Naziv ustanove

Мистерије Евроазије

Ментор: Студент:

Мај, 2019
 Aleksandar Geljevič Dugin ruski filozof i geopolitičar,
začetnik je ideje novog evroazijanstva, a blizak je visokim
vojnim i političkim krugovima u Rusiji. Zagovornik je
tradicionalizma, a kritičar marksizma i liberalizma.
Aleksandar Dugin kaže da su u 20. veku propale tri velike
političke teorije: fašizam, komunizam i liberalizam, te je
vreme da se sroči četvrta. Ova knjiga predlaže osnovne
postavke, gledano iz evroazijskog ugla, pozivajući i druge da
daju svoj doprinos njenom sačinjavanju.

Misterije Evroazije

Сакрална географија спада у оне дисциплине које су потпуно непознате огромној

већини наших савременика. Свеопште ширење идеја европског "просветитељства", са
њему својственим механицизмом, материјализмом, позитивизмом, прагматизмом, до те
мере је променило човекову свест током последњих столећа да је раскид са светом
Традиције и његовим законима постао коначан и неопозив.

Сакрална географија је одељак Традиције, повезан са структуром простора и његових

својстава, са симболизмом делова света, континената, предела. Традиција тврди да
места где живе ови или они народи има, осим физичке, и метафизичку димензију. Да
су повезана с неким духовним, надматеријалним архетиповима. Као што се човек
састоји од тела, душе и духа, тако и земље, континенти, реке, мора, планине имају
своју скривену, тајну, мистичну димензију, чија је структура сродна душевним и
духовним световима људи. Према томе, земља у којој живи овај или онај народ,
повезана је с тим народом, односно с појединачним представником тог народа, веома
префињеним нитима. Међу њима се непрестано врше узајамни утицаји, аналогни
онима који се одвијају између човека и његове околине у физичкој равни. Али "душа"
земље, њена сакрална димензија спаја се с душом нације, с националном сакралношћу,
и тек из те спреге и узајамног прожимања ствара се она реалност која се назива
"цивилизацијом", "типом културе" или "геополитичким предосећањима. 1

Мистерије Евроазије: Ова књига је тако названа због тога што у њене задатке спада
истраживање сакралне географије управо овог континента, нарочито његовог
централног дела који је, давно, постао земља Руса. Неоспорно, овде се не ради о
1
Aleksandara Dugin – Misterija Evroazije

1
хладном и дистанцираном истраживању, јер према судбини и души свог народа, руског
народа, аутор није нимало равнодушан. Управо се руски народ овде посматра као
субјект мистичне Евроазије, њено живо средиште, њена тајанствена срж. Ово је
изазвано како субјективним, тако и објективним разлозима. Субјективним, пошто је
аутор Рус, и сасвим је природно то што осећа дубоку одговорност за свој народ, за
његов историјски духовни пут, за његову прошлост, садашњост и будућност, што и
мора бити својствено сваком Русу. Објективни разлог се, пак, састоји у томе што се
Русија налази у средишту целог евроазијског копна, и тај средишњи положај, са
сакралне тачке гледишта, не може бити ни произвољан, ни случајан. Задатак се, дакле,
састоји у томе да се у адекватним терминима схвати оправданост тог централног
положаја и његов судбоносни значај. У датом случају, субјективно и објективно се на
срећан начин међусобно допуњавају.

Русија је православна земља. Према томе, хришћанска традиција успоставља одређени

однос на провиденцијалном нивоу како према руском народу, тако и према оним
територијама на којима је историјски насељен. Штавише, Русија остаје једина
самостална православна велика сила, "Трећи Рим". Према црквеном учењу, поверена
јој је есхатолошка мисија како унутар хришћанске цивилизације, тако и целокупне
историје човечанства. Дакле, руска православна сакралност мора имати своје нарочите
црте које немају ничег себи сличног. Те црте се не могу свести само на слово црквених
догмата, премда му оне и не противрече. Оне имају особени езотерични, тајанствени
смисао, чијем су одгонетању посвећена нека поглавља ове књиге. То су, такође, неке
мистерије Евроазије, и то можда оне нај важније.

Овај рад је у потпуности утемељен у Традицији, а највећим ауторитетом у овој области

сматрамо Рене Генона, аутора чија су нам предубока дела омогућила да, у овом
мрачном добу, откријемо спацоносне путеве у царство Сакралног. Нажалост, чак и
религиозне установе нашег времена често су испрофанисане до те мере да достизање
истинске Светлости њиховим посредством постаје немогуће. Али Генон и његови
радови не могу бити коначни одговор на сва питања, не могу постати окоштали
катехизис, као што се то дешава у случају неких његових западних следбеника.
Разјаснивши његове идеје и погледе на праву суштину Традиције, треба прећи на саму
Традицију, удубити се у њу, почети Умно Делање, бивствовање у оквиру Сакралног.
Поћи путем поимаља и откривања њених тајни, путем посвећења и духовне
реализације. За Русију и Русе, ићи за Геноном значи окренути се Руском Православљу

2
и руској свештеној традицији, чији су се трагови очували на иконама, у житијима,
летописима, храмовима, у нашим легендама, предањима, бајкама, митовима. у мудром
и тајанственом руском језику, у нашој древној писмености, у нашој националној души,
у нашој великој и славној историји. Такав је став самог аутора, такав (по логици
ствари) мора бити и став сваког Руса који тежи да у потпуности и свесно - духовно и
активно, у мислима, осећањима и делима - буде Рус.