Srem

Ilija Petrovi} • SREM 1918
Edicija »CVETNIK«
36
Urednik
Milorad Predojevi}
Recenzent
Branislav ]ur~i}
Lektor
Dragoqub Petrovi}
Ilija Petrovi}
SREM 1918
Od Sirma do Srbije
»Cvetnik« Novi Sad

1999
Gde je {to
Strana
Umesto predgovora . . . . . . . . . . . . . . . 7-8
Prethodne napomene . . . . . . . . . . . . . . 9-21
Ujediwewe "neslobodne bra}e" kao ciq. Austrougarska pred
slomom i stvarawe narodnih ve}a. "Suboti~ka rezolucija".
Vojvo|anski Srbi okrenuti su Jugu. Ja{a Tomi} i @arko
Miladinovi}. Gra|a o zbivawima u Sremu krajem 1918. go-
dine.
Kako je pisano o prisajediwewu Srema Srbiji . . 22-30
Izme|u dvaju svetskih ratova. U Drugoj Jugoslaviji. Zak-
qu~ci sub specie aeternitatis. Ideolo{ki pristup. Prisaje-
diwewe i autonomija.
Srem u pro{losti . . . . . . . . . . . . . . . 31-61
Srem, poreklo te re~i i rimska uprava. Slu`bena "srpska"
nauka }uti o Srbima. U vremenu ugarskom. Turci u Sremu, a
posle wih Austrija. Veze Srema sa manastirom u Koviqu.
Teritorijalne promene u Sremu kao osnov hrvatskim
te`wama. Srbi traè sopstvenu teritoriju. Stvara se
Vojvodstvo Srbija, ali za kratko.
Srem na po~etku Svetskog rata . . . . . . . . . 62-88
Sarajevski atentat. Antisrpska hajka u Austrougarskoj.
Srpska ofanziva u Sremu. Pripreme za prelazak. Sve ka-
sni. Timo~ka divizija na Legetu, u {kripcu. Slom Timo~ke
divizije. Vojni~ka gre{ka i "strate{ki uspeh". Srpska
o~ekivawa i austrougarska odmazda. O~evici svedo~e. Ma-
xarski zlo~ini u Sremu. Da li je Srpska crkva mogla
pomo}i.
Sremci u srpskoj vojsci . . . . . . . . . . . . 89-113
Srpski dobrovoqci. Dobrovoqci s po~etka rata. Sremski
dobrovoqa~ki odred. Napred u slavu. Se}awe na Sremski
dobrovoqa~ki odred. Dobrovoqci sa ruskog rati{ta. Na
Dobruxi, Sremci s ve~ne straè. Dobrovoqci iz prekomor -
skih zemaqa. Drugi tragovi. Prostor za daqa istraìvawa.
Zeleni kadar . . . . . . . . . . . . . . . . . 114-120
Dezerterstvo iz vojske. Vojna vlast poku{ava da suzbije
dezerterstvo. Nevoqe sa zelenim kadrom. Narodno vije}e
poziva i obe}ava.
6 Ilija Petrovi}
Strana
Srpska vojska prelazi Dunav i Savu . . . . . . . 121-139
"Hitajte najbrè u ...Srem". Nije lako organizovati
dràvu. Srpski oslobodioci u Sremu. Granica prema
Hrvatskoj na pruzi Osek-[amac. Hrvatske zakulisne rad-
we. Ulazak srpske vojske u Irig. U novu dràvu neposredno
ili preko Zagreba. Politi~ki sukob nije se mogao izbe}i.
Sporni su kona~ni ciqevi. Vasa Staji} protiv srpskih
interesa.
Rumski Zbor izaslanika narodnih ve}a . . . . . 140-169
Milan \. Kosti} izve{tava o Zboru. Pismo Svetislava
Popovi}a. [ta pi{e Glasnik iz Sremskih Karlovaca. Pi-
sawe novosadskog Srpskog lista. Uspomene jednog u~esnika
rumskog Zbora. Izvornih dokumenata sa rumskog Zbora nema.
Koji je tekst rezolucije vaqan. Srpsko pravo na "politi~nu
administraciju". Sremci u Privremenom narodnom pred-
stavni{tvu. Rezolucija rumskog Zbora u diplomatskom
opticaju. Austrija poku{ava da uz pomo} Hrvata izbegne
slom. Srpski stavovi prema ujediwewu. Srem u Srbiji, jer
je i on deo "divne Vojvodine".
Rezolucija rumskog Zbora narodnih ve}a . . . . . 170
Rezolucija onakva kakva je doneta.
Ilija Petrovi}, Srem 1918. Saètak . . . . . . 171-172
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173-176
Imenoslov . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177-188
Bele{ka o piscu . . . . . . . . . . . . . . . . 189-190
Umesto predgovora
Okosnicu ovoga rada ~ini na{a kwiìca Prisajediwewe
Srema Srbiji 1918. godine, objavqena u Rumi 1994. godine.
Pisana sa jedinim ciqem da se srpskoj javnosti, i nau~noj i
~itala~koj, ukaè na Zbor izaslanika narodnih ve}a iz Srema,
odràn u Rumi neposredno po okon~awu Prvog svetskog rata, i
na wegovu odluku da se Srem neposredno prisajedini Kraqevini
Srbiji, ona je obuhvatila ne samo zbivawa u vezi sa Zborom ve}
i razloge zbog kojih su se Sremci odlu~ili na svoju istorijsku
odluku. Svojim kqu~nim razlogom Sremci su tada smatrali
istorijsku pro{lost Srema i wegov srpski karakter, a recen-
zent pomenute kwige dr Qubivoje Cerovi} ocenio je korisnim
{to je autor "dao op{iran uvod, u kome je razjasnio ovaj ~in sa
etni~kog, duhovnog, kulturnog i ekonomskog aspekta, kada je
narod Srema, na istorijskom razme|u, odlu~io da nastavi ìvot
sa svojim sunarodnicima u zajedni~koj dràvi".
Mada je tada konstatovano da je "autor zaokruìo celinu,
iz koje se jasno sagledavaju osnovni istorijski tokovi ovog pod-
ru~ja u ranijim vekovima i u trenutku istorijske odluke Sre-
maca", docnija istraìvawa dala su sigurne potvrde nekih
pojedinosti koje je kwiga samo nagove{tavala. Pre svega, tu se
misli na veze Srema sa Banatom, Ba~kom i Barawom u danima
kad su dono{ene odluke o prisajediwewu Kraqevini Srbiji,
kao i na zakqu~ak da su te odluke dobile svoju stvarnu potvrdu
u savezni~kim zemqama na evropskom Zapadu. Qubazno{}u dr
Srboquba @ivanovi}a, srpskog antropologa nastawenog u Lon-
donu, kasnije smo do{li do engleskih diplomatskih dokumenata
kojima englesko Ministarstvo spoqnih poslova podràva "pro-
klamaciju za ujediwewe sa Srbijom Jugoslovena iz Ba~ke,
Srema, Banata i Barawe"; foto-kopije tih dokumenata objavqu-
jemo u ovoj kwizi.
Tako|e, smatraju}i da se sam ~in rumske odluke ne moè
posmatrati izolovano, i da on nije slu~ajno i uzgredno delo
okupqenih (zauvek bezimenih) "izaslanika narodnih ve}a", u
ovoj kwizi obra|ena su, barem u naznakama i u meri dovoqnoj za
razumevawe obra|ene teme, i neka zna~ajnija zbivawa tokom
ratnih godina u Sremu: odnos prema austrijskom ultimatumu
Srbiji, posledice kratkotrajnog prelaza srpske vojske u Srem
septembra 1914. godine, u~e{}e sremskih dobrovoqaca u srpskoj
8 Ilija Petrovi}
vojsci, zeleni kadar u Sremu, zavr{ne operacije za oslobo|ewe

Srema tokom srpskog postsolunskog vojni~kog pohoda i hrvatske
poku{aje da se, i pored vojni~kog poraza na austrougarskoj
strani, teritorijalno pro{ire u Sremu.
Na pi{~evo zadovoqstvo, nijedan od zakqu~aka iz kwige
Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine nije ovom sada-
{wom kwigom izmewen, osporen ili odba~en; ipak, bi}e mu
drago ako negde pro~ita da su pojedinosti o srpskom karakteru
Srema preuzimane i iz kwige naslovqene Srem 1918 - Od Sirma
do Srbije.
Uo~i Troji~ina-dne 1999. Pisac

Prethodne napomene
Ujediwewe "neslobodne bra}e" kao ciq. Sedmog decembra
1914. godine, dok je jo{ trajala ofanzivna faza Kolubarske
bitke i kad se ve} moglo o~ekivati proterivawe austrougarske
vojske iz Srbije, Narodna skup{tina Kraqevine Srbije, na
svom zasedawu u Ni{u, jednoglasno je podràla izjavu srpske
vlade da "smatra kao svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim tre-
nutcima jedini zadatak da obezbedi uspe{an svr{etak ovog
velikog vojevawa, koje je, u trenutcima kada je zapo~eto,
postalo ujedno borbom za oslobo|ewe i ujediwewe sve na{e ne-
slobodne bra}e Srba, Hrvata i Slovenaca". Ne{to kasnije, 30.
aprila 1915. godine, grupa hrvatskih, slovena~kih i srpskih
politi~ara izbeglih iz Austrougarske formirala je u Parizu
Jugoslovenski odbor, sa osnovnim ciqem da se bori za potpuno
oslobo|ewe i ujediwewe svih jugoslovenskih zemaqa u jednu
novu, zajedni~ku dràvu i, kako su nagla{avali, da se tom
borbom re{i jugoslovensko pitawe u celini. Vode}u ulogu u
ovom Odboru imali su Hrvati i Slovenci, koji su, za slu~aj da
Centralne sile budu poraène a Austrougarska carevina razbi-
jena, èleli da svojim narodima rezervi{u mesto me|u pobed-
nicima; najlak{e su to mogli uraditi uz srpsku podr{ku. Otud
i nada izraèna u jednoj depe{i regentu Aleksandru upu}enoj
11. februara 1916. godine, u zaista te{kim prilikama za Srbi-
ju, da "ona domovina koja }e uskrsnuti iz stra{noga meteà,
kojemu smo svjedoci, ne}e vi{e biti obnovqena Srbija, pa~e ni
pove}ana, nego ona treba da zahvati ~itav jugoslovenski narod
i ~itavo wegovo narodno zemqi{te, ujediweno u jednu dràvu,
pod slavnom dinastijom Va{ega uzvi{enoga oca".
Godinu dana kasnije, 7. aprila 1917, imaju}i na umu i po-
ruku dobijenu od Jugoslovenskog odbora, regent Aleksandar pre-
poro|enoj srpskoj vojsci nagove{tava stvarawe "srpskog jugo-
slovenskog carstva", po{to su ~ak i saveznici spremni "da nas
u ovoj velikoj borbi slo`no pomognu da Srbiju stvorimo
velikom, te da obuhvati sve Srbe i Jugoslovene, da je u~inimo
silnom i mo}nom Jugoslavijom, koja }e opravdati do sada pri-
nete `rtve i odgovoriti zahtevima novoga doba".
Kod onih Hrvata koji su èleli da se, bez obzira na sve, i
daqe odrè veze sa Habzbur{kom monarhijom, promene u poli-
ti~kom raspoloèwu unela je jedna zajedni~ka izjava srpske
10 Ilija Petrovi}
vlade i Jugoslovenskog odbora od 7/20. jula 1917. godine,

poznata kao Krfska deklaracija. Ovim aktom predvi|eno je
stvarawe Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kao nezavisne
ustavne i parlamentarne monarhije pod dinastijom Kara|or|e-
vi}a, sa jedinstvenom teritorijom i dràvqanstvom, u uverewu
da se radi o "troimenom" narodu iste krvi i istog jezika i sa
zajedni~kim ose}awima jedinstva i ìvotnih interesa nacio-
nalnog opstanka. Za katoli~ke ideologe me|u Hrvatima i Slo-
vencima, naro~ito me|u onima prvim, Krfska deklaracija
utirala je put stvarawu "wihove" dràve na {irokoj katoli-
~anskoj osnovi; oni su tada ocenili da "wiva na Istoku
dozrijeva" i da se zbog toga postavqa samo pitawe "katoli~ke
ètve isto~ne wive"[44, 17]; "wiva" se nalazila u Srbiji i
Crnoj Gori, a pod "ètvom" se podrazumevalo pokatoli~avawe
srpskog naroda, ili barem, za po~etak, wegovo unija}ewe.
Austrougarska pred slomom i stvarawe narodnih ve}a.

Po{to se Antanta u me|uvremenu opredelila za ru{ewe Austro-
ugarske, tokom leta 1918. godine u pojedinim zemqama Monar-
hije otpo~eo je proces stvarawa narodnih ve}a, organa koji bi
imali zadatak da preuzimaju vlast od dràve u nestajawu. Tako
je 5. oktobra 1918. godine u Zagrebu odràn "sastanak odasla-
nika Slovenaca, Hrvata i Srba iz Slovenije, Istre, Hrvatske,
Bosne i Hercegovine, Dalmacije, i Ugarske zbog osnutka Narod-
nog vije}a Slovenaca, Hrvata i Srba", kao izraz potrebe za
formirawem vrhovnog i jedinstvenog politi~kog rukovodstva za
sve jugoslovenske zemqe u Habzbur{koj monarhiji.
Uo~qivo je da osniva~i Narodnog vije}a detaqno nabrajaju
sve krajeve ~ije je stanovni{tvo u Vije}u predstavqeno, ali da
u tom popisu nema Srema. Radi se ovde o sra~unatoj konstata-
ciji da Srem kao zasebna teritorijalna celina ne postoji, od-
nosno o nameri da se za neku budu}u raspravu o hrvatskim
dràvno-pravnim interesima ostavi "povijesni dokaz" da je
Srem na kraju Prvog svetskog rata bio sastavni deo "Hrvatske-
-Slavonije s Rijekom". O toj finesi nije vodila ra~una ni
Srpska radikalna stranka, koja je, na na~elima "jedinstva
troimenog naroda i samoopredeqewa" i potpisima \ure Kraso-
jevi}a i Milana Nedeqkovi}a, obojice iz Sremskih Karlovaca,
Vije}u pristupila na dan wegovog osnivawa. Za svoje pred-
stavnike u Vije}u ona je imenovala dr @arka Miladinovi}a iz
SREM 1918 11
Rume, Vladu Savi}a iz Kamenice i Milana Nedeqkovi}a, a u

Plenum Narodnog vije}a u{li su dr Miladinovi} i Dragutin
Kova~evi}.
Milan Nedeqkovi} (Sremska Ka- \ura-\or|e Krasojevi} (ôrta -
menica, 1865 - Sremski Karlovci, novci, oko 1850 - Sremski Karlov-
1934), profesor istorije i nema- ci, 1923), advokat i nacionalni
~kog jezika, pisac i politi~ar. radnik. U Srpsko-turskom ratu
Sekretar Glavnog odbora Radikalne 1876-77. godine bio dobrovoqac i
stranke; osamnaest godina predsed- u~esnik bitaka na Drini. Trideset
nik crkvene op{tine u Karlov- godina predsednik Srpske narodne
cima; dugi niz godina ~lan karlo- radikalne stranke (iako je wen
va~ke konzistorije i zamenik nesporni i stvarni {ef bio Ja{a
glavnog {kolskog referenta auto- Tomi}), predsednik oba wena
nomnih srpskih konfesionalnih sredi{wa odbora (za Ugarsku i
{kola u karlova~koj mitropoliji. Hrvatsku) i predsednik Central -
Sara|ivao u Brankovom kolu i nog odbora sastavqenog od predsta-
Letopisu Matice srpske; bavio vnika obaju strana~kih sredi{wih
se kwièvnom kritikom. U pogledu odbora; potpredsednik Narodno-
ujediwewa nije bio osobito radi - -crkvenog sabora u Sremskim
kalan; zastupao tezu da Vojvodina Karlovcima i narodno-crkveni fi-
taj posao treba da uradi preko Na- {kal (pravobranilac) do ukidawa
rodnog vije}a u Zagrebu. Do 1926. crkveno-{kolske autonomije. Od
godine direktor Trgova~ke akade- izbijawa Svetskog rata do jula
mije u Novom Sadu. 1917. godine, zajedno sa ènom i
decom u internaciji i po ugarskim
zatvorima.
Pravilnikom Narodnog vije}a predvi|eno je da wegov Sre-
di{wi odbor vodi poslove Vije}a, predstavqa Vije}e pred dru-
gima i utvr|uje politi~ki kurs Vije}a. Narednih dana do{lo je
do formirawa odborâ Narodnog vije}a u mnogim podru~jima i
mestima, pri ~emu su svi oni bili hijerarhijski pot~iweni
zagreba~kom Narodnom vije}u. Moè se sa ovim dovesti u vezu i
pisawe o izmeni takozvane Suboti~ke rezolucije od 2. oktobra
1918. godine (da Srbi i Hrvati iz Ju`ne Ugarske "smatraju
jedino Mirovnu konferenciju za merodavnu u pogledu re{ewa
jugoslovenskog pitawa, a u vezi s Ba~kom, Banatom i Barawom
kao budu}im sastavnim delovima slobodne zajedni~ke dràve
sviju Jugoslovena"), kojom se Narodnom vije}u SHS priznaju
kompetencije za vo|ewe svih poslova oko ujediwewa. Pored
toga, a bez ikakve èqe da svoj status u izbegli{tvu "uporedi"
sa statusom Kraqevine Srbije i wenim ratnim doprinosom
savezni~koj stvari, Jugoslovenski odbor zatraìo je tada od
engleske vlade da "jugoslovenski narod, koji je sada podloèn
12 Ilija Petrovi}
Austro-Ugarskoj, bude priznat kao Savezni~ki narod", "jugosla-

venski" dobrovoqci "kao savezni~ke ratuju}e trupe", a on,
Odbor, "kao predstavnik i organ narodnih interesa Jugosla-
vena... i kao wihov mandatar"[1, 496-497]. Bio je to sasvim
logi~an nastavak Odborovih zakulisnih radwi da takve stavove
podrì i tek formirano Narodno vije}e u Zagrebu: "Osim toga
bilo bi i korisno, da... strogo lu~ite Srbiju i srpski narod od
Pa{i}eve vlade, koja nema ve}ine u skup{tini i koja nije
izraàj ni politi~kih krugova, ni naroda u Srbiji. To je jedna
mizerna oligarhija, koja je uzurpirala vlast, koriste}i se
abnormalnim prilikama, u kojima se narod u Srbiji nalazi.
Sva opozicija srpske skup{tine, koja ima znatnu ve}inu (?! -
IP), a tako isto i javno mi{qewe naroda u Srbiji (?! - IP),
slo`no je s nama i ne }e, da Srbija zaigra u na{em narodu
prusku ulogu, nego teè za tim, da Srbija, kao i ostale na{e
zemqe budu sastavni dio cjeline na bazi narodne slobode i
jednakopravnosti[1, 551-552].
Zagreba~ko Narodno vije}e nije tome protivre~ilo, te je
odmah priloìlo svoje "uslove" u vezi sa o~ekivanim primir-
jem. Jedan od "uslova" bio je da se "Zagreba~koj vladi" prepu-
sti briga "da u sporazumu sa vladom Kraqevine Srbije preduzme
administrativne mjere, da se uspostavi potpuna dràvna jedin-
stvenost". Ostali "uslovi" predvi|ali su da, po{to se prizna
"dràva Jugoslovenska, ~ija je vlada u toku obrazovawa u
Zagrebu", toj dràvi treba da budu prepu{teni: Primorje (do
zapadne Istre i Trsta, koje }e okupirati ameri~ka i engleska
vojska); cela Krawska i nekoliko koru{kih srezova; [tajer-
ska; ùpanija Zala u jugozapadnoj Ugarskoj; "srpsko-hrvatska
teritorija severno od Drave (od komitata Zala pa sve do Baje
na Dunavu) sa teritorijom Barawe; Ba~ka ju`no od direktne
linije Baje; Banat u granicama Srpske Vojvodine (duche ser-
be); Hrvatska i Slavonija sa Rijekom, Bosna i Hercegovina sa
Dalmacijom"[1, 554-556]. Srema, dakle, nema ni ovoga puta!
"Suboti~ka rezolucija". Prema ustaqenom shvatawu, u Vojvodini je
za nacionalno oslobo|ewe i otcepqewe prvi istupio dr Tihomir Ostoji},
kada se, na povratku iz internacije, zadrào kod svojih istomi{qenika u
Subotici i na jednom sastanku, odrànom 2. oktobra 1918. godine,
predloìo da se donese Rezolucija nezavisnih Srba i Hrvata iz Ju`ne
Ugarske. U toj rezoluciji, u varijanti koju je 1920. godine objavio Ferdo
[i{i} u izdawu Matice hrvatske, stoji:
SREM 1918 13
"1. U doba preustrojstva Austro-Ugarske Monarhije, dok je

narodima Austrije i vladaju}em plemenu ma|arskom omogu}eno, da
izrazi javno svoje politi~ko stanovi{te, Srbima i Hrvatima (Bu-
wevcima i [okcima) u ju`noj Ugarskoj, koji u ugarskom parlamentu
nemaju ni jednoga svoga poslanika, oduzeta je mogu}nost, da se putem
javnoga zbora ili putem svojih javnih organa izjasne o pitawu samo-
opredeqewa naroda, jer je ugarska vlada ukinula slobodu javnog sa-
stajawa i slobodu {tampe te po paragrafu 171-173 petoga zakonskoga
~lana iz 1873. godine deliktom draèwa i veleizdaje progoni svakoga
ko bi u duhu op}ega narodnoga stanovi{ta poku{ao da se javno izrazi
u pitawu narodnoga samoopredeqewa.
2. S obzirom na gorwe prilike, nezavisni Srbi i Hrvati iz ju`ne
Ugarske rije{ili su, da se zbog zauzimawa op}eg politi~kog stanovi-
{ta Srba i Hrvata u ju`noj Ugarskoj skupe na zajedni~kom sastanku,
na kome jednoglasno izjavquju, da smatraju jedino Mirovnu konferen-
ciju za merodavnu u pogledu rje{ewa jugoslovenskog pitawa, a u vezi s
Ba~kom, Banatom i Barawom, kao budu}im sastavnim dijelom slo-
bodne, zajedni~ke dràve sviju Jugoslovena.
3. Osu|uje svako ono politi~ko istupawe, koje u jugoslavenskom
pitawu, a u vezi s Ba~kom, Banatom i Barawom ne stoji na napred
ozna~enom stanovi{tu, jer samo takvo stanovi{te odgovara op}em
politi~kom shvatawu sviju Srba i Hrvata u ju`noj Ugarskoj".
Malo je verovatno da je ta rezolucija ba{ tako izgledala, utoliko

pre {to su je pisali Srbi, {to je Srem "zaboravqen" i {to Zagreb nije
bio posebno zainteresovan za Barawu i Ba~ku, jer je tamo broj Hrvata bio
bezna~ajan i iznosio je svega oko 2.000 (dve hiqade). Katoli~ki ìteqi
ove dve oblasti, ukoliko se nije radilo o Maxarima, deklarisali su se ne
kao Hrvati, ve} kao Buwevci i [okci, a tako su bili prikazani i u
posledwem zvani~nom popisu pred rat. Bi}e da je u autenti~noj
rezoluciji, ukoliko je ona uop{te i postojala, pisalo samo "Buwevci i
[okci", a da je do ubacivawa termina "Hrvati" do{lo kasnije, zloupo -
trebom od strane ispolitizovanih hrvatskih istori~ara i anacionalno
orijentisanih politi~kih kolaboracionista iz redova srpskog naroda.
Dodamo li tome da Ferdo ûlinovi}, tako|e hrvatski istori~ar, u svojoj
dvotomnoj kwizi Jugoslavija izme|u dva rata, Zagreb 1961, istu ovu
Rezoluciju naziva "Rezolucijom nezavisnih Srba iz Ju`ne Ugarske", a da
Hrvate ne pomiwe, mnogo }e jasnije biti namere svih onih koji su se
trudili da prikriju {ta se zaista u Vojvodini de{avalo na samom kraju
Prvog svetskog rata. Nije bez zna~aja ni jedno kasnije [i{i}evo
obja{wewe (u Subotici 1929. godine) da je Ostoji}eva rezolucija
"apokrifna", odnosno la`na, ili podmetnuta, prilago|ena onome {to je o
woj najpre pisao zagreba~ki politi~ki dnevnik Obzor. Nije uspeo ni
poku{aj Petra Peki}a, autora kwige pod naslovom Povijest oslobo|enja
Vojvodine, Subotica 1939, da prona|e navodnu originalnu Suboti~ku
rezoluciju. On nije uspeo da sazna ni kada je ni gde je odràn "Ostoji}ev
skup". Rezolucija nije sa~uvana ni u privatnim arhivama pojedinih
14 Ilija Petrovi}
li~nosti koje su u tada{wim doga|ajima igrale neku iole va`niju ulogu u

Subotici. Istina, neki od wih izjavili su da se se}aju pomenute
rezolucije, ali je, navodno, zbog potencijalnih premeta~ina, bilo opasno
dràti takve papire[28, 133-134]. Na drugoj strani, pop Marko Proti},
jedan od neposrednih u~esnika suboti~kih zbivawa, tvrdi da "nikako ne
odgovara istini onaj dokumenat, koji je datiran 2. oktobra navodno iz
Subotice" i da je "potpuno provereno" da je prva rezolucija kojom
Suboti~ani izri~u svoje èqe u vezi sa svojom daqom sudbinom, donesena
10. novembra 1918. godine na "pripremnom zboru Buwevaca i Srba
suboti~kih"[49, 101].
Vojvo|anski Srbi okrenuti su Jugu. Suprotno nastojawima

hrvatskih politi~ara da u svoju nadle`nost ukqu~e i Vojvo-
dinu Srpsku, vojvo|anski radikali okupqeni oko Ja{e Tomi}a
nisu podràli saradwu sa Narodnim vije}em SHS, ve} su isti-
cali potrebu da se Vojvodina sjedini sa Srbijom neposredno.
Istovetne politi~ke orijentacije, i predstavnik Srema u
Narodnom vije}u dr @arko Miladinovi} po~eo je krajem okto-
bra sve ja~e zastupati tezu o neposrednom prisajediwewu Srema
Srbiji. Ova grupa vojvo|anskih politi~ara (protivnika ujedi-
wewa preko Zagreba, a pobornika neposrednog prisajediwewa)
radila je uz podr{ku srpske vlade i wenog predsednika Nikole
Pa{i}a, ali i uz saglasnost potpredsednika Narodnog vije}a
Svetozara Pribi}evi}a.
Kada je sa Maxarskom potpisano primirje, poloàj Vojvo-
dine postao je ne{to odre|eniji. Prisustvo srpskih vojnih
odreda u krajevima preko Save i Dunava ulivalo je nadu tamo-
{wem srpskom stanovni{tvu da }e do}i do formirawa nove
nacionalne dràve. Ja{a Tomi} bio je sve aktivniji, a po
Novom Sadu se {u{kalo da i Pa{i} podràva prisajediwewe
Vojvodine Srbiji, {to je, opet, ocewivano i kao ja~awe srpske
pozicije u natezawu sa Zagrebom. Tih dana formiran je u
Beogradu jedan odbor od qudi ro|enih u Banatu, Ba~koj i Bara-
wi, sa ciqem da pomognu pokret za svoj zavi~aj. Zarad svake
eventualnosti, ovaj odbor odmah je izjavio da "u slu~aju plemen-
ske podele Ba~ka, Banat i Barawa ve} sada traè spojewe sa
Srbijom". Istovremeno, zatraèno je da se Odbor Jugoslovena
iz Ugarske preseli u Novi Sad i tamo stavi na raspolagawe
Srpskom narodnom odboru, stvorenom 21. oktobra/3. novembra
1918. godine na lozinci "da svaki narod ima prava sam odre-
|ivati svojom sudbinom".
SREM 1918 15
Doga|aji su se odvijali vrlo brzo, tako da je 11/24. novem-

bra 1918. godine u Rumi odràn Zbor izaslanika narodnih ve}a
sa podru~ja Srema, koji se izjasnio za neposredno prisajedi-
wewe Srema Kraqevini Srbiji. Dan kasnije, i Velika narodna
skup{tina Srba, Buwevaca i ostalih Slovena u Banatu, Ba~koj
i Barawi donela je u Novom Sadu Rezoluciju o prikqu~ewu
Kraqevini Srbiji "koja svojim dosada{wim radom i razvitkom
ujem~ava slobodu, ravnopravnost, napredak u svakom pravcu, ne
samo nama nego i svim slovenskim, pa i neslovenskim narodi-
ma, koji s nama zajedno ìve".
Budu}i da je me|u vojvo|anskim radikalima i demokratama
postojalo izvesno razmimoilaèwe o prirodi budu}ih odnosa
izme|u Srbije i Vojvodine, a da se stvari ne bi zao{travale,
novosadska Skup{tina je na predlog demokrata prihvatila i
jednu rezoluciju kojom se "Banat, Ba~ka i Barawa u granicama
koje povu~e Antantina balkanska vojska, progla{uje... na osnovu
uzvi{enog na~ela narodnog samoodre|ewa, ocepqenim kako u
dràvnopravnom, tako i u politi~kom i privrednom pogledu od
Ugarske". Ovaj deo rezolucije nije bio bez odre|enog dràvno-
-pravnog smisla, budu}i da je za oblast koja se prikqu~uje
Srbiji predvi|ala prethodno otcepqewe od dràve u kojoj se do
tada nalazila. Ali, iza drugog dela rezolucije, iz koga je
proisticalo da }e Narodna uprava upravqati ozna~enim
teritorijama "na osnovu na~ela potpune slobode i ravnoprav-
nosti za sve narode", krila se, u stvari, èqa Demokratske
stranke da Vojvodini obezbedi izvesnu autonomiju u novoj
dràvi.
Qubiteqi istorijskih datuma bi}e u pravu ako se prisete da je 27.
decembra 1860. godine objavqena carska odluka kojom se ukida Vojvodstvo
Srbija, ili Vojvodina Srpska, ili Vojvodovina, i uklapa u Ugarsku na os -
novu wenih dràvno-pravnih pretenzija. Opstala je samo narodno-crkvena
autonomija, ali ni ona ne dugo; ve} po~etkom ovog veka ta je autonomija
svedena iskqu~ivo na konfesionalno-{kolsku samoupravu, da bi 11/24.
jula 1912. godine bila potpuno ukinuta. Se}awe na Vojvodinu sa~uvano je
tada samo u nekada{woj predugoj carskoj tituli i - duboko u svesti svih
Srba nastawenih u nekada{woj Ju`noj Ugarskoj. Ipak, za dono{ewe
dràvotvornih odluka na Velikoj narodnoj skup{tini u Novom Sadu ova
druga ~iwenica bila je mnogo zna~ajnija od dekreta kojima je Habzbur{ka
monarhija nastojala da suzbije srpski nacionalni duh.
No, bez obzira na sve, zahvaquju}i konstelaciji politi-
~kih snaga u Ba~koj, Banatu i Barawi, izvesno je da je Odluka
Velike narodne skup{tine o prisajediwewu Banata, Ba~ke i
Barawe Kraqevini Srbiji tretirana od strane wenih inspira-
16 Ilija Petrovi}
tora kao specifi~an vid samoukinu}a Vojvodine Srpske i pra-

kti~na potvrda Tomi}eve antologijske poruke da se treba "oka-
nuti austrijskih starudija", po{to Srbima sa podru~ja severno
od Save i Dunava, kad u|u u Srbiju, autonomija ne}e biti
potrebna.
Vidqivo je to i iz dveju brzojavnih ~estitki novosadskog
Srpskog narodnog odbora upu}enih vladarskom domu Kara|or-
|evi}a povodom krsne slave Svetog apostola Andreja Prvozva-
nog, 30. novembra/13. decembra. êstitka kraqu Petru glasi:
"Va{e Veli~anstvo! U prevelikoj sre}i, {to se moèmo
nazvati podanici Va{eg Veli~anstva dolazi Srpski Narodni
Odbor, kao zastupnik biv{e srpske Vojvodine, da ~estita prvu
Krsnu Slavu Va{eg Veli~anstva u oslobo|enoj Velikoj Srbiji i
da pozdravi Va{e Veli~anstvo kao kraqa Srba, Hrvata i
Slovenaca. @iveli!"
Telegram prestolonasledniku Aleksandru glasio je:
"Va{e Viso~anstvo! Ose}aji radosti i sre}e nalaù ovom
Srpskom Narodnom Odboru kao zastupniku biv{e Srpske Vojvo-
dine, da prihvati prvu priliku po povratku u oslobo|enu Veli-
ku Srbiju da kao novi podanici pozdravimo Krsnu Slavu Va{em
Viso~anstvu i da u toj sre}i izmolimo od preblagog Tvorca,
duga i sre}na veka u vladavini nova Kraqevstva Srba, Hrvata i
Slovenaca. @iveli".
Tekstovi ovih telegrama nalaze se u zapisniku vo|enom na
sednici Srpskog narodnog odbora odrànoj 4/17. decembra
1918. godine; zapisnik se ~uva u Arhivu Vojvodine u Novom
Sadu, u fondu Srpskog narodnog odbora, F.76.12, 49. zapisnik.
Ja{a Tomi} i @arko Miladinovi}. Uza sve ovo, s

obzirom na Tomi}evu i Miladinovi}evu ulogu u prisajediwewu
Banata, Ba~ke, Barawe i Srema Kraqevini Srbiji, vaqa o wi-
ma re}i i koju re~ vi{e.
Ja{a Tomi}, novinar, kwièvnik i politi~ar, ro|en je u
Vr{cu 11. oktobra 1856. godine. Osnovnu {kolu u~io je u Vr-
{cu, a gimnaziju u Temi{varu i Ke~kemetu; u Be~u najpre stu-
dirao medicinu, a zatim kwièvnost, ali je sve to zapustio
zarad politi~ke borbe. Wegovo kwièvno stvarala{tvo pred-
stavqalo je, u stvari, poku{aj kwièvne obrade politi~kih
teza koje su u prvom periodu imale socijalisti~ku, a kasnije
gra|ansko-radikalnu sadrìnu. Kao osniva~ grupe takozvanih
vr{a~kih socijalista, postao je godine 1884. urednik Zastave
SREM 1918 17
i naslednik Svetozara Mileti}a (1826-1901) u Srpskoj slobo-

doumnoj stranci, koja 1891. dobija naziv Srpska narodna radi-
kalna stranka; stvarni vo|a srpskih radikala u Vojvodini, u-
rednik strana~kog lista, pi-
sac programa i programskih
bro{ura, autor brojnih no-
vinskih tekstova i posebnih
publikacija, Tomi} je izuze-
tno uticao na ideolo{ko-
-politi~ku orijentaciju i
strana~kog ~lanstva i mno-
gih ~italaca koji formalno
i nisu pripadali Radikalnoj
stranci. Zbog ubistva Mi{e
Dimitrijevi}a (1846-1889),
novinara i politi~kog rad-
nika iz Novog Sada, lidera
Srpske liberalne stranke u
Ugarskoj, potpredsednika Kwi-
èvnog odeqewa Matice srp-
ske (posle niza polemika
koje su se pretvorile u obra-
~un li~ne prirode), vreme Ja{a Tomi}
od 1890. do 1896. godine
proveo je u zatvoru. Tokom Prvog svetskog rata izvesno vreme
proveo u internaciji: u Jegri, Mezeturu i Segedinu. Godine
1918. najpre predsednik a zatim politi~ki referent Srpskog
narodnog odbora u Novom Sadu. U prisajediwewu Banata, Ba~ke
i Barawe Kraqevini Srbiji wegova uloga bila je odlu~uju}a.
Umro je u Novom Sadu, 9. oktobra 1922. godine; sahrawen je na
Uspenskom grobqu. Godine 1923, zbog wegovih nacionalnih za-
sluga, naseqe Modo{, u Banatu, na samoj granici sa Rumunijom,
preimenovano je u Ja{a Tomi}.
@arko Miladinovi}, advokat, ro|en je 16. juna 1862.
godine u Erdeviku. Gimnaziju je u~io u Novom Sadu i Oseku, a
pravne nauke u Be~u, gde je stekao i doktorat. Bavio se
publicistikom; napisao je ve}i broj pravnih rasprava. Rano je
u{ao u politi~ku borbu, kao pristalica Radikalne stranke; vo-
|a sremskih radikala; zbog nacionalnog rada progawan je i zat-
varan. Dugi niz godina bio je narodni poslanik u Narodno-
-crkvenom saboru u Sremskim Karlovcima. ^lan Narodnog
2 Ilija Petrovi}: SREM 1918
18 Ilija Petrovi}
vije}a u Zagrebu; spiritus mo-

vens rumskog Zbora izasla-
nika narodnih ve}a. Posla-
nik u Narodnoj skup{tini
Kraqevine Srba, Hrvata i
Slovenaca. Od 24. decembra
1921. do 16. decembra 1922.
godine ministar po{ta i
telegrafa. Posle Svetskog
rata bio je vrlo angaòvan u
agrarnoj reformi. Naseqe
Solnok, na putu od Rume pre-
ma Putincima, po wemu je
preimenovano u @arkovac.
Umro je u Beogradu, 26. jula
1926. godine, a sahrawen u
Rumi, na Pravoslavnom gro-
@arko Miladinovi} bqu.
O nacionalnom radu dr @arka Miladinovi}a, nazivaju}i

ga "realnim nacionalistom", Rumqanin Dimitrije B. Spaji}
pisao je u novosadskom dnevnom listu Dan, u brojevima od 25. i
27. maja i 14. juna 1939. godine. Iz tih tekstova izdvajamo
slede}e redove:
"Po prirodi raspolaù}i nesalomivom voqom, vanrednom
vredno}om, nije ~udo {to se je dr. Miladinovi} zauzimao za sve
javne stvari i da je postao politi~ki vo|a Srba u Sremu... 26.
februara 1909. godine... dr. @arko Miladinovi} li{en je
slobode... optuèn da je vrbovao dobrovoqce za Srbiju i da je
davao pomo} tu|oj vojnoj sili - prenose}i oru`je u Srbiju. Sto-
ga je wegova krivica kvalifikovana sa odredbama gra|anskog
kaznenog zakona... i vojnog kaznenog zakona po kome je bio nad-
leàn vojni sud.
Istraga je dugo trajala, {to ina~e nije slu~aj kod vojnih
sudova. Razlog je tome {to je u toku su|ewa dolazilo sve do
novih prijava, ve}inom anonimnih, koje je trebalo ispitati i
utvrditi wihovu ta~nost. Vojni sud re{io je da se sudski po-
stupak protiv dr. Miladinovi}a ima obustaviti... Re{ewe je
usledilo na osnovu uverewa vojnog suda da oru`je nije preno-
{eno u Srbiju, niti da su slati u Srbiju dobrovoqci.
2*
SREM 1918 19
Interesantna je za tada{we prilike u Hrvatskoj ~iwenica

da je gra|anski sud, obustavqaju}i istragu protiv dr. Miladi-
novi}a i upu}uju}i ga na su|ewe vojnom sudu - kao nadle`nom,
traìo od vojnog suda, u slu~aju ako ga vojni sud ne osudi, da se
ponovo uputi gra|anskom sudu. Drugim re~ima, i{lo se zatim
da se po{topoto dr. @arko Miladinovi} utvrdi za krivca, a
time i izrekne presuda. Vojni sud se nije na to obazirao...
Poku{aj da se vo|a sremskih radikala dr. Miladinovi} onemo-
gu}i u svome radu i smesti za dugi niz godina na robiju nije
wega pokolebao, naprotiv kao preporo|en, dr. Miladinovi}, uz
saradwu svojih brojnih pristalica, nastavqa zapo~eti rad u
borbi za srpska prava ~isto srpskog Srema.
...Svetski rat bacio je u lance dr. @arka Miladinovi}a i
sve istaknutije wegove saradnike, sa ciqem da zavr{e svoje
ìvote po tamnicama Ugarske. Sna`ni duh vo|e dr. Miladi-
novi}a nije pokoleban ni ovim patwama, iako je wegovo zdrav-
qe upropa{}eno. U oslobo|enoj otaxbini on ponovo dolazi na
svoje mesto vo|e sremskih Srba. Wegovi govori u narodnom
predstavni{tvu u Beogradu brzo su skrenuli pa`wu na wega
svih politi~kih li~nosti. Za vreme adresne debate 23. marta
1919, u Narodnom predstavni{tvu u Beogradu, dr. Miladinovi}
ustaje odlu~no za odbranu Banata, koji je zahtevala Rumunija. U
tom zna~ajnom govoru dr. Miladinovi} kaè: »Srbin je bio ve}
od po~etka devetog veka nastawen u Banatu. U Temi{varu je
1790 godine srpski narodni temi{varski sabor traìo da se
Banat proglasi srpskom zemqom i, kad je do{la Vojvodina,
Temi{var je postao glavnim gradom srpske Vojvodine. A i
Velika narodna skup{tina u Novom Sadu izjavila je pro{le
godine da se Vojvodina pripaja Srbiji, ne traè}i nikakvih
kompenzacija, nego se vra}a majci Srbiji. Zna se da su uvek
bili na{i krajevi: Vojvodina, tj. Banat, Ba~ka i Srem u
tesnim odnosima sa Srbijom i u onim borbama za oslobo|ewe
pod Kara|or|em a i docnije, kad smo im slali svoju pomo} i u
qudima, i u novcu, i u municiji«. Wegova sna`na borbenost
do{la je do punog izraàja u sukobu sa Narodnim ve}em u
Beogradu (o~igledno, radi se o gre{ci; trebalo bi da stoji: u
Zagrebu - IP). Posledica je bila da se Vojvodina otcepila od
ostalih austro-ugarskih pokrajina i direktno prikqu~ila
Srbiji..."
20 Ilija Petrovi}
Gra|a o zbivawima u Sremu krajem 1918. godine. [to se

ti~e gra|e o prisajediwewu Srema Srbiji, ona je vrlo oskudna.
Delimi~no i zbog toga, ova je tema mawe obra|ivana. Ipak, po-
najvi{e zahvaquju}i publicisti~kom radu Milana P. Kosti}a,
jednog od perovo|a rumskog Zbora izaslanika narodnih ve}a iz
Srema, rezolucija toga Zbora za prisajediwewe Srema Kraqe-
vini Srbiji moè se na pravi na~in valorizovati.
Milan P. Kosti}, advokat i publicista, ro|en je 22. avgusta 1895.
godine u Starom Futogu, kod Novog Sada. Osnovnu {kolu u~io je u Sur -
~inu i Rumi, a gimnaziju u Novom Sadu. Prava je studirao u Pe{ti i Za -
grebu, gde je stekao i doktorat; bio je
stipendista Matice srpske. Kao ad -
vokat i javni bele`nik radio u Iri-
gu, Sremskim Karlovcima i Zemunu.
Izaslanik i perovo|a (sekretar)
rumskog Zbora i wegov delegat na Ve-
likoj narodnoj skup{tini u Novom
Sadu, novembra 1918. godine. Od
1927. do 1929. godine ~lan Uprave
Matice srpske. Pripremio je osni-
vawe Zmajevog muzeja u Kamenici
(1933). Od 1941. godine ìvi u Beo-
gradu; od 1942. do 1944. godine radi
u Komesarijatu za izbeglice, a zatim,
do 1947, u Komisiji za ispitivawe
ratnih zlo~ina u Vojvodini. Kao re-
ferent ove komisije uradio je obim-
nu studiju, od oko ~etiristo strana
kucanih, pod naslovom Zlo~ini i
{tete na kulturno-istorijskim i
umetni~kim spomenicima u Sremu Milan P. Kosti}
i Vojvodini, koriste}i se ne samo
materijalom Komisije nego i drugim izvorima; za Kosti}evog ìvota
studija nije bila podobna za objavqivawe, a jedan wen primerak ~uva se u
Zmajevom muzeju u Sremskoj Kamenici. Do penzionisawa (1956) radio u
Dràvnom arhivu Srbije kao nau~ni saradnik. Bavio se publicistikom, a
svoje prikaze, ~lanke i rasprave iz na{e kulturne i kwièvne istorije
objavqivao je u dvadesetak novina, ~asopisa i zbornika.
Kosti}evi tekstovi o rumskom Zboru izaslanika objavqeni

u Srpskom listu, Novi Sad, broj 17 od 14/27. novembra 1918.
godine i u radu pod naslovom Iz Prvog svetskog rata,
1914-1918, u Zborniku Matice srpske broj 51, Novi Sad 1995,
143-181, najsigurniji su i najkompetentniji izvor za ovaj
izuzetno zna~ajan doga|aj.
SREM 1918 21
[to Kosti}evo svedo~ewe o Zboru nije opse`nije ima vi{e

razloga. Najpre, tekst za Srpski list pisan je kao novinska
informacija, sa trenutnim odu{evqewem za ono {to je upravo
bilo odlu~eno, u vreme kad ni sam Kosti} nije mogao do kraja
sagledati veli~inu i zna~aj opisanog doga|aja. Docnije, pod
utiskom onoga {to se de{avalo sa Srbima u Prvoj Jugoslaviji,
a naro~ito tokom Drugog svetskog rata i neposredno posle wega,
Kosti} kao da je zaboravio na Rumu i rumski Zbor. Jedan
poku{aj u Matici srpskoj u Novom Sadu da se obeleì pola
veka od propasti Austrougarske (a ne pola veka od stvarawa
Jugoslavije!) podstakao ga je da se priseti svog u~e{}a u
nacionalnim previrawima u Sremu na samom kraju Prvog svet-
skog rata, ali i da se ozbiqno zamisli nad svojim i dotada-
{wim i docnijim }utawem: wegov prilog za Mati~in Zbornik
za dru{tvene nauke broj 24,
Novi Sad 1959, nije objav- Nikola Radoj~i} (Kuzmin, 1882 -
qen, po{to je taj Zbornik Beograd, 1964), istori~ar; do 1920.
zabrawen. Razloga za zabranu godine gimnazijski profesor u-
Sremskim Karlovcima. ^lan Isto
bilo je barem dva: prvi se rijsko-etnografske sekcije u jugo-
nalazio u zapisu akademika slovenskoj delegaciji na Mirovnoj
Nikole Radoj~i}a da su Ma- konferenciji u Parizu 1919. godi-
xari u rat sa Srbima 1914. ne. Profesor Univerziteta u Qub-
godine u{li odu{evqeno, a qani; vizantolog i stru~wak za
drugi u celom Kosti}evom te- nacionalnu istoriju sredweg veka,
bio je dobro upu}en i u noviju
kstu, jer je on mogao protiv- istoriju; ~lan Srpske akademije
re~iti hrvatskim ambicijama nauka.
u Sremu; izbacivawem Kosti-
}evog rada prekidani su i brisani tragovi o rumskom Zboru i
wegovoj Rezoluciji za neposredno prisajediwewe Srema Kra-
qevini Srbiji[46].
O Kosti}evoj }utqivosti i povu~enosti, mada pomalo
naivno, pisa}e se i u nekrologu objavqenom u Zborniku Matice
srpske za kwièvnost i jezik, Novi Sad 1966, str. 193, iz
kojeg otkrivamo, izme|u ostalog, da je dr Kosti} pisao "skoro
iskqu~ivo, samo kad je imao {ta novo da kaè, provereno, po-
vezano sa onim {to se ranije znalo, nenametqivo, u odmerenom
tonu, kao da saop{tava po du`nosti, ali ipak ne suvo, regis-
tratorski, nego, naprotiv, u vrlo skladnoj kwièvnoj formi".
Kako je pisano
o prisajediwewu Srema Srbiji
Izme|u dvaju svetskih ratova. Spomenica oslobo|ewa
Vojvodine 1918, objavqena u Novom Sadu jedanaest godina
kasnije, u vreme dok su se}awa na prelomne godine bila koliko-
-toliko sveà i dok su mnogi u~esnici tih doga|awa bili jo{ u
ìvotu, ne sadrì ni jedan jedini tekst o Sremu. Potpuno "od-
sustvo" Srema iz Vojvodine moglo se objasniti, i onda i kasni-
je, samo logikom da ne treba remetiti uspostavqene dràvno-
-pravne odnose sa Hrvatskom. Otud, o doga|ajima koji su novem-
bra 1918. godine odredili sudbinu srpskog naroda sve do dana
dana{weg, istori~ari iz prvih dveju Jugoslavija pisali su ra-
zli~ito. Nesumwivo je da se razlog tome moè potraìti, i
na}i, u wihovoj nacionalnoj pripadnosti i ideolo{koj orijen-
taciji, iako se ne sme zanemariti ni mesto wihovog ìvqewa,
a nema razloga da se ponekad ne posumwa i u nau~ni~ko po-
{tewe i li~nu hrabrost onih koji se bave istorijskom naukom.
Naslu}uju}i kakvu bi cenu srpski narod mogao u svojoj
slobodoqubivosti platiti u tek zapo~etom ratnom sukobu
(nazvanom docnije Drugi svetski rat), i pribliùju}i se
tragi~nom kraju svoga ìvotnog puta, Vladimir ]orovi} pi{e
da je osnovni ciq Narodnog vije}a Slovenaca, Hrvata i Srba u
Zagrebu bio "ujediwewe svih Srba, Hrvata i Slovenaca u svoju
slobodnu dràvu". Pri tome, trebalo je da "svi Srbi iz biv{e
Austro-Ugarske pomognu stav jugoslovenski orijentisanih Hrva-
ta i Slovenaca, pa da, tako zdruèni, s velikom moralnom sna-
gom izvedu delo narodnog ujediwewa i stvore mo}nu Jugosla-
viju". ]orovi} prime}uje da je takva politika imala i odre-
|enu opoziciju, budu}i da "jedan deo Srba nije hteo ujediwewe
sa Srbima preko Zagreba, nego neposredno". Pozivaju}i se na
poruke Nikole Pa{i}a koji je "doista èleo da se najpre
izvr{i ujediwewe Srba, pa da toj srpskoj dràvi pristupe
Hrvati i Slovenci", Srbi iz Vojvodine proglasili su 12. no-
vembra (25. novembra po novom kalendaru - IP) svoje
neposredno ujediwewe sa Srbijom. [to se ti~e Narodnog vije}a
i Dràve Slovenaca, Hrvata i Srba, odba~ene su namere
izvesnih hrvatskih politi~ara da diktiraju uslove ujediwewa,
prihva}en je koncept "narodnog jedinstva" i (11/24. novembra)
"re{eno je da se ide u Beograd i da se izvr{i ujediwewe sa
Srbijom i Crnom Gorom"[23, 232-235].
SREM 1918 23
U Drugoj Jugoslaviji. Za Vasu Bogdanova, "Narodno vije}e

bilo je predstavnik svih Ju`nih Slavena na teritoriju biv{e
Austro-Ugarske Monarhije", iz ~ega je proisteklo i pravo tog
Vije}a da proglasi "ujediwewe dràve Slovenaca, Hrvata i
Srba, obrazovane na cijelom neprekinutom podru~ju biv{e
Austro-Ugarske Monarhije s Kraqevinom Srbijom i Crnom
Gorom, u jedinstvenu dràvu Srba, Hrvata i Slovenaca". Toj
odluci prethodio je zakqu~ak hrvatskog Sabora od 29. oktobra
1918. godine po kojem se "Dalmacija, Hrvatska, Slavonija sa
Rijekom progla{uje posve nezavisnom dràvom prema Ugarskoj i
Austriji, te prema modernom na~elu narodnosti... pristupa u
zajedni~ku narodnu suverenu dràvu Slovenaca i Srba na
cijelom etnografskom prostoru toga naroda, bez obzira na ma
koje teritorijalne i dràvne granice u kojima narod Slove-
naca, Hrvata i Srba danas ìvi". Bogdanov precizira da
"istoga dana 24. novembra 1918. Narodna skup{tina u Novom
Sadu progla{ava sjediwewe Vojvodine sa Srbijom, a preko we s
ostalim Ju`nim Slovenima u jednu zajedni~ku dràvu"[47, V
117-118; 12, III 325].
U drugom izdawu Enciklopedije Jugoslavije, najverovatnije
sa ciqem da se izbegnu srpsko-hrvatska sumwi~ewa, odrednicu
o Jugoslaviji obradio je Slovenac Janko Pleterski. U wegovoj
interpretaciji, "poloàj srpske vlade u odnosu na Narodno
vije}e oja~alo je i neposredno ujediwewe Vojvodine sa Srbijom,
pre i mimo jugoslovenskog ujediwewa. U Vojvodini je ve}ina
Srba, na ~elu s radikalskim prvakom J. Tomi}em, bila za dire-
ktno ujediwewe sa Srbijom... U skladu sa intencijama srpske
vlade, Velika narodna skup{tina, odràna u Novom Sadu 25.
11. 1918. odlu~ila je da se Vojvodina direktno prikqu~i Sr-
biji"[47, VI 260].
Vojna enciklopedija i autori odrednice "Jugoslavija, Kralje-
vina Jugoslavija" tvrde da je stvarawe Jugoslavije bio "krupan,
preloman doga|aj u ìvotu jugoslovenskih naroda", ali da se to
desilo "na nedemokratski na~in i na nedemokratskim osno-
vama... posle dogovora izme|u velikosrpske buròazije sa
monarhijom na ~elu i buròazijom jugoslovenskih zemaqa koje
su ranije bile u sklopu Austro-Ugarske". Za autore ove formu-
lacije nebitna je ~ak i wihova sopstvena napomena da je u
Novom Sadu "17. novembra odràna konferencija predstavnika
narodnih odbora i narodnih ve}a Vojvodine, koji su 25.
24 Ilija Petrovi}
novembra sazvali Veliku narodnu skup{tinu Vojvodine. U

prethodnoj diskusiji predstavnika 23. novembra o na~inu
izvr{ewa ujediwewa, ve}ina je bila da se Vojvodina ujedini sa
Srbijom i na taj na~in u|e u jugoslovensku dràvu, a mawina da
se to izvr{i preko Narodnog vije}a u Zagrebu. Velika narodna
skup{tina... odlu~ila je 25. novembra da se Banat, Ba~ka i
Barawa otcepe u dràvnopravnom, politi~kom i ekonomskom
pogledu od Ma|arske... i prikqu~e Srbiji"[34, IV 106].
Mala enciklopedija Prosveta informi{e nas da su
"predstavnici jugoslovenske buròazije sa celog podru~ja A.-U.
osnovali 23. IX 1918. u Zagrebu Narodno ve}e, koje je... odlu-
~ilo 24. XI 1918. da se neodlo`no obrati Beogradu i traì
politi~ko ujediwewe sa Srbijom, jer unutra{wi i spoqno-
politi~ki poloàj postaje sve kriti~niji. Gotovo u isto vreme
do{lo je do iste odluke u Podgorici, gde je Crnogorska velika
skup{tina proglasila (26. XI 1918) ujediwewe sa Srbijom i
drugim jugoslovenskim zemqama u dràvu SHS". O zasedawu
Velike narodne skup{tine u Novom Sadu i wenoj odluci o
prisajediwewu Vojvodine Srpske Kraqevini Srbiji nema ni
re~i. Nema re~i ni o rumskom Zboru i odluci da se Srem
neposredno prisajedini Srbiji[3, II 779].
Istorija Jugoslavije, Beograd 1972, bez obzira na recen-
zentsku tvrdwu Andreja Mitrovi}a da "tekst Vladimira
Dedijera pruà, do danas, najpotpuniju sliku celine... i - {to
je posebna odlika - sadrì mnoga nova i uverqiva tuma~ewa" i
(ili mo`da ba{ zbog toga) otkriva da je "Narodno vije}e
Slovenaca, Hrvata i Srba proglasilo se u Hrvatskom saboru 29.
oktobra 1918. za novi vrhovni dràvni organ uprave Ju`nih
Slovena u Austro-Ugarskoj, i time prekinulo svaku vezu s
Habsbur{kom Monarhijom. Istovremeno je progla{eno stvarawe
nove dràve Ju`nih Slovena, nazvane Dràvom Slovenaca,
Hrvata i Srba. Ovo isto suvereno telo obznanilo je 24. novem-
bra, ujediwewe (te dràve) s Kraqevinom Srbijom i Crnom
Gorom u jedinstvenu dràvu Srba, Hrvata i Slovenaca. Sli~ne
odluke donete su u Novom Sadu za Vojvodinu i u Podgorici za
Crnu Goru, pa je 1. decembra 1918, progla{eno u Beogradu
stvarawe Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca"[24, 402-403].
Kapitalno delo srpske istoriografije, desetotomna
Istorija srpskog naroda (tekst pod naslovom Nadrastawe
poraza i podela, sadràn i u kwizi Andreja Mitrovi}a Srbija
SREM 1918 25
u Prvom svetskom ratu, Beograd 1984, 562] sugeri{e da je

ve} u nastajawu "ujediwene dràve Srbije, Crne Gore i
jugoslovenskih zemaqa biv{e Austro-Ugarske" bilo jasno "da
oko na~ina nastanka, a posebno oko na~ina ure|ewa te dràve
postoje velike razlike u gledi{tima, pa su po~eli izbijati i
politi~ki sporovi, ali se najbitnijim ipak ~ini to da se
jugoslovenski pokret realizovao u dràvu i da su sve razlike i
svi sporovi time postali, skladno onome {to se ocrtavalo jo{
u jesen 1914, samo unutra{wa jugoslovenska stvar. Krajem
novembra 1918. do{lo je i do lanca progla{ewa ujediwewa. U
Novom Sadu je Velika narodna skup{tina proglasila ujediwewe
Srema, Banata i Ba~ke sa Srbijom 25. novembra... U Zagrebu je
Narodno vije}e odlu~ilo 25. novembra da se u »jedinstvenu dr-
àvu« ujedini »celo neprekidno podru~je biv{e Austro-Ugarske
Monarhije« sa Srbijom i Crnom Gorom, pa je u Beograd bila
poslata posebna delegacija i tu je »jedinstveno Kraqevstvo
Srba, Hrvata i Slovenaca« bilo progla{eno 1. decembra
1918"[14, VI 252-254].
Zakqu~ci sub specie aeternitatis. Mada su ovde navedeni

iskqu~ivo sinteti~ki tekstovi, pisani ambiciozno, "sa gle-
di{ta ve~nosti", ~iji su autori, nesporno, iz vrha srpske
istorijske nauke (i slovena~ke i hrvatske, naravno), wihovom
pa`qivom ~itaocu i sistemati~nom tragaocu za istorijskom
istinom, te{ko da mogu biti od velike pomo}i. Iako se radi o
istom doga|aju, ~iwenice i sudovi o wemu zbuwuju}i su:
• odluka Narodnog vije}a o ujediwewu dràve Slovenaca,
Hrvata i Srba sa Srbijom i Crnom Gorom donesena je 25.
novembra (Mitrovi});
• odluka o prisajediwewu Vojvodine Srbiji donesena je 24.
novembra (Bogdanov);
• voqa ve}ine da se Vojvodina "ujedini" sa Srbijom
tretira se kao nedemokratska (Sl. Stamboli} i D. Tri-
funovi}, u Vojnoj enciklopediji);
• Narodno vije}e proglasilo se u Saboru za novi vrhovni
organ dràvne uprave Ju`nih Slovena (Dedijer);
• Prosvetina Enciklopedija ne pomiwe prisajediwewe
Srema, Banata, Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbiji;
26 Ilija Petrovi}
• izbegava se pravi naziv Velike narodne skup{tine Srba,

Buwevaca i ostalih Slovena u Banatu, Ba~koj i Barawi
(Bogdanov, Dedijer, ]orovi});
• "ujediwewe" Vojvodine sa Srbijom proglasili su Srbi
(]orovi}), odnosno "ve}ina Srba" (Pleterski);
• podrazumeva se da je srpski narod jugoslovenski orijen-
tisan (]orovi});
• pri spomiwawu Vojvodine ne nazna~uje se o kojim se
wenim delovima radi (]orovi}, Bogdanov, Pleterski,
Dedijer);
• iz odluke o prisajediwewu Vojvodine Srbiji izba~ena je
Barawa, a u wu uvr{}en Srem (Mitrovi});
• Narodnom vije}u priznaje se politi~ki primat na ju`no-
slovenskom podru~ju biv{e Austrougarske, ~ime se
negira, ili barem obezvre|uje pravo novosadske Velike
narodne skup{tine na sopstvenu odluku (Bogdanov);
• ne pravi se razlika izme|u izraza "prisajediwewe" i
"ujediwewe" (]orovi}, Bogdanov, Pleterski, Dedijer,
Mitrovi});
• o rezoluciji Zbora izaslanika narodnih ve}a iz Srema
od 24. novembra 1918. godine i odluci da se Srem pri-
sajedini Kraqevini Srbiji ne govori bilo koji od
pomenutih autora, {to ukqu~uje tezu da Srem ne pripada
Vojvodini. Uostalom, po{to je to decenijama bila vlada-
ju}a filozofija, o Sremu su na isti na~in }utali i
istori~ari i svi koji su se ujediwewem 1918. godine
bavili javno;
• Podgori~koj skup{tini, koja se u svojoj odluci izja-
{wava "kao vjerni tuma~ èqa i voqe cjelokupnog
Srpskog Naroda u woj", i kad se pomiwe, ispu{ta se
pravi naziv: Srpska velika narodna skup{tina u Crnoj
Gori".
Ideolo{ki pristup. Ne treba se ~uditi ni ~iwenici da

su se sa svim tim u vezi oglasili i zvani~ni ideolozi Brozove
epohe: "Kada je ve} postalo sasvim jasno da je poraz centralnih
sila u ratu neizbeàn i da je oslobo|ewe na pragu, slovena~ke,
hrvatske i srpske politi~ke stranke pristupile su osnivawu
Narodnog vije}a Slovenaca, Hrvata i Srba kao vrhovnog organa
vlasti na teritoriji Austro-Ugarske na kojoj ìve jugoslo-
SREM 1918 27
venski narodi i 29. oktobra u Hrvatskom dràvnom saboru

proglasile i formalno otcepqewe od Austro-Ugarske i stvara-
we nove samostalne - Dràve Slovenaca, Hrvata i Srba... I
Narodno vije}e SHS i wegovi organi bili su u su{tini organi
buròaske diktature i kontrarevolucionarne organizacije; oni
su gu{ili revolucionarni talas masa i nasiqem spre~avali
narod da ostvari svoje prave nacionalne i socijalne te`we"[2,
30]. Po{tuju}i partijsku dogmu o "partijnosti u nauci i
filozofiji"[3, II 253] i postavku da je Komunisti~ka partija
bila "odlu~uju}i ~inilac u ìvotu jugoslovenskih naroda" i
"velika potreba ne samo radni~ke klase nego i svih naroda
Jugoslavije"[2, 7], ovi autori zakqu~ili su da je "te{ka unutra-
{wa i spoqnopoliti~ka situacija, naro~ito revolucionarno
vrewe masa u zemqi i prodirawe talijanske vojske u Dalmaciju,
naterala... predstavnike jugoslovenske buròazije okupqene u
Narodnom vije}u SHS da ubrzaju slawe svoje delegacije u
Beograd radi stvarawa zajedni~ke dràve sa Srbijom", posle
~ega je "regent Aleksandar, kao predstavnik interesa veliko-
srpske buròazije i svoje dinastije, proglasio... 1. decembra
1918. godine ujediwewe Srbije sa zemqama nezavisne dràve
Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstveno Kraqevstvo Srba,
Hrvata i Slovenaca"[2, 31].
Op{tem zame{ateqstvu i zloupotrebi istorijske nauke svoj
doprinos pruìo je i hrvatski dràvnopravni istori~ar
Ferdo ûlinovi}, mewaju}i nacionalnu pripadnost vojvo|an-
skih delegata na Velikoj narodnoj skup{tini u Novom Sadu. On
je, tako, godine 1961. objavio da je Skup{tini prisustvovalo
89 Hrvata, iako je u skup{tinskom zapisniku od 12/25. novem-
bra 1918. nazna~eno da su bila prisutna svega dva Hrvata. No,
po{to je na Skup{tini bilo i 84 Buwevca i tri [okca,
ûlinovi} je do "svog" broja do{ao tako {to je sve [okce i
Buwevce "unapredio" u Hrvate[4, 124]. Na istovetan na~in po-
stupali su i mnogi drugi nau~ni i javni radnici, kao na
primer, istori~ari Bogdan Krizman i Kosta Milutinovi} i
pravnik i srpski politi~ar Sr|an Budisavqevi}, jedan od
sekretara Narodnog vije}a u Zagrebu. Naravno, kao i svi osta-
li, i ûlinovi} ignori{e rumski Zbor izaslanika i wegovu
odluku o neposrednom prisajediwewu Srema Kraqevini Srbiji,
a ne propu{ta ni da prigovori na~inu na koji je "grupa
radikala oko Ja{e Tomi}a" uticala na odluku Velike narodne
skup{tine, jer su "in{trukcije" dobijane iz Beograda, od
Pa{i}a, ~emu nije protivre~io ni Svetozar Pribi}evi}.
28 Ilija Petrovi}
Takvim shvatawima nije odoleo ni Branko Petranovi},

koji je zapisao: "U zavr{noj fazi borbe za jugoslovensko ujedi-
wewe poloàj srpske buròazije prema buròaziji ostalih
jugoslovenskih naroda znatno su u~vr{}ivale odluke predsta-
vnika naroda Vojvodine i Crne Gore... Nikakvo drugo re{ewe,
sem prisajediwewa Srbiji, nije bilo mogu}e u datim okolno-
stima, pre svega zbog nacionalnog, socijalnog i politi~kog
sastava donosilaca odluke".
Prisajediwewe i autonomija. O prisajediwewu Srema,

