NAZIV ŠKOLE

MATURSKI RAD
PREDMET: SOIOLOGIJA

TEMA: PROBLEMI SAVREMENE PORODICE I BRAKA

MENTOR: UČENIK:

Maj, 2021 god.

 SADRŽAJ

1. UVOD......................................................................................................................................3
2. VASPITANJE ZA BRAK I PORODICU................................................................................4
3. PRIPREME ZA BRAK I IZBOR BRACNOG DRUGA.........................................................5
4. POSREDOVANJE KOD ZAKLJUCENJA BRAKA..............................................................9
5. DEMOKRATSKA SAVREMENA PORODICA..................................................................12
6. FUNKCIJA SAVREMENE PORODICE..............................................................................13
7. PROBLEMI SAVREMENE PORODICE.............................................................................15
8. ZAKLJUCAK........................................................................................................................16
9. LITERATURA.......................................................................................................................18

2
 1. UVOD

“Brak je prirodna-polna i drustvena veza po pravilu trajne prirode,izmedju lica suprotnih

polova koja zavisno od istorijskih i drustvenih uslova moze imati razlicite oblike(grupni brak,
poligamski, monogamski), razlicitu formu ( gradjanski, crkveni, neformalni,fakticki) i razlicite
sadrzaje i zadatke( ekonomske,pravne, socijalne, duhovne, moralne, psihicke, estetske idr.)”

Bracni ciklus nastaje zasnivanjem braka ili vanbracne zajednice i traje do njihovog
prestanka: oglasenjem braka za nevazeci, smrcu bracnog druga, proglasenjem bracnog druga za
umrlog i razvodom braka. U okviru ovog kruga od znacaja su: odnosi pre zasnivaja
braka,zakljucivanje braka, odnosi u braku i prestanak braka. Glavnu ulogu pre zakljucivanja
braka igraju predbracni odnosi i izbor bracnog druga,jer od toga zavisi buducnost bracnih
drugova.

U razlicitim civilizacijama ovi odnosi koji predhode zakljucivanju braka su jako

raznovrsni. Te razlike poticu od drugacijih shvatanja znacaja samog braka, od stepena ucesca
samih bracnh drugova u njegovom zakljucenju, od drugih uslova koji se cesto zahtevaju bilo od
samih bracnih drugova, bilo od njihovih porodica, od toga koja ae forma braka sankcionisana
itd.Najvaznija pitanja koja se ovde javljaju jesu:

- vaspitanje za brak i porodicu

- priprema i izbor bracnog druga

- posredovanje kod zakljucivanja braka

- predbracni odnosi( predbracne polne slobode)

Porodica je nezamenljiva sredina u kojoj se covek formira kao licnost, u kojoj živi
zadovoljavajuci neke od svojih najbitnijih potreba koje se samo u porodici i mogu da zadovolje.

Porodica je specificna bio-socijalna zajednica ljudi. Ona ima veoma znacajnu ulogu u razvoju
coveka, ali ne samo coveka nego društva uopšte. Porodica je posrednik izmedju društva i
pojedinca, ali porodica vrši više funkcija od bilo koje društvene grupe. Nastanak neke društvene
grupe ima za cilj da se neka radnja obavi i takva grupa postoji dok postoje i potrebe, što znaci da
nakon prestanka potreba takva grupa može da se rasformira. Formiranjem porodice covek kao

3
socijalno bice doživljava na taj nacin što njegov život ima sasvim drugaciji smisao bitisanja kada
više nije sam nego pored njega postoji njegov barcni drug, deca.

Rec »porodica« danas se odnosi na razlicite pojmove. U najširem smislu to je »nerazdvojna

celina osoba povezanih brakom ili usvajanjem« ili »radjanje pojedinca koji nasleduju jedan
drugog« - što znaci, »loza«, »rod«, »dinastija«. U užem smislu rec porodica znaci »rodbinsko
povezane osobe koje žive pod istim krovom« - ili još uže »oca, majku i decu«.

2. VASPITANJE ZA BRAK I PORODICU

Vaspitanje za brak i porodicu sadrzi najmanje dva elementa:

a) vaspitanje za himane ljudske odnose u braku I porodici( moralno vaspitanje)

b) pruzanje neophodnih znanja o seksualnom zivotu ( seksualno vaspitanje)

Oba ova elementa predstavljaju jedinstveni proces osposobljavanja coveka za

medjuljudske odnose, posebno za humane odnose izmedju muskarca i zene. U nasoj zemlji jos
uvek je vrlo snazna patrijarhalna porodica s konzervativnim obicajima i moralnim normama koje
se negativno odrazavaju prema nekim tekovinama naseg drustva: prema ravnopravnosti zene,
humanizaciji porodicnih odnosa, humanom tretiranju vanbracne porodice i vanbracne dece idr.

Zadatak vaspitno-obrazovnog sistema sastoji se u pripremanju omladine za brak, za

ravnopravne i humane odnose u braku i porodici, za roditeljski poziv i poziv materinstva.
Narocito je od znacaja uvodjenje predmeta u osnovnim i srednjim skolama pod nazivom “
Vaspitanje za brak i porodicu” (seksualno vaspitanje). Medjutim kod mnogih postoji
neshvatanje, nepripremljenost, pa je otpor da se o tome govori, pa tako mladi ne dobijaju
potrebne informacije o bioloskoj, zdravstvenoj i moralnoj strani heteroseksualnih odnosa. [Milic
”Radjanje moderne porodice”, Beograd, 192 str]

U Rezoluciji Savezne skupstine o planiranju porodice se istice:

“ U okviru sistema vaspitanja i obrazovanja trebalo bi posebnu paznju posvetiti

pripremi omladine za razumevanje i humanizaciju odnosa izmadju polova, za skladne i

4
odgovorne odnose u braku i za roditeljske duznosti u porodici. Seksualno obrazovanje i
vaspitanje treba ukljuciti u obrazovno-vaspitni rad svih nastavno-obrazovnih ustanova imajuci
pri tome u vidu uzrast dece i omladine i njihov psiho-fizicki razvoj, a u zavisnosti od toga i od
stepena i vrste skole ili fakulteta treba razraditi nastavne programe, za redovnu nastavu svih
obrazovnih institucija.”

3. PRIPREME ZA BRAK I IZBOR BRACNOG DRUGA

Izbor bracnog druga tesno je povezan sa prirodom drustvenih odnosa i sa tipom porodicne
organizacije . U patrijarhalnoj porodici se malo govorilo o osecanjima, a mnogo vise o
duznostima, pa se u skladu sa tim od braka nisu ocekivali neki posebni uzici i zadovoljstva .
Porodica je najpre bila mesto rada gde suse uz velike napore sticala sredstva za zivot, pa se zato
na ljubav nije gledalo kao na uslov sklapanja bracne zajednice . Iako po pravilu svaki covek ima
pravo da sam bira svog bracnog druga, u

praksi nije bas uvek tako. U mnogim nasim krajevima, narocito na selu, kandidati za brak ne
ucestvuju u odlucivanju o tome koga ce izabrati za svog bracnog druga. O tome odlucuju njihovi
roditelji ili neki drugi odrasli srodnici. U nekim krajevima ostavlja se sloboda odlucivanja
buducim bracnim partnerima, ali sve ostale formalnosti obavljaju umesto njih njihovi roditelji.
Vrlo cesto stupanje u brak sa odradjenim licem zavisi od pogodbe o mirazu i drugim koristima
koje treba da dobije muzevljeva porodica. Kod etnickih grupa muz mora da plati zeni odredjeni
iznos u vidu kupovne cene ili vencanog dara- mehra. Cesti su slucaji posredovanja pri sklapanju
braka (navodadziluk).

U gradskoj porodici ovi obicaji su uglavnom izcezli. Ali je zato sve veci broj brakova koji se
sklapaju iz cistog interesa i u samom gradu. Ideal kod nekih mladih ljudi, a narocito zena, postaje
drustveni rang, posedovanje kola, visina prihoda, politicka moc i ugled idr.,a ne vodi se racuna o
licnim naklonostima prema buducem bracnom drugu.Posledica ovoga cesto je velika razlika u
godinama madju partnerima jer se mlade devojke cesto udaju za starije muskarce zbog tih
materjalnih razloga. Bas zbog toga se ide na to da se smanji razlika u godinama medju
partnerima.

5
To je jako karakteristicno za bogate zemlje gde je u poslednje vreme znatno porastao broj
studentskih brakova. U siromasnim zemljama koje su usle na put industrijskog razvoja tome se
suprotstavlja oskudica stambenog prostora koja je u nekim slucajevima tako velika da izaziva
mnoge teskoce, pa i ozbiljne deformacije, pa je i to jedna od glavnih razloga sto se devojke udaju
za muskarce mnogo starije od sebe. No ima i obrnutih slucajeva ako je u pitanju dobijanje
prikladnog stambenog prostora u velikim gradovima. [Djordjevic:”Sociologija forever” Nis,
87str]

Moglo bi se reci da ove pojave predstavljaju ostatke patrijarhalnih shvatanja, sto je

nespojivo sa principima socijalistickog morala. Da bi se bolje razumeli ostaci svih ovih obicaja
treba se podsetiti da je brak veoma dugo predstavljao vrlo efikasno sredstvo uspona na lestvici
socijalne hijerarhije. Brakom su se ojacavale prijateljske i srodnicke veze izmedju dve porodice
koje ce se ubuduce pomagati i postovati. Brak je znaci predstavljao nacin da jedna porodica
poboljsa materijalni i drustveni polozaj, pa i svoj ugled i moc u drustvu. Zato se o interesima i
zeljama samih bracnih drugova vrlo malo vodilo racuna, vec su same porodice gledale da izvuku
sto vecu korist iz tog braka. Bas u tome Vuk Karadzic je govorio u svom recniku:

“U Srbiji i danas dosta puta isprose i dovedu devojku, a niti je momak video nju, niti ona
momka, nego se roditelji gledaju i dogovaraju.Kad otac zeni sina, on ne gleda toliko na tu
devojku, koliko na ljude od kakvi’ je ; niti devojka smije kazati ocu ili bratu da nece poci za
onoga za koga je on daje.Tamo se jos ne traze novci uz devojku, nego se za nju daju npr.bratu
cizme ili djecermu, materi kakvu haljinu, tako sestri i svijum ostalima ponesto, a osobito novaca
u kucu. U Srbiji se prije nekoliko godina tako moglo iskati za devojke da se siroma’ covek nije
mogao ozeniti, zato je Crni Djordje izdao zapovest da nije slobodno iskati(ni uzeti) za devojku
vise od jednog dukata”

Medjutim u demokratskoj industriskoj porodici gradskog tipa bitno se menjsju odnosi pre
zakljucenja braka. Izbor bracnog druga dobija sve veci znacaj,jer zbog uspelog ili neuspelog
izbora zavisi stabilnost braka i licna sreca bracnih drugova.

6
Izmena ovih obicaja tesno je povezana sa mnogobrojnim izmenama u nasem posleratnom
drustvu, a narociti sa sve vecom afirmacijom drustvenog, porodicnog i bracnog individualizma.

Sklapanje brakova otezao je kasnije sticanjem ekonomske samostalnosti mladih ljudi, bilo
zbog produzavanja skolovanja, bilo zbog manjkanja sredstva za ostvarenje braka. Time se
mladost produzuje iznad polne zrelosti.To je vreme predbracnih polnih slobods na koje se danas
drukcije gleda nego ranije.

Nekada kada bi mladic zakazivao sastanak sa devojkom smatralo se da se namerava zeniti, a

kad bi nekoliko puta prosli zajedno mestom proglasili bi ih verenicima.Danas se na udvaranje
gleda kao na pozitivnu cinjenicu predbracne selekcije, a sto je osobito znacajno seksualno
iskustvo gubi gresnu konotaciju.Ono ne samo da je prihvatljivo, vec je i pozeljno zbog
medjuljudskog upoznavanja iprihvatanja. Zato i zakljucivanje braka u danasnje vreme uglavnom
predstavlja stvar samih bracnih drugova.Bracni drugovi se po pravilu vec dovoljno upoznaju pre
zakljucivanja braka.

Tako i savremeno drustvo sa svoje strane sve vise podstice mlade ljude na samostalno
odabiranje bracnog druga.Postepeno se menja i odnos drustva prema pojavi predbracnih veza i
predbracnog zivota,bas zbog toga da bi se uspesno izvrsilo to odabiranje.Sve se vise napusta
teorija o tome da postoji”jedna osoba koja nas moze usreciti” i da devojka mora cekati onog
“pravog” i da zbog toga posto se on nikada nije pojavio ostane celog zivota neidata.Savremeno,
pa i nase drustvo, raskida sa burzoaskim moralnim shvatanjima i obicajima da se devojka mora
zaogrdati cednoscu i povlaciti u usamljenost porodicnog doma dok ne naidje odabranik da je
izvede iz te usamljenosti.

Ovu evoluciju u izvesnoj meri pratilo je i nase porodicno pravo. Neke republike u svojim
novim porodicnim zakonima pridaju izuzetan znacaj samoj pripremi za brak i izboru bracnog
partnera.Ove republike predvidjaju obavezu verenika da se prethodno obrate bracnom
savetovalistu, pa i medicinskoj ustanovi da bi proverili svoju spremnost i dobili potrebne savete
za buduci brak.Ovakva resenja su vrlo korisna i treba ih svesno podrzati sa stanovista buducnosti
ucvrstivanja braka i porodice.U indrustriskom drustvu rizik za neuspeli izbor bracnog druga
snosio je san bracni drug jer nije bio u mogucnosti da trazi pomoc od drustvenih institucija u
pogledu uspesnosti samog izbora

7
 Danas ovu funkciju sve vise preuzima i treba da preuzme i drustvena zajednica preko
vaspitnih i savetodavnih ustanova.

Medjutim sa pravnog stanovistva sporno je pitanje da li maticar moze i u svim slucajevima

obavezati bracne drugove da posete savetovaliste i da li zakon moza propisati takvu obavezu. O
ovom pitanju razlicita su misljenja ali je zanimljivo to da je vecina psihologa protiv ovog
resenja.Naime sporno je pitanje da li se obaveznim upucivanjem vernika u savetovalista
narusava njihovo pravo slobodnog izbora makar i posrednim uticajem na njihovu slobodu
opredeljenja. [Mitrović, Petrovic:”Sociologija za II razred gimnazije i III razred strucnih skola”
Beograd, 143 str.]

Povecana ocekivanja zahtevaju jos i da se izboru bracnog druga prilazi s mnogo vise
odgovornosti,a to je vise naglaseno kod zena,nego kod muskarca,jer zene zbog svoje materinske
funkcije trazi vecu zastitu u braku.Ali i ovde je,kao i uopste u zivotu,nemoguce izbeci faktor
rizika.Zato razumnije devojke ulazeci u odnos s partnerom,ne traze od njega obavezu na
trajnost,vec traze ponasanje kao da je odnos trajan,znaci uzajamno postovanje i ravnopravnost.

Kada se spominju faktori odabiranja treba se naglasiti da ne postoji idealno doba.Zrelost za

brak ne zavisi iskljucivo od godina,vec i od socijalne i emotivne zrelosti.Istrazivanja su pokazala
da je slabije prilagodjavanje u brakovima sklopljenim u ranijim godinama (kod devojaka mladjih
od 19 i momaka mladjih od 22),nego u brakovima sklopljenim u zrelijim godinama.Stopa rastave
brakova raste kad doba zenidbe pada,pa su rastave muskaraca ozenjenih mladjih od 21 god. sest
puta vece nego kod onih koji su ozenjeni posle 31god.Iako su brakovi sklopljeni u zrelijem dobu
u proseku stabilniji, nije moguce zbog socijalnjih i ljudskih razloga zabranjivati mladje brakove,
niti propagirati starije.

Kada se govori o realizaciji u godinama izmedju muskarca i zene, utvrdjeno je da je bracna

sreca najveca tamo gde je razlika godina tri do pet godina u korist muskarca, a jos vecu srecu
pokazuju muskarci gde je muz bio mladji od zene cetiri do deset godina, ili zena mladja od muza
dvanaest ili vise godina.

Dok je patrijarhalni moral trazio vernost i odanost bez obzira na subjektivno dozivljavanje
odnosa, danas je relativno lako prekinuti nezadovoljavajuci odnos. To ne znaci da se odnos
shvata olako i da se ne trpi pri njegovom prekidu, vec se pocinje razmisljati na nacin da je bolje
na vreme prekinuti neugodan odnos, nego snositi njegove lose posledice.

8
Samosvest mladog coveka raste s uverenjem da on ima pravo potraziti osobu s kojom ce biti
srecan. Prema anketama cak i u tako liberalnim sredinama kao sto su severnoamericka i svedska
broj poznanstava pre braka dosta je ogranicen.

Jos jedna vazna stvar koja se javlja u vezi sa ovim jeste mesovit brak. U socioloskim delima
postoji siroko prihvaceno verovanje da sve statusne grupe odbacuju masovit brak.

Kinteli Dejvis tvrdi da je glavni princip svakog stratifikovanog drustvenog poretka takav da ce
se vecina ljudi vencati sebi ravnima. Dejvis izjavljuje da je razlog u tome sto brak inplicira
ravnopravnost: “Ako su neke osobe nedostupne ,onda zasigurno nisu prilika za zenidbu,iako
hrana koju kuvaju nije za jelo, onda mora biti, takodje, da oni nisu za kuhinju.” On dalje kaze da
je “ zena odgojena u drustvenom sloju koji se u mnogome razlikuje od sloja kome pripada njen
muz sklona da deci usadi ideje i ponasanje nespojiva sa pozicijom koju ce naslediti od svog oca
stvarajuci tako jaz izmadju njihovog statusa i uloge.”

Drugim recima mesovit brak bi onemogucio znatne razlike u ponasanju izmedjupojedinca i

grupa, posto bi vodio stapanju monokultura

koje ih odlikuju. U glavnim evroazijskim drzavama ljudi obicno biraju za bracnog druga osobu
ravnu sebi ili bolju. Ocevi pokusavaju da udaju cerke za muskarce koji su na jednakom ili visem
polozaju (xipergamija), dok je hipogamija kao bracna politika osujecivana i retko zagovarana.

4. POSREDOVANJE KOD ZAKLJUCENJA BRAKA

Posredovanje ili navodziluk predstavlja vrlo staru ustanovu. Nju poznaju svi narodi i mnogo
je koriscena u praksi sve do nedavno. Ova ustanova posebno je karakteristicna za patrijarhalnu
porodicu. U plemenskom drustvu njen znacaj je bio veci iz dva razloga.

9
 Prvi razlog se odnosi na cinnjenicu da se nije mnogo vodilo racuna o licnim naklonostima
buducih supruznika, pa je storen obicaj da se jedno lice javlja kao posrednik pri zakljucenju
veridbe i braka.

Drugi razlog je u tome sto je u plemenskom drustvu bio vrlo sirok krug srodnika koji nisu
mogli medjusobno sklopiti brak.

Cesto se da bi se pronasla odgovarajuca devojka za udaju morao preci dug put, u stvari
trebalo je pocepati bar jedan par opanaka. Zato se ova ustanova kod Albanaca naziva “opanak”.
U periodima kadanije bilo dovoljno devojaka za udaju ova funkcija dobila je naziv “zlatni
opanak”, jer je posrednik skupo naplacivao svoje posredovanje(Roditelji mladozenje su morali
da mu napune opanak zlatom).

Ugovor o posredovanju moze se vrsiti uz naknadu ili bez naknade. U mnogim zemljama se
ovaj ugovor smatra nemoralnim pa je zakonom zabranjen. U nekim zemljama se ipak u praksi
tolerise. Negde je bilo zakonom zabranjeno samo naplacivanje usluga, narocito kada je to postala
profesija pojedinaca. Druga prava su u vecoj ili manjoj meri dopustala ili tolerisala cak i
naplacivanje nagrade za posredovanja.

U savremenom drustvu javljaju se dva oblika posredovanja:

-Privatno, neinstucionalizovano posredovanje, pretezno po selima manjim mestima. To je

ostatak tradicionalnih patrijahalnih obicaja u nasim porodicama. Poseban razlog za ovo je
manjak devojaka za udaju na selu. Mnoge devojke sa sela udaju se u gradovima, opet pretezno
putem posrednika. i tako se mladici sa sela u nedostatku dovoljnog izbora moraju licno ili putem
posrednika zaloziti da pronadju sebi buduceg druga.

- Drugi oblik posredovanja javlja se sve vise u velikim gradovima u vidu zvanicnog
institucionalizovanog posredovanja koje vrse agencije ili ustanove,drzavni i privatni
organi.Uzroci su slicni kao i kod tradicionalnog posredovanja.Slicnost je u nemogucnosti da se
nadje odgovarajuca devojka ili mladozenja. A novi bitno drugaciji uzroci su samobrojni.Prvo,
sami mladi ljudi moraju biti danas mnogo aktivniji nego ranije jer oni sami vrse izbor a ne
njihove porodice.Drugo,u velikim gradovima mogu se sresti sve vise
usamljeni,neodlucni,stidljivi i nesigurni mladi ljudi koji nisu u stanju da sami izaberu
bracnog druga. Danas postoji velika opreznost i strah od loseg izbora.

10
Znacajna cinjenica je i nedostatak sistematskog vaspitanja za brak i porodicu, zbog cega se
mnogi ne usudjuju da zasnivaju svoju zajednicu. Zato se mnogi po izboru oslanjaju na
kvalifikovane strucnjake koji ce im stvoritiniluziju da je rizik smanjen ili izbegnut.Ali ima i
drugih motiva za to: imucni,dobrostojeci ljudi zele da iskoriste svoj drustveni i materjalni polozaj
da bi preko agencija stupili u brak sa mladjom osobom i tako sebi ulepsali mladje godine.

Ova drustvena funkcija veoma je razvijena, narocito u nekim zemljama na zapadu, ali u
vidu privatnog biznisa. Ove agencije naplacuju svoje usluge iako je posredovanje uz naknadu u
osnovi nespojivo osnovnim principima porodicnog i bracnog prava. Medjutim u nekim mestima
postojanje ovih agencija moze biti vrlo korisno, jer zbog velikog zivotnog dinamizma i slozenog
gradskog zivota, kao i mnogih drugih razloga ljudima ne ostaje mnogo vremena za izbor onakve
osobe kakva im najvise odgovra, a sama agencija raspolaze velikim mogucnostima izbora. Tako
prihvaceno posredovanje cak i kad je uz naknadu nije nemoralno i moglo bi se dopustiti jer ono
samo pomaze u upoznavanju buducih supruznika i olaksava njihov izbor. [Mladenovic:”Osnovi
sociologije porodice”, Beograd, 34 str]

U nasoj zemlji ova funkcija drustva nije u dovoljnoj meri izrazena. Trebalo bi da se sto
hitnije ovoj zapostavljenoj drustvenoj funkciji posveti vise paznje. Najbolje resenje je da ovu
funkciju preuzmu bracna i porodicna savetovalista a u njihovim odsustvu eventualno i centri za
socijalni rad ili neke druge slicne ustanove.

Na liberalniji stav u pogledu predbracnih polnih ploboda u savremenom svetu ukazuje jedna
nova pojava, koja nezadrzivo kao bujica, rusi sve prevazidjene drustvene I moralne norme o
predbracnoj cednosti zene. Naime danas se sve vise snizava starosna granica kada nastupa polna
zrelost i muskarca i zene dok se emocijalna a narocito socijalna zrelost stice kasnije. Narocito se
odlaze stupanje u brak upravo zbog kasnog sticanja socijalne sigurnosti.

Ali sa stanovistva polne higijene nije preporucljivo predavati se neodgovornim socijalnim

uzivanjima narocito ako ona nisu zasnovana na duboki, promisljenim i odgovornim duhovnim i
moralnim osecanjima. Drugim recima ako nisu zasnovana na ljubavi, seksualni odnosi
predstavljaju degradaciju coveka. Oni se najzad moraju zasnivati na medjusobnom postovanju i
uzivanju,g i ljudskom odnosu coveka prema drugom coveku a ne na nameri trenutnog
iskoriscavanja”slabosti” drugog partnera.

11
 5. DEMOKRATSKA SAVREMENA PORODICA
Demokratska porodica ima u sociološkoj literaturi više naziva: radnicko-službenicka porodica,
savremena, „mala“ porodica, individualna, prosta, inokosna, biološka, nuklearna, egalitarna,
supružanska, bracna, industrijska porodica i dr. Svaki od ovih naziva ukazuje na neku od njenih
specificnosti, ali nijedan, uzet sam za sebe, nije dovoljno nda adekvatno objasni njenu prirodu.
Da bi se odmah razumelo o kakvoj je porodici rec, iznecu neka njena najznacajnija pravila:

1. Sa ekonomskog stanovišta, savremena porodica predstavlja, po pravilu, porodicnu grupu koja

nema svoja sredstva za proizvodnju, vec radi tudim sredstvima i za drugog. U kapitalizmu to je
rad za kapitalistu, u socijalizmu-u društvenom sektoru privrede (radnicko-službenicka porodica).

2. Sa istorijsko-sociološkog stanovišta, ona predstavlja jednu etapu u razvitku porodice uopšte za

koju su karakteristicne sledece odlike:

a) porodicu sacinjavaju bracni par i maloletna odnosno za rad nesposobna deca (dvogeneracijska
porodica)

b) brak (ili vanbracna zajednica) je osnov za zasnivanje porodice (otuda neziv: supružanska
porodica)

c) broj njenih clanova sveden ja na najmanju meru, tj.na biološku grupu (biološka, prosta, mala,
inokosna, nuklearna porodica)

d) ona izrasta u uslovima velike urbanizacije i industrijalizacije (industrijska porodica)

e) ona pociva na osecajnim vezama i faktickoj ravnopravnosti supruga (egalitarna porodica)

3. Sa pravnog stanovišta, ona pociva na:

a) pravnoj jednakosti supruga (mada to nije u svim zemljama slucaj, jer u nekim kapitalistickim
zemljama pravo zaostaje za fakticim stanjem)

b) na pravnoj zaštiti porodice kao celine i posebnoj zaštiti nekih njenih clanova: žene i dece.

12
4. Sa socijalno-politickog stanovišta, savremena porodica predstavlja tip društveno (odnosno
državno) visoko zašticene porodice: socijalno, zdravstveno osiguranje, socijalna zaštita u raznim
vidovima i dr.

Sporno je samo pitanje da li i neke druge „male“ porodice (poljoprivredne, zanatlijske,

buržujske) koje poseduju svoja sredstva za proizvodnju i rade za sebe (a koje su svedene na
biološku grupu) mogu biti obuvacene pojmom „savremena“ porodica. Velicina porodice nije
jedini kriterijum za njenu tipologiju, vec niz drugih okolnosti, od kojih je primarna materijalna
baza porodice: njen odnos prema proizvodnji i obliku svijine. I u maloj porodici koja se zasniva
na svojim sredstvima za proizvodnju i na privatnoj svojini održavaju se odnosi iz „velike“
porodice, tj.potcinjenost žene i dece šefu porodice. Ipak se ne može poricati da i neke buržujske,
pa cak i u poljoprivredne i zanatlijske porodice postepeno prodiru odnosi slicni onima u
industrijskoj porodici. Medjutim, sigurno je da izmedju clanova ovakve porodice u prvom redu
determinišu svojinski, a ne emotivni i moralni momenti. Zbog toga, ovi oblici zadržavaju
karakter patrijahalnosti sve dok se ne izmeni njihova materijalna baza. Na primer, porodica
kapitalista, ma kako imala visok standard, zbog svoje materijalne baze (privatne svojine) ne
može, po pravilu, da se oslobodi elemenata patrijahalnosti (brakovi iz racuna i dr.). za porodicu
zanatlija to isto važi u blažim oblicima. Za seosku porodicu to ponajviše važi, jer je ona cvrsto
vezana za zemlju, što uslovljava medjusobne odnose clanova ove porodice.tek sa potpunim
nestankom privatne svojine nestade i pretpostavke koje održavaju ostatke patrijahalne porodice.

6. FUNKCIJA SAVREMENE PORODICE

Funkcija zadovoljenja polnog nagona dobija svoj napotpuniji izraz upravo u savremenoj
porodici. U ovoj porodici ova se funkcija potpuno izdvaja od reproduktivne. Osnovni cilj braka
cesto nisu deca, vec zadovoljenje najintimnijih želja oba supružnika. Evolucija porodicne grupe
u bracnu dovela je do dubokog preobražaja porodicnih i bracnih osecanja. Porodica se ne zasniva
bilo sa kojim licem, vec sa onim koje je celjeno i koje može da ispuni život radostima. Nikakvog
udela nemaju, po pravilu, roditelji ili neki bliži srodnici u izboru bracnog druga. Licnosti u braku

13
dobijaju punu individualnost. Nije dovoljna i potrebna bilo koja žena, i obrnuto, vec odredjena,
nezamenljiva, žena sui generis.Cesto intimnosti ne pocinju tek sa zakljucenjem braka. Sadržina
odnosa u ovoj porodici ne može da se svede samo na zadovoljenje polnog nagona, ona je mnogo
punija i sadržajnija, ljubav bracnih drugova predstavlja podlogu njihove polne intimnosti. Brak
se zakljucuje, po pravilu, iz ljubavi i na njoj se održava. Prestanak ljubavi cesto dovodi do
raspada porodice.

Emotivna funkcija ukazuje i na izmenjen odnos roditelja, a posebno oca prema deci. Dete više
nije sredstvo za produženje vrste i za ocuvanje porodicne imovine. Ono postaje centar porodice.
Neko je tacno nazvao naš vek vekom deteta. Njemu se poklanja sva pažnja, nad njim se nežno
bdi. Njegov znacaj raste utoliko više ukoliko je manje dece u porodici. Sve cešci su slucajevi
„jedinca“ nad kojim cela porodica strepi. Preterana ljubav porodice ima svoje negativne
posledice: deca kojima se posvecuje preterana pažnja postaju cesto vremenom porodicni i
društveni problem. I samo zakonodavstvo ogranicava disciplinska prava oca odnosno roditelja
prema deci. Supružnici bez dece cesto se orjentišu na usvajanje tudje dece. Takodje se sve više
pribegava veštackom oplodjivanju. Porodica više nije primljena odnosno nametnuta, vec
slobodno izabrana. Sociolozi na Zapadu uveliko podvlace znacaj i potrebu porodice u obavljanju
emotivne funkcije. Tako, jedan sociolog istice da majcin poljubac obavlja neophodnu društvenu
funkciju. Ljubav je neophodna za život kao i najfiniji vitamini (Sauvy). Drugi još drasticnije
ukazuje na ulogu porodice u normalnom razvitku licnosti. Istice se da prva i najdublja ljubav
koju dete prima i daje, i koju nigde van porodice ne može da oseti, jeste ljubav majke, oca i
drugih clanova porodice, i obrnuto. Ono je u toj sredini okruženo takvom pažnjom kakvu nikada
ne može da oseti van porodice. Zato se istice da je detetu potrebna porodica, a ne dete porodici.
Mnogobrojna ispitivanja su pokazala da dete odraslo u nekoj socijalnoj ustanovi uvek zaostaje u
opštem razvitku za decom odgajenom u normalnim porodicnim uslovima. Medjutim, detetu nije
potrebna bilo kakva porodica, vec samo ona koja ce mu pružiti normalne uslove za razvitak.
Obrnuto, razrivena porodica, gde ne postoji potrebna ljubav, pažnja i poštovanje, može detetu
priciniti nenadoknadivu štetu.

14
 7. PROBLEMI SAVREMENE PORODICE
U savremenom društvu, porodica se susreće sa velikim problemima. Vaspitna uloga porodice se
smanjuje i povećava se uticaj sredine. Roditelji imaju sve manje vremena da se bave svojom
decom, pa tu prazninu popunjavaju televizija, računari, mobilni telefoni i druge stvari koje
izuzetno utiču na decu. Veoma se često javlja i zavisnost od igrica, interneta i tehnologije, koja
ometa pravilan psihofizički razvoj deteta. Savremena porodica se susreće i sa drugim
problemima. Naše društvo se nalazi u tranziciji. Promena društvenog sistema, drugačiji društveni
odnosi, ekonomska kriza kao i sukob između modernog i tradicionalnog dovode do zbunjenosti
roditelja koji ne znaju kada, kako i šta da rade sa svojom decom.[Casopis za sociologiju,
socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju”, grupa autora, Beograd, 5 str.]

Nova saznanja i pedagogije, psihologije, medicine i drugih nauka utiču na svest roditelja dovode
do novih rešenja, ali i do novih problema i povećavanja zbunjenosti i grešaka u vaspitanju. Sve je
prisutniji termin „kriza porodice“, sve je više razvoda, primetan je pad nataliteta, porodica sa
vanbračnom decom, neformalnih brakova, roditelji dobijaju decu sve kasnije. Sve su prisutnije
porodice sa jednim detetom. U društvu su sve prisutnije kulturne promene i sami roditelji se ne
snalaze u tome. Tradicionalna porodica se zasnivala na autoritetu (muškarca) i na solidarnosti
između svih članova porodice koju je činilo više generacija. Savremena porodica gaji drugačije
odnose. Društvo kroz zakone i institucionalno obrazovanje, insistira na demokratskim odnosima
koji se implementiraju u svim međuljudskim odnosima, a samim tim i u porodici. Sve te
promene i sukob sa tradicionalnim u vaspitanju dovodi do pozitivnih, ali i negativnih uticaja na
sveukupni razvoj dece.

15
 8. ZAKLJUCAK

Dakle odnosi pre zasnivanja braka jako su se menjali kroz istoriju i menjaju se i dalje.
Postaju mnogo slobodniji nego sto su ranije bili I pri izboru bracnog druga svako moze da
izabere onog ko ce mu odgovarati jer je to veoma vazno za buduci zivot suprusnika. Pravilan
izbor bracnog druga je veoma vazan jer u suprotnom moze da dovede do raznih frustracija i
teskoca koje najcesce dovode do nesuglasica i rastave braka.

Danas se mnogo raspravlja o tome da li su osnovni uzroci nesuglasica i poteskoca u bracnoj

zajednici vise ekonomske i psiholoske prirode. Ima dosta autora koji na temelju istrazivanja
tvrde da je korelacija izmedju dohotka i bracne srece jednaka nuli. Drugi pokazuju da je dohodak
vazniji za srecu zene nego za srecu muza. U svakom slucaju ne treba ispustati kombinaciju
objektivnih i subjektivnih faktora.

Postovanje tudje neizvesnosti vazan je preduslov bracne srece, sto znaci da u braku postoji”
vreme kada se govori, postoji vreme kada se cuti, ali je uvek potrebno da se postuje dostojanstvo
i otpor drugog”.

Porodica je predmet proucavanja mnogih naucnika. Pa po osnovu toga postoje mnogobrojne

definicije o porodici. Porodica je jedna od najstarijih društvenih grupa. Porodica je tesno
povezana sa brakom, srodstvom i domacinstvom, ali se ne može poistovetiti sa njima.

U vecini zemalja dešavaju se znatne promene pa i u tradicionalnom obliku porodice koji je bio
poznat na našem tlu kao porodicna zadruga, ciji je broj veoma mali,a preciznih podataka nema za
poslednje decenije 20 veka. Južnoslovenska porodicna zadruga je poznata u citavom naucnom
svetu jer se kao oblik velike nedeljive porodice kroz koji su prošli svi indoevropski, mnogi
africki i americki narodi, zadržala iz dosta daleke prošlosti do naših dana.

Na našem prostoru porodicna zadruga je oblik patrijahalne porodice sa ponekim specificnim

karakteristikama u odnosu na opšta svojstva ovog tipa porodice. Ona je najcešci tip u seoskoj
zajednici tokom 19 veka. U porodicnoj zadruzi žive tri, a ponekad i više generacija, što znaci da
ona objedinjava više malih porodica. Nosilac porodicne svojine je zadruga, a starešina zadruge
ne mora biti najstariji clan, vec onaj koga izaberu ostali clanovi. Ipak u njoj vlada hijerarhijsko
ustrojstvo, a žene imaju manje prava nego muškarci. Uloga žene se svodi na radjanje i podizanje

16
dece i poslove u domacinstvu. Tek sa radjanjem sinova položaj žene postaje sigurniji, jer se na
taj nacin vezuju krvnim srodstvom sa grupom koju produžava. Posle drugog svetkog rata dolazi
do nestanka poridicnih zadruga, osim malog broja izuzetaka, smatra se da postoje danas kod
Albanaca koji žive na Kosovu i Metohiji. One imaju zajednickog domacina, ne vrši se deoba
zemljišta, zaradjeni novac se cuva na jednom mestu.

17
 9. LITERATURA

1. Andjelka Milic :”Radjanje moderne porodice”, Beograd, Zavod za udzbenike i nastavna

sredstva, 1988. god.

2. dr Dragoljub B. Djordjevic:”Sociologija forever”, ucenicka zadruga gimnazije Svetozar

Markovic, Nis, 1996. god.

3. dr Marko Mladenovic:”Osnovi sociologije porodice”, Beograd, Savremena administracija,

1979. god.

4. dr Milovan Mitrovic i dr Sreten Petrovic:”Sociologija za II razred gimnazije i III razred

strucnih skola”, zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999. god.

5. “Casopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju”, grupa autora,

Beograd, 1981. god.

18