazala su da ,,od kole ne zavisi mnogo (znanja koja se dobijaju u koli sutinski ne utiu na
nivo prihoda i anse da se postigne ivotni uspeh; i jedno i drugo zavise od poloaja i materijalnog stanja roditelja).
Sedamdesetih godina Altiser poredi kole sa crkvom i zakljuuje: kola ozakonjuje klasnu funkciju ideologije a time i
drutva u celini. Oni koji obrazuju prihvataju i ire ideologiju vladajude klase.
Krajem sedamdesetih godina Pjer Burdije objavljuje knjigu Reprodukcija u obrazovanju u kojoj dokazuje da struktura
sistema obrazovanja i pedagoki procesi koji iz nje proistiu u potpunosti obezbeuju reprodukciju postojedih klasa i
grupa. Burdije ubedljivo dokazuje da se u postojedim drutvenim odnosima u sistemu obrazovanja nita ne menja.
Sva navedena istraivanja pokazala su da u krajnjoj instanci obrazovanje ne predstavlja snagu koja je sposobna da
izazove drutvene promene.

Poetkom osamdesetih godina nastupa kriza u skoro svim zemljama i ponovo postaju aktuelne teorije da se smanjenje
nejednakosti moe postidi samo socijalnim preobraajem drutva.
Poimanje veze izmeu obrazovanja i drutva menjalo se tokom vremena. Da li je u razmatranju te veze preovladavao
optimizam ili pesimizam, odluivala je ekonomija.
Obrazovanje je u jednom periodu poprimilo mitoloke karakteristike priom da svi mladi imaju jednake anse za uspeh
(obrazovanje se shvatalo kao neka vrsta ,,socijalnog lifta koji vodi do vrha). ini se da je danas poelo opadanje ovog
mita pre svega zbog razilaenja nivoa obrazovanja i funkcionalnog poloaja.
Pokazalo se da je nerealno misliti da obrazovanje moe promeniti drutvo. Obrazovne reforme ne mogu biti zamena za
temeljne drutvene reforme. Meutim, bilo bi sasvim pogreno da se iz strategija o eliminisanju drutvenih nejednakosti
eliminie kola. Obrazovanje de uvek zauzimati znaajno mesto. Takoe, u mnogim nacrtima za reformu obrazovanja kao
da je zaboravljena ideja da se ne moe reformisati obrazovanje u nereformisanom drutvu.

6.
.
.
: ,
.
,
, . () ().

.
.

.

.
-

, , ;
; .
.
(, , ).
, .


.

:
-

;
;
.
.

 ,

. ,
.
,
. ,

,
- .

7. JEDNAKOST OBRAZOVNIH ANSI

Pitanje jednakosti obrazovnih ansi postaje aktuelno u vreme kada meritokratski principi objanjavanja drutva i
socijalne stratifikacije1 postaju dominantni. Pristalice meritokratske logike polaze od teze da izvor drutvene stratifikacije
u savremenim drutvima ne mogu biti nikakva istorijska prava ili prava na osnovu nasleivanja vlasnitva i statusa, nego
samo razlike u znanju i strunosti. Zastupnici meritokratije smatraju da socijalna stratifikacija savremenih drutava nije
prolazna istorijska pojava, ved da je ona nuna u svim vremenima, jer proizilazi iz biolokih, odnosno prirodnih razlika
meu ljudima, tj. iz njihove prirodne nejednakosti.
Jednakost obrazovnih ansi podrazumeva nastojanje da se individualne sposobnosti prihvate kao jedino merilo
postignuda u obrazovanju. Koncepcija jednakosti obrazovnih ansi zapravo polazi od teze da su ljudi po roenju
nejednaki, da su te nejednakosti veoma velike, te da njihovo ukupno obrazovanje treba zasnovati na tim razlikama.
Meritokratija je oblik drutva u kojem se smatra da je obrazovni i drutveni uspeh rezultat sposobnosti i individualnog
napora. Meritokratija naglaava jednakost ansi, pre nego jednakost ishoda, pretpostavljajudi da se poloaj u hijerarhiji
zanimanja stie kao rezultat postignuda merenog univerzalnim i objektivnim kriterijumima, umesto propisanim
kriterijumima, kao to su starost, rod, rasa i nasleeno bogatstvo. Drugim reima, nikome ko poseduje kvalitet i
kompetenciju ne sme biti uskradena prilika da postigne odgovarajudi drutveni status. Sutinska karakteristika ovog
koncepta jeste verovanje da postoji samo ogranien broj talentovanih ljudi i da je vana funkcija obrazovnog sistema da
omogudi da ti talenti budu razvijeni i potpomagani, a ne protradeni.
Postoje razliite interpretacije obrazovnih ansi:
1. Jednakost obrazovnih mogudnosti znai da svaki pojedinac, nezavisno od svojih potencijalnih sposobnosti, treba da
dobije jednak deo obrazovnih resursa. To bi osiguralo nejednake rezultate delimino zbog razliitih individualnih
genetskih potencijala, a delimino i zbog toga to je kola samo jedna od snaga vaspitanja i razvoja dece. Pored ovoga,
na uspeh u kolovanju utie motivacija, interesi roditelja, kvalitet nastavnika i slino, a sve to je nejednako podeljeno
meu drutvenim grupama.
2. Druga interpretacija jednakosti obrazovnih ansi polazi od teze da svu decu jednakih sposobnosti, bez obzira na to iz
kog okruenja dolaze, treba jednako tretirati.
3. Treda interpretacija istie da je moda bolje postaviti zahtev ne za jednakim kolovanjem, nego za pozitivnom
diskriminacijom u korist one dece koja su u obrazovnim sistemima zapostavljena. To tzv. nadoknaujude obrazovanje
treba da popravi nepovoljan poloaj ili bar smanji razlike u postignudima siromane dece u odnosu na decu sa
povoljnijim drutvenim poloajem.

U sociologiji pojam drutvena stratifikacija oznaava hijerarhijsko postavljanje drutvenih klasa, kasti i pojedinih slojeva unutar
drutva.

Za demokratska drutva je karakteristino da privilegije socijalnog porekla ne smatraju legitimnim i da socijalni napredak
treba svakome da stoji na raspolaganju zavisno od njegovih radnih mogudnosti. Jedna od osnovnih protivrenosti koja iz
ovoga proizilazi jeste protivrenost izmeu ansi za napredovanjem i tenje ka napredovanju. Razlog ovome ne lei u
samoj koli, ved u relativno nepokretnoj grai drutvenih slojeva, ali kola, umesto da uini sve da tu protivrenost
neutralie, ona je ak i reprodukuje - onaj koji je na dnu ima najvedi izgled da i dalje tamo ostane, a kola to ne spreava;
onaj koji je na vrhu ima velike anse da na njemu i ostane, a kolski sistem ini sve da mu to i omogudi.
kola ima vanu ulogu u odabiru pojedinaca za njihovu bududu ulogu u drutvu. Meutim, kolstvo ini nejednakost
legitimnom, stavrajudi iluziju da kole omogudavaju pravedno takmienje u kojem se talenti i sposobnosti razvijaju,
ocenjuju i nagrauju svedoanstvom. Obrazovni sistem se tako shvata kao meritokratija. Ono to funkcionalisti vrlo
esto zaboravljaju jeste da je uspeh u kolovanju i zanimanju vie u vezi sa klasnim i porodinim poreklom, nego sa
talentom i sposobnodu. Upravo to obrazovni sistem prikriva svojim mitom o meritokratiji. Uopteno govoredi, to je
klasno poreklo neke osobe vede, to de ona dalje ostati u obrazovnom sistemu i stedi de vede kvalifikacije. Na taj nain
obrazovanje daje legitimnost ved postojedim ekonomskim nejednakostima i stvara i podstie sledede mitove: obrazovni
uspeh se temelji na zasluzi; kolovanje je put ka uspehu u svetu rada; oni koji su na vrhu svoj status zasluuju vlastitom
zaslugom, a oni koji su na dnu za svoj poloaj mogu okriviti jedino sebe. Na taj nain obrazovni sistem smanjuje
nezadovoljstvo koje obino proizvodi hijerarhija bogatstva, modi i prestia.

8. DRUTVENI STATUS I OBRAZOVANJE

Istorijski posmatrano, veza izmeu obrazovanja i socijalnog statusa poprimala je razliite dimenzije.
o Obrazovanje je irelevantno za socijalni status. To je vreme pre 19. veka, vreme agrarnog drutva i arhainih
kultura kad obrazovanje stiu vrlo uske grupe i pojedinci i kad ono nema nikakve veze s osnovnim proizvodnim
procesom. Sadraj obrazovanja je neproizvodni.
o Obrazovanje poinje da bude znaajno za vii socijalni status, ali daleko manje od svojine ili politike funkcije. To
je obrazovanje inovnike elite u 19. veku. Sadraj je dominantno proizvodni, ali postepeno prodiru prirodne
nauke.
o Obrazovanje postaje vrlo vano i za najvii socijalni status, ak poinje da konkurie vlasnikoj i upravljakopolitikoj funkciji; nastupa struno-menaderska elita. To je vreme prve polovine 20. veka. U sadraju poinju da
dominiraju prirodne i tehnike nauke, a humanistiko-drutvene postaju struno funkcionalne.
o Obrazovanje postaje neophodno za bilo koji socijalni status, nastupa obrazovanje radnih masa. To je vreme
druge polovine 20. veka i dalje.
o Masovno obrazovanje nastaje drutvenom izgradnjom glavnih ustanova racionalnog, univerzalistikog pogleda
na svet koji se razvio u moderno doba.
Ukratko, izvori masovnog obrazovanja sastojali su se u slededem:
1. Obrazovanje poprima racionalan karakter i dovodi do svrsishodnog modela ogranizacije u drutvu, odnosno do
usvajanja institucionalnog pravila obaveznog obrazovanja, ali i do stvaranja sistema masovnog kolstva koje
treba da iznedri i izgradi lanove drutva po tom novom modelu.
2. Drutvene snage koje ukljuuju pojedinca u kolektivitet kao pripadnika racionalnog drutva dovode i do
stvaranja sistema masovnog kolstva.
3. Drutvene snage koje ukljuuju pojedinca u kolektivitet kao pripadnika nacionalne drave dovode do usvajanja
dravnih pravila koja obrazovanje ine univerzalnim i obaveznim, ali imaju manje uticaja na stvaranje sistema
masovnog kolstva.

9. DRUTVENA POKRETLJIVOST I OBRAZOVANJE

Drutvena pokretljivost se odnosi na kretanje pojedinaca i grupa po razliitim drutveno-ekonomskim
pozicijama. Vertikalna pokretljivost podrazumeva kretanje navie ili nanie (uzlazna i silazna pokretljivost). Vertikalno
strukturiranje znai promenu drutvenog poloaja nagore ili nadole (poboljanje ili pogoranje drutvenog ugleda,
poloaja ili moi). Za one koji stiu imovinu, dohodak ili status u drutvu kae se da su uzlazno mobilni, a za one koji
se kreu u suprotnom pravcu da su silazno mobilni. U modernim drutvima postoji i tzv. bona pokretljivost koja
znai kretanje u geografskom smislu od naselja do naselja ili od regiona do regiona. Vertikalna i bona mobilnost esto se
javljaju u kombinaciji (npr. kad pojedinac dobije unapreenje na vii poloaj pa ode u neki vei grad).
Horizontalna pokretljivost obuhvata promenu drutvenih uloga bez obzira na prelaz iz jedne grane drutvene
delatnosti u drugu.
Unutargeneracijska i meugeneracijska pokretljivost oznaava praenje poloaja na poetku i na kraju radnog
veka. Meugeneracijska obuhvata uporeivanje status oca i sina, majke i sina, dedova i unuka i identifikovanje promena
koje su se dogodile.
Unutargrupna i meugrupna pokretljivost obuhvataju promene na individualnom i grupnom nivou. u prvom
sluaju, zahvaljujui obrazovanju, politici itd. pojedinac menja svoj poloaj. Nekada itave grupe menjaju svoj poloaj
(npr. migracije) i to je najoigledniji primer grupne pokretljivosti.
Ukoliko je obrazovni nivo vii, utoliko je vea pokretljivost. Ako ovek ode na koled-upozorava Vilijem Vajtverovatno kasnije nee ostati u svom rodnom gradu. Nivo obrazovanja je vii meu onima koji se sele nego meu onima
koji se ne sele: migracija je intenzivnija ukoliko je nivo obrazovanja vii. U knjizi ovek organizacije Vajt navodi primer
da se u SAD samo 27,3% srednjokolskih maturanata izmeu 25. i 34. godine selilo iz drave u dravu, prema 45,5% onih
koji su bar jednu godinu proveli na koledu. Od onih koji su proli kroz koled van drave u kojoj su roeni 69% se ne
vraa. Oni koji su postigli vei akademski uspeh pre se odluuju na pokretljivost i selidbu. Uzajamni odnos obrazovanja i
zarade (prihoda) moe nagovestiti da ukoliko je vea pokretljivost, verovatnije je da se radi o oveku sa veim prihodima.
Sociolog R.Tarner u radu O ciljevima drutvenog napredovanja putem obrazovanja smatra da se pokretljivost u
SAD kao rezultat konkurencije razlikuje od one u Engleskoj koja je sponzorisana. Mobilnost na osnovu konkurencije
poredi se sa trkom u kojoj svako od takmiara ima jednake uslove ali za ogranieni broj mesta. Ali bi ipak bilo cinino
sugerisati da svi startuju sa jednakih osnova i takmie se pod jednakim uslovima. Tarner smatra da postoje razne vrste
ekonomskog i drutvenog sponzorstva koji deluje u okviru sistema i koji nekima obrazovni put ini mnogo lakim. U
SAD mnogi su lieni obrazovanja, tako da mobilnost na osnovu konkurencije smatraju za neto to pre plai pojedinca
koji takvu mobilnost ne doivljava, kao postojanje ansi u otvorenom drutvu.
Postoji interesantno poreenje pokretljivosti na osnovu takmienja u SAD sa sponzorisanom pokretljivou u
Engleskoj. Za prvo se tie da, poto nagrada uspene pokretljivosti nije u rukama elite, oni ne mogu odrediti ko e je
dobiti, a ko ne, Naprotiv, u engleskom sistemu, uspostavljena elita i njeni posrednici biraju pojedince koje regrutuju i
daju im isti status na osnovu odreenih kriterijuma i pretpostavljenih vrednosti.
Tarner suprotstavio je britanskom obrazovnom sistemu ameriki u prouavanju drutvene pokretljivosti
upotrebom pojmova sponzorisana i takmiarska pokretljivost. Do uvoenja optih srednjih kola sponzorstvo je u
Britaniji ukljuivalo ranu identifikaciju sposobne dece (putem testova u zavrnoj godini osnovnog obrazovanja), koja su
bila izabrana da napreduju kroz selektivno srednjokolsko obrazovanjei obrazuju se za visoko rangirana zanimanja.
Ameriki sistem je odgodio selekciju koliko god je to bilo mogue, a najmanje o treeg obrazovnog stepena, zbog ega je
smatran egalitarnijim, a drutvena pokretljivost zavisila od takmienja otvorenog za sve.
Elitni status ne moe, po Tarneru, biti oduzet putem bilo kog napora, ambicije ili strategije ve, u stvari:
Pokretljivost nagore (napredovanje) je kao ulazak u privatni klub, gde svakog kandidata mora sponzorisati jedan ili vie
lanova. Na kraju lanovi, na osnovu sopstvenih kriterijuma, odluuju da li e neko napredovati ili e mu mogunosti biti
uskraene. Oigledno da je ovde na delu preterana zatvorenost drutva.
Culj engleskog obrazovnog sistema bio je da razvije i podupre obrazovnu elitu. Pretpostavljalo se da je smao
malen deo stanovnitva bio sposoban obrazovati se i ta se povlaena grupa morala odvajati od ostalih i posebnim
akademskim obrazovanjem.

Takmienje se moe oceniti kao poteno jedino ako je svim takmiarima doputeno da se takmie na jednakoj osnovi: ako
se pobeda postie samo na osnovu sopstvenih napora.
U bivem Sovjetskom savezu uvek se isticalo da pristup obrazovanju treba da imaju najdarovitiji, bez obzira na
siromatvo, drutveni status, pol, religiju ili politika ubeenja. Obrazovanje treba omoguiti darovitoj i sposobnoj deci, a
ne onima koji ga zasluuju na bilo kojoj drugoj osnovi.
Oigledno da u mnogim sluajevima promena geografske sredine oznaava istovremeno i promenu drutvene
sredine.
Posledice drutvene pokretljivosti nanose i izvesne tete u odnosu na solidarnost prema porodici i grupi vrnjaka.
Ako pojedinac npr.iz radnike klase eli da postane advokat i zavri odgovarajuu kolu, to e verovatno oslabiti njegovu
vezanost za porodicu i grupu vrnjaka. On e se kretati u drugaijim krugovima, iveti drugaijim ivotom, nastaviti dalje
kolovanje. Kad se promene grupe, izvesne drutvene vrednosti i prijateljstva se gube. Drutvena pokretljivost razara
strukturu primarnih grupa, grupnih odnosa, grupnu solidarnost i uopte vrstu grupnu solidarnost i uopte vrstu grupnu
svest i oseanja. Vidljiva je tendencija da vie poloaje iz generacije u generaciju zauzimaju sinovi i erke iz porodica
koje ve uivaju visoke poloaje.