Banata, Barawe i Ba~ke pisali su i êdomir Popov i Jelena
Popov u jednoj svojoj studiji o autonomiji Vojvodine[5]. Bez
obzira na neveliki obim ove kwige, a imaju}i na umu "politi-
~ku osetqivost" ~itave teme, weni autori su, po principu
"malo jeste, malo nije", ne{to iznijansiranije pri{li tuma~e-
wu pomenutih doga|aja:
"Ne ~ekaju}i druga re{ewa o stvarawu jugoslovenske
dràve, odbacuju}i posredne puteve za sjediwewe s Kraqevinom
Srbijom, kao nosiocem i simbolom borbe za ujediwewe srpskog
naroda, Velika narodna skup{tina Banata, Ba~ke i Barawe,
koju su u ogromnoj ve}ini ~inili Srbi, proglasila je 25. no-
vembra 1918. odvajawe Vojvodine od Ugarske i weno prikqu~ewe
Kraqevini Srbiji. Od vojvo|anskih oblasti samo je Srem
posredno u{ao u ujediwavawe sa Srbijom: preko Dràve Slove-
naca, Hrvata i Srba i wenog Narodnog ve}a, ali i on na
specifi~an na~in. Naime, na Zboru izaslanika narodnih ve}a
Srema, odrànom u Rumi 24. novembra 1918, usvojena je rezolu-
cija kojom se traì »jedinstvena i demokratski ure|ena dràva
SHS pod dinastijom Kara|or|evi}a...« Ukoliko Narodno ve}e u
Zagrebu ne bi »{to pre« ostvarilo jedinstvenu zajedni~ku vladu
nove jugoslovenske dràve sa sedi{tem u Beogradu, onda bi se
»zastupnici narodnih ve}a u Sremu kao izaslanici naroda«,
odlu~ili za neposredno prisajediwewe Srema Kraqevini
Srbiji"[5, 19].
U slu~aju Banata, Ba~ke i Barawe sve je, dakle, bilo jasno
i nesumwivo. No, kad govore o prisajediwewu Srema, autori
ove studije zadràvaju, ~ini se, dvostruku rezervu. Prvo, oni
ne kaù da je Srem posredno prisajediwen Srbiji, ve} da je
"posredno u{ao u ujediwavawe sa Srbijom: preko Dràve
Slovenaca, Hrvata i Srba i wenog Narodnog ve}a", i drugo,
proces o kojem je re~ odvijao se "na specifi~an na~in".
SREM 1918 29
Ove rezerve stavqene su delom i zbog toga {to se nisu

mogla zanemariti neka doga|awa koja su tek stvorenoj jugoslo-
venskoj dràvi ozbiqno komplikovala ìvot, ali se ne smeju
presko~iti i autorski li~ni razlozi: bojazan da "jo{ uvek nije
vreme" za bavqewe davno uspostavqenim "teorijskim osnovama
srpsko-hrvatskih odnosa". Pre svega, ovde mislimo na stvarawe
Banovine Hrvatske, na neke kasnije neuspele poku{aje da se
Barawa i Srem ipak vrate tamo gde su se svojom voqom na{le
1918. godine, kao i na trajne i vrlo izraène hrvatske aspi-
racije na svaku stopu Srpske Zemqe kojom su bilo kad i u bilo
kom trajawu gospodarile Austrija ili Ugarska.
Izme|u ostalog, autorski par Popov isti~e i slede}e:
"Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek, postignut 23, a objavqen 26.
avgusta 1939, otvorio je proces preure|ewa Jugoslavije na fe-
deralisti~koj osnovi. Wime
je stvorena Banovina Hrvat- Vlatko Ma~ek (1879-1964),
ska u ~ije su granice, pored hrvatski politi~ar. Avgusta 1939.
godine sklopio sporazum sa Jugoslo-
nekih teritorija zapadne Bo- venskom radikalnom zajednicom
sne (Vrbaske Banovine) u{li Dragi{e Cvetkovi}a (1893-1969) o
i Barawa i delovi zapadnog osnivawu Banovine Hrvatske od
Srema s gradovima [idom i Savske i Primorske banovine, te
Ilokom. Na ovaj na~in su ja- srezova Dubrovnik, Ilok, Br~ko,
sno i glasno izraène veli- Grada~ac, Derventa, Travnik i
Fojnica. Hrvatska je tako stekla
kohrvatske pretenzije bar na politi~ko-teritorijalnu autonomi-
delove Bosne i Hercegovine, ju, a Ma~ek postaje potpredsednik
kao i Vojvodine ~ije su se vlade. Desetog aprila 1941. godine,
dotada{we te`we ka samosta- neposredno po proklamovawu Neza-
lnosti i ravnopravnosti de- visne Dràve Hrvatske, Ma~ek je
mago{ki podràvale od stra- pozvao svoje pristalice "da se
pokoravaju vlastima... (a) sve ko-
ne HSS-a (Hrvatske seqa~ke tarske predstojnike i ~inovnike,
stranke - IP). Ne}e pro}i koji su u slu`bi, da lojalno i is-
ni najkra}e vreme a pokaza}e kreno sura|uju s novim vlastima".
se da su hrvatske pretenzije
prema ovim pokrajinama i mnogo ve}e od onih ostvarenih u
Sporazumu od 26. avgusta... Sam Vlatko Ma~ek je... (29.
avgusta) pred Hrvatskim narodnim zastupstvom dao javnu izjavu
da je wegov sporazum sa Cvetkovi}em »samo djelomi~an spora-
zum« iz kojega je dosta spornih pitawa ostavqeno za kasnije,
»kad se bude preure|ivala ~itava dràvna zajednica... jer posve
druga~ije }e izgledati doti~ni teritorij Banovine Hrvatske,
30 Ilija Petrovi}
bude li u preure|enoj dràvnoj zajednici recimo i autonomna

Vojvodina«. Posle ovih direktiva i izjava u hrvatskoj poli-
ti~koj javnosti su se u~estalo i sve otvorenije po~ele isticati
pretenzije na Srem (do Zemuna) i na polovinu Ba~ke"[5, 31-32].
U istoj kwizi objavqena je i izjava kojom je krajem januara
1943. godine sekretar privremenog Pokrajinskog komiteta
Komunisti~ke partije za Vojvodinu Jovan Veselinov formuli-
sao na~elni stav ovog organa o Vojvodini: "Na{a Partija stoji
na stanovi{tu da Vojvodina u koju ulaze u Srem, Banat, Ba~ka i
Barawa, ~ini jednu celinu s obzirom na mnogonacionalnu stru-
kturu". Sredinom maja iste godine J. Veselinov pi{e "svom"
Centralnom komitetu da je "na{e mi{qewe da Srem ne treba da
ima svog predstavnika u AV (Antifa{isti~kom ve}u) za Hrvat-
sku, po{to Srem ne pripada Hrvatskoj, ve} Vojvodini"[5, 41-42].
Ipak, poku{aj vojvo|anskih komunista, mada zasnovan na srp-
skom karakteru Barawe i Srema, a mo`da ba{ zbog toga, bio je
bezuspe{an; i Srem i Barawa prepu{teni su Hrvatskoj.
Navedena doga|awa i izjave "pojedinih drugova" u vezi sa
wima s razlogom su podstakle êdomira Popova i Jelenu Popov
da oprezno tretiraju rumski Zbor izaslanika narodnih ve}a i
wegovu Rezoluciju o prisajediwewu Kraqevini Srbiji. Docnija
istraìvawa o tom doga|aju i zakqu~ci koji }e iz tih istraì-
vawa proiste}i ne}e protivre~iti wihovom oprezu: Srem se
prisajedinio Kraqevini Srbiji na zaista "specifi~an na~in".
Samo je u putu za prisajediwewe "mala" razlika: Srem nije
pristupio novoj dràvi preko "Dràve Slovenaca, Hrvata i
Srba i wenog Narodnog vije}a", kako to kaè ovaj autorski
par, ve} se on tamo na{ao, u Kraqevstvu Srba, Hrvata i Slove-
naca, po{to su wegovi predstavnici prethodno odlu~ili da se
Srem prisajedini Srbiji neposredno.
Srem u pro{losti
Srem, poreklo te re~i i rimska uprava. Teritorija izme-
|u Save, Dunava, Drave i linije Osek-êpin-Trwani (desetak
kilometara isto~no od Slavonskog Broda) naziva se Srem.
Najstarija i najzapadnija granica Srema koju na{a istorija
poznaje i{la je, pribli`no, linijom Slatina-Poèga-u{}e
Vrbasa u Savu, razdvajaju}i tako rimske provincije Savia (Ri-
pariensis, Interammia) i Pannonia II (Secunda, Inferior, kasnije
Sirmiensis), ustanovqene Dioklecijanovom reorganizacijom
Rimskog carstva, 297. godine[6, 48]. Bez obzira na to, hrvatski
onomasti~ar Petar Skok obja{wava da je Srem isprva bilo ime
grada, "kao i u rimsko doba {to je Sirmium bilo samo ime gra-
da, nikako teritorija" [7, 119]. On zapravo smatra da se tim to-
ponimom ozna~avao veliki rimski grad "koji je propao u 4. v.,
a (od wega) ostalo samo slavensko naseqe oko crkve sv. Dimi-
trija". Skok izbegava da ukaè na srpski karakter ovoga nase-
qa, ~ak i kad konstatuje da je to "slavensko naseqe" bilo i
"glavno mjesto slavenske ùpanije prije dolaska Maxara".
Maxari su, kaè on daqe, naziv ovog naseqa preuzeli u obliku
Szerem megye, "me|a grada Srijema". Vremenom, nastavqa Skok
sa svojim domi{qawem, Mitrovica je prvobitni naziv mesta
potisla u zaborav, a Srem se, samo kao naziv teritorije, o~uvao
zahvaquju}i maxarskom nazivu ùpanije. Po{to se za ovu teri-
toriju ne kaè »Sremska«, {to bi se moglo o~ekivati po uzoru
na izraz »Ba~ka«, "nego samo Srem (kao i Barawa), o~ito je da
je ova pojava mogla nastati samo prema maxarskom sloènom
nazivu Szerem megye, gde je op{ta re~ ispu{tena"[7, 109; 8, 320].
Kako u vreme dolaska Maxara nikakvih drugih "Slavena" osim
Srba nije bilo u Sremu, o~igledno je da ~itava Skokova etimo-
lo{ka konstrukcija za re~ Srem predstavqa "teorijsku osnovu"
svih hrvatskih aspiracija na ovu staru srpsku zemqu; najmawe
sedam vekova pre po~etka hrvatskog tisu}qe}a dana{wi Srem
nosio je naziv Sirmijumska, odnosno Sremska provincija.
Poreklo re~i Srem mora se, u stvari, potraìti u san-
skritu, "savr{enom, klasi~nom" jeziku Indusa. Kako obja{wa-
va Milo{ S. Milojevi}, od re~i sr, {to zna~i izlaziti, poka-
zivati se, sijati, svetliti, nastala je re~ srm, koja ozna~ava
32 Ilija Petrovi}
"zemqu koja se sa nekoliko strana pokazuje, vidi, svetli i t. d.

kao {to je dan(a{wi) Srem, me|u nekoliko reka, stari
srp(ski) Srem u biv({oj) Mqeta~koj republici i t. d."[9, 29].
Teritorija dana{weg Srema ba{ je takva: otvorena pogledu,
izloèna suncu, svetla zemqa.
Srodna je sa ovom re~ju i sanskritska re~ ser, kojom se oz-
na~ava porodica, ili semja, ili koleno. Rusi iz Povol`ja ima-
ju re~ serbo za porodicu, Belorusima su sjabri ro|aci, zadruga-
ri, a Luì~kim Srbima sor- Milo{ S. Milojevi} (Crna Bara,
bi su bra}a, ro|aci, to jest 1840 - Beograd, 1897), kwièv-
"qudi ili razni ~lanovi od nik, politi~ki radnik i istori~ar
jednog i istog oca, roditeqa, izvorne srpske {kole. Gimnaziju i
praroditeqa". Iz iste osnove pravne nauke svr{io u Beogradu;
kao najboqeg studenta dràva ga
nastala je i indijska re~ serm {aqe na usavr{avawe u Moskvu,
- serm, da ozna~i "naciju, na- gde tri godine studira na Istorij-
rod, ogroman i veliki od sko-filozofskom fakultetu; isto-
jednog i istog korena, roda i vremeno, on izu~ava svetsku kwi-
t. d. koi ve}, kao ogromna ma- èv nost i uporednu filologiju
ìvih i izumrlih slovenskih ple-
sa jednog naroda ìvi u svoim mena. Po povratku u Srbiju, najpre
op{tinskim sklopovima. Ovoj ~inovnik sudske slu`be, a zatim
re~i Serm odgovara na{a Sem- profesor i direktor gimnazija u
berija, Serberija, Sarbadija i Vaqevu, Beogradu i Leskovcu. Za-
t. d. koje zna~e silu, mloì- brinut zbog agresivne bugarske
propagande u Ju`noj Srbiji, odno-
nu, ogromno}u... razplo|enog sno Ma}edoniji, za kwaza Mihaila
jednog i istog naroda, od Obrenovi}a (1823-1868) priredio
jednog oca i metere, od jednih op{iran memoar o potrebi da se
roditeqa: dakle bra}u, ro|a- za{tite srpski interesi u tim
ke... koji sastavqaju bratsku krajevima. Proputovao Ju`nu i
ukupnu i jednostavnu na- Pravu (Staru) Srbiju i napisao
kwige Obi~aji i pesme ukupnog
rodnost". naroda srpskog i Putopis dela
Od iste re~i nastala je i Prave (Stare) Srbije (1872), obe
sanskritska re~ sarm, koja u tri dela; godine 1871, objavio
zna~i "udaqavawe, pokaziva- sin tezu svog nau~nog rada i svoje
nacionalne svesti, Istorisko-
we, prestavqawe nekog savr- -etnografsko-geografsku mapu
{enijeg napretka od obi~ne Srba i srpskih (jugoslavenskih)
samo gomile i mloìne jedno- zemaqa u Turskoj i Austriji. Kao
rodnog bratskog naroda, dakle: profesor istorije Srpske pravo-
savr{eniji op{tinski ìvot slavne crkve na Bogosloviji Sve-
toga Save u Beogradu, osnovao Dru-
od ìvota serm-skog". Odatle go odeqewe Bogoslovije "za koje
su izvedene i re~i sardha i probira studente iz svih srpskih
SREM 1918 33
sarbha, a one iskazuju "silu, mloìnu, uzvi{enost jednog i

istog naroda od jednog i istog praroditeqa, bratski narod sa
ja~ijim dru{tvenim svezama, koji ve} dolazi i u borbe i sukobe
sa drugim narodima nad koima se i pokazuje wihna sila,
mloìna i t. d. Ovoj re~i odgovara na{a: Sarba, Sjarbi, Serbi,
Sorbi, Surbi, Serbadija, Sorbadija, Surbadija, Sjarbadija,
Sirbadija... Sve je ovo do sada kazano u odnosu prema drugim
narodima da re~ Serb, Sjabr, Sirb, Sorab i t. d. zna~i, u
krajeva pod Turcima i sprema ih
odnosu prema tu|inama: narod
za u~iteqe i sve{tenike u neoslo- sastavqen od same bra}e, ro-
bo|enim krajevima". Dvotomnu |aka, surodica i. t. d. i da
kwigu Odlomci istorije Srba i sve te re~i u odnosu ~lanova
srpskih - jugoslavenskih - zema- toga naroda jednog prema dru-
qa u Turskoj i Austriji (1872) gom opet zna~e, ni{ta drugo
objavio kao najavu opse`ne Isto-
rije Srba u {esnaest kwiga. U
do: Brat. Dakle, Serbin,
Srpsko-turskom ratu 1876-1878. Sjarbin, Sirbin, Serb, Sorab,
godine predvodi ibarske dobro- Surb i t. d. nije ni{ta drugo
voqce; ~lan srpske delegacije na do ~isti i ovejani samo Brat
Berlinskom kongresu 1878. godine. i ni{ta drugo"[9, 28-29].
^lan Srpskog u~enog dru{tva, pre- Potvrdu za re~ Srem,
te~e dana{we Srpske akademije na- mnogo stariju od rimskog pri-
uka i umetnosti. Rodona~elnik
lingvisti~ke teorije u istorio-
sustva u dana{wem Sremu i
grafiji. Wegov doprinos istoriji mnogo stariju od latinskih
srpskog naroda, iako utemeqen na naziva Sirmium ili Sirmien -
ozbiqnim izvorima, nepriznat je i sis, nalazimo u Plutarhovim
uglavnom se ignori{e; kwige su mu
Uporednim biografijama.
zabrawivane, mewale su se insti-
tucije i dràve, mewala se Akade- Ovaj znameniti gr~ki istori-
mija nauka, smewivala su se poko- ~ar i kwièvnik ìveo je od
qewa, ali se stav prema Milo{u 46. do 120. godine, a u biogra-
S. Milojevi}u do danas nije fiji Aleksandra Makedonskog
promenio; za "srpske" nau~ewake (356-323. pre Hrista) zapi-
{kolovane na takozvanoj nordijskoj sao je da je mladi vojskovo|a,
(germanskoj) {koli neprihvatqivi u svojoj dvadesetoj godini pre-
su Milojevi}evi dokazi "da su uzev{i vlast, "varvarskim
Srbi vajali, zidali i pisali }iri-
licom na svom jeziku, osam stotina pokretima i ratovima u tamo-
godina pre Hrista". Rasprava sa {wim oblastima u~inio kraj
Milojevi}evim stavovima nije mo - time {to je iznenada s voj-
gu}a sve dok se pod sumwu ne stavi skom prodro sve do Dunava,
vladaju}a teza o takozvanom dose- gde je u krvavom boju pobedio
qewu Slovena na Balkan u VI i VII i Sirma, tribalskoga kra-
veku. qa"[10, 198].

34 Ilija Petrovi}
Brojni autori, iz starijih vremena naro~ito, pod Triba-

lima podrazumevaju Srbe, tako da i srpske vladare iz loze
Nemawi}a identifikuju kao kraqeve tribalske. Vizantijski
hroni~ar \or|e Kedrin, koji je ìveo i radio u XI i XII veku,
zemqu Tribaliju, u kraju u kome je mnogo kasnije otkriven
Lepenski Vir, naziva "oblast Srba". Vizantijski istori~ar
Laonik Halkokondil, po ro|ewu Atiwanin, bez ikakvih ograda
kaè da "rod Tribala, Srba, na celoj zemqi je najstariji i
najve}i, pouzdano znam"[11, 17. i 187-188], a znak jednakosti
izme|u Tribala i Srba stavqan je i mnogo kasnije, ~ak i u
pro{lom veku. Tako su, na primer, francuski enciklopedisti
Edme Mantel i Konrad Malt-Bren, godine 1803, objavili u
Parizu, u {esnaest tomova, delo nazvano Geografija, Matema-
tika, Fizika i Politika svih delova sveta, napisana pre-
ma onome {to je bilo objavqeno kao ta~no i novo od geogra-
fa, prirodwaka, putnika i tvoraca statistika me|u naj-
prosve}enijim narodima, i u desetom tomu na strani 69,
napisali i slede}e: "Ravnica zvana Kosovo... slavna je po
velikom broju bitaka, koje su se na woj odigrale. Sultan Murad,
koga mi (Francuzi - IP) zovemo Amurat I tu je potukao, 1389.
godine, savezni~ku hri{}ansku vojsku, koju je predvodio Lazar,
vladar Srbije. Posle pobede, Amurat je bio ubijen od jednog
Tribala"[11, I 189-190]. Dvojici u~enih Evropqana, koji su svoje
delo temeqili na razli~itim dokumentima i svedo~anstvima,
moglo se u~initi da su Srbi i Tribali na Kosovu bili
"savezni~ka hri{}anska vojska", ali u konstataciji o pogibiji
turskog cara ne moè biti nikakve sumwe: Srbin Milo{
Obili} i "jedan Tribal" isto su lice.
Ne moè se sumwati ni u Plutarha, po{to wegov zapis,
nastao u vremenu relativno bliskom Aleksandru Makedonskom,
nije mogao protivre~iti helenskim saznawima o velikom caru
i uspomeni na wega. Ako se zna da je i podru~je ju`no od
dana{weg Srema nazivano isto tako, da je re~ "Tribali"
nastala tako {to je re~ "Srbqi" prilago|ena gr~kom jezi~kom
izrazu i da su Tribali bili bliski vojni~ki suparnici Hele-
nima, moè se zakqu~iti da je Aleksandar Makedonski ratovao
u Sremu, protiv srpskog kraqa Sirma.
Dodamo li tome Milojevi}evo tuma~ewe da se sanskritsko
srm nalazi i u re~i "srmbh - srmbh - koja zna~i: blistati,
svetliti, pokazivati se, biti jasniji, svetliji me|u svom silom
3*
SREM 1918 35
i mloìnom svoje jednorodne i jednokrvne bra}e i ro|aka u

jednom istom ogromnom od jednog oca i matere, narodu, kojoj
odgovara Srb, Srbin, Srbstvo, Srbija, Srbadija"[9, 29-30], onda
se nesumwivo moè zakqu~iti da re~ Srem i re~ Srbin imaju
isti koren i mnogo su starije od rimskog boravka na ovim
prostorima. Stoga, treba smatrati razlo`nim {to se Jernej
Kopitar, u pismu Jozefu Dobrovskom, Ocu Slavistike, pitao
"zar nije nikome palo na pamet da pri »Sremu« misli na Srbe,
Sarmate", a mi bismo, kao odgovor na to, mogli zapisati da se
re~ju Srem ozna~ava zemqa na kojoj ìve Srbi i ~ije bi srpsko
ime moglo glasiti Srpska Zemqa.
Na posredan na~in to priznaje i arheolog Petar Milo-
{evi}, mada on, ~ini se, nije svestan stvarne vrednosti svojih
zakqu~aka o starini Sirmijuma i stanovni{tva koje je tada u
Sirmijumu ìvelo. On, tako, pi{e da je "u predrimskom
vremenu Sirmijum (..) bio plemensko naseqe s panonskim
starosedeocima, Amantinima i Sirmijenzima, pripadnicima
{irokog ilirskog stabla na Balkanskom poluostrvu. Prema
podacima Plinija moglo bi se pretpostaviti da je Sirmijum
bio centar Amantina, a da bi Sirmijenze trebalo smatrati kao
stanovnike oppiduma". Milo{evi} iznosi hipotezu da su
Panonci bili neilirsko pleme, ali, pozivaju}i se na Tacita,
dozvoqava mogu}nost o "panonsko-ilirskoj srodnosti"[45, 31].
Re~ Sirmijenzi, van svake sumwe, latinskog je porekla, i wom
je moralo biti ozna~eno stanovni{tvo koje je u toj oblasti
ìvelo. To se stanovni{tvo i pre dolaska Rimqana nekako
nazivalo, i nisu mu Rimqani izmislili ime; oni su naziv tog
stanovni{tva samo prilagodili svojim jezi~kim mogu}nostima
i pravilima: Sirmi, odnosno Srbi, postali su, tako, Sirmi-
enzi. Ovi sremski "Sirmijenzi" zaista su morali biti srodni
Panoncima iz prekodunavskih krajeva, jer }e i Melhior
Erdujheqi, pozivaju}i se na "najnovije rezultate nau~nih
ispitivawa", napisati da su prvi stanovnici dana{we Ba~ke
bili Jazigi, narod koji se sa Karpata spustio "na po stole}a,
pre nego {to }e se roditi Hristos" i koji je "stalno
gospodario ovim na{im krajem, kad se Rimqani po~e{e ovde
naseqavati". Iako ne prime}uje da su Jazigi isto {to i
Jaziki, odnosno qudi koji govore istim jezikom (kao {to su i
Sloveni oni koji me|usobno mogu da slove, da se sporazume-
vaju), Erdujheqi }e dodati da su Jazigi "soja sarmatskoga",
"ro|aci Sarmata", "jedan talas one reke naroda, kojoj
36 Ilija Petrovi}
pripadaju i Tra~ani" i da je "Dunav delio Panoniju od

Sarmata". Ako su, dakle, Jazigi bili jedno staro srpsko pleme,
i ako su se na drugoj strani Dunava, {to }e re}i: u Sremu,
nalazili Sarmati, odnosno Srbi, onda nije te{ko zakqu~iti da
su Sirmijenzi isto {to i Sarmati, odnosno Srbi.
I razumqivo je, stoga, {to je Jaziga, ili Jazika, bilo i u
Sremu. Wihov trag ostao je i u nazivu sremskog sela Jazak,
preko maxarskih naziva Jászok, Jazigok za iste te Jazige,
Jászagnok za "mno{tvo" Jaziga, ili Jászág za zemqu Jaziga[67,
990].
Naravno, sremski "Sirmijenzi" bili su srodni i baraw-
skim Srbima. U rimsko doba, Barawa je, sve do Blatnog jezera,
bila sastavni deo provincije Pannonia Valeriana. Zapisi sve-
do~e da su Rimqani tamo zatekli Slovene, odnosno Srbe, a
ne{to su starije tvrdwe da je u tom kraju leào i grad Ser-
binum. Na te izvore poziva se i istori~ar srpske Barawe
Stevan Mihalxi} kad zakqu~uje da je "u ovom predelu
stanovao... od najstarijih vremena narod srpski, kad u ve}em,
kad u mawem obimu, sa~iwavaju}i prasedioce ove zemqe". Dok
je bio pod vizantijskom upravom, ovaj kraj, za razliku od Srema
izme|u Save, Dunava i Drave, nazivan je Sirmia ulterior,
"onostrani Srem". Zna~ewe pojma "Srem" Grcima je bilo
savr{eno jasno, po{to je wihovim posredovawem i u{ao u
op{tu upotrebu, sa ciqem da obeleì zemqu na kojoj su ìveli
Srbi. Zemqa preko Drave za wih je tako|e morala biti Srem,
budu}i da je i tamo ìveo narod srodan stanovnicima
"ovostranog" Srema, poznatog i danas pod tim imenom [28, 42-43].
Nesumwivo, u tom vremenu, rimskom, hri{}anstvo je
po~elo da se {iri i u Sremu. "Hri{}anstvo su u Sremu
naro~ito u~vrstili mu~enici za hri{}ansku veru. Prvi
mu~enik bio je Irinej, episkop u Sirmijumu. Stradao je 304.
godine za vreme cara Dioklecijana. Mu~enici su postali i
wegov |akon Dimitrije i nekoliko devojaka... Izgleda da je u
Sirmiju ve} po~etkom V veka sagra|ena crkva posve}ena sv.
Dimitriju Solunskom"[13, 27].
Slu`bena "srpska" nauka }uti o Srbima. Savremena "slu`bena"

nauka u Srbiji, i istorijska i lingvisti~ka podjednako, ne upu{taju se u
bilo kakve rasprave o srpskoj starini dubqe "od kraja VI i po~etka VII
veka", bez obzira na to {to se u autoritativnim stranim izvorima iz
SREM 1918 37
bliè i daqe pro{losti nalaze brojni tragovi o Srbima u

predhri{}anskom vremenu. Videli smo ve} da se Jernej Kopitar, na
primer, pitao u jednom pismu Dobrovskom, Ocu Slavistike, "zar nije ni-
kome palo na pamet da pri »Sremu« misli na Srbe, Sarmate", iako mu je
moralo biti poznato da je o tome mnogo pisao i wegov ne{to mla|i
savremenik Jozef Pavle [afarik (Kobeqarovo, 13. maj 1795 - Prag, 26.
jun 1861), ~ovek koji je, prema re~ima \ure Dani~i}a, "znao o Slovenima
sve {to se u wegovo vreme moglo znati, - moglo znati trudom, prema kom je
svaki trud ni{ta... i kazao je svetu to {to je znao. [to sad bilo koji
Slovenin zna o svome narodu, od wega je nau~io. Jo{ svakome vrlo mnogo
ostaje da u~i o svome narodu iz wegovih kwiga. on je svakome narodu
slovenskom pokazao {ta je, - {ta je istorijom, kwièvno{}u i jezikom.
Pokazao je toliko da jo{ niko nije mogao to sve ni primiti... Pa mi Srbi
osim sviju Slovena bejasmo u osobitoj qubavi takvog ~oveka.
Svrh sviju zasluga koje je [afarik stekao me|u Slovenima jo{ je
osobito nas Srbe zaduìo. Ne treba li da se ponosimo {to je taki ~ovek
jedan od prvih qudi svoga vremena u Evropi, bio u~iteq u prvoj znatnijoj
{koli srpskoj, - u novosadskoj gimnaziji". A bio je wen profesor i
direktor od 1819. do 1833. godine.
Navode}i tvrdwu jednog u~enog êha (Wacerad - s kraja XI i po~etka
XII veka) o istovetnosti Sarmata i Srba ("Sarmatae populi, Sirbi", sar-
matski narod, Srbi), i postavqaju}i pitawe "moè li se sumwati jo{ u
dokumenta istorije koja toliko mnogo govore o istovetnosti Sarmata i
Srba" [afarik sam daje iscrpan odgovor: "Da, ova istovetnost je ~iwe -
nica, jedna ~iwenica koja se uostalom ne potvr|uje samo direktnim
iskazima novijih istori~ara i geografa, ve} najboqe direktnim, onih
najstarijih i najpotvr|enijih. Ve} iz svega prethodnog re~enog jasno pro-
izilazi, da su stari pisci pod imenom Sarmata podrazumevali oduvek i
Venede i druge nesumwive slovenske narode. Ptolomej, koji nam nabraja u
wegovoj evropskoj Sarmatiji mno{tvo naroda, ne navodi nigde Sarmate kao
jedan narod, ali navodi pojedina~ne sarmatske narodnosti pod wihovim
specijalnim imenima; iz ~ega proizilazi da su se Sarmati vodili pod
posebnim imenima plemena prilikom ~ijeg nabrajawa je geograf prevideo
zajedni~ko ime roda. Jer, pretpostaviti da ove narodnosti po wihovoj
brojnosti nisu bili Sarmati, i da je po tome Sarmatija postojala samo u
wegovoj uobraziqi, jeste, kao {to ponovqeno prime}ujem, proizvoqno,
protivure~no i u osnovi pogre{no" [61, 67] .
[afarik }e daqe re}i da, "kao {to su germanski susedi nazivali
severnokarpatske Sarmate (Srbe) Vendima, da su isto tako donske Sar -
mate, koji su ovde bili nastaweni jo{ od Herodota, wihovi novi susedi
Goti i Alani, nazivali u dijalektu razli~itim imenom Anta, {to
apsolutno odgovara mi{qewu Dobrovskog, da nema~ki naziv Vende, Vinde
svuda odgovara slovenskom Srb"[87]. Iz stava da je re~ Sarmat nastala
kvarewem zbirnog oblika Srbad, Srmad, stvorenog po uzoru na re~i
~eqad, omad (`drebad), telad, gr~ad (gr~ka mlade`), srb~ad (srpska
mlade`), on zakqu~uje kako "onda bi Sarmatija staroslovenski glasila
Srbadija, Srmadija, kao ({to) jo{ i danas (glasi) [umadija u Srbiji...
38 Ilija Petrovi}
od re~i {uma... Mu{ka imena i imena naroda Srbin i Srbad, Srmad i

imena zemaqa Srbija i Srbadija, Srmadija bila bi prema tome samo
poigravawe dijalektom, koje je u stvari ozna~avalo jedan isti severni
narod, koji su Kelti i Germani nazivali Vendima. Ali bilo je mogu}e da
se iz korena Srb, Srba, iz kog su proiza{li najstariji narodi Slovena
Srbaq, Srblin i Srbin lako ofromi Srbat prema analogiji od Horvat,
Dalmat... Verujem da je nastavak -atai u re~i Sarmatae ~isto gr~ki pri-
dodatak, da bi se varvarska re~ Srb potpuno helenizovala: jer zavr{eci
-atai -itai -otai bili su omiqeni oblici Grka kod imena naroda. Prema
ovome nastaju oblici Sauromat, Sarmat umesto Srb, Srbaq, Srbin
(Srbat?)... Iz svih ovih i mnogih drugih razloga... smatram... da su Vendi
i Sarmati identi~ni i da su Sarmati... Srbi, {to zna~i preci Slovena,
(i) ~vrsto (sam) ube|en, da se samo op{tim i trajnim priznavawem ove
~iwenice moè uneti svetlo, red i harmonija u mra~nu pometwu evropske,
a posebno slovenske praistorije" [61, 73].
Tu ~iwenicu priznaju na strani, ali je ne priznaje "srpska" nauka.
Francuzi poznaju Jazige kao stari sarmatski narod nastawen u Skitiji,
tokom I veka pre Hrista, a kasnije ra{irenog na zemqi izme|u Karpata i
Dunava i wegovih pritoka[68, 3]. Nemci tvrde skoro isto to, dodaju}i da
su Jazigi nomadsko pleme, nastaweno severno od Crnog mora, i da su
Sarmatima pripadali[69, 49]. Maxari pi{u[65, 867-869] da se Jazigi
pojavquju ve} u Rig-Vedama (Rg-Vedama), najstarijem literarnom spome-
niku jednog nebuloznog indoevropskog jezika nastalom ne mawe od
~etrnaest vekova pre Hrista, spomenika u kome se nalaze "svi motivi
uzvi{ene i jedinstvene srpske narodne poezije" i prava koje je svoj nesum -
wivi nastavak dobilo u srpskom pravu[11, II 231-236]. Sovjetski istori~ari
beleè da se Jazigima nazivaju nomadska sarmatska plemena, koja su imala
svoj plemenski savez i koja su se tokom II veka pre Hrista nalazila u
severnom Priazovju, odnosno severno od Azovskog mora. Godine 69. pre
Hrista oni su prvi put upali u Meziju, da bi ve} naredne godine, pri
ponovnom upadu, bili potu~eni. Smatra se izvesnim da su Jazigi u I veku
po Hristu naseqavali dana{wi Banat i da su se tokom slede}eg veka
raselili po Panoniji. U ranom sredwem veku wihovi ostaci izme{ali su
se sa drugim narodima u centralnoj Evropi [70, 721].
Petar \or|i} ne pomiwe Jazige, ali ipak ne propu{ta da napi{e
kako se re~ju žz7k6 ozna~ava i jezik i narod[66, 55]. Mada se to iz
\or|i}evog "prevoda" ne vidi neposredno, re~ "narod" treba najpre
protuma~iti kao zamenu za narod Jaziga, odnosno Jazika, a tek posle toga
kao zamenu za narod uop{te. Od ovih istih Jaziga, ili Jazika, Rusi su, u
vreme wihovog ranog hri{}anstva, stvorili re~ jazi~nik, sa zna~ewem
mnogoboàc, paganin i jazi~estvo, sa zna~ewem narodi, stranci[70, 474] .
A u jednom srpskom Re~niku, ovi se jazi~nici "nazivaju izri~ito
Slovenima"[72, 526].
Trag koji upu}uje na Jazige moè se na}i i u turskom jeziku, gde
jazija ozna~ava pismo, pisawe, jazili napisano, jazixija pisara; ovo
posledwe u turskom obliku yazici[74, 365]. Zna li se da je na turskom dvoru
SREM 1918 39
i srpski jezik bio u zvani~noj upotrebi, ne bi se smela odbaciti ni

pretpostavka da je u najranijoj fazi turske pismenosti koji od Jazika
boravio na dvoru kao pisar i tome zanimawu "ostavio" svoje ime; i
tursko pismo, i tursko pisawe, i turski pisari morali su se tada
osloniti na pismenog Jazika, ili Jaziga. Osim toga, nije ba{ najuputnije
neke re~i u srpskom jeziku smatrati turcizmima. Tako se, na primer, re~
kara "prevodi" srpskom re~ju crn, iako se ne radi o turskoj re~i, ili
turcizmu; re~ je srpska i glasila je, i onda i sada, gar, gara, garavu{a;
ona se nalazi se i u re~i ugar, prvo orawe na kr~evini, posle paqewa
korova, {ibqa ili ~ak i {ume. Turci zaista nisu bili zemqoradni~ki
narod, i ugar nije mogao biti wihov "izum"; oni su gotovu srpsku re~
preuzeli, kvare}i wen izgovor. Prema tome, turcizam kara mla|i je od
srpskog gara, isto kao {to su turske jazije i jazixije mla|e od srpskih
Jaziga; u oba slu~aja, na{i su turcizmi najpre bili srbizmi u Turskoj.
Uzimaju}i srpski jezik za svoj i daju}i mu ime hrvatski, Hrvati
tuma~e re~ Jazak kao "ime manastiru i selu u Slavoniji u ùpaniji
srijemskoj". Kad su ve} od Srba preuzeli srpski jezik i nazvali ga svojim
imenom, moè se smatrati logi~nim {to su Hrvati lako "ukinuli" i
Srem, imenom Srpsku Zemqu, i ukqu~ili ga u Slavoniju; za svaki slu~aj,
ùpanija u "ukinutom" Sremu ostala je i daqe "srijemska".
Zagreba~ki Rje~nik ne pomiwe Jazige, a za jezik kaè da je re~ pra-
slovenska (jenzyk6), odnosno staroslovenska (jezyk6). Pri tome, dodaje
se da jezik, za razliku od zna~ewa kojim "u prenesenom smislu... iskazuje -
mo misli rije~ima", ima i zna~ewe natio, gens, populus, kojim "od pre|a-
{weg smisla prenosi se jo{ daqe te zna~i i narod, pleme.- U na{e vrije -
me vaqa da ovo zna~ewe nije narodno, ali je bilo i praslovensko" [73, 645] .
Ni onaj na{ ve} pomiwani Re~nik ne poznaje Jazige, ali zato, uz
obja{wewe da jezik zna~i isto {to i "ve}a etni~ka grupa, narod", dopi-
sa}e se da je to zna~ewe "zastarelo"[72, 702].
Ina~e, savremene "jugoslovenske" enciklopedije ne}e o [afariku
izre}i ba{ mnogo podataka:
Prosvetina Enciklopedija u ciglo devet redova jednostuba~nog tek-
sta saop{ti}e svega nekoliko najosnovnijih biobibliografskih podataka,
ali ne}e re}i da se bavio i istorijom[3, II 1023];
Zagreba~ki enciklopedisti, iako }e mu u dvostruko ve}em tekstu
"priznati" da je i filolog i istori~ar, ista}i }e da se posvetio izu~a -
vawu slovenskih kwièvnosti i jezika, ali da se za istoriju tek
"zanimao"[12, kwiga 6, 239];
Enciklopedija Jugoslavije i dr Milivoje Pavlovi}, autor odrednice o
[afariku, po{to su ve} istakli da se radi o filologu i istori~aru,
napisa}e u "kriti~kom osvrtu" na jednu wegovu kwigu iz 1833. godine, u
vreme kad su Srbi govorili srpskim jezikom i kad Hrvati jo{ nisu umeli
da se na tom jeziku sporazumevaju, {to }e re}i da "srpskohrvatskog"
jezika tada nije bilo, da "tu je pravilno odre|en poloàj srpskohrvatskog
jezika, naro~ito prema crkvenoslovenskom". Onaj drugi deo [afarikove
"istorijske" biografije posve}en je "prou~avawu etnografskih odnosa
me|u Slovenima i prou~avawu slovenskih starina", iz ~ega }e uslediti
40 Ilija Petrovi}
zakqu~ak da su wegova "izlagawa prema tada{wem stawu nauke uglavnom

dobra, mada ima i neta~nih fakata, a nesigurna su merila prema kojima je
radio etnografsku kartu, te ona ne odgovara faktima dana{we nauke" [47,
kwiga 8, 229-230]. Iako ne kaè na koju se "dana{wu nauku" misli i na
koja "fakta", Pavlovi} jo{ jednom ponavqa da je [afarik svoje veliko
delo Slowanski staroìtnosti radio "prema tada{wem stawu nauke".
Smisao "dana{weg stawa nauke", naro~ito "srpske", najboqe su
iskazali tvorci najnovije "srpske" istoriografske enciklopedije:
"[afarikov trud, posebno na izdavawu izvora ima ogroman zna~aj za
razvitak srpske kriti~ke istoriografije, ali je ropsko oslawawe na
wegov autoritet ([afarikov - IP) usadilo u srpsku nauku brojne
romanti~arske zablude koje su s mukom iskorewene"[71, 721]. [to }e re}i:
izvori koje je [afarik objavio, a zajedno sa tim izvorima i [afarikov
autoritet, uveli su u srpsku nauku "brojne romanti~arske zablude". I
daqe: [afarikov istoriografski rad bio je po srpsku nauku izrazito
{tetan, ali joj je ta "{teta" ipak koristila, po{to je ona dovela do
"razvitka srpske kriti~ke istoriografije". Sa druge strane, ta ista
"srpska kriti~ka istoriografija", i ne samo ona, dovela je dotle da je
srpska nacionalna misao sasvim potisnuta iz slu`bene "srpske" nauke,
na veliko zadovoqstvo wenih mentora iz nordijske {kole. Naravno,
srpska nacionalna misao potisnuta je i iz Enciklopedije srpske
istoriografije.
U vremenu ugarskom. Posle propasti Zapadnog Rimskog

Carstva Sremom su gospodarili Gepidi, Goti, Langobardi,
Vizantija, Avari, a Hrvati kaù, ne bi li stvorili "znan-
stveni" osnov za svoj prodor kroz Srpsku Zemqu, da je "vjero-
jatno... Qudevit Posavski dr-
Qudevit Posavski, knez Posav- ào u svojoj vlasti kao frana-
ske Hrvatske od 817. do 823.
godine. Prema zapisu pisca, pes-
~ki vazal i Panoniju srijem-
nika i fraweva~kog bogoslova sku"[12, VI 119].
Andrije Ka~i}a Mio{i}a (1704- Preotev{i Srem od
-1760) u Razgovorima ugodnim Vizantije, godine 1071, Maxari
naroda slovinskoga, 821. godine su od wega stvorili Sremsku
"udari na Qudevita neizbrojena ùpaniju, sa Vukovarom kao
vojska (frana~ka - IP), kojoj ne glavnim gradom, {to Hrvatima
mogu}i Qudevit odoliti pobiè nije smetalo da kaù kako je to
u Srpsku zemqu (na podru~ju ura|eno "prema administrati-
dana{weg Srba - IP) i bi
primqen od vojvode srpskoga u vnoj podjeli hrvatsko-ugarske
dvor svoj; ali se Qudevit ukaza dràve"[12, VI 119].
nepoznan i èstoko neharan, jer Tokom 12. veka na podru~ju
pogubiv{i svojega dobro~asnika, Srema do{lo je do novih sukoba
u~ini se gospodar od wegova izme|u Maxarske i Vizantije,
grada i svega bogatstva". da bi se na prelazu u naredni
SREM 1918 41
vek Vizantija odavde definitivno uklonila. Kao politi~ki

pretendent na krajeve severno od Dunava i Save pojavquju se
tada Srbija i weni vladari, namerni da pod svoju vlast stave
sve krajeve naseqene srpskim stanovni{tvom. Sastavni deo
ovih borbi jeste i aktivnost prvog srpskog arhiepiskopa Sve-
toga Save, koji je, na samo koju godinu po{to je Srpska crkva
stekla autokefalnost (1219), severno od Dunava osnovao ~etiri
manastira: Zlaticu i Bazja{, u dana{woj Rumuniji, Koviq u
Ba~koj i Mesi} u ju`nom Banatu. Kako prime}uje Du{an J.
Popovi}, sveti Sava osnovao je nekoliko manastira u Banatu i
Ba~koj, "a u Sremu nijedan, verovatno stoga {to je u Mitro-
vici ve} postojao pravoslavni manastir"[62, 24].
U Kratkoj povesti o op{teìteqnom manastiru Zla-
tici, koji se nalazi u vla{ko-ilirskom puku, o wegovom
za~etku i o doga|ajima od 1225. sve do 1797. godine, pi{e da
"po op{tem kazivawu sveg na{eg pravoslavnog naroda u Banatu,
i po povesti koju predawem ~uva bratstvo ovog manastira,
za~etak ovog manastira pripisuje se svetom Savi, arhiepiskopu
srpskom, koji... kao {to je mnoge arhijereje posvetio, tako je i
crkve i manastire sazdao, me|u kojima je podigao i ovaj
manastir Zlaticu"[52, 213]. Po istoj toj tradiciji, za stare{inu
manastira Zlatica postavqen je jeromonah Joanikije[62, 24].
[to se ti~e Bazja{a, "toponim Bazja{ zapisan je odmah posle
1200. godine, a za manastir hrama Vaznesewa Gospodweg tvrdi
se da je osnovan u svetosavska vremena i da je nekada bio metoh
Pe}ke patrijar{ije"[52, 61].
Opet po tradiciji, ovoga puta iz Mesi}a, manastir Mesi}
osnovan je 1225. godine, tako|e po nare|ewu Svetoga Save.
Wegov utemeqiteq i prvi iguman bio je hilandarski kalu|er
Arsenije Bogdanovi} Sremac, budu}i naslednik Svetoga Save na
arhiepiskopskom tronu Srpske crkve.
I daqe po tradiciji, manastir Koviq osnovan je "u doba
prijateqskih odnosa srpskog i ma|arskog dvora"; bio je metoh
manastira @i~e, tada sedi{ta srpske arhiepiskopije i Svetoga
Save[13, 281-282]. Miron \or|evi}, jedan od zna~ajnijih nastoja-
teqa koviqskog manastira, pi{e da je ovaj manastir "mogao
biti sazidan i osnovan na 12-16 godina pre smrti svetiteqa
Save"[63, 44-45]. Zna li se da je sveti Sava umro 1237. godine,
vaqa zakqu~iti da se to desilo izme|u 1221. i 1225. godine.
Istina, \or|evi} kazuje i da je "stara crkva manastira Kovi-
qa dakle osnovana i sazidana izme|u 1206. i 1224. Mo`da ne
42 Ilija Petrovi}
bih ovoliku hronolo{ku razliku spomenuo, ali za ovaj mah

nemam drugih dokaza, po kojima bih mogao odre|enu godinu ka-
zati. Na{i stari letopisci, kao i starostavne kwige, kojih do
sada ima dosta {tampanih, ne slaù se u tom vremenu. Ja sam
ovde uzeo doba, u koje je ìveo Stevan Prvoven~ani, kraq srp-
ski, pa onda vreme, u koje je sveti Sava postao arhijerej, i
vreme u kom je sveti Sava izmirio zava|enu bra}u i Stevana
kraqa srpskog sa Andrijom, kraqem ma|arskim. Po tome nije
mogao manastir postati pre 1206. niti posle 1224. Po nekim
izvorima moglo bi se uzeti, da je postawu manastira Koviqa
bilo vreme 1206., 1210. ili 1220.. No najverovatnije je gore
napomenuto doba t.j. od 1206 do 1224"[63, 44-45. i 54-55].
O osnivawu svih ovih manastira, dakle, vrlo je sna`no
predawe. Po nesre}i, zvani~noj srpskoj istorijskoj nauci to
predawe i tradicija su potpuno neva`ni. "Paradoksalno zvu~i
da su na{i istorici, pa i oni iz crkvenih krugova, kao
arhimandrit Zeremski, veoma skepti~ki gledali na ovu tradi-
ciju, a prihvatio je ma|arski istorik i katoli~ki kanonik
Eugen Sentklaraji. Potpuno se slaèmo sa Erdeqanovi}em,
jednim od najboqih poznavalaca na~ina stvarawa i odràvawa
tradicija, koji je zamerio na{im nau~ewacima da ovu tradiciju
»ne bi trebalo olako odbacivati kada mnoge ~iwenice utvr|uju
ovu tradiciju«. I mi prihvatamo ovu tradiciju kao verodostoj-
nu, i obrazloì}emo za{to. Ono {to mi znamo o tome vremenu,
veoma je malo. Ali, ako mi nemamo potvrde za ovu tradiciju, to
ne zna~i da ona nije ta~na. Mo`da je sv. Sava, kao odli~an
diplomata, uspeo da preko jednog od svoje bra}e, ili wihovih
ro|aka na ma|arskom dvoru, od ma|arskog kraqa Andrije, koji je
verski bio sasvim malo zainteresovan, dobije odobrewe za
osnivawe ovih manastira. Koliko su se dugo ovi manastiri
odràli, to je drugo pitawe, jer je ubrzo... oko 1230 nastalo
plansko progawawe pravoslavnih i Srba u Banatu"[62, 24].
Naravno, srpski manastiri gra|eni su u krajevima u kojima
su od ranije, kao pripadnici interesne sfere isto~ne crkve,
ìveli Srbi. Oni su tokom prethodnih nekoliko vekova radom
gr~kih misionara primili hri{}anstvo i ostali verni
isto~noj crkvi. "Stoga su ih, i tada i kasnije, katolici vrlo
~esto nazivali i Grcima, a naro~ito u doba kad je vera bila...
va`niji elemenat od etni~kog ili nacionalnog. Tako je tada
bilo svuda u svetu, pa i kod nas... Stoga treba da smo na~isto da
SREM 1918 43
su izrazi »gr~ki«, »{izmatici«, akatolici, Totovi, Raci,

Srbi, samo sinonimi, jer drugih naroda koji bi pripadali is-
to~noj crkvi u ovim krajevima nije bilo... Srbi u Ba~koj,
izgleda, spadali su pod sremsku episkopiju, ~ije je sedi{te bi-
lo u Mitrovici. U Mitrovici se nalazio manastir »gr~kog ob-
reda«, osnovan pre {izme (1054), za monahe gr~ke, slovenske i
maxarske narodnosti. Koliko je isto~ni obred bio ra{iren po
Maxarskoj vidi se iz jednog pisma pape Silvestra, upu}enog
maxarskom kraqu Stefanu, onome koji je primio hri{}anstvo,
bio kr{ten kao Vojko i u svom narodu postao »apostolski
kraq«. U pismu mu papa izraàva ~u|ewe {to se u Maxarskoj
nalazi devet »gr~kih« i sa-
mo jedan »latinski« mana- Gejza II Arpadovi} (vladao 1141-
-1162), ugarski kraq. Dok je bio
stir"[13, 43]. maloletan, zemqom su upravqali we-
Da je u Sremu hri{}an- gova majka Jelena, k}i ra{kog veli-
stvo primqeno od Grka i da kog ùpana Uro{a I, i ujak Belo{,
su tu, dakle, ìveli Srbi, ugarski palatin i hrvatski ban. U
podse}aju i toponimi Kli- ratu protiv Vizantije, godine 1150,
sa, Klisina, Klisine (na- pritekao u pomo} Srbima; po{to su
srpska i ugarska vojska naredne godi-
stali od gr~ke re~i ekkle- ne poraène na Tisi, vizantijska
sia ekklesia crkva) u ataru vojska osvaja Zemun, pusto{i Srem i
Beo~ina, Ilinaca, Kameni- isto~ni deo Slavonije. Godine 1163,
ce, Ledinaca, Tewe, Rivi- posle kra}ih dinasti~kih borbi oko
ce, Batajnice, Iloka, No- nasle|a, Gejzin sin Stevan III sklapa
mir sa Vizantijom, uz uslov da }e joj
vih Karlovaca, Grgurevaca prepustiti Hrvatsku i Dalmaciju;
i Remeta (od gr~ke re~i kako stvarno nije bio voqan da se
eremos eremos pustiwak) u odrekne tih poseda, u{ao je u nov rat
Kukujevcima i Man|elosu, i 1167. godine, uz delove Dalmacije,
Remetsko brdo kod Leì- Hrvatske i Bosne, izgubio i ceo
Srem.
mira, Remetske staze kod
Beo~ina i manastiri Veli-
ka i Mala Remeta. Srpski uticaj na prilike u Maxarskoj
vidqiv je i iz ~iwenice da je na samoj polovini 12. veka,
umesto maloletnog Gejze zemqom upravqao wegov ujak Belo{
(Belu{), sin srpskog velikog ùpana Uro{a I, ~ovek koji je u
Sremu, kod dana{weg Bano{tra, osnovao i jedan manastir. U
isto vreme, prema predawu, izvesni Priba osnovao je manastir
Privina Glava.
44 Ilija Petrovi}
Aspiracije Srpske crkve na Srem kao teritoriju naseqenu

srpskim ìvqem nalazimo i u ~iwenici da je Sveti Sava za
svog naslednika na srpskom arhiepiskopskom prestolu odabrao
Sveti Sava, Rastko Nemawi} zapadala. Godine 1219. izdejstvovao
(1175-1236), prvi srpski arhi- autokefalnost za srpsku crkvu i
episkop. Sa ocem Stefanom Nema- narednih ~etrnaest godina bio na
wom (1114-1200), svetim Simeo- wenom ~elu. Prvi srpski kwièv-
nom Miroto~ivim, godine 1198. nik i prosvetiteq. "On je izvadio
osnovao manastir Hilandar, kao prvu li~nu kartu srpskog naroda, i
va`no kulturno sredi{te, preko od wega znamo ko smo, {ta smo i
koga su strujali kulturni uticaji kome pripadamo... Zasnovao je srp-
iz Vizantije i sa istoka. Pod we- skog ~oveka, to je wegov najdubqi
govim nadzorom sa~iwen je Nomo- nacrt, najtrajnija gra|evina i naj-
kanon, ili Krm~ija, zbornik vi- ve}a zadu`bina. U~inio (je da srp-
zantijsko-rimskog crkvenog i gra- ski narod) ne mrzi nikoga i ne
|anskog zakonodavstva na osnovu duguje krv nikome". Srpska crkva
koga se u Srbiji sudilo. Pored praznuje ga tri puta: 14/27. januara
crkvenih poslova obavqao i drà- (Savindan), 27. aprila/10. maja
vne; svojim diplomatskim misi- (Spaqivawe mo{tiju) i 6/19.
jama pomogao da srpska dràva maja (Prenos mo{tiju).
prebrodi mnoge krize u koje je
svog u~enika Arsenija Bogdanovi}a Sremca. Bilo je, naime,

potrebno da se novi arhiepiskop srpski okrene arhipastirskom
radu na suzbijawu katoli~kog uticaja iz maxarske biskupije u
Kalo~i. To je, svakako, najboqe mogao raditi ~ovek koji je
rodom iz tih krajeva i koji je najboqe mogao poznavati
tamo{we prilike i mentalitet tamo{wih qudi.
Arsenije Bogdanovi} Sremac ( ? -
1266), arhiepiskop srpski od 1233. do
1263. godine; naslednik Svetoga Save.
Zbog opasnosti od maxarskih upada u
Srbiju, sedi{te arhiepiskopije preme-
stio iz @i~e u Pe}, gde je sagradio
Crkvu svetih apostola, kasnije Vazne-
sewa Gospodweg. Posle spaqivawa Pe-
}ke patrijar{ije 1737. godine, wegove
mo{ti prenesene su u manastir @dre-
baonik kod Danilovgrada. Godine 1933,
ruski arhiepiskop Nestor odneo je deo
wegovih mo{tiju u Peking i Harbin,
kada je tamo osnovana pravoslavna
crkva. Srpska crkva svetkuje ga 28.
oktobra/10. novembra. (Slika sa freske
u Bogorodi~inoj crkvi u Pe}koj patri-
jar{iji, sredina 14. veka).
SREM 1918 45
Kada je godine 1283, na Deèvskom saboru, srpski presto

ustupio svome bratu Milutinu, kraq Dragutin povukao se u
severni deo dràve (koju anonimni putopisac naziva
Srbijom[14, I 455], za razliku od Milutinovog dela koji naziva
Ra{kom) i tamo je upravqao kao "sremski kraq". "U ovom
slu~aju i nije va`no da li je on vladao Sremom i severno od
Dragutin, srpski kraq od 1276.

do 1316. godine; sin kraqa Uro-
{a, zet ugarskog kraqa Stefana V.
Pomagan od Ugarske, zbacio oca
sa prestola i sam zavladao
Srbijom. Posle Deèvskog sabora
(1282) upravu u Srbiji predao
bratu Milutinu, a zadrào samo
vlast nad Ma~vom, Sremom, Beo-
gradom i, u severnoj Bosni, nad
Usorom i krajem oko Tuzle. Pred
samu smrt, 1316. godine, zamona -
{io se pod imenom Teoktist;
svetac. Srpska crkva praznuje ga
30. oktobra/12. novembra, istoga
dana kad i wegovog brata, svetog
kraqa Milutina. (Na slici:
detaq sa ktitorske freske iz
manastra Svetog Ahilija u
Ariqu, oko 1290. godine).
Save ili je samo u wemu imao svoja dobra, ali je od izuzetne

va`nosti da je sa Dragutinom, ~lanom nemawi}ke dinastije,
pro{irena srpska dràvna misao i na na{e autohtono stano-
vni{tvo ovih krajeva". Po tradiciji, kraq Dragutin je 1276.
osnovao manastir Remetu, a katoli~ki ùpnik Ilija Okrugi}
Sremac zapisao je da je "u jednom karlova~kom brdu, Matej zva-
nom, Dragutin, kraq srpski, odrekav{i se prestola, kao pusti-
wak ìveo"[13, 54].
Srpska politi~ka strategija bitno je izmewena od Milu-
tinovog dolaska na vlast, 1282. godine. U kontaktima sa papama
Benediktom XI i Klementom V, kraq Milutin nagove{tavao je
da bi i on i cela wegova zemqa mogli pre}i u katoli~anstvo, a
francuskim feudalcima iz ju`ne Italije obe}avao je da }e im
u borbi protiv vizantijskog cara pomo}i u obnovi Latinskog
46 Ilija Petrovi}
Milutin, Stefan Uro{ II ( ? - carstva. Te{ko je proceniti

Nerodimqe, na ju`nom kraju Koso- da li je Milutin zaista imao
va poqa, 1321), srpski kraq od nameru da ostvari ono o ~emu
1282. godine; sin kraqa Uro{a,
mla|i brat kraqa Dragutina. Posle
je pregovarao, utoliko pre
bratove smrti, wegovu zemqu {to je bilo malo verovatno da
pripojio svojoj dràvi, u~vrstio bi sve{tenstvo i vlastela,
vlast, reorganizovao vojsku i znat-
~ak i narod, prihvatili ta-
no pro{irio granice Srbije. Poma-kvu wegovu zapadnu orijenta-
gao razvoj umetnosti i kwièv-
nosti, zidao crkve i manastire i
ciju, tek, tokom 14. veka se-
doprineo razvoju trgovine. Na tajverni srpski krajevi na{li
na~in uzdigao je Srbiju do najmo-su se izvan strate{kih kom-
}nije dràve na Balkanu i stvoriobinacija srpske dràve. No,
uslove za stvarawe kasnijeg Du{a-tokom 15. veka, po{to je
novog Carstva. Svetog kraqa Milu-
tina Srpska crkva praznuje 30.
turski pritisak na Evropu
oktobra/12. novembra, istoga danaznatno poja~an i po{to su ve}
kad i wegovog brata Dragutina, imali iskustva sa takozvanom
svetog Teoktista. katalanskom kompanijom, sna-
`nom i dobro organizovanom
skupinom {panskih najamnika koja je pqa~kala po Vizan-
tijskom carstvu, pri ~emu nije ostao po{te|en ni manastir
Hilandar (1302), svetogorski monasi po~eli su da razmi{qaju
o preseqavawu na neko drugo, sigurnije mesto. Izbor je pao na
Fru{ku goru, po kojoj je tokom 15. i 16. veka izgra|eno ili
obnovqeno tridesetak manastira. Trebalo je da to postane druga
Sveta Gora. Ne bi se to radilo da Srem nije prevashodno srpska
zemqa i da tamo nisu ìve- Maksim, \or|e Brankovi} (1461-
li pripadnici "isto~ne", -1516), mitropolit beogradski i
pravoslavne crkve. I nije sremski. Ro|en u dana{woj Arbaniji,
to bio samo interes Srpske detiwstvo i mladost proveo u Ita-
crkve; ktitori manastira liji; posve}en kwizi, "izu~io bogona-
Kru{edol, gra|enog izme|u dahnute kwige do kraja". Godine 1486.
postao je titularni despot srpski,
1509. i 1516. godine, bili dobio posede u Sremu i uvr{}en me|u
su, pored sremskog despota ugarske velika{e, sa obavezom da
\or|a Brankovi}a, potoweg ratuje za ugarskog kraqa. Zakalu|erio
mitropolita Maksima, i se u Kupiniku (danas Kupinovu) u
vla{ki vojvoda Jovan Wa- Sremu po~etkom 1496. godine i uzeo
ime Maksim. Umro ubrzo po osnivawu
goj i veliki knez moskov- mu{ke obiteqi u kru{edolskom mana-
ski Vasilij III Ivanovi~, stiru; u svojoj zadu`bini je i
otac Ivana Groznog. sahrawen.
SREM 1918 47
Veze Srema sa manastirom u Koviqu. Srem je sa koviqskim

manastirom uvek imao jake veze, jer se u Koviqu ~esto nahode kalu|eri
ro|eni u Sremu, a povremeno se i koviqski kalu|eri prebacuju u Srem.
Prema sa~uvanim podacima[63, 188-237], bili su to:
• kalu|er Joani}ije do{ao je 1607. godine iz Privine Glave;
• iguman Spiridon (oko 1706) bio je Karlov~anin;
• Mojsej Gvozdanovi}, ro|en 1709. godine u Karlovcima, bio je
kalu|er u Koviqu od 1755. do smrti, 1770. godine;
• Gerasim Popovi}, ro|en u Divo{u 1708. godine, zamona{en je u
Koviqu 1765. godine;
• Jovan Raji}, kwièvnik i znameniti srpski istori~ar, ro|en je
1726. godine u Karlovcima; zakalu|erio se u Koviqu 1772. godine,
zadràvaju}i svoje ime dobijeno na kr{tewu. Na nekoliko godina
pre toga, on je ve} imao dovr{enu Istoriju raznih slovenskih
narodov, najpa~e Bolgar, Horvatov i Serbov; trebalo je da pro|e
~itavih petnaestak godina da wegovo delo bude objavqeno. Sa gle-
di{ta zvani~ne nauke u Srbiji, prema tuma~ewu Jovana Dereti}a,
istori~ara kwièvnosti, Raji}eva Istorija je "nekriti~ka i
nenau~na po metodu, pisana uz to ve{ta~kim(?!) slavenosrpskim
jezikom". [to ova zna~ajna kwiga jo{ nije prevedena na srpski
jezik razlog se mora potraìti u nastojawu takozvane "kriti~ke"
nauke da se izvorna srpska istorijska {kola i istina o srpskoj
pro{losti potpuno ugu{e. Arhimandrit Jovan Raji} umro je u
Koviqu 1801. godine;
• Nikola Vasin iz êrevi}a nalazio se u koviqskom manastiru od
1777. godine, do smrti, 1807. godine;
• Irinej Aleksandrovi} bio je jedno vreme iguman u Koviqu, da bi
otud pre{ao u jedan od fru{kogorskih manastira;
• Lazar Jeri} iz Iriga zamona{en je u Koviqu 1807. godine, dobiv-
{i pri tome ime Lavrentije;
• David Popovi}, postri`nik manastira kru{edolskog, proizveden
je 1821. godine za igumana koviqskog manastira. Ostao je na tom
mestu sve do 1834. godine, kada je, zbog starosti, zamewen i pro-
gla{en za proigumana;
• Sava Stoj~evi}, jeromonah iz Rakovca, po~etkom 1849. godine
postao je nastojateq koviqskog manastira, a docnije i wegov igu-
man. Tokom "revolucionarnih" doga|awa bio je u izgnanstvu, u
rakova~kom manastiru. Posle nekoliko godina, po molbi prelazi u
Srem, najpre u Jazak, a kasnije u Kuve`din; tamo je, ve} u dubokoj
starosti, proizveden za arhimandrita. U Kuve`dinu je i umro;
• Vasilije Lumac iz Koviqa zakalu|erio se 1854. godine, dobiv{i
ime Vladimir. Neku godinu kasnije monah Vladimir preme{ten je
u Bo|ane, a odatle u Jazak i Kuve`din, "{to mu pak ne be{e
ugodno, da je daleko od svoga postriga i {to mewa manastire.
Biv{i u Sremu u Fru{koj Gori blizu Mitrovice, upozna se sa
Srbijom i ode 1865. u [abac tada{wem episkopu, i postade
48 Ilija Petrovi}
nastojateq u manastiru ôke{ini... Kada je uzakoweno novo ure-

|ewe crkve postao je Vladimir ~lan sabora arhijerejskog. Mnogo je
on zakalu|erio mladih qudi, koji odlazi{e kao |aci iz Fru{ke
Gore u Srbiju, te wega odmah potraì{e, - a on ih rado primao i
brzo u ~in uvodio";
• Mitrofan Pavlovi} do{ao je iz Feneka u Koviq i tu bio zamona -
{en; docnije, kad se razboleo nastojateq beo~inskog manastira,
preba~en je tamo za namesnika;
• Pavle Damjanovi}, u mona{tvu Pahomije, raniji isku{enik u
Grgetegu, do{ao je u Koviq 1869. godine. Devet godina kasnije
pre{ao je u jedan od fru{kogorskih manastira;
• Justin Boli} do{ao je iz [i{atovca 1876, da bi 1878. godine
oti{ao u Kru{edol, ne{to zbog zdravqa a vi{e "teè}i za
Fru{kom Gorom";
• Josif Rackovi} iz Iloka zamona{en je 1881. godine u Privinoj
Glavi, da bi naredne godine do{ao u Koviq; kasnije, on je postao
jeromonah i iguman u koviqskog manastira;
• Stevan Negovanovi} iz Kraqevaca bio je monah koviqski.
U koviqskom manastiru ~uvalo se do "revolucionarne" 1848. godine

nekoliko svetih ~estica: mo{ti dvoje svetih mu~enika i ~esti od riza
dvojice svetaca, od kojih jedna svetog apostola Petra. Sve ove ~esti "behu
sme{tene u bogato ukra{enim kov~eì}ima, izloène na ugled i celi -
vawe u vreme bogomoqe, i kao svetiwa kroz vi{e stole}a sa~uvane. A
danas ih nema... Nema tih svetih mo{tiju, one su izgorele 1849. g. sa
ikonostasom zajedno i celim unutarwim ukrasom ove svete crkve, ili su
uni{tene, ili spaqene zasebno pri razorewu ove crkve u burnoj g. 1849.
@alosno je, {to moram one kalu|ere da spomenem sa prekorom, koji su
ìveli u to vreme ovde; oni su izbegli u Srem ispred neprijateqa, pa {to
bar svete mo{ti ne pone{e sobom?![63, 97] . Ipak, ne{to vrednih stvari
hramovnih spaseno je. "Dva Srbina iz La}arka i Mitrovice, jedan be{e
sve~ar o sv. Nikoli drugi o sv. Jovanu i kad je crkva i manastir stradao
pri odstupawu ma|arske vojske izbavi svaki svoga sveca iz vatre i ove se
ikone nalaze ovde" ponovo; vra}ene su posle celih dvadeset pet godina [63,
155].
Turci u Sremu, a posle wih Austrija. Godine 1521. Turci

su uzeli Beograd, a ubrzo zatim i Srem. Na samom kraju nared-
nog veka, vojni~ki potpuno oslabqeni, Turci su, po Karlo-
va~kom miru iz 1699. godine, od svih svojih poseda severno od
Save i Dunava zadràli samo Banat i jugoisto~ni sremski deo
ispod linije Slankamen-Ruma-Mitrovica. Posle bitke kod
Petrovaradina (1716. godine) i Poàreva~kog mira (1718.
godine) Turska je ustupila Austriji ne samo ceo Banat i
jugoisto~ni Srem, nego i bosansku Posavinu i svu Srbiju do
SREM 1918 49
Zapadne Morave i reke Kamenice. Ta "sva" Srbija odmah je

dobila kraqevski naslov, a ~inom uvo|ewa stalne austrijske
uprave, oktobra 1720. godine, izri~ito je nagla{eno da Kraqe-
vina Srbija (Königreich Serwien, ili Königreich Serbien) pri-
pada caru, li~no, kao "apsolutno vlasni{tvo", ili "li~no
dobro kraqevo". Odstrawene su tako sve ugarske pretenzije na
Srbiju, a Turska i Ugarska, tada neprijateqski raspoloène
prema Austriji, odvojene su jednim pouzdanim vojni~kim
kordonom. Pristupilo se ~ak i naseqavawu Nemaca u Srem,
utoliko lak{e {to je u tim krajevima ve} ìvelo ne{to
pripadnika te etni~ke grupe. Tako je, na primer, 1717. godine
u Zemunu bilo 333 nema~ke porodice, a do kraja dvadesetih
godina wihov broj toliko se pove}ao da su traìli sopstvenog
gradona~elnika i zabranu da se u grad useqavaju Srbi i Jevreji!
O rezultatima Poàreva~kog mira i planovima habzbur-
{kog dvora zapisao je Du{an J. Popovi} i slede}e: "Kada je...
dobiven deo istoriske teritorije sredwevekovne Srbije, dvor je
odmah odlu~io da nova oblast dobije naslov Kraqevine Srbije i
da na taj na~in podvu~e pretenzije i na jo{ neosvojene delove
nekada{we sredwevekovne srpske dràve... Ra~unao je austri-
ski dvor da }e Srbija sa Beogradom zauvek ostati u austriskoj
vlasti, te je hteo da od Srbije, koju je smatrao kao »apsolutno
neotu|ivo imawe i dobro kraqevsko«, stvori posebnu pokrajinu
za svoje interese. U re{ewu se naro~ito ukazuje kako »racka
nacija ne}e da dozvoli da wome upravqa Ugarska, te ove krajeve
treba urediti kao barijeru i protiv Turaka i protiv Ugarske«.
Naro~ito se imalo paziti, da se odbije i sama pomisao Ugarske
da bi Srbija mogla pripadati Ugarskoj, bilo po dràvnom,
crkvenom ili svetovnom »vrhovni{tvu«, pa je podre|ena nepo-
sredno Dvorskom ratnom ve}u i Dvorskoj komori"[15, 59. i 201].
Takva politika mogla je imati smisla jedino pod uslovom da je
novoosvojene i novostvorene Kraqevine Srbije i Habzbur{kog
carstva postojala neprekinuta teritorijalna veza. Takva veza
bila je ostvarena i osigurana preko Srema, ukqu~enog u Vojnu
krajinu i tako|e ostavqenog u neposrednoj nadle`nosti Be~a.
Teritorijalne promene u Sremu i hrvatske te`we. Na

ove se, dakle, teritorijalne promene [i{i} poziva ne bi li
"dana{wu hrvatsku zemqu" protegao do u{}a Save u Dunav.

50 Ilija Petrovi}
[to se pri tome wegov tekst i wegova karta ne slaù, mawe je

bitno. Na karti preuzetoj od [i{i}a zapaàju se barem tri
stvari:
Prvo, godine 1606, isto~na hrvatska granica ide linijom
Pitoma~a-Gr|evac-Steni~wak-Skrad-Sluw-Dowi Kosiw-uz Ve-
lebit do blizu Novigrada. Najve}a "debqina" ove teritorije,
od Vara`dina do Gr|evca, iznosi ~itavih sto kilometara
"zra~no";
Drugo, godine 1699, granica se pomerila ~ak na liniju od
Slankamena preko Rume, do Sremske Mitrovice;
Tre}e, godine 1718, linije vi{e nema, gurnuta je u savske
i dunavske vode, budu}i da je u nove granice u{ao ne samo
Zemun, nego i {irok prostor ju`no od Dunava i Save.
U hronolo{kom pregledu zna~ajnih doga|aja "tre}ega doba"
(1526-1790), [i{i} ove godine ~ak i ne pomiwe, iako se one
~ine osobito va`nim za sve one kojima Zagreb nije dovoqno
udaqen od prave isto~ne hrvatske granice. Ali, zato, da bi se
"znanstveno" potvrdilo "hrvatsko povijesno pravo" na Srem,
na deo iskonske Srpske Zemqe, [i{i} }e kao zna~ajan doga|aj
upisati "doseqewe Srba u Srijem" 1690. godine. Taman kao da
Srba do tada i nije bilo u Sremu! I zapisa}e da je tek 1751.
godine osnovana "srpska metropolija" u Sremskim Karlovcima,
iako se zna da su "odnosi izme|u Pe}ke patrijar{ije pod tur-
skom vla{}u i srpske crkve u Austriji pod jurisdikcijom pa-
trijarha Arsenija III" ure|eni gramatom tada{weg pe}kog
parijarha, datovanom 18. marta 1710. godine. U~iweno je to na
preporuku Sinoda Vaseqenske patrijar{ije u Carigradu "da
novoosnovana Kru{edolska mitropolija u Austriji treba da
ostane u sastavu Pe}ke patrijar{ije kao autonomna crkvena
oblast"[75, 81].
Kad je koju godinu kasnije, Poàreva~kim mirom iz 1718.
godine, Austrija dobila Banat, jugoisto~ni Srem i severnu
Srbiju do Zapadne Morave, od Pe}ke patrijar{ije otkinute su
eparhije beogradsko-sremska, vaqevska, vr{a~ka i temi{varska
i pripojene Kru{edolskoj mitropoliji, kasnije nazvanoj
Beogradsko-karlova~ka mitropolija. Godine 1739, posle jo{
jednog austro-turskog rata i jo{ jednog mira, sklopqenog ovoga
puta u Beogradu, granica izme|u Pe}ke patrijar{ije i Kru{e-
dolske (Karlova~ke) mitropolije ponovo je uspostavqena na
Savi i Dunavu. Za razliku od onog vremena kad je turska vlast
dosezala skoro do Be~a i kad se u okriqu srpske crkve nalazilo
4*
SREM 1918 51
52 Ilija Petrovi}
~itavih ~etrdeset eparhija, u tom je trenutku pod upravom

Pe}ke patrijar{ije ostalo trinaest eparhija, ~ak za devet
mawe no kad su se Turci povukli iz Banata i iz severne
Srbije(75, 84).
Posledwi Srbin na patrijara{kom Pe}ka patrijar{ija, a delovawe

tronu, pred ukidawe Pe}ke patri- patrijarha Vasilija nastojali su
jar{ije, bio je Vasilije Brki}, da onemogu}e i Mle~ani i Turska.
rodom iz Sremskih Karlovaca, pre Turci su uporno nastojali da se
toga episkop sarajevski i, ranije, patrijarha domognu, ali Crnogor-
novobrdski ili kosovski. Za patri - cima ni na pamet nije padalo da
jarha je ustoli~en 1763. godine, ali im ga predaju; i Crnogorci i pa-
su ga Turci 1765. godine zbacili trijarh bavili su se istim poslom,
kao sultanovog neprijateqa. Posle bili su protiv Turske. Godine
dvoipogodi{weg zato~ewa na Kip - 1771, zajedno sa ruskom misijom
ru, preko Carigrada oti{ao je u koja je ispitivala slu~aj crnogor-
Crnu Goru i tamo doprineo "uspo- skog samozvanog cara, patrijarh
stavqawu la`nog carstva" [}epa- Vasilije pre{ao je u Italiju; oda-
na Malog (1767-1773). U me|uvre- tle je otputovao Rusiju, gde je
menu, 1766. godine, ukinuta je naredne godine i umro.
U stvari, pomiwawe 1606, 1699. i 1718. godine protivre-

~ilo bi istorijskoj ~iwenici da su sve tada{we teritorijalne
promene nastale kao rezultat delovawa austrijske vojne sile i
da su utana~ivane mirovnim ugovorima koje su sa Turcima
potpisivali austrijski carevi. Naravno, sve je to dobro pozna-
to i [i{i}u i on to na drugom mestu priznaje, mada i onda
Hrvatsku nalazi negde u Bosni, "do Une": "Mir sklopqen u
Karlovcima (1699) u~ini kraj turskom stoletnom vladawu u
Hrvatskoj do Une i do ju`nog Velebita, zatim u ~itavoj
Slavoniji sem jugoisto~nog Srema. Ali be~ki dvor ne htede da
sjedini oslobo|ene krajeve s banskom Hrvatskom, kako je to tra-
ìo hrvatski sabor, ve} uve}a wima teritoriju Vojne kra-
jine"[16, 823].
Obja{wavaju}i iste ove doga|aje, nepotpisani hrvatski
enciklopedist zapisa}e (1969. godine) da je posle turskog
uzmaka obnovqena Sremska ùpanija i da "zajedno sa Po-
è{kom i Viroviti~kom ùpanijom ona tvori kraqevinu
Slavoniju koja je spojena s kraqevinom Hrvatskom. Ova je reor-
ganizacija izvr{ena unato~ protestu Maxara koji su tvrdili da
slavonske ùpanije, a napose Sremska, od davnina pripadaju
Maxarskoj"[12, VI 119] . Podru~je na kojem je Marija Terezija
obnovila viroviti~ku, poè{ku i sremsku ùpaniju, zname-
SREM 1918 53
niti hrvatski istori~ar Fer- Marija Terezija (1717-1780), od

do [i{i} nazva}e "nekada- 1740. godine rimsko-nema~ka cari-
{wom Slavonijom"[6, 235], ca i ugarska kraqica; od wene uda-
je za lotarin{kog vojvodu Franca
iako pri tome ne}e osporiti [tefana, Habzbur{ka dinastija
da su sve one bile ure|ene na zove se Habzburg-Lotringen. Za we-
ugarski na~in, da su pla}ale ne vladavine do{lo je do prvih su -
porez po ugarskim propisima koba izme|u Maxara i Hrvata, u
i da su na ugarski sabor slale kojima se carica stavqa na maxar -
po dva predstavnika, kao i sku stranu; administrativnim me-
rama preduzetim 1779. godine Hr -
sve ostale ugarske ùpanije[6, vatska je potpuno podvrgnuta ma-
325]; na karti koja predstavqa xarskoj upravi.
Hrvatsku krajem 18. veka, ove
tri ùpanije predstavqene su kao sastavni delovi Ugarske[6,
karta 11, iza strane 332]. Maxarski istori~ar Lajo{ Taloci ne
dvoumi se kad kaè da "po odlasku Turaka, zemqa izme|u
Dunava i Save, predeo ùpanija Virovitica i Vuka, kao i
Srem behu zaista tabula rasa...
Lajo{ Taloci, sa prvobitnim pre- Raci su sa~iwavali glavnu
zimenom [tromer (Budim, 1845 - masu oruànih lica, narod
Herceghalom, 1916), istori~ar.
Verovatno {vapskog porekla, ali taj je sam sebe zvao Srb ili
po ose}awu Maxar. Radio u zemaq- Hri{}anin, zvani~ni krugovi
skom arhivu u Pe{ti, a kasnije su ih, visokou~eno, nazivali
direktor arhiva u ministarstvu Slaveno-Ilircima"[17, 313-314].
informisawa u Be~u. Profesor Ne treba sumwati ni u wego-
maxarske istorije na Terezijanumu vog zemqaka Lajo{a Salaja
i u Konzularnoj akademiji; na~el-
nik odeqewa u Ministarstvu fina-
koji 1863. pi{e da su u po-
nsija; predsednik maxarskog isto- è{koj, viroviti~koj i srem-
rijskog dru{tva. Bavio se isto- skoj ùpaniji "ìveli najve-
rijom Ju`nih Slovena i wihovim }im delom Srbi, ve} pre
vezama sa Maxarima; u tom temat- turskog vremena, a jo{ vi{e
skom krugu jedan od najzna~ajnijih za vreme turske vladavine...
stru~waka. Od 1901. godine redov-
ni ~lan maxarske akademije nauka. Otuda je do{lo da na mnogim
Godine 1915. imenovan za civilnog geografskim kartama koje su
guvernera pokorene Srbije. se pojavile u sredini XVII
veka naro~ito oblast Srema i
Vukovara nosi naziv »Ra{ani«, »Raci«. Posle ponovnog
osvajawa (misli se na oslobo|ewe od Turaka - IP) ovaj je
predeo bio samo retko naseqen. Pa ipak ostaci starog srpskog
stanovni{tva poja~ani su novim srpskim kolonijama"[18, 46].
Nepobitno je, dakle, da su Srbi nastawivali i Slavoniju i
54 Ilija Petrovi}
Srem jo{ pre Moha~ke bitke (1526. godine) i turske najezde, i

da to opravdava sva kasnija doseqavawa srpskog stanovni{tva u
ove krajeve. Rekosmo ve}, Srbi su se uvek, i iskqu~ivo tamo,
selili u podru~ja koja su i ranije i tada bila etni~ki srpska.
Neosporno je da je pomenutom reorganizacijom i obnavqa-
wem Sremske ùpanije deo Srema u{ao u sastav Vojne krajine,
kao Petrovaradinsko vojno okru`je, a kako je Vojna krajina bi-
la izvan nadle`nosti hrvatskog sabora, jasno je da granice
prema Zemunu nije pomerala Hrvatska, nego Austrija. Kao
potvrda za to moè da posluì i ~iwenica da se sve do 1861.
godine predstavnici Vojne krajine nisu pojavqivali na hrvat-
skom saboru. Te godine, iako su izbori bili raspisani, pred-
stavnici Krajine, isto kao i predstavnici Srema, nisu se
pojavili u Zagrebu, ne prihvataju}i hrvatsku nadle`nost.
Po{to je austrijski car bio zamoqen da interveni{e, bi nare-
|eno da i Vojna krajina, kao i Srem, po{aqe svoje zastupnike u
sabor, "ali oni da se imaju vratiti ku}i kad se svr{i rasprava
o dràvno-pravnim pitawima"[6, 439]. Posredno, dakle, car
Frawa Josif nije èleo da Krajinu i Srem do kraja vezuje za
Hrvatsku, ali pojavqivawem kraji{kih i sremskih zastupnika
u saboru, posle naknadnih izbora, Srbi "tako do|o{e sada prvi
put na hrvatski sabor kao nov politi~ki faktor"[6, 440]. Iz
ovoga proisti~e da je Vojna krajina bila srpska, isto kao i
Srem, jer da je bilo druk~ije, i Krajina i Srem odmah bi
izabrali, u skladu sa izbornom procedurom, svoje "hrvatske"
predstavnike za sabor. Potvrdu za to nalazimo i u [i{i}evom
stavu da "Srbi (Vlasi, Vaalachi, Rasciani, sive Serviani, Sirfen)...
naseli{e ve}im dijelom Hrvatsku, Krajinu, zatim Slavoniju i
Srijem (naro~ito 1690. i 1737). U onim stranama gdje nije
bilo Vojne krajine i gdje nikad Turci nisu vladali... nije bilo
Srba"[6, 339]. Sve to upe~atqivo govori o srpskom karakteru
Vojne krajine i Srema i o srpskom neprihvatawu, ili nepriz-
navawu jurisdikcije onoga {to se u istoriji zove reliquiae reli-
quiarum olim regni Croatie, odnosno ostaci ostataka nekada{we
kraqevine Hrvatske, u svakom slu~aju: mitske.
Srbi traè sopstvenu teritoriju. U odnosu na Austriju,

naro~ito u vremenima izraènijih wenih kriza, Srbi su
nastojali da za sebe izvuku izvesne pogodnosti. Tako je, na
primer, dopu{tewe za okupqawe Srba u Maloj Vla{koj, ili
Slavoniji, dobijeno 1694, tokom te{kih austrijskih borbi sa
SREM 1918 55
Turskom, a zahtev za zasebnu srpsku teritoriju patrijarh Arse-

nije III postavio je 1706. godine, tokom Rakocijeve bune. Prema
tuma~ewu Jovana Radoni}a, Mala Vla{ka, ili Pakra~ka
eparhija, "traèna je s jedne strane stoga da bi Srbi bili u
neposrednom dodiru sa Srbima u Vojnoj Granici, a drugo zbog
toga {to su odande najboqe i najlak{e mogli odràvati veze s
balkanskim Srbima pod Tur-
Arsenije III ârnojevi}, ili
cima. Na toj teritoriji ima- Crnojevi} (Bajice, 1633 - Be~,
li su... naseliti se Srbi pri- 1706), patrijarh srpski. Najpre
vremeno kao vojni~ki organi- monah u pridvornoj slu`bi patri -
zovana celina s privilegija- jar{ijskoj, a od 1665. godine igu-
ma, pod upravom Patrijarha, man manastira Pe}ke patrijar -
Podvojvode i ostalih glavara, {ije; od 1669. godine, kao mitrop-
pe}ki ili hvostanski zame -
s tim da priznaju jedino vrho- olit
wuje obolelog patrijarha Maksima
vnu vlast Leopolda"[19, 413]. (1656-1674, umro 1680). Predvod -
Mada je tokom 16. i 17. veka nik velike srpske seobe u Ugarsku.
bila gusto naseqena Srbima i Sve vreme provedeno na patrijar -
zbog toga nazivana i Rascia, a{kom tronu zalagao se da "uspra-
vi davno pali stub srpske drà -
Mala Vla{ka, odnosno Slavo- vnosti".
nija, ova oblast nije ustu-
pqena Srbima. âk se sistematski nastojalo da se rezidencija
Patrijarhova {to vi{e udaqi od tih krajeva. Najpre, 1701,
patrijarh Arsenije preme{ten je iz Kru{edola u Sent Andreju,
a umesto oduzetog dobra Se~uj, ili dobra Sir~a u Poè{koj
ùpaniji, koje mu je 1696. godine bilo dodeqeno na kori{}ewe,
dekretom od 15. juna 1706. godine dato mu je da se nastani na
imawu Daq.
Radoni} kaè da je Patrijarh sme{ten u Daqu "iz ~isto
politi~kih razloga. @elelo se udaqiti ga iz Pakraca, gde je
mnogo smetao {irewu unije". On pri tome ima u vidu izve{taj
inspektora Dravske komore Aleksandra Kalaneka od 7. jula
1706. godine, koji sugeri{e da se prema Patrijarhu bude
obazriv, po{to "gospodin Patrijarh stoji kod svoje nacije u
velikom strahopo{tovawu" i da bi najboqe bilo "kad bi se
Patrijarhu ustupilo neko selo, nedaleko od Oseka. Tu bi on
namestio svoju rezidenciju i na Pakrac i Slavoniju (Malu
Vla{ku) ne bi vi{e mislio... Iz Oseka bi se moglo na wega i
wegov rad boqe motriti"[19, 413].
Iako se iz jedne predstavke budimskih Srba austrijskom
caru, upu}ene sa sabora na kome je, posle Arsenijeve smrti, za
srpskog patrijarha izabran Isaija \akovi}, moè zakqu~iti da
56 Ilija Petrovi}
je 1694. godine "preuzvi{enom carskom naredbom" obe}ano da

}e Srbi dobiti Srem i Slavoniju, te{ko je znati kakav je smi-
sao ta naredba imala: da li se radilo o privremenom sme{taju
ili trajnom dodeqivawu teritorije, tek, Srbi su jo{ zadugo
ostali bez sopstvene zasebne teritorije. Godine 1790, ravno sto
godina posle Velike seobe pod
Isaija \akovi}-Mudri (Grabovac patrijarhom Arsenijem, Srbi
u Sremu, ? - Be~, 1708), mitro- su na crkveno-narodnom sabo-
polit karlova~ki, ranije episkop ru u Temi{varu pokrenuli
temi{varski i aradsko-jenopoqski.
Tokom velike seobe u Ugarsku pre -
~itav niz pitawa od interesa
govarao sa be~kim dvorom, posle za sopstveni opstanak, ukqu-
~ega su dobijene carske privilegije ~uju}i i ponovqeni zahtev za
od 21. avgusta 1690. godine. Za raz - zasebnom teritorijom. Na jed-
liku od svog prethodnika, patri - noj od prvih saborskih sedni-
jarha Arsenija, koji se zadovoqavao ca, krajem avgusta meseca,
srpskom verskom autonomijom, mit -
ropolit Isaija traìo je autonom -
u~estvovao je i kraqevski ko-
nu politi~ko-administrativnu te - mesar feldmar{al-lajtnant J.
ritoriju. Nije iskqu~eno da se sa [mitfeld, da bi, uz mnogo
tako radikalnim zahtevom moè laskawa, priznao kako Srbi
dovesti u vezu i wegova naprasna imaju pravo, izme|u ostalog,
smrt; umro je nepunu godinu po i na Srem i Slavoniju koji su
izboru za mitropolita.
"najvi{e od Ilira (Srba) na-
seqene" i u ~ijem su osvajawu oni "svojski" u~estvovali.
[mitfeld, koji sam za sebe kaè da je "komanduju}i general
Slavonije", i koji je otud morao znati kakava su srpska prava
na te krajeve, ipak konstatuje da "te oblasti Kraqevini Ugar-
skoj pripadaju, dokle bi razdeqewe ovih (Srema i Slavonije)
od iste (Ugarske) pote{ko, ako ne sasvim nemogu}no bilo"[20,
193].
Stvara se Vojvodstvo Srbija, ali za kratko. Zalagawa za

zasebnu srpsku teritoriju u okviru Ugarske urodila su plodom
tek na Majskoj skup{tini, odrànoj u Sremskim Karlovcima od
1/13. do 3/15. maja 1848. godine, kada se "srpski narod progla-
sio kao politi~ki slobodan i nezavisan u okviru Habzbur{ke
monarhije i Ugarske i doneo odluku o stvarawu Srpske Vojvo-
dine u koju ulaze Srem, Barawa, Ba~ka i Banat, zajedno sa
podru~jima Vojne granice... Izabrana je i najvi{a izvr{na
vlast Vojvodine (Glavni narodni odbor)... a doneta je i odluka
o stupawu u savez s Trojednom Kraqevinom Hrvatskom, Slavo-
nijom i Dalmacijom"[5, 14-15].
SREM 1918 57
Prema pisawu Mirona \or|evi}a, "u svim glavnijim

mestima gde Srbi ìve u Vojvodini obrazovani behu odbori i
pododbori, koji su se brinuli za narodne i vojne potrebe. Po-
kret Srba be{e upravqen protivu Ma|ara. A Ma|ari pak,
vide}i Srbe protivu sebe, naperi{e svoje poglede na Srbe i
odmah po|o{e na Sr(emske) Karlovce, da ih osvoje, kako bi
prodrli u Vojenu Krajinu, i to u Ba~ku ([ajka{ku)... (i)... u
banatsku vojenu krajinu, pa i daqe da ovladaju Sremom i
sremskom vojenom krajinom. U ove tri vojene krajine gde su
poglavito Srbi ìveli i gotovo svi vojenoj struci izve`bani,
bilo je dosta raznog oru`ja... Zato pohita{e Srbi u ta mesta da
ih posednu, utvrde i naoruàju, pa da se tu brane, a po mo-
gu}stvu i napadaju neprijateqa. Tako se Srbi prvo utvrdi{e
vi{e Karlovaca prema gradu Varadinu, odakle je pretila
opasnost, da }e... napasti Karlovce, {to se odmah tako i zbilo.
No posada gradska (iz Varadina - IP) bude suzbijena u tvr|avu
od naroda srpskog, koga be{e dosta u Karlovcima.
Za tim posednu Srbi [ajka{i rimski stari vojeni {a-
nac... koji okruàva celu [ajka{ku od Dunava niè Nov(og)
Sada, pa k Tisi... Pomo}u ovog rimskog Jarka {anca, odràva-
na je veza, Karlovaca kao centruma sa Sentoma{om... Srpska
utvr|ewa behu dakle brzo okruìla [ajka{ku... U Banatu pak
tako|e vojenu granicu od Titela preko Tise... k Vr{cu... U
Sremu pak od Karlovaca obilaze}i Varadin preko Bukovca i
Ledinaca, Kamenice, Iloka, Vukovara, Daqa prema Oseku na
Dravi; dakle uzdu` Dunava bila je srpska posada od Sremaca,
koji su ~uvali i branili desnu obalu Dunava, branili prelaz
ma|arske vojske s leve dunavske obale, gde im za le|i stajahu 12
srpskih fru{kogorskih belih manastira u kitwastom brdovi-
tom Sremu i tako ceo Srem be{e obezbe|en sa svojom vojenom
krajinom... Preko Koviqa od Karlovaca odràvana je sveza sa
Ba~kom i delom Banata"[63, 136-139].
Naravno, Hrvati tada nisu bili zainteresovani za saradwu
sa Srbima i za odbranu Vojvodstva Srpskog, i Srema u wemu,
ali su zato, posle svega {to se desilo, "posle gu{ewa revo-
lucije u Ma|arskoj i zavr{etka rata... traìli da se Srpska
Vojvodina prikqu~i Trojednoj Kraqevini na principu ravno-
pravnosti, sa zajedni~kim banom, podvojvodom i saborom, pa se
ne bi postavqalo pitawe razgrani~ewa u Sremu"[5, 15].
Ipak, carskim patentom od 6/18. novembra 1849. godine,
status Srpske Vojvodine definisan je druk~ije no {to su to
odlu~ili Srbi a prièqkivali Hrvati:
58 Ilija Petrovi}
"Iz teritorije, koja sada{we ùpanije ba~kobodro{ku,

torontalsku, teme{ku i kra{ovsku (Ba~ku i Banat) i rumski i
ilo~ki srez sremske ùpanije zauzima, obrazuje se predbe`no,
dokle se o budu}em organskom poloèwu ovog dela zemqe u na-
{oj dràvi, ili o wegovom sjediwewu sa drugom krunovinom
ustavu shodnim putem definitivno ne re{i, osobita oblast
upravqawa, koje se administracija, nezavisno od administra-
cije Ugarske, preko zemaqski neposredno Na{em ministarstvu
pod~iweni nadleàtelstava voditi ima. Ova oblast ima voditi
naimenovawe Vojvodstvo Srbija i Tami{ki Banat"[20, 195].
Po{to su razra|eni priroda i uprava ove oblasti, isti
carski patent konstatuje i slede}e: "Sremski srezovi rumski i
ilo~ki, i preimu}stveno od Srbaqa obitavane strane ba~ke
tako isto i tami{ke i torontalske ùpanije imaju predbe`no
kao osobito okru`je ove oblasti Vojvodstvo Srbiju ~initi".
Ili, kad se govori o Banatu (torontalska i tami{ka ùpanija)
i Ba~koj, isti~e se samo onaj wihov deo na kome Srbqi preimu-
}stveno obitavaju, dok se u slu~aju Srema to ne dovodi u sumwu:
on je srpski!
Srem je odista bio srpski, i to je bio dodatni razlog Ugar-
skoj da o wemu misli kao o svojoj nesumwivoj interesnoj sferi.
Kako pi{e B. Jankulov, "ugarska komora uzela je u projekt i
kolonizaciju Srema... ali tek nakon zavr{etka kolonizacije u
Ba~koj i Banatu... Srem je naro~ito bio vaàn sa strategijskog,
kao i sa privrednog gledi{ta. Srem je trebalo da postane bedem
Ugarske prema jugu, kao i Erdeq prema istoku. To je jedan
razlog za{to Srem ulazi u plan ma|arske kolonizacije... Drugi
razlog je privredni. Ugarska je u tom dobu, jo{ od Marije
Terezije, neka privredna kolonija Austrije i teì za privred-
nom emancipacijom, te sasvim prirodno ide i za prisvajawe
dunavskog bazena kao glavne arterije koja je spaja sa zapadom i
istokom... Ta te`wa za privrednom emancipacijom iziskivala
je i naseqavawe Ma|ara s obe strane Dunava", prema tome i u
Sremu. Prvi doseqenici u Srem poti~u iz {ezdesetih godina,
naro~ito iz Ba~ke. Posle razvoja~ewa Granice, novi kolonisti
po~eli su da pristiù u Ilok, [id, Irig, Rumu, Vukovar i
neka druga mesta, koriste}i se izuzetno niskom kupovnom cenom
zemqe[21, 94-95].
@ivot Vojvodine Srpske bio je kratkog veka, jer je, kako
ve} rekosmo, 27. decembra 1860. godine objavqena carska odlu-
ka kojom se Vojvodstvo Srbija, ili Vojvodovina, ili Vojvodina,
SREM 1918 59
ukida i, na osnovu ugarskih dràvno-pravnih pretenzija,

uklapa u Ugarsku. Sremski srezovi iz ukinutog Vojvodstva,
rumski i ilo~ki, izbili su, tako, ponovo na vetrometinu. Kako
je ubrzo do{lo i do potpunog razvoja~ewa Vojne krajine, car-
skim reskriptom od 15. jula 1881. godine, Krajina je potpala
pod Hrvatsku. Na podru~ju Srema organizovana je Sremska
ùpanija koja je, ukqu~uju}i i navedene srezove, kao i druge
delove biv{e Vojne Krajine (osim u Banatu i Ba~koj), podvrg-
nuta nadle`nosti hrvatskog sabora. Zavr{etkom Prvog svetskog
rata pokazalo se da je ta nadle`nost bila samo formalne pri-
rode, a da je stvarnu nadle`nost nad Sremom imala Ugarska:
primirje sa pobednikom, Kraqevinom Srbijom, sklopila je ona
a ne Hrvatska, a konvencijom o primirju bio je obuhva}en i
Srem do demarkacione linije na èlezni~koj pruzi Osek-
-êpin -\akovo-[amac.
Po potpisivawu beogradskog Ugovora o primirju izme|u
srpske i maxarske vojske (31. oktobra/13. novembra 1918) tre-
balo je o~ekivati da }e zapadna srpska granica u Sremu biti
uspostavqena, kona~no i neopzivo, ba{ na nazna~enoj liniji i
da }e se Srem bez velikih politi~kih i pravni~kih zavrzlama
inkorporisati u Srbiju. Naàlost, do toga nije do{lo. Sremska
ùpanija u{la je u Kraqevstvo SHS i nominalno zadràvaju}i
svoje administrativno ustrojstvo, sve do 26. aprila 1922.
godine, kada je donesena uredba o podeli zemqe na oblasti i
kada je pretvorena u Sremsku oblast. Docnije, pribli`no tre-
}inu Srema Srbi su prepustili Hrvatskoj Banovini, a za svoj
vojni~ki i qudski poraz u Drugom svetskom ratu Hrvati su
nagra|eni granicom na liniji Ilok-Bapska-Tovarnik-Lipo -
vac-Ra~inovci; oni su tada dobili i Barawu, onu istu zbog
koje su na Mirovnoj konferenciji u Parizu, posle Prvog
svetskog rata, optuìvali Srbiju za navodne imperijalisti~ke
te`we. ([to su 1945. godine, u nekim kafanskim razgovorima
"princa Politbiroa" Milovana \ilasa sa svojim drugovima,
Hrvati dobili na poklon samo Barawu i Srem, neo~ekivan je
dobitak za Srbe; treba, naime, znati da su Hrvati, iako su
izgubili rat, u tim razgovorima u~estvovali sa zahtevom da se
granica izme|u Srbije i Hrvatske povu~e linijom od Subotice
preko Iloka do Sremske Ra~e. Podru~je zapadno od te linije
bio bi zalogaj za Hrvate, a dràwe srpskih politi~kih vo|a
prema nacionalnoj teritoriji sopstvenog naroda i delu svog
naciona upu}uje na ozbiqno bavqewe psiholo{kim aspektima
60 Ilija Petrovi}
srpske popustqivosti; ovo se odnosi i na vo|e koji rade protiv

interesa sopstvenog naroda, i na narod koji prihvata takve
vo|e).
[to se sve tako de{avalo umnogome su zaslu`ni i vode}i
srpski intelektualci, koji su, izme|u dva svetska rata, i
kasnije, sa neshvatqivo visokom dozom tolerancije i nekri-
ti~nosti tretirali srpsko nacionalno pitawe. Tako }e, na
primer, Du{an J. Popovi}, priznat autoritet za istoriju Sre-
ma i ~ovek koji je o Sremu pisao ponajvi{e, zapisati i
slede}e: "Po oslobo|ewu od Turaka, i od strane ma|arskih i od
strane hrvatskoslavonskih vlasti Sremom je smatrana oblast
koja je obuhvatala obe ranije ùpanije, i sremsku i vukovsku".
Zapadna granica ovakvog Srema nalazi se na liniji êpin
(petnaestak kilometara zapadno od Oseka)-Trwani (desetak
kilometara isto~no od Slavonskog Broda, ta~no tamo dokle su
"jugoslovenski" Hrvati Brozovog vremena izgradili auto-put,
jer wima nije padalo na pamet da, dok sve ne bude jasno, grade
auto-put po Srpskoj Zemqi). Mada na{im hrvatskim susedima
to moè zvu~ati nezgodno, na ovoj istoj liniji bila je i grani-
ca Srbije pod carem
Du{anom; tako je
bar ucrtano na jed-
noj austrijskoj karti
iz Du{anovog vreme-
na (Serbien unter
Car Du{an)
Car Du{an (1305-

-1355), sin Stefana De -
~anskog; od 1331. do
1245. kraq Srba, a na -
rednih deset godina car
Srba i Grka. Wegov Za-
konik, koji je u organi-
zovawu srpske dràve,
wenoga prava i odnosa u
srpskom dru{tvu bio od
izuzetnog zna~aja, u
nau~nom svetu ocewen je
Veli{a Rai~evi}-Psuwski, Hrvati u svetlosti
kao "najlep{e delo srp-
istoriske istine, Beograd 1944, 104 skog Sredweg veka".
SREM 1918 61
prona|enoj u pe~ujskom vojnom Du{an J. Popovi} (Surduk, 28.

muzeju. marta 1894 - Belegi{, 28. aprila
1965), istori~ar. Osnovnu {kolu
"A kada je po nagodbi u~io u rodnom mestu, gimnaziju u
(1867) i razvoja~ewu Vojne Sremskim Karlovcima; istoriju
granice formirana posebna studirao u Be~u i Pragu, gde je
sremska ùpanija, sedi{te ove 1919. godine stekao i doktorski
ùpanije bilo je u Vukovaru. stepen. Posle jo{ dve godine stu-
dija sociolo{kih nauka u Parizu,
Po shvatawu srpskog naroda u Brislu i Londonu, univerzitetsku
Sremu od Velike seobe pa daqe karijeru po~eo te}i u Beogradu,
Srem je identi~an sa karlo- kao asistent na istorijskom semi-
va~kom arhidijecezom, odnosno naru; godine 1926. izabran za do -
obuhvata teritoriju biv{e centa, "da na Filozofskom fakul -
tetu predaje istoriju Srba na soci-
sremske ùpanije do 1918, bez olo{koj osnovi"; odatle je i
srezova vinkova~kog i ùpaw- penzionisan neposredno posle Dru -
skog, ali sa Ose~kim poqem gog svetskog rata. Uglavnom bave}i
(Daqem, êpinom, Poganovci- se Vojvodinom i prikazuju}i poja-
ma, Beketincima, Koprivnom, ve, doga|aje, institucije i li~no-
sti, vi{e pa`we poklawao dru -
Martincima, Dopsinom, Te- {tvenoj, ekonomskoj i kulturnoj
wem, Sarva{om, Alma{om, Er- istoriji srpskog naroda, a mawe
dutom, Budimcima i Ose- ratnoj i politi~koj. Wegovi rado-
kom"[22, 3]. Te{ko je shvatiti vi "sociolo{ki" su poku{aj da se
na koji se "narod" i koje objasni kako se deo srpskog naroda
iz nekada{we nemawi}ke dràve,
"shvatawe" oslonio Du{an J. iz [umadije i Stare Srbije, po
Popovi}, taj znameniti isto- propasti svoje dràve sna{ao u
ri~ar Srpske Vojvodine, ali je sukobu izme|u Turske i Ugarske, u
nesumwivo da je takva logika, sredini koja mu je i verski, i
i ne samo wegova, utirala put jezi~ki, i kulturno, bila strana.
ka doga|ajima ~iji smo savre-
menici bili.
(D. J. Popovi}, Srbi u Sremu do 1736/7, Beograd 1950, 2)

Srem na po~etku Svetskog rata
Sarajevski atentat[27, 66-67]. Rezultati Drugog balkanskog
rata nisu bili po voqi Be~u i wegovoj diplomatiji. Jo{ dok se
sadrìna mirovnog ugovora u Bukure{tu mogla samo naslu}i-
vati, be~ki }esar Frawo Josif umirivao je Bugarsku tvrdwom
da wena budu}nost ne moè biti prepu{tena iskqu~ivo "ratnoj
sre}i", a Nema~ku je uveravao da Austrougarskoj preti velika
opasnost od uve}ane Srbije. U takvim okolnostima, da se Rumu-
nija i Gr~ka ne bi ~vr{}e vezale uz Srbiju, Berlin nije podr-
ào agresivne be~ke krugove. Srbija je tako dobila jo{ jednu
godinu kakvog-takvog mira, a nacionalno odu{evqewe Srba u
Austrougarskoj krenulo je ka vrhuncu. "Polet Srbije, pokazan
sna`no u balkanskom ratu, dao je dovoqno dokaza o wenoj
vitalnoj snazi, razvijanoj dotle pod vrlo te{kim uslovima.
Razumqivo je stoga {to su se sad u oja~anu Srbiju po~ele upi-
rati o~i wihovih sunarodnika iz ropstva sa jo{ vi{e pove-
rewa nego pre i {to joj se po~ela s mnogo strana dodeqivati
uloga Pijemonta. I Srbija sama osetila se, posle ovih uspeha,
vi{e svesna svoje snage i svog poziva. U wenu vrednost kao vo|e
za delo narodnog ujediwewa verovali su dotle samo pojedinci;
od tada, u wu je po~eo verovati skoro sav narod" [23, 206].
Dok se borba srpskog naroda za nacionalno oslobo|ewe
rasplamsavala na svim stranama, na Vidovdan 1914. godine,
grupa |aka i radnika iz organizacije Mlada Bosna izvela je u
Sarajevu atentat na nadvojvodu Frawu Ferdinanda, naslednika
Habzbur{kog prestola. Ovaj doga|aj dobro je do{ao ratobornim
krugovima u Be~u da pristupe realizovawu svojih zamisli o
umirivawu svojih ju`nih suseda, napadu na Srbiju i pro{ire-
wu habzbur{ke vlasti ~ak tamo do Soluna. Od strane zvani~nih
vojnih krugova u Be~u, atentat je ocewen kao srpska objava rata
Austrougarskoj i "preporuka" da se rat prihvati "iz politi-
~kih razloga". Na~elnik austrougarskog general{taba Konrad
fon Hecendorf tvrdio je da "ako propustimo ovu priliku,
Carstvo }e biti izloèno novim eksplozijama jugoslovenskih,
~e{kih, ruskih, rumunskih i italijanskih aspiracija" [24, 375].
U memoarima iz 1926. godine on tu "priliku" ne vezuje za sara-
jevski atentat, ve} za potrebu da se kona~no ostvare kqu~ni
austrijski strategijski i politi~ki ciqevi na Balkanu: "Aus-
SREM 1918 63
trija je imala da bira da ostane celina ili da se raspadne na

nacionalne dràve. Ona je izvukla ma~ da o~uva celinu, a ne
da kazni Srbiju za ubistvo Franca Ferdinanda u Sarajevu"[25, 40].
Neposredno po atentatu, na
be~kim ulicama do{lo je do an- Franc Konrad fon Hecendorf
tisrpskih demonstracija, a in- (1852-1925), austrijski feldmar-
formativna glasila u Be~u i {al; od 1906. do 1912. godine, sa
Budimpe{ti, sva u rukama vla- prekidima, na~elnik austrougar-
skog general{taba, a kasnije, u
sti, poja~ala su svoje napade na ratnim uslovima, na~elnik {taba
Srbiju i Srbe. âk i u Engle- Vrhovne komande; spremaju}i aus -
skoj, veliki radikalni list trougarske oruàne snage za agre-
Manchester Gardian pisao je, sivni rat, zalagao se za pove}ava -
parafraziraju}i Karla Mark- we regrutnih kontingenata, arti-
qerije i mitraqeza; predlagao da
sa, da "ako bi fizi~ki bilo Austrougarska anektira Srbiju.
mogu}e odvu}i Srbiju na sred
mora i potopiti je na dno, Evropa bi postala ~istija". I mnogi
drugi engleski listovi objavqivali su la`na dokumenta, a sve
sa ciqem da optuè srpsku vladu. "Ona su bila delo falsi-
fikata i nosila su oznake solunskog porekla"[26, 78]. Bavarski
poslanik u Be~u, iako je smatrao da je atentat plod dugogo-
di{weg beogradskog delovawa na politi~ku i nacionalnu svest
Srba u Monarhiji, upozoravao je da tek koju deceniju ranije, u
vreme Obrenovi}a, nije bilo srpske mr`we prema Monarhiji;
wu su u me|uvremenu posejali
Jovan Jovanovi}-Piòn (1869- maxarski agrarci. Na drugoj
-1938), politi~ar, diplomata i strani, srpski poslanik Jo-
pisac. Godine 1914. srpski posla- van Jovanovi} Piòn izve-
nik u Be~u; wegovo upozorewe aus - stio je iz Be~a da je vest o
trijskom ministru finansija da }e
putovawe Franca Ferdinanda u atentatu kod obi~nog sveta
Sarajevo izazvati nezadovoqstvo izazvala "ose}awe oslobo|ewa
Srba u Bosni i da sve to moè od ne~ega {to je pritiski-
dovesti do neèqenih posledica, valo, a kod jedne mawine in-
zapadnim istori~arima kasnije je telektualaca opet ose}awe
posluìlo za najrazli~nije spe-
olak{awa {to je nastupilo
kulacije o odgovornosti Srbije za
Prvi svetski rat. ne{to {to se nejasno o~eki-
valo".
U Budimpe{ti ~ak se iskazivala radost {to je sa poli-
ti~ke pozornice nestao veliki protivnik maxarske autonomije
i uticaja maxarske aristokratije na dràvnu politiku. Te
stavove kasnije je jedan maxarski autor formulisao zapaàwem
da ni Austrija ni Ferdinand nisu zasluìli da Ugarska zbog
64 Ilija Petrovi}
wih u|e u rat. Ponajmawe je to zasluìo Ferdinand, najomra-

èniji Habzburgovac u Ugarskoj, koji je maxarski jezik nazivao
"pse}im laveòm" i koji je, prema brojnim svedo~anstvima,
govorio da }e, kada do|e na presto, "uzeti gumu i Maxarsku
izbrisati sa geografske karte". Bez obzira na to, u mnogo-
brojnim listovima po Ugarskoj odjekivale su kletve prema
atentatorima i Kraqevini Srbiji kao podstreka~u, traìli su
se krivci i odmazda, raspirivala se ratni~ka atmosfera i ras-
pravqalo o tome kako Srbiju vojni~ki kazniti i teritorijalno
umawiti. Predlagalo se da se Srbiji amputiraju weni pojedini
delovi i da se oni ustupe Bugarskoj, Arbaniji i Ugarskoj.
"Dok je zvani~na Austrija oplakivala prestolonasledni-
kovu smrt, u vojnim krugovima u Be~u i Pe{ti, u redakcijama,
~ak i me|u ~lanovima vladaju}e ku}e, manifestovala se nepri-
stojna radost. Zar nije sudbina oslobodila Habzburge nesnosnog
i skoro ludog prestolonaslednika i wegove ène morganatkiwe,
~ijih su se intriga uàsavali? Zvani~ni agenti obave{tavahu
diplomate, sa kojima su bili u vezi, da nesre}a nije tako ve-
lika, po{to je pokojni nadvojvoda bio osu|en na propast, i da
ne bi ìveo duè od godinu dana. Starog kajzera prvi pokret,
pun karakteristi~ne rezignacije i prva izjava, koja odvra}a{e
wegove podanike od toga, da ne u~ine odgovornim jedan narod
(srpski) zbog postupka nekolicine fanatika, bili su uskoro
ograni~eni"[26, 78]. Kajzer je, naime, vest o pogibiji svog sinov-
ca propratio kratkim komentarom da je Svevi{wi kona~no
zaveo red, ali je ubrzo podlegao ratobornom raspoloèwu svoje
okoline; upozorewe da bi se iz kaznene ekspedicije mogao
izle}i svetski rat, on je odbacio bez ikakvog dvoumqewa: "Ni-
{ta ne smeta! Ako Austrija treba da propadne, neka potone u
moru krvi". Bilo je to u istoj ravni sa odlukom be~kog
Ministarskog saveta od 7. jula 1914. godine da Srbiji treba
predati ultimatum sa posve neprihvatqivim uslovima. Mada je
be~ko Ministarstvo spoqnih poslova jo{ sredinom jula
raspolagalo izve{tajem svog specijalnog izaslanika u Sarajevu
da "ne postoji bilo {ta {to bi ukazivalo na odgovornost
srpske vlade u organizovawu ubistva ili u wegovoj pripremi,
ili u snabdevawu oru`jem, niti ima bilo {ta {to bi navelo
~oveka da posumwa u tako ne{to" i da, "naprotiv, postoje
dokazi koji, izgleda, mogu da navedu na zakqu~ak da je tako
ne{to izvan svake sumwe", austrougarska ratna ma{inerija
stavqena je u pogon. Ne ~ase}i ~asa, pridruìla joj se i
nema~ka vojna sila.
SREM 1918 65
Antisrpska hajka u Austrougarskoj[28, 61-62]. U toku

priprema za rat, Austrougarska je zapo~ela pravu hajku protiv
svih onih za koje je verovala da joj nisu dovoqno odani, da
prema Srbiji pokazuju bilo kakve simpatije, ili da svoju
budu}nost vide van okvira Habzbur{ke monarhije. Kako kaè
êhiwa Milada Paulova, "Srbi su morali da okaju svoju srpsku
narodnost, kao narod, svi bez razlike, i to gubitkom svega {to
ne{to zna~i za ~oveka: porodi~ne sre}e, li~ne imovine i gra-
|anskih prava". Po ju`nim srpskim provincijama u Austro-
ugarskoj: u Bosni, Hercegovini, Vojvodini, Dalmaciji, Slavo-
niji i Hrvatskoj, po~ela su hap{ewa, internacije, progonstva
i svi mogu}i oblici li{avawa slobode i slobodnog kretawa.
"Pla~, jauk i uzdah ovlada{e Srbima i wihovim domovima",
beleì Dobrivoje Nikoli}. "Odmah zapo~e mobilizacija vojnih
obveznika, zatvarawe i internirawe u javnom radu istak-
nutih... Srba: sve{tenika, trgovaca, ~inovnika, zanatlija i
zemqoradnika, rekvirirawe podvoznih sredstava za vojnu svrhu
kowa, kola i druge opreme, koje je morao terati mu{ki ~lan
porodice... Oseti se velika praznina... i zastoj u poqopri-
vredi... u tome {to sva poqa nisu mogla biti na vreme i uredno
obra|ena i {to je proizvodwa opala. Smaweni broj radnika su
popuwavala... negde i {kolska deca pod nadzorom svojih mate-
ra". U Sremu i Banatu, du` granice sa Srbijom, u svim srp-
skim mestima uzimani su taoci, koji su odgovarali za red i mir
u svojoj okolini. @ivot talaca uvek je visio o koncu, a za
ne~iji i najmawi prestup u "slobodi", oni su izvo|eni na
streqawe. Sve {to je srpsko progla{eno je sumwivim i bilo
izloèno napadima i poruzi. Crkve su skrnavqene, {kole
demolirane, sokolske dvorane rasturane. Mnogi Srbi uzeti su
kao taoci, ne bi li se na taj na~in osigurali austrijski vojni
transporti qudstva i ratnog materijala. Banat, na primer, nije
bio ratno popri{te, ali je, prema Nikoli}evim re~ima, "bio
mesto na kome su se neprijateqi na{ega naroda grupisali, svoj
bes na nama izlivali, za upad u Srbiju se spremali i koje su u
qutom {kripcu dràli".
Jedna od uobi~ajenih mera austrougarskih vlasti odmah
posle sarajevskog atentata i prvih dana rata bilo je inter-
nirawe i zatvarawe Srba u svim krajevima Vojvodine, naro~ito
u Sremu i ju`nom Banatu. "Svugde su radili tada {pijunski
organi, koji su sastavqali spiskove »sumwivih« Srba, na
osnovu kojih su tada intelektualci, trgovci i zemqoradnici u
66 Ilija Petrovi}
velikom broju hap{eni, zatvarani, mu~eni ili internirani.

Vlasti su dobro znale, kako misli i ose}a srpski narod u ovim
krajevima, pa su upotrebile svaku sitnicu, i najmawu re~ ili
izraz, kao razlog za progawawe".
Tih dana, verovatno 4. avgusta, sa masom od nekoliko
stotina qudi, bez obzira na to {to je izrazio svoju lojalnost
Monarhiji, uhap{en je i Ja{a Tomi}. On je odmah "otpra}en u
In|iju, u glavni vojni stan, gde je bio ~etiri dana nesaslu{an,
bez mrvice hleba, tu~en kesama peska. Otpra}en u Rumu, optu-
èn je da je bio u vezi sa Narodnom Odbranom u Srbiji. Petoga
dana doda mu ~estiti Rumqanin 20 kruna a vojnik mu kri{om
nabavi posle pet dana koru hleba. Odavde je odveden u petro-
varadinske kazamate, gde je ponovo mu~en". Posle je interniran
u Jegru i Mezetur[59, 177]. Neposredno po atentatu uhap{en je i
~elnik srpskih radikala \ura Krasojevi}, da bi kasnije bio
proteran u Osek. Od poznatih radikala po~etkom rata uhap-
{eni su i internirani @arko Miladinovi} i Milan Nedeq-
kovi}, i drugi; Miladinovi} je skoro sve vreme proveo u Wi-
re|hazi, u Ugarskoj. Od vo|a Srpske radikalne stranke zahte-
vano je da raspuste svoju organizaciju, a morali su potpisati i
odgovaraju}u izjavu u tom smislu.
Do masovnih hap{ewa u Vojvodini do{lo je ~im je objav-
qen rat, a sa tom praksom nastavilo se i kasnije, tokom svih
ratnih godina. Na politi~koj sceni do{le su do izraàja snage
kojima je bio ciq da fizi~kim istrebqewem istaknutih srp-
skih li~nosti uni{te nacionalnu svest u celom srpskom
narodu. Prema svedo~ewu D. Nikoli}a, "internirawem, zatva-
rawem, mu~ewem, osu|ivawem na vi{egodi{wi zatvor sve-
{tenika i druge srpske inteligencije iz svih varo{i, a na jugu
Banata i iz sela, mislili su Austro-Maxari da }e nam izbiti
iz glave misao oslobo|ewa iz wihova ropstva i na{eg ujedi-
wewa sa bra}om na Balkanu".
Srpska ofanziva u Sremu. Srbija se, dakle, na{la u ratu.

Crna Gora odmah je stala na wenu stranu. Neposredno iza toga
Nemci objavquju rat Rusiji, motivi{u}i to op{tom mobili-
zacijom ruske vojske, a ne{to kasnije i Francuskoj, kao ruskoj
saveznici. Zarad brèg napredovawa ka zapadu, Nemci su pre-
{li preko Belgije, a, s obrazloèwem da je tako povre|ena bel-
gijska neutralnost, u rat je u{la i Velika Britanija. Svetski
rat zapo~eo je svom èstinom.
5*
SREM 1918 67
Tek iza{la iz dvaju balkanskih ratova, ekonomski i vojno

jo{ neoporavqena, Srbija se sredinom avgusta 1914. godine
na{la u novom ratnom vihoru. Austrougarska vojska pre{la je
Drinu 12. avgusta, ali se ve} deseti dan, posle te{kog poraza
na Ceru, morala vratiti na polazne poloàje. Tri dana
kasnije, preko Save povukle su se i jedinice koje su u Srbiju
u{le iz Srema sa jedinim ciqem da oslabe srpsku odbranu na
glavnom pravcu austrougarske ofanzive. Pobeda srpskog oru`ja
na Ceru, prva velika savezni~ka pobeda u Svetskom ratu, do{la
je kao melem na savezni~ke rane i sa zapadnog i sa isto~nog
rati{ta. "Na{i saveznici prite{weni na svim frontovima,
naro~ito Rusi, zahtevali su od nas" - pi{e srpski |eneral
Du{an P. Stefanovi} - "da preduzmemo ofanzivu preko Save i
Dunava, te da na taj na~in privu~emo na sebe {to ve}i deo
austro-maxarske vojske i time im unekoliko olak{amo. Mi
nismo imali ni toliko velike vojske, ni tehni~kog materijala,
da bi(smo) mogli preduzeti kakvu ve}u ofanzivu van na{e
zemqe, naro~ito preko tako ozbiqne prepreke kao {to je reka
Sava. I sve to smo mi izneli Saveznicima, ali mimo svega toga
oni su nas na tu ofanzivu podstrekavali i mi, da bi se
pokazali lojalni saveznici, morali smo preduzeti tu ofanzivu
preko Save"[30, 38].
Morawe o kojem govori |eneral Stefanovi} podrazumevalo
je i naredbu Vrhovnog komandanta prestolonaslednika Aleksan-
dra da Prva armija "no}u izme|u 5. i 6. septembra izvr{i
prelaz preko Save na izabranom mestu i pre|e u Srem. Pravac
nastupawa na liniju: Ruma-Mitrovica", sa zadatkom "da potu~e
neprijateqa pred sobom i ovlada Sremom, sa te`wom da spre~i
neprijatequ sjediwewe sa wegovom glavnom snagom na Drini,
odbacuju}i ga od Fru{ke gore na istok". Vojvodi Stepi Stepa-
novi}u, komandantu Druge armije, nare|eno je da ka Mitrovici
uputi Timo~ku diviziju prvog poziva sa armijskim mostovnim
trenom, "sa zadatkom da poku{a i po mogu}stvu izvr{i prelaz
preko Save u okolini Mitrovice; da po eventualnom zauze}u
Mitrovice ovu dobro utvrdi i stvori je jakim mostobranom, i
odavde ~initi {to ja~i pritisak na neprijateqa, u ciqu olak-
{awa i potpomagawa akcije I armije, kako pri wenom prelazu
preko Save, tako i pri wenom daqem nadirawu za neprija-
teqem". Akcija Timo~ke divizije, uz odgovaraju}u potporu
srpske artiqerije, trebalo je da otpo~ne u pono} izme|u 5. i 6.
septembra[29, 53-54].
68 Ilija Petrovi}
U skladu sa direktivom dobijenom od svog Vrhovnog koman-

danta, komandant Prve armije |eneral Petar Bojovi} naredio
je da se sa prelazom preko Save otpo~ne 6. septembra 1914.
godine u jedan ~as po pono}i. Prema izve{taju dobijenom od
komandanta Druge armije, "demonstracija Timo~ke divizije I
poziva kod Mitrovice... imala je po~eti u pono} 5./6.
septembra"[29, 57].
Petar Bojovi} (1853-1945), srp -
Iako tehni~ki nepripre-
ski vojvoda. Od juna 1918. godine mqena za tako zama{an podu-
komandant Prve armije; wen brz hvat, srpska vojska uspela je
prodor kroz Srbiju i ulazak u Beo- da se preko Save prebaci na
grad 1. novembra iste godine ostva- dvema ta~kama: kod Legeta,
ren je na Bojovi}ev predlog, po od- poqane na ~etiri-pet kilo-
luci srpske Vrhovne komande i su- metara isto~no od Sremske
protno D'Epereovom zahtevu da se Mitrovice, i kod Kupinova.
napredovawe uspori; komandovao je
i oslobo|ewem Banata, Ba~ke i Protivnik je bio iznena|en, a
Barawe. wegovo obezbe|ewe na Savi
nije izdràlo pred prvim
srpskim pritiskom. Poku{aj da se na Legetu zaustavi daqi
prodor srpskih snaga pro{ao je jo{ gore; jedan austrougarski
puk, sastavqen od maxarskih i ~e{kih vojnika, pretrpeo je
te{ke gubitke, a dotle preba~eni srpski vojnici iz 13. puka
Timo~ke divizije pod komandom potpukovnika Dragutina Risti-
}a, osvojiv{i ceo Leget, krenuli su ka Jarku, Sremskoj Mitro-
vici i [a{incima. Na taj na~in srpski front se razvukao, a
streqa~ki stroj razredio. Kako je u me|uvremenu po~elo postav-
qawe pontonskog mosta, zbog ~ega se privremeno stalo sa daqim
prebacivawem qudstva na levu obalu, srpski front po~eo je da
popu{ta. Naime, protivni~ka strana sve vi{e se stabilizovala
i na rati{te dovla~ila jake i odmorne snage, a potpukovnik
Risti} samo je mogao konstatovati da "niti se (srpske) trupe
prebacuju, niti se municija {aqe, niti se most gradi". Jo{
istog dana, u predve~erje, ne uspevaju}i da odole pritisku
mnogostruko ja~ih snaga, srpski vojnici po~eli su da se u nere-
du povla~e. Vojni~ka katastrofa na Legetu bila je neizbe`na:
velik broj vojnika izginuo je na bojnom poqu, mnogi su bili
zarobqeni, a ostalo je nepoznato koliko ih se udavilo kad se
nedovr{eni pontonski most raspao pod teretom onih koji su ga
se u panici do~epali. Posle nedequ dana, zbog nove austrijske
ofanzive preko Drine, morala se iz Srema vratiti i armijska
formacija koja je od Kupinova nastupala prema Rumi i koja je
ve} bila ostvarila izvesne vojni~ke rezultate.
SREM 1918 69
Pripreme za prelazak. Ponavqaju}i direktivu Vrhovne

komande u celosti, vojvoda Stepa naredio je "da se armiski
mostovni tren pod komandom majora Vojislava Kova~evi}a od-
mah stavi na raspoloèwe komandantu Timo~ke divizije I pozi-
va", da Kombinovana i Moravska divizija, obe prvog poziva,
poùre sa utvr|ivawem i po mogu}stvu dovr{e ga jo{ u toku
dana, a da se Timo~ka divizija drugog poziva zadrì na posto-
je}im poloàjima, "spremna za pokret". Sve to zna~ilo je da u
Srem treba da pre|u jedinice Timo~ke divizije prvog poziva,
ukupne snage oko 25.000 qudi, naoruàne sa 17.500 pu{aka, 24
topa i 20 mitraqeza. "Pe{adija tek {to je preoruàna ruskim
pu{kama, sa kojima se vojnici jo{ nisu bili dobro upoznali.
Armiski mostovni tren, koji je ovoj diviziji stavqen na raspo-
loèwe do{ao je iz Koceqeva u Beloti}. Nije bio u potpuno
ispravnom stawu: materijal raznolik i star, tako da je mnogo
{to {ta od wega jo{ u vreme mira predlagano za rashod, ali
nije rashodovano, ve} je mobilisano u ]upriji i u rat krenuto.
Stare{inski kadar je nepotpun, a tako isto i qudstvo, koje u
ve}ini nije sluìlo u pontonirima. Kod stoke - volovske za-
prege - vladala je bolest {ap". U trenutku kad je dato nare|eno
za prelaz i kad su diviziji pridate jo{ dve baterije i dva
kowi~ka eskadrona, bora~ke trupe Timo~ke divizije nalazile
su se u Lipolistu, udaqenom od Save oko 30 kilometara. \ene-
ralu Vladimiru Kondi}u, komandantu Timo~ke divizije prvog
poziva, "nikakva »avizo« zapovest nije ranije data, da bi se
ovakav delikatan i komplikovan zadatak mogao pripremiti: da
svoje trupe iz Lipolista blagovremeno primakne malo bliè
svome ciqu, te da izbegne duga~ke i zamorne mar{eve pred samo
izvr{ewe zadatka; da blagovremeno prikupi sve trupe, koje mu
se stavqaju jo{ na raspoloèwe, a naro~ito da pregleda
mostovni tren i prema wegovoj ispravnosti odredi duìnu
mosta, koji se od wega moè izraditi, pa da prema ovoj duìni
odredi i mesto prelaza na Savi, jer {ta vrede najboqi takti~ki
uslovi na izabratom mestu za prelaz, ako se na tome mestu, od
ispravnog materijala mostovnog trena, most ne moè podi-
}i"[29, 66]. Umesto svega toga, 4. septembra pred pono} poru~eno
je |eneralu Kondi}u da slede}eg jutra bude u Bogati}u, u {tabu
Druge armije. A tamo, u i{~ekivawu da se napi{e zapovest voj-
vode Stepe, i bez obzira na informaciju dobijenu od koman-
danta mostovnog trena da je tren neispravan, Kondi} je naredio
da tren mora "da bude potpuno spreman, kako bi se 5. septembra
70 Ilija Petrovi}
u 18 ~asova (iste ve~eri, dakle - IP) mogao krenuti ka mestu

prelaza, koje }e mu blagovremeno biti ozna~eno"[29, 66]. Po{to
je od svog komandanta armije saznao koje je mesto predvi|eno za
prelaz i da }e artiqerijska priprema po~eti u pono} istog tog
dana, |eneral Kondi} vratio se u Lipolist. Nije ga brinulo
{to sam nije birao mesto za prelaz svoje divizije, ve} je to
mesto na{ao |eneral{tabni kapetan Petar Kosi} i {to je i
komandant mostovnog trena smatrao da bi prelaz sa Ravwa bio
prikladniji od êvrntije; mo`da nije protivre~io i zbog toga
{to se za êvrntiju opredelio i sam vojvoda Stepa.
"Pokret trupa preduzet je 5. septembra oko 11 ~asova. Ali
ovako, zbog kratkog vremena, na brzu ruku izdana zapovest, za
forsirano kretawe kroz ravnu i kultivisanu Ma~vu i za
izvr{ewe mar{a oko 30 kilometara, dovela je do ukr{tawa
kolona u svome pokretu ka selu Glu{cima, {to je ne samo
usporavalo pokret, ve} je dovodilo i do kritikovawa ovakve
zapovesti, {to je neosporno ubijalo moral kod stare{ina i voj-
nika, i to u vremenu predstoje}e tako va`ne operacije, kao {to
je prelaz preko jedne velike reke. Jako zamorene trupe po~ele
su stizati kod s(ela) Glu{aca oko 20 ~asova, a produàvalo je
pristizawe i do pono}i"[29, 68]. "U septembru, 5-og od podne sa
13-im pukom i baterijom (od 3 topa), pri dodatom 6 p(uku) pod
sun~anom ègom (42oC), u punoj ratnoj opremi, izvr{en je
usiqeni mar{ iz sela Lipolista preko s(ela) Glu{aca ka
r(eci) Savi (karaula êvrntija), putem kroz oblak pra{ine i
pra{inom do ~lanaka, gde je imao no}u (5/6) da izvr{i prelaz
ka suprotnoj obali, obrazuje mostovu za{titu i obezbedi pola-
gawe mosta i prelaz divizije"[29, 70].
Po{to je pregledao mesto na kome je trebalo postaviti
pontonski most, |eneral Kondi} vratio se u Glu{ce i tri sata
pre pono}i naredio da, dok se prema Sremskoj Mitrovici bude
otvarala jaka artiqerijska vatra, dva pe{adijska puka (13. i
15) i pet baterija Timo~kog artiqerijskog puka pre|u u Srem.
"Komandantu mostovnog trena nare|eno je, da u~ini sve
pripreme za prebacivawe mostovne za{tite, a potom za postav-
qawe pontonskog mosta za prelaz divizijske glavnine pod ko-
mandom pukovnika Boìdara Jankovi}a. Trinaestim pukom
"Hajduk Veqko" komandovao je potpukovnik Dragutin Risti}.
Potpukovnik Vasilije J. Stojanovi}, komandant 15. puka, nije
ni prelazio u Srem; on je ostao na êvrntiji i tamo poginuo.
SREM 1918 71
Trupe su pokrenute oko Dragutin Risti} (Beograd, 1872 -

pono}i, a o~ekivalo se da }e Beograd, 1958), |eneral Jugoslo-
venske vojske. Gimnaziju svr{io u
divizija po~eti sa prebaciva- Beogradu, isto kao i Vojnu akade -
wem na drugu obalu kako je i miju i Vi{u {kolu Vojne akade-
planirano, 6. septembra u je- mije. U balkanskim ratovima ko-
dan ~as po pono}i. Kao i ra- mandant bataqona i puka; na Bre -
nije naredbe, i ova je izdata galnici, 1913. godine, kad se moglo
u~initi da su srpske pozicije neo-
na brzinu. "Od sela Glu{aca, drìve, odbio nare|ewe pukovnika
gde su svi bora~ki delovi di- Stevana Haxi}a da se povu~e i tako
vizije bili grupisani, treba- odlu~uju}e doprineo kona~noj srps -
lo je po mraku prevesti sve koj pobedi. Na po~etku Prvog svet -
trupe preko blatwave reke skog rata potpukovnik; u zavr{nim
operacijama srpske vojske posle
Bitve i podvodnog zemqi{ta proboja Solunskog fronta koman -
putem Glu{ci-No}aj, i putem dovao pukom u Moravskoj diviziji
Glu{ci-Uzve}e-Crkvine-Jase i sa wim osloba|ao Banat; tamo je
nova greda". Mada se odmah poznat kao Brigadir Risti}. Od 6.
pokazalo da je u Glu{cima marta do 7. jula 1919. komandant
okru`ne komande velikokikindske,
"nastupio krkqanac, koji je, zatim komandant grani~nih trupa,
neosporno, {tetno uticao na a od 1923. godine komandant Bito -
moral trupa", |eneral Kondi} qsko-vardarske divizije. U ~in di -
izvestio je vojvodu Stepu da vizijskog |enerala unapre|en pres-
se sve odvija u skladu sa dobi- ko~iv{i rang brigadnog |enerala.
Rawavan u odbrani Beograda i na
jenim nare|ewem i da "~ast Solunskom frontu. Penzionisan
mi je izvestiti da sam u~inio 1927. godine; za penziju predloìo
sve pripreme u ciqu prelaza ga armijski |eneral Milivoje Ze-
Save". ~evi} (Beograd, 1872 - ? ), kome je
U sklopu tih priprema divizija oduzeta neposredno pred
po~etak Solunske ofanzive; pred -
bila je i Kondi}eva zapovest log za penzionisawe prihvatio
pukovniku Boìdaru Jankovi- |eneral Stevan Haxi}, kome je
}u, komandantu desne kolone divizija oduzeta u toku po~etnih
koja je trebalo da pre|e u ratnih operacija 1914. godine. Ka-
Srem. Od te kolone se o~eki- ko je sam Risti} zapisao, "ko je u
ratu bio prvi, u miru imao je biti
valo da jedan wen deo stane na posledwi. Oni koji su za vreme bo -
liniju Man|eloska bara-Ba - rbe bili posledwi, imali su u mi-
re-selo [a{inci, stalno se ru postati prvi". Po oslobo|ewu
{tite}i od eventualnih napa- Beograda 1944. godine, izba~en iz
da od Jarka, dok je jedan pio- svoje ku}e na Dediwu i sme{ten u
pomo}nu zgradu (dvori{nu), te{ko
nirski polubataqon bio zadu- o{te}enu za vreme bombardovawa
èn da uspostavi mostobran Beograda; tamo je i umro. Tro -
na nasipu od Jarka ka Mitro- struki vitez Kara|or|eve zvezde:
vici. Kona~no, kad i 14. puk dva puta IV reda i jednom III reda.
72 Ilija Petrovi}
bude pre{ao u Srem, desna kolona imala je zadatak da zauzme

Mitrovicu i od we stvori jak mostobran. Tada }e biti nare-
|eno da i leva kolona pre|e "na levu obalu Save pomo}u spla-
vova i materijala, koga na|u na licu mesta"[29, 70].
Sve kasni. Ipak, sve se de{avalo mimo plana i kako ne

treba. êlo 13. puka stiglo je do êvrntije pola sata kasnije no
{to se ra~unalo da }e cela akcija otpo~eti, a za~eqe je pristi-
glo sa jo{ jednim satom zaka{wewa. Mostovni tren stigao je na
obalu tek u pet ~asova ujutru, {to zna~i da je divizija zadocni-
la najmawe ~etiri ~asa.
"Na licu mesta, komandant puka (D. Risti} - IP) dobija
usmeno nare|ewe... da 13. puk prvi prelazi Savu ~im stignu
pontoni i ima da obrazuje mostovnu za{titu i omogu}i diviziji
izvr{ewe prelaza" od êvrntije na Leget, poqanu izme|u
Mitrovice i [a{inaca[29, 70] "Mostovi materijal bio je
neispravan, niti je blagovremeno pristigao ceo radi postavqa-
wa, niti je bio prikupqen kod mesta prelaza. Ovo je doprinelo
da puk nije bio u mogu}nosti za vreme no}i da preduzme
prelaèwe ve} za vreme dana". "Prvi ponton spu{ten je u Savu
u 5,15 ~asova. Neprijateq sa leve obale Save otvara pe{ad(ij-
sku) vatru... Otvorena je odmah sa na{e strane pe{ad(ijska) i
artiqer(ijska) vatra, te je olak{ano spu{tawe pontona i
prelaèwe. Prvih 8 pontona sa po 20 vojnika preba~eni su u
7,20 ~asova, a naredna partija u 7,45 ~asova itd. U 9,50 ~asova
preba~en je ceo 13. pe{adiski puk", a do podne i sedam ~eta 15.
pe{adijskog puka, 12 mitraqeza i tri topa sa karama[29, 70-71].
Sa onim {to se u jutarwim ~asovima 6. septembra de{avalo
na êvrntiji upoznao se i vojvoda Stepa neposredno. Zajedno sa
svojim na~elnikom {taba pukovnikom Vojislavom @ivanovi-
}em, on se u osam ~asova mogao uveriti da u odnosu na predvi-
|ene rokove sve kasni; vojvoda Stepa se pona{ao kao da se sve
odvija prema prvobitnoj zamisli. [to je jo{ gore, sa wima
dvojicom bio je i |eneral Kondi} sa svojim {tabom i, po
pretpostavci, ni{ta od onoga {to je do tada u~iweno i {to se
pred wihovim o~ima zbivalo na obema obalama Save (i izme|u
wih) nije moglo ostati nezapaèno.
Prema Risti}evim zabele{kama, ka{wewe sa akcijom do-
prinelo je "da puk nije bio u mogu}nosti za vreme no}i da
preduzme prelaèwe ve} za vreme dana, posle dvo~asovne borbe
pomaù}i se sam, puk je uspeo i izvr{io pod borbom prelaz.
SREM 1918 73
Neprijateq je potisnut od obale i prinu|en na povla~ewe ka

selima [a{inci, Jarak i Mitrovici". Tek tada, pola sata po-
{to je srpska pe{adija pre{la Savu, po~elo je postavqawe pon-
tonskog mosta od êvrntije ka Legetu.
Timo~ka divizija na Legetu, u {kripcu. "Delovi koji su

odstupili ka Jarku i Mitrovici prihva}eni su od posade u
wima. Na frontu {irine 7 km. i terenu nepreglednom, pokri-
venim gustim visokim kukuruzom, puk je (borbu) vodio sam i u
vremenu do 14 ~asova poja~an je sa 2 bataqona (od 7 ~eta) i
mitraqeskim odeqewima 14. i 15. puka (12 oru|a). Borba
vo|ena u toku dana bila je kolebqiva", a srpske snage bile su
nedovoqne da bi se uspe{no oduprle nadmo}nijem neprijatequ,
i pe{adiji i artiqeriji. Risti} traì poja~awe, ali ono ne
stiè, po{to su sve snage bile usmerene na podizawe pon-
tonskog mosta. Dotle, austrougarske snage su se pribrale i po-
~ele da nadiru od [a{inaca, a naspram wih stajalo je svega
{est ~eta. Sli~na situacija bila je i na levom krilu tog fron-
ta, zbog ~ega komandant bataqona moli za poja~awe, jer mu je
front {irok a streqa~ki stroj redak. U 13,45 ~asova preba~ena
je preko Save jo{ jedna ~eta iz 15. puka, da bi oja~ala pozicije
prema [a{incima. Samo pet minuta kasnije, Risti} upozorava
pukovnika Jankovi}a da "niti pe{adija prelazi, niti se most
postavqa" i moli za poja~awe u artiqeriji. Bio je to trenutak
kad je 13. puku po~elo da ponestaje i municije, naro~ito
bataqonima koji su bili u najè{}oj vatri. Risti} je bio pri-
nu|en "da traì municiju od komandanta 15. pe{ad(ijskog)
puka, pa i od komandanta 14. pe{ad(ijskog) puka, koji je u
divizijskoj rezervi. Od ovih pukova municija nije dobivena",
te se Risti} obra}a pukovniku Jankovi}u; on traì 200
sanduka municije, nagla{avaju}i da bi zbog wenog nedostatka
moglo do}i do prestanka vatre. Oko 14 ~asova dobijeno je od 14.
puka {ezdeset pet sanduka municije, a petnaestak minuta
docnije Risti} dobija izve{taj da je napad od [a{inaca popu-
stio i da su neprijateqske snage zaustavqene na kilometar do
kilometar i po odstojawa. U isto vreme, ~itavih trinaest
~asova posle roka predvi|enog za po~etak radova na postavqawu
pontona, |eneral Kondi} {aqe sa êvrntije jednu poruku
vojvodi Stepi, izve{tavaju}i ga da je "most do polovine gotov";
drugu polovinu nije pomiwao. I jedan i drugi izve{taj mo`da
74 Ilija Petrovi}
su ohrabrili i naveli pukovnika Jankovi}a da Risti}u naredi

da se [a{inci zauzmu i jedinice 13. puka u wemu utvrde.
Narednih ~asova borbe su vo|ene sa promenqivom sre}om, da bi
oko 17,50 ~asova srpski front popustio i povukao se za oko
jedan kilometar. Pola sata kasnije, napadi od [a{inaca i
Jarka doveli su do novog popu{tawa fronta, a jedna baterija
po~ela je u galopu da se kre}e ka mostu. Misle}i da se radi o
austrougarskoj kowici, na wu je otvorena vatra sa srpske stra-
ne, ali, sre}om, za kratko, po{to je gre{ka brzo prime}ena.
"Ovo, u vezi sa odstupawem stvorilo je paniku, naro~ito kod
rawenika, koji su gledali nedovr{eni pontonski most. Lako
raweni potr~e ka prvom pontonu i toliko ga napune da se ovaj
prevrne. Nastade prvo davqewe u Savi i zapomagawe »u pomo}«.
Ovo je jo{ vi{e pokolebalo moral kod vojnika, koji su napu-
stili stroj i ka mostu beàli. Na jedan mah stvori se neopisiv
mete`, da su prisutni oficiri bili nemo}ni da povrate red,
jer je to bila masa, koja ni{ta drugo nije ~ula ni videla sem
zapomagawa davqenika u Savi i jo{ nedovr{en pontonski most.
Ova prva panika trajala je do 19,30 ~asova, kad je red povra}en
i kod vojnika stvoreno uverewe, da }e most biti gotov i da ne
treba smetati pontonire u wihovom radu... Pri svem tom, kod
komandanta 13. pe{ad(ijskog) puka potpukovnika Dragutina J.
Risti}a, koji je u ovom vremenu bio kod mosta na levoj obali
Save, stvoreno je ube|ewe, da most uop{te ne moè biti zavr-
{en, jer materijala nedostaje. Stoga se (Risti} - IP) odlu~uje
da spasava pukovsku zastavu i zatraìo je me|u prisutnima, ko
ume dobro da pliva. Javili su se sanitetski major Dr. Milivoje
Petrovi} i redov Jakov Nelih, koji su plivawem preko Save
spasli zastavu"[29, 73].
Naknadni zapis jednog bezimenog potpukovnika, u~esnika
bitke na Legetu i tamo zarobqenog u ~inu aktivnog potporu-
~nika, sugeri{e da "komandant na{eg 13. puka, potpukovnik
Dragutin Risti}, koji je sa nama pre{ao Savu, ~uli smo, pre-
{ao je preko Save na na{u obalu (u Ma~vu - IP) sa pukovskim
lekarom majorem Milivojem Petrovi}em koji je spasao i
zastavu"[30, 66]. Nesumwivo, Stefanovi} se oslawa i na to
mi{qewe kad kaè, da li zlonamerno da li nepromi{qeno, no
u svakom slu~aju neosnovano, da pukovnik Risti}, videv{i "da
most uop{te ne moè biti zavr{en... odlu~uje, da spasava sebe
i pukovsku zastavu"[30, 49].
SREM 1918 75
Slom Timo~ke divizije. Bez obzira na sva nadawa srpskih

vojnika, "u 19,30 ~(asova) nadmo}ne snage neprijateqa slomile
su otpor i duh preba~ene pe{adije a 3 topa sami su se povukli
ka obali". Austrougarski vojnici ve} su preduzimali jake
napade sa bokova. "Borba mestimi~no i do samog nedovr{enog
mosta vo|ena je sve do 22,30 ~asa kada je zavr{ena. Blizina
neprijateqa po~ela se ose}ati sve ja~e i ja~e. Vatra je bila
veoma jaka. Uzbu|enost kod vojnika postajala je sve ve}a, dok
najposle nije jedna masa kao bujica jurnula ka mostu da traì
spasa. U ovom vremenu neprijateq od Jarka izvr{io je juri{ na
ostatke (jednog) bataqona 13. pe{ad(ijskog) puka, koji je polo-
ìo oru`je. Na taj na~in desno krilo ostalo je potpuno otvo-
reno. Pod pritiskom mase, koja je naletela na jo{ nedovr{en
most, polomqene su mosnice, vojnici su popadali u Savu, neki
su se davili a neki plivali ka mostu hvataju}i se za pontone,
koje je neprijateq ve} bio stavio pod jaku vatru. Nikakva sila
i nikakva sredstva, koja su u ovom trenutku upotrebqena od
strane stare{ina, nisu bila u stawu da zadrè ovu bujicu
qudi, koja je sve vi{e jurila ka mostu. O nekoj odbrani nije
bilo vi{e ni govora. [to se nije spaslo plivawem, ili nije
na{lo smrti u Savi, to je palo u ruke neprijatequ"[29, 73]. "Po
pri~awu vojnika III poziva u [apcu, izbacila je Sava oko 600
le{eva na{ih vojnika"[30, 58].
O zavr{nici Legetske bitke sa~uvan je i zapis (sa~iwen
10. septembra 1914. godine u Ni{u, a objavqen pod inicijali-
ma N. N.) jednog bezimenog oficira iz 13. puka koji je zbivawa
pratio sa êvrntije i koji je "ove podatke prikupio na licu
mesta, pa i docnije po pri~awu svojih drugova oficira": "Tek
kad je nastao potpun mrak i kada je po iskazu vojnika nestalo
municije i kad su 4. bataqon na{eg puka i jedan bataqon XV.
puka pod komandom potpukovnika Miqkovi}a, poloìli oru-
`je, nastade uàsna panika i sve nagrnu ka mostu. Komandant
puka (Risti} - IP) s a|utantom napravili su ispred }uprije
kordon od vojnika i vra}ali sa revolverom u ruci masu natrag
na poloàj, ali stalnoj i ve}oj navali nisu mogli da odole i
bili su i oni sa ostalima ba~eni u vodu... Iz razgovora vojnika
zakqu~ujem i to: da je samo zbog zarobqavawa 4. bataqona i
onog bataqona 15. puka koji je bio na krajwem desnom krilu na
Savi, a do na{eg 4. bataqona, omogu}eno neprijateqskoj kowi-
ci da u|e za le|a na{im trupama, a posledica toga bila je
panika i poraz. Poznato mi je i to, da je komandant na{eg puka
76 Ilija Petrovi}
slao izve{taj u kom je predvi|ao katastrofu ako se {to pre ne

dovr{i most i ako mu se na popunu ne po{aqe municija, koja je
ve} posle podne nestajala. Tako|er je jo{ za videla traìo, da
se pomo}u pontona, a po{to most jo{ nije bio gotov, prevoze
rawenici na na{u obalu, pa ni ovo nije u~iweno, i ako su na
na{oj obali (na êvrntiji - IP) stajali pontoni prazni i
ni{ta ne rade}i nekoliko ~asova. Zbog toga je ostalo na
austriskoj strani na{ih 3-400 rawenika, koji su docnije ve}i-
nom poubijani, ili se udavili ne mogu}i preplivati reku"[30,
58].
"Nemogu}nost postavqawa mosta, prekinuta svaka veza sa
pozadinom za dobijawe poja~awa u qudstvu i municiji dopri-
neli su da ovaj uspeli prelaz preko r(eke) Save hrabri 13 puk
sa prido{lim poja~awem, plati ovu operaciju (gre{kom najvi-
{eg komandovawa) svojim uni{tewem (oko 1200 mrtvih, preko
1300 rawenih i zarobqenih do 3000, sa celokupnom oru`nom
opremom i 3 topa, preplivalo oko 200). Zastava je spasena
plivawem. Komandanta puka (D. Risti}a - IP) u 22,30 ~(aso-
va) spasli su vojnici plivawem, do prvog pontona na 40 metara
udaqenog od leve obale". Iz zapisa onog ve} pomenutog bezi-
menog oficira sa inicijalima N. N. proisti~e da "svi spaseni
vojnici bez razlike hvale dràwe komandanta puka (Risti}a -
IP) i naro~ito isti~u hrabrost komandira mitraqeskog odeqe-
wa, majora (Dragi{e) Kova~evi}a"[30, 59].
Vojni~ka gre{ka i "strate{ki uspeh". Srpska vlada tada

se nalazila u Ni{u, a 7. septembra prispela joj je iz Rumunije
agencijska vest slede}e sadrìne:
"Prilikom poku{aja srpskih trupa da prodru na na{u
teritoriju isto~no od Mitrovice, zarobqeno je oko 4000 Srba i
zaplewen je ratni materijal. Prema docnijim vestima, broj
zarobqenika kod Mitrovice iznosi 5000 qudi"[30, 37].
Budu}i da srpska Vrhovna komanda jo{ uvek nije izve{ta-
vala o ovom neuspehu, ministar vojni pukovnik Du{an Stefa-
novi} zatraìo je obja{wewe od we, jer je novinskoj agenciji
trebalo dati nekakav komentar prispele depe{e. Odgovor |e-
nerala @ivojina Mi{i}a bio je suv: "Na àlost vest je isti-
nita i treba im odgovoriti: Da je u tome pravcu vr{ena samo
demonstracija i da je ne{to od na{ih trupa zarobqeno gre{kom
toga komandanta, koji je uzet na odgovor"[30, 37] Ova formula-
cija podrazumevala je da }e |eneral Vladimir Kondi} biti
SREM 1918 77
smewen i penzionisan. To je i u~iweno dva dana posle poraza

na Legetu; na wegovo mesto postavqen je pukovnik Vojislav
@ivanovi}, raniji na~elnik {taba u Drugoj armiji, kod vojvo-
de Stepe. Sa Kondi}em je smewen i na~elnik {taba divizije
|eneral{tabni potpukovnik Petar Markovi}, a umesto wega do-
{ao je kapetan Petar Kosi},
dotle na slu`bi u {tabu Dru-
ge armije. Pored toga, |eneral
Kondi} predat je Vojnom sudu
za oficire "pod optu`bom da
je kriv za tragediju na Legetu.
Iako se tada, a i kasnije, mo-
glo navesti nekoliko uzroka
koji su doveli do takvog neus-
peha, general Kondi} je svu
odgovornost primio na sebe.
Osu|en je 20. decembra 1914.
na godinu dana zatvora. Na
osnovu zahteva samog |enerala
Kondi}a, u martu 1922. godi-
ne do{lo je do obnavqawa su-
|ewa, da bi se sve zavr{ilo
tek 7. decembra 1927. godi-
ne"[31, 81-82]. \eneral Vladi-
mir Kondi} tada je oslobo|en
odgovornosti; moè se samo
pretpostaviti da je tom pre-
sudom {ti}en od odgovornosti
niko drugi do - vojvoda Stepa.
Prema tuma~ewu Istorij-
skog odeqewa Glavnog \ene-
ral{taba Kraqevine Srba,
Hrvata i Slovenaca, bez obzi- Spomenik na Legetu visok 8 m,
ra na takti~ki i tehni~ki ne- podignut 1923. godine, na poqani
uspeh Timo~ke divizije, wen na kojoj je sahraweno vi{e od hi-
strategijski uspeh bio je qa du srpskih ratnika, u pet veli-
kih i nekoliko mawih grobnica.
nesumwiv. "Svojom demonstra-
cijom kod êvrntije, ova je divizija privukla na sebe ve}i deo
neprijateqskih snaga u Sremu, i time omogu}ila I armiji izvr-
{ewe prelaza preko Save, {to je bilo i stavqeno u zadatak
komandantu Timo~ke diviz(ije) I poziva"[29, 74]. Du{an P.
78 Ilija Petrovi}
Stefanovi}, srpski ministar vojni u vreme ovih zbivawa,

kasnije se pitao da li je demonstrativni prelaz Timo~ke
divizije u Srem uop{te bio potreban, naro~ito ako se zna da je
Prva armija, ~iju je aktivnost ova demonstracija imala da
prikriva, ve} bila pre{la Savu i napredovala prema Staroj
Pazovi.
Uspomene Milana P. Kosti}a ti~u se delimi~no i ovih
doga|awa, ali samo utoliko {to se iz wih moè videti "kako
(ih) je Irig video i doìveo":
"Prve vesti dobili smo, veoma {krto, od rawenika austri-
ske vojske koje su po~eli prebacivati u iri{ke bolnice: »pre-
{li su Srbijanci u Srem, - vodi se bitka!«
Ve} posle dva-tri dana proterana je kroz Irig duga kolona
srbijanskih zarobqenika, prvih koje je Austrija u ovom ratu
zarobila.- Bilo ih je oko 2000 qudi, - mahom... iz Timo~ke
divizije. Wihova sudbina, wihov izgled, delovao je neobi~no
te{ko, depresivno: pre svega veoma slabo odeveni, skoro u
seqa~kom odelu, ({to je bio jedan dokaz vi{e da su Austrijanci
svojim ultimatumom i mobilizacijom iznenadili Srbiju, ve}
izmorenu od balkanskih ratova, da je do~ekala i u{la u ovaj
rat sa mobilizacijom koja je jedva zavr{ena); bili su to pre-
moreni, prepla{eni, mahom mladi}i, koji su prvi put dospeli
u vatru, }utqivi i skoro indiferentni prema svojoj daqoj sud-
bini. Kolona se nije zadràvala u Irigu; gra|anima je bio
zabrawen svaki kontakt s wima. Ipak, u prolazu, doturalo im
se ne{to hrane i uspelo da se sazna, otprilike, ovoliko: izne-
nada je stiglo nare|ewe za povla~ewe; bila im je otse~ena ot-
stupnica, jer su mostovi na Savi poru{eni, a oni opkoqeni,
bez municije; tako su dospeli u zarobqeni{tvo"[39, 156].
Srpska o~ekivawa i austrougarska odmazda[28, 78-82].

Iako kratkotrajna, ova srpska ofanziva (6. septembra 1914.
godine) razbudila je nadu srpskom ìvqu u Habzbur{koj care-
vini, naro~ito onom wegovom delu u ju`noj Ugarskoj, u blizini
rati{ta, da se ~as nacionalnog oslobo|ewa sasvim primakao.
Prema izve{taju komandanta austrougarske Dunavske flotile,
Zemunci su u i{~ekivawu srpske vojske cele no}i bili budni,
a "do~ekali su srpske trupe sa velikim odu{evqewem, sa cve-
}em i zastavama", dok su Bor~ani poslali deputaciju u Beograd
da traì ujediwewe sa Srbijom. O prilikama u Sremu i ju`nom
Banatu po prodoru srpske vojske preko Save i Dunava, naro~ito
SREM 1918 79
imaju}i u vidu saznawe da su stanovnici Zemuna i Bor~e

iskitili svoja mesta zastavama i pevali rodoqubive pesme,
izvestila je i austrougarska Vrhovna komanda, konstatacijom
"da je stanovni{tvo Srema i Banata sasvim nepouzdano". Sa
ciqem da suzbije takvo srpsko odu{evqewe, {to je istovremeno
trebalo da bude i kazna za
neprijateqsko dràwe prema Oskar fon Po}orek, ili Potiorek
1853 - Klagenfurt,
austrougarskoj vojsci, austrij- (Blajburg,
1933), austrougarski general. Od
ski general Po}orek naredio 1911. {ef Zemaqske vlade u Bosni
je da se u La}arku zavede kon- i Hercegovini. Na po~etku Svet-
tribucija (nov~ana globa) za skog rata komandovao kaznenom eks-
sve seqane. Tu meru on je op- pedicijom protiv Srbije, odnosno
ravdao i re~ima "da se u poje- austrougarskom Balkanskom vojskom
koja je preko Drine i Save upala u
dinim delovima Srema mi de Srbiju; posle èstokih borbi na
facto nalazimo u neprijateq- Ceru od 18. do 24. avgusta 1914. go-
skoj zemqi". Prema wegovoj dine, wegove armije odba~ene su na
izjavi, mesno stanovni{tvo u polazne pozicije. U ponovqenoj
ofanzivi, od 16. do 24. septembra,
vi{e navrata je pucalo na au- i posle bitke na Drini, obe strane
strijske trupe, a srpskoj voj- pre{le su u odbranu; prodor aus-
sci pomagalo je davawem si- trougarske vojske u unutra{wost
gnala, obave{tavawem o kon- Srbije (polovinom novembra) zau-
centraciji trupa i wihovoj stavqen je u Kolubarskoj bitki, da
dislokaciji, obeleàvawem bi srpskom protivofanzivom od 3.
do 16. decembra 1914. godine Srbi-
artiqerijskih ciqeva, pola- ja bila ponovo oslobo|ena. Zbog ne-
gawem bombi, prekidawem è- uspeha u tim operacijama, Po}orek
lezni~kih linija, i sli~no. O je penzionisan krajem decembra pr-
tim danima ne{to detaqnije ve ratne godine.
pi{e Radovan Srdi}:
"Kazna koju je zahtevao Po}orek bila je blaga u odnosu na
ono {to je Srbe u Sremu, u mnogim mestima, jo{ o~ekivalo te
tragi~ne jeseni 1914. godine. Tako su, na primer, neki gra|ani
Sremske Mitrovice izvedeni pred Vojni sud u Petrovaradinu
pod optu`bom da su slali signale srpskoj vojsci... Samo sedam
dana posle bitke na Legetu, u nedequ 13. septembra, u kasnim
ve~erwim ~asovima, maxarski husari su upali u [a{ince i
celokupno stanovni{tvo koje su zatekli, onako iz kreveta,
poluobu~eno, isterali su u mrklu i ki{ovitu no} i poterali
na kraj sela, na ledine zvane Doli}. Dok su jedni vojnici
sprovodili me{tane, drugi su palili seoske ku}e. Zapaqeno je
tada 96 uglavnom ve}ih i bogatijih ku}a, naravno po{to su
prethodno opqa~kane... Celo selo, sa Doli}a, po onom blatu i
80 Ilija Petrovi}
muqu i hladnoj ki{i, gole i bose, neprijateqski vojnici po-

teraju za Rumu... Deca su vri{tala, majke zapevale, qudi padaju
u blato pod udarcima kundaka. Koji ne moè da ustane, taj je tu
ubijen i ostao. Tako je ova tragi~na kolona [a{in~ana, znatno
posle pono}i, stigla u Rumu, da bi sutra ujutro, uz viku, psova-
we, {amarawe i pquvawe od strane rumskih [vaba, bila
sprovedena za Irig. Po{to su ih ovde ~etiri dana maltretira-
li, a tri osobe su streqane, ène i deca su pu{teni ku}ama,
dok su svi mu{karci oterani u logore u Oseku, Virovitici i
Pleternici. U logoru Pleternica umrlo je 70 [a{in~ana, dok
je u ose~kom i viroviti~kom logoru oko stotinu [a{in~ana
ostavilo svoje kosti.
Te{ka sudbina, zbog austrougarske odmazde, zadesila je i
Jarak. Odlukom Vrhovne komande austrougarske vojske, formi-
ran je Pokretni preki vojni sud koji je ve} 11. septembra
do{ao u Srem, u pratwi jedne ~ete maxarskih husara, sa ciqem
smirivawa srpskog ìvqa. Ovaj sud je odmah sa~inio u Srem-
skoj Mitrovici i spisak svih sumwivih Srba iz Jarka... koji
rade na {tetu Monarhije a u korist Srbije. Sa sa~iwenim
spiskovima, Pokretni vojni sud se, pra}en husarima, pojavio u
Jarku 13. septembra. U tri sata no}u 14. septembra, celo selo
je isterano na ledine... îm su me{tani isterani iz ku}a,
vojnici su palili wihove domove: Jarak je goreo. Zapaqeno je
celo selo, svih 286 ku}a...
Pored paqewa ku}a, pa i celih sela, slawa stanovni{tva u
logore i, naravno, pqa~kawa, Austrougarska je posle povla~ewa
srpske vojske preduzela i potpuna iseqavawa sela u dowem
Sremu. U naredna dva-tri meseca u Sremu su od maxarskog tero-
ra stradala mnoga mesta: A{awa, Be{ka, Bresta~, Bu|anovci,
Golubinci, Zemun, In|ija, Irig, Petrov~i}, Pe}inci, Popin-
ci, Progar, Prhovo, Stari Banovci, Stara Pazova, Suboti{te,
[imanovci, i druga. U isto vreme, iz pograni~nog dela Srema
potpuno je iseqeno 27 sela. Najzad, opqa~kana su a zatim spa-
qena slede}a sela: Boqevci, Vitojevci, Grabovci, De~, Jarak,
Klenak, Kupinovo, Obre`, Ogar i Plati~evo. Ru{ene su i
paqene srpske crkve i {kole. Veliki srpski manastir Fenek
je izgoreo, tako da su samo zidine ostale"[31, 72-75].
O~evici svedo~e. Zapis dr Vojislava Milovanovi}a, ro|e-

nog u Prhovu, tada svr{enog maturanta Srpske velike gimnazije
u Sremskim Karlovcima, kazuje da "kad je srpska vojska kod
SREM 1918 81
êvrntije pre{la u Srem a pro{la kroz moje selo napreduju}i

prema Fru{koj Gori, narod ju je do~ekao s velikim odu{ev-
qewem i velikom rado{}u. Verovali smo da je do{la sloboda.
Me|utim, ova na{a radost bila je kratkog veka, po{to se srp-
ska vojska morala povu}i iz Srema i hitno prebaciti preko
Save. Onog momenta kad se pronela vest da maxarske trupe idu
od Fru{ke Gore prema Savi, napustio sam selo i krenuo naj-
kra}im putem prema Savi u nadi da }e mi srpska vojska
dozvoliti prelaz u Srbiju. U sumrak sam stigao do sela Ogara...
Ali, kad sam izrazio èqu da pre|em u Srbiju, reko{e mi da
srpska vojska zabrawuje civilnim licima prelaz preko Save...
i sutradan (sam) se vratio u svoje selo. Posle kratkog vremena
austro-ugarska komanda poslala je kaznenu ekspediciju u sva
neseqa kroz koja je pro{la srpska vojska, da ispita i kazni
nedu`ni srpski ìvaq.
Sva pograni~na sela prema srpskoj granici na Savi bila su
raseqena, najve}i deo stanovni{tva je interniran u unutra-
{wost. Me|u qima je bilo i selo Jarak... Jednog dana do{lo je
nare|eqe da sve ìvo u na{em selu od 16 do 60 godina starosti
krene u selo Jarak radi ~i{}ewa, po{to je sve bilo zapaqeno
(samo je crkva ostala netaknuta). Istog dana stigla je u na{e
selo kaznena ekspedicija. Devet vi|enijih qudi odvedo{e kao
taoce... Taoce su odveli do mesta Dobanovaca, gde su ih postre-
qali"[58, 133].
Terorom su obuhva}ena i srpska naseqa izvan zone ratnih
dejstava i ne ba{ na granici sa Srbijom. "Pred ve~e 10. sep-
tembra sprovedeni su kroz Novi Sad na èleznicu iz kadetske
{kole kameni~ke 180 Srba iz Karlovaca, ...Kamenice, Iriga,
Bukovca, Ledinaca, êrevi}a, Jaska, Kr~edina, Beo~ina. Oni
su kao taoci sprovedeni daqe u Ma|arsku i u Hrvatsku... Ise-
qene su sve srpske porodice iz Sremskih Karlovaca te su
kolima proputovali Koviq, @abaq, ûrug, Sentoma{, Seki},
Topolu i ântavir, pa se preko Temerina i Novog Sad vratile,
od kojih su u Novom Sadu uzeli 50 Srba iz Karlovaca i toliko
iz Kamenice, te ih odneli za taoce u Hrvatsku. Tih dana i
docnije ~uli su se od Zemuna te{ki topovi"[59, 178].
Svoje svedo~ewe o tim zbivawima ostavio je i Milan P.
Kosti} u jednom svom spisu:
"Nekoliko dana posle zarobqenika (srpskih - IP), po~eli
su kroz Irig terati kolone stanovnika iz pojedinih srpskih
sela doweg Srema, - sve za Petrovaradin. I wima je kontakt sa

82 Ilija Petrovi}
Iriànima bio strogo zabrawen. Saznavalo se ipak toliko:

vr{e se te{ke represalije nad Sremcima; ~itava sela su u
plamenu!
Kada su tako kroz Irig, 3/16. septembra, proterali za
Petrovaradin seqake iz Doweg Tovarnika, saznalo se od wih da
je wihov sve{tenik tu, blizu Iriga, (na drumu Ruma-Irig)
ubijen, jer zbog bolesti nije mogao daqe da pe{a~i. Wegov le{
je prona|en, i komisiski je ustanovqeno svirepo ubistvo od
strane austrougarskih vojnika. Bio je to Stevan Jovanovi}, ro-
dom iz Srem(skih) Karlovaca, star 42 godine, otac male dece...
U sveèm se}awu mi je jo{ i danas sudbina seqaka iz po-
grani~nih sela [a{inaca i Jarka. Wih su zaustavili u Iri-
gu, gde im je odràno su|ewe, pa su osu|eni ovde i streqani.
Optu`ba je bila: "veleizdaja", {to su do~ekali i davali
pomo} srpskoj vojsci. Ratni vojni sud zasedao je u ku}i u kojoj
je bila àndarmeriska stanica, »na pijaci«. Svi optuèni, i
svedoci, proveli su satima ovde na pijaci, pod jakom straòm,
~ekaju}i da budu uvedeni na su|ewe... Izvr{ewe presude, stre-
qawe, bilo je odre|eno za {est sati ujutru, u blizini grobqa,
na bregu prema selu Neradinu. Jutro je osvanulo vedro, sun~ano,
pa smo iz na{ih dvori{ta, iz centra Iriga, posmatrali dola-
zak i kretawe osu|enika i straè na bregu, a potom smo ~uli
plotun, koji je zna~io kraj {estorice osu|enih Sremaca. Bilo
je to 4/17 septembra 1914 godine"[39, 156-157].
Imena streqanih upisana su u protokol umrlih iri{ke
crkve, kako sledi:
Georgije-\oka Jovanovi}, kasapin iz Jarka, 27 godina star;
@ivan [estanovi}, ratar iz Jarka, star 32 godine;
Du{an Kapetanovi}, alvaxija iz Jarka, star 40 godina;
Georgije-\oka Mareq, ratar iz [a{inaca, star 30 godina;
Obrad Radosavqevi}, ratar iz [a{inaca, star 28 godina;
Lazar Obrova~ki, ratar, ro|en u @abqu, ìveo u [a{incima, star
50 godina[39, 157].
Stanovni{tvo je i iz drugih mesta masovno pokretano, te
su mnogi prognanici stradali usput, naro~ito neja~. Mnoge od
takvih prognani~kih grupa danima su se kretale ili su
boravile pod vedrim nebom, trpe}i i podnose}i svakakve
nevoqe. Dobar deo wih interniran je i postradao po logorima u
Pleternici, Virovitici, Vara`dinu, Beli{}u, Oseku, Aradu
(u Rumuniji), Trpiwi, Borovu, Koprivnici, Poègi i
Neìderu (u Maxarskoj).
6*
SREM 1918 83
Zbog odu{evqewa iskazanog pri ulasku jednog maweg odreda

srpske vojske u ju`ni Banat, sli~nim represalijama bilo je
podvrgnuto i stanovni{tvo Pan~eva i okoline i Bazja{a. Ne-
sumwivo, tamo je najcrwu sudbinu doìvela Bor~a. Jer, ~im je
neuspe{no okon~ana kratkotrajna srpska ofanziva u Sremu i u
Banatu, maxarske trupe blokirale su ovo ju`nobanatsko selo, a
ispitivawu, mu~ewu i svim oblicima fizi~kog zlostavqawa
bili su izloèni svi seqani, ~ak i deca, ène i starci.
Osamdesetak osoba izvedeno je pred preki vojni sud. Deset lica
osu|eno je na smrt, a kazna nad wima, za primer, izvr{ena je u
Pan~evu, na ribqoj pijaci pored èlezni~ke stanice, kasnije
nazvanoj Trg mu~enika. "Silan narod je izi{ao napoqe da vidi
srpske stradalnike za svetu zemqu srpsku... Po naredbi izi{le
su i sve osnovne i sredwe {kole". Na vremenske kazne od
petnaest do dvadeset godina osu|eno je devetnaest lica, i svi
oni poslati su na izdràvawe kazne u Ilavu (Slova~ka). Od
posledica "istra`nog postupka" u Bor~i i Pan~evu tamo je
ubrzo umrlo sedam zato~enika.
Maxarski zlo~ini u Sremu[28, 63-65]. Istraìvawa To{e

Iskruqeva potvr|uju da su najteì zlo~ini prema srpskom
narodu po~iweni u Sremu, u vremenu dok su se tamo nalazile
maxarske trupe. Na samom po~etku rata, sredinom avgusta 1914.
godine, i neposredno po neuspe{nom okon~awu srpske ofanzive
u Sremu, nepun mesec dana kasnije, velik broj Srba streqan je
ili obe{en po presudi pokretnih sudova, a mnogi su stradali u
pogromima od strane masovnih kaznenih ekspedicija po skoro
svim sremskim selima. Iako Iskruqev navodi imena i prezi-
mena skoro svih `rtava, uz nazna~ene cifre uvek treba dodati
i re~ "najmawe". Jer, realno je pretpostaviti da su wegovi
informatori, uz vremensku distancu od petnaestak godina,
propustili da nabroje imena svih `rtava, isto kao {to je
izvesno da u spikovima nema onih koji su kasnije umirali od
tada zadobijenih rana i uboja, od posledica iscrpqenosti, gla-
di ili mu~ewa. Tako je, na primer, u Batajnici ubijeno deset
osoba, u Klenku i Grabovcima po dvadeset dve, u Plati~evu
~etrnaest, u Boqevcima dvanaest, u De~u ~etiri, u Jakovu tri,
u Ugrinovcima dve, u Sur~inu jedanaest, u Jarku dvanaest, u
Beàniji devet, u Dobanovcima petnaestak, u Karlov~i}u
dvadesetak, u Progaru nekoliko. U Obreù ubijeno je dvanaest
osoba, a "tela, odnosno kosti zlikova~ki ubijenog \oke Niko-
84 Ilija Petrovi}
li}a i Pere Raki}a nisu prona|ene nigde. Wih su sviwe i psi

izvadili iz plitkog blata, pojeli ih, a kosti razvukli". U
Bresta~u, u jednoj {upi, ìvi su spaqeni sve{tenik Bo{ko
Momirovi} i bele`nik Vasa Bukalov, a jo{ petnaest osoba,
vezano za kamaru slame i izbodeno bajonetima i pogo|eno
pu{~anim mecima, tako|e je ìvo spaqeno. U Kupinovu ìvi
su sahraweni: berberin Ivan Grmu{a (19 godina), op{tinski
knez Mi{a Radosavqevi} (50), sodar Nikola Rali} (30),
op{tinski redar Quba Vla{i} (55) i ratar @ivan Mazi-
wanin (40). U [a{incima ubijeno je sedam osoba, a po selu,
da ne bi izazivali "uzbunu kod vojske", "poubija{e sve pse, da
im se ne ~uje vi{e lave`, a petlovi su no}u morali svi biti
zatvoreni po sobama i podrumima, da svojim no}nim kukurika-
wem ne vr{e veleizdaju u korist Srbije. Golubovi su bili svi
pobijeni da ne nose po{tu Srbijancima". U A{awi ubijena su
trojica, a zate~en na odsustvu, tamo je obe{en i Branko
Jankovi}, aktivni narednik u austrougarskoj vojsci. Pred smrt,
on je uzviknuo: "Srpsko je bilo i bi}e, ko preìvi vidi}e".
U realizaciji tako opse`ne represivne delatnosti, pored
policije i àndarmerije, glavna uloga pripala je vojnim vla-
stima i prekim sudovima. Velik broj Srba strpan je u logore
{irom Monarhije, a mnogi su mobilisani u austrougarsku voj-
sku i poslati na front. Kao {to su za veleizdaju optuèni svi
oni koji su bili pohap{eni neposredno pred izbijawe rata,
tako je postupano i sa svim docnijim uhap{enicima.
Da li je Srpska crkva mogla pomo}i[28, 82-86]. Kasnije,

koju godinu posle rata, ~uli su se i prigovori da bi austro-
ugarska zverstva mogla biti spre~ena da je Patrijar{ija srpska
imala na svom ~elu neku
Miron Nikoli} (1846-1941), epi - li~nost odlu~niju, preduzim-
skop pakra~ki punih pedeset osam qiviju i hrabriju od wenog
godina; od 1907. do Svetskog rata tada{weg administratora Mi-
tri puta kandidovan za srpskog pa-
trijarha, ali je ugarska vlada uvek
rona Nikoli}a. Vladika Iri-
odbijala da predlog iznese caru na nej ]iri}, ~ovek koji je zbi-
potvrdu; krajem 1913. i od marta vawa u Patrijar{iji i oko
1914. do 1919. godine administra- we pratio iznutra, kao arhi-
tor karlova~ke mitropolije. "Svo- |akon u Administratorovoj
jim taktom prema dràvnim vlastima slu`bi u Sremskim Karlovci-
uspevao je da otkloni ili ublaì
mnoge nevoqe od crkve i naroda". ma, opovrgao je sve te primedbe:
SREM 1918 85
"Patrijar{ijski dvor je vrlo dobro znao {ta se sve radi sa

srpskim narodom i sa srpskim sve{tenicima u Sremu, ali je,
naàlost, nemo}an bio da im pomogne. Gospodin Miron Niko-
li}, kao administrator patrijar{ije... neograni~enom qubavqu
je bio proìman prema svojim vernima, i radi za{tite wihove
on li~no oti{ao u Pe{tu i u Zagreb merodavnim faktorima...
U Pe{ti je bio u audijenciji kod tada{weg ministra predsed-
nika Tise, a u Zagrebu kod bana... No wegovo zauzimawe u ko-
rist Srba bilo je neuspe{no, jer Austro-Ugarska nije vodila
borbu samo protiv Srbijanaca, ve} i protiv vaskolikog Srp-
stva, nalazilo se ono ma gde".
Ipak, ne sme se izgubiti iz vida da se sve to de{avalo u
Habzbur{koj monarhiji i da Srpska patrijar{ija nije ni pomi-
{qala da otvoreno protivre~i "direktivi" iz poslanice svetog
apostola Pavla Rimqanima da "svaka du{a (treba) da se poko-
rava vlastima koje vladaju, jer nema vlasti da nije od Boga, a
Irinej ]iri} (Sremski Karlov- put, nego da u pokornosti zakonima

ci, 1884 - Novi Sad, 1955), epi- ove zemqe, u vr{ewu svojih du`no-
skop ba~ki; bogoslovske studije za - sti prema Bogu i dràvi, otklo-
vr{io na Duhovnoj akademiji u ni(te) sva zla i sve te{ko}e, koje
Moskvi, semitske jezike studirao u dana{we vreme donosi". Mimo pro-
Be~u, a 1908. godine promovisan za glasa, u vi{e navrata intervenisao
doktora filosofije. Pred Drugi kod maxarskih vlasti da pomiluje
svetski rat predsednik Svetskog srpske rodoqube osu|ene na smrt i
saveza za me|unarodno prijateq - da se prestane sa mu~ewem uhap{e-
stvo pomo}u crkava. Bavio se kwi- nih Srba; u susretu sa maxarskim
èvno{}u; prevodio sa jevrejskog, regentom Miklo{em Hortijem
latinskog, gr~kog, francuskog i (1868-1957) protestovao protiv
nema~kog jezika. Godine 1943. ime - odvo|ewa srpskog ìvqa na pri -
novan za ~lana Gorweg doma maxar- silni rad; svoj li~ni autoritet
skog parlamenta; tokom Drugog sve - zaloìo za spasavawe srpske neja~i
tskog rata na{ao se u istim nepri- iz logora u [arvaru i za wihov
likama kao dvadesetak godina ra - sme{taj i le~ewe u Ba~koj. Po
nije svi srpski episkopi u Austro- oslobo|ewu stavqen u ku}ni pri-
ugarskoj, pre svih vladika Miron tvor, na razne na~ine maltretiran
Nikoli}, administrator Karlova- i optuìvan za "saradwu s okupa-
~ke mitropolije: januara 1942. go - torom"; u pritvoru proveo sedam -
dine, u toku maxarske racije u naest meseci; prilikom osve}ewa
[ajka{koj i Novom Sadu, "pozna - privremene bogomoqe u Oxacima,
ju}i svu opasnost koja preti od uo~i Preobraèwa 1946. godine, u
ru{ila~kih sila", prinu|en da naletu razularene svetine bio pre-
"blago~astivoj pastvi srpske pra- tu~en tako da se jedva spasao; sve-
voslavne eparhije Ba~ke", izda {tenik koji je sa wim ostao u
proglas, o~inski preporu~uju}i parohijskom stanu bio je izboden
"da se ne da(te) zavesti na krivi noèvima.
86 Ilija Petrovi}
{to su vlasti od Boga su postavqene". Na vlasti u Ugarskoj ta-

da je bio grof I{tvan Tisa, a maxarsku zlo~ina~ku politiku
prema srpskom narodu on je 26. jula 1914. godine najavio svojim
cirkularnim pismima svim pravoslavnim vladikama po Ugar-
skoj. Prema tuma~ewu \er|a Gala, ovo pismo "sadrì vrlo
o{tro upozorewe I{tvana Tise srpskim prvosve{tenicima da
se politi~ke prilike u Ma|arskoj nakon sarajevskog atentata,
usled nepopustqivosti Srbije, pogor{avaju, da se stvari razvi-
jaju u pravcu mogu}ih ratnih konflikata, a da mnogo Srba u
ju`nim krajevima Ma|arske nije ostalo imuno na propagandne
poteze iz Srbije. Tisa je izrazio vladikama uverewe da je ve}i-
na Srba trezvena i odana dinastiji i postoje}em poretku kome
moè da zahvali crkvenu autonomiju, te ~iwenicu da ve} 200
godina deli dobro i zlo u novoj domovini sa wenim narodima.
»Sada je momenat da se ti patrioti iskaù«. Ali ako do toga ne
do|e, ako Srbi krenu »stranputicom«, bi}e to krivica i pasti-
ra srpskog naroda, odgovara}e i oni, tj. pravoslavni sve{te-
nici koji po svom pozivu moraju voditi ra~una o du{ama svojih
vernika. Tisa se direktno obra}a svakom episkopu ponaosob po-
zivom da se u punoj meri angaùju na zadatku da wima podre-
|eno sve{tenstvo u~ini sve {to je mogu}e da se obezbedi loja-
lno dràwe Srba u Ma|arskoj. »Do|e li do bilo kakvog naru{a-
vawa poretka, do bilo kakvog kr{ewa gra|anskih obaveza,
izazva}e to najbrutalnije sankcije. Oni koji se eventualno
ogre{e o svoje gra|anske obaveze, svojom krvqu }e pla}ati za
takvu akciju«. Uz opetovano nagla{avawe potrebe da crkveni
oci pravoslavne crkve preduzmu sve da se pravoslavni sve{te-
nici svojski zauzmu me|u svojom pastvom na negovawe dobrih
gra|anskih odnosa, zavr{ava ovaj cirkular I{tvan Tisa napo-
menom da od mere i uspeha koje }e ova akcija pravoslavnih vla-
dika dati u narednom periodu »zavisi i daqi status pravoslav-
ne crkvene organizacije u Ugarskoj«.
Ovo pismo sa~iweno je ne u ratnim ve} u mirnodopskim
uslovima, samo koji dan pre izbijawa ratnih operacija. A ve}
tada i tu najavquje strahote, koje su kasnije usledile, u ve}ini
slu~ajeva prema qudima ~ija je krivica bila {to su Srbi, {to
su ose}ali razumqivu qudsku solidarnost sa svojom bra}om,
kako u Srbiji, tako i u Bosni i Hercegovini, i Hrvatskoj, i
{to su se drznuli da sawaju, èle, misle na budu}nost u kojoj
im niko ne}e propisati kako treba da vole i kome moraju biti
SREM 1918 87
odani. Ovo Tisino pismo nije ostalo bez odjeka. Na ùpanij-

skim sesijama... padale su sve~ane izjave o lojalnosti pravo-
slavnog sve{tenstva i srpskog gra|anstva prema Dvojnoj Monar-
hiji, dinastiji i poretku, sa osudama atentatora i veliko-
srpske, projugoslovenske propagande. Lokalna i prestoni~ka
{tampa to je obilno notirala".
Samo se moè pretpostaviti da je u Patrijar{iji u Srem-
skim Karlovcima dogovoreno kako srpski episkopi u onda{woj
Austrougarskoj treba da reaguju na zbivawa koja su dovela do
Svetskog rata. Jer, primera radi, istoga dana kad je objavqen
rat Kraqevini Srbiji, iz vladi~anskog dvora u Novom Sadu
vladika Mitrofan preporu~io je "pre~asnom pravoslavnom
srpskom sve{tenstvu i svima slavnim crkveno-{kolskim op}i-
nama bogomspasajeme Eparhije ba~ke" {ta da ~ini u novonasta-
lim okolnostima. Najve}i deo te poruke, makar koliko ona
(ne)jasna bila, glasi:
"U sukobu, koji je nakon uàsavaju}eg doga|aja 28. juna o. g.
po nov(om) kal(endaru) izazvala kraqevina Srbija dràwem
svoje {tampe i vlade prema na{oj Monarhiji i pred presto-
je}im i mo`da najstroìjim i krajnim retorzivnim merama od
strane na{e Monarhije, ovim pozivamo pre~(asno) sve{tenstvo
kao duhovne pastire i u~iteqe stada Hristova, na visoke i
svete du`nosti podani~ke qubavi, homagijalne (vazalne - IP)
vernosti i odanosti Prejasnom Carskom i Apostolsko-Kraqev-
skom Prestolu i otaxbini Ugarskoj, kojih du`nosti svesrdno i
potpuno izvr{ene od svih podanika bez razlike vere i na
odanosti je uvek a ponaosob u ovim te{kim i ozbiqnim danima
i pred odsudnim korakom na{e Monarhije, ~vrsti bedem
Wezine veli~ine, sile i pobede, a dragoceni zalog, da na{a
otaxbina, na ~elu sa na{im qubqenim zemqe Gospodarem,
Pomazanikom Bo`jim, kojim Bog carstvuje, po u~ewu Hristove
Crkve moè da zastupa i vr{i voqu Bo`ju - Wegovu ve~nu
pravdu na zemqi".
U poslanici pisanoj 17/30. jula a objavqenoj {est dana
kasnije, vladika vr{a~ki Gavrilo Zmejanovi} bio je mnogo
jasniji. Obra}aju}i se svojoj pastvi, on ukazuje da je "na
granicama voqene domovine razapela krila mra~na ratna avet
ali su heroji spremni da brane domovinu, da se za wu i
dinastiju bore i umru. Me|u tim herojima nalaze se i tvoja
deca, ro|aci i prijateqi, draga pastvo... Kaza}e mo`da neko da
se oni bore protiv svoje bra}e. No wihova zvezda vodiqa u
88 Ilija Petrovi}
ovom ratu nije borba protiv bra}e ve} rodoqubqe, gra|anska

obaveza i zakletva koju su dali na{em kraqu". Uz poziv onima
koji su na frontu da svoje du`nosti odano izvr{avaju, episkop
Gavrilo pozvao je i "pozadince" "da se zavetuju caru da ih u
qubavi prema domovini niko ne}e mo}i nadja~ati".
Bez obzira na razlike u
ovim dvema poslanicama, ne- Gavrilo Zmejanovi} (Dobanovci,
1847 - Zemunsko Poqe, 1932), epi-
sumwivo je da su i jedan i skop vr{a~ki, belocrkvanski i
drugi episkop, ali i ostali u pan~eva~ki od 1896. godine. Zamo-
Ugarskoj, poslu{ali Tisina na{en 1882. godine u Kru{edolu,
upozorewa. Me|utim, sve to ~iji je arhimandrit postao 1894.
nije pomoglo da se zlo izbe- godine; godine 1908. saborskom ve-
gne, a zlo~ini prema srpskom }inom izabran za patrijarha, ali
je maxarska vlada odbila da pred-
ìvqu otvoreno su postali log podnese Frawi Josifu na po-
sastavni deo maxarske zvani- tvrdu; nosilac zlatnog krsta sa
~ne politike. Bilo je od po~e- krunom; ~lan magnatske ku}e ugar-
tka zami{qeno da se do "pa- skog sabora. Penzionisan 1921. go-
cifikacije" Srema, Banata i dine; posledwe godine ìvota pro-
Ba~ke do|e najbrutalnijim veo kod svojih ro|aka u Zemunskom
Poqu. Po sopstvenoj èqi sahra-
sankcijama", po{to Tisine wen u Grabovcima, u Sremu.
pretwe nisu ni ra~unale sa
bilo kakvom i bilo ~ijom tolerancijom u odnosu na srpski
ìvaq. Srpski gra|ani fakti~ki su stavqeni van zakona, a
mnogi od wih, kako kaè Gal, "za pozive svojih vladika na
gra|ansku poslu{nost, patriotsku odanost i qubav prema caru
i kruni saznali su u zatvorima, na mestu gde su »zaista« bili u
prilici da svoja gra|anska prava upra`wavaju".
\eneral Dragutin J. Risti}, "Brigadir Risti}", stiè u Petrovgrad, dana{wi

Zrewanin, na proslavu dvadesete godi{wice oslobo|ewa, novembar 1938.
Sremci u srpskoj vojsci
Srpski dobrovoqci[28, 89-91]. Izuzetno zna~ajnu ulogu u
mnogim vojnim aktivnostima srpske vojske tokom Prvog svet-
skog rata imali su ratni dobrovoqci u wenom sastavu. Jednim
delom bili su to ratnici bez vojne obaveze koji su se u srpskoj
vojsci na{li po sopstvenom izboru, ali je velik broj me|u
wima poticao iz kruga ratnih zarobqenika iz austrougarske
vojske, bilo sa srpskog, bilo sa ruskog fronta. Isto tako, pri-
bli`no pedeset hiqada austrougarskih vojnih obveznika (i dru-
gih), iz srpskih prekodrinskih, prekosavskih i prekodunav-
skih krajeva pod vi{evekovnom ili vi{edecenijskom austrij-
skom ili ugarskom okupacijom, prebeglo je u Srbiju na samom
po~etku ratnih operacija i dobrovoqno stupilo u srpske vojne,
pograni~ne ili àndarmerijske formacije[53, dok. 215, 298]. Bore-
}i se u srpskoj i crnogorskoj vojsci, pod srpskom zastavom, do-
brovoqci su se u Svetskom ratu odu{evqeno borili za oslobo-
|ewe svih Ju`nih Slovena iz Austrougarske i za wihovo
ujediwewe sa Srbijom i Crnom Gorom; mnogi od wih dali su u
toj borbi i svoje ìvote. Ovi Vernici Otaxbine, kako ih
~esto i s razlogom nazivaju, svojim u~e{}em u dobrovoqa~kim
jedinicama jasno su iskazali svoje nepristajawe na neprirodno
stawe nasle|enih odnosa. Bez obzira na trajawe jedne ili druge
okupacije, i imaju}i na umu daqe teritorijalne pretenzije
ugarskog ili austrijskog okupatora prema Srpskoj Zemqi, za
Srbe ro|ene u senci habzbur{ke krune i zate~ene uo~i Prvog
svetskog rata u Sremu, Banatu, Ba~koj, Barawi, Slavoniji,
Kordunu, Baniji, Lici, Dalmaciji, Hercegovini i Bosni, ra-
tovawe u sastavu austrougarske vojske nije moglo biti
patriotski ~in, niti su im Austrija i Ugarska bile otaxbina,
jednako kao {to ni Turska tokom petvekovne okupacije nije
mogla biti otaxbina Srbima iz [umadije, ili Ra{ke, ili
Zete, ili Toplice, na primer. Rat za ra~un Austrougarske nije
mogao biti rat za wihove interese, ni po prostoru na kojem se
ratovalo, ni po izboru ratnog protivnika. Ima li se sve to u
vidu, postaje sasvim izvesno da su Srbi iz prekodrinskih,
prekosavskih i prekodunavskih krajeva svojim masovnim u~e-
{}em u sastavu srpske vojske i sopstvenom `rtvom za odbranu
Kraqevine Srbije i Kraqevine Crne Gore u stvari za~eli i
veliki nacionalni pokret za oslobo|ewe sopstvene Otaxbine.
90 Ilija Petrovi}
Dobrovoqci s po~etka rata. Podaci o sremskim dobro-

voqcima u srpskoj vojsci sre}u se samo sporadi~no. Jedan od
retkih sa~uvanih podataka odnosi se na zarobqene Srbe "koji
su se dobrovoqno javili da stupe pod oru`je" i koji su 29.
septembra/12. oktobra 1914. godine upisani u jedan omawi spi-
sak od sedamdeset osoba. Spisak je na traèwe ministra vojnog
sa~inila Zarobqeni~ka komanda i u wega upisala "Srbe i
Dalmatince pravoslavce i katolike (mada su svi oni bili
iskqu~ivo pravoslavci - IP) koji su najsigurniji i izjavili
èqu da stupe pod oru`je bilo za borbu bilo za pograni~nu
slu`bu"[32, 19-21]. U tom spisku nalazi se i dvadesetak Sremaca,
kako sledi:
\uro Nikolajevi} iz Jaska, kaplar
Proko Ruwanin iz Gabo{a, redov
Joca Kolarovi} iz Molovina, redov
Rada Xaki} iz Popinaca, redov
Milenko Todo{kovi} iz Kuzmina, redov
Du{an Nikoli} iz Mihaqevaca, redov
Mladen [u{war iz Banovaca, razvodnik
Qubomir Milutinovi} iz Mitrovice, redov
Rado Jovi~i} iz Siba~a, redov
Milan Filipovi} iz Klenka, redov
Boìdar [krbi} iz Martinaca, kaplar
Kuzman Jankovi} iz Rume, kaplar
Milan Mareli} iz Suseka, redov
Gavro Vasi} iz Suseka, redov
Uro{ Ugqevi~anin iz Male Va{ice, redov
Uro{ Ili} iz âlme, redov
Maksim Ostoji} iz Mihaqevaca, redov
Martin Mar~inkovi} iz Mitrovice, redov.
Sremski dobrovoqa~ki odred. Radosav \oki}, jedan od

dobrovoqaca sa samog po~etka rata, svedo~i[58, 55-61] da je ve}
sredinom avgusta 1914. godine, posle kra}eg le~ewa u Vrwa~koj
Bawi, u{ao u sastav Sremskog dobrovoqa~kog odreda; tada je
Odred bio "pod li~nom komandom" majora Svete \uki}a, koman-
danta 1. bataqona 7. pe{adijskog puka prvog poziva. Patrole od
po dva-tri dobrovoqca odmah su otpo~ele sa izvi|awem na levoj
obali Save. "No}u se prebacujemo preko Save, probijamo se
izme|u neprijateqskih rovova, da bi se domogli Beànijske
kose radi utvr|ivawa stawa austrijske artiqerije. Zadatak je
bio da pri povratku ugrabimo po jednog ili dva vojnika, od
kojih bi na{a komanda saznala stawe neprijateqa i namere
prema Beogradu. Vra}ali smo se pre svanu}a da bismo mogli
SREM 1918 91
nesmetano pre}i Savu. Zadatke smo izvr{avali sa malo gubita-

ka; od devet ovakvih patrola samo je jedan dobrovoqac pogi-
nuo".
U no}i kad je zapo~eta srpska ofanziva u Sremu, ~amcima
je sa Ade Ciganlije preba~en preko Save i ceo Sremski dobro-
voqa~ki odred; tada je u wemu bilo devedeset dva borca. Zajedno
sa wima nastupala je i jedna ~eta iz sastava 7. puka. "Juri{ u
austrijske rovove bombama i bajonetima. Austrijanci daju ot-
por, ali ne i uspe{an. Oni {to nisu uspeli da pobegnu, zaro-
bqeni su. Uz usputnu borbu u|emo prvi put u Zemun u 11 ~asova
pre podne. Druge na{e jedinice prodru na Beànijsku kosu.
Narod je odu{evqen: ~a{}ewe i go{}ewe, grqewe, qubqewe i
veseqe. Moja jedinica produàva prema Batajnici, Novoj i
Staroj Pazovi. Drugi dan posle zauze}a Zemuna na{i ponto-
nirci su podigli pontonski most preko Save kod starog èqez-
ni~kog mosta, te preko wega pre|e i na{a kowica i jo{
pe{adije. Sa Dunava austrijski monitori tuku artiqerijom Ze-
mun i Zemunsko poqe. Zauzeti teren u Sremu dràli smo do 3.
septembra (16. po novom kalendaru - IP), kad je Vrhovna ko-
manda naredila povla~ewe na stare poloàje.
Mnoge porodice Srba iz okolnih sela i Zemuna po{le su sa
nama u Srbiju, a 85 mladi}a, a i malo starijih, stupi{e u na{
Sremski dobrovoqa~ki odred". Desetak dana kasnije srpska
vojska ponovo je pre{la Savu i, nai{av{i na slabe austrijske
snage, uspela da i drugi put u|e u Zemun, bez gubitaka. "Na{i
dobrovoqci Zemunci po~nu zvoniti na svim crkvama i zvonili
su sve dotle dok se nije za~ulo zvowewe sa Saborne crkve u
Beogradu. Na{e formacije i{le su do Batajnice, ali je opet
stiglo nare|ewe da se povu~emo, {to smo i u~inili"[58, 55-59]
O dobrovoqcima koji su u Srbiju pre{li neposredno po
okon~awu neuspe{nog prelaza srpske vojske u Srem, po~etkom
septembra 1914. godine, nema mnogo podataka. Po svoj prilici,
ovde bi trebalo svrstati ~etvoricu [a{in~ana koje je Radovan
Srdi} upisao u "svoje" spiskove sa naznakom "preplivao
Savu"[31, 104-106]. To su:
Stevan Malenkovi}, dobrovoqac-borac
Zdravko Srdi}, borac
Lazar Milutinovi}, dobrovoqac-neborac
Stevan Milutinovi}, dobrovoqac-neborac.
U nekoliko retkih zapisa o Sremskom dobrovoqa~kom
odredu na{li smo samo imena petorice dobrovoqaca iz Srema:
Svetislav Krsti}-Lala iz [imanovaca (1896), |ak
92 Ilija Petrovi}
\or|e Burovac, |ak iz Zemuna

@arko ûkurovi} iz Progara (1898)
Radovan Karaksandi}, "sin ravnog Srema"
Bogdan Smiqani}, svr{eni gimnazijalac iz Zemuna (1896), sa jo{
tri brata: jedan je bio obu}arski kalfa, a dvojica zemqoradnici.
U istim tim zapisima ostalo je zapam}eno nepunih tride-
set imena ostalih dobrovoqaca iz Sremskog odreda, i mi ih
prenosimo ovde:
Miroslav-Mirko Golubovi}, |ak VI razreda gimnazije, iz Beograda
Svetislav Milutinovi}-Pikolo, |ak V razreda gimnazije, iz
Beograda
Stojan Stoki}, |ak VI razreda gimnazije, iz Beograda
Velimir @ivoti}-Seqak, bravarski {egrt, iz Saranova u [umadiji
Radivoj Milo{evi} (1899), iz Beograda
Milo{ Milo{evi} (1896), iz Beograda , poginuo
Te{imir Lozi}, iz Beograda
[efket Halilovi}, iz Kumanova
Mirko Ili} (1897), iz Knina
Tomo Vojinovi}, iz Knina
@ivko Kezi}, potporu~nik
Mile Vuksanovi} (mo`da Milan Vuksanovi} iz Sremske Mitrovice)
@ika Jeli}, ~etnik, poginuo
Radosav \oki}
Steva Bata
Sava Petrovi}-Geja
êdomir Nestorovi}, poginuo
Johan Grinvald, iz Gorwe Austrije, poginuo
Milorad Gruji}, poginuo
Mihel [varc, iz Maxarske
Petar Maci}, ~etnik, poginuo
Milivoje @ivanovi} (1900), iz Poàrevca, budu}i velikan srpskog
glumi{ta
Buca ("ne se}am mu se imena, sada je berberin na ûburi")
Sr|an, kuvar u Dobrovoqa~kom odredu
Manojlo-Mane Medi}, kasapin
Puqa (nadimak)
Du{an-Majka ("ne se}am mu se prezimena, sada fijakerista")
Nikola Vojinovi}-Kow
@ivko Dimitrijevi}.
Sa~uvano je nekoliko mawe ili vi{e uop{tenih zapisa o
Sremskom dobrovoqa~kom odredu, ali se, iako je vidqivo da su
wegovi pripadnici u~estvovali u borbama i, po pretpostavci,
u tim borbama ginuli, ne moè pratiti kako je popuwavan;
samo se na jednom mestu govori o tome, no i to je nedovoqno da
se vidi kako je Odred stigao do brojnog stawa u svom posledwem
borbenom okr{aju za odbranu Beograda, na Dunavskom keju.
SREM 1918 93
Radisav Risti} pisao je pre nekoliko godina da "kad su se

srpske snage, zbog te{ke situacije na Drini, povla~ile iz
Srema, sa jedinicama iz sastava Komande odbrane Beograda po-
vla~ilo se i dosta Sremaca. Bili su to uglavnom mladi qudi,
me|u kojima je bilo i nepunoletnih de~aka, nedoraslih da nose
oru`je. I upravo ta golobrada mladost bila je najupornija u
zahtevima da, s pu{kom u ruci, zajedno sa svojim o~evima i
dedovima, brane svoj glavni grad i srpsku otaxbinu, bez obzira
(na to) {to im zakon o mobilizaciji nije dozvoqavao da stanu
u vojni~ki stroj. Zajedno sa svojim vr{wacima iz Beograda,
mladi Sremci su na sve na~ine nastojali da se, kao dobrovoq-
ci, prikqu~e jedinicama koje su dràle poloàje oko Beograda.
Naj~e{}e su, me|utim odbijani s obrazloèwem da jo{ ni fak-
ti~ki ni psihi~ki nisu kadri da se uhvate uko{tac sa ratnim
neda}ama i izazovima. Neki oficiri i komite pretili su im
~ak i batinama ukoliko se ponovo pojave sa sli~nim zahtevom.
Na wihovu sre}u, nai{li su na Igwata Kirhnera, prebeglog
austrougarskog oficira, koji je vojni~ku karijeru u srpskoj
vojsci po~eo kao dobrovoqac u stani~noj ~eti. Wegovom isku-
snom oku i vojni~kom instinktu nije promaklo odu{evqewe
mladi}a koji su izraàvali èqu da stupe u redove
dobrovoqaca. Na wegovo insistirawe wih tridesetak i zvani-
~no su postali dobrovoqci. Brojno stawe mladih dobrovoqaca
se, posle toga, iz dana u dan pove}avalo"[50, 39].
I sam dobrovoqac, Igwat Kirhner, budu}i komandant Od-
reda, po~eo je da sti~e ratno iskustvo predvode}i dvadesetak
dobrovoqaca u jednoj, sa vojni~kog gledi{ta, drskoj operaciji
na austrougarskoj savskoj obali. Ta je grupa, naime, zauzela aus-
trijsku karaulu na savskom mostu i uni{tila reflektor kojim
je neprijateq sna`no osvetqavao srpsku obalu. Narednih neko-
liko meseci, do oslobo|ewa Srbije, ovi dobrovoqci u~estvovali
su u svim borbenim aktivnostima vezanim za odbranu Beograda.
"Odbijali su napade i poku{aje neprijateqa da se domogne
desne obale, otvarali vatru na monitore i druge plovne jedini-
ce sa kojih je dejstvovano na srpske poloàje i u~estvovali u
brojnim diverzantskim akcijama u pozadini i na poloàjima
austrougarske vojske. Ta dejstva dobrovoqaca trajala su do kraja
novembra 1914. godine", kada su se trupe Odbrane Beograda
povukle prema Kosmaju; i tamo, u okviru Kolubarske bitke, do-
brovoqci su doprineli pobedi srpske vojske i proterivawu
Austrijanaca i Maxara iz Srbije[50, 40-41].
94 Ilija Petrovi}
Do jeseni 1915. godine Srbijom je vladalo prividno zati-

{je, ali "dobrovoqci nisu imali vremena za ozbiqniji predah.
Wihovi redovi su svakodnevno popuwavani novim qudima koji
ni po kom osnovu nisu podlegali zakonu o mobilizaciji". Od-
red pod Kirhnerovom komandom drào je poloàje na Adi Ci-
ganliji, a kad je u wega u{lo i stotinak de~aka koji su, kao
prekobrojni, odbijeni na konkursu za prijem u podoficirsku
{kolu, srpska Vrhovna komanda odobrila je 26. maja 1915. go-
dine "da se od dobrovoqaca na savskim adama i od dobrovoqaca
koje je uprava Saveza (dobrovoqaca - IP) naknadno prikupila,
obrazuje poseban dobrovoqa~ki odred"[50, 42].
Iz Risti}evog teksta saznajemo i da je, prema neobjavqe-
nim bele{kama Radosava \oki}a, jednog od dobrovoqaca u Od-
redu, "posle povla~ewa srpskih trupa iz Srema septembra 1914.
godine... na obezbe|ewu desne obale Save, na podru~ju Ade Ci-
ganlije, bilo 105 dobrovoqaca". Na wihovom ~elu ve} tada se
nalazio Igwat Kirhner[50, 40-41].
Svoj op{irniji memoarski zapis iz 1931. godine o posled-
wim braniocima Beograda[33, 138-174], novinar Svetislav Milu-
tinovi}-Pikolo, nekada{wi dobrovoqac u Sremskom dobro-
voqa~kom odredu, zakqu~io je zapaàwem da "mo`da bi se ogre-
{ili, ako u prilog istoriji novog Beograda ne bi, bar u
kratkim potezima, opisali postanak »Sremskog« i »Banatskog«
odreda, koji ostado{e za uvek pod zidinama Beograda". Deo tog
zapisa objavqen je pod naslovom Odred koji je ceo izginuo
brane}i Beograd 24. septembra 1915. godine[33, 167-174], a, uz
neznatno skra}ivawe i napomenu da su datumi napisani po
starom kalendaru, glasi:
"U po~etku rata Banatski odred bio je brojno ve}i...
Banatskom odredu stavqeno je u zadatak, da sa ada brani desnu
obalu Dunava od neprijateqske najezde sa pan~eva~ke strane, a
u slu~aju ofanzive da, kao krstare}e odeqewe, operi{e po
Banatu.
Sremski odred bio je u po~etku brojno mawi. On je imao
svega 30 boraca i bio je upu}en na Adu Ciganliju, da pod
komandom tada{weg majora g. Svet. \uki}a, zajedno sa sedmim
pukom prvog poziva, brani ~ukari~ki drum, a u slu~aju ofa-
nzive da i on kao i Banatski odred krstari po Sremu. (Odred je
1914. god. krstario izme|u sela Vojke i Novi Banovci). Ovim
odredom u po~etku je komandovao ~etni~ki vojvoda g. Petko-
SREM 1918 95
vi}... (a kasnije) Odred uzima u svoje ruke dotada{wi

~etnik-dobrovoqac, g. Igwat Kirhner, biv{i austro-ugarski
poru~nik i veliki srpski patriota.
Igwat Kirhner (Veliki Be~ke-

rek, danas Zrewanin, 1887 -
Beograd, 1944), aktivni poru~nik
austrougarske vojske; ima nagove-
{taja da je savr{io Vojnu akademi-
ju u Be~u. U sukobu sa svojim kole-
gama, zbog toga {to su oni pospr-
dno govorili o srpskoj vojsci, naj-
glasnijeg u klevetawu i omalo-
vaàvawu srpskih vojnika on je
ubio i zatim prebegao u Srbiju. Go-
dine 1931. inèwer Kirhner je
aktivni pukovnik inèwerijsko-
-tehni~ke slu`be u srpskoj vojsci.
Poginuo u "savezni~kom" bombar-
dovawu, dok je u jednoj kafani u
susedstvu tro{io vreme sa svojim
ispisnicima.
Od tada po~iwe juna~ka karijera ovog malog Odreda. U

avgustu 1914. godine gospodin Kirhner sa dvadesetpetoricom
svojih ~etnika (me|u kojima su bili najhrabriji pok. Steva
Bata i g. Sava Petrovi}-Geja) bez i~ije pomo}i zauzima kara-
ulu na savskom gvozdenom mostu sa leve obale Save. Ovo je bio
prvi prelaz na{e vojske na austrijsku teritoriju preko Save...
Odred je napustio karaulu tek onda, kada su austrijski vojnici
prvi put u{li u Beograd.
Od tada odred se sa uspehom bori kod Kosmaja, na Parcani-
ma, u Rakovici, odgoni neprijateqa preko Save i uzima u~e{}a
u osvajawu Ade Ciganlije i »Vinter{tata« (kako su ga nazvali
Austrijanci, a zapravo Zimovnika - IP). Na ovim dvema adama
»Sremski odred« postaje strah i trepet Austrijanaca i budna
straà Beograda i ûkarice sve do 19. septembra 1915. god.,
kada po naredbi komandanta Odbrane Beograda odlazi u gorwi
deo beogradske Tvr|ave da smeni dve ~ete kadrovskog puka.
96 Ilija Petrovi}
Kao administrativna jedinica Odred je postao tek prvog

juna 1915. god(ine). Tada je dobio i svoju zastavu, jednu od naj-
starijih srpskih zastava, koju je g. Kirhner preneo na Krf i
doneo natrag u Beograd...
Od 19. septembra 1915. god(ine), na pet dana pred svoju
juna~ku pogibiju »Sremski odred« dobiva sasvim drugu formu:
biva pove}an mladi}ima koji su u Skopqu polagali ispit za
prijem u podoficirsku {kolu, pa su kao prekobrojni odbiveni.
Oko dve stotine pedeset zdravih mladi}a ispod 18 godina, iz
srca [umadije, stupaju kao dobrovoqci u »Sremski odred« da
mladim ìvotima brane svoju prestonicu. Odred broji tada
ravno tri stotine ~etrdeset boraca i postaje polubataqon. Za
komandira prve ~ete postavqa se poru~nik g. Milutin Stani} a
za vodnika potporu~nik g. @ivko Kezi}.. Ostala vodni~ka me-
sta popuwavaju podoficiri iz X i VII pe{adijskog puka.
Pod komandom g. Kirhnera Odred stupa u borbu na Dunav-
skom keju 24. septembra u tri ~asa izjutra, kada svi oficiri,
izuzev g. Kezi}a koji posle preuzima komandu, bivaju te{ko
raweni, a od ~etnika ostaje i danas ih ima (1931. godine -
IP) svega oko pedeset u ìvotu. Ostali su svoje kosti uzidali
u temeqe nove jugoslovenske prestonice.
Eto, tako je postao i 24. septembra 1915. godine u zoru ne-
stao skoro zaboravqeni juna~ki Sremski odred, jedan od glavnih
stubova Odbrane Beograda..."
Napred u slavu. Sremski dobrovoqa~ki odred borio se na

gradskom pododseku beogradskog odseka odbrambenog fronta,
zajedno sa Kombinovanim odredom od {est bataqona i Odredom
beogradskih àndarma[34, I 569]. U trenutku kad je preformiran
u polubataqon i preba~en u odbranu Beograda na Dunavskom
keju, svaki dobrovoqac dobio je po 250 metaka, dve do ~etiri
bombe i po dva zavoja.
Prema Kezi}evom zapisu pod naslovom Borba sa neprija-
teqem po beogradskim ulicama[33, 104-137], "skoro cela na{a
slaba snaga angaòvana je u prve borbene redove. Rezerve vrlo
malo. Gradski podotsek, pod komandom potpukovnika g. Mom~i-
lovi}a, imao je u to vreme samo »Sremski dobrovoqa~ki odred«,
sastavqen od golobradih mladi}a i starih ~etnika sa svih
strana na{e juna~ke zemqe. Po{li su dobrovoqno, uzeli svetlo
oru`je i ako nisu bili u obavezi, i re{ili se svi kao jedan, da
SREM 1918 97
pre izginu nego da dozvole da preko wih ìvih pre|e nasilnik

i porobi wihovu lepu Otaxbinu. Sremski odred brojao je svega
360 pu{aka, a bio je zaklowen u robija{kim }elijama u Gorwoj
tvr|avi, ispred »Sahat Kule«. 24. septembra, oko 2 sata posle
pola no}i... neprijateq (je) uspeo da se prebaci preko Dunava
i da ovlada nasipom na kome je èlezni~ka pruga-Ja-
lija-Klanica"[33, 106-107].
Zapravo, napad austrougarskih i nema~kih vojnih snaga
otpo~eo je 23. septembra/6. oktobra 1915. godine u ranim po-
podnevnim ~asovima, da bi jedan austrougarski korpus uspeo da
narednog dana, u zoru, u|e u Beograd kod Kule Neboj{e.
"Iskrcav{i se na desnu obalu uz osetne gubitke, ti delovi
vezali su za sebe" dve srpske ~ete i "omogu}ili da se na
isto~nom delu Jalije (Jevrejske male - IP) i Dunavskog keja
iskrcaju nove (austrougarske) snage, koje su zatim prodrle do
nasipa i èlezni~ke pruge" i tamo zarobile sedamdesetak
vojnika. "Komandant Kombinovanog puka pukovnik Du{an
Tufegxi} uveo je... u borbu preostale delove bataqona i Srem-
ski dobrovoqa~ki odred, koji su, posle nekoliko juri{a, zauze-
li nasip i èlezni~ku prugu u rejonu kafane [aran, na kraju
Dubrova~ke ulice, a potom kod Strugare odbili napad jednog
(protivni~kog) bataqona... i odbacili ga prema keju"[34, I 569] .
Ili, kako to detaqno opisuje @ivan Kezi}, "krete se Od-
red, iza|e na Veliki Kalemegdan, zatim pored kafane »Srpski
Kraq«, pored realke... ka Jevrejskoj Mali. Usput trpimo gubit-
ke. Ali }ute i raweni i kontuzovani; ni jedan glas se ne ~uje.
Jedino se gledalo, da se {to pre do~epamo èlezni~ke pruge i
Dunavskog Keja. Oko tri sata po pono}i... stigosmo do prvih
redova ku}a na Jaliji. Sve su u plamenu. Prolaza za prugu
èlezni~ku nigde. Napravismo mali prolaz uklawawem cigaqa
i dogorevaju}eg materijala... skupismo se i, po{to smo se ure-
dili za napad, kretosmo kao tigrovi. Hrabri dobrovoqci poka-
za{e i ovde svoju mu{kost, pokaza{e se dostojni svojih
predaka, koji su jo{ 1804. godine, pod vo|stvom velikog Vo`da
Kara|or|a napadali na tvrde zidine beloga Beograda. Bez i
jedne re~i, bez pucawa i larme, poskida{e bajonete sa svojih
pu{aka, povadi{e kame iz tozluka, stra{ne ~etvrtaste bombe
od{rafi{e i na znak pi{taqke zasvetli cela linija pored
èlezni~ke pruge kao muwa pred veliku buru. Nastade bqesak,
zatim potmula tutwava, odmah zatim zatrese se zemqa, pa i

98 Ilija Petrovi}
cela Jevrejska Mala. Za~u se jedno kratko ali gromko »U-r-a!«

Nasta klawe i jauk. Za minut jedan sti{a se sve. Hrabri
dobrovoqci postado{e gospodari èlezni~ke pruge... Levo i
desno ispravi{e se linije odbrane, uhvatismo vezu i tada
otpo~e stra{na i nezapam}ena borba"[33, 107-109].
@ika @ivulovi} pi{e da je u juri{ prvi krenuo
Kirhner, "sa od{rafqenim bombama u rukama, kao da je hteo da
svojim telom zakloni svoje de~ake i mom~i}e, od kojih je ve}i-
na imala izme|u 16 i 18 godina. Padali su na tom brisanom
prostoru i vaqali se, dizali se i posrtali, ostavqali mrtve i
rawene dok nisu podi{li nasipu... @elezni~ki nasip od
kafane Zlatni {aran do Knez Mihailovog venca zaposednut je
uz strahovito velike gubitke. Gotovo polovina odreda je izba-
~ena iz stroja. Igwat Kirhner je u juri{u bio te{ko rawen.
Stavqaju}i ìvot na kocku, Mile Vuksanovi} (mo`da se radi
o Milanu Vuksanovi}u iz Sremske Mitrovice - IP) je dopuzao
do wega i izvukao ga sa popri{ta. Bio je te{ko rawen i
komandir 1. ~ete poru~nik Milutin Stani}. Od oficira je
jedini ostao potporu~nik @ivko Kezi}, koji je preuzeo
komandu nad preostalim dobrovoqcima. Najvi{e je izginulo
pitomaca. Stupiv{i u Sremski odred petnaestak dana pred
napad, nisu imali vremena da savladaju ni najpotrebniju obuku.
Navukli su uniforme i primili pu{ke, koje su jedino umeli da
napune i ispale. Mnogima je u ruci eksplodirala bomba, jer
nisu stigli da dobro nau~e kako se wome barata. Srqali su ne
zaklawaju}i se, kao da nisu znali za strah. I ginuli nemi-
lice"[50, 54].
Bile su velike i austrougarske i nema~ke `rtve. Risti}
navodi da su juri{i sremskih dobrovoqaca, "bez ikakvog prete-
rivawa re~eno, prevazilazili sve dotle poznate podvige i gra-
nice qudske izdr`qivosti. Mada iscrpqeni, gladni i neispa-
vani, bez dovoqno pu{~ane municije i ru~nih bombi, s bajone-
tom na pu{kama, juri{ali su kao osice na neprijateqa. Zabele-
èno je da su dobrovoqci u jednom od takvih juri{a kod Prome-
tne banke izbacili iz stroja blizu 300 nema~kih vojnika"[50,
44].
Austrougari i Nemci su do zore poja~ali svoje efektive i
ponovo zauzeli èlezni~ki nasip, ali su, zbog velikih gubita-
ka od srpske artiqerijske vatre, obustavili daqe prevo|ewe
svojih trupa. "Zbog bliskog dodira nijedna strana nije mogla da
se koristi artiqerijskom vatrom. Sem toga, austrougarske
7*
SREM 1918 99
jedinice su oskudevale u municiji, a Srbi, zbog dejstva

austrougarske artiqerije, nisu mogli na vreme da privuku
poja~awa". Naime, jedan bataqon upu}en sa Bawice potpao je
pod artiqerijsku vatru i s te{kim gubicima bio izba~en iz
borbe, dok je bataqon upu}en sa Torlaka te{kom mukom stigao
na isto~ni kraj Dunavskog keja[34, I 569]. U me|uvremenu, srpska
artiqerija je "tukla sve dotle, dokle nije i sama uni{tena.
Kad je ve} postala nesposobna za duel sa stra{nim oru|ima
napada~a, sva je odbrana pre{la na tanke pu{ke, bajonete i
stra{ne ru~ne bombe. Na{a posada, zaklowena iza èlezni~kog
nasipa i pruge, ni{ani i ga|a ~amce, {lepove, motorne ~amce
i male brodove, koji prevoze u masama neprijateqsku vojsku,
ali je zrno tanke pu{ke i suvi{e slabo, da ~elik probije"[33,
110].
"Oko 14 ~asova uveden je u borbu i àndarmerijski odred,
i u napadu na Jaliju izgubio je polovinu qudstva". U me|uvre-
menu, austrougarska flotila je neposrednim dejstvom svojih
~etiriju monitora "pretvorila srpske poloàje u Banatskoj
ulici i wenoj pozadini u ru{evine, gde je komandant 2.
bataqona 10. puka, major Dragutin Gavrilovi}, prikupio svoja
tri voda, dva voda 3. bataqona (i) delove Sremskog dobrovoqa-
~kog odreda[34, I 569]. Sakupqenim vojnicima major Gavrilovi}
je tada, na svega pola sata pre odlu~uju}eg srpskog juri{a,
izdao onu dobro poznatu zapovest:
"Vojnici, ta~no u tri sata neprijateq se ima razbiti va-

{im silnim juri{em, razneti va{im bombama i bajoneti-
ma. Obraz Beograda, na{e prestonice, ima da bude svetao.
Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je na{ puk iz
brojnog stawa. Na{ puk je `rtvovan za Kraqa i Otaxbinu.
Vi nemate vi{e da se brinete za svoje ìvote, koji vi{e
ne postoje... Zato napred, u slavu! Za Kraqa i Otaxbinu!
@iveo Kraq! @iveo Beograd!"
Tekst Gavrilovi}eve zapovesti kod nas je navo|en prema potrebama
vladaju}e ideologije; posle Drugog svetskog rata nije bilo uputno pomiwa-
ti kraqa, te su zbog toga, na vi{e mesta, re~i iz zapovesti zamewivane
trima ta~kama. Poruka da je "na{ puk `rtvovan za Kraqa i Otaxbinu"
zamewivana je porukom da je "na{ puk `rtvovan za ~ast Beograda i otax -
bine"; tako je u svom se}awu na Odbranu Beograda zapisao i srpski ofi-
cir \or|e Sebastijan Ro{[33] . U svakom slu~aju, trebalo bi pretposta-
viti da je zapovest ostala zabeleèna po se}awu, da li Gavrilovi}evom,
da li nekog od preìvelih ratnika iz posledwe odbrane Beograda.
100 Ilija Petrovi}
Nije uspeo poku{aj ovih jedinica da juri{om sa razdaqine

od svega trideset metara zauzmu nasip. U tom je juri{u ve}ina
srpskih ratnika na{la smrt; me|u wima i pripadnici Srem-
skog dobrovoqa~kog odreda. Prema svedo~ewu rezervnog inè-
werijskog potpukovnika Zdravka Vaskovi}a, komandira Pioni-
rske ~ete koja je pritekla u pomo} kao posledwa rezerva u
Odbrani Beograda, "na{a pe{adija, Srema~ki dobrovoqci i
àndarmerija primili su na sebe prve udare i vodili o~ajne
borbe na prvim poloàjima... Slu~aj je hteo da sam ba{ nai-
{ao... na Sremski dobrovoqa~ki odred u Banatskoj ulici, gde
sam na{ao wegovog posledweg komandira i jedinog jo{
preostalog oficira, hrabrog poru~nika g. @ivana Kezi}a. Od
one hrabre posade, koja ve} punih 15 sati odoleva navali
neprijateqa, ostali su samo ostatci. Sremski odred je tako
re}i uni{ten, to se isto moè re}i i za 2 bat(aqon) X kad-
rovskog puka, àndarmerija u koliko nije izginula, rastrojena,
a kao posledica svega toga ostali su veliki prostori fronta
potpuno prazni. Masa mrtvih po ulicama, po dvori{tima i po
rovovima, a oni {to su ostali u ìvotu posle te stra{ne bor-
be, vi{e nisu li~ili na qude ve} na aveti. Svaki je izgledao
kao da je nekim ogwem sprèn, a mlada lica izgledala su kao
kod staraca. @ivci su kod wih bili iskidani i svaki je imao
neki unezvereni pogled, koji je odavao du{evne muke, koje su ti
qudi preìveli. Bilo je prizora, koje ni najbujnija ma{ta nije
u stawu zamisliti... U... uzanom rovu bili su jedan preko drugog
ispreturani mrtvi i smrtno raweni vojnici, tako da su for-
malo zaravnili svojim telima rov iz koga su se ìvi jo{ tako
juna~ki borili...
Mrtvi: Sremci, àndari, pe{aci leàli su nesahraweni
kao oboreno drve}e po ulicama, a rawenici u najboqem slu~aju
ako su se mogli skloniti iza kakvog ja~eg zida. Niti je imao ko
da ih iznosi, niti ih je od artileriske vatre mogao neko izne-
ti. Vojnici raznih jedinica izme{ani i po grupicama, {}u}u-
reni iza zaklona vodili su sami borbu, jer oficira gotovo
vi{e nije ni bilo, neki izginuli, a neki raweni"[33, 434-448].
I pored toga {to je iste ve~eri braniocima Beograda sti-
gao u pomo} 14. pe{adijski puk, nade u vojni~ki uspeh ve} su
bile istawene. Kezi} o tome beleì i slede}e: "Oko tri sata
posle pola no}i, na znak truba~a, krenuli smo u napad. U
sredini linije bio je »Sremski dobrovoqa~ki odred«, desno 14.
SREM 1918 101
puk i levo ~ete iz 10. kadrovskog puka i jedna ~eta iz VII puka
II poziva... Napad nije uspeo. Vratili smo se na polazni polo-
àj i tu sa~ekasmo 25. septembar, tragi~ni dan na{ i na{e
prestonice".
Za Odred tragi~no je bilo {to je i municije ponestajalo.
"Ta nas vest ubi! Rat je rat, ali kad imamo dosta xebane i
sigurno oru`je, lako nam je poloàj dràti... Narednik,
dobrovoqac, sin ravnoga Srema, Radovan Karaksandi}, kada je
~uo za ovo, sko~io je i kroz najve}i pakao oti{ao sa nekoliko
dobrovoqaca, prona{ao municiju i doneo kroz poru{ene ku}e.
Situacija je bila spasena; fi{eklije i redenici bili su
popuweni i borba je produèna. Celoga dana, 25. septembra,
vr{en je juri{ za juri{om, napad za napadom, ali bez uspeha.
Pred samo ve~e, 26. septembra, kada sunce po~e da zahodi iza
Fru{ke Gore, na{ Beograd, koga smo do krajwih granica mo}i
branili, pade u ruke neprijateqa. Na frontu 14. puka, u ulici
Dubrova~koj, pr{te tvrda brana, sna`na bujica austro-ugarske
i nema~ke vojske krete ulicama, i mi se moradosmo provla~iti
kroz ru{evine. Napustili smo Dunavski Kej, pun mrtvih i
te{ko rawenih na{ih najboqih junaka... Banatska ulica je
postala mrtva~nica na{ega Sremskog dobrovoqa~kog odreda"[33,
114-116].
Tokom cele no}i i narednog dana (26. septembra/9. okto-
bra), beogradskim ulicama trajalo je povla~ewe preìvelih
branilaca, i kadrovaca, i drugopozivaca, i dobrovoqaca, i
àndara, stalno pod borbom. Ponegde su podizali barikade da
bi se odràli pred neprijateqskim napadima; ~e{}e su se, u
otvorenim uli~nim borbama, povla~ili pred svojim goniocima
ili su ih povremeno i privremeno potiskivali; stizali su do
Slavije, vra}ali se do Londona i do Balkana, da bi se opet
povla~ili na ranije poloàje. Kako ve} celih dvadeset ~etiri
sata nisu imali bilo kakvih kontakata sa nekom od srpskih
komandi, smatrali su da je ve} sve izgubqeno "i da nam je
su|eno da svoje izlomqene kosti ostavimo ovde po ulicama
beogradskim". A kad je ve} tako, oceweno je da }e biti najkori-
snije "da polako odstupamo i da se u odstupawu borimo, sve
dotle dok ne do|emo u dodir i vezu sa na{im trupama... Tek u
selu Kumodraù doznadosmo gde se na{a vojska nalazi i gde je
{tab na{eg Kombinovanog Odreda Odbrane Beograda". Tamo su
i saznali da je na po~etku istog tog dana, 9. oktobra, oko dva
102 Ilija Petrovi}
sata posle pono}i, komandant Odbrane Beograda naredio da se

trupe povuku iz Beograda. Tim ~inom ozna~en je i po~etak veli-
ke srpske golgote do Krfa.
Pukovnik Tufegxi}, komandant Odreda, iznena|en pojavom
preìvelih ratnika, za koje se verovalo da su svi izginuli na
Dunavskom keju, obratio se "umornim i od pucwave potpuno
ogluvelim ostacima Sremskog dobrovoqa~kog odreda, vojnicima
raznih jedinica i nekolicini àndara", tim posledwim brani-
ocima Beograda:
"Hrabri ~etnici i dobrovoqci, vojnici raznih pukova i
àndarmi, komandiri, vodnici i desetari, ja vam se divim, ja
vam svima zahvaqujem na va{em radu i sr~anosti. Vi ste dali
vi{e nego {to se je moglo dati, va{ je rad u~inio mnogo kori-
sti na{im trupama, na{im izbeglicama i na{em preostalom
dràvnom i privatnom bogatstvu, koje je pod va{om za{titom
na vreme moglo biti spaseno i ukloweno iz Beograda. Poginu-
lima drugovima va{im na obali plavog Dunava neka je slava, a
vama ìvima ve~ita hvala"[33, 133-134].
Kezi} se na Torlaku sreo i sa komandantom Odbrane Beo-
grada |eneralom Mihailom @ivkovi}em. \eneral mu je tom
prilikom rekao: "Kezi}u, ja sam vama, va{im dobrovoqcima i
àndarmima veoma zahvalan. Mislim da niste mogli dati vi{e
nego {to ste dali"[33, 165].
Se}awe na Sremski dobrovoqa~ki odred. Ra~una se da je

iz ukupnog sastava Sremskog dobrovoqa~kog odreda tokom kra-
tkotrajnih operacija u posledwoj odbrani Beograda izginulo i
te{ko raweno oko dve tre}ine boraca; neki od autora beleè
da je od 340 (ili 360) dobrovoqaca, "koliko ih je dan ranije u
zoru stupilo u borbu, 223 izba~eno iz stroja"[50, 44].
Godine 1931, kad je grupa preìvelih branilaca Beograda
pregla da kwigom pod naslovom Agonija Beograda u Svetskom
ratu ostavi trag o svom vite{kom ratovawu na onda{woj se-
vernoj granici Kraqevine Srbije, objavqen je i Spisak
oficira, podoficira, kaplara, redova, dobrovoqaca i àn-
darma koji hrabro pado{e u odbrani Beograda 1914-15. Na
ukupno dvadeset sedam strana upisano je oko 1900 imena, onim
redom kako je koje ime saznavano i stizalo do urednika. Na tom
velikom spisku nalazi se svega {est dobrovoqaca; nema na tom
spisku preostalih preko dvesta imena onih koji nisu preì-
veli posledwu odbranu Beograda[33, 542-568]. Razlog tome nalazi
SREM 1918 103
se u ~iwenici da spiskovi dobrovoqaca nisu uvek uredno

vo|eni, a jo{ mawe su wihove stare{ine imale vremena da ih
po imenu upamte. Zbog toga se i moglo desiti da posledwi
stare{ina Sremskog dobrovoqa~kog odreda @ivko Kezi} zabele-
ì premalo imena. âk i kad govori o nekom od dobrovoqa~kih
podviga, on zapisuje samo nadimke ili imena pojedinih
dobrovoqaca; prazninu u svojoj pri~i on popuwava napomenom
"ne se}am mu se imena", ili "ne se}am mu se prezimena".
Ali, zato, nezadovoqan zbog zaborava u koji su posledwi
branioci Beograda potisnuti, Kezi} }e zapisati i slede}e:
"Jedini vidan spomenik posledwih branioca Beograda bio je
podignut na kapiji prestonice i na onda{woj kapiji na{e
Otaxbine, na Dunavskom Keju, na mestu wihove pogibije, ali je
i taj spomenik uklowen i kroz koju godinu tu }e biti neka
drvara, stovari{te dasaka ili tome sli~no, a to znamenito me-
sto, na{im pokolewima osta}e potpuno nepoznato i nerazumqi-
vo za uvek. To bi bio stra{an greh prema zaslugama i sli~nim
`rtvama koje su ovde pale i svoje mu~eni~ke kosti ostavile u
mesto temeqa svoje Otaxbine i nove Prestonice"[33, 136].
Tek 7. oktobra 1995. godine, Udruèwe ratnih dobrovoqa-
ca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca postavilo je
spomen-plo~u dobrovoqcima, braniocima Beograda. Predsednik
Udruèwa rekao je tada da se "~inom otkrivawa ove spomen-
-plo~e ispravqa jedna nepravda duga osamdeset godina; nepravda
zaborava i zanemarivawa doprinosa dobrovoqaca u ratovima
protiv zavojeva~a"[50, 106].
Dobrovoqci sa ruskog rati{ta. Najve}i broj Sremaca

u{ao je u srpsku vojsku posle zarobqavawa, uglavnom na ruskom
frontu. Ovu grupu dobrovoqaca sa~iwavaju borci iz sastava
Srpskog dobrovoqa~kog korpusa u Odesi, bez obzira na to da li
su ratovali samo na Dobruxi ili su stigli i na Solunski
front.
Nikola Radoj~i} pi{e da su me|u dobrovoqcima bili pre-
te`no Srbi, "me|u ovima na prvome mestu Bosanci i Hercegov-
ci, a odmah iza wih Vojvo|ani. Veoma je zanimqivo istaknuti
kakav je bio odziv samih Vojvo|ana po pokrajinama: Na prvome
mestu stoje Bana}ani, na drugome Sremci, a na tre}em Ba~vani
i Barawci. Za{to me|u Vojvo|anima Bana}ani na prvome
mestu? Na ovo pitawe je lako dati siguran odgovor: Zato {to su
doznali da je Banat obe}an Rumuniji, ako stupi u rat, a oni su
104 Ilija Petrovi}
bili spremni - pre svi izginuti nego dospeti u Rumuniju; ova

je, jedva, objavila rat Austro-Ugarskoj 27 avgusta 1916; ve} pre
toga, 29 aprila 1916, bilo je u ~etiri dobrovoqa~ka puka 3.758
Vojvo|ana, a 6 septembra iste godine popeo se broj dobrovoqa-
ca, oficira i vojnika, iz Vojvodine na 6.225".
Ciframa koje je Radoj~i} ovde naveo[20, 203] obuhva}eni su
samo dobrovoqci iz sastava Prve srpske dobrovoqa~ke divizije
koji su 7. septembra 1916. godine uvedeni u boj na Dobruxi. Ne
zna se koliko je me|u wima bilo Sremaca, jednako kao {to se
ne znaju ni wihova imena. Radovan Srdi} obavio je jedno mawe
istraìvawe, a wegove rezultate saop{tio je u vidu tri kra}a
spiska za Sremsku Mitrovicu, [a{ince i Jarak[31, 102-106];
spisak za Sremsku Mitrovicu sa~inio je prema dokumentaciji
Gradskog poglavarstva u vezi sa dodelom dobrovoqa~ke zemqe,
dok je do spiskova za Jarak i [a{ince do{ao, najverovatnije,
sopstvenim terenskim radom. U sva tri slu~aja, {teta je {to u
spiskovima nedostaju bliì podaci o pojedinim dobrovoqcima,
kao, na primer: o~evo ime, godina i mesto ro|ewa, zanimawe.
Na spiskovima se nalaze slede}a imena:
Iz Sremske Mitrovice:
Avramovi} Svetozar Lazi} Jovan
Bikicki Lazar Martinovi} Jovan
Boì} Gli{a Miji} Rado
Boì} @ivan Mulutinovi} Uro{
Bolkovac Frawa Milanovi} Vlada
Vinoki} Milivoj Mr|enovi} Ilija
Vorkapi} Petar Petrovi} Vlada
Vuksanovi} Milan Petakovi} Milan
Dani~i} M. Stevan Pe{i} Panta
Dani~i} K. Stevan Radi{i} Slavko
\uki} Branko Radovanovi} Boà
Zori} Stevan Radmanovi} Stevan
I{i} Lazar Stefanovi} Aleksa
Jano{evi} Du{an Radojevi} Sava
Jano{evi} Joca Timotijevi} Vasa
Jovanovi} Jovan Timi} Radovan
Kapetanovi} Milan ]iri} Mi{a
Kqaji} Gavro ]urakovi} Lazar
Kqaji} Stevan Haxi} Stevan;
Koji} Nikola
Kosti} Nikola
SREM 1918 105
Iz [a{inaca:
Vuka{inovi} Sr|an, borac Mom~ilovi} Boà
Gavrilovi} Nedeqko, borac Nedeqkovi} Petar
Dan~i} Milo{, borac Peji} Stevan
Dugo{ija Branko, borac Radovanovi} Radovan, neborac
Popovi} Milorad, borac Radosavqevi} Igwat
Latas Stevan, borac Radosavqevi} Milan
Batri~evi} Lazar, borac Sela~ki Sima
Vu~enovi} Lazar, borac Spasojevi} Vlada
Vu~enovi} Mihajlo, borac Spasojevi} Jefta
Gojkovi} @ivan, borac Sremac Marko
@ivkovi} \or|e, borac Stankovi} Du{an
@ivkovi} @ivan Stankovi} @ivan
@ivkovi} Jovan Stankovi} Jovan
@ivkovi} Radovan, neborac Stankovi} Joca
Markovi} Stevan Stojni}(Stojanovi}?) Pavle
Martinovi} Kuzman Topalovi} Negovan
Milutinovi} Gli{a Cvejanovi} Stojan;
Iz Jarka:
Milojevi} Radovan
Veselinovi} Obrad
Vuka{inovi} Milan Niki} êda
Ostoji} Nikola
Gaji} Milovan
Da{i} \oka Radosavqevi} Lazar
Sanader Sima
Domazet @ivan
Domazet Stevan Stojkovi} Vlajko
Stoj{i} Milo{
Drobac Uro{
Dragojevi} @ivan Stoj{i} Pavle
Crnogorac Rade
Dragojevi} Radovan
Ili} Luka ârni} Ilija.
Jovanovi} Gli{a
Jovi~i} Jovan
Lackovi} Boò
Ovim spiskovima prikqu~ujemo jo{ tri imena:

Vojislav Milovanovi}, iz Prhova
Radivoj Veselinovi}, iz jednog sela u zemunskom srezu
Joca Sreti}, iz Sremskih Karlovaca, sin dugogodi{weg posluìteqa
u Srpskoj velikoj gimnaziji.
Na Dobruxi, Sremci s ve~ne straè. Deset godina posle

boja na Dobruxi, u Beogradu je objavqena Spomenica Prve
srpske dobrovoqa~ke divizije 1916-1926, a wen autor, neka-
da{wi na~elnik {taba pukovnik Vojin Maksimovi}, uneo je u
106 Ilija Petrovi}
kwigu i dva spiska poginulih i od rana umrlih dobrovo-

qaca[64]. Na prvom spisku nalaze se imena ukupno ~etrdeset
dvojice oficira; me|u wima samo je jedan Sremac:
Petar Jano{evi} iz Kr~edina, rezervni potporu~nik.
Drugi spisak znatno je {iri i u wemu su "podatci za 608
poginulih i od rana, zadobivenih u Dobruxi, umrlih podofi-
cira, kaplara i redova Prve Srpske Dobrovoqa~ke divizije".
Na ovom spisku nalaze se {ezdeset ~etvorica Sremaca, kako
sledi:
Vladimir Koqanin iz Male Va{ice

Sava Rankovi} iz Sremskih Mihaqevaca
Milo{ Erdeqac iz Rivice
Nikola Radulov iz Negoslavaca, narednik
Petar Vukovi} iz Martinaca, podnarednik
Obrad Netkovi} iz Kr~edina, kaplar
Jovan Kova~evi} iz Sremskih Karlovaca
Joca Jano{evi} iz Sremske Mitrovice
Milivoj Radoj~i} iz Jarka
Milo{ Jovanovi} iz Grabovaca
Uro{ Radivojevi} iz Male Va{ice
Mitar Nelovac iz Sremskih Karlovaca
\uro Stanivukovi} iz Mlake
Aleksa Jankovi} iz Rume
Branko Mitrovi} iz Doweg Tovarnika
Kosta Vidicki iz Sur~ina
@iva Stojanovi} iz [a{inaca
Petar Babi} iz Iriga
Branko Raki} iz Jaska
Vladimir Savin iz Grabovaca
Milorad Jankovi} iz Grabovaca
Ivan Stojanovi} iz Jamene, kaplar
Ivan Petrovi} iz [ida
Vasa Lali} iz Sremskih Karlovaca
Milan Radosavqevi} iz [a{inaca, podnarednik
@ivan Kosti} iz Novih Karlovaca
Grujo Miqkovi} iz Grilijeva (Grgeteg?)
Lazar Lozjanin iz Vi{wi}eva
Dragoqub Zorki} iz Ugrinovaca
Rudolf Ilija{evi} iz Zemuna
Du{an @ivkovi} iz Boqevaca
Du{ko Zorki} iz Ugrinovaca
Dimitrije Stepanovi} iz Male Remete, podnarednik
Uro{ Nikoli} iz Bosuta
Vlada Slavujevi} iz [ida
Stevan \uri} iz Iriga
SREM 1918 107
Pera Radosavqevi} iz Obreì

Lazar Kosti} iz Neradina
Vladimir Krstono{i} iz Vogwa
Marko Mili}evi} iz Golubinaca
Isa Novakovi} iz Tewe
Rada Atanackovi} iz Starih Banovaca
Rista Markovi} iz Batajnice
Sava Straìvuk iz Batajnice, narednik
Trifun Jawi} iz Molovina
Triva Joki} iz Kraqevaca
Milo{ Dani~i} (Dan~i}?)iz [a{inaca
Branko Dugo{ija iz [a{inaca
Vlada Arsenovi} iz Sremskih Mihaqevaca
Radivoje @ivkovi} iz Jaska
Stevan Mihailovi} iz Malih Radinaca
Andrija Ratkovi} iz Sremske Mitrovice, kaplar
Danilo Vlavolovi}(Vlaovi}? Dragojlovi}?) iz Ne{tina
Gaja Mari} iz Belog Brda
Stevan Negovanovi} iz Kraqevaca
@arko Mili}evi} iz Golubinaca
Lazar Jankovi} iz Iriga
Luka Peri} iz Sremske Mitrovice
Nikola ânkovi} iz Ba{wici (Bo{waci? Va{ica? Batajnica?)
Nikola Srdanov iz Karlov~i}a
Stevan Buri} iz [a{inaca
Mata Murga{ iz Sota
\or|e Sremi} iz Zemuna
Sr|a Vuka{inovi} iz [a{inaca.
Dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa. S razlogom je Lazar

Raki} zapisao da je "krajem XIX i po~etkom XX veka, u vreme
velike emigracije radne snage, Austro-Ugarska (..), sa nekim
isto~noevropskim zemqama, imala ulogu nabavqa~a jevtine rad-
ne snage za razvijenije zemqe Zapada, naro~ito SAD i Kanadu.
Samo iz Ugarske, u ~ijem sastavu je u to vreme i Vojvodina,
iselilo se oko 1,500.000 qudi". Prema ameri~kim slu`benim
podacima, iz Austrougarske se od 1887. do 1902. godine iselilo
oko 1,096.000 lica, od kojih je ve}ina bila iz Ugarske. Od jula
1905. do kraja juna 1906. godine preko Atlantika je pre{lo
skoro 224.000 austrougarskih gra|ana, od ~ega ne{to preko
128.000 iz Ugarske. Tokom 1907. godine iselilo se iz Ugarske
oko 200.000 lica, da bi se narednih godina, pojedina~no
gledano, taj broj smawivao i u godini uo~i Svetskog rata spao
na oko 100.000 du{a. Od 1. avgusta 1904. do 11. marta 1906.
godine, iz Banata se sa dozvolom iselilo 29.832, a tokom 1906.
108 Ilija Petrovi}
godine oko 17.000 osoba. Ne{to mawe iseqenika bilo je iz

Ba~ke (tokom 1902. i 1903. godine iseqeno je 13.997 lica), a
iz Srema, koji je, istina, imao najmawe stanovnika, za prvih
deset godina ovoga veka prose~no se iseqavalo oko 1.300 lica
godi{we. Dodaju li se svim tim ciframa brojni ilegalni
iseqenici, bi}e mnogo jasnije o kakvim se demografskim pro-
menama tada radilo. Ako se zna da Ugarska nije negirala da su
"nekada glavni motivi emigracije predstavqali politi~ki i
verski uzroci, (a da) danas glavnu ulogu igraju ekonomski
uzroci", bi}e razumqivije {to su se u prili~nom broju iseqa-
vali i Srbi, koji zaista nisu spadali u bogatiji dru{tveni
sloj[35, 90-93].
îm je izbio Svetski rat, brojni srpski iseqenici, najve-
}im delom iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Kanade, zaputi-
li su se u Srbiju i Crnu Goru, da svojoj bra}i pomognu u odbra-
ni od germanskih, maxarskih i bugarskih zavojeva~a. Me|u wi-
ma na{ao se i jedan broj Sremaca. Kao {to se ne zna, niti }e
se ikad saznati, koliko je ukupno dobrovoqaca iz prekomorskih
zemaqa prispelo na srpsko i crnogorsko rati{te, isto tako
nemogu}e je do}i makar do pribli`nih podataka o broju
dobrovoqaca iz Srema. Najmawe je dva razloga tome: prvi,
srpska Vrhovna komanda nije dozvolila da se dobrovoqci oku-
pqaju u zasebne jedinice, ~ime bi se omogu}ilo pra}ewe
wihovog brojnog stawa; i drugi, na kupqewe dobrovoqaca za
srpsku i crnogorsku vojsku, jednako kao i na prikupqawe pomo-
}i za Srbiju, gledalo se u Sjediwenim Dràvama kao na povredu
ameri~ke neutralnosti. Tek kad je ameri~ka vlada odustala od
tog na~ela, bilo je omogu}eno organizovano prikupqawe dobro-
voqaca i wihovo evidentirawe u spiskovima. U Vojnom arhivu
sa~uvan je samo jedan od takvih spiskova; u wemu su popisani
samo dobrovoqci koji su iz prekomorskih zemaqa stigli od
februara 1917. do kraja oktobra 1918. godine.
Iz toga spiska[27, 290-407] izdvojili smo dobrovoqce ro|ene
u Sremu, isto~no od linije Osek-êpin-Trwani, i dajemo ga u
nastavku:
Andri} Marjana Anton, Ilok 1884, pekar

Andri} Milana @ivota, Bu|anovci 1876, zemqoradnik
An|eli} Milo{a Lazo, Irig 1872, zemqoradnik
Anti} Lazara \oka, Grgurevci 1883, {umar
Banac Gojka Boà, Susek 1885, zemqoradnik
Bandobranski Jovana Lazar, Mohovo 1874, zemqoradnik
SREM 1918 109
Biì} Nikole Petar, Sremska Mitrovica 1886, kwigovo|a

Biki} @ivana Du{an, Siba~ 1882, zemqoradnik
Biki} @ivana Milanko, êrevi} 1881, zemqoradnik
Boì} Vlade Branko, Tewa 1895, trgovac
Boji} Du{ana Timotije, Miklu{evci 1888, berberin
Brki} Veqka Slavko, Ne{tin 1882, èlezni~ar
Vasi} Petra @ivko, Beo~in 1880, stolar
Veqkovi} Ilije Qubomir, âlma 1880, zemqoradnik
Veselinovi} M. Obrad, Jarak 1885, zemqoradnik
Vidakovi} Nikole Milan, Susek 1892, zemqoradnik
Vojnovi} Tanasija @ivojin, Bu|anovci 1896, opan~ar
Vujni} \ure Nikola, Vukovar 1879, kuvar
Gavrilovi} To{e Damjan, Jazak 1894, zemqoradnik
Gazibari} Milovana Spasoje, Dobrinci 1882, kova~
Gaji} Milo{a Boìdar, Zemun 1882, geometar
Gruji} Mladena \ena, Negoslavci 1870, zemqoradnik
Gr~i} \oke Milan, Daq 1896, zemqoradnik
Gr~i} Petra Milo{, [a{inci 1882, zemqoradnik
Daki} Steve \uro, Petrova Slatina 1882.
Degme~i} Ilije Frawo, Andrijevci 1878, zemqoradnik
Dikli} Andrije Maksim, âlma 1874, {umar
Dolami} Krste Svetozar, Grgurevci 1878, obu}ar
Duki} Nikole êda, Man|elos 1885, zemqoradnik
Elmer Antona Josip, êrevi} 1884, stolar
@ivkovi} Boìdar, Ilok
@ivkovi} Borivoje, Bano{tor 1890, zemqoradnik
@ivkovi} Lazara Vasa, Beo~in 1884, mesar
@itkov Pavla Kosta, Susek 1888, obu}ar
Zdelar Boè Du{an, [a{inci 1879, zemqoradnik
Igi} Obrada Laza, Privina Glava 1890, zemqoradnik
Igwatovi} \oke @arko, Ruma 1881, zemqoradnik
I{panovi} (Kitanovi}?) Proke Nikola, [id 1867, zemqoradnik
Jagodi} Jovana Marko, Osek 1894, trgova~ki pomo}nik
Jak{i} Save Gli{a, Sremska Mitrovica 1883, zemqoradnik
Jeremi} Nikole Milovan, Ada{evci 1886, zemqoradnik
Jovanovi} Proke @ivan, [a{inci 1876, zemqoradnik
Jova{evi} Pante Gavra, Privina Glava 1886, zemqoradnik
Jugovi} Save @ivko, Ilinci 1882, zemqoradnik
Kikanovi} Milo{a Mijat, Daq 1870, zemqoradnik
Kova~evi} Muje (Mije?) Sava, Susek 1883, zemqoradnik
Kova~evi} Tatomira Petar, Privina Glava 1894, zemqoradnik
Koji} Nedeqka \oka, Mohovo 1882, zemqoradnik
Koji} Nedeqka Qubomir, Mohovo 1882, zemqoradnik
Kosovac \ur|a Milovan, Ada{evci 1880, zemqoradnik
Kotarli} Sime Milivoje, Berkasovo 1880, mlinar
Ko{ar~i} (Kotarli}?) Petra Qubomir, Jamena 1881, zemqoradnik
Kamari} (Kramari}?) Uro{a Jovan, Daq 1897, berberin
110 Ilija Petrovi}
Kuzmanovi} Uro{a Lazar, Bano{tor 1876, zemqoradnik

Lazarevi} Vase Lazar, êrevi} 1873, zemqoradnik
Lazi} Vase Jovan, Trpiwa 1887, zemqoradnik
La}arac Jovana \or|e, [uqam 1884, zemqoradnik
La}arac Stevana Mladen, Svilo{ 1890, zemqoradnik
La}arski Rade Sima, Divo{ 1882, zemqoradnik
Lepoti} Dimitrija Pavle, Jarak 1882.
Luki} Aleksandra @ivan, Sremska Ra~a 1892.
Luki} \oke Ivan, Ilinci 1871, zemqoradnik
Luki} Pere \uka, Man|elos 1870.
Qiqak Sime Vasa, Man|elos 1880, zemqoradnik
Qubobratovi} Milo{a Petar, Kuzmin 1885, zemqoradnik
Maksi} Adama Pavle, Grgurevci 1874, àndar
Mare{ (Maro{?) Ivana Tomo, [arengrad 1887, mesar
Martinovi} Matije Stevan, Daq 1895, bravar
Milakovi} Rade Stevo, Belo Brdo 1901, radnik
Mila{inovi} Kuzmana Milo{, Ne{tin 1896, zemqoradnik
Mila{inovi} Stevana Mi{a, Ne{tin 1894, ribar
Miler Ivana Josip, Zemun 1894, berberin
Milojevi} Stevana Radovan, Jarak 1881.
Milo{evi} Jovana Vasa, Irig 1881, zidar
Milutinovi} \oke Rade, Beo~in 1872, zemqoradnik
Milutinovi} Qubomira Marko, Pe}inci 1879, sara~
Miqkovi} Pavla Kosta, La}arak 1883, zemqoradnik
Miovac Slavuja Ilija, Berkasovo 1884, zemqoradnik
Mirkovi} Milana Jovan, Dednica(?) Vukovar 1887, radnik
Mitrovi} Kuzman Sreta, Berkasovo 1885, radnik
Mihajlovi} Jece Luka, Miklu{evci 1889, zemqoradnik
Mi{i} (Ne{i}?) Gavre Nikola, Susek 1884, zemqoradnik
Nemet (Bemet?) B. Alojz, Kr~edin 1882, zemqoradnik
Nestorovi} Kuzmana Stevan, Divo{ 1870, zemqoradnik
Nestorovi} Sovre Paja, Opatovac 1886, mlinar
Ninkovi} Petra \or|e, Putinci 1881, obu}ar
Ninkovi} Time Sava, Svilo{ 1875, zemqoradnik
Ni}etin Jovana Vlajko, Divo{ 1885, zemqoradnik
Novakovi} Save Milan, Susek 1875, ma{inbravar
Obradovi} Joce Milan, Zemun 1889, zemqoradnik
Olarevi} \or|a @arko, Zemun 1893, zemqoradnik
Ostoji} Jevte Du{an, Divo{ 1877, zemqoradnik
Padeànin Vase @ivko, Obre` 1889, zemqoradnik
Panti} Qubomira Petar, Be{enovo 1874, kova~
Pauni} Mitra @arko, Bano{tor 1888, kova~
Pauni} Mitra Stanimir, Bano{tor 1891, zemqoradnik
Petrovi} @ivana Jovan, Divo{ 1892, zemqoradnik
Plav{i} Bogdana Mitar, Ne{tin 1887, zemqoradnik
Plav{i} Jevrema Milo{, Vizi} 1896, radnik
Podbaica Laze Branko, Tewa 1885, zemqoradnik
SREM 1918 111
Polimac Milo{a Veqko, Ada{evci 1895, zemqoradnik

Popov(i}?) Du{ana Branko, Divo{ 1883, zemqoradnik
Prekodravac Koste Dmitar, Pa~etin 1885.
Radi} (Tadi}?) @ivka Veqko, Opatovac 1865, {umar
Radomirovi} Petra Todor, [id 1893, mlinar
Risti} Stevana Jova, Ne{tin 1888, ma{inist
Serdar (Sedlar?) Mladena Pera, Kuzmin 1887, zidar
Slavujevi} Nestora Du{an, [id 1876, }ur~ija
Stanisavqevi} Boè Du{an, [id 1886, zemqoradnik
Stefanovi} Jovana Petar, Ruma 1878, kroja~
Stefanovi} Sime Jovan, Ne{tin 1882, zemqoradnik
Stojanovi} Andrije Anton, Babina Greda 1886, zemqoradnik
Stojanovi} \oke Pavle, [a{inci 1882, zemqoradnik
Stojkovi} Gaje Vasa, Bano{tor 1885, zemqoradnik
Suboti} Milana Rade, ôrtanovci 1893, zemqoradnik
Tiosavqevi} Alekse Simo, [id 1882, ~uvar
Todorovi} Stefana Nikola, Ilok 1885, bankarski ~inovnik
Trbi} Vasilije, Belo Brdo 1881 (vitez Kara|or|eve zvezde)
Ubavi} Ilije Laza, [id 1887, zemqoradnik
Uqan~i} Paje Branko, Man|elos 1890, zemqoradnik
Filipovi} Nikole Stojan, Osek 1895.
Fi{er Veldinin Andrija, Vukovar 1868, kasapin
Hrvakovi} Stevana Du{an, Irig 1882, svira~
Cepan~i} Teje Sava, Br{adin 1890, zemqoradnik
ôbanovi} Milana Milo{, Susek 1892, zemqoradnik
[ija~ki Joce Stevan, Bano{tor 1871, zemqoradnik.
Drugi tragovi. Sa~uvan je i jedan dokument sa predlogom

da se dvojica Sremaca, da li iz reda ratnih zarobqenika s po-
~etka rata, da li od onih koji su se iz Srema povukli za srp-
skom vojskom, unaprede u ~in rezervnog kaplara. Ovaj predlog
dat je na Solunskom frontu, krajem 1916. godine, posle oslo-
bo|ewa Bitoqa. Prvi predlog odnosi se na Mihajla îzmi}a,
sina Milo{evog, iz Divo{a, koji se "borio (..) vazda hrabro i
bio je primer svojim drugovima, osobito se istakao 19. septem-
bra (3. oktobra) na Sivoj steni kada je i te{ko rawen". Drugi
predlog ti~e se Novaka Radoni}a, sina Svetozarovog, iz Nego-
slavaca kod Vukovara, koji je "u svima borbama, koje je
(wegova) ~eta imala, bio hrabar i izdr`qiv. Naro~ito hrabro
se je borio na Gruni{kom Visu i pri zauzimawu Crvenog kame-
na. 15/28. novembra bio je rawen"[32, 73-74].
I ostala je jedna skupna fotografija, na~iwena s prole}a
1919. godine u Karansebe{u, u rumunskom Banatu, pre povla-
~ewa srpske vojske na novouspostavqenu granicu. Po svedo~ewu
112 Ilija Petrovi}
@ivojina M. Toma{evi}a, na tom snimku nalaze se vojnici iz

sastava 3. ~ete 1. bataqona 3. puka Moravske divizije[58, 355-
-357], me|u wima i nekoliko dobrovoqaca iz Srema:
Jovan Primovi} iz ôrtanovaca, |ak narednik

Stevan Popovi} iz Iriga, narednik
Josip P. Markovi} iz Novih Jankovaca
Radivoj Pej~inovi} iz Vrdnika
Gligorije S. \oki} iz Kuzmina
Dimitrije Mamuzi} iz Sur~ina
Bo{ko Mili} iz Iriga
\oka Kurja~ki iz Iriga
Rade Sreti} iz Leìmira.
Prostor za daqa istraìvawa. U~e{}em srpskih

dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu na{a istorijska nauka nije
se premnogo bavila. Ako je o dobrovoqcima i pisano, bilo je to
samo uzgredno, tek kao informacija da je dobrovoqaca bilo i
da su "~ak" postojale posebne dobrovoqa~ke jedinice. Za taj
svoj propust, naravno, istori~ari se mogu pravdati i ~iweni-
com da u vojnim arhivama ne postoje uredni spiskovi dobrovo-
qaca prido{lih u jedinice, ~ak ni kad se radi o velikim gru-
pama. Najve}em broju spiskova, ako ih je i bilo, izgubio se
svaki trag, iz raznih razloga, a nekad, najverovatnije, u spis-
kovima nije ni beleèno da se radi o dobrovoqcima; ponegde,
spiskovi nisu ni sa~iwavani, jer za to nije bilo ni vremena a,
~ini se, ni u vojnim komandama nije se smatralo da su takvi
spiskovi neophodni. Ne sme se, naravno, zanemariti ni potreba
da se porodice srpskih dobrovoqaca iz srpskih krajeva pod
Austrougarskom, za{tite od progona tamo{wih vlasti, ako bi
se znalo za wihova imena. Doda li se tome i "tihi" trud
pojedinih vojnih komandi da zature tragove o stvarnom broju
dobrovoqaca i tako "o~uvaju" odlu~uju}u vojni~ku ulogu redov-
nog armijskog sastava, razumqivo je {to se broj dobrovoqaca i
wihova uloga u vojnim aktivnostima osobito ne isti~u. Zbog
svega toga, da se broj dobrovoqaca ne bi ni pribli`no mogao
pratiti, na samom po~etku Svetskog rata srpsko Ministarstvo
vojno naredilo je "da se dobrovoqci ne formiraju u zasebne
dobrovoqa~ke komande, niti da se na zapo~etoj osnovi skupqaju
sami, u ve}e gomile". Takva naredba izdata je jer je dobrovoqa-
ca u Srbiji ve} bilo dovoqno za "zasebne dobrovoqa~ke koman-
de", a bilo je neuputno da se oni samoinicijativno okupqaju "u
SREM 1918 113
ve}e gomile". Zbog svega toga, ali i iz mnogih drugih razloga,

nikad se sa sigurno{}u ne}e ustanoviti koliko je dobrovoqaca
u~estvovalo u ratnim operacijama srpske i crnogorske vojske,
bilo u bora~kom sastavu, bilo u onome {to se danas naziva
logistikom. Mo`da zbog svih tih ograni~ewa istori~ari se
nisu ni upu{tali u neki ozbiqniji poku{aj da dobrovoqcima
dodele iole vidqivo mesto u na{oj novijoj nacionalnoj isto-
riji[56, 49].
Po nesre}i, iz mnogo razloga, nikad se ne}e saznati koliko
je dobrovoqaca u~estvovalo u oslobodila~kim ratovima Srbije i
Crne Gore 1912-1918. godine, a jo{ je mawe mogu}nosti da se
saznaju sva wihova imena. "Cele porodice, pa ~ak i male zaje-
dnice, i{~ezle su bez traga i nikada se vi{e za wih nije
~ulo"[54, 184-185]. Za sudbinu mnogih dobrovoqaca nisu saznali
~ak ni wihovi najbliì, a za nemali broj, naro~ito onih koji
su radili u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, nije se ni znalo
da su ratovali kao dobrovoqci, jo{ mawe da su poginuli na
nekom od evropskih rati{ta, uglavnom po Srbiji i na
Solunskom frontu.
Ipak, sve to ne bi trebalo da obeshrabri ili zaustavi is-
traìva~e dobrovoqa~kog pokreta. I najmawe novo saznawe
moè ponekad otvoriti prostor za rasvetqavawe ne~ega {to se
dotle samo naslu}ivalo ili se ~inilo "romantizmom" ili
"fantastikom"[55, 273-281].

Zeleni kadar
Dezerterstvo iz vojske. U Sremu je ponovo po~elo da se
zbiva ne{to bitno i novo tek kad je protekom ratnih godina
postalo izvesno da je ratna sre}a napustila Austrougarsku. Po-
rast antiratnog raspoloèwa bio je pra}en masovnim dezerti-
rawem iz vojske, a uglavnom svi vojni begunci iz ju`nih
krajeva na{li su se u takozvanom zelenom kadru. Ovim nazivom
obeleène su brojne odmetni~ke grupe formirane kao "zamena"
za kader bataqone u koje su se, prema austrougarskom vojnom
ustrojstvu, javqali novomobilisani vojnici, prezdraveli rawe-
nici i vojnici koji su se vra}ali sa odsustva, i odakle su svi
upu}ivani na front. Kader bataqoni bili su, u stvari, centri
za popunu i obuku, ustanovqeni po teritorijalnom principu,
isto onako kao {to su bili formirani svi austrougarski
pukovi. I, umesto da se sa odsustva ili le~ewa vrate u svoje
jedinice, u kader bataqone, mnogi vojnici beàli su u {ume, u
"zeleni kadar"[28, 114].
Vladimir Tomi} pi{e da je "po~etkom 1917. godine u Sre-
mu (..) bilo vi{e hiqada sremskih Srba koji su izbegli odla-
zak na front ili su na razne na~ine napustili front: beà-
wem sa oru`jem ili bez wega, dolaskom na oporavak posle
ratovawa, na odsustvo - i vi{e se nisu vra}ali u svoje jedinice
na frontu. Austrougarske vlasti su neumorno tragale za wima u
nameri da ih uhvate i vrate na front. Beè}i ispred potera,
mawe i ve}e grupe su se me|usobno povezivale i organizovale".
Sa tim ciqem, gra|anstvu je ponu|ena "saradwa" putem ano-
nimnih dostava. Tako, na primer, Zapovedni{tvo Kraqevskog
ugarskog 28. domobranskog doknadnog (dopunskog) bataqona,
objavom pod brojem 409-6537, bez datuma, pozvalo je "svakog
pojedinog, da tomu zapovjedni{tvu prijavi bez potpisa svakog
vojnog bjegunca, koji se kod ku}e ili gdje god krije i da ta~no
ozna~i wegovo skloni{te"[60]. "Po{to su se najvi{e skrivale u
dowosremskim {umama i u Fru{koj gori - nazvani su »zeleni
kadar«, a u nekim sremskim selima i komite"[36, 136].
U po~etku, grupe zelenog kadra zadràvale su se oko svojih
sela i, uglavnom, bile su pasivne. Krajem 1917. i tokom 1918.
godine, kao odraz poja~anog protivaustrijskog i protivratnog
raspoloèwa i èqe za nacionalnim i socijalnim oslobo|e-
wem, zeleni kadar sve vi{e se omasovquje. Wemu se tada pri-
8*
SREM 1918 115
kqu~uju i brojni povratnici iz ruskog zarobqeni{tva, naro-

~ito posle Brestlitovskog mira, izbegavaju}i tako pozive da se
vrate u svoje ratne jedinice i ponovo budu upu}eni na front.
Naime, do kraja aprila 1918. godine vratilo se svojim ku}ama
preko 380.000 oslobo|enih austrougarskih zarobqenika, a do
21. oktobra iste godine iz Rusije je repatrirano jo{ oko
290.000 biv{ih zarobqenika. Mnogi od wih bili su posle
kra}eg odmora ponovo pozivani u vojsku i upu}ivani na itali-
janski front. Zasi}eni ratovawem i svim onim {to je rat
nosio: gla|u, epidemijama i masovnom smr}u, mnogi su se oglu-
{ivali o vojne pozive i dezertirali u zeleni kadar. Samo to-
kom prva tri meseca 1918. godine bilo je u Ugarskoj regi-
strovano ne{to preko 193.000 vojnih begunaca[28, 114-115].
Vojna vlast poku{ava da suzbije dezerterstvo. Zbog toga

{to je vojna vlast nameravala da se o{trim merama suprotstavi
masovnom dezerterstvu i da "ustanovi... smrtne kazne protiv
takovih begunaca (lógós) a isto tako i protiv onih, koji im
pruàju skloni{ta i pomaù im da se kriju ispred vlasti",
administartor Eparhije ba~ke Georgije Vidicki na{ao je za po-
trebno da jednim strogo poverqivim pismom pozove "podru~no
sve{tenstvo da na|e puta i na~ina van svetoga hrama, privat-
nim dodirom, da {to skorije obaveste verne o ozbiqnosti i
strogosti te budu}e naredbe i opasnosti, kojima tako lakomi-
sleni begunci izlaù ne samo sebe, nego i svoju okolinu, svojtu
i rodbinu, te da pozove svoje verne, da i oni uti~u na svoje
ro|ake vojnike kako bi svesno vr{ili svoju domoqubivu du-
`nost i izbegli strogosti mere koje }e vojna vlast protiv wih
preduzeti, i koja se sastoji u tome, da povla~i za sobom nemi-
novnu smrtnu kaznu ne samo za doti~ne vojnike, nego i za sve
one, za koje se dokaè, da su takove vojnike skrivali i delotvo-
rno pritajivali"[28, 115].
Sredinom 1918. godine na{lo se na podru~ju Srema oko se-
dam hiqada qudi u zelenom kadru. Svi oni bili su naoruàni.
Mawi deo takvih zelenokadrovaca u~estvovao je u doga|awima
vezanim za Oktobarsku revoluciju u Rusiji, dok je ve}ina
biv{ih austrougarskih zarobqenika bila naivni svedok ruske
"revolucionarne prave borbe za mir bez aneksija i kontri-
bucija, ali i eksproprijacije spahijske i veleposedni~ke zemqe
i wene prete`ne deobe seqacima na uìvawe". Ima li se to u
vidu, bi}e razumqivije zbog ~ega su "jugoslovenski" tuma~i tih
116 Ilija Petrovi}
zbivawa pisali da su "po dolasku u zemqu ovi qudi (..)

najve}im delom prilazili zelenom kadru i {irili ideje
Oktobra u wegovim redovima" i da je, zbog toga, "taj seqa~ki
antiratni pokret u Sremu poprimao i socijalno-revolucio-
narne motive". U socijalisti~koj {tampi toga vremena, izda-
vanoj za potrebe maxarskih ~lanova Ruske komunisti~ke partije
(boq{evika), pisano je da se delatnost zelenog kadra u Sremu
ne ograni~ava samo na za{titu od gowewa, ve} je ona prerasla u
oruàne napade na "eksploatatorsku klasnu dràvu i wene
xelate". Na taj na~in, akcije zelenog kadra postaju "prvi ves-
nici otvorenog oruànog ustanka u Monarhiji"[36, 137].
Uistinu, bilo je to daleko od oruànog ustanka, budu}i da
su pripadnici zelenog kadra morali najve}i deo svoje pa`we
usmeriti na sopstveno preìvqavawe. Zbog toga, na mnogim
stranama, pred poterama, grupe vojnih begunaca po~ele su da se
udaquju od svojih sela, razoruàvaju}i usput àndarmerijske
stanice i uzimaju}i hranu od velikih posednika i trgovaca. O
nekim od takvih zelenokadrovskih akcija, Kotarska oblast ze-
munska poslala je 18. juna 1918. godine izve{taj Zapovjedni-
{tvu u Sremskoj Mitrovici: "U ovda{wim okoli{nim {umama
opaèno je mnogo bjegunaca, jer su navodno iz planine od
Fru{ke gore ovamo tabor na srpsku granicu premjestili. U {u-
mi izme|u »Spomenik-a Obre`-a« opaèno je nedavno u skupini
18 sa vojni~kim i civilnim pu{kama oboruànih... Priop-
}uju} to, molim da se u interesu javne sigurnosti i predstoje}e
rekvizicije za mjesto Obre` ustanovi stalna oruàna patrola.
Pred koji dan pro|e u Pe}incima neki vojni bjegunac sa
pu{kom na ramenu pa biqe`niku kaè: »Ako bude{ kao neki
drugi nastavio sa rekvizicijom gwavio, mi }emo te ubiti. Mi
}emo pobiti oru`nike u Dobrincima, osim siroma{nih vojni-
ka koji su tamo na postaju dodeqeni... ~im budemo dobili ve}u
druìnu«[36, 137].
Iz izve{taju jedne vi{e austrougarske vojne komande, pisa-
nog sredinom 1918. godine, vidi se da "zeleni kadar predstavqa
organizaciju bjegunaca i vojnika, koji su prekora~ili dozvoqe-
ni dopust, a koji se skitaju po {umama i ìve od razbojni{tva
i pqa~ke. Ove organizacije postoje normalno u qetnim mjeseci-
ma, a zimi se bjegunci dobrovoqno javqaju svojim vojnim odre-
dima, da prezime »u toplom«... One se sastoje od grupa sa 10 do
15 qudi, a drè se na okupu najduqe do jednog tjedna, te se opet
SREM 1918 117
razilaze... Organizacije banda »zelenog kadra« navodno postoje

u okolici Zagreba, Osijeka, Vinkovaca, Subotice, Sombora,
Bosanskoga Broda i Doboja. U Karlovcu u Hrvatskoj zna se sa
postojawe »zelenoga kadra« u Petrovoj gori jo{ od 1917.
godine". General Glajze-Horstenau pisao je desetak godina
kasnije da su "nevoqe od strane vojnih bjegunaca rasle
postepeno do socijalne opasnosti. Naro~ito na jugu monarhije
nastajale su razbojni~ke bande, koje su se nalazile po {umama,
a stanovni{tvo ih je iz simpatije ili od straha prikrivalo i
hranilo. Ovi »zeleni kadrovi« predstavqali su ve} qeti 1918.
godine zna~ajnu armiju, koja je raspolagala s mitraqezima, pa
~ak i s nekoliko topova. Kad je car maja 1918. godine na svome
putu za Sofiju i Carigrad prolazio ju`nom Ugarskom i Srije-
mom, onda su se radi osigurawa od prepada sa strane »zelenoga
kadra« morale poduzeti naro~ite mjere sigurnosti".
Nikola Hristi}, delegat Srpske Vrhovne komande kod ita-
lijanske vojske, 12. avgusta 1918. godine pisao je iz Padove
svome pretpostavqenom da se u Fru{koj gori nalazi jedan
"kadar" koji broji "nekoliko hiqada Srba i Hrvata i vaì kao
vrlo jak i organizovan. »Zeleni kadar« ili »zelena garda«
izdràva se ve}inom od pqa~ki i razbojni{tva a potpomaè ga
i stanovni{tvo. Vlasti su nemo}ne protivu »zelene garde«;
trupe, koje se po{aqu protiv we, ~esto se i same odmetnu; to se
desilo i sa celom jednom ~etom... koja je u Fru{koj Gori pre-
{la pobuwenicima, protivu kojih je bila poslata u poteru"[28,
115-116].
Nevoqe sa zelenim kadrom. Deset dana kasnije, zabrinut

za odràwe dràvne vlasti i imovinskih odnosa, kotarski
upraviteq iz Rume podneo je vladinom povereniku za Sremsku
ùpaniju jedan vrlo sadràjan izve{taj o {irewu i delovawu
zelenog kadra. Ovde dajemo ve}i deo tog izve{taja:
"...Jedno od najve}ih i najgadnijih zala - ostavqawe vojnih
svojih zastava (vojno bjegunstvo) - preotelo je u zadwe vrijeme
maha tako, da vojni bjegunci ugrozi{e ve} u najve}em stepenu
sigurnost osobe i imetka pojedinaca, a po tom i sigurnost op}u
- dràvnu.
Wihova mo} boqe drzovitost, ide ve} tako daleko, da su
oni u pojedinim selima upravu preuzeli u svoje ruke, te je time
nastala u mnogim od ovopodru~nih sela sa strane vojnih bjegu-
naca prava strahovlada.
118 Ilija Petrovi}
Po{teno ìteqstvo je prema wima upravo nemo}no, jer su

bjegunci vojni~ki oboruàni, a oni upravo goloruki.
Bjegunci su udarili upravo namet na vilajet. Oni otimqu
i koqu blago, pojedincima name}u ogromne svote u ime otkupni-
ne, ubijaju qude, oskvrwuju ène i djevojke. Op}inski ~inovni-
ci ne smiju uredovati, a pogotovo rekvizicije ìta prova|ati,
jer im bjegunci prijete smr}u, ustavqaju na putu prigodom
slu`benog putovawa i oduzimaju im po{tenu rije~ da ne}e
proti wima (bjeguncima) ni{ta poduzimati.
Ti zulumi vojnih bjegunaca dostigli su vrhunac, pa se iz
svih sela javqa sve, {to je boqe i po{tenije i traì dozvolu,
da se proti ovome zlu organiziraju na samoobranu.
Velim, sve {to je boqe i po{tenije, a moram re}i i imu-
}nije, jer se u vojnom bjegstvu, koji pqa~kaju i haraju, nalaze
sami qudi bezku}nici, nadni~ari, cigani i td., a k ovima se
pridruì{e mnogi iz kaznione pobjegli zlo~inci.
Po{teniji i imu}niji qudi, koji svoj obraz ne}e da obla-
te, ili su na fronti, ili su temeqem zakonskih i naredbenih
propisa na dopustu i opro{teni, da svoja poqa obra|uju.
Ovdje je dakle borba materijalnih propalica proti svako-
mu, koji ma {ta posjeduje. To je borba, koja ne ima nikakove
politi~ke boje, a koja je zasada na {tetu po{tenih i imu}nih
elemenata, jer su ovi drè} se zakonskih propisa, goloruki, a
sankiloti oboruàni su vojni~ki upravo do zubi.
Ne samo du`nost pravno ure|ene dràve, da obezbjedi si-
gurnost osobe i imetka svakog svoga dràvqanina, nego i u vla-
stitom interesu mora da se sa dràvne strane poduzmu sva naj-
energi~nija sredstva, da se ovoj anarhiji na put stane.
Dosad poduzete mjere ostale su bez ikakova uspjeha, jer
oru`ni{tvo je preslabo, a sa vojskom se ne moè tomu predu-
sresti, ako se hajke na bjegunce ne budu obavqale sa mnogo ve-
}om silom i energijom.
Ugroènim po{tenim ìteqima u ovom kraju ostaje samo
jedno sredstvo: samoobrana. I ta bi bila dovoqna, jer pro-
tivnici su u Srijemu u znatnoj mawini, samo bi trebalo prvi-
ma dati zakonita sredstva obrane u ruke..."
U ve} "poduzete mjere" kotarski upraviteq svrstava i
podatak da je jedan bataqon 22. maxarske honvedske pukovnije
"sa jo{ 50 oru`nika usta{a... prova|ao ~etovawe na vojne
bjegunce u okolici sela Hrtkovci, Klenak, Plati~evo, Nikin-
ci, Grabovci, Suboti{te, Bresta~, Ogar, Tovarnik i Obre`,
ali bez uspjeha".
SREM 1918 119
Iz pisma upu}enog 27. avgusta na istu adresu, vidi se da se

i kotarski upraviteq iz Zemuna suo~ava sa sli~nim proble-
mima:
"Javna sigurnost osobe i imetka u ovom kotaru jest skroz
uzdrmana uslijed raznih zuluma i nedjela, {to ih vojni
bjegunci hajduci dnevice izva|aju... Osobito nesigurna i ugro-
èna su mjesta: Karlov~i}, De~, A{awa, Obre`, Boqevci,
Progar, Kupinovo. @iteqstvo dolazi ovamo dnevice traè}i
za{titu... Prijeti pogibeq, da }e se sve, {to }e samo mo}i,
povu}i u grad Zemun. Rekvizicija je skroz ugroèna, jer prvo:
ovi hajduci otimqu hranu ìteqstvu, a preti pogibeq, da }e
opqa~kati magazine, stoga ne usu|ujem se fakti~no ve}e kvan-
titete magazinirati jer ne mogu nositi odgovornost... Govorio
sam sa qudima, koji su se vratili iz ruskog zarobqeni{tva. Po
wihovom pri~awu o tamo{wim prilikama, ~ini se, da sada{we
na{e stawe sli~i malo na tamo{we onog doba, kad se je po~ela
drmati dràvna vlast".
Zbog takvih nevoqa, vladin poverenik za Sremsku ùpaniju
molio je "da se odmah ustroje oru`ni~ke ispostave u A{awi,
De~u, Karlov~i}u i Obreì, kao i da se ve} jednom povede
sistematsko hvatawe tih vojnih bjegunaca, hajduka po voj-
ski"[28, 116-117].
"Sistematsko hvatawe" zaustavilo se iskqu~ivo na molba-
ma, tako da je Vojno zapovjedni{tvo iz Zagreba moglo izvestiti,
oktobra 1918. godine, da se "u poqima, selima i {umama izme-
|u Fru{ke gore i Save nalazi (..) 25.000 vojnih bjegunaca".
Bilo je to vreme u~estalih akcija zelenog kadra po sremskim
naseqima; vojnim beguncima pridruùje se i osiroma{eno seo-
sko i gradsko stanovni{tvo. "Gotovo da nije bilo sremskog srp-
skog sela iz kojeg nije bilo po 15-20, a iz ve}ih mesta i 60
seqaka u zelenom kadru (kao iz Iriga). I iz Pavlovaca je bilo
17 seqaka u wegovim redovima"[36, 138]. Prvih dana oktobra na
udaru zelenog kadra na{ao se [id, a krajem istog meseca i
Vukovar. [estog oktobra, uprava rudnika mrkog ugqa u Vrdni-
ku telegrafski je izvestila Zemaqsku vladu u Zagrebu o napadu
zelenog kadra na selo Pavlovce i èlezni~ku stanicu, isti-
~u}i da je "dràvni imetak vrdni~kog ugqenokopa ugroèn".
Izme|u 29. i 30. oktobra izveden je napad na seosku aprovi-
zaciju u Bukovcu, a iste no}i otete su sve zalihe bra{na i
p{enice privremeno uskladi{tene u zgradi seoske {kole u Re-
meti. Stotinak osoba upalo je 3. novembra u ilo~ke magazine i
trgovine i raznelo svu robu. Tih dana izvedeni su i prepadi na
120 Ilija Petrovi}
nekoliko veleposeda u okolini Erdevika i Kukujevaca. Pusto-

{e}i imawa bogatijih zemqoposednika po Sremu, naoruàna
masa spre~avala je i obavqawe jesewih poqskih radova, sa
motivacijom da je to sada "narodna zemqa"[28, 117-118].
Straha od zelenog kadra nije bilo samo u Sremu. Sa~uvan je
i jedan zapis iz Subotice o tamo{wim prilikama u danima
bliskim oslobo|ewu: "Kroz Suboticu danono}no prolazi voz za
vozom. Sa fronta nosi ku}i vojnike. Ovi {enlu~e od radosti.
Pra{ti pu{ka kao na frontu. Strah obuzima ~oveka, kad pomi-
sli, {ta bi bilo, kad bi se te cevi mesto u vis, okrenule prema
gradu. Istina, vojne komisije na stanici su razoruàvale voj-
sku, ali je stawe jo{ uvek kriti~no. Tim pre, {to se pronosilo
po gradu, da nam mesto Vojske srpske moè ranije do}i u goste
»Zeleni kader« iz Srema"[49, 104].
Narodno vije}e poziva i obe}ava. Kada je 29. oktobra

1918. godine u Zagrebu progla{ena nova Dràva Slovenaca,
Hrvata i Srba, u kojoj se na{ao i Srem, "to nije zna~ilo i
okon~awe delatnosti zelenog kadra i kraj seqa~kih nemira.
Zbog toga je u Saboru podnet tzv. pre{ni predlog kojim se pri-
padnici zelenog kadra razre{avaju zakletve i pozivaju da se
»prema svojoj ~ovje~noj i narodnoj du`nosti odmah povrate
svojim ku}ama da svojim po{tenim radom i oni pripomognu
zajedni~ku nezavisnu dràvu svih Hrvata, Srba i Slovenaca.
Nikakva vojna ni gra|anska vlast ne smije tih vojnika smetati
u wihovu povratku, niti u wihovu mirnu i po{tenu radu«.
Mada je ovaj dokument imao obele`je amnestije pripadnika
zelenog kadra, ostao je bez ve}eg uticaja na smirivawe seqa~kog
bunta ~iji je najradikalniji deo bio zeleni kadar. Samo
nekoliko dana posle dono{ewa dokumenta o amnestiji Narodno
ve}e u Zagrebu je usvojilo proglas »za umirewe naroda i sre|e-
we na{ih unutra{wih prilika« u kojem se isticalo da »Naro-
dno vije}e SHS priznaje posebno seqa~ko pravo na zemqu, na
slobodnu gospodarsku upravu... da }e ve} sada pruàti narodu
jemstvo da }e postupcima izravnati dosada{we socijalne neje-
dnakosti, te da }e u prvom redu vojnike i wihove obiteqi, te
uop}e seqake (teàke), koji nemaju nikakove zemqe ili je
imaju nerazmjerno malo, pravedno i razmjerno obskrbqivati sa
zemqi{tem... Zato Narodno vije}e SHS progla{uje dekret o
zapqeni i ponaro|ewu dràvnih, crkvenih i vlastelinskih
dobara te dobara ratnih bogata{a"[36, 138-139].
Srpska vojska prelazi
Dunav i Savu
"Hitajte najbrè u... Srem"[28, 164-165]. Posledwih dana
oktobra 1918. godine balkansko rati{te prestalo je da postoji:
Srbija i Crna Gora bile su oslobo|ene, Bugarska okupirana, a
Turska je kapitulirala. Mada su se nalazile pred rasulom,
nema~ka i austrougarska vojska i daqe su nastojale da odrè
svoje zapadne i isto~ne frontove. Prilike u Austrougarskoj
nagove{tavale su wen brzi unutra{wi slom, {to je, samo po
sebi, trebalo da ozna~i i skori kraj rata. Odbacuju}i savezni-
~ke uslove za primirje kao uvredqive, Nema~ka je izjavila da
}e "nastaviti borbu do kraja". U isto vreme, odnosi izme|u no-
ve maxarske vlade i feldmar{ala Makenzena, komandanta ne-
ma~ke vojske zate~ene u Rumu-
niji i u tek progla{enoj ne- August fon Makenzen (1849-1945),
nema~ki general-feldmar{al. S je-
zavisnoj Maxarskoj, zao{tri- seni 1915. godine komandovao aus-
li su se do krajwih granica. tro-nema~kom grupom armija protiv
Imaju}i sve to na umu, Srbije, a na Dobruxi nema~ko-bu-
general Fran{e d'Epere pre- garskom grupom armija. Posledwe
dloìo je vojvodi Mi{i}u da ratne godine vojni komandant Ru-
preko Dunava, Save i Drine munije; wegovim zarobqavawem u
Budimpe{ti i straàrnim sprovo-
odmah prebaci nekoliko ma- |ewem preko Beograda u Solun, si-
wih srpskih jedinica. Mada mboli~no je ozna~en kraj jedne voj-
je u ovoj poruci bio sadràn ne koalicije koja je zapo~ela rat i
i deli} vojni~ke sujete, jer bi u ~ijem je ru{ewu srpska vojska
svetu mogao saop{titi da su imala zapaènu ulogu. U nacisti-
jedinice pod wegovom koman- ~koj Nema~koj dràvni savetnik.
dom prve stupile na tle Aus-
trougarske, ne sme se zanemariti ni D'Epereova politi~ka
procena da bi prisustvo srpske vojske moglo u tim krajevima
ubrzati oslobodila~ki pokret tamo{weg nemaxarskog ìvqa,
pre svega srpskog. Tako|e, D'Epere je ra~unao na to da, dok
srpska vojska bude angaòvana prema èlezni~koj pruzi Turn
Severin-Temi{var, iskoristi "prazan prostor" u zapadnom
Banatu, prebaci do Budimpe{te nekoliko svojih divizija i
tamo prese~e odstupnicu nema~koj vojsci.
Dok se Mi{i} trudio da izna|e najprikladniju formu za
nameravane operacije, u D'Epereov {tab stigla je vest da bi
uskoro moglo do}i do zakqu~ewa primirja s Austrougarskom.
122 Ilija Petrovi}
Vest o mogu}em primirju stigla je i u {tab vojvode Mi{i}a.

Pa{i}, koji se tada nalazio u Parizu, poru~io je strogo
poverqivim telegramom: "Hitajte najbrè u Bosnu, Banat i
Srem i u druge oblasti Austro-Ugarske". Da bi se izbegle
mogu}e negativne posledice toga ~ina, ali i ra~unaju}i sa
trenutnim engleskim preokupacijama Bosforom i Dardanelima
i italijanskom zaslepqeno{}u Jadranom, Dalmacijom i
Arbanijom, D'Epere je 3. novembra izdao specijalno nare|ewe
srpskoj Vrhovnoj komandi:
"Kako izgleda, Jugo-Slovenski pokret uzima velikih razme-
ra. Srpska vojska treba da se stara da ga na sve mogu}e na~ine
organizira i upotrebi u na{u korist, za zajedni~ku akciju pro-
tiv Centralnih sila. U tome ciqu potrebno je direktno ume-
{ati se, a to }e u toliko biti lak{e {to vi{e nemamo da zazi-
remo od ponovnog napada Austro-Ugarskih trupa na Severnom
frontu Srbije. Srpska vojska treba dakle da izbaci u napred
{to skorije potrebna odeqewa na sve teritorije koje su naklo-
wene Jugo-Slovenskom pokretu, u Banat, Bosnu, Hercegovinu,
Hrvatsku i t. d. da bi pruìli ruku elementima koji ima da se
organiziraju".
Sticajem okolnosti, isto-
Luj Feliks Mari Fransoa Fran- ga tog dana italijanska koma-
{e d'Epere (1856-1942), francu- nda potpisala je u ime savez-
ski mar{al i od 1921. godine
po~asni vojvoda jugoslovenske voj - nika primirje sa Austrougar-
ske. Zavr{io vojnu akademiju u skom. Ve} sutradan, {tab ne-
Sen-Siru. U~esnik mnogih francu - ma~kih i austrougarskih jedi-
skih kolonijalnih ratova. U Prvom nica pripremqenih za rat na
svetskom ratu komandant korpusa; u srpskom frontu preme{ten je
bici na Marni (5-13. septembra iz Novog Sada u Apatin, a voj-
1914) komandant armije; komandant
Isto~ne armije od 1916, a od de- voda Bojovi} naredio je da se
cembra iste godine komandant Se - srpske kowi~ke izvidnice is-
verne grupe armija. U junu 1918. ture u Ugarsku, u pravcu Te-
godine preuzeo je komandu nad save - mi{vara i Novog Sada, "radi
zni~kim snagama na Solunskom saznavawa, da li je ovo zemqi-
frontu; pod wegovim rukovodstvom {te posednuto od neprijateq-
definitivno je utvr|en plan za
proboj, obavqene sve pripreme i skih trupa i o zna~ajnosti i
front probijen izme|u 15. i 17. svojstvima sredstava i pre-
septembra iste godine. Posle rata preka, na koje }e armija even-
~lan francuskog Vi{eg vojnog sa- tualno nai}i severno od reke".
veta. Od 1935. godine ~lan Fran -
cuske akademije.
SREM 1918 123
Nije lako organizovati dràvu. Budu}i da su pozivi

stanovni{tvu na red i mir ostali bez ikakvog efekta,
zagreba~ko Narodno vije}e zavelo je preki sud u sremskoj
ùpaniji, a 2. novembra objavilo je i "naredbu" o op{toj
mobilizaciji. Bez obzira na sve to, ono je bilo prinu|eno da 4.
novembra po{aqe u Beograd izaslanstvo i od srpske vojske
zatraì da {to pre u|e na teritoriju novoformirane Dràve
Slovenaca, Hrvata i Srba i tamo uspostavi svoj poredak.
Srpska vojska, koja se u me|u- @ivojin Mi{i} (1855-1921),
vremenu ve} kretala Sremom, srpski vojvoda. Godine 1915, kao
zbog akcija zelenog kadra mo- komandant Prve armije zastupao
rala je da 5. novembra inter- tezu da se ne treba povla~iti iz
veni{e u Klenku, a 14. novem- Srbije, ve} da se treba zaustaviti
bra i u [idu. u blizini Pe}i i tamo u}i u
Petog novembra uve~e, u direktan sukob sa austrougarskim,
nema~kim i bugarskim snagama, pa
komandu srpske Prve armije "kom opanci, kom obojci". Od 1.
stigla je sa svojim problemi- jula 1918. godine na~elnik {taba
ma i jedna delegacija Narod- srpske Vrhovne komande; u napre -
nog vije}a Slovenaca, Hrvata dovawu srpske vojske posle proboja
i Srba. U Austrougarskoj, ka- Solunskog fronta wegova uloga
ù, vi{e nema monarhije, bila je odlu~uju}a: protivno
D'Epereovom zahtevu da Prva
umesto we zavladala je anar- armija uspori svoje napredovawe,
hija. "Vlasti ne postoje koje odobrio vojvodi Bojovi}u da se na
bi sa sigurno{}u mogle da ni{kom prostoru upusti i okr{aj
sprovode èqe Narodnoga Ve- sa nema~kom vojskom i tamo je 10. i
}a. Narod u {irokim razmera- 11. oktobra potu~e. Tom operacijom
ma vr{i pqa~ku dràvne bio je slomqen posledwi ozbiqan
vojni~ki otpor Centralnih sila na
imovine, preti opasnost da }e balkanskom rati{tu.
u skoro po~eti i pqa~ka pri-
vatne imovine. Za sada je Osek centar nereda. @eqa je
Narodnoga Ve}a Slovenaca, Hrvata i Srba, da srpska vojska
{to pre do|e, jer preti gra|anski rat, jer veliki broj ruskih
zarobqenika ne samo, da pqa~ka u varo{i nego {ire i
boq{evi~ke ideje. Narodno je Ve}e naredilo ponovnu mobili-
zaciju, ali bez uspeha". U stvari, Narodno vije}e na{lo se u
neprilici da ne moè realizovati nijednu svoju ozbiqnu
nameru, pa je od srpske vojne komande zatraìlo da oduzme
oru`je od stanovni{tva i da "uti~e na wega da izvr{ava
nare|ewe vlasti". Istog dana, "u potporu Narodnom ve}u" oti-
{lo je iz Rume u Zagreb deset oficira i petsto ~e{kih vojnika
sa oru`jem, a narednog dana jo{ dvesta.
124 Ilija Petrovi}
Dan kasnije, jedno izaslanstvo Srpskog narodnog odbora iz

Novog Sada, na ~elu sa Igwatom Pavlasom, wegovim potpred-
sednikom, do{lo je u Beograd, u Dunavsku diviziju, da traì
pomo}. Vlast Srpskog narodnog odbora bila je dosta labava, ~ak
i u Novom Sadu i wegovoj bliòj okolini, a nekmoli u unutra-
{wosti. Od izaslanstva se moglo saznati da se u Petrovaradinu
jo{ nalazi desetak hiqada nema~kih vojnika. Izaslanstvo veru-
je da }e se sve te snage povu}i ve} do narednog dana u podne:
"Povla~e se u redu i kaù da ne}e ru{iti komunikacije ako ih
niko ne sustigne... U Ugarskoj je potpuna anarhija. Vojske vi{e
nema. U Oseku je sve spremno za do~ek srpske vojske. Sva teri-
torija do Oseka slobodna je. Usled nemawa vlasti nered se svuda
{iri"[28, 170-172].
Srpski oslobodioci u Sremu. Srpske trupe na{le su se

naspram Sremske Mitrovice 3. novembra, ali je i sama ta
~iwenica omogu}ila komitskoj ~eti Miluna Milo{evi}a da, uz
pomo} omladinaca iz mesta, za dan-dva ceo grad o~isti od ne-
prijateqskih vojnika. Mora biti da to i nije bilo osobito
te{ko, jer je i {ef policije u Sremskoj Mitrovici (na po~e-
tku rata vladin poverenik za grad), hrvatizovani Nemac dr
Ivan Ginter, predlagao jo{ 30. oktobra da jedna delegacija
uglednih gra|ana pozove vojsku iz Srbije i varo{ preda bez
borbe; Mitrovica i ina~e tada nije imala dovoqno àndarma
koji bi odràvali red u mestu. Zbog toga se i moglo desiti da
Milo{evi}, predstavqaju}i svoju Srpsku komitsku ~etu kao Za-
povjedni{tvo kr. srpske vojske u Mitrovici, 23. oktobra/5.
novembra 1918. godine uspostavi nove odnose u gradu i objavi
ih pod brojem 424. Milo{evi}eva objava sadràvala je svega
~etiri stava:
"Sve oru`je, streqivo, vojni~ka oprema i sve od vojni{tva
kupqene stvari i marva ili kowi i ìvina imadu se za 24 sata
predati kod grad(skog) poglavarstva.
Tko èli zadràti lova~ko oru`je imade zamoliti dozvolu
kod red. povjereni{tva. Kod koga se iza toga roka na|e oru`je
ili kakovih vojni~kih predmeta bit }e streqan.
Svi inozemni t.j. svi oni, koji nisu pripadnici Jugosla-
vije imadu se za 24 sata prijaviti kod red. povjereni{tva.
Umoqavaju se gra|ani da za prehranu zapqewene marve
donesu u gradsku bikaru sijena, slame i kukuruzovine, dok ih ne
preuzme srpska vojska"[60].
SREM 1918 125
Srpska vojska po~ela je da u Mitrovicu ulazi 5. novembra,

kada se na ~elu svog bataqona pojavio potpukovnik \or|e Mak-
simovi}. Tek narednog dana taj je ~in sve~ano proslavqen,
najpre blagodarewem u crkvi, a zatim op{tim odu{evqewem i
razdragano{}u na gradskim ulicama. Prebacivawe Drinske
divizije preko Save nastavqeno je, bez posebnih te{ko}a, i
narednih dana. Vojne prilike u Sremu bile su dotle ve} prili-
~no stabilizovane, ~emu su dosta doprineli i vojnici iz ê-
{ke. Najpre, oni su uspostavili vezu sa komandom Dunavske
divizije i, znaju}i mnoge va`ne podatke o snazi i moralu aus-
trougarskih jedinica, olak{ali su napredovawe srpskoj vojsci.
"Oslobodila~ko" raspoloèwe ovladalo je i Irigom. Kako
svedo~i Milan P. Kosti}, "ve} 2 novembra (20 oktobra po sta-
rom), osvanuo je ceo Irig oki}en narodnim zastavama, - srp-
skim i hrvatskim. Dan je bio obla~an, ali u du{ama vedro...
Toga dana u Irig su po~eli pristizati svojim ku}ama doma}i
sinovi, vojnici, raspu{teni iz austrougarske vojske. Mahom su
stigli sa oru`jem... Sutradan, u nedequ, 3. novembra, izvr{en
je u Irigu izbor Narodnog ve}a", odnosno izabran je wegov me-
sni odbor.
^lanovi Mesnog odbora Narodnog ve}a u Irigu

dr Boìdar Vu~ini}, advokat, predsednik
[andor Jackovski, sreski sudija, potpredsednik
Vasa Isailovi}, advokat, perovo|a i poslovo|a
Nikola Juzba{i}, trgovac, vo|a Narodne straè
Ivan Bali}, sreski {umar, blagajnik
Jovan Vuji}, ekonom
dr Sima Gr~i}, lekar
Jovan Gruji}, zanatlija
Vasa Damwanovi}, trgovac
Milan Kosti}, svr{eni pravnik
\oka Kru{edolac, zanatlija
dr Mladen Lisavac, advokat
Damjan Markovi}, trgovac
Jovan Mati}, ratar
Sava Mili}, ratar
Jovan Milo{evi}, trgovac
Zarija Munxi}, ratar
Pavle Obrenovi}, ratar
Jovan Rado{evi}, trgovac
Ivan [kreblin, sreski pristav
Gligorije Nikoli}, sve{tenik
Stjepan Dubenik, upraviteq kotarske oblasti
126 Ilija Petrovi}
Teodor Jojki}, op{tinski bele`nik

Marko Bek, sudski pristav
Milan Ivanovi}, u~iteq
Nikola Mi}a{evi}, ratar
Milan Nikoli}, ratar
Stevan Babi}, ratar
\oka Krsti}, ratar
Aca ]iri}, zanatlija
Todor Mijatovi}, zanatlija
Nikola Dobri~i}, trgovac.
Sticajem okolnosti, samo dan kasnije, predsednik Odbora i

nekoliko wegovih ~lanova postali su nema~ki taoci. Jer, kad je
nema~ka vojska u povla~ewu stigla u Irig, jo{ uvek discipli-
novana, pod punom ratnom spremom i svesna sopstvene stvarne
nemo}i, saznalo se da je deo wene komore zadràn u Rumi. Do-
tle mirni, kao obi~ni prolaznici, odmah su preduzeli sve mere
za svoju sigurnost. Najpre su blokirali Irig, a zatim su za
taoce uzeli nekoliko tek izabranih ~lanova Mesnog odbora Na-
rodnog ve}a i zatraìli da se zadràni deo komore vrati, jer
oni "ne}e dozvoliti da nema~ki vojnik gladuje na putu u svoju
domovinu". Pod pretwom odmazde nad Irigom, od @arka Mila-
dinovi}a iz Rume traèno je da posreduje i da se komora oslo-
bodi. U smirivawu ovog neprijatnog spora u~estvovali su i
neki êsi, general{tabni oficiri, na molbu mesnog Narodnog
ve}a zadràni koji dan ranije u Rumi da pomognu u odràvawu
reda. Problem je lako otklowen, jer ni Srbima ni Nemcima
nije bilo do sukoba: komora je odmah vra}ena, uz obrazloèwe
da je do wenog zaustavqawa do{lo zbog nesporazuma.
Nemci su u Irigu ostali dva dana, a nepregledne kolone
vojnih transportnih vozila pro{le su za to vreme prema Novom
Sadu. Posle wihovog povla~ewa, Mesni odbor Narodnog ve}a
mogao se zabaviti lokalnim problemima: zabraweno je "bespo-
sleno skupqawe na ulicama i zadràvawe posle osam sati uve-
~e"; sa ciqem da se odrè red i mir, uvedeno je redovno deùr-
stvo ~lanova Narodnog ve}a; organizovana je àndarmerija od
deset qudi; Narodna straà obavezana je da pred sudom poloì
zakletvu; za Narodnu straù organizovana je kuhiwa; dotada-
{wi upravnik po{te, Maxar, smewen je; regulisan je po{tan-
ski saobra}aj na liniji Ruma-Kamenica, a kao obaveza predvi-
|eno je uspostavqawe telefonske veze sa Kamenicom i Petrova-
radinom; preduzete su mere da se nabavi jedan vagon ìta za
SREM 1918 127
ishranu srpskih civila i vojnika koji prolaze kroz Irig na

putu prema Srbiji; zapo~eto je kupqewe oru`ja od gra|anstva;
odlu~eno je "stati na put, svima sredstvima, {irewu neistini-
tih vesti i (eventualnim) agitacijama protiv odredaba
Nar(odnog) ve}a, jer Odboru je te{ka i odgovorna zada}a sta-
vqena u du`nost"; obavqene su sve pripreme za do~ek srpske
vojske; i tako daqe.
îm su se Nemci povukli prema severu, po molbi Narodnog
ve}a stigla je u Irig grupa od trideset {est ~e{kih vojnika sa
dva oficira, sa zadatkom da do dolaska srpske vojske odràva
red u mestu.
Sedmog novembra jedan kowi~ki eskadron i jedna ~eta iz
Dunavske divizije dospeli su do Stare Pazove, gde su najsve~a-
nije do~ekani. Ostale snage jo{ su se zadràvale na liniji
Sur~in-Pe{~ak-A{awa. Po iskazu me{tana, mawe neprija-
teqske jedinice nalaze se kod Slankamena i, preko Dunava, kod
Bor~e i severno od Pan~eva. Iz Maksimovi}evog bataqona, koji
je na sebe preuzeo da u Mitrovici obezbe|uje red, pojedini
delovi poslati su u izvi|awe ka âlmi, Radincima, Erdeviku i
[idu; po jedna ~eta poslata je u Rumu i Vukovar. Do 10.
novembra srpske jedinice posele su sve srezove isto~no od
Sremske Mitrovice, a toga dana poslato je sto kowanika i u
[id. U me|uvremenu, od predsednika Mesnog odbora Narodnog
ve}a u Rumi @arka Miladinovi}a stigla je informacija da je
u Vrdni~kom rudniku ugqa izbio {trajk. Rudari su zapravo
sabotirali proizvodwu, tako da je dnevno va|eno svega dva vago-
na ugqa, "a moè da dâ 20-25 vagona". Iz Drinske divizije od-
mah je poslat jedan odred "da osigura rudnik, spre~i {trajk i
radnike primi na rad i poslu{nost". Istovremeno, u Ilok je
upu}ena jedna ~eta sa zadatkom da razoruà sva sela na sever-
nim obroncima Fru{ke gore (od Iloka do ôrtanovaca),
obezbedi ilo~ko vlastelinstvo i spre~i uni{tavawe {ume i sa-
movoqnu se~u[28, 172-174].
Bi}e da je tih dana do{lo i do formirawa nekakvih "oslo-
bodila~kih" jedinica u Sremu, jer je veliki ùpan ùpanije
sremske, svojim pismom broj 7/v.`. od 11. novembra, naredio
"da se objavi, da je sakupqawe i organizacija ~eta po uzoru
srpskih komitskih ~eta zabraweno i da }e se strogo kazniti po
redovitoj SRPSKOJ vojsci". Nema bliìh podataka o "~lan-
stvu" u tim jedinicama, niti o wihovim "oslobodila~kim" na-
merama[60].
128 Ilija Petrovi}
Granica prema Hrvatskoj na pruzi Osek-[amac. Rasulo

u maxarskoj vojsci odrazilo se i na prilike u podru~jima koja
su se, sticajem okolnosti, na{la u interesnoj sferi zagreba-
~kog Narodnog vije}a. Ne mogu}i da samo u~ini bilo {ta, Na-
rodno vije}e zatraìlo je pismom od 4. novembra pomo} od
srpske vlade:
"Vojska biv{e austro-ugarske monarhije, koja se nakon
poraza vra}a u svoje krajeve, po svoj }e prilici biti radi
nesta{ice hrane pretvorena u neure|enu hordu, koja }e harati
i pqa~kati. Kako mi imademo, da {titimo od tih neda}a na{e
zapadne granice, obra}amo se bratskoj Srpskoj Vladi, da bi nam
pomogla za{tititi zemqu i pu~anstvo Srijema i isto~ne Sla-
vonije i ostaviti svoje ~ete na na{e raspoloèwe po prilici
na pruzi Osijek-[amac.
Budu} smo mi - Dràva Slovenaca, Hrvata i Srba - progla-
sili potpunu nezavisnost od bilo kojih veza sa biv{om austro-
-ugarskom monarhijom i Habzbur{kom dinastijom, spremni da
sveop}a konstituanta svih Slovenaca, Hrvata i Srba odlu~i o
na{oj skupnoj dràvi, to se nadamo, da }e srpska Vlada na{oj
bratskoj molbi udovoqiti".
Pada u o~i bar nekoliko stvari: Narodno vije}e, iako je
proglasilo "potpunu nezavisnost", ne raspolaè ni elementar-
nim uslovima da na "svojoj" teritoriji obavqa bilo kakvu
vlast; ono nema oruànih i drugih mogu}nosti da samo za{titi
"svoje" granice; ono "svoju" isto~nu granicu postavqa na èle-
zni~ku prugu Osek-[amac, odnosno linijom Osek-êpin-
\akovo-[amac. Potvrdu za sve to nalazimo i u dopisu koji je
10. novembra iz Prve armije upu}en vojnom izaslaniku Narod-
nog vije}a majoru Dragutinu Perku:.
"U odgovoru na predstavku koju je podneo vojni izaslanik,
izve{tava se Vlada narodnog ve}a S. H. S. u Zagrebu, da sam
usvojio èqe koje su postavqene u gorwoj predstavci. U ime
izvr{ewa naredio sam, da se Srem i isto~na Slavonija odmah
posednu do linija ozna~enih u predstavci, i daqe, dokle inte-
resi Srba, Hrvata i Slovenaca budu zahtevali, i da na{e trupe
osiguraju èlezni~ke pruge, saobra}aj na Dunavu i Savi i sve
komunikacije kao i red i poredak u tim oblastima".
U vezi sa ovim nimalo naivnim pitawem ~ula su se iz
kruga hrvatskih istori~ara i neka druk~ija tuma~ewa. Tako, na
primer, dr Dragovan [epi} bez ikakvog zazora konstatuje da je
Laza Popovi}, izaslanik Narodnog vije}a u Beogradu, i{ao i
SREM 1918 129
daqe "od traèwa pomo}i srpske vojske od linije Osijek-

[amac na istok do Zemuna kao {to je to stajalo u uputama
Vije}a, i prema povjerqivim uputama Svetozara Pribi}evi}a
molio da se po{aqe vojska u Zagreb i Qubqanu... u Ba~ku, Ba-
nat, Barawu i Me|umurje, kao i na Rijeku", gde treba da se sta-
vi na raspolagawe Vije}u. [epi}eva pri~a o pomo}i "na istok
do Zemuna" i u Banatu ~ista je konstrukcija, budu}i da je srp-
ska vojska ve} bila zaposela ceo Srem, dobar deo Ba~ke i Bana-
ta, a pribliàvala se i Barawi. Zbog svega toga, aspiracije
Narodnog vije}a bile su zaista pregoleme.
Bez obzira na sva takva prièqkivawa, potpukovnik Du-
{an Simovi}, srpski izaslanik kod Narodnog vije}a u Zagrebu,
pri predaji akreditiva, 13. novembra 1918. godine, otvoreno je
mogao formulisati stav srpskih vojnih i politi~kih krugova o
granicama i o ujediwewu: Srbija je u ratu dala milion i po
`rtava za oslobo|ewe svoje bra}e i ona ne moè dozvoliti da
na wenim granicama nastane neka nova dràva koja bi veliku
srpsku narodnosnu masu uzela u svoj sastav, tako da ona, Srbija,
ostane po strani, a plodove ratne pobede prepusti neprijatequ.
"Po pravu oru`ja, a na osnovu ugovora o primirju sa Ma|ar-
skom" - rekao je Simovi} - "Srbiji pripadaju Banat, Ba~ka,
Barawa, Srem i Slavonija (do linije Osek-\akovo-[amac)
kao i cela Bosna i Hercegovina. Van te teritorije, da se
moète opredeqivati po voqi: da idete sa Srbijom ili da
formirate zasebnu dràvu"[28, 175-176].
Hrvatske zakulisne radwe. Simovi}eva izjava mogla je

biti i odgovor na Trumbi}evu antisrpsku orijentaciju i dvo-
li~nu politi~ku delatnost, a nije iskqu~eno da je takvo
Trumbi}evo dràwe navelo Saveznike da ne priznaju zagreba~ko
Narodno vije}e. Neposredno pred dono{ewe odluka o ujediwewu
Srba, Hrvata i Slovenaca, 22. novembra 1918. godine, engleski
ministar spoqnih poslova grof Balfur izjavio je u razgovoru
sa italijanskim ambasadorom u Londonu da o priznawu Narod-
nog vije}a ne moè biti ni re~i, jer se ono jo{ nije spora-
zumelo sa Srbijom.
U takvim uslovima, Narodno vije}e iz Zagreba demonstrira
svoj odnos prema oslobodila~koj misiji srpske vojske u Sremu:
ono u Mitrovici uspostavqa Gradsko zastupstvo, a upravu grada
neuspe{no nudi predratnom gradskom na~elniku Teodoru Vasi-
li}u. Prvu vanrednu sednicu tako "izabranog" zastupstva otvo-

130 Ilija Petrovi}
rio je 13. novembra veliki ùpan sremski dr Milan \.

Kosti}, a na narednim sednicama izabrani su pojedini odbori
Gradskog zastupstva: upravni, gospodarski, {kolski, gra|evni i
Milan \. Kosti} ([id, 1876 - ti~kim procesima krajem dvadese -

Pakrac, 1940), advokat, politi~ar tih i po~etkom tridesetih godina
i pravni pisac iz oblasti krivi- branio ve}i broj politi~kih kri -
~nog prava. Gimnaziju u~io u Ose- vaca, zbog ~ega je politi~ki proga-
ku, pravne nauke studirao u Pragu wan, zatvaran i interniran. Iz
i Zagrebu, doktorski stepen stekao dràvne slu`be penzionisan kao
u Pragu. Do godine 1905. sudija na~elnik u Ministarstvu pravde. U
kraqevskog sudbenog stola u Srem- vojvo|anskom krilu Samostalne de-
skoj Mitrovici, a zatim, do kraja mokratske stranke zauzimao vode}i
Svetskog rata, upravnik mitrova- poloàj; jedan od autora takozvane
~ke Kaznione. Posle rata veliki Vojvo|anske rezolucije iz 1932
ùpan Sremske ùpanije. Na poli- godine.
zdravstveni. Svi izbori obavqeni su po izbornom sistemu koji

je vaìo u Austrougarskoj, {to je tako|e bio nesumwivi znak da
hrvatski faktor u Narodnom vije}u sebe smatra "ratnim pobed-
nikom" i, otud, legitimnim naslednikom poraène Austro-
ugarske[28, 176-177].
Bilo je pojedina~nih poku{aja da se pod "firmom" Narod-
nog vije}a proture i neki sumwivi interesi. Tako ne{to desi-
lo se i u Irigu, gde je izvesni Dragan Turk sa pustare Glad-
no{, kod Maradika, dao instrukciju da se pove}a broj ~lanova
tamo{weg odbora Narodnog ve}a. Tek oformqeno Narodno Ve}e
poslu{alo ga je, i u svoj sastav ukqu~ilo i slede}a lica:
Paja Stoj{i}, veleposednik
dr \urica @ivkovi}, veleposednik
Pavle Babi}, ratar
Jovan Braci}, ratar
\oka Crvenkovi}, ratar
Petar Ibro~i}, ratar
Toma Mati}, ratar
Paja Munxi}, ratar
Toma \uri}, ratar
Gavra ûpi}, ratar
Gli{a \uri}, ratar
Stevan Pu{i}, ratar
dr Dragutin Veseli, sreski lekar.
9*
SREM 1918 131
Tako|e, Turk je poku{ao da kao "povjerenik" Narodnog vi-

je}a iz Zagreba i osniva~ "kotarskog odbora", u skladu sa "ins-
trukcijama" Vije}a, uvede, izme|u ostalog, i "odbranbeni
narodni porez u iznosu 50% ~iste zemqarine". Ubranim sred-
stvima trebalo bi da raspolaè Mesni odbor Narodnog ve}a za
potrebe po{tanskog saobra}aja i "za uzdràvawe stalne sigu-
rnosne straè". "Instrukcijama" je bilo zami{qeno da pred-
sednik kotarskog odbora "dobija dekret iz Zagreba", {to bi
zna~ilo da je Turk, kao predsednik jednog takvog "kotarskog
odbora", trebalo da preuzme neposrednu kontrolu nad delova-
wem podru~nih mesnih narodnih ve}a. Da li je Turk radio sam
ili uz ne~iju saglasnost, ne zna se, ali je ~iwenica da je tre-
balo da pro|e ~itav mesec dana dok se iz Zagreba nije oglasilo
Narodno vije}e i stavilo na znawe da se radi o zloupotrebi
wegovog autoriteta.
Ulazak srpske vojske u Irig. Srpska vojska stigla je u

Irig tek 13. novembra, a narednog dana, rezervni potporu~nik
Vlastimir Staji}, obave{tajni oficir, u ime komandanta 9.
pe{adijskog puka izdao je proglas kojim se kao organ vlasti
"priznaje i utvr|uje" Odbor za Narodno ve}e. Po{to su
nare|ana imena svih ~lanova Ve}a (bez onih iz Turkovog
dodatka) i vo|e Narodne straè, zapre}eno je da "ko se ne
pokorava Odboru za Narodno ve}e, bi}e odgovoran pred srpskom
vojskom".
O stvarnom autoritetu
Boìdar Vu~ini} (1882, Vu~ini}
Ve}a u Irigu, {to moè biti Selo, kod Srpskih Moravica - ? ),
indikativno i za mnoga druga advokat. Osnovnu {kolu u~io u Sr -
ve}a, re~ito govori i pismo pskim Moravicama, a gimnaziju na
kojim se wegov predsednik dr Su{aku. Pravo sa doktoratom svr -
Boìdar Vu~ini} 2/15. nove- {io u Zagrebu. Advokatsku kance-
mbra obra}a "Mesnom koman- lariju najpre otvorio u Ogulinu, a
od 1912. do 1941. godine radi kao
dantu srpske vojske" u Novom advokat i javni bele`nik u Irigu;
Sadu, na nagove{taj da bi za tokom Drugog svetskog rata upisan
dan-dva onaj odred ~e{kih u advokatski imenik u Zagrebu, ali
vojnika za "sigurnosnu slu- se wegova advokatska praksa svodi-
`bu" mogao oti}i daqe: la samo na pojedina~ne slu~ajeve;
"...Postoji mesna garda od tada se prete`no bavio zemqorad -
wom. Iskqu~ivo zemqoradwom ba -
130 momaka, ali fakti~no vio se do 1952. godine, kad ponovo
vr{i slu`bu samo najvi{e o- otvara kancelariju. Godine 1959.
ko 10. Ta garda je, osim malog jo{ uvek se bavio advokaturom.
132 Ilija Petrovi}
broja qudi, 5-6, nedisciplinirana i u vr{ewu svoje slu`be

nepouzdana. Kona~no ima tri àndarma.- Po{to je nu`no da se
odràva mir i poredak u Irigu i okolnim op{tinama,
predlaèm da se ovamo iza{aqe jedno odeqewe srpske vojske, po
mogu}nosti 50-100 momaka, koji bi imali do daqwe Uredbe ovde
stalno boraviti sa nu`nim brojem oficira.- Ovom odeqewu
bila bi zada}a da odràva mir i poredak u Irigu; da se iz-
vestan broj tih vojnika (5-6) dodeli àndarskoj postaji za
poja~awe àndarmerije; da se u pojedina okolna mesta, ako
ustreba po{aqe jedan deo kao asistencija.-
Ovo odeqewe vojske bi imalo du`nost, da pre svega pokupi
sve oru`je u Irigu i okolici; nepouzdani i nemarni ~lanovi
garde bi se otpustili, a oru`je bi im se imalo oduzeti.-
Od mesne policije ima samo jedan policajni komesar u slu-
`bi, dok su ostali policajci, pet na broju, slu`bu napustili.
Odredio sam, da se policija opet upotpuni, a glavna bi joj
svrha bila, da nabavqa, kad ustreba, kola za vojsku, da bude od
pomo}i kod ukona~ivawa vojske, da pomaè kod nabave hrane za
vojsku i kowe itd".
Istoga dana, ovo pismo dopuweno je izve{tajem "da seqaci
pusto{e op{tinsku {umu, pa bi i zbog toga bilo nu`no, da se
zatraèni odred po{aqe, da se {uma za{titi", a "trebalo bi u
koliko to do sad nije u~iweno, da se postara, da dràvni
rudokop (ugqenit) u Vrdniku nesmetano daqe radi. Ovda{wi
mlinari ne mogu da mequ radi nesta{ice ugqa, pa je pogibao,
da ne ostanemo bez bra{na, {to bi bilo {tetno i za vojsku"[28,
208-209].
U novu dràvu neposredno ili preko Zagreba. Da li se sa

Srbijom ujediwavati preko Zagreba ili neposredno, kqu~ni je
problem sa kojim su se Srbi iz Srema, Banata, Ba~ke i Barawe
suo~ili 1918. godine. Poznato je da se jedna grupa politi~kih
qudi iz Ju`nog Banata, predvo|ena pan~eva~kim demokratom
Du{anom-Dudom Bo{kovi}em, srela u Beogradu 11. novembra sa
predstavnicima srpske vlade i tada dobila "smernice za rad pa
i uputstvo za pripremawe Velike narodne skup{tine". Taj
podatak kazuje da je srpska vlada bila itekako zainteresovana
za neposredno prisajediwewe Vojvodine Srpske, {to, naravno,
ne zna~i da se ona mogla upu{tati u pitawe ko }e se kako
pona{ati u o~ekivanim raspravama o ujediwewu. Ovo utoliko
pre {to je u Bo{kovi}evoj delegaciji, pored demokrata, bilo i
radikala.
SREM 1918 133
O srpskom interesu za ne- Du{an-Duda Bo{kovi} (1881-

posredno ujediwewe bio je -1966), advokat i politi~ar. Po-
istog dana informisan i Sve- slanik u Velikoj narodnoj skup-
{tini i wen sekretar; ~lan Veli-
tozar Pribi}evi} u Zagrebu, kog narodnog ve}a (do wegove re-
a o politi~kim prilikama u konstrukcije). Kad je po ujediwewu
Vojvodini razgovarao je tih do{lo do politi~kog pregrupisa-
dana sa Petrom Kowovi}em i vawa u Vojvodini, jedan od prvaka
srpski ministar Mom~ilo Demokratske stranke; posle rasce-
Nin~i}. Blizak Narodnom vi- pa, ulazi u Samostalnu demokrat-
sku stranku, zalaù}i se za demo-
je}u SHS, Kowovi} je nagove- kratizaciju politi~kog ìvota i
stio mogu}nost da bi u Ba~ku za federalizam. Iz toga vremena
moglo iz Zagreba do}i sedam- poti~e i wegovo javno opredeqewe
desetak oficira za organi- za autonomiju Vojvodine; godine
zovawe àndarmerije. Srpska 1935. bio je jedan od inicijatora
Vrhovna komanda nije se sa- za stvarawe Vojvo|anskog fronta,
koji je na autonomisti~kom progra-
glasila sa tom vrstom pomo}i, mu okupio delove raznih gra|a-
ali nije imala ni{ta protiv nskih partija; jedan od autora ta-
da se Kowovi} zabavi odrà- kozvane Vojvo|anske rezolucije.
vawem zborova po Ba~koj. Sve-
tozarev brat Valerijan, ujedno i ~lan Narodnog vije}a SHS,
morao je biti zna~ajan u~esnik na sastanku sa Nin~i}em kad je
nekoliko predstavnika tek formiranog odbora "sastoje}(eg) se
iz Beogra|ana, koji su rodom iz Ba~ke, Banata i Barawe (B. B.
B.) sa svrhom da potpomaè pokret za B. B. B. iz Beograda,
eventualno i na licu mesta", poku{alo da uti~e na na~in kojim
}e se ujediwewe izvesti. Sa toga skupa poteklo je nekoliko
zna~ajnih informacija:
1. "U nedequ 17. o. m. ima da se sazove u Novom Sadu pover-
qiva konferencija od 15 lica" iz Ba~ke, Banata i Barawe, bez
Buwevaca i [okaca, koja bi trebalo da pripremi "gra|u za
skup{tinu... u ~etvrtak 21. o. m.";
2. Na o~ekivanoj skup{tini bila bi izabrana pokrajinska
uprava (vlada), a popunila bi se i delegacija Vojvodine u Na-
rodnom vije}u SHS;
3. Odbor Jugoslovena iz Ugarske, ~iji su osniva~i bili
Petar Kowovi} i Vasa Staji}, trebalo bi da se iz Zagreba
odmah preseli u Novi Sad i stavi se na raspolagawe tamo{wem
Srpskom narodnom odboru.
U~e{}e Valerijana Pribi}evi}a na tom sastanku moè se
tuma~iti samo kao dokaz da je i u Narodnom vije}u delovala
jedna struja, makar koliko ona bila slaba{na i brojno i uti-
134 Ilija Petrovi}
cajno, zainteresovana za neposredno ujediwewe Vojvodine sa

Srbijom. Pored toga {to se ovaj beogradski odbor uop{te nije
bavio Sremom, indikativno je {to je ba{ Kowovi}, u~esnik
toga dogovora i pobornik zagreba~ke varijante, poslat u Novi
Sad da prenese "in{trukcije" sa tog sastanka: pojedini vojvo-
|anski u~esnici toga sastanka protuma~ili su to kao spremnost
srpske vlade da podrì aspiracije Narodnog vije}a na Vojvo-
dinu i weno prisajediwewe budu}oj zajedni~koj dràvi preko
Zagreba. Ja{a Tomi} nije bio osobito fasciniran "in{tru-
kcijama" koje je doneo Kowovi}, bez obzira na to {to su one
potekle sa sastanka sa jednim srpskim ministrom. Ja{a se i
daqe drào svoje logike, a, po jednom svedo~ewu, "me|u nama se
po Novom Sadu govorilo da je Pa{i} odlu~no za Tomi}evu tezu;
direktno prisajediwewe Vojvodine Srbiji zna~ilo bi ja~ati
poziciju Srbije u natezawima sa Zagrebom". Nasuprot toj
logici, dolazak Staji}evog i Kowovi}evog odbora iz Zagreba u
Novi Sad trebalo bi da oslabi stvarni uticaj novosadskog
Srpskog narodnog odbora na odluku o ujediwewu[28, 240-241].
Politi~ki sukob nije se mogao izbe}i. Do sukoba ovih

dveju logika moralo je do}i kad-tad. Prva prilika za to
ukazala se ve} 17. novembra, na sastanku koji je odràn u Ma-
tici srpskoj i koji je bio najavqen kao "poverqiv". Kowovi} i
Tomi}, nosioci suprotstavqenih ideja o prisajediwewu, bra-
nili su svoje stavove pozivaju}i se na Nin~i}a. Kowovi}, koji
je kao delegat Narodnog vije}a iz Zagreba bio poslat "na rad" u
Vojvodinu, prvi se sreo sa srpskim ministrom Nin~i}em i
"dobio savet, da se u Novom Sadu u Skup{tini izre~e spajawe
Vojvodine preko Zagreba". Ja{a Tomi} bio je u Beogradu ne{to
kasnije, ali je "dobio (..) na tom istom mestu uputstvo, da
Vojvodina izre~e odmah ujediwewe sa Beogradom, odnosno sa
Srbijom. On je o tome imao u svome notesu zapisku, overovqenu
potpisom samoga ministra dr Mom~ila Nin~i}a". U me|uvre-
menu, kod Nin~i}a su bili vr{a~ki prota Boìdar Popovi},
Pera Miloradovi} iz Pan~eva, i jo{ neki, i ~ini se, ~uli
isto ono {to i Kowovi}. Na Kowovi}evo insistirawe da se
Vojvodina okrene Zagrebu, Tomi} je reagovao ùstro, a Bogdan
Gavrilovi}, onda{wi rektor Beogradskog univerziteta, po
ro|ewu Vojvo|anin, poku{ao je da spor izgladi predlogom da se
ujediwewe izvede preko Zagreba, pod uslovom da se tamo ne
okleva i ne oteè; ukoliko bi se oklevalo, Banat, Ba~ku i
SREM 1918 135
Barawu trebalo bi prikqu~iti neposredno Srbiji. Ipak,

po{to se javno insistiralo na Nin~i}evim izjavama, zatra-
èno je od dr Pavlasa da "referi{e" o ~emu se tamo stvarno
pri~alo.
Pavlas, ~ovek koji je sa Tomi}em i Staji}em bio kod
Nin~i}a kad su neke od spornih re~i izgovarane, "referisao je
povodom izvi|aja, {ta je istina u iskazu ministra Dr. Mom~i-
la Nin~i}a, da li ono, {to je rekao Ja{i Tomi}u, ili ono,
{to je rekao Petru Kowovi}u i drugovima. Dr. Pavlas uverio
se, da je ministar zaista rekao Ja{i Tomi}u, da narodna skup-
{tina Banata, Ba~ke i Barawe neposredno preko Beograda radi
na oslobo|ewu i ocepqewu od Ugarske, a s druge strane, da je
zaista rekao i Petru Kowovi}u i dr. da glas na{ega naroda iz
ovih krajeva prenese zagreba~ko Narodno Vije}e u Beograd i na
mirovnu konferenciju, zbog kojih je navoda izbio nesporazum u
pretkonferenciji, koja je bila 4. novembra (17. po novom
kalendaru - IP). Ministar je zato rekao i jedno i drugo, da bi
ostavio odre{ene ruke Narodnoj Skup{tini u Novom Sadu, da u
ovom otvorenom pitawu zauzme svoje stanovi{te".
Po{to je istina bila "i jedno i drugo", Srpski narodni
odbor, u skladu sa svojim opredeqewem za neposredno prisajedi-
wewe Banata, Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbiji, pripremio je
predlog odluka za Skup{tinu, pojedini demokrati po~eli su da
se hlade prema Zagrebu, a Vasa Staji} ~vrsto je ostao uz Naro-
dno vije}e. Staji} je, u stvari, ostao veran svom stavu izre-
~enom u susretu sa Nin~i}em da "mi{qewe zvani~ne Srbije
nije (za wega) merodavno", jer "srpska vlada danas jeste, sutra
nije", a misao o narodnom jedinstvu preìve}e i wu[28, 241-242] .
Sporni su kona~ni ciqevi. Su{tina ovog razmimoila-

èwa nije se ticala samo na~ina na koji bi Srbi iz Ugarske
krenuli u prisajediwewe Srbiji, nego i wihovih kona~nih
ciqeva. Iako se u Pavlasovoj izjavi pomiwu Banat, Ba~ka i
Barawa, ali ne i Srem, ne moè biti sumwe u to da bi isti
princip vaìo i za Srbe iz Srema. Ovo utoliko pre (i naro-
~ito zbog toga) {to se Srem nalazio u okviru one demarkacione
linije utvr|ene Konvencijom koja reguli{e uslove primene na
Ugarsku primirja zakqu~enog izme|u Saveznika i Austro-
ugarske, i {to je vo|a sremskih radikala @arko Miladinovi},
inspirisan i ohrabren onom demarkacionom linijom na pruzi
136 Ilija Petrovi}
Osek-êpin-\akovo-[amac, bezrezervno zastupao tezu o

neposrednom prisajediwewu Vojvodine Srpske (dakle: i Srema)
Kraqevini Srbiji. On je takvo svoje gledi{te izloìo i na
sednici Sredi{weg odbora Narodnog vije}a SHS odrànoj 23.
novembra 1918. godine, po{to je Stjepan Radi} predloìo,
izme|u ostalog, da "vrhovnu vlast u zajedni~koj saveznoj dràvi
imaju... srpski nasqednik prijestoqa, hrvatski ban i pred-
sjednik Slovenskog Narodnog Sveta", da budu}a dràva ima samo
tri zajedni~ka ministarstva (za spoqne poslove, narodnu
odbranu i narodnu prehranu), a da ostali poslovi budu u nadle-
`nosti "dràvnih autonomnih vlada" za Sloveniju, za Hrvat-
sku, za Srbiju i Crnu Goru i "pokrajinskih vlada" za Bosnu i
Hercegovinu, za Dalmaciju i za Vojvodinu, odgovornih "do-
ti~nim saborima". Istina, ovaj Radi}ev predlog okarakterisan
je u zapisniku sa pomenute sednice kao "krajni separatizam",
vaqda zbog toga {to je svima bilo jasno da Hrvatska i Slove-
nija ne bi mogle opstati bez prehrane iz Srbije, a naro~ito bez
srpske odbrane. Tuma~e}i Radi}ev predlog kao "slu~aj plemen-
skog ili politi~kog cepawa", Miladinovi} je izjavio da }e
wegova stranka traìti prisajediwewe Srema, Ba~ke i Banata
Srbiji "ako se s hrvatske strane bude ovako govorilo".
Najpre je protiv Miladinovi}evog stava o{tro protestovao
potpredsednik Narodnog vije}a dr Ante Paveli} (Stariji,
Zubar), pretwom da }e "u tom smislu povu}i konzekvencije".
Dva dana kasnije, po{to je u me|uvremenu donesena odluka o
neposrednom prisajediwewu Srema Srbiji, na sednici Sredi-
{weg odbora postavqeno je ~ak i pitawe da li Miladinovi}
moè i daqe ostati u tom Odboru. Miladinovi} ipak nije
iskqu~en iz Sredi{weg odbora, ne bi li se tako izbeglo
fakti~ko priznawe da je Srem zaista prisajediwen Srbiji;
Hrvatima je bilo u interesu da odluku rumskog Zbora pre}ute i
na taj na~in, nekad, kasnije, ponovo otvore mogu}nost za pome-
rawe hrvatske granice do Zemuna i savskog u{}a u Dunav.
Miladinovi}evoj izjavi o mogu}nosti separatnog prisajedi-
wewa Srema Srbiji o{tro se suprotstavio dr Janko [imrak,
tako|e ~lan Sredi{weg odbora, "brane}i" ideju jugoslovenske
dràve, a zapravo zastupaju}i stavove koji od budu}e jugoslo-
venske dràve o~ekuju "wivu na Istoku" i "katoli~ku ètvu"
te wive: "Na{ narod je, me|utim ostao jedinstven i on danas
èli jaku jedinstvenu dràvu. Disonancu su unesle u na{e
SREM 1918 137
narodne redove pojedine stra- Janko [imrak (1883-1946), po-

nke, koje izdiù vi{e svoje unija}eni Srbin iz @umberka;
strana~ke interese negoli na- profesor Bogoslovije u Zagrebu;
novinar i narodni poslanik. Od
rodne. Zato jedna grupa u nas 1942. godine, kao "vjerski i naci-
pore|uje dana{we na{e ~asove onalno dostojan", biskup krièva-
s onim ~asovima, kad smo g. ~ki. Jedan od trojice u odboru Hr-
1102. i 1868. sklapali nagod- vatskog katoli~kog episkopata koji
be s Ma|arima. Zato druga je odlu~ivao o "konverzaciji grko-
isto~waka na katoli~ku vjeru",
grupa na usta g. @arka Mila- odnosno o prevo|ewu pravoslavaca
dinovi}a izri~e gro`we, koje u katolicizam; ovaj odbor po{to-
su dijametralno suprotne na- vao je stav da u Hrvatskoj "ne moè
rodnom jedinstvu. Mi smo za vi{e da ìvi nitko osim Hrvata...
potpuno narodno jedinstvo, a a tko ne }e da se pokrsti, mi zna-
ne samo kooperaciju Hrvata, demo kuda }emo s wime... jer danas
nije grehota ubiti ni malo dijete
Slovenaca i Srba". od 7 godina, koje smeta na{em usta-
Janko [imrak, koji je u {kom poretku", a ~vrsto se drào
novostvorenoj Kraqevini po- "intencije Hrvatske Vlade, da se u
stao odlu~an protivnik cen- katoli~ku crkvu ne primaju pravo-
tralizma a za vreme Nezavisne slavni popovi, u~iteqi, zatim
uop}e inteligencija i napokon bo-
Dràve Hrvatske jedan od gati sloj trgovaca, obrtnika i
trojice ~lanova biskupskog seqaka... Niè i siroma{no pra-
odbora za pokatoli~avawe Sr- voslavno pu~anstvo dopu{teno je
ba i biskup krièva~ki, pot- primati uz prethodnu poduku u
vrdio je tako da se Hrvati katoli~kim istinama". Prisvojio
srpski manastir Lepavinu; u srp-
izja{wavaju za Jugoslaviju sa- skim naseqima osnovao velik broj
mo ako druk~ije ne moè. Na grkokatoli~kih ùpa. Posle rata,
taj na~in on daje za pravo i zbog svoje "bezuvjetne lojalnosti"
Jovanu Du~i}u kad kaè "da usta{koj Hrvatskoj, osu|en na
nikad Hrvati nisu èleli, smrt.
druk~ije no takti~ki, jednu
Jugoslaviju ~ija bi prestonica bila Beograd, srpska ve}ina
glavni deo naroda, pravoslavqe glavna vera u dràvi, i
naro~ito, srpski kraq poglavar ovakve dràve! Hrvati nisu
mogli ni zamisliti da se nekad docnije bore u takvoj dràvi za
svoja posebna gra|anska prava (a svaki narod prirodno ima
svoja posebna prava), sa jednom srpskom rasom, ~ija je vojska
re{ila pitawe Turske u Evropi, i Bugarske na Balkanu, i
Habzbur{ke monarhije na evropskoj karti. Ovakva iluzija sa
Jugoslavijom, nije nikad postojala u pameti hrvatskoj. Od
vremena stvarawa narodnih hrvatskih stranaka, u doba Star-
138 Ilija Petrovi}
~evi}evo i [trosmajerovo, Hrvati nikad nisu spremali svoj

narod za drugo nego za jednu autonomiju pod èzlom habzbur{ke
dinastije"[28, 242-244].
Josip Juraj [trosmajer (1815- (juna 1849. godine!) da Rusi "i u

-1905), biskup. Nemac. Gimnaziju cerkvenom obziru pervi }eju biti,
u~io u Oseku, filozofiju u \ako- kojih iz razkolni~tva u naru~aj S. M.
vu, a teologiju u Pe{ti, gde je
stekao i doktorat iz filozofije. (Svete Matere - IP) cerkve
Neposredno po zare|ewu slu`bovao povratit }eju se, prije sigurno neg
u Petrovaradinu, da bi dve godine na{i isto~ni Serbi. Kako sada{nja
kasnije, 1842, dvema disertacijama jakost i samosilje vladarstva (ruskog
stekao i doktorat iz teologije; - IP) prestane, prestala je
rektor velike bogoslovije Augusti- najve}a preprika tom za slavjanstvo
nea, naro~ito drage habzbur{koj veleva`nom koraku". Zbog
ku}i. Godine 1849, prilikom usto- o~ekivawa da se skr{i ruska mo}
li~ewa za biskupa bosansko-srem - i, posle toga, u~ini "veleva`ni
skog sa sedi{tem u \akovu, svoj korak" u unija}ewe i
program iskazao je re~ima: "Sve za pokatoli~avawe Srba, sve docnije
vjeru i domovinu"; prvosve{tenik pri~e o wegovom panslavizmu,
svoje crkve, propovednik wene ne - "jugoslovenstvu" i tobo`wem
pomirqive dogme, misionar jedne zalagawu za "bratstvo i jednakost"
ecclesia militans koja uvek potiskuje deluju kao farsa i, kako u svojoj
i iskqu~uje sve ono {to nije u kwizi Hrvati u svetlosti
wenoj slu`bi; osnovna misao bila istoriske istine kaè Veli{a
mu je da pokatoli~i bosanske mu- Rai~evi} Psuwski (1903-1972),
slimane i, za po~etak, pounijati sakrivaju "novi katoli~ki lanac,
pravoslavne Srbe, ~vrsto veruju}i koji je u reìji Zagreba trebalo da
Vasa Staji} protiv srpskih interesa. O Miladinovi-

}evom ~vrstom opredeqewu da se Srem prisajedini Srbiji,
zapis je ostavio i Vasa Staji}: "U Sredi{wem odboru Narodnog
ve}a Stjepan Radi} razvija dràvotvorne ideje... i poku{ava
da, na granicama Hrvatske, zaustavi »tu|u vojsku« (srpsku -
IP), stvara tako te{ku atmosferu, da sam G. Svetozar
Pribi}evi} poru~uje po meni u Novi Sad : kidajte sa Zagrebom!
U Rumi Srbenda Miladinovi} ho}e da otkine Srem od
Hrvatske; u Novom Sadu Ja{a Tomi} se tako obradovao poruci
o kidawu sa Zagrebom, da ja tu poruku nikome drugom nisam
hteo re}i".
Vasa Staji}, ~ovek koji strahuje od Miladinovi}eve nacio-
nalne orijentacije i od we beì, koji smatra da srpski Srem
pripada Hrvatskoj i kome je pozlilo kad je video koliko se
Ja{a Tomi} obradovao poruci da kida sa Zagrebom, tokom rata
bio je zato~en u Slova~koj, u Tur~ijanskom Svetom Martinu. U
SREM 1918 139
Zagreb je stigao ("pobegao... preko Be~a") "mo`da 31. oktobra,

mo`da dva dana kasnije", odakle je ìvo upro da doprinese
hrvatskoj ideji o uspostavqawu partnerstva sa Srbijom u
stvarawu nove jugoslovenske dràve. Tih dana on je u razgovoru
sa srpskim ministrom Nin~i- Vasa Staji} (Mokrin, 1878 - No-
}em rekao da smatra "za nesre- vi Sad, 1947), kwièvni istori-
}u, {to se jo{ govori o pravo- ~ar. Gimnaziju u~io u Kikindi,
slavnim i katolicima" i da kwièvnost studirao u Parizu,
zvani~ni stav srpske vlade o Pe{ti i Lajpcigu; diplomirao u
ujediwewu nije za wega mero- Pe{ti. Profesor gimnazije u
davan. Svakako da su takvi Novom Sadu; direktor gimnazije u
Subotici. Kao radikalni srpski
stavovi odudarali od izjave nacionalist ulazi 1912. godine u
hrvatskog politi~ara Mate Narodnu odbranu. Godine 1914. osu-
Drinkovi}a da "moramo kona- |en je zbog svog delovawa na devet
~no priznati, da je Srpska godina i deset meseci te{ke ta-
kraqevina izi{la u ovome mnice, {to je, po svoj prilici, bi-
ratu pobjednicom, a mi da smo tno uticalo na spla{wavawe we-
pobije|eni". Staji}, zapravo, govog radikalizma. Godine 1919, u
Parizu, bio je ~lan jugoslovenske
nije ni bio siguran {ta }e se Sekcije za {tampu, ali nije pozna-
do kraja desiti sa Austrougar- to koliko je u javnost zapadnim ze-
skom i ho}e li se ona raspa- mqama bila informisana o pri-
sti; on je, zlu ne trebalo, u likama u novostvorenom Kraqev-
rezervi drào i varijantu za stvu SHS i stavovima wene Dele-
slu~aj da Habzbur{ko carstvo gacije na Mirovnoj konferenciji.
ipak opstane. Istini za voqu, Razo~aran razvojem doga|aja na
ni{ta u tome nije bilo neobi- samom kraju Prvog svetskog rata
povukao se iz politike. Kasnije
~no, po{to su mnogi zazirali bio sekretar Matice srpske i, u
od ~vrstih stavova Ja{e Tomi- dva navrata, wen predsednik (dru-
}a i @arka Miladinovi}a da gi put posle Drugog svetskog rata,
Srem, Ba~ku, Banat i Barawu po èqi nove vlasti, do svoje
treba neposredno prisajedini- smrti).
ti Srbiji.
Samo nekoliko dana kasnije, 25. novembra, Velika narodna
skup{tina sastala se u Novom Sadu. Vasa Staji} tamo se nije
pojavio, po{to je, prema sopstvenom priznawu, pobegao ispred
we u Zagreb. Otud je jo{ jednom poku{ao da vojvo|anske Srbe
gurne u naru~je Hrvatima: Srpskom narodnom odboru u Novom
Sadu poslao je izve{taj "da je u Zagrebu izglasano ujediwewe,
te da nema smisla posebno prikqu~ewe Srbiji. Uzalud". Velika
narodna skup{tina nije se na takva razmi{qala ni obazirala,
ona je donela odluke koje su za wu bile pripremqene[28, 244-246].
Rumski Zbor izaslanika narodnih
ve}a
Milan \. Kosti} izve{tava o Zboru. Sve doskora, jedini
lako dostupan izvor za eventualno "izu~avawe" doga|aja veza-
nih za Srem i wegovu sudbinu na samom kraju Prvog svetskog
rata bio je izve{taj velikog ùpana Sremske ùpanije dr Mi-
lana \. Kosti}a Predsedni{tvu Narodnog vije}a u Zagrebu, da
je u Rumi 24. novembra 1918. godine doneta rezolucija "da }e
se, u slu~aju plemenskog ili politi~kog cepawa, Srem prisaje-
diniti Srbiji". @upanovo pismo, koje su 1964. godine obja-
vili D. Jankovi} i B. Krizman, glasi:
"Danas je odràn u Rumi zbor Hrvata i Srba izaslanika
mjesnih odbora Nar. Vije}a sremske ùpanije. Prisustvovalo je
oko 700 qudi, pa je prihva}ena slijede}a rezolucija:
1. Traìmo da se osnuje jedinstvena dràva SHS u obliku
Monarhije pod dinastijom Kara|or|evi}a. Traìmo od Nar.
Vije}a u Zagrebu, da smjesta poduzme korake, da do|e do jedin-
stvene zajedni~ke vlade sa sjedi{tem u Beogradu.
2. Ako se Hrvati iz plemenskih ili politi~kih razloga ne
bi na to odlu~ili, onda traìmo da se Srem neposredno pripoji
Kraqevini Srbiji i da kraqevska srpska vlada zastupa Srem na
mirovnoj konferenciji. Izabran je izvr{ni odbor u koji su
izabrani 4 Srba (i) 1 Hrvat. Ovaj }e odbor imati du`nost, da
do potrebe izvr{i ove zakqu~ke"[28, 252-253].
Kosti} ne kazuje kako }e se ovi zakqu~ci izvr{avati, iako
mu je moralo biti poznato da }e delegacija rumskog Zbora otpu-
tovati narednog dana u Novi Sad, na Veliku narodnu skup{tinu
Srba, Buwevaca i ostalih Slovena iz Banata, Ba~ke i Barawe,
da tamo saop{ti odluku o neposrednom prisajediwewu Srema
Kraqevini Srbiji.
Pismo Svetislava Popovi}a. Pored ovog pisma, uèm

krugu istraìva~a bio je poznat i jedan papir sa~uvan u Arhi-
vu Jugoslavije, koji je, tako|e posredno, ukazivao na pomenutu
rezoluciju. Naime, predsednik zemunskog odbora Narodnog ve}a
dr Svetislav Popovi}, i sam u~esnik rumskog Zbora, izvestio
je 12/25. novembra 1918. godine potpukovnika Boù Tuca-
kovi}a, komandanta mesta u Zemunu, o rezoluciji koja je tamo
donesena:
SREM 1918 141
"Konferencija izaslanika mesnih odbora Narodnih Ve}a u

Sremu, na kojoj je bila zastupana ve}ina mesta u Sremu,
ve}inom Srbi ali i neki Hrvati donela je u Rumi dne 11. ovog
meseca (po starom kalendaru - IP) ovu rezoluciju:
»1. Dana{wi zbor izaslanika Narodnih Ve}a iz Srema
traì i èli, da se ostvari jedinstvena demokratski ure|ena
dràva Srba, Hrvata i Slovenaca pod dinastijom
Kara|or|evi}a i o~ekuje od Narodnog Ve}a u Zagrebu da se {to
pre ostvari jedinstvena zajedni~ka vlada sa sedi{tem u
Beogradu.
2. Za slu~aj plemenskog ili politi~kog cepawa izjavquju
zastupnici Narodnog Ve}a u Sremu kao izaslanici naroda, da
se odlu~uju za neposredno prisajediwewe Srbiji.
3. Za taj slu~aj ho}emo da nas na konferenciji o miru
zastupa Kraqevska Srpska Vlada".
Prepis ovoga pisma, pod oznakom "PovBr. Slu`beno",
zemunska Mesna komanda prosledila je istoga dana "na uvi|aj"
upravniku Grada Beograda. Dokument je napisan }irilicom, a
objavqen je u Katalogu Arhiva Jugoslavije 1988 - Ujediwewe
jugoslovenskih zemaqa 1918, str. 62, kao Rezolucija mesnog
narodnog odbora Srema u Rumi, od 24. novembra 1918[28, 253-254].
Svetislav Popovi} (Zemun, 1882 jula 1924. godine, ministar saob-
- Beograd, 1962), advokat. ^lan ra}aja. Kada je iz jednog krila De-
Srpske samostalne stranke (osno - mokratske stranke nastala Samo-
vane u Rumi 1881), koja se borila stalna demokratska stranka, tamo
za odràvawe srpske individual- je oti{ao i Popovi}. Nekoliko go-
nosti u Hrvatskoj i koja je pred- dina kasnije, wegov strana~ki {ef
stavqala stub Hrvatsko-srpske ko - Svetozar Pribi}evi} optuìo ga je
alicije. U danima dok se raspadala da je u skup{tinskoj krizi tokom
Austrougarska, ~lan Narodnog vi- 1928. godine stupio u tajne odnose
je}a u Zagrebu; u~esnik rumskog sa dvorom i postao jedan od ideolo-
Zbora; ~lan Privremenog narodnog ga kraqevske diktature. Bio je to
predstavni{tva u Beogradu. Izve - razlog za wihov raskid i Popovi-
sno vreme radio kao advokat, javni }ev prelaz u Jugoslovensku nacio-
bele`nik, visoki ~inovnik u dr- nalnu stranku. Za vreme Drugog
àvnoj administraciji i predsed - svetskog rata izbeglica u Beogradu,
nik op{tine u Zemunu; u dvema gde jedno vreme vodi i advokatsku
Pa{i}evim vladama, od marta do kancelariju.
[ta pi{e Glasnik iz Sremskih Karlovaca. Zbog toga

{to su pisani "iz druge ruke", oba ova papira mogu se treti-
rati samo kao mawe ili vi{e uop{tena informacija o rumskom
Zboru izaslanika i wegovoj Rezoluciji. Prava su{tina rumske
Rezolucije moè se shvatiti jedino iz tekstova objavqenih u
142 Ilija Petrovi}
Glasniku Odbora Narodnog Qudevit Auer (Sveti Ivan @ab-

Ve}a iz Sremskih Karlovaca no, 1892 - Beograd, posle 1958),
i u Srpskom listu iz Novog advokat, doktor prava. Maturirao
u karlova~koj gimnaziji 1911. godi-
Sada, neposredno posle odr- ne. Studirao u Pragu, Moskvi, Pa-
ànog Zbora, kao i iz jednog rizu, Be~u i Zagrebu, gde je stekao
memoarskog zapisa nastalog doktorski stepen. Ure|ivao Glas-
~etrdeset godina kasnije. nik Odbora Narodnog ve}a u Sre-
Glasnik Odbora Narod- mskim Karlovcima. U~esnik rum-
skog Zbora. Sara|ivao u mnogim
nog Ve}a u Sremskim Karlov- stru~nim i politi~kim listovima
cima, pod naslovom Opomena, i ~asopisima. Tokom 1935. godine,
bezimeno je izvestio o zboru kao ~lan Jugoslovenske nacionalne
"izaslanika Odbora Narodnih stranke, u dva kabineta bio mini-
Ve}a iz ~itavog Srema", isti- star: prvo, za fizi~ki odgoj naro-
~u}i da su "izaslanici mes- da, a zatim, svega mesec dana, dok
nije podneo ostavku, ministar pra-
nih odbora Narodnih Ve}a iz vde; u tom svojstvu parafirao Kon-
Srema poslali... sa svoga sas- kordat, odnosno sporazum izme|u
tanka u Rumi ozbiqnu opome- Vatikana i Kraqevine Jugoslavije
nu onima, koji se igraju s re- o poloàju rimokatoli~ke crkve u
Jugoslaviji. (Po ~lanu 1. potpisa-
publikom. Zastupnici Srema
traè narodno ujediwewe i
demokraciju, ali na tvrdom temequ jedne monarhi~ki ure|ene i
vojni~ki osigurane dràve. A odbacuju od sebe svaki poku{aj,
da se u novu dràvu Srba, Hrvata i Slovenaca uvede od prvog
po~etka klica zabune i nereda, koji bi za kratko vreme onemo-
gu}ili i pravu demokraciju i samo narodno ujediwewe.
Jer, o ~emu se upravo radi? Radi se danas o tome, ho}emo
li re{ewe na{ega narodnog pitawa ili ho}emo politi~ku i
socijalnu revoluciju? [ta je za nas u ovom ~asu pre~e, {ta je
istorijski poziv dana{weg pokoqewa... Ta ve} samo ujediwewe
u jednu samostalnu i slobodnu, demokratsku dràvu, bi}e za
nas, koji dolazimo iz jedne sredwevekovne policajne dràve,
prava politi~ka revolucija! A za socijalnu revoluciju ve}ega
razmaha nema kod nas jo{ ni prave potrebe. A koliko je ima
moè se toj potrebi u jednoj demokratskoj, slobodnoj dràvi i
bez revolucije udovoqiti...
Izaslanici Srema su rekli svoju. Srem nije danas za revo-
luciju, on je za narodno ujediwewe. I ako spletka sa republi-
kom otme maha, Srem je tada za sjediwewe s maticom narodnog
ujediwewa sa Srbijom. A ko ho}e revoluciju, neka mu bude, to je
na{a opomena"[37, broj 12 od 14/27. novembra 1918].
SREM 1918 143
nog Konkordata, Jugoslavija je pos- Van svake sumwe, nepot-

tala zemqa misije, odnosna terra pisani Glasnikov izve{ta~
missionis rimokatoli~ke crkve: ovde misli na grupu ~lanova
"Katoli~koj crkvi priznaje se, u Narodnog vije}a iz Zagreba
svakom od wenih obreda, puno pra-
vo da slobodno i javno vr{i svoju okupqenu oko Stjepana Radi-
misiju u Kraqevini Jugoslaviji"; }a, koja je traìla da se u
vatikanska dokumenta i klerousta- budu}oj dràvi o~uva "histo-
{ka praksa pokazali su da je poka-rijski dràvnopravni indi-
toli~avawe pravoslavaca bio jedan vidualitet" Hrvatske i koja
od zadataka katoli~ke crkve i we-
ne misije po svoj Srpskoj Zemqi.
je, suprotno unitaristima, is-
ticala prednosti republike.
Bio je to prvi put u istoriji kon -
kordata da jedna ugovorna strana Tako|e, oni su smatrali da bi
prizna neograni~eno pravo misije, o osnovnim dràvnopravnim
odnosno preuzme obavezu kojom se pitawima projektovane zajed-
odri~e sopstvene duhovnosti, tra-
dicije i kulture; na sre}u, zbog nice trebalo da odlu~uje budu-
pritiska javnosti i masovnih de- }a Konstituanta, a ne da se
monstracija konkordat nije rati- re{ewa prejudiciraju odlu-
fikovan). kom Narodnog vije}a.
U istom broju Glasnika objavqen je i tekst, tako|e
nepotpisan, pod naslovom Rumski zbor[37, broj 12. od 14/27. novembra
1918], iz kojeg se vidi da je skupu prisustvovalo preko trista
(po spisku 313) izaslanika iz stotinak mesta, da je "predsed-
nikom Skup{tine" jednoglasno bio izabran profesor Milan
Nedeqkovi}, "a perovo|ama Dr. Qudevit Auer i Milan Kos-
ti}". Po{to su se skupu obratili M. Nedeqkovi} (Sremski
Karlovci), dr Svetislav Popovi} (Zemun) i dr Ando Brli}
(Slavonski Brod), Nedeqkovi} je pro~itao rezoluciju i
predloìo "Skup{tini da je jednoglasno prihvati". Bez upu-
{tawa u sitne pravopisne razlike, druga i tre}a ta~ka Rezo-
lucije objavqene u Glasniku izraàvaju isti smisao kao i
odgovaraju}e ta~ke sadràne u Popovi}evom pismu Tucakovi}u.
Su{tinska razlika ti~e se prve ta~ke, koja u Glasnikovoj ver-
ziji glasi:
"1.) Dana{wi zbor izaslanika "Narodnog Ve}a" iz Srema
traì, da se ostvari jedinstvena i demokratski ure|ena dràva
Srba, Hrvata i Slovenaca pod dinastijom Kara|or|evi}a i
o~ekuje i od "Narodnog Ve}a" u Zagrebu, da se {to pre ostvari
jedinstvena zajedni~ka vlada sa sedi{tem u Beogradu".
Nedeqkovi}ev predlog Rezolucije prihva}en je jednoglasno,
a odre|ena je i grupa koja }e se starati "da se izvede sve ono,
{to je sadràno u rezoluciji".
144 Ilija Petrovi}
Pisawe novosadskog Srpskog lista. Drugi izve{taj o

rumskom skupu objavio je novosadski Srpski list[38, broj 17. od
14/27. novembra 1918], pod naslovom Veliki zbor Sremaca u Rumi,
isti~u}i slede}e:
"Danas u nedequ odràn je u Rumi veliki zbor, na koji je
oko stotinu mesta iz Srema izaslalo svoje delegate.
Zbor je u mesto saziva~a dr @arka Miladinovi}a, koji se
nalazi u Zagrebu, otvorio dr. Radivojevi} i predlaè za pred-
sednika zbora prof. Mil. Nedeqkovi}a, a za perovo|e Milana
Kosti}a (Irig) i dr. Q. Auera (Karlovci).
Jovan Radivojevi} (Irig, 1883 -
Prof. M. Nedeqkovi}
Beograd, nedugo posle Drugog svet- uzima re~ i na prvom mestu
skog rata), advokat. Realnu gimna- pozdravqa juna~ku srpsku voj-
ziju zavr{io u Zemunu, a pravo u sku. Zatim isti~e potrebu sp-
Be~u i Zagrebu, gde je i doktori- orazuma sa bra}om Hrvatima
rao; advokatski pripravnik kod
@arka Miladinovi}a, a sopstvenu
i Slovencima. No za slu~aj
advokatsku kancelariju otvorio je ikakvih diferencija, prema
u [idu. U~esnik rumskog Zbora Vilsonovom na~elu samoodre-
izaslanika. Narodni poslanik; ne- |ewa, potrebno je, da se i
posredno pred Drugi svetski rat na{ narod izjavi i to }emo
ban Dunavske banovine. Bavio se
literaturom i novinarstvom.
mi danas u~initi rezolucijom
koju preporu~uje na prihvat.
Dr. Svetislav Popovi} (Zemun) obrazlaè prvi deo rezo-
lucije. Tuma~i Krfski pakt po kome Srbi, Hrvati i Slovenci
gde god ìve sa~iwavaju jednu jedinstvenu dràvu pod dinasti-
jom Kara|or|evi}a. Ta dràva mora biti potpuno demokratski
ure|ena, u kojoj }e garantovati li~nu i imovnu slobodu svim
gra|anima ove slobodne dràve...
Predlaè rezoluciju prema kojoj ima da se ostvari
demokratska dràva SHS pod dinastijom Kara|or|evi}a, ali
traìmo od svih merodavnih faktora, da se ova ideja odmah,
bez ikakvog odlagawa privede u ìvot, da se odmah imenuje
Vudrou Vilson (1856-1924), pred- politici se iskazao kao naj~istiji

sednik Sjediwenih Ameri~kih Dr- realista i najve{tiji politi~ki
àva od 1912. do 1920. godine; vo|a posle Abrahama Linkolna
posle Tomasa Xefersona (1743- (1809-1865). U poslanici Kongre-
-1826) mo`da najzna~ajnija li- su od 8. januara 1918. godine pod -
~nost u ameri~koj politi~koj isto- neo svojih êtrnaest ta~aka kao
riji. Iako univerzitetski profe- osnovu za pravi~an mir posle
sor i nau~nik, intelektualac i mo- o~ekivanog svr{etka Svetskog rata.
ralista, idealista i vizionar, u
SREM 1918 145
jedna zajedni~ka vlada, kojoj }e na ~elu biti kraq Petar i da

nas ta vlada zastupa gde treba, pa i na mirovnoj konferen-
ciji...
Iza dr-a Popovi}a uzima re~ M. Nedeqkovi}... preporu~uje
drugu i tre}u ta~ku rezolucije, ali - nagla{uje - samo u tome
slu~aju, ako se ne na|e sporazum na temequ prve ta~ke. U tome
slu~aju, dakle, Srem se izjavquje za prisajediwewe Kraqevini
Srbiji, a logi~na posledica toga je, da nas mora zastupati na
mirovnoj konferenciji Kraqevska srpska vlada u Beogradu".
Kao i u slu~aju Rezolucije objavqene u karlova~kom Glas-
niku, razlike u drugoj i tre}oj ta~ki zanemarqive su, dok je
razlika u tekstu prve ta~ke o~igledna. Prema pisawu Srpskog
lista, ova ta~ka glasi:
"1.) Dana{wi zbor izaslanika Narodnog ve}a iz Srema
traì i èli da se ostvari jedinstvena demokratski ure|ena
dràva Srba, Hrvata i Slovenaca pod dinastijom Kar|or|evi-
}a, i o~ekuje i od Narodnog Ve}a u Zagrebu da se {to pre ostva-
ri jedinstvena zajedni~ka vlada u Beogradu".
Nepotpisani autor zakqu~io je svoj izve{taj konstatacijom
da je "Rezolucija... primqena jednodu{no i odaslata odma u
Zagreb".
Uspomene jednog u~esnika rumskog Zbora. Dr Milan P.

Kosti}, jedan od "perovo|a" rumskog Zbora izaslanika, zapisao
je 1958. godine neka svoja se}awa na doga|aje vezane za raspad
Austrougarske, ukqu~uju}i i svedo~anstvo o Zboru u Rumi i
Skup{tini u Novom Sadu. Ova se}awa, pod naslovom Iz Prvog
svetskog rata 1914-1918, trebalo je da budu objavqena u
Zborniku Matice srpske za dru{tvene nauke broj 24, za 1959.
godinu, na stranama 93-128. Me|utim, zbog teksta Oìvela
Vojvodina, str. 5-30, ~iji je autor bio Nikola Radoj~i}, od-
{tampani i jo{ neukori~eni Zbornik bio je zabrawen i
uni{ten. Po{to je ovo bio tematski broj, posve}en ~etrdesetoj
godi{wici raspada Austrougarske (?!), iz Zbornika su iskqu-
~eni i slede}i tekstovi: Kosta Milutinovi}, Vojvodina i
stvarawe Jugoslavije, 73-92. i Kosti}ev rad o kojem ovde
govorimo. U obnovqenom (i objavqenom) Zborniku broj 24. za-
dràn je samo tekst Bogdana Krizmana, Pitawe granica Voj-
vodine na Pari{koj mirovnoj konferenciji 1919. god, sa ra-
nijom paginacijom, 31-72, kao i nekoliko sitnijih priloga.

146 Ilija Petrovi}
Sa~uvano je tek nekoliko primeraka zabrawenog Zbornika, tako

da se zbivawa u vezi sa rumskim Zborom i wegovom pripremom
mogu dosta dobro pratiti. Kosti} je, naime, zabeleìo i neko-
liko va`nih crtica o delovawu Mesnog odbora Narodnog ve}a u
Irigu, ukqu~uju}i i svoje svedo~ewe o skupu u Irigu na kojem
je donesena rezolucija "o budu}oj dràvi SHS".
U Irigu je, tako, 7/20. novembra, uz u~e{}e po jednog pred-
stavnika iz Rivice, Ledinaca, Kamenice, Maradika, Neradi-
na, Kru{edola i Prwavora Kru{edola, kotarski odbor Narod-
nog ve}a izrekao svoje uverewe "da su Srbi, Hrvati i Slovenci
jedan narod, pa da prema tome imadu osnovati jednu jedinstvenu
dràvu, koja treba da bude ure|ena na na~elima sadrànim u
Krfskom paktu... (i) da ta dràva treba da bude ustavna, demo-
kratska monarhija sa dinastijom Kara|or|evi}a na ~elu". Deve-
to~lana delegacija iri{kog Narodnog ve}a predala je svoju
rezoluciju rumskom Zboru, iako je wena sadrìna prethodno
"priop}ena" Narodnom vije}u SHS u Zagrebu i Kraqevskoj
srpskoj vladi u Beogradu. Kosti}ev zapis o rumskom Zboru[39,
157] ne{to je detaqniji i ovde ga dajemo u celosti:
"Za nedequ, 11/24. novembra 1918. pre podne, bio je
zakazan u Rumi veliki zbor za podru~je ~itavog Srema.
Zbor je sazvao Dr @arko Miladinovi}, pretsednik Nar.
ve}a u Rumi, koji je me|utim uo~i zbora hitno odazvan u Zagreb
na savetovawe Centralnog Nar. ve}a SHS.
Aleksandar Rokni} (Sremska Mi- Emilijan Grbi} (Pa{ijan, kod
trovica, 1860-1927), advokat, Gare{nice, 1885- ? ), sve{tenik i
kriminalist. Godine 1908. branio javni radik. Gimnaziju i bogoslo-
optuène Srbe na "veleizdajni- viju svr{io u Sremskim Karlovci-
~kom procesu" u Zagrebu. Posla- ma; studirao i prava. Sara|ivao u
nik u Narodno-crkvenom saboru u Zastavi i Srbiji. Za vreme Prvog
Sremskim Karlovcima. Za vreme svetskog rata interniran i odre|en
rata ìveo u Be~u. U~esnik rum- za taoca. Na izborima 1927. i
skog zbora izaslanika. Poslanik u 1931. godine biran za poslanika u
Privremenom narodnom predstav- rumskom srezu, na listi Narodne
ni{tvu Kraqevine SHS. radikalne stranke.
U wegovom odsustvu, delegati koji su se pre zbora sakupqa-

li u ku}i saziva~a, predavali su svoja punomo}stva saziva~kom
odboru u kojem su se nalazili i pretsednici svih kotarskih
nar. ve}a iz Srema.
10*
SREM 1918 147
Taj spisak objavqen je u Glasniku Nar. ve}a Srem.

Karlovci, sa naznakom "itd".
Prema izve{taju, objavqenom u Srp. listu, N. Sad, broj
ovih mesta u Sremu iznosio je "oko 100", {to je ta~no, jer iz
prvog spiska nedostaju: Stara Pazova, Sremska Mitrovica,
[id, Ilok, kao i ve}i broj sela iz ovih srezova. (D-r Alek-
sandar Rokni}, delegat iz Srem. Mitrovice, bio je ~ak izabran
u »Odbor za sprovo|ewe zakqu~aka rezolucije«).
Zbor je otvorio, u ime saziva~a, Jovan I. Radivojevi}, adv.
pripravnik iz Rume. Za pretsednika izabran je profesor Mi-
lan Nedeqkovi}, iz Sremskih Karlovaca, a za sekretare-pero-
vo|e, D-r Qudevit Auer, adv. pripravnik iz Srem. Karlovaca,
i Milan Kosti}, svr{eni pravnik iz Iriga. Glavni govornici
148 Ilija Petrovi}
bili su: D-r Svetislav Popovi}, advokat, ~lan Hrv. srp. koa-
licije, iz Zemuna, i Milan Nedeqkovi}, pretsednik Nar. ve}a
iz Karlovaca. Kao gost, govorio je Hrvat Jugosloven, iz
Slavonskog Broda, D-r Brli}, advokat, (koji se slu~ajno
nalazio u Rumi, na proputovawu).
Na zboru je jednodu{no prihva}ena ova rezolucija:
1. Dana{wi zbor izaslanika »Nar. Ve}a« iz Srema traì
da se ostvari jedinstvena i demokratski ure|ena dràva SHS
pod dinastijom Kara|or|evi}a i o~ekuje i od Nar. Ve}a u
Zagrebu da se {to pre ostvari jedinstvena zajedni~ka vlada sa
sedi{tem u Beogradu.-
2. Za slu~aj plemenskog ili politi~kog cepawa, izjavquju
zastupnici »Nar. Ve}a« u Sremu, kao izaslanici naroda, da se
odlu~uju za neposredno prisajediwewe Srema Kraqevini Srbi -
ji.-
3. Za taj slu~aj èlimo da nas na konferenciji o miru za-
stupa Kraq. Srpska Vlada.-
Milan P. Kosti}, Iz Prvog svetskog rata 1914-1918, Novi Sad 1959,

(zabraweni Zbornik Matice srpske)
U odbor za sprovo|ewe zakqu~aka izabrani su:
1. D-r @arko Miladinovi}, 2. D-r Svetislav Popovi}, 3.
D-r Aleksandar Rokni}, 4. Vlada Savi}, 5. Milan Nedeqkovi},
6. D-r Juraj Ra{kaj.
SREM 1918 149
Podrobni izve{taji sa ovog zbora objavqeni su u Srpskom

listu, N. Sad, 1918, br. 17, (»Veliki zbor Sremaca«), 1918,
od 14./27. nov. 1918.
Sa ovog zbora upu}ena je jedna delegacija u N. Sad na veli-
ku skup{tinu koja se imala sastati sutradan, da preda onde
rumsku rezoluciju pretsedniku Skup{tine Vojvodine.
U ovoj delegaciji bili su: Jovan I. Radivojevi}, Emil Gr-
bi}, Vlada Savi} i Milan Kosti}.
Delegacija je otputovala istog dana posle podne preko Ven-
ca, za Novi Sad, autom. (Tada je auto jo{ bio vrlo retko pre-
vozno sredstvo u ovim krajevima).
Se}am se da smo pri prelazu mosta na Dunavu bili iznena-
|eni prizorom sa pristani{ta koje je bilo neobi~no osvetqeno:
vr{eno je iskrcavawe savezni~kih kolonijalnih ~eta, prispe-
lih sa solunskog fronta.
Isto ve~e, u Novom Sadu, u redakciji Srpskog lista, napi-
sao sam izve{taj o rumskom zboru, prema svojim zabele{kama sa
zbora, i predao ga za {tampu. (Objavqen je u br. 17/1918).
Sutradan prisustvovao sam Skup{tini Vojvodine koja je
odràna u velikoj pozori{noj sali »Grand Hotela« Majer (po-
towi hotel »Sloboda«, »Dom JNA«, odnosno zgrada na Trgu
slobode koja se preure|uje za sedi{te Vojvo|anske banke - IP).
Op{iran izve{taj o woj doneo je najbliì broj Srpskog
lista".
Izvornih dokumenata sa rumskog Zbora nema. Iz Kosti}e-

vih uspomena saznajemo da je on, kao jedan od perovo|a (sekre-
tara, ili zapisni~ara) rumskog Zbora, bio i autor navedenog
nepotpisanog ~lanka u Srpskom listu. Upadqivo je da je Ko-
sti}evo memoarsko svedo~anstvo prili~no {turo; on se i posle
~etrdeset godina oslawa na "svoje bele{ke sa zbora", a one su,
sa sigurno{}u se moè re}i, tako|e bile {ture.
Zapisnika sa rumskog Zbora izaslanika nema.
Iz podatka objavqenog u Srpskom listu da je rezolucija
"primqena jednodu{no i odaslata odma Narodnom Ve}u u Za-
greb" i da je Kosti} svoja se}awa oslonio iskqu~ivo na svoje
bele{ke sa Zbora, moèmo zakqu~iti da je rukovodstvo Zbora, u
silnom odu{evqewu, zanemarilo neke svoje "administrativne"
obaveze: zapisnik sa Zbora u Rumi najverovatnije nije ni sa~i-
wen. Da jeste, jedan wegov primerak, ili bar wegov koncept,
150 Ilija Petrovi}
Kosti} bi, kao perovo|a, sa~uvao uz svoje bele{ke, ili bi se na

wega pozivao. U Rumi se verovatno nije ni insistiralo na sa-
~iwavawu zapisnika, po{to je rezolucija "odaslata odma
Narodnom Ve}u u Zagreb", najverovatnije telegrafski, na isti
na~in kao i rezolucija Kotarskog ve}a iri{kog sreza od 7/20.
novembra 1918. godine[39, 170]. Osim toga, ùrilo se i u Novi
Sad, na tamo{wu Veliku narodnu skup{tinu, zakazanu za nare-
dni dan.
Budu}i da je rumska rezolucija uru~ena predsedniku Velike
narodne skup{tine u Novom Sadu, ~udno je {to tog papira nema
ni uz zapisnik sa Skup{tine (koji se ~uva u Argivu Srpske
akademije nauka i umetnosti u Beogradu, pod brojem 13707/1),
niti me|u zapisnicima Srpskog narodnog odbora sa~uvanim u
Vojvo|anskom arhivu. (U svojoj kwizi Radikalna stranka u
Vojvodini, Novi Sad 1983, 193, Lazar Raki} pomiwe ovaj fond
uz re~enicu "Na masovnom zboru radikala u Rumi postavqen je
jednodu{an zahtev za prikqu~ewe Srema Srbiji", obeleènu
posebnom napomenom. Rumski Zbor izaslanika, naravno, nije
bio "masovni zbor radikala", a napomena broj 133 obja{wena je
i slede}im zapisom: "AVSK, SNO, zapisnik od 11. XI 1918".
Pa`qivom ~itaocu moglo bi se u~initi da se u Arhivu Vojvo-
dine Sremski Karlovci - danas u Novom Sadu - u fondu Srpskog
narodnog odbora nalazi zapisnik sa rumskog Zbora odrànog
11/24. novembra 1918. godine, ali se taj zapisnik ti~e sasvim
drugih stvari). Mogu}e je, mada takva pretpostavka ve} ulazi u
zonu fantastike, da je administracija novosadske Skup{tine
primqeni dokument tretirala kao nebitan za samu Skup{tinu,
te da mu se tu i zameo svaki trag.
O rumskom Zboru nema nikakvog traga ni u Arhivu Srema u
Sremskoj Mitrovici. Zbog neprikrivenih hrvatskih ambicija
na Srem, do Zemuna, moglo bi se pretpostaviti da je sva doku-
mentacija o wemu uni{tena tokom Drugog svetskog rata ili da
je preneta u Zagreb, ne bi li se izbrisala prava istina o
sremskim zbivawima tokom novembra 1918. godine. Istini }e
biti bliè da ta gra|a, ako je postojala, nije ni stigla do dr-
àvnog arhiva, ve} je zadràna u privatnom vlasni{tvu poro-
dice Miladinovi} u Rumi. Kasnije, po{to @arko Miladino-
vi} nije imao dece, svi ti papiri, novim ku}evlasnicima ne-
va`ni, verovatno su uni{teni. Na ovo upu}uje i Kosti}ev
zapis da su "doga|aji i zbivawa s jeseni 1918, na kraju rata,
prikazani... na temequ arhivskog dokumentarnog materijala
SREM 1918 151
Narodnog ve}a u Irigu", sa~uvanih "u jednoj privatnoj arhi-

vi"[39, 176], odnosno me|u papirima koje je sa~uvao Vasa
Isailovi} ( ? - Beograd, 1956), nekada{wi sekretar Narodnog
ve}a u Irigu.
[to se autorstva rezolucije ti~e, vaqa skrenuti pa`wu na
Kosti}ev zapis da su delegati iz Iriga predali svoju rezoluci-
ju saziva~ima rumskog Zbora i da je ona, "kako se vidi,
posluìla kao osnov rezolucije rumskog zbora"[39, 170]. Takav je
zakqu~ak isuvi{e pretenciozan; ne moè biti sumwe u ~iweni-
cu da je rezolucija za Zbor u Rumi pripremqena jo{ dok je
@arko Miladinovi} bio kod ku}e. Ni{ta tu nije bilo prepu-
{teno slu~aju: Zbor je sazvao @arko Miladinovi}, delegati su
se okupili u wegovoj ku}i, Zbor je otvorio wegov advokatski
pripravnik, Zbor je odràn na mestu okupqawa, i niko nije
pravio pitawe zbog doma}inovog odsustva.
Nije iskqu~eno da je "slu~ajni" boravak u Rumi, "na pro-
putovawu", onog ve} pomiwanog "Hrvata Jugoslovena", advokata
Anda Brli}a, bio naru~en iz Narodnog vije}a SHS u Zagrebu,
po{to se tamo dobro znalo kakvo je politi~ko i nacionalno
raspoloèwe Miladinovi}evo. I sasvim je mogu}e da Miladi-
novi}a nije bilo na Zboru zbog toga {to je trebalo otkloniti
wegov uticaj na kona~nu odluku sremskih izaslanika; najvero-
vatnije samo zbog toga, on je "hitno odazvan u Zagreb na sa-
vetovawe Centralnog Nar. ve}a SHS", dok je u Rumu, "na pro-
putovawe, slu~ajno" poslat dr Brli}. No, bilo kako bilo, van
svake sumwe mora biti ~iwenica da je tekst rezolucije
pripremio @arko Miladinovi} sam.
Prema Glasnikovom pisawu, o ponu|enom tekstu rumske
rezolucije nije bilo rasprave: Zboru su se obratili jedino uvo-
dni~ari, predsednik je samo "pro~itao rezoluciju i predloìo
skup{tini da je jednoglasno prihvati". Zbor izaslanika to je i
u~inio.
Koji je tekst rezolucije vaqan. Budu}i da nije sa~uvan

autenti~ni tekst rezolucije o prisajediwewu Srema Srbiji, do
sada su se svi autori pozivali na onaj (tekst) objavqen u
Srpskom listu ili na pismo sremskog ùpana dr Kosti}a
Narodnom ve}u. Bez obzira na sitne jezi~ke razlike, mogu se
smatrati bliskim izvorniku, {to se su{tine ti~e, samo oni
tekstovi koje su objavili Milan P. Kosti} i Qudevit Auer.
152 Ilija Petrovi}
Popovi}ev tekst, onaj koji se nalazi u Dràvnom arhivu Srbi-

je, ne izraàva pravi smisao onoga {to su izaslanici narodnih
ve}a iz Srema odlu~ili te 1918. godine. A evo za{to:
Kosti} i Auer, kao perovo|e rumskog Zbora, objavili su u
dvema novinama tekst rezolucije neposredno po wenom dono-
{ewu. Obojica pravnici i obojica pomalo u publicistici, po-
trudili su se da javnosti ta~no prenesu ono {to je na Zboru
dogovoreno. Pi{u}i potpukovniku Tucakovi}u, mo`da je tako
postupio i dr Popovi} iz Zemuna, da bi, opet mo`da, zemunska
vojna komanda pri prepisivawu wegovog pisma ispustila jedno
slovo, svezu "i" iza re~i "o~ekuje", i tako bitno promenila
sadràj rezolucije. Naime, kad svojom prvom ta~kom "Dana{wi
zbor izaslanika »Nar. Ve}a« iz Srema traì da se ostvari je-
dinstvena (i) demokratski ure|ena dràva SHS pod dinastijom
Kara|or|evi}a i o~ekuje i od Nar. Ve}a u Zagrebu da se {to
pre ostvari jedinstvena zajedni~ka vlada sa sedi{tem u Beo-
gradu", onda se iskazuje ravnopravan tretman rumskog Zbora
izaslanika narodnih ve}a i Narodnog vije}a u Zagrebu. U tom
trenutku prestaje nadre|enost zagreba~kog Narodnog vije}a, a
rumski Zbor pojavquje se kao autonomna institucija i telo
kvalifikovano da samo donosi odluke zbog kojih je sazvano.
Zbor je, dakle, doneo odluku da se ostvari zajedni~ka vlada u
Beogradu, a o~ekuje da istu takvu odluku donese i Narodno
vije}e u Zagrebu. Da li }e Narodno vije}e doneti takvu odluku
- za rumski Zbor je sasvim nebitno. Zbor se zbog toga odmah
izja{wava "za neposredno prisajediwewe Kraqevini Srbiji",
{to podrazumeva i wenu obavezu "da nas na konferenciji o
miru zastupa Kraq. Srpska Vlada".
[to je rumski Zbor izaslanika o svojoj odluci "odma"
izvestio Narodno vije}e u Zagrebu, akt je izrazito protokolar-
nog karaktera i ne treba ga tuma~iti kao izraz bilo kakve
obaveze u hijerarhiji. Taj izve{taj stoji u istoj ravni sa tele-
gramom koji je podgori~ka Velika narodna skup{tina srpskog
naroda obavestila Narodno vije}e u Zagrebu da je jednoglasno
"skinula kraqa Nikolu i wegovu porodicu sa crnogorskog
prestola i proglasila potpuno dràvno sjediwewe sa Srbijom
pod dinastijom Kara|or|evi}a", te da je "odu{evqeno pozdra-
vila jedinstvo Srba, Hrvata i Slovenaca"[37, broj 15. od 24.
novembra/7. dekembra 1918]. Podgori~ka Skup{tina, barem u to ne
moè biti nikakve sumwe, nije prema zagreba~kom Narodnom
vije}u SHS imala bilo kakvih obaveza, niti je bilo ko dovodi
u vezu sa Narodnim vije}em. I Velika narodna skup{tina
SREM 1918 153
Srba, Buwevaca i ostalih Slovena u Ba~koj, Banatu i Barawi,

kojoj niko nije osporio pravo da donese odluku o prisajediwewu
Srbiji, tako|e je uputila "brzojavni pozdrav" Narodnom vije}u
u Zagrebu.
Srpsko pravo na "politi~nu administraciju" u Sremu.

Sutradan po odràvawu rumskog Zbora, jo{ i ne znaju}i za
wegove zakqu~ke, Vladimir Nikoli}, advokat iz Zemuna, sa
privremenim boravi{tem u Parizu, u Hotel du Globe, predao je
u tamo{wem srpskom poslanstvu jedan memorandum za Nikolu
Pa{i}a; i Pa{i} se tada nalazio u Parizu, u hotelu Continen-
tal. Memorandum se bavi "nekim stvarima srpske crkvene
autonomije u Sremu i drugim nekim stvarima opet u Sremu", sa
èqom da se o~uvaju srpski politi~ki interesi i interesi
srpske crkve u onda{woj Ugarskoj. "Ove su stvari srp(skoj)
vladi po svoj prilici sa svim nepoznate a bi}e da o wima i
mnogi u Sremu ne znaju". Nikoli}u je sve to, kako sam kaè,
bilo poznato kao advokatu i dugogodi{wem poslaniku na
hrvatskom i ugarskom saboru. Mi dodajemo da je wemu moralo
biti dobro poznato i {ta se tih dana de{avalo u Sremu, i {ta
se na "politi~nom" planu moglo o~ekivati. Ne moè se, naime,
iskqu~iti ni pretpostavka da su Nikoli} i Miladinovi} ve}
bili uspostavili kontakt i da je Nikoli}, odranije znaju}i za
Miladinovi}evo nacionalno i politi~ko raspoloèwe, znao
ili predvi|ao kakav }e se prvi naredni "dràvno-pravni" ko-
rak u Sremu preduzeti.
Vladimir Nikoli} (Dobrica, Ba- 1919. vratio se u Zemun i tamo bio
nat, 7. oktobar 1853 - Zemun, 3. izabran za gradona~elnika (1920-
april 1931), advokat. Sredwu {ko - -1925). Od 1922. do 1923. godine
lu u~io u Pan~evu i Karlovcima, a ~lan komisije za spremawe konkor-
prava u Gracu. Godine 1883, samo data. Po raznim stru~nim i dnev-
godinu dana po svr{etku studija, nim listovima i ~asopisima napi-
izabran za senatora u Mitrovici; sao velik broj ~lanaka iz rimskog
naredne godine dao ostavku i pre- i dràvnog prava, kao i iz istori-
{ao u Zemun, gde je otvorio advo- je srpskog naroda i srpske kwièv-
katsku kancelariju. Od 1887. do nosti. Zna~ajan za istoriju umetno-
1897. bio poslanik na hrvatskom sti: sakupio i objavio ~lanke o
zemaqskom, a 1893. do 1897. i na srpskim slikarima koje je napisao
ugarskom dràvnom saboru; godine i na raznim stranama objavio we-
1910. ponovo ulazi u hrvatski sa - gov otac Laza, i sam slikar; o~evo
bor. U vreme izbijawa Svetskog ra - delo dopunio je ìvotopisom Zaha-
ta zatekao se u Srbiji, odakle je rija Orfelina i jo{ dvojice mawe
prvo oti{ao u Crnu Goru, zatim u poznatih slikara.
Italiju, pa u Francusku. Godine
154 Ilija Petrovi}
Budu}i da je srpska vojska tada ve} bila u Sremu, Nikoli}

je smatrao prirodnim da, bilo ona, bilo srpska dràvna upra-
va, preuzme "pravo politi~ne administracije do op{teg mira".
Tim ~inom ne bi bila o{te}ena eventualna prava drugih, naro-
~ito ne hrvatske vlade, koja i ina~e "sa ve}inom ovih stvari
nije imala posla". Da ne bi bilo sumwi u vrednost tog pre-
dloga, Nikoli} napomiwe da je francuska vlada nekoliko dana
ranije izdala dekret o uvo|ewu privremene administracije u
Alzasu i Loreni, odnosno o stavqawu wihovih novouspostavqe-
nih triju provincija pod vlast "predsednika Saveta, ministra
rata".
Za slu~aj da se prihvati ovaj predlog, bio bi to "prvi
korak od srpske strane da uredi odno{aj Srema prema srp(skoj)
dràvi, po{to je tamo polit(i~na) uprava ugarska sasvim
prestala".
Nikoli}ev "memorand" ima dvanaest ta~aka, kako sledi:
"1. Srpski narod u zemqama ugarskim imao je svoju naro-
~itu crkvenu i nacionalnu autonomiju, koja datira od 1690, a
koja je data Srbima koji su se re~ene godine doselili iz Srbije.
Centar je cele te autonomije u Srem(skim) Karlovcima gde je
sedi{te mitropolije, patrijar{ije i administracije. Pod tu
upravu spadaju i 14 manastira u Sremu, zatim patrijar{ija u
Karlovcima i veliko vlastelinstvo u Daqu od 25.000 lanaca
zemqe (oko 14.000 hektara). Na daqe tu spadaju:
Narodni fondovi u Karlovcima koji su pre 1914. imali
oko 16-18 milijona kruna pod interes i na priplod, zatim vla-
stelinstvo »Sirig« u Ba~koj od 2000 lanaca ba~ke zemqe.
Po{to ta nacionalna dobra srp(ske) crkve u Ugarskoj nose
od prilike godi{wi prihod od 3-4 milijona dinara, i po{to
}e sada verovatno biti razvla~ewa, zatajivawa i raznih zloupo-
treba, nu`no je odràti i preuzeti kontrolu.
Nije nemogu}e da se je ve} neko na{ao i da je preuzeo
upravu gorweg narod(nog) imetka, ali za sada nema zakonitog
organa. Srpska autonomija u Ugarskoj ukinuta je naime na pre-
dlog ugarske vlade carskim re{ewem od 11. jula 1912. do teme-
qa a wome i saborsko ustrojstvo od 1874/5. koje je bilo temeq
autonomije. Nema dakle zakonitog organa za ~uvawe srp(skih)
narod(nih) i crkv(enih) interesa, po{to je gorwim carskim
re{ewem raspu{ten i sabor(ski) odbor, koji je celu upravu
vr{io. Da li se ovaj odbor pri svem tom sastao, nije mi po-
znato. Verovatno ne.
SREM 1918 155
Isto mi je tako nepoznato, da li je na ~elu patrijar{ije g.

vladika Miron Nikoli}, po{to patrijar{ija od smrti posle-
dweg patrijarha Lukijana Bogdanovi}a (+1913.) nije popuwena.
Srpska dràvna i vojni~ka uprava ima i pravo i du`nost na
temequ ~ina okupacije (ne treba da zbuwuje ovaj izraz, po{to
se pod wim podrazumeva srpsko vojni~ko posedawe Srema,
odnosno pobedni~ki ulazak srpske vojske u Srem - IP), ne di-
raju}i momentano ni~ija prava i bez obzira na budu}u Jugoslo-
vensku dràvu, da zagleda u patrijar{iju, fondove i t.d.
Ako vladika Miron Nikoli} iz ma kog razloga nije na ~elu
crkvene uprave u Sr. Karlovcima vi{e, trebalo bi postaviti
kao privremenog upraviteqa kakvog srp(skog) episkopa iz Sr-
bije (ili Bosne), ili mo`da g. dr. Nikolaja Velimirovi}a, ko-
me su stvari na{e crkve u Ugarskoj i Sremu poznate, a koji bi
ovom prilikom mogao crkvi i dràvi u~initi velike usluge.
[to se drugih stvari ti~e, upozorujemo naro~ito jo{ na
ove stvari:
2. Daqsko vlastelinstvo ("spahiluk") veliko je imawe
srpske crkve u Ugarskoj. Ono je sluìlo za privatan dohodak i
dotaciju arhiepiskopa i patrijarha. Sada treba da ga u ime
srp(ske) crkve preuzme srp(ska) dràva do kona~nog re{ewa
{ta }e s wime u~initi i kome }e pripasti.
3. Vlastelinstvo »Sirig« u Ba~koj, kod Novog Sada od 2000
ba~kih lanaca (Narodno crkveno dobro Sirig raspolagalo je sa
ukupno 4.684 kj 678 kv hv - IP), sluìlo je za dotaciju srp-
skih episkopa u Ugarskoj. Nosilo je godi{we oko 180-200.000
kruna pre 1914.
4. Upozoravam na daqe, da u Vukovaru postoji fidejkomi-
sno (fideicommissum, ono {to je dato na poverewe; nepokretno
imawe koje, po èqi zave{tao~evoj, nedeqivo i bez mogu}nosti
da bude otu|eno, prelazi s kolena na koleno u istoj porodici,
~ime se omogu}uje opstanak toj porodici kroz pokoqewa - IP)
vlastelinstvo nema~ke familije Elc (Eltz) sa Rajne u Ne-
ma~koj. Sedi{te joj je u Eltville-u na Rajni. Re~ena familija
ima ugarski indigenat (gra|anska prava, ukqu~uju}i i plemstvo
- IP), ali je pri svem tom nema~ki podanik. To veliko imawe
od nekih 40.000 lanaca zemqe (=30.000 hektara) trebalo bi
srp(ska) dràva da okupira po istom na~elu na kome su Nemci
bombardovali otvorenu varo{ Beograd i po na~elu kako se
postupilo sa italijanskim vlastelinstvom pod 5. o kome }e od-
mah niè biti govora.
156 Ilija Petrovi}
5. U Iloku, opet u Sremu, sedi{te je velikog italijanskog

vlastelinstva kneza Odeskalhi-ja iz Rima (potomka pape Ino-
kenta XI. Odescalchi), koje broji oko 25.000 lanaca zemqe.
Odeskalhi je italijanski podanik i ìvi u Rimu. Kad je Ita-
lija 1915. Austro-Ugarskoj oglasila rat, ugarska je vlada nare-
dila odmah sekvestraciju tog vlastelinstva po istim pravilima
na kojima je predloèna sekvestracija nema~kog vlastelinstva
grofa Elca u Vukovaru.
6. Ugarska dràva ima u Sremu, neposredno uz srpski mana-
stir Ravanicu (Vrdnik) veliki majdan ugqa, koji je svojina
ugarske dràvne èleznice. Trebalo bi odmah upravu preuzeti.
7. Na Savi, kod Kupinova, nedaleko od [apca, postoji ta-
kozvana »Obedska bara«, jedinstvena za lov i ~uvena sa retko-
sti svoga biqa i ìvotiwa. Ona je svojina u Sarajevu ubijenog
erchercoga Franca Ferdinanda. Dobio ju je kao poklon od ni-
ènavedene petrovaradinske imovne op{tine.
8. Kod manastira Beo~ina, nedaleko od Kamenice ima veli-
ki cementni majdan, danas svojina budimpe{tanske firme
»Orenstein Spitzer & Comp.« Manastir Beo~in imao je velik
udeo u toj cementskoj zemqi, koja mu je nepravilno oduzeta. Deo
manastira ceni se na 1 milijon dinara i u svoje vreme povedena
je parnica od strane srpske autonomne uprave, ali je stvar
zaba{urena. Celo poduze}e trebalo bi staviti pod dràvnu
upravu. Biv{i zastupnik narod(nih) fondova u Karlovcima g.
dr. \oka Krasojevi} da}e iz akta obavest. Wemu je stvar u
pojedinostima poznata.
9. U êrevi}u u Sremu, srp(skom) selu na Dunavu ima ve-
liko imawe grofova Kotek (Choteck) od mo`da 15.000 lanaca
(Kotekov posed u êrevi}u, Ne{tinu i Bano{tru iznosio je
ukupno 6.987 kj 292 kv hv - IP).
10. Daqsko vlastelinstvo srp(ske) patrijar{ije u Karlov-
cima ima kod Daqa na Dunavu pravo ribolova, koje nosi doho-
dak od 100.000 dinara.
11. U Zemunu postoji »Zadruga za isu{ewe jugoisto~nog
Srema« (mo~varnih krajeva du` Save). Pod wenom je upravom
oko 60.000 jutara zemqe. Poduze}e je skoro iskqu~ivo srpsko.
Dug mu iznosi 4-5 milijona, vrednost zemqe triput toliko.
Treba mu pomo}i da svoj prekinuti rad nastavi... Uprava je u
Zemunu.
SREM 1918 157
12. U Srem. Mitrovici je sedi{te »Petrovaradinske imo-

vne op{tine«, koje se imetak sastoji iz 60-70.000 jutara zemqe
i to oko 5/6 u {umama prve klase. U tom grdnom imetku ima
udela i ugarska dràva. Sve su boqe {ume bile wene. Te~ajem
ovog rata izvukla je Ugarska od ove imov(ne) op{tine u formi
ratnog zajma 1-2 milijona kruna, mo`da i vi{e. Interesovani
su u ovoj zadruzi skoro same srpske op{tine du` Save. Dosad je
vodila nadzor hrvat(ska) vlada... Po{to su po institutima
samo seqaci i sela udeonici, trebalo bi rad u tok dovesti.
Sedi{te je imovne op{tine u Mitrovici.
...Mo`da je hrvat(ska) vlada u stvari pod 11-12 u~inila
kakva nare|ewa, no pak ne smeta srp(skoj) dràvi da iz naslo-
va okupacije u~ini i svoje kakve odredbe ako je to jo{t potre-
bno. Sa kona~nom sudbinom samoga Srema to nema posla.
Na mesto raspu{tenog saborskog odbora... trebalo bi sazva-
ti wegove ~lanove koji su jo{t ìvi, do~em }e nu`na uputstva
dati dr. Krasojevi} u Karlovcima.
U kojoj formi treba u}i u sve ove poslove, ne spada ovamo,
ali mo`da bi srp(ska) dràvna uprava trebala na stanovni-
{tvo u Sremu izdati jedan proglas i obavestiti ga u kojem se
ciqu sve ~ini i koju ulogu srp(ska) dràva preuzima do kona-
~nog re{ewa svih pitawa".
Jo{ istog dana, na Nikoli}evom Memorandu dopisao je ne-
koliko svojih zapaàwa i dr Laza Baji}, advokat iz Novog
Sada, na radu u poslanstvu u Parizu. Najva`nije od wih ti~e se
upravqawa manastirskim imawima i "Manastirske uredbe"
ukinute 1912. godine, onda kad je ukinuta i srpska narodna au-
tonomija: "Mislim da bi za bazu trebalo uzeti »Manastirsku
uredbu« kod privremenog ure|ivawa manastirskih imawa".
Mo`da na Baji}evu sugestiju, Nikoli} je istog dana dopu-
nio svoj Memorand dvema grupama podataka. Jedna se ticala
stavqawa na spisak (u memorandumu zaboravqenog) velikog vla-
stelinstva grofova Peja~evi} u Rumi, u povr{ini od 30.000
lanaca zemqe, dok je druga sadràvala predlog o postavqawu
vladinih ili kraqevskih komesara za Srem, kojim se "korakom
manifestuje srp(ska) vlast nad Sremom". Na taj na~in ne bi se
dirala "ni prava autonomije srp(ske) ni eventualno kakvo
pravo Zagreba i wegove vlade". Nikoli} je u ovoj dopuni po-
imeni~no predloìo lica kojima bi se moglo poveriti
upravqawe svakim od navedenih imawa ili prava. Svakom od
158 Ilija Petrovi}
pomenutih osoba bilo je "nameweno" po jedno imawe, dok je dr

@arko Miladinovi} bio "vi|en" na tri izuzetno zna~ajna me-
sta: "za imovnu op{tinu u Mitrovici... za majdan ugqa u Rava-
nici i za komesara beo~inske cementne fabrike o kojoj je on
mnogo pisao i za manastir se Beo~in borio". Smatraju}i da to
politi~ki razlozi nalaù, predloìo je sebe za komesara
zemunske varo{i i "za uspostavu normalnog stawa" na krajwem
jugoistoku Srema.
Pravi smisao ovog obra}awa [tovanom Gospodinu Mini-
stru Predsedniku Nikoli Pa{i}u ti~e se neposrednog prisaje-
diwewa Srema Kraqevini Srbiji i dr Vladimir Nikoli} ga
iskazuje zakqu~nim redovima svog Memoranda:
"Ovim komesarima manifestova}e se srpski dominijum nad
Sremom odmah, izlu~uje se (Srem) teritorijalno od Slavonije a
ne diraju jo{t druga prava. Srem ~ini prvi korak da se nepo-
sredno prikqu~i Srbiji... Ovim koracima odpada potreba neke
politi~ne propagande u Sremu. Na ~elo cele politi~ne uprave
Srema (dosadaweg velikog ùpana, u Srbiji okru`nog na~elni-
ka) postavite kakvu Vami odanu osobu iz Srbije (kakvog biv{eg
ministra, eventualno i generala i td), i motivi{ite taj korak
kao provizornu meru do kona~nog ure|ewa zemqe pariskom kon-
gresom i sporazumom me|u jugoslovenskim teritorijalnim i
politi~nim jedinicama".
Memorandum je u srpskom poslanstvu u Parizu tretiran kao
poverqiv (K. pov. br. 5920) i sa oznakom "Ujediwewe crkava";
prosle|en je Pa{i}u tek 19. decembra 1918. godine. Dotle, u
Rumi je ve} bila donesena odluka izaslanika narodnih ve}a iz
Srema da se Srem "neposredno prikqu~i Srbiji", ba{ onako
kako je to nagovestio dr Nikoli}. I bila je obnarodovana pro-
klamacija regenta Aleksandra o ujediwewu ve} pro{irene
Kraqevine Srbije sa Srbima, Hrvatima i Slovencima koje je
zastupalo Narodno vije}e iz Zagreba. I trebalo je da se jednog
od narednih dana, na posledwem zasedawu Narodne skup{tine
Kraqevine Srbije, po{to je ujediwewe ve} bilo svr{ena stvar,
donese formalna odluka o tom zna~ajnom ~inu: o prikqu~ewu
"na{e divne Vojvodine" Kraqevini Srbiji i, istovremeno, o
wenom ulasku u Kraqevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca; Kraqe-
vina Srbija "uvela" je u novu dràvu i Ba~ku, i Banat, i
Barawu, i Srem.
SREM 1918 159
Sremci u Privremenom narodnom predstavni{tvu. Reko-

smo: u zapisniku sa Velike narodne skup{tine Srba, Buwevaca
i ostalih Slovena u Banatu, Ba~koj i Barawi, odràne u
Novom Sadu 12/25. novembra 1918. godine, nema bele{ke o
rezoluciji rumskog Zbora izaslanika, nije zapisano na koji je
na~in ona uru~ena predsedniku Skup{tine, niti se i{ta zna o
wenoj daqoj "administrativnoj" sudbini. No, koraci koje je
"zajedni~ka" vlada Stojana Proti}a, formirana 20. decembra
1918. godine, preduzela sredinom februara naredne godine ne
bi li se sazvalo jedno predstavni~ko telo, nazvano Privremeno
narodno predstavni{tvo Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca,
koje bi pripremilo izbor, saziv i rad Konstituante, otkrivaju
da je odluka o neposrednom prisajediwewu Srema Kraqevini
Srbiji bila prihva}ena i de iure. Naime, na drugoj sednici
Velike Narodne skup{tine u Novom Sadu, 27. februara 1919.
godine, pod predsedni{tvom dr Slavka Mileti}a, raspravqalo
se i o izboru poslanika za budu}e Privremeno narodno pred-
stavni{tvo.
Najpre, pod ta~kom broj 6, "izve{ta~ Kandidacionog odbo-
ra Mita Klicin izve{tava, da je Ministar unutra{wih dela
preko predsedni{tva Narodne Uprave za Banat, Ba~ku i Bara-
wu uputio poziv, da se izabe-
ru 24 poslanika i 24 zameni- Petar Kowovi} (1883-1970), kom-
pozitor i muzi~ki pisac. U doga|a-
ka za privremeno Narodno jima koji su krajem 1918. i po~et -
Predstavni{tvo u Beogradu. U kom 1919. godine odlu~ivali o sud -
sednici V(elikog) N(arod- bini Vojvodine Srpske, ~vrsto zas-
nog) Saveta od 26. februara tupao tezu o wenoj vezi sa Zagrebom
o.g. zastupala je mawina (oku- i opirao se neposrednom prisaje -
diwewu Srbiji; poslanik u Velikoj
pqena oko Petra Kowovi}a i narodnoj skup{tini i ~lan Veli-
Dude Bo{kovi}a - IP) mi- kog narodnog saveta (do rekonstru-
{qewe, da je Savet dobio od kcije). Radio u mnogim muzi~kim
skup{tine pravo privremene institucijama; od 1938. ~lan ê{ke
legislative i da je jedino akademije nauka, a od 1946. Srpske
akademije nauka i umetnosti.
Savet nadleàn i pozvan, da
bira poslanike".
Pored Kowovi}a i Bo{kovi}a, u "mawini" koja se posle
te izjave udaqila sa sednice nalazilo se jo{ devet ~lanova
Valikog narodnog saveta. I pored toga, Veliki narodni savet
odlu~io je da izbor poslanika prepusti Skup{tini, "koja je i
Savet birala i koja ima pravo da i sam Savet razre{i".
160 Ilija Petrovi}
Samo uzimaju}i na znawe postupak "mawine", Skup{tina je

sve ostavke prihvatila, "rekonstruisala" Veliki narodni sa-
vet i u wega izabrala novih jedanaest ~lanova. Sagla{avaju}i
se sa stavom Velikog narodnog saveta da pravo izbora pripada
Skup{tini, Skup{tina je jednoglasno prihvatila listu od dva-
deset ~etiri poslanika i isto toliko wihovih zamenika. Me|u
izabranim poslanicima bila su i dva Sremca: Vlada Savi} iz
Kamenice i dr Aleksandar Rokni} iz Mitrovice, a na listi
izabranih zamenika nalazio se i Sremac dr Svetislav Novak iz
Vukovara. (U skladu sa dogovorom o stvarawu Privremenog na-
rodnog predstavni{tva, wegovi ~lanovi postali su, po pravu
ranijeg izbora, i ~lanovi Narodnog vije}a SHS. Svojih pet
predstavnika delegirao je u Predstavni{tvo i Jugoslovenski
odbor. Po tom osnovu, na{li su se u Privremenom narodnom
predstavni{tvu i Vojvo|ani: dr @arko Miladinovi} iz Rume,
Milan Nedeqkovi} iz Sremskih Karlovaca, Svetislav Popovi}
iz Zemuna i Vitomir Kora} iz [ida. Bilo je mesta i za Vasu
Staji}a, ali je on, po sopstvenom izboru, odbio da se na|e i u
delegaciji Narodnog vije}a koja je 1. decembra 1918. godine re-
gentu Aleksandru predala Adresu o ujediwewu).
Rezolucija rumskog Zbora u diplomatskom opticaju. Iz

~iwenice da je Velika narodna skup{tina u Novom Sadu birala
dva Sremca za poslanike u Privremeno narodno predstavni{tvo
(obojica behu u delegaciji koja je rezoluciju rumskog Zbora
predala predsedniku Skup{tine), a jednog za zamenika, pro-
isti~e da je ista ta Skup{tina tri meseca ranije prihvatila
rezoluciju rumskog Zbora kao svojevrsne akreditive, te da je
Srem od tog trenutka bio tretiran kao sastavni deo biv{e Srp-
ske Vojvodine i, preko we, Kraqevine Srbije, odnosno, kasnije,
Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Nebitno je pri tome
{to se naziv "Srem" ne sre}e u zvani~nom nazivu Narodne up-
rave za Banat, Ba~ku i Barawu, institucije kojom je zamewena
ranija Srpska Vojvodina.
Da je ba{ tako bilo, potvr|uje nam i nekoliko dokumenata
do sada nepoznatih {iroj javnosti, iz kojih saznajemo, posredno
ili direktno:
Prvo, da je 14/27. novembra 1918. godine novosadska Skup-
{tina izvestila englesku vladu, odnosno wenog ministra spo-
qnih poslova grofa Balfura, o odluci da se Ba~ka, Srem,
Banat i Barawa prikqu~e Kraqevini Srbiji, i
SREM 1918 161
Drugo, da je poru~nik (lieutenant) Proti}, srpski oficir

za vezu u komandi Savezni~ke vojske u Solunu, sli~nu vest
prosledio engleskoj vladi telegramom od 6. decembra iste
godine, u slede}em tekstu: "Narodna skup{tina sastavqena od
predstavnika Srba, Hrvata, Srba, Buwevaca, Slovaka, Rusina i
drugih naroda Banata, Ba~ke, Barawe izraàva apsolutnu (jed-
nodu{nu) èqu za prikqu~ewe tih zemaqa Srbiji (i) ceni
napore saveznika i wihovih vojnih snaga koje su nas dovele do
pobede Stop @ivela vlada". Telegram je potpisao sam poru~nik
Proti}.
U ovom telegramu Srem se
ne pomiwe, ali je zato nazna-
~eno da je Narodna skup{tina
bila sastavqena od predstavni-
ka "Srba, Hrvata, Srba, Buwe-
vaca, Slovaka, Rusina i osta-
lih naroda". Samo se moè pre-
tpostaviti da je u prenosu Pro-
ti}evog telegrama, na nekoj od
relacija koju je danas nemogu}e
identifikovati, re~ "Srem"
ispu{tena gre{kom u telegraf-
skoj manipulaciji, isto onako
kao {to su "Srbi" dva puta sta-
vqeni na spisak narodnih pred-
stavnika. Telegrafisti, kojima
je srpski jezik bio nepoznat i
koji sadrìnu telegrama nisu
detaqno sravwivali, zadovoqi-
li su se ~iwenicom da je broj
otpravqenih re~i (55) odgo-
varao broju re~i u slu`benom
delu telegrama; sa gledi{ta te-
legrafske slu`be, bez obzira
na opisane gre{ke, telegram je
tretiran kao ispravan.
U odgovor na Proti}ev telegram, iz engleskog
Ministarstva spoqnih poslova poslat je u Solun, 11. decembra,
jedan {ifrovani telegram, naslovqen na G. Vratislava (srpsko
ime za poqski grad Vroclav, do 1945. godine Breslau), sa
oznakom da "ovaj dokument vlasni{tvo je Vlade Wegovog
162 Ilija Petrovi}
Britanskog Veli~anstva i treba da se vrati Foriw Ofisu

ukoliko nije za slu`benu upotrebu" i da je namewen "samo za
dosije":
"Primio sam telegram potpisan sa »poru~nik Proti}« So-
lun, koji sadrì Proklamaciju o ujediwewu Jugoslovena iz
Ba~ke, Srema, Banata i Barawe sa Srbijom.
Molim Vas da u ime Vlade Wegovog Veli~anstva iskaète
re~i podr{ke povodom ujediwewa rase Jugoslovena".
Trebalo je da pro|e skoro dve nedeqe da bi 11/24. decembra

na~elnik Op{teg Vojnog Odeqewa Ministarstva Vojnog puko-
vnik Mihajlo Q. Jovanovi} poverqivim aktom F\O. br.
15952 saop{tio Ministarstvu inostranih dela Kraqevine
Srbije da je, posredovawem srpskog oficira za vezu pri {tabu
11*
SREM 1918 163
Komande savezni~kih snaga u Solunu, stigao odgovor na pomenu-

ti telegram. Naime, engleski generalni konzul u Solunu
pismom od 3/16. decembra preneo je da je "Gospodin Balfur,
Ministar Spoqnih Poslova u Londonu naredio mi da Vam
saop{tim, da je dobio telegram koji je wemu upu}en a sadrì
proklamaciju za ujediwewe sa Srbijom Jugoslovena iz Ba~ke,
Srema, Banata i Barawe, naredio mi je da Vam saop{tim èqe
Vlade W. Engleskog Veli~anstva za ujediwewe rase Jugoslo-
vena". Kako se u Balfurovoj poruci, napisanoj 11. decembra,
pomiwu Proti}ev telegram i Ba~ka, Srem, Banat i Barawa, a u
telegramu poru~nika Proti}a (sa opisanom gre{kom) nije na-
veden Srem, nesumwivo je da se èqe Vlade W. Engleskog Veli-
~anstva odnose istovremeno na obe vesti o proklamaciji
novosadske Velike narodne skup{tine: i one koja je poslata
direktno iz Novog Sada, i one koja je prispela iz Soluna, po-
sredovawem poru~nika Proti}a.
164 Ilija Petrovi}
Balfurova poruka o èqama "za ujediwewe rase Jugoslo-

vena" bi}e jasnija ako znamo da je po~etkom 1918. godine u
britanskoj propagandi, kao jedan od wenih ciqeva, bilo defi-
nisano ru{ewe Austrougarske, tako {to bi se podràvao otpor
wenih potla~enih naroda i wihova borba za samoodre|ewe. Bal-
fur tada nije odbijao mogu}nost da do|e do separatnog mira
izme|u Saveznika i Austrougarske, naro~ito zbog toga {to je
austrijski car Karlo jasno uvi|ao da protivaustrougarska pro-
paganda slabi vojnu i politi~ku snagu wegove Monarhije.
Austrija poku{ava da uz pomo} Hrvata izbegne slom. I

zaista, vojna situacija na solunskom rati{tu nagnala je Aus-
trougarsku da 14. septembra 1918. godine Saveznicima ponudi
neobavezne razgovore o miru. Amerikanci, Englezi, Francuzi i
Italijani odmah su tu ponudu odbili. A ~im se u Be~u videlo
da }e proboj Solunskog fronta zna~iti mnogo vi{e od jednog
vojni~kog poraza Centralnih sila, Krunsko ve}e se 27. septem-
bra opredelilo za preure|ewe Monarhije, u ~emu je vidno mesto
trebalo da ima jugoslovensko pitawe. Austrija, posebno zabri-
nuta zbog mogu}nosti da Srbija oja~a i svoj uticaj prenese na
Ju`ne Slovene u Monarhiji, predloìla je da se otpo~nu sepa-
ratni pregovori sa hrvatskim zastupnicima. Takav austrijski
stav i wena ponuda za mir bili su odbijeni od strane Srpske
radikalne stranke, ali i Star~evi}eve stranke prava, Hrvatske
pu~ko-seqa~ke stranke i Socijaldemokratske stranke Hrvatske.
U zajedni~koj izjavi o odbijawu te ponude, pro~itane 2. oktobra
u Carevinskom ve}u, istaknuto je da se Srbima, Hrvatima i
Slovencima mora priznati pravo samoodre|ewa koje me|unaro-
dno mora biti garantovano i da "mir koji bi osu|ivao makar i
jedan dio na{e narodne teritorije na podlo`nost tu|im naro-
dima, nosio bi u sebi klicu budu}eg sukoba"[40, 354-355].
I pored tako izraènih èqa, predsednik Jugoslovenskog
odbora Ante Trumbi} uputio je tri dana kasnije memorandum
engleskom ministru spoqnih poslova grofu Balfuru, u kome je
otvoreno izneo svoje neslagawe sa Pa{i}evom politikom. Pa-
{i}ev zahtev da se Srbiji prizna pravo da oslobodi Srbe, Hr-
vate i Slovence u Austrougarskoj ozna~io je kao antidemokrat-
ski, nadahnut duhom osvajawa i aneksije i èqu Srba da u novoj
dràvi dobiju poloàj "sli~an pruskom primatu" u Nema~koj.
Tokom razgovora o tom memorandumu, Balfur je rekao Trumbi}u
da su "Saveznici usvojili ideju va{eg ujediwewa u jednu drà-
SREM 1918 165
vu i mi radimo da je realizujemo. Sa Austrijom nema kompromi-

sa, ona treba da se raspusti". Istovremeno, upozorio ga je i na
{tetnost wegovih nesuglasica sa Srbijom, posle ~ega je Trum-
bi}, hvale}i Srbiju, optuìo Pa{i}a da ho}e pro{irenu Srb-
iju, a ne ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca.
Saznav{i za takvo Trumbi}evo dràwe, Pa{i} je rekao:
"E pa ne moè. Ne dam ja to nikako da bude. Srbija ho}e da os-
lobodi i ujedini Jugoslovene, a ne}e da se utopi u more jedne
Jugoslavije; Srbija ne}e da se utopi u Jugoslaviju, nego Jugo-
slavija u wu"[40, 358].
Ne{to kasnije, 14/27. oktobra, kad je ve} bilo izvesno da
su srpska i savezni~ka vojska na samom kraju pobedni~kog
"postsolunskog" pohoda, Trumbi} je zatraìo od Jugoslovenskog
narodnog vije}a u Va{ingtonu da kod ameri~ke vlade inter-
veni{e protiv italijanskog i, naro~ito, protiv srpskog vojnog
i politi~kog anga`mana na podru~ju koje je dotad kontrolisala
Austrougarska: "Po{to su vjerovatno u izgledu rasprave o pri-
mirju sa Austrijom, pozivamo vas hitno, da bez odvlake
upotrijebite sav upliv, da se osigura upotreba ameri~kih trupa
za okupaciju sviju spornih gradova ili teritorija u Austro-
-Ugarskoj... Ameri~ke trupe bile bi svagdje pozdravqene kao
dobro do{le. 50000 neizvje`banih (?! - IP) momaka bilo bi
jama~no dovoqno. Preporu~ujemo stoga da one okupiraju glavne
to~ke u Dalmaciji, Istri, Krawskoj te Hrvatskoj i Slavoniji.
Va`no je da se niti talijanske niti srpske trupe ne upo-
trijebe, a tome se moè izbje}i samo na poruku Sjediwewih
Dràva"[40, 374]. Trumbi}, dakle, brine samo o za{titi "hrvat-
skih" teritorija sa kojima ra~una posle raspada Austrougarske,
dok se Srem, Ba~ka, Barawa i Banat (a ni Hercegovina i Bo-
sna) ne nalaze u wegovom "povijesnom snu" o hrvatskoj dràvi!
Srpski stavovi prema ujediwewu. Doga|aji su, naravno,

tekli mimo Trumbi}evog prièqkivawa, tako da je Du{an
Simovi}, srpski izaslanik kod Narodnog vije}a u Zagrebu, pri
predaji akreditiva, 13. novembra, otvoreno mogao formulisati
stav srpskih vojnih i politi~kih krugova prema ujediwewu:
Srbija je u ratu dala milion i po `rtava za oslobo|ewe svoje
bra}e i ona ne moè dozvoliti da na wenim granicama nastane
neka nova dràva koja bi ih uzela u svoj sastav tako da ona
ostane po strani, a plodove pobede prepusti neprijatequ: "Po
pravu oru`ja, a na osnovu ugovora o primirju sa Ma|arskom" -
166 Ilija Petrovi}
rekao je Simovi} - "Srbiji pripadaju Banat, Ba~ka, Barawa,

Srem i Slavonija (do linije Osijek-\akovo-[amac) kao i
cela Bosna i Hercegovina. Van te teritorije, da se moète
opredeqivati po voqi: da idete sa Srbijom ili da formirate
zasebnu dràvu"[40, 400].
Istine radi, vaqa znati da je potpukovnika Simovi}a, uo-
~i wegovog puta u Zagreb, primio vojvoda Mi{i} i predao mu
akreditivno pismo za Narodno vije}e i pri tome izrekao jo{
nekoliko re~i: "U ime komandanta Savezni~ke isto~ne vojske,
generala Fran{e d'Eperea, ja treba da potpi{em ugovor o pri-
mirju s Ma|arskom s opunomo}enicima ma|arske vlade, koji su
ve} stigli u Beograd. Demarkaciona linija i}i }e i to: na is-
toku linijom Or{ava-Mehadija-Karansebe{-Lugo{-Arad; na
severu linijom r. Mori{ do Segedina-iznad (severno) Suboti -
ce-Baja-Pe~uj-Bar~; na zapa-
Quba Kova~evi} (Petnica, kod
Vaqeva, 1848 - Vrwci, 1918), bio du rekom Dravom do Oseka-
je zemqak Mi{i}ev, istori~ar, -èq. prugom Osek-[amac-
akademik, profesor Velike {kole -cela Bosna i Hercegovina i
u Beogradu, glavni sekretar Srpske Dalmacija do rta Planke". Na
kraqevske akademije, dràvni sa- Simovi}evo pitawe: "Za{to
vetnik. Prema tuma~ewu wegovih
niste, u ciqu skra}ivawa fr-
biografa "jugoslovenske" {kole,
"kao istori~ar stoji pored Ilar- onta, uzeli liniju Bar~-r(eka)
iona Ruvarca na ~elu borbe protiv Ilova-Jasenovac?", - vojvoda
tradicionalnih shvatawa i roman- je odgovorio: "Ja sam konsul-
ti~nog patriotizma u srpskoj isto - tovao profesora Qubu Kova-
rijskoj nauci"; druk~ije re~eno, od ~evi}a i neke druge, i oni su
takvih kao Ruvarac, na primer,
ili Quba Kova~evi}, srpski narod
mi savetovali tu liniju, tako
nikad nije imao koristi, niti }e da se narodu zapadno od te li-
je imati; imao je i ima}e samo nije ostavi potpuna sloboda
{tete. Ali, i za Mi{i}a on je bio da se opredeli, ho}e li s nama
~ovek sa zvu~nim zvawima. Potvr- ili ne" [41, 201].
|uje se tako da srpski vojnici i Simovi}evo razmi{qawe
politi~ari nisu uvek bili previ-
{e samouvereni, samosvesni i suje-
mo glo je biti i odgovor na
tni, kako se obi~no misli, ve} da Trum bi}evu antisrpsku orijen-
su se pri dono{ewu zna~ajnih odlu- taciju i dvoli~nu politi~ku
ka oslawali na qude od visokog delatnost, a nije iskqu~eno
nau~nog ugleda. Naàlost, isto se da je takvo dràwe Trumbi}e-
tako potvr|uje da vode}i srpski in- vo navelo Saveznike da ne
telektualci, naro~ito u sudbinskim
trenucima, te{ko prepoznaju na-
priznaju Narodno vije}e. Ne-
cionalne interese srpskog naroda. posredno pred dono{ewe odlu-
ka o ujediwewu Srba, Hrvata
SREM 1918 167
i Slovenaca, 22. novembra 1918. godine, grof Balfur je u

razgovoru sa italijanskim ambasadorom u Londonu izjavio da o
priznawu Narodnog vije}a ne moè biti ni re~i, jer se ono jo{
nije sporazumelo sa Srbijom.
Srem u Srbiji, jer je i on deo "divne Vojvodine". Vrlo je

verovatno da grof Balfur nije ni znao {ta su to "Ba~ka, Srem,
Banat i Barawa", jo{ mawe je to znala Vlada Wegovog Engle-
skog Veli~anstva, ali Balfurova poruka i èqa "za ujediwewe
rase Jugoslovena" nesumwiva su potvrda savezni~ke politike
usmerene na "raspu{tawe" Austrougarske i, posredno, akt di-
plomatskog priznawa obeju rezolucija koje smo ovde pomiwali:
i one donete na Zboru izaslanika u Rumi, i one donete na Ve-
likoj narodnoj skup{tini u Novom Sadu.
Bez obzira na sve to, i daqe ostaje nepoznato kako je
12/25. novembra 1918. godine delovala "rumska delegacija" u
novosadskoj Skup{tini, ali je izvesno da su se Srem, Ba~ka,
Barawa i Banat neposredno prisajedinili Srbiji. Vlada Kra-
qevine Srbije pre}utno je prih-
vatila obe odluke o prisajediwe- Grof Artur Xems Balfur
wu, a pitawe wihove punova`no- (Vajtingem, 1848 - Fi{ers Hil,
sti nije se postavqalo ni 1. de- 1930) zna~ajna je figura na
cembra 1918. godine, prilikom evropskoj politi~koj sceni kra-
jem 19. i po~etkom 20. veka. U
visokoj politici na{ao se jo{
na Berlinskom kongresu 1878.
godine, da bi narednih skoro po-
la veka zauzimao mnoge kqu~ne
pozicije u engleskoj vladi i o-
poziciji: bio je ministar-pred-
sednik, zatim, do 1911, vo|a
opozicije, a 1915. godine postao
je prvi lord admiraliteta, odno-
sno ministar Ratne mornarice
Velike Britanije; od 1916. do
1922. godine vodio je englesku
spoqnu politiku. Kod nas, ugla-
vnom je poznat kao tvorac Bal-
furove deklaracije od 2. decem-
bra 1917. godine, kojom se Jevre-
jima daje pravo da u Palestini
stvore svoj nacionalni dom (na-
tional home), odnosno nacional-
nu dràvu.
168 Ilija Petrovi}
predaje Adrese Narodnog vije}a SHS o ujediwewu, ni kasnije. U

wihovu konstitutivnost ne moè biti sumwe, bez obzira na to
{to je do wihove kona~ne sankcije od strane Ustavotvorne sku-
p{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca moralo pro}i jo{
malo vremena.
[to se ti~e Narodne skup{tine Kraqevine Srbije, ona je
o ovim odlukama izve{tena 29. decembra 1918. godine, na svom
98. redovnom sastanku [57, 16. decembar 1918], kada je Stojan M.
Proti}, novi predsednik vlade novostvorenog Kraqevstva, dao
izjavu o zbivawima izme|u 1914. i 1918. godine, od napu{tawa
Beograda i "~etvorogodi{weg potucawa po tu|ini". Jedan wen
deo glasi: "U ~asu kad vam ovo govorim, gospodo poslanici, mi
ve} imamo novu zajedni~ku i jednu dràvu: Kraqevstvo Srba,
Hrvata i Slovenaca, kojemu istina jo{ nisu me|unarodnim
ugovorom utvr|ene teritorijalne granice, ali koje su granice
ve} obeleìla velika na~ela sve~ano progla{ena od na{ih ve-
likih saveznika... Osamnaestog novembra (1. decembra po sta-
rom kalendaru - IP) Wegovo Kraqevsko Viso~anstvo Aleksan-
dar proklamovao je narodno i dràvno jedinstvo Srba, Hrvata i
Slovenaca u odgovoru svom na adresu Narodnog Ve}a u Zagrebu,
koje je sa svoje strane donelo odluku o ujediwewu Srba, Hrvata
i Slovenaca sa Srbijom, za sve delove na{ega naroda, koje je
ona predstavqalo, i koje je tu odluku na sve~an na~in saop-
{tilo i predalo predstavniku Krune u svojoj adresi od istoga
dana. Skoro jednovremeno su istu èqu izrazile i naro~itim
odlukama svojim i bratska Crna Gora, i na{a divna Vojvodina
- prva 13/26. a druga 12/25. novembra.
Ovaj veliki istoriski ~in, gospodo narodni poslanici,
izvr{en je bez va{ega formalnoga u~e{}a, postupak diktovan
politi~kom situacijom, i brzim razvojem doga|aja. Ali, gospo-
do, kad smo mi savetovali Kruni, da ovaj veliki istoriski ~in
izvr{i pomenutoga dana, mi smo bili uvereni, da ste vi bili s
nama, mi smo znali za sva va{a trajna i davna{wa raspoloè-
wa, mi smo znali i za sve va{e odluke i manifestacije na
Krfu (i) Ni{u...
Za to vam, gospodo poslanici, mi s punim poverewem i uve-
rewem podnosimo ova dva velika i va`na istoriska akta, koja
}u imati ~ast sad odmah vam pro~itati, da ih primite na
povoqno znawe s ovim dodatkom, da je odmah iza toga obrazovana
jedna Kraqevska Vlada za celu Kraqevinu Srba, Hrvata i
SREM 1918 169
Slovenaca, i da }emo odmah po tom, u sporazumu s vama, pristu-

piti obrazovawu privremenog parlamenta u koliko se Srbije
ti~e, za celu novu dràvu..."
Po{to su pro~itane Adresa Narodnog vije}a i Regentova
proklamacija o stvarawu novog Kraqevstva, Narodna skup{tina
aklamacijom je odlu~ila da dâ "politi~ku potvrdu svr{enom
delu ujediwewa Srba, Hrvata i Slovenaca", u uverewu "da }e
granice dràvne biti povu~ene, a da se ne povredi na{em
narodu pravo da se sam opredeli". Tako|e, ona je izrazila i
o~ekivawe da }e nova vlada do kraja braniti to pravo "na{eg
naroda", isto kao i pravo "na naknadu {teta koje su mu protiv-
pravno u~iwene i na kaznu lica odgovornih za stra{no nedelo
i zlo~ine po~iwene nad wim u toku rata".
Pribli`no dve i po godine sa~uvale su se na podru~ju Bara-
we, Banata, Srema i Ba~ke institucije i komunikacije nasle|ene
od biv{e Austrougarske, a proces wihovih izmena potrajao je sve
do uvo|ewa novog dràvnog ustrojstva. Tako je, na primer, tek 1.
januara 1920. uvedena "slu`ba nov~anih po{iqaka i kod po{ta u
onim delovima Banata, Ba~ke i Barawe, koje pripadaju na{em
Kraqevstvu"[42], a Ministarski Savet odlukom od 7. februara
1921. godine re{io je "da se po{t. telegraf. stanice u sremskoj
ùpaniji, kao i one na podru~ju Barawe, koje nam je pripalo po
trianonskom ugovoru o miru (potpisanom sa Maxarskom 4. juna
1920. godine, u Versaju, u dvorcu Trianon - IP), dodele
vojvo|anskoj po{t. telegraf. direkciji... Pripojewe p.t. stanica
Sremske ùpanije bi}e izvr{eno 1. juna tek. godine... Prema tome
pod upravu (ove) direkcije spadaju ove stanice (sa podru~ja
dana{jeg Zapadnog Srema - IP): Babine Greda... Bobota...
Bo{waci... Gabo{... Gundinci... Guwa... Ila~a... Laslovo-Koro|...
Nu{tar, Retkovci, Rokovci-Andrija{evci... Sikirevci, Slakov-
ci. Soqani. Stari Mihaqevci... [amac... Trpiwa, Vukovar,
Vinkovci... @upawa"[43].
Zbog nekakvog mira u ku}i, mesta severno od Vukovara, i
pored toga {to su se nalazila unutar one ve} pomenute zapadne
demarkacione linije prema Hrvatskoj, tada su ustupqena Oseku,
kao wegovo zale|e. Za sve one koji su na veliki Zbor Sremaca u
Rumi, 11/24. novembra 1918. godine, do{li iz Tewe, na pri-
mer, ili iz Dopsina, ali ne samo za wih, bilo je to veliko ra-
zo~arawe i po~etak velike nacionalne neizvesnosti koja, ra~u-
naju}i i tragediju koja je tamo{we Srbe sna{la tokom Rata za
kraji{ku nezavisnost (1991-1995), traje i danas.
Rezolucija rumskog Zbora
izaslanika narodnih ve}a
Rezolucija onakva kakva je doneta. Svi nama poznati tek-
stovi rumske Rezolucije pisani su namenski, kao mawe ili
vi{e uop{tena informacija, bez pravog ose}aja za istorijsku
perspektivu. Svesni da se sudbonosne odluke ne donose za jedno-
kratnu upotrebu, sa vaèwem samo za naredni dan, i u raspo-
loìvoj gra|i zanemaruju}i neke pravopisne finese nebitne za
na{u raspravu (pisawe velikih slova, upotreba navodnika,
skra}ivawe re~i), uvereni smo da je autenti~ni tekst Rezo-
lucije rumskog Zbora izaslanika narodnih ve}a iz Srema o ne-
posrednom prisajediwewu Srema Kraqevini Srbiji, usvojene
11/24. novembra 1918. godine, glasio:
"1. Dana{wi Zbor izaslanika narodnih ve}a iz Srema
traì i èli da se ostvari jedinstvena i demokratski ure|ena
dràva Srba, Hrvata i Slovenaca pod dinastijom Kara|or|evi-
}a i o~ekuje i od Narodnog ve}a u Zagrebu da se {to pre ostva-
ri jedinstvena zajedni~ka vlada u Beogradu.
2. Za slu~aj plemenskog ili politi~kog cepawa, izjavquju
zastupnici narodnih ve}a u Sremu, kao izaslanici naroda, da
se odlu~uju za neposredno prisajediwewe Srema Kraqevini
Srbiji.
3. Za taj slu~aj èlimo da nas na konferenciji o miru za-
stupa Kraqevska srpska vlada".
Ilija Petrovi}
SREM 1918.
Saètak
Srem, podru~je izme|u Save, Dunava i Drave i linije Osek-êpin-
-Trwani (desetak kilometara isto~no od Slavonskog Broda), stara je
srpska zemqa. Wegovi stanovnici primili su hri{}anstvo od gr~kih mi -
sionara tokom IX do XI veka, zbog ~ega su ih katolici, posle velikog crk-
venog raskola (1054), u vreme kad je vera bila va`niji elemenat od etni -
~kog i nacionalnog, nazivali i "Grcima".
Tokom XII veka u Sremu su gra|eni srpski manastiri, a kao osniva~
jednog od wih, kod Bano{tra, pomiwe se ugarski kraqevski namesnik Be -
lo{, sin srpskog velikog ùpana Uro{a I. U XIII veku na ~elu Srpske
pravoslavne crkve, kao arhiepiskop, nalazio se Arsenije Bogdanovi} Sre-
mac. Krajem istog veka, severnim delom srpske dràve vladao je "sremski
kraq" Dragutin, i sa wim je, kao ~lanom nemawi}ke dinastije, srpska
dràvna misao pro{irena i na autohtono srpsko stanovni{tvo u Sremu.
Zastra{eni turskim upadima u Evropu, svetogorski monasi odabrali
su Srem kao svoj mogu}i "rezervni" ìvotni prostor, tako da je tokom XV
i XVI veka tamo izgra|eno ili obnovqeno tridesetak srpskih manastira;
me|u wima isticao se Kru{edol, koji je 1509-1516. godine podigao mitro -
polit beogradski i sremski Maksim Brankovi}, raniji srpski despot.
Posle pada Beograda, 1521. godine, naredna dva veka Sremom su vla-
dali Turci, a od Karlova~kog mira (1699) pa sve do kraja Prvog svetskog
rata Habzburzi.
S jeseni 1918. godine, pod uticajem ratnih doga|awa i naslu}uju}i
skori pad Austrougarske, predstavnici Slovenaca, Hrvata i Srba iz Slo -
venije, Hrvatske, Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Slavonije i dela biv-
{eg Vojvodstva Srbije u Ugarskoj formirali su Narodno vije}e Slovenaca,
Hrvata i Srba, kao izraz potrebe za ostvarewem vrhovnog jedinstvenog po-
liti~kog rukovodstva za sve jugoslovenske zemqe u Habzbur{koj monarhiji.
Znaju}i za hrvatske politi~ke aspiracije na srpske teritorije koji-
ma su ranije, duè ili kra}e vreme, upravqali Maxari ili Austrija,
najistaknutiji politi~ki lider sremskih Srba dr @arko Miladinovi}
sazvao je za 11/24. novembar 1918. godine u Rumi Zbor izaslanika mesnih
narodnih ve}a iz Srema, sa jedinim ciqem da se tamo donese odluka o
prisajediwewu Srema Kraqevini Srbiji.
Bez obzira na stav Narodnog vije}a iz Zagreba da je on nadre|en svim
narodnim ve}ima i u slovenskim zemqama ju`ne Ugarske, Sremci su se,
nasloweni na ~iwenicu da je srpska vojska zaposela demarkacionu liniju
Osek-êpin-\akovo-[amac utvr|enu ugovorom o primirju izme|u maxar-
172 Ilija Petrovi}
ske i srpske vojske, i polaze}i od proklamovanog prava naroda na samo-

opredeqewe, opredelili za neposredno prisajediwewe Srema Kraqevini
Srbiji.
Rumska rezolucija uru~ena je narednog dana Velikoj narodnoj skup-
{tini Srba, Buwevaca i ostalih Slovena u Novom Sadu, a ona je o odluci
"Jugoslovena iz Ba~ke, Srema, Banata i Barawe" da se neposredno pri -
kqu~e Kraqevini Srbiji odmah izvestila, izme|u ostalih, i srpsku vladu
i engleskog ministra inostranih poslova grofa Balfura.
Nekoliko dana kasnije, po{to je i Narodno vije}e SHS donelo svoju
"odluku o ujediwewu Srba, Hrvata i Slovenaca sa Srbijom", 18. novem -
bra/1. decembra 1918. godine regent Aleksandar je, odgovorom na adresu
Narodnog vije}a, proklamovao "narodno i dràvno jedinstvo Srba, Hrvata
i Slovenaca". Budu}i da je Regentova proklamacija o ujediwewu donesena
bez formalnog u~e{}a srpske Narodne skup{tine, od we je naknadno
zatraèno da se sa tim ~inom saglasi, uz izve{taj da su "skoro jednovre-
meno (..) istu èqu izrazile i naro~itim odlukama svojim i bratska
Crna Gora, i na{a divna Vojvodina - prva 13/26. a druga 12/25. novem-
bra". Narodna skup{tina Kraqevine Srbije aklamacijom je dala "politi -
~ku potvrdu svr{enom delu ujediwewa", {to podrazumeva i saglasnost sa
odlukama koje su Kraqevini Srbiji pristigle iz "na{e divne Vojvodine",
sa Velike narodne skup{tine Srba, Buwevaca i ostalih Slovena.
U me|uvremenu, kao odgovor na proklamaciju novosadske Velike naro-
dne skup{tine "za ujediwewe sa Srbijom Jugoslovena iz Ba~ke, Srema,
Banata i Barawe", Balfur je beogradskoj vladi preneo "èqe Vlade W.
Engleskog Veli~anstva za ujediwewe rase Jugoslovena", {to se moè sma-
trati aktom i politi~kog i diplomatskog priznawa odluka donesenih na
rumskom Zboru i novosadskoj Velikoj narodnoj skup{tini.
Kada je formirano Privremeno narodno predstavni{tvo novostvore -
nog Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca za pripremu Konstituante,
predstavnici Srema izabrani su na Velikoj narodnoj skup{tini u Novom
Sadu, 27. februara 1919. godine, {to nesumwivo potvr|uje da je Srem
1918. godine prisajediwen Kraqevini Srbiji neposredno, "naro~itom
odlukom... i na{e divne Vojvodine".
LITERATURA
1 Milada Paulova, Jugoslavenski odbor (Povijest
jugoslavenske emigracije za Svjetskog rata od 1914.-1918.),
Zagreb 1925.
2 Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije, Beo-
grad 1963.
3 Mala enciklopedija Prosveta, Beograd 1959.
4 Ferdo ûlinovi}, Jugoslavija izme|u dva rata, kwiga I,
Zagreb 1961.
5 êdomir Popov i Jelena Popov, Autonomija Vojvodine -
Srpsko pitawe, Sremski Karlovci 1993.
6 Ferdo [i{i}, Pregled povijesti hrvatskoga naroda, Zagreb
1962.
7 Petar Skok, Toponomastika Vojvodine, Zbornik Vojvo-
dina, kwiga II, Novi Sad 1939.
8 Petar Skok, Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga
jezika, knjiga III, Zagreb 1973.
9 Milo{ S. Milojevi}, Odlomci iz istorije Srba i
srpskih - jugoslovenskih - zemaqa u Turskoj i Austriji,
kwiga prva, Beograd 1872.
10 Plutarh, Helenski junaci i wihove sudbine, Izbor iz
Plutarhovih Uporednih biografija, Beograd 1958.
11 Olga Lukovi} Pjanovi}, Srbi... narod najstariji, Tom
I-II, Beograd 1990.
12 Enciklopedija Leksikografskog zavoda 1-6, Zagreb
1966-1969.
13 Du{an J. Popovi}, Srbi u Vojvodini, kwiga I, Beograd
1957.
14 Istorija srpskog naroda I-X, Beograd 1981-1986.
15 Du{an J. Popovi}, Srbija i Beograd, Beograd 1950.
16 Ferdo [i{i}, Hrvati, Narodna enciklopedija Srba,
Hrvata i Slovenaca, kwiga IV, Zagreb 1929.
17 Ludvig v. Talocsi, Die albanische Diaspora, 1916.
18 Ladislaus von Szalay, Zur Ungarisch-kroatischen Frage,
Pest und Leipzig, 1863.
174 Ilija Petrovi}
19 Jovan Radoni}, Rimska kurija i ju`noslovenske zemqe

od XVI do XIX veka, Posebna izdawa SAN, Beograd 1950.
20 Nikola Radoj~i}, Oìvela Vojvodina, Zbornik Matice
srpske za istoriju broj 51, Novi Sad 1995.
21 Borislav Jankulov, Kolonizacija Vojvodine u XVIII i XIX veku,
Novi Sad 1961.
22 Du{an J. Popovi}, Srbi u Sremu do 1756/7, Beograd
1950.
23 Vladimir ]orovi}, Istorija Srba, Tre}i deo, Beograd
1989.
24 Ivan Boì}, Sima ]irkovi}, Milorad Ekme~i}, Vladimir
Dedijer, Istorija Jugoslavije, Beograd 1972.
25 Adam Sto{i}, Veliki dani Srbije 1914-1918, Beograd
1986.
26 Henri Vikhem Stid, Englezi i rat, Jugoslovenski gla-
snik broj 2 od 15. avgusta 1915, Ni{ 1915.
27 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci
iz prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998.
28 I. Petrovi}, Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996.
29 Veliki rat Srbije za oslobo|ewe i ujediwewe Srba,
Hrvata i Slovenaca, kwiga II, Beograd 1925.
30 Du{an Stefanovi}, Prelaz na{e vojske u Srem 1914.
godine, Ratnik sveska VI, Beograd 1932.
31 Radovan Srdi}, Bitka na Legetu, Negotin 1994.
32 Jugoslovenski dobrovoqci 1914/1918 - Srbija, Ju`na
Amerika, Severna Amerika, Australija, Francuska, Itali-
ja, Solunski front, Zbornik dokumenata, priredio Nikola B.
Popovi}, Beograd 1980.
33 Agonija Beograda u Svetskom ratu, Zbornik radova,
Beograd 1931.
34 Vojna enciklopedija 1-11, drugo izdanje, Beograd
1970-1975.
35 Lazar Raki}, Iseljavanje iz Vojvodine krajem XIX i
po~etkom XX veka, Zbornik radova sa nau~nog skupa @ivot i
delo Mihajla Idvorskog Pupina (Novi Sad-Idvor, 1979), Novi Sad
1985.
36 Vladica Tomi}, Zeleni kadar u Sremu 1917/18. godi-
ne, Zbornik Zavi~ajnog muzeja broj II, Ruma 1998.
SREM 1918 175
37 Glasnik Odbora Narodnog Ve}a, Sremski Karlovci,

1918.
38 Srpski List, organ Srpskog narodnog odbora, Novi
Sad, 1918.
39 Milan P. Kosti}, Iz Prvog svetskog rata 1914-1918,
Zbornik Matice srpske za istoriju broj 51, Novi Sad 1995.
40 Dragovan [epi}, Italija, saveznici i jugoslavensko pitanje
1914-1918, Zagreb 1970.
41 Bogdan Krizman, Srpska Vrhovna komanda u danima
raspada Austro-Ugarske 1918, Historijski zbornik Godina XIV,
Zagreb 1961.
42 Naredba Ministarstva po{ta i telegrafa broj 14201 od
22. decembra 1919, saop{tena raspisom broj 6 u Po{tansko-
-telegrafskom vesniku broj 1 od 31. januara 1920. godine,
Beograd.
43 Odluka Ministarskog saveta Kraqevine Srba, Hrvata i
Slovenaca broj 4827 iz Ministarstva p.t. od 11. februara
1921, saop{tena raspisom broj 44 u Po{tansko-telegrafskom
vesniku broj 4 od 28. februara 1921. godine.
44 Sima Simi}, Prekr{tavawe Srba za vreme Drugog
svetskog rata, Titograd (Podgorica) 1958.
45 Petar Milo{evi}, Stanovni{tvo Sirmijuma, Zbor-
nik Muzeja Srema broj 1, Sremska Mitrovica 1995.
46 I. Petrovi}, Jedan zabraweni Zbornik Matice srp-
ske, Zbornik Matice srpske za istoriju broj 51, Novi Sad
1995.
47 Enciklopedija Jugoslavije, knjiga 8, Zagreb 1971.
48 I. Petrovi}, Dragutin J. Risti} - uzorni srpski
ratni komandant, Zbornik Zavi~ajnog muzeja broj II, Ruma
1998.
49 Spomenica oslobo|ewa Vojvodine 1918, Novi Sad 1929.
50 Dobrovoqa~ki glasnik, Godina V broj 6, Beograd 1995.
51 Aleksa S. Petrovi}, Nalozi za genocid - potpis:
Va(tikan)-Va({ington), âsopis za nauku, kulturu i dru{tve-
ni ìvot Zna~ewa broj 22-24, Doboj 1995.
52 Stevan Bugarski, Srpsko pravoslavqe u Rumuniji, Te-
mi{var-Beograd-Novi Sad 1995.
53 Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, Beograd
1977.
176 Ilija Petrovi}
54 Monika Kripner, @ene u ratu - Srbija 1915-1918,

Beograd 1994.
55 Nikola B. Popovi}, Brojno stawe i nacionalna stru-
ktura dobrovoqaca u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu,
Zbornik radova sa nau~nog skupa odrànog u Kikindi 11. i 12.
aprila 1996. godine, Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima
Srba i Crnogoraca, Beograd 1996.
56 I. Petrovi}, Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi
Sad 1999.
57 Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqe-
vine Srbije, 1918. godine.
58 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, Beograd 1971.
59 Mita \or|evi}, Novi Sad u godinama 1914. do 1918,
Stari Novi Sad I, Novi Sad 1971.
60 Arhiv Srema Sremska Mitrovica, Neobra|ena gra|a iz
Prvog svetskog rata.
61 Pavel Jozef [afarik, O poreklu Slovena po Lorencu
Surovjeckom, Novi Sad 1998.
62 Du{an J. Popovi}, Srbi u Banatu do kraja osamna-
estog veka, Beograd 1955.
63 Miron \or|evi}, Istorija sveto-savskog manastira
Koviq hrama sv. aran|ela Mihajila i Gavrila u bogospasa-
jemoj eparhiji Ba~koj sa pristupom o ~inu mona{ewa u op-
{te i u Srba, Novi Sad 1891.
64 Vojin Maksimovi}, Spomenica Prve srpske dobrovo-
qa~ke divizije 1916-1926, Beograd 1926, na kraju kwige, na
ukupno petnaest nenumerisanih strana.
65 A Pallas Nagy lexikona az összes ismeretek enciklopédiaja
IX, Budapest 1895.
66 Petar \or|i}, Staroslovenski jezik, Novi Sad 1975.
67 Eckhardt Sándor, Magyar-Francia szótáar, Budapest 1958.
68 Larousse du XXe siecle, Paris 1931.
69 Der Grosse Brockhaus, Wiesbaden 1955.
70 Bolь{aя sovetskaя эnciklopediя, 30. kniga, Moskva 1978.
71 Enciklopedija srpske istoriografije, Beograd 1997.
72 Re~nik srpskohrvatskog kwièvnog i narodnog jezika,
kwiga 8, Beograd 1973.
73 Rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knjiga 4, Zagreb
1892-1897.
SREM 1918 177
74 Abdulah [kalji}, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku,

Sarajevo 1989.
75 Rajko L. Veselinovi}, Istorija Srpske pravoslavne
crkve, kwiga I (1219-1766), Beograd 1966.
IMENOSLOV*
Aleksandar Makedonski (356-323 pre Hrista), makedonski kraq 33, 34
Aleksandar, v. Kara|or|evi}
Amurat (1319-1389), turski sultan od 1362. godine. Zapo~eo turski prodor u
Evropu; porazio Srbe na Marici (1371) i na Kosovu poqu, gde je i poginuo
34
Andrej Prvozvani, jedan od apostola Hristovih; rodom iz Vitsaide, ribar po
zanimawu; u~enik svetog Jovana Krstiteqa; skon~ao raspet na krstu. Godine
354. mo{ti su mu prenesene u Carigrad, a 1208. u Italiju. Srpska crkva
praznuje ga 30. novembra/13. decembra 16
Andrija, kraq ugarski iz dinastije Arpadovi}a (vladao 1205-1235) 42
Arsenije Bogdanovi} Sremac 41, 44
Arsenije III ârnojevi} 50, 55, 56
Auer, Qudevit 142-144, 147, 151, 152
Ahilije, sveti episkop lariski, umro u Larisi 330. godine; wegove mo{ti
penesene su na ostrvo u Prespanskom jezeru, nazvanom Ahil, ili Ail; srpska
crkva praznuje ga 15/28. maja 45
Baji}, Laza 157

Balfur, Artur Xems 129, 160, 162-164, 167
Bata, Stevan 95
Belu{ (Belo{), sin srpskog velikog ùpana Uro{a I; herceg; palatin ugarski i
ban hrvatski (1142-1155, 1163); kratko vreme veliki ùpan ra{ki 43
Benedikt XI Nikolo Bokasini (1240-1304), papa od 1303. godine; ranije general
dominikanskog reda 45
Bogdanov, Vaso (1902-1967), istori~ar, rodom iz Pan~eva; profesor Filozofskog
fakulteta u Zagrebu; bavio se pro{lo{}u Srba i Hrvata u Austriji, Ugarskoj
i Vojnoj krajini 23, 25, 26
Bogdanovi}, Lukijan, v. Lukijan
Bojovi}, Petar 68, 122
Bo{kovi}, Du{an - Duda 132, 133, 159
Brankovi}, \or|e v. Maksim
Brki}, Vasilije v. Vasilije
Brli}, Ando 143, 148, 151
Broz, Josip - Tito (1892-1980), jugoslovenski diktator od 1945. godine do smrti;
bez obzira na svoje mesto ro|ewa, najve}i hrvatski politi~ar 26
Budisavqevi}, Sr|an (1883-1968), pravnik i politi~ar; branilac u zagreba~kom
"veleizdajni~kom procesu" 1909. godine; predsednik Samostalne demokratske
stranke; ministar u Simovi}evoj vladi na po~etku Drugog svetskog rata; u
Jugoslaviju se vratio krajem 1944. godine kao jedan od trojice kraqvskih
namesnika 27
Bukalov, Vasa 84
Wacerad, u~eni êh iz XI-XII veka 37

Valerijan, Pribi}evi} (1870-1940), episkop. Profesor karlova~ke bogoslovije.
U zagreba~kom "veleizdajni~kom procesu" 1908. godine osu|en na dvanaest
godina te{ke tamnice; poslanik u hrvatskom saboru 1914. godine, a posle
Svetskog rata i u Narodnoj skup{tini novog Kraqevstva 133
*Imena koja su u kwigu upisana u vidu spiska, sitnijim slovima, nisu unesena u
ovaj Imenoslov. Broj strane dat crnim slogom (masno) znak je da se tamo nalazi
ìvotopis odre|ene li~nosti.

180 Ilija Petrovi}
Vasilije, Brki} 52
Vasilij III Ivanovi~ Rurikovi~ (1479-1533), ruski car od 1505. godine; oèwen
Jelenom, unukom Stefana Jak{i}a, srpskog velika{a iz Jagodine, preseqenog
posle 1460. godine u Ugarsku, severno od Mori{a; borbom protiv lokalnog
plemstva i s osloncem na ~inovni~ku upravu, nastavio sa centralizovawem
vlasti i wenim u~vr{}ewem 46
Vasili}, Teodor (Sremska Mitrovica, 1863 - Sremska Mitrovica, 1938), trgovac
i zemqoposednik. Za gradona~elnika Mitrovice izabran 1907. godine, da bi
na samom po~etku Svetskog rata bio odstrawen sa te du`nosti; pod wegovom
upravom grad je dobio struju, asfaltirane su prve ulice, a podignuto je i
javno kupatilo zimsko; posle rata ponovo biran za gradona~elnika, ali je "iz
zdravstvenih razloga" odbio da se prihvati du`nosti 129
Vasin, Nikola 47
Vaskovi}, Zdravko 100
Veselinov, Jovan (Kumane, 1906 - Beograd, 1982), komunisti~ki politi~ar
Brozove ere. Izu~io ma{inbravarski zanat; krajem dvadesetih godina studi-
rao na Komunisti~kom univerzitetu za nacionalne mawine Zapada u
Podmoskovskoj elektri~noj centrali; u Rusiji zavr{io i dvomese~ni kurs
za mla|e oficire. Bio predsednik Izvr{nog ve}a (vlade) Srbije, predsednik
Skup{tine Srbije i ~lan najvi{ih partijskih tela u Savezu komunista
Jugoslavije 30
Vilson, Vudrou 144
Vla{i}, Quba 84
Vu~ini}, Boìdar 131
Vuksanovi}, Mile (Milan?) 98
Gavrilo, Zmejanovi} 87, 88

Gavrilovi}, Bogdan (1864-1947), matemati~ar. Profesor velike {kole i, kasni-
je, profesor matematike na tehni~kom fakultetu u Beogradu. ^lan Srpske
kraqevske akademije i od 1931. do 1937. godine wen predsednik 134
Gavrilovi}, Dragutin (â~ak, 1882 - Beograd, 1945), major srpske vojske; vitez
Kara|or|eve zvezde. Drugi svetski rat proveo u nema~kom zarobqeni{tvu 99
Gal, \er|, istori~ar iz Novog Sada 86, 88
Gejza II Arpadovi} 43
Georgije, Vidicