Dr Dragomir FILIPOVI Beograd

Nauni rad PEDAGOGIJA LIX, 1, 2004. UDK: 37.013.83

PERMANENTNO OBRAZOVANJE I OBRAZOVANJE ODRASLIH

ovek moe stii samo onoliko daleko koliko ga znanje dovede i to moe da dokae. Ajntajn Rezime: Pojam permanentno obrazovanje hteli mi to ili ne ponovo postaje aktuelan. Ne samo zbog toga to mu idu na ruku evropske integracije ve i zato to ne postoji drugi nain da se iskau njegove najznaajnije karakteristike: celovitost, koherentnost, razuenost i, pored ostalog, dugoronost. Celovitost u smislu da se zasniva na najnovijim nauno-tehnikim dostignuima zavisno od stepena razvoja nauke. Koherentnost, oznaavajui odreenu koncepciju u okviru koje se meusobno povezuju nauka, obrazovanje, proizvodnja, trite i posebno profit kao pokreta pre svega ekonomskih i drugih (kulturnih) procesa. Razuenost, jer otvara drutvene probleme (sociologija), dovodi do ekonomskih i tehnolokih analiza (makro i mezo ekonomija), pokree kljuna pitanja obrazovanja odraslih (andragogija i pedagogija), doprinosi temeljnom prouavanju kadrova, izuzetno krupnog pitanja dvehiljaditih (kadrologija) itd. Dovodei u meuzavisnost itav niz nauka, naroito informatikih. Dugoronost, upuujui na iznalaenje sveukupnih znanja povezanih sa bujicom promena (Alvin Tofler). Kao to re sutra ne umire, tako ni permanentno obrazovanje ne moe ostati bez budunosti obezbeujui se zakonom jednakosti akcije i reakcije. Kljune rei: koncepcija, permanentno obrazovanje, obrazovanje odraslih, kadrovi, nauno-tehnika dostignua, proizvodnja, trite, profit, transformacija, organizacione nauke, savremena civilizacija.

18

PEDAGOGIJA, 1/04.

Znaenja i parametri permanentnog obrazovanja kao drutvene funkcije

Permanentno obrazovanje je, bogatei se novim saznanjima, prolo najpre fazu nastajanja (u starom paenikom svetu), zatim fazu bezuspenih pokuaja da se institucionalizuje, fazu izgraivanja naune koncepcije i fazu njene eksploatacije (poslednje tri do etiri decenije). U tom dugom istorijskom trajanju, ova ideja gotovo neprekidno pokazivala je rastuu izazovnu mo. Ideja o permanentnom obrazovanju prvi put javlja se u Indiji, povezujui se sa imenom filozofa Manua. Cilj nije bio toliko sticanje znanja koliko izgraivanje ovekove samobitnosti. Ali, kako navode neki izvori, ta ideja bila je nedovoljno odreena. Stoga se ona, podignuta na nivo kapitalnog opteg principa, povezuje sa ranom kineskom civilizacijom u vreme delovanja drevnog socijalnog reformatora i osnivaa kineske filozofije Konfuija (551-479). Mada ova ideja nije tako nazivana, Konfuije stvara koncepciju drutvenog napretka u kojoj centralno mesto zauzima usavravanje ljudi (uzvienost, ljubav, znanje i odanost). Ideal je estit ovek, dovoljno odgovoran kako bi mogao sebe da usavrava poto najpre upozna samoga sebe. Konfuije osniva kole mudrosti u kojima se polaznici (mladi plemii) spremaju da stupe u slubu kao kneevi 1 savetnici. Ova ideja ivi zatim u umovima velikih filozofa kao to su: Sokrat, Platon, Aristotel, Seneka, Frensis Bekon itd., ukljuujui u kasnijem periodu i socijaliste utopiste: Tomasa Mora, Tomaza Kampanelu, Roberta Ovena, Sen Simona, arla Furijea i mnoge druge. Oito, ljudska potreba za usavravanjem u stalnom opticaju je od iskona do danas, pa e tako, posle gotovo dva i po milenijuma, nobelovac Ivo Andri oznaiti ideju permanentnog obrazovanja kao e savrenstva. (Ivo Andri, Grac, 1923) Druga faza pokazuje prerastanje prvonastale ideje u drutveno shvatanje permanentnog obrazovanja. Njegov tvorac je veliki eki pedagoki i andragoki mislilac Jan Amos Komenski (1592-1670), a izraava ga teorijski obrazloenim 2 zahtevom sve ljude, pomou svega, pouavati u svemu. Stavljajui ideju permanentnog obrazovanja u iroki drutveni kontekst, Komenski otkriva ujedno i snaan konceptualni andragoki prilaz obrazovanju odraslih. Ali ni od toga ne-

Videti: Kineski svet, Opta enciklopedija, LAROUSSE, 3, Vuk Karadi, Beograd, 1973, str. 264. kole mudrosti, nazivane tako zbog svoje omiljenosti, delovale su u to vreme kao neka vrsta filozofske pravnike kole. 2 Up.: Johann Amos Comenius, Pampaedia, Lateinischer Text und deutsche bersetzung, Zweite Auflage, Quelle und Meyer, Heidelberg, 1965.

PEDAGOGIJA, 1/04.

19

e biti nita, jer za njeno prihvatanje jo nisu sazreli drutveno-ekonomski uslovi. U toj drugoj fazi, u vreme Francuske graanske revolucije, ideja o permanentnom obrazovanju transformie se, kako bi se danas reklo, u snanu misao o institucionalizaciji permanentnog obrazovanja preko projekata narodnog obrazovanja. Nita prirodnije no da najrevolucionarniji duhovi Francuske XVIII stolea, duboko verujui u progres zasnovan na moi prosvete i ljudskog razuma, smisle niz projekata za reformu narodnog obrazovanja i odluno ih brane u Us3 tavotvornoj skuptini, Zakonodavnoj skuptini i Konventu (1789-1795). Osnovnu karakteristiku tih projekata inila je snana misao o obrazovanju odraslih pretoena u niz najrazliitijih ustanova za njegovo ostvarivanje, ukljuujui i forme samoobrazovanja. Uprkos velikom ugledu aktera ovih projekata (Taljeran, Kondorse, Rome, Lepeltje, Lavoazije, Turgot i drugi) projekti su bili odbaeni. Ipak, bila je to u izvesnom smislu pobeda ideje da obrazovanje mora postojati za sve i da mora biti univerzalno. Razume se, ti revolucionarni zahtevi, upravo povezani s neobino snanim i ubedljivim velianjem znanja za tadanje vreme, oslanjali su se na utopijski obeleenu teoriju J. A. Komenskog, bez obzira na to to je Komenski ve delovao u periodu nastajanja manufakturne proizvodnje. Ali jedna takva kapitalna ideja, kao i realni projekti narodnog obrazovanja nastali u Francuskoj, bili su ispred svog vremena. Ba isto tako kao to e se, opet u Francuskoj, pojaviti 1947. godine Lanven-Valonov projekat, zasnovan na ideji o permanentnom obrazovanju, koji je takoe eliminisan veinom glasova Francuske skuptine. Napadan kao komunistiki, ovaj projekat predviao je, pored ostalog, dokvalifikaciju i prekvalifikaciju radnika s posebnim teajevima u centrima za odrasle, za usavravanje 4 nastavnika i sl. i drugim poslekolskim ustanovama. Trea faza karakterie se stvaranjem uslova za pretvaranje ideja permanentnog obrazovanja u naunu koncepciju na samom izmaku industrijskog drutva. S industrijalizacijom svet e doiveti svoj najvei preobraaj (drutveni, tehnoloki, socijalni, kulturni) usled uvoenja masovne proizvodnje. Taj period ipak nije mogao biti toliko zanimljiv sa stanovita ideje o permanentnom obrazovanju s obzirom na prirodu veze izmeu klasine industrijske proizvodnje i njenog subjekta odnosno objekta (radnika), a koja se ispoljava kao prosta impli5 kaciona zavisnost (opsluivanje maina od strane radnika).

Up.: Pedagoki projekti Francuske buroaske revolucije 1791-1795, pregovor napisao dr Dragutin Frankovi, Pedagoko-knjievni zbor, Zagreb, 1951, str. 36. 4 Izabrana dela, knj. 5. Permanentno obrazovanje sutina i konsekvence, str.109. i 110. 5 Izabrana dela, knj. 8. Uticaj nauno-tehnikog progresa na profile kadrova s posebnim osvrtom na permanentno obrazovanje, str.147-160.

20

PEDAGOGIJA, 1/04.

Krajem razvoja industrijskog drutva, upravo s nastajanjem elektronike, nastupa novi opti tehnoloki prevrat u proizvodnji i radu uopte. U nastajuem periodu industrijskog razvoja (druga etapa) pokree se nova transformacija (u tehniki razvijenim zemljama) izazvana naglim irenjem elektronike, usled ega jaa potreba za permanentnim obrazovanjem zaposlenih. Korienje elektronike u najraznovrsnijim oblicima i njihovim varijantama stvara mogunost za nove dimenzije rasta civilizacije, uz neizbenu potrebu za angaovanjem ljudskog faktora, da bi se one i ostvarile. Jednostavna radna snaga vie se nije mogla koristiti bez uticaja najnovijih znanja. Tako dolazi do neizbenog povezivanja proizvodnje sa nauno-tehnikim dostignuima, a zatim i slobodnim tritem. Ujedno mora se rei da se na tom voritu poinju razdvajati politika i struka kao produena ruka nauke. Tako je sa etvrtom fazom svog razvoja ideja o permanentnom obrazovanju doekala svoju veliku ansu. Pretvorena u veoma izglednu koncepciju, ne samo teorijski ve i organizaciono postavljena, ona donosi, pre svega, ekonomski a zatim i kulturni preokret u mnogim zemljama. Svuda tamo, naravno, gde se prihvata kao celovit i razueni projekat. Za razliku od tih zemalja i sredina, naa zemlja nalazi se tek danas pred eventualnim prihvatanjem koncepcije permanentnog obrazovanja. Uprkos injenici da je pre mnogo drugih zemalja posedovala nauno odbranjeni projekat o 6 tome kako se stvaraju nova znanja i inovacije. Drutvu znanja koje ulazi u postindustrijsku eru razvoja potrebna je, pre svega, svest o tome. Svest o naputanju socijalistikih drutvenih odnosa i same proizvodnje kao takve. Ono to je bitno za ta nastojanja, ako se procenjuju sa stanovita savremene ekonomije, jeste sama ideja o ukupnosti drutvenih i posebno proizvodnih uslova zasnovanih na znanjima i ljudskim umeima. Taj izvorni smisao ideje o permanentnom obrazovanju pratio je oveanstvo kroz itav njegov razvoj, sa stalnim izazovima u delima filozofa ali i revolucionarnim politikim i ekonomskim doktrinama. Shodno tome, u novije vreme dolazi do sve snanijeg akcenta na nove odnose izmeu nauke i obrazovanja, to prouzrokuje znaajna drutvena gibanja.

Bila je to ozbiljna greka; u zvaninoj oceni nae teze iz 1969. godine, izmeu ostalog, stoji: (...) Zadatak nije bio lak jer je, re o veoma sloenom i sa celinom drutvenih kretanja povezanom fenomenu i, drugo, jer do sada ni u stranoj ni u naoj literaturi nije bilo specijalnog istraivanja usmerenog na samu sutinu permanentnog obrazovanja. (...) Teite istraivanja stavljeno je na iznalaenje celovite koncepcije permanentnog obrazovanja, na njeno teorijsko obrazloenje i primenu na nae prilike.... (iz referata o oceni disertacije D. Filipovia). Ujedno, sloiemo se u tome da je nepristojno citirati sebe. Ali kako drugaije postupiti kod doslovnog navoenja vlastitih izvora pri izradi publikacije instruktivnog vodia zasnovanog na inovacijama.

PEDAGOGIJA, 1/04.

21

To se nikako ne bi smelo isputati iz vida pri definisanju novih pojmova i termi7 na kao i pri utvrivanju njihovih inoviranih sadraja. Tekoe takve (metodoloke) vrste postaju katkad neizbene jer do novih univerzalnih vrednosti se ne stie lako, kako to pokazuje i primer nae zemlje. Pogotovo to su u njoj zloupotrebljeni rad, znanje i linost sa svojim graanskim pravima. I posebno sam koncept permanentnog obrazovanja.

Razdvajanje radi spajanja

Opte je poznata injenica da se razliito izgrauju, definiu i tumae pojedini pojmovi koji hrane nau svest zavisno od razliitih drutvenoekonomskih, isto ekonomskih, idejnih, finansijskih i drugih gledita. Na taj nain praktino se i teorijski stiu pojedini pojmovi i preko njih saznanja o pojedinim pojmovima u prirodi, drutvu i ljudskom miljenju. U tome se javljaju i proizvoljnosti, a osnovno metodoloko pravilo, koje vai za svaku teoriju, jeste da jedan pojam oznaen svojim terminom ima sasvim odreeno znaenje i da se njega treba dosledno pridravati u interesu uspene ljudske komunikacije. Nesumnjiva je injenica, to e se dokazati argumentima, da je jedna takva proizvoljnost proistekla na relaciji pojmova permanentno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Ona je nastala usled domiljanja da se iznau novi putevi sticanja znanja. Ali to su dva pojma koja se moraju briljivo razlikovati jer proizvode razliite posledice. Stoga je neophodno da se to metodoloko zameateljstvo izvede na istinu, kako iz teorijskih tako i iz praktinih razloga. Prema tome, ovde nije re o njihovoj rekonceptualizaciji, ve se ukazuje na njihovu rairenu pogrenu upotrebu, koja nema realnog opravdanja. Jer, ti su pojmovi ve istraivani, analizirani i njihovi odnosi meusobno ureeni. Bio je to neizbean uslov da bi se moglo pristupiti kreiranju koncepcije permanentnog 8 obrazovanja. Sam termin permanentno obrazovanje u svom procesnom nastajanju javlja se prvi put u vreme Francuske revolucije (1791-1795) da bi se povukla linija razlikovanja izmeu permanentnog obrazovanja i suvoparnog kolskog obrazovanja. Ta injenica malo je poznata, te e ona u strunoj literaturi pred-

Videti: D. Filipovi, ta ulazi u pojam i iri sadraj permanentnog obrazovanja, Pedagogija, 12/2002. 8 Up.: Moderna koncepcija permanentnog obrazovanja, u: Permanentno obrazovanje sutina i konsekvence, Naa re, Leskovac, 1971, str.161-187; i dalje. Ili: Izabrana dela, knj. 5. Permanentno obrazovanje sutina i konsekvence, str.169-201, i dalje.

22

PEDAGOGIJA, 1/04.

stavljati pravo otkrie jer vodi objanjenju odnosa izmeu permanentnog obra9 zovanja i obrazovanja odraslih. Tekoe pri preciznom definisanju pojedinih pojmova, kako to istie dr Bogdan ei, potiu iz dva osnovna razloga: zbog kompleksnosti samih pojmo10 va i zbog neodreenosti termina. Prvo saplitanje o tekoe javlja se povodom kompleksnosti pojma permanentno obrazovanje koja ga ini viim rodnim pojmom. Upravo na toj taki razmatranja dva pojma i dolazi do zamene teza usled nepotovanja zahteva o klasifikaciji pojma. Re je o izvesnom paralelizmu permanentnog obrazovanja i obrazovanja odraslih zbog njihovog zajednikog uea u nainu spoznaje, jer se i prvi kao i drugi pojam ostvaruju u jedinstvenom procesu saznavanja, odakle i potie znaenjska zbrka. Problem je u tome to se i jednom i drugom pojmu pripisuju s prividom istinitosti relativno ista znaenja (logiki formalizam). Permanentno obrazovanje ve po svojoj jezikoj osnovi oznaava proces koji se ne zavrava sa krajem kolovanja ve traje tokom itavog aktivnog ivota ljudi. U tom smislu, ono se javlja kao najira koncepcija obrazovanja, pruajui 11 jednakost obrazovnih ansi kako mladima tako i radnoj populaciji. Za razliku od jednosne celine kao drutvene delatnosti, permanentno obrazovanje se iskazuje u pluralu, dakle u izvesnom mnotvu, budui da ono prekriva i niz drugih inilaca poput nauno-tehnikih dostignua, proizvodnje, slobodnog trita, profita i dr., ijim se povezivanjem i proimanjem stiu nova znanja i ljudska umea. Ti inioci, nosei deo adekvatne odgovornosti u procesu permanentnog obrazovanja kao zajednikog imenitelja, stvaraju objedinjenu silu rada (proizvodnje materijalnih dobara i usluga) u okviru jedinstvene dinamike celine. Ujedno, znatnu tekou pri utvrivanju pojma permanentno obrazovanje ini i jezika barijera svoje vrste. Ona potie otuda to francuska kovanica education permanente sadri termin obrazovanje, poveavajui tako sloenost te razlike. To e potvrditi dr Bogdan ei reima da je mogue isto misliti u istim 12 terminima. Ali literatura je jedno a ta ko pokuava da uini drugo. Pogotovo kada se radi o pogrenim shvatanjima koja deluju po inerciji. I posebno kada je re o izuzetnim pregaocima u obrazovanju odraslih, sa visokim funkcijama u ovoj oblasti, kao to su funkcioneri UNESCO-a i druge osobe sa velikim uticajem na rad te tako znaajne meunarodne organizacije. Bie dovoljno da se pomenu
9

To otkrie iznosi prof. dr Horst Rupreht u svom radu: Education permanente, ein Forderung des technischen Forschrits, Izabrana dela, knj. 5, str.100, a potvrdie ga prof. H. Beker u nekoliko svojih pisanih iskaza. Ibid., str. 30, 99. i 115. 10 Dr Bogdan ei, Osnovi metodologije drutvenih nauka, Nauna knjiga, Beograd, 1974, str. 24. 11 Dr Vojislav Jankovi, Pokuaj terminolokog zameateljstva: Kontinuirano ili permanentno obrazovanje, Izabrana dela, knj. 8, str. 338. 12 Dr Bogdan ei, Osnovi metodologije drutvenih nauka, Nauna knjiga, Beograd, 1974, str. 24.

PEDAGOGIJA, 1/04.

23

samo dva imena. To su: Pol Langran (Paul Langrand), dugogodinji rukovodilac Odseka za obrazovanje odraslih UNESCO-a, i prof dr Robins Kid (Roby Kidd), tadanji glavni i odgovorni urednik meunarodnog asopisa za obrazovanje odraslih Convergence i ef Odeljenja za istraivanje obrazovanja odraslih na Univerzitetu u Torontu. Njihova je zasluga to su uinili veoma mnogo za obrazovanje odraslih u svetu, a greh to nisu shvatili iroki postulacioni znaaj permanentnog obrazovanja, uinivi tako obinu zamenu teza. Pol Langran u svojoj knjizi nevelikog obima pod naslovom Uvod u permanentno obrazovanje, podrazumeva pod tim pojmom obrazovanje odraslih u 13 itavom tekstu, dok e Robins Kid u svojoj knjizi Implikacije kontinuiranog obrazovanja, napraviti pri tom jo jednu greku izjednaujui pojam kontinui14 rano sa pojmom permanentno. Zanimljivo je da u toj velikoj strunoj organizaciji (UNESCO) ipak dugo vremena nije uoen pomenuti problem odnosa izmeu permanentnog obrazovanja i obrazovanja odraslih. I stoga se o njenom radu mora rei neto vie. Svojim mnogobrojnim aktivnostima, zapoetim jo 1946. godine, UNESCO je poloio temelje savremenog obrazovanja odraslih u mnogim zemljama. Tome su znaajno doprinele i nacionalne komisije ove pregalake meunarodne organizacije osnovane pri vladama mnogih zemalja irom sveta. Svoje ideje vodilje UNESCO je planirao u svetu koristei se najee meunarodnim savetovanjima. U tome su najbolji rezultati postizani preko retkih ali veoma dobro pripremljenih svetskih konferencija. One su privlaile najveu panju zato to su za njih briljivo birane aktuelne teme to je predstavljalo poduhvat od posebnog svetskog znaaja. Tokom nepunih pet proteklih decenija odrano je pet svetskih konferencija o obrazovanju odraslih: prva 1949. u Danskoj (Elsinor), druga 1960. u Kanadi (Montreal), trea 1972. u Japanu (Tokio), etvrta 1985. u Francuskoj (Pariz) i peta 1997. godine u Nemakoj (Hamburg). Na tim konferencijama usvajane su preporuke o buduim aktivnostima u oblasti obrazovanja odraslih, praene odPol Langran, Uvod u permanentno obrazovanje, Narodni univerzitet Braa Stamenkovi, urednik Ivan olovi, Beograd, 1971, 141. str. sm. 17; (predgovor: Dragomir Filipovi, str. 7-26). Ova knjiga doivela je drugo izdanje, ali sluajno ili ne, bez inkriminisanog predgovora u kome je autor upozoren na pogrenu upotrebu pojma permanentno obrazovanje. Pol Langran, Uvod u permanentno obrazovanje, BIGZ, urednik: Ivan olovi, Beograd, 1976, str.153. 14 Robins Kid pie ve u uvodu svoje knjige: Permanentno obrazovanje ili obrazovanje u toku celog ivota poinje u kui i jaslama; ono obuhvata celo kolovanje dece i omladine; ukljuuje vie obrazovanje i obrazovanje odraslih; takoe pokriva obrazovne aktivnosti starijih ljudi, ena itd. The emplications of continous learning, Toronto, W.J. Gage Limitde, 1966. Zamena teza je i ovde prisutna, s tim to se obrazovanje odraslih proiruje na itav obrazovni sistem. Ali dalje nita od toga. U vezi sa terminima kontinuirano ili permanentno obrazovanje videti raspravu, Izabrana dela, knj. 8, str. 329-341.
13

24

PEDAGOGIJA, 1/04.

govarajuim publikacijama, a zatim se na svakoj narednoj konferenciji procenjivalo ta je uraeno u ostvarivanju zajedniki prihvaenih smernica rada u obrazovanju odraslih. U okviru UNESCO-a termin permanentno obrazovanje javlja se 1960. godine na Drugoj svetskoj konferenciji o obrazovanju odraslih, i od tada je ovaj 15 izraz u povremenoj ali pogrenoj upotrebi. On se pominje najpre kao permanentan proces u okviru ve uobiajeno upotrebljavanog izraza vankolsko obrazovanje, a zatim sve ee kao termin permanentno obrazovanje, zamenjujui pojam obrazovanje odraslih. Sa gledita naih istraivanja, to ukazivanje na pogrenu upotrebu ovoga termina nikako ne predstavlja marginalnu pojedinost. Jer, ako se radi o obrazovanju odraslih ili tzv. doivotnom obrazovanju (pogrean izraz), onda to predstavlja zahtev u domenu reforme obrazovanja i samim tim oznaava (ne)svesno odustajanje od privredne reforme. Ali, ako je re o permanentnom obrazovanju kao koncepciji, onda se mora imati u vidu reforma itavog drutva. Polazei od ove pozicije, te 1971. godine UNESCO je na redovnoj sesiji XVI generalne konferencije zakljuio da probleme iz konteksta permanentnog obrazovanja treba uneti u Dugoroan program UNESCO-a stavljajui ih u centar aktivnosti. Shodno tome, doneta je odluka in grosso da se ve naredne, 1972. godine odri Trea svetska konferencija na temu Obrazovanje odraslih u 16 kontekstu permanentnog obrazovanja. Na Treoj svetskoj konferenciji obrazovanja odraslih, odranoj u Japanu (Tokio, 1972), postignut je sasvim novi prilaz permanentnom obrazovanju kao sveobuhvatnoj koncepciji. Naime, ostvaren je spektakularan preokret u shvatanju permanentnog obrazovanja. Permanentno obrazovanje nee vie biti tretirano u dokumentima ove organizacije kao deo obrazovnog sistema ve dobija status koncepcije kojoj se podreuje obrazovanje odraslih. Taj nedvosmisleno jasan 17 stav ostae nepromenjen do dananjih dana.

15

Upotrebio ga je . H. Barbijer (Ch. Berbier), direktor vajcarske unije potroakih zadruga i bivi predsednik UNESCO-vog Komiteta za obrazovanje odraslih. Videti: UNESCO-ov asopis Revue internationale de lducation des adultes et de la jeunesse, 1-2/1961, ili: Izabrana dela, knj. 3, str. 22. NAPOMENA: Imena i prezimena stranih autora koja su ve transkribovana nalaze se u registrima imena svake knjige od 1 do 8, gde to nije sluaj u ovom tekstu daju se u zagradi. 16 Dr Duan Savievi, Obrazovanje odraslih na XVI generalnoj konferenciji UNESCO-a, Andragogija, 2/1971, str. 183. 17 ... Trea meunarodna konferencija o obrazovanju odraslih, 5/1973, str. 64-66. Videti takoe: UNESCO Konferezberichte 3. Weltkonferenz ber Erwachsenenbildung, Tokio, 1972, Verlag Dokumentation, Pillach/Mnchen, 1973. der deutschen Ausgabe Deutsche UNESCO - Kommission, Kln, S. 124.

PEDAGOGIJA, 1/04.

25

Karakteristino je da Jugoslavija nije sudelovala ni na jednoj od tih konferencija, izuzimajui poslednje dve. ak ni na tokijskoj, mada je za to bilo vie 18 razloga. Sagledavanjem i smisaonim utemeljivanjem autentinih odnosa izmeu permanentnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, kada je konano shvaena pridevska odrednica permanentno, krenulo se u artikulisanje naina miljenja 19 na pravoj liniji. Na to ukazuju, pored niza drugih, i sledei stavovi Preporuke etvrte svetske konferencije o obrazovanju odraslih odrane 1985. godine u Parizu: ... permanentno obrazovanje postaje apsolutni uslov drutvenog, ekonomskog, naunog i tehnolokog napretka; (podvukao D.F.) ... razvoj obrazovanja odraslih je preduslov permanentnog obrazovanja i vaan faktor demokratizacije obrazovanja; ... obrazovanje odraslih moe dati vitalan doprinos ekonomskom i kulturnom razvoju, napretku drutva, obrazovnom progresu i jaanju meunarodnog mira; ... na obrazovanje odraslih treba gledati kao na bitan deo optih planova drutveno-ekonomskog i kulturnog razvoja. Preporuuje se generalnom direktoru da razvije kriterije za vrednovanje aktivnosti na obrazovanju odraslih i praktine mere za unapreivanje odnosa izmeu obrazovanja odraslih i drugih oblika i tipova obrazovanja razliitih nivoa u okviru rairenog pojma permanentnog obrazovanja. Na kraju, pozivaju se zemlje lanice: - da preduzmu sve potrebne korake da dalje razvijaju svoje andragoke aktivnosti koje bi, na osnovu koncepcije permanentnog obrazovanja, trebalo postati integralni deo obrazovnog sistema i faktor njegovog usavravanja i demokratizacije, s ciljem da obezbede svestrane i jednake mogunosti za obrazovanje svih;

Navode se sledea tri neposredna povoda: a) kao najuspenija zemlja, Jugoslavija organizuje i odrava preko Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO-om Konferenciju balkanskih zemalja o permanentnom obrazovanju (Confrence des commissions nationales pour lUNESCO des paus balkaniques et voisins, Herceg-Novi, 11-15. maj 1970. godine); b) u Saveznoj skuptini je 1970. godine ve bio usvojen dokument o reformi obrazovanja u kome je bila sadrana naa koncepcija permanentnog obrazovanja, pa se imalo ta rei o tome u Tokiju, i v) vren je blagovremeni pritisak u javnosti u datom pravcu od strane Prosvetno-kulturnog vea Savezne skuptine, no bez uspeha. Dragomir Filipovi, Naa loa praksa, Obrazovanje odraslih, UNESCO i mi, Politika od 17. juna 1972. 19 Upeatljivu potvrdu autentinog shvatanja koncepcije permanentnog obrazovanja predstavlja knjiga kolektiva autora na elu sa Aerom Deleonom, tadanjim direktorom departmana za permanentno obrazovanje UNESCO-a, objavljena kod nas pod naslovom Uiti za ivot, Struna tampa, Beograd, 1975, 336 str.

18

26

PEDAGOGIJA, 1/04.

- da podre stvaranje kriterija za vrednovanje andragokih aktivnosti i praktinih mera koje bi razvijale meuzavisnost izmeu obrazovanja odraslih i drugih oblika i tipova obrazovanja na razliitim nivoima u okviru iroko shvae20 ne koncepcije permanentnog obrazovanja. Itd. Upravo posle etvrte svetske konferencije o obrazovanju odraslih u Parizu (1985), nastaje period veoma ive aktivnosti UNESCO-a u ovoj oblasti, ali i posredstvom niza dugih velikih svetskih organizacija kao to su: Meunarodna organizacija rada, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (okuplja 26 najrazvijenijih zemalja sveta), Organizacija za ishranu i poljoprivredu, Evropska unija i Savet Evrope, Svetska zdravstvena organizacija, Visoki komesarijat za izbeglice, Program za razvoj UN i druge. Oivljavanju obrazovanja odraslih, ba pod tim nazivom, pristupaju mnoge zemlje pojedinano podstaknute pripremama Pete svetske konferencije o obrazovanju odraslih koja je odrana u Hamburgu 1997. godine pod sveobuhvatnim karakteristinim nazivom Uenje odraslih klju za XXI vek sa vie od 1.500 uesnika a meu njima vie od 50 ministara prosvete iz svih zemalja 21 sveta. Najzad, tendencije etvrte svetske konferencije obrazovanja odraslih prihvaene su kao autentini izraz mnogih problema ije reavanje ima, pre svega, ekonomski karakter: od drastino ispoljenog jaza izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja do uoenih mogunosti da nerazvijeni ponu pomagati sami sebi. Tako je Evropska zajednica proglasila 1996. godinu za godinu permanentnog obrazovanja, pouena velikim ekonomskim uspesima nastalim u azijskim zemljama sa njene pacifike obale. Na taj nain, slobodno se moe rei, obrazovanje odraslih postaje najznaajniji faktor ekonomije. I to pod geslom permanentnog obrazovanja, to znai da je ono nezamenljivo kao integrativni deo opteg 22 drutvenog procesa. S obzirom na dati naslov Hamburke deklaracije, jasno je koliki se znaaj pridaje obrazovanju odraslih. Ali se moramo podsetiti da je re o integralnom jedinstvu ciljeva permanentnog obrazovanja kao zajednikog imenitelja meusobno povezanih inilaca. U tome i jeste osnovni smisao permanentnog obrazovanja kao zbirnog pojma, izraenog u najoptijim zahtevima. Ali pri tom se mo-

Dokumenti etvrte meunarodne konferencije o obrazovanju odraslih odrane u Parizu 1829.03.1985, asopis Andragogija, 11-12/1985. Sve te odrednice lako je prepoznati u tekstu Rezolucije Savezne skuptine o razvoju vaspitanja i obrazovanja na samoupravnoj osnovi iz 1970. godine. 21 ire o tome: dr Duan Savievi, Uenje odrslih klju za XXI vek, Andragoke studije, 2/1997, str. 61-75. 22 Videti tekst Hamburke deklaracije o uenju odraslih: Peta meunarodna konferencija o obrazovanju odraslih 14-18. jul 1997, Andragoke studije, 2/1998, str. 179-205.

20

PEDAGOGIJA, 1/04.

27

ra i naglasiti da je on nedoreen sa stanovita svog organizacionog porekla iliti matrice.

iroke mogunosti za angaovanje organizacionih nauka

Iz iznetih zahteva jasno je da obrazovanje odraslih nalazi svoje glavno stanite u okviru iroko shvaene koncepcije permanentnog obrazovanja, tj. 23 kao ui pojam odnosno pojam podreene pozicije. I to uz naglaeno potenciranje zajednikih veza. Ali takva stanita moraju se nai u okviru iste koncepcije i za druge njene nezaobilazne vitalne elemente. Njih ine odreene (relevantne) naune aktivnosti sraunate na nova otkria i pronalaske, zatim sigurne i veoma razuene veze sa proizvodnjom i drugim sektorima ekonomskih delatnosti na bazi transferisanih znanja i umea, slobodno trite sa svojim odzivom kao glavna provera uspeha ili neuspeha lansiranih proizvoda (usluga), profitne mogunosti radi obezbeivanja investicija itd. I sve to u lananoj povezanosti pomenutih inilaca razvoja i u njihovom meusobnom proimanju, to iziskuje doslednu primenu odreenih organizacionih aktivnosti, u okviru koncepcije permanentnog obrazovanja. Time se praktino otvara drugi deo tematike (pojma) permanentnog obrazovanja do kojeg treba tek stii, jer povezivanje pomenutih inilaca nije prosti zbir parcijalizama. U tome veliku ulogu dobijaju organizacione nauke, poto se radi o razliitim spletovima organizacionih aktivnosti. To je najsloeniji ali i najzahvalniji koncepcijski deo permanentnog obrazovanja u kome su skriveni svi pomenuti i drugi potencijali, a na prvom mestu izazovi ljudske kreativne svesti, odakle potie obilje korisnosti za oveka. Sloenost permanentnog obrazovanja ogleda se, dakle, u injenici da se ono ne moe uspostaviti bez organizovanog lananog spajanja stratekih oblasti odreenih sfera drutvenog delovanja. Samim tim moramo ga razlikovati od obrazovanja kao segmenta drutva ispoljenog u vidu jednokratnog kolskog sistema. Na taj nain, uobliavaju se nova radna podruja stvaranjem spona izmeu nauke i obrazovanja (radi izrade odgovarajuih obrazovnih programa, dopunskog osposobljavanja nastavnog i drugog kadra itd.), izmeu obrazovanja i proizvodnje (njegovo pretvaranje u niz novih tehnologija), izmeu proizvodnje i slobodnog trita (procenjivanje koji proizvodi i usluge idu na trite a koji se eliminiu), izmeu trita i profita, pri emu se nosioci profita stalno moraju imati u vidu budui da od njih zavise investicije sa kojima uvek zapoinje novi ciklus permanentnog obrazovanja. Tako se kompletira reformski paket ciljeva permanentnog obrazovanja.

23

Ibid.

28

PEDAGOGIJA, 1/04.

Poto se radi o posebnim drutvenim delatnostima, svaka od tih oblasti i sfera ujedno je i radni proces sa potprocesima u okviru kojih se formiraju skupovi aktivnosti. Da bi svaka od njih u tome bila uspena, ona se mora osloboditi bazino-arhainog odnosa prema svima njima u samoj sebi. Ti procesi, nimalo prosti u odnosu na permanentno obrazovanje, moraju se objedinjavati u znatno iru i sloeniju delujuu celinu policentrinih obeleja. Govorimo, dakle, o organizovanju svrsishodnih aktivnosti radi ostvarivanja zajednikog cilja, nakon eliminisanja zastarelih radnih orua i tehnologija. A taj put neizbeno vodi u domen organizacionih nauka. Tek kada se sve to ostvari kao prikladan, snaan i srazmerno usklaen skup aktivnosti moe se rei da su subordinirani ciljevi permanentnog obrazovanja postignuti. Taj snaan konsenzus raa jedan kvalitetno novi zajedniki inilac nova znanja i umea i na njima zasnovane inovacije. Tako posmatrano permanentno obrazovanje u stvari predstavlja svojevrsni drutveni totalitet na razliitim nivoima (drutvo u celini, preduzee, pojedinac), prelamajui se preko kadrova kao bia prakse. Stoga, ako se poe od datih koncepcijskih okvira utemeljenih na permanentnom obrazovanju, uz korienje kljunih upravljakih principa i poznavanja svrsishodnih organizacionih aktivnosti, svaka firma koja se ekonomski organizuje legitimno poinje da deluje. Od najveih preduzea, srednjih i malih preduzetnikih grupa do racionalno organizovanih pojedinaca. Naravno, ako poseduje odgovarajuu ekonomsku mo. Poslovanje preduzea, bila ona mala ili velika, danas se ceni po ukupnom prihodu. A on najvie zavisi od strunosti kadrova i valjanih projekata. S obzirom na mogunosti komuniciranja u biznisu, danas se moe uspeno poslovati ak i sa depnom kancelarijom (Privredni pregled, 13-14. i 15-17. 02. 2003). Taj izazov, razume se, nije nov, budui da se suoava sa potrebom za usredsreenou na radikalne pomake u oblasti organizacije, radi ostvarivanja privrednih ciljeva. Novo je da se organizatori moraju permanentno obrazovati za izazove eksplozivne produktivnosti rada.

U zajednikom interesu, s novim ciljem

Privreda e postati trina ako trite bude utemeljeno na njegovom dobrom poznavanju. U stvari, to je najkritiniji problem sa kojim se suoava postindustrijsko drutvo u oblasti stvaranja novih znanja kao odluujue komponente produktivnosti rada. Do njih se dolazi preteno putem interdisciplinarnog i transdisciplinarnog pristupa stvaranju novih znanja i ljudskih umea. Jer, kao to je poznato, interdisciplinarnost podrazumeva oslobaanje od monodisciplinarnosti spajanjem i proimanjem vie naunih disciplina u celinu vieg reda. Transdisciplinarnost u toj sintezi, razume se, ide znatno dalje i ire.
PEDAGOGIJA, 1/04. 29

Taj veoma sloen problem koji se reava raznim simbiozama, kako se to ini i u nauci i najboljoj praksi spajanjem dveju i vie naunih grana sa zajednikim interesom. Njihovo zajednitvo u novoj konstelaciji odnosa obino stvara novi sistem znanja, pri emu se ona obino koriste za nove ciljeve. Ti ciljevi su u njihovom ostvarivanju toliko sadrajni, aktuelni, izazovni i podsticajni koliko i sama stvarnost koja nas okruuje. Prema tome, dolazea stvarnost projektuje se kao ekonomski, socijalni i kulturni entitet (skup sutinskih zadataka), u zavisnosti od stepena savladanosti relevantnih znanja i umea. Ta, u osnovi organizaciona mo uslovljena je stepenom razvijenosti obrazovanja odraslih, to pokazuje kakav znaaj ono ima u okviru koncepcije permanentnog obrazovanja. Podsetimo se koliko je u nedavnoj prolosti bilo tih masovnih optih promena u tehniko-tehnolokom domenu rada putem raznih revolucija (zelena u poljoprivredi, elektronska u industriji, informatika, kompjuterska, internet-revolucija itd.). A svaka od tih i drugih revolucija, manjih i veih, predstavlja nesluena i delimino otkrivena ali jo nesteena bogatstva znanja u nekoj oblasti rada i ivota do kojih tek treba doi i primeniti ih. Uostalom, to pokazuju i naa Izabrana dela u kojima se od prve do poslednje knjige podrobno govori o svim vanijim pitanjima permanentnog obrazovanja (osnove i vizija globalnog razvoja, razvoj i obrazovanje, moderna koncepcija permanentnog obrazovanja, primenjena strategija i model permanentnog obrazovanja u preduzeima, polaganje osnova za celovitu teoriju kadrova itd.). U njima je, takoe, ostvarena simbioza andragokog pristupa (obrazovanja odraslih) i permanentnog obrazovanja kao ciljnog univerzalnog projekta. Ako o ovoj prirodno nastaloj simbiozi treba neto rei, to je podseanje na multivalentan karakter obrazovanja, onda se mora ukazati na tu polivalentnost, tj. na njegovo izuzetno znaajno svojstvo da se bez ostatka vezuje sa svakim od pomenutih inilaca (nauno-tehnika dostignua, proizvodnja materijalnih dobara i usluga, slobodno trite, profit), to ni jedan od njih to ne moe u datoj meri. U njihovim usklaenim sklopovima lake se ostvaruje transfer znanja i bre transformie drutvo na celovitim osnovama. Da bi se postiglo eljeno poveanje produktivnosti u proizvodnji, transportu, trgovini i slinim delatnostima neizbeno je preduzimanje sledeih obrazovnih aktivnosti uz angaovanje odgovarajuih strunih slubi: (a) utvrivanje obrazovnih potreba svakog pojedinca, posebno menadera kao najodgovornijih lica, (b) programiranje obrazovnih sadraja, (v) planiranje i neposredna priprema ciklusa aktivnosti, (g) izvoenje obrazovnih procesa i (d) vrednovanje ostvarenih rezultata. Na takav nain prihvaeno, obrazovanje odraslih kao drutvena delatnost ulazi u interesno saveznitvo sa svim pomenutim elementima. Budui da se radi o drutvenom procesu, re je, praktino govorei, o uspostavljanju simbiotikih veza u okviru sistema najrazliitijih vrsta.
30 PEDAGOGIJA, 1/04.

To je neto to se vidno zbiva i u procesu integralnog spajanja vie skupina prirodnih aktivnosti, dajui, recimo tako, zbirni pojam permanentnog obrazovanja s posebnom ulogom obrazovanja odraslih. Stoga se ova dela i nazivaju andragokim jer, uopteno govorei, nije bitno samo ta se proizvodi, dogaa, 24 stvara, ve i kako se savlauju znanja i umea o tome.

Obrazovanje odraslih okosnica moderne privrede

U stvari, sada se tek dolazi na izvorni i pravovaei znaaj obrazovanja odraslih kao okosnice moderne privrede. Okosnica ili sr neto je bez ega se ne moe, kao i bez temelja za kuu, s tom razlikom to se njeno ustrojstvo, u zavisnosti od zahteva koncepcije permanentnog obrazovanja, mora postojano menjati, nekad vie nekad manje. Razume se, re je o zahtevima delatno-egzistencijalnih potreba drutva i pojedinaca od ijeg ispunjenja zavisi opstanak andragoke 25 nauke uopte, kao i poziva andragokih radnika. Obrazovanje odraslih je, posebno posmatrano u svetlu ekonomskog razvoja, svojevrsna reakcija na poveanje ekonomskih potreba u sve irim razmerama trine privrede. Ponaajui se trino, ono postaje faktor od posebnog znaaja za privredu jer viestruko poveava njenu produktivnost. Govorimo li o znanjima kao osnovnom resursu permanentnog obrazovanja, onda je neizbeno podsetiti se na faze njihovog nastajanja i njihove primene pre svega u privredi. Prva vodi ka stvaranju odgovarajue baze znanja. Drugu ini transfer funkcionalnih znanja u obrazovne programe, s posebnom panjom u odnosu na odrasle. Treom se postie visoka tehnologija na bazi istraenih znanja radi primene u proizvodnji roba i/ili usluga. U etvrtoj fazi njihovi korisnici ocenjuju vrednost ostvarenih rezultata na slobodnom tritu, u potronji od strane korisnika, koji potvruju ili odbacuju celishodnost uinjenih napora u okviru izvedenog ciklusa meusobno povezanih i obavljenih aktivnosti. Ali oni su u najveem broju takoe ti koji i stvaraju domai proizvod, u svakom drutvu. Stoga od njih i njihove prevashodno ekonomske svesti kao organizatora i realizatora proizvodnje i svakog drugog rada zavisi bogatstvo naroda, odnosno ono ta se i kako se proizvodi u drutvenoj zajednici. Ukoliko se ostvare svi neophodni preduslovi, to bogatstvo u najveoj meri zavisi od aktuelnih znanja i ljudskog umea da se ona primene u praksi preko sposobnih kadrova. Naravno, uz mnoge mogunosti da se ostvareni rezultati mere kriterijima uinka.

24 25

O tome ire: Izabrana dela, knj. 3. Obrazovanje odraslih u teoriji i praksi, 476. str. Izabrana dela, knj. 4. Andragoka misao i akcija, U emu su opte slabosti andragoke nauke, str. 33. i dalje.

PEDAGOGIJA, 1/04.

31

Potreba, ali i mogunost, da se produktivnost u poslu povea uvek postoji korienjem i odgovarajuih umea. Razume se, to podrazumeva stalno praenje najnovijih nauno-tehnikih dostignua u datim oblastima i njihovo pret26 varanje u uspene inovacije. Meutim, treba imati hrabrosti i rei da ne malu smetnju tome ini pedagoka nauka. Ne stoga to bi se mogla smatrati eventualno zastarelom ve zbog svoje naune usmerenosti na bavljenje deijim uzrastima, dakle onima koji jo nisu stasali za rad (pedagogija re gr. porekla; pais, paidos - deak; ago, agein voditi). Kao i zbog njene u praksi izvedene nestvarne veliine u tenji da 27 pokriva itav razvoj oveka. S obzirom na psihofiziku razvijenost odraslih, radnu zaposlenost i njihove ograniene vremenske mogunosti uslovljene radnim, porodinim, drutvenim i drugim obavezama u kojima oni stiu znanja i umea za njih se moraju traiti i nalaziti posebna reenja. Njima se upravo bavi andragogija (gr. kovanica od rei aner genitiv andros to znai mukarac, mu iagoge voenje, vo28 diti), nauka o obrazovanju odraslih, sa vie svojih disciplina. Stoga, kada se pominje uenje nema govora o nekakvom vraanju u kolske klupe. Re je o optimalno-fleksibilnom obrazovanju primerenom posebnim potrebama, interesovanjima i mogunostima svakog zaposlenog, bez obzira na kom se radnom 29 mestu on nalazio. Zemlje koje su to ostvarile ili ostvaruju postale su vodee ekonomske sile XX veka, nalazei u tome klju znatno poveane produktivnosti. Svakako ne jedini, ali najvaniji.

O tome podrobno u 6. knj. Izabranih dela iji naslov glasi: Permanentno obrazovanje globalna strategija i model. U toj knjizi, na osnovu izvrenih istraivanja, izloeni su modeli permanentnog obrazovanja s ciljem da se zahtevi koncepcije permanentnog obrazovanja realizuju u praksi privrednih organizacija. 27 Pedagoka enciklopedija 2, u redakciji dr Nikole Potkonjaka i dr Petra imlee, str.175. Prefiks pedo - vezuje se za odreene nauke ili neke radnje koje se tiu deteta kao npr. pedopatologija - nauka psihikim nedostacima dece, pedocentrizam - dovoenje deteta u centar vaspitnoobrazovnog procesa, pedofilija - polna nastranost itd. 28 Iako se andragoka nauka nije u potpunosti oslobodila uticaja pedagogije, ona se razvija do stepena formiranja sistema svojih naunih disciplina (opta andragogija, komparativna andragogija, socijalna andragogija, porodina andragogija, vojna andragogija, penoloka andragogija, gerontoloka andragogija i itd.). ire gledano, to je nauka o razvoju ljudskog kapitala, uslovno reeno. Andro odraava predmetak u sloenici sa znaenjem ovek, mukarac: androgatija - muevnost, andrologija - nauka o nekim bolestima mukaraca, andragonija - stvaranje oveka itd. 29 Andragozima podrugljivo deluje upotreba naziva pedagog kada je re o obrazovanju odraslih, a on je posebno uvreen meu odraslim umetnicima (muziki pedagog, likovni pedagog, baletski pedagog, pozorini pedagog itd.). Jer, i oni mlai koji ue od starijih kolega poseduju takoe fiziku, intelektualnu, emocionalnu, socijalnu i psiho-seksualnu zrelost. Nema sumnje da bi bolje odgovarao uobiajeni naziv mentor, struni savetnik ili neki drugi. Stoga andragozi smatraju da tome treba uiniti kraj.

26

32

PEDAGOGIJA, 1/04.

Obrazovanje odraslih postaje, dakle krvotok moderne privrede i njene budunosti; i to je jedna zemlja razvijenija, to su joj nova znanja potrebnija. Stoga je ideja o obrazovanju odraslih sadrana u toj logici. Jake, bogate i uspene zemlje, a to su najrazvijenije zemlje udruene u Grupi zemalja 7, dodatno podstaknute iskustvom Japana, shvatile su do kraja tu ekonomsku logiku povezanu s obrazovanjem odraslih. Tu pre svega spadaju proizvoake firme, koje uoavaju da se aktuelna znanja i inovacije javljaju kao najmonija ekonomska sila i da u borbi za domae i posebno svetsko trite ne smeju gubiti vreme. One se tako i odluuju za ubrzano dodatno osposobljavanje svojih kadrova postajui glavni rivali u trci oko podele svetskog kolaa (Aleksandar Nenadovi). Danas u te svrhe najrazvijenije zemlje izdvajaju iz drutvenog proizvoda (BDP): vedska i Danska 6,7 %, Norveka 6,6 %, SAD 6,5 %, Francuska 6,2 %, Nemaka 5,6 %, panija 5,3 %, V. Britanija 5,2 %, Italija 4,8 %, 30 Holandija i Japan 4,7 %, (podaci se odnose na 1999. godinu). Naravno, sve one uviaju da je to jo uvek malo, posebno u odnosu na izdvajanja za informa31 tiku tehnologiju. Stoga je na mestu zapitati se ta se u tom datom periodu preduzimalo kod nas, posebno u domenu obrazovanja odraslih? Najpre u SFRJ a zatim u SR Jugoslaviji. Ono to je SFR Jugoslavija postizala u ovoj oblasti smatralo se u svetu kao relativno visok domet. Ona je ubrajana u zemlje koje su na podruju obra32 zovanja odraslih otile veoma daleko, ocenjivali su UNESCO-vi eksperti. Termin andragogija, koji je u to vreme oznaavao mladu nauku o obrazovanju odraslih, otvara vrata novim teorijskim i praktinim ostvarenjima. Kao nauka, andragogija je izuavana na svih 19 univerziteta u SFRJ. Naa andragoka literatura dospevala je u mnoge zemlje. U Jugoslaviju su pohrlile studijske grupe, sindikalne delegacije i istraivake ekipe. Jednom rei, bila bi to duga lista sainjena od pozitivnih ocena koje su dobronamerni i radoznali posetioci tadanje nae zemlje iznosili o dometu obrazovanja odraslih kod nas. Delimino parafraziranje osnovnih tekstova prua priliku da se, u najkraem, podsetimo sutinskih taaka razvoja obrazovanja odraslih. Naravno, uz

Politika, 13. novembar 2002. godine. Samo u 1999. godini razvijeni svet je u informatiku oblast uloio 2.100 milijardi maraka s predvienim poveanjem od 50 odsto u 2004. godini. Projekat Digitalna planeta 2000: Globalna informatika privreda. 32 Na primer, videti: M. David, L education des adultes en Yougoslavie, monographies, UNESSCO, 1961, 187. str.
31

30

PEDAGOGIJA, 1/04.

33

mogunost upuivanja na dostupne izvore njegovog nastanka i razvoja u periodu 33 posle II svetskog rata. Prva nastojanja u ovoj oblasti javljaju se sa nekadanjim zahtevom da obrazovanje odraslih dobije svoje mesto u optem kolskom sistemu. Ona nalaze svoj odraz u Optem zakonu o kolstvu, dokumentu kojim su okonani napori na projektovanju reforme kolskog sistema Jugoslavije pripremane u periodu 195434 1958. godine. U njemu je prvi put kod nas na istrajno i sistematsko insistiranje Sindikata ozakonjeno obrazovanje odraslih. kolski sistem proiren je obrazovanjem odraslih tako to su priznate kole za odrasle kao i vankolsko dopunsko obrazovanje putem narodnih i radnikih univerziteta, obrazovnih centara raznih vrsta i namena i drugih strunih ustanova. Na taj nain, oznaeno je jedinstvo obrazovnog sistema, u ije okrilje dospevaju i institucije za obrazovanje odraslih. Time se otvara put njegovom ubrzanom razvoju, a zatim i samoj ideji o permanentnom obrazovanju. Poetkom ezdesetih godina kada je u tadanjoj naoj zemlji zapoela privredna reforma, radilo je 279 kola za osnovno obrazovanje odraslih, zatim 230 srednjih strunih kola, 60 kola za kvalifikovane i 118 kola za visokokvalifikovane radnike, ne raunajui odeljenja za odrasle pri osnovnim, niim i srednjim kolama za omladinu. U zemlji je delovao takoe nemali ali neregistrovani broj dopisnih kola sa konsultativnim centrima (u Srbiji su bile takve 54 kole odnosno konsultativna centra). Zakonom o fakultetima i univerzitetima uvedeno je vanredno studiranje za kandidate bez formalnih kvalifikacija, pa je te jeseni upisano na razne fakultete 28.800 zaposlenih. U samoj privredi delovalo je u to vreme vie od 360 centara za struno obrazovanje radnika, ukljuujui i meufabrike centre, zatim 212 radnikih univerziteta i 442 narodna univerziteta u irem delovanju. Belei se, takoe, snana aktivnost centra za obrazovanje rukovodeih kadrova u privredi i posebno obrazovne aktivnosti zavoda za zapoljavanje. Veoma znaajan doprinos obrazovanju odraslih dale su drutvene organizacije (organizacije sindikata, Narodne omladine, Crvenog krsta itd.), a zatim Narodna tehnika kao i Jugoslovenska narodna armija (vojniki univerziteti, raz35 ne vrste kola itd.).

Podroban uvid u nastanak i razvoj obrazovanja odraslih kod nas i svetu, videti u: Izabrana dela, knj. 4. Andragoka misao i akcija, drugi deo: Prilozi s komentarima. 34 Savezna narodna skuptina, Prijedlog sistema obrazovanja i odgoja u FNRJ, Kultura, Beograd, str. 32, 87-112, i 251-253. 35 Up: Statistiki godinjak iz 1961. godine. ire o radu ustanova za obrazovanje odraslih: Izabrana dela, knj. 2. Organizacija odraslih, str. 299-315. i dalje, kao i knj. 4. Andragoka misao i akcija, tekst: Obrazovanje odraslih najvaniji problemi i mogunosti njihovog reavanja, str. 213-227, kao i itav drugi deo ove knjige.

33

34

PEDAGOGIJA, 1/04.

Dubljem prodiranju shvatanja permanentnog obrazovanja doprinela je Rezolucija Savezne narodne skuptine o obrazovanju strunih kadrova (1960. godine). Tom rezolucijom zahtevano je da se obrazovanje shvata kao kontinuelan proces koji se ostvaruje u toku itavog radnog veka pojedinca i da u tome posebna uloga pripadne svim kolama, centrima za struno obrazovanje radnika, radnikim i narodnim univerzitetima, radiju, televiziji, izdavakoj delatnosti, tampi i drugim prosvetnim, kulturnim institucijama i drutvenim i strunim or36 ganizacijama. Najvii domet svesti u odnosu na permanentno obrazovanje postignut je u SFRJ pri donoenju Rezolucije o razvoju vaspitanja i obrazovanja na samoupravnoj osnovi 1970. godine. Samim tim pootreni su zahtevi u oblasti obrazovanja odraslih, a oni su sadrani u sledeim odlunim stavovima: Prvo, obrazovanje odraslih dobija znaenje vanog inioca opteg razvoja, na iji se uticaj rauna kako u ukupnoj drutvenoj reprodukciji, tako i u preobraavanju drutveno-ekonomskih odnosa; Drugo, izjednauje se drutveni, ekonomski i finansijski tretman obrazovanja odraslih i obrazovanja omladine, to je logina posledica pravilne ocene obrazovanja kao faktora razvoja; Tree, a to proistie iz drugog, ciljevi, principi i zadaci obrazovanja odraslih nisu samo stvar pojedinih drutvenih organizacija i ustanova za obrazovanje odraslih, ve celokupne drutvene zajednice i sistema obrazovanja i vaspitanja u celini; etvrto, obrazovanje odraslih opredeljuje se za ostvarivanje zadataka drutva i linosti u drutvenoj zajednici u okviru koncepcije o permanentnom obrazovanju (na bazi najnovijih naunih i tehnikih dostignua), ali su njegove funkcije i dalje znaajne u potiskivanju kulturne zaostalosti ljudi; Peto, insistira se na deinstitucionalizaciji obrazovanja odraslih, iz ega e, ve u blioj budunosti, morati da proiziu takve mere koje e umnogome 37 preinaiti sadanju neelastinu i neefikasnu strukturu delovanja u ovoj oblasti. Saglasno tome, u ovom znaajnom dokumentu insistira se na provoe38 nju koncepcije permanentnog obrazovanja 27 puta.

Izabrana dela, knj. 4. Andragoka misao i akcija, Rezolucija Savezne narodne skuptine o obrazovanju strunih kadrova, str. 259-281. 37 Dragomir Filipovi: Povodom usvajanja Rezolucije o razvoju vaspitanja i obrazovanja na samoupravnoj osnovi, Ekonomika kola, Beograd, 1970, 4, str. 1-7; ili: Izabrana dela, knj. 2, str. 285. 38 Izabrana dela, knj. 4. Rezolucija savezne skuptine o razvoju vaspitanja i obrazovanja na samoupravnoj osnovi sa komentarom, str. 283-313.

36

PEDAGOGIJA, 1/04.

35

Propadanje ekonomije
Ta veoma povoljna slika o obrazovanju odraslih u SFRJ ve posle usvajanja skuptinske rezolucije 1970. godine poinje da dobija senke, a po donoenju Ustava SFRJ iz 1974. godine raspada se u delove. Tendencije pada ovih aktivnosti pretvaraju se u trend koji se nee moi zaustaviti. Otra upozorenja o nepovoljnim kretanjima u oblasti obrazovanja odraslih u itavoj zemlji, izneta na etvrtom kongresu andragoga Jugoslavije odranom polovinom osamdesetih, nee doneti poboljanje. Rastue potrebe za novim znanjima i ljudskim umeima, koja je tako 39 obilato produkovao XX vek , bie sasvim dovedene u pitanje ve na samom poetku devedesetih godina na itavom jugoslovenskom prostoru. To e se desiti svim jugoslovenskim republikama izuzev Sloveniji, koja je uspela da ouva sta40 tus quo pa i da unapredi razvoj obrazovanja odraslih u narednim godinama. Za razliku od stanja u obrazovanju odraslih u SFRJ zakljuno sa 1990. godinom, Savezna Republika Jugoslavija poela je da doivljava recesiju u privredi uz premetanje obrazovanja odraslih na margine ekonomske politike. S tim u vezi je karakteristino ukidanje radnikih i narodnih univerziteta, centara za obrazovanje radnika, centara za obrazovanje rukovodeih kadrova, centara za instruktore u privredi i vanprivrednim delatnostima, gaenje kadrovskih slubi u preduzeima itd. A nauka se poinje grubo koristiti za potrebe politike parcijalnih nacionalnih interesa. Bila je to jasna najava da u SR Jugoslaviji nastaje novi trend drutvenoekonomskih kretanja, forsiran od strane jedne grupe pojedinaca od kojih e zavisiti ukupna sudbina zemlje. Prvi znaci budueg privrednog bankrotstva zemlje javie se u padu aktivnosti na obrazovanju odraslih. Taj pad zapoinje ranije, ve oko sredine osam41 desetih godina. Slika tih nepovoljnih kretanja u obrazovanju odraslih povezuje se sa ekonomskom krizom nastalom zbog poznatog preteranog i neodgovornog zaduivanja svih republika bive SFRJ.
Fenomen znanja kao opte obeleje nauno-tehnike revolucije, Izabrana dela, knj. 4, str. 19-32. Lifelong Learning Week, LLW Novike, N0 1, 200, Report and Analysis of Lifelong Learning Week 1999, Slovenien Institute for Adult Education, Edition 1200. Takoe: TVU Novike, 3/2000, Dobitniki priznanja ACS za izjemne doseke v izobraevanju odraslih, SIAE Award Winners. 41 Dragomir Filipovi, Nepovoljna kretanja u razvoju obrazovanja odraslih, etvrti kongres andragoga Jugoslavije, Obrazovanje odraslih u drutveno-ekonomskom razvoju, Andragoki centar, Zagreb, 1985. Ili: Izabrana dela, knj. 4, str. 185-195; kao i: Rezolucija kongresa, str. 379-397. Za uzroke uzimaju se: (1) ruenje interakcije izmeu obrazovanja odraslih i privrede, (2) spremnost centara politike moi na vraanje kolskog sistema kako bi se u krizi toboe ouvala kola i (3) eliminisanje obrazovanja odraslih zakonskim jaanjem usmerenog obrazovanja.
40 39

36

PEDAGOGIJA, 1/04.

Sve ono to je zapravo kritikovano u toj oblasti ranijih godina, uz otra upozorenja struke i nauke, da se drutveno ne bi smelo doputati, u SR Jugoslaviji bie prihvaeno u potenciranom vidu. Tako se destabilizuje obrazovanje odraslih u svim svojim dimenzijama, ukljuujui prvenstveno njegovu institucionalnu i finansijsku eroziju. U Republici Srbiji je tavie poetkom devedesetih godina restriktivnim zakonskim propisima otvoren proces gaenja ustanova za obrazovanje odraslih. I upravo tih ranih devedesetih godina, kada je Evropa nastojala da stvori novi svet sagovornitva, bez koga nema savremene civilizacije, andragozi Srbije, ne slutei da se radi o njihovom poslednjem sastajanju (Subotica), ustali su protiv nemilih vremena koja su sledila u obrazovanju odraslih. Posmatrano sa ekonomske take gledita, bili su to potezi s pogubnim posledicama jedne u svemu pogreno voene ekonomske politike. Kako je vreme odmicalo, te posledice su se sve bre i potpunije ispoljavale, prouzrokujui njen sunovrat. Ironija te i tako voene ekonomije ispoljila se u gotovo neverovatnoj injenici da je jedan od njenih kljunih inspiratora i vinovnika bila linost koja je samo desetak godina ranije branila svoju doktorsku tezu iz podruja obrazovanja 42 odraslih. ime se moe objasniti u toj meri zloupotrebljena ekonomija? Da li je re o nepoznavanju sociolokih korena drutvenog razvoja sadranih u znaaju kadrova kao ljudskog kapitala ili o neemu drugom? Pod okolnostima u kojima nastaje vladanje ljudima, mo poloaja koju prisvaja grupa pojedinaca ili neki pojedinac daje oveku posebnu snagu. Ona moe da bude delotvorna ako je zasnovana na znanjima i ako izraava fleksibilnost pri suoavanju sa problemima, ali i lana kada je umiljena i autistina, nepoverljiva prema ljudima. To objanjava zato se u SR Jugoslaviji krajem veka, pored ostalog, belee i ponorno niski ekonomski rezultati. A oni, prema potvrenom saznanju i meritornoj oceni poznate amerike banke Meril Lin, oznaavaju pad bruto domaeg proizvoda (BDP) na 820 amerikih dolara. Institut ekonomskih nauka u Beogradu ocenio je da se radi o ekonomskoj katastrofi, jer je BDP redukovan na najvie jednu treinu iz 1989. godine. Time su procesi opadanja BDP u domenu nauke i obrazovanja, zapoeti u bivoj SFRJ, sili na svoju najniu taku dok se obrazovanje odraslih bukvalno nalo na nultoj taki. Naravno, objanjenje se ne nalazi samo u obrazovanju odraslih, ali ono duboko utie na ekonomiju svakog drutva, pa i naeg, a o tome je ovde re. O injenici da je ekonomija u SR Jugoslaviji, za razliku od SFRJ, ostala potpuno
42

Mirjana Markovi, Obrazovanje u funkciji samoupravljanja, Privredna tampa, Beograd, 1982, str. 167; recenzenti: prof. dr Danilo . Markovi i prof. dr Aleksandar Todorovi.

PEDAGOGIJA, 1/04.

37

nedotaknuta tim novim fenomenom. O tome govori i podatak da je prvo sastajanje jugoslovenskih andragoga (opet u Subotici), posle izvrenih politikih promena u Srbiji, oznaeno kao izlazak iz neke vrste ilegale ili bar socijalne marginalizovanosti (dr Katarina Popovi). To gorko saznanje potvrdie i prof. dr M. Despotovi, upravnik Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, reima da je Savezni zavod za statistiku prestao da registruje obrazovanje odraslih kao statisti43 ku i drutvenu pojavu. Ocenjujui stanje i perspektive obrazovanja odraslih u SR Jugoslaviji, Despotovi je pruio poraznu sliku tog stanja. On je izneo podatak da je svaki trei ovek u Jugoslaviji nezaposlen kao i to da je svaki trei nepismen ili polupismen, izrazivi nadu da se za obrazovanje odraslih otvaraju potpuno drugaije perspektive. Nadajmo se da e tako i biti, ukoliko ono bude uspelo da pokae svoje prave vrednosti omoguujui privredi, drutvu i svakom zainteresovanom pojedincu da proizvede odgovarajue rezultate.

Permanent Education of Adults Summary: The term permanent education has become actual again recently. This is not only because European integration goes aside, but also because there is no other way to show its most important features: complexity, coherence, variety and continuity. Complexity means that it is based upon recent scientific-technical researches, depending on the scientific development. Coherence determines certain conception in which it embraces mutual connections of science, education, production, market and most of all profit as an engine of economic and other cultural processes. Variety means dealing with social problems (sociology), it leads to economic and technological analyses (macro and mezo economics); it contributes to thorough study of employees which is the big issue of the first decade of the 21st century, etc. It also leads to inter correlation the whole line of sciences, particularly ICT Continuity leads to finding knowledge connected with the torrent of changes (Alvin Tofler). It is the same as with the word tomorrow which never dies, so that permanent education cannot be left without future, providing the law of equality of action and reaction. Key words: conception, permanent education, adult education, employees, scientific-technical innovations, production, market, profit, transformation, organisational sciences, contemporary civilisation.

43 Dr Miomir Despotovi, Obrazovanje odraslih u Jugoslaviji stanje i perspektive, Savetovanje andragoga, Pali, novembar 2000. godine, Beograd, 2001, str.7.

38

PEDAGOGIJA, 1/04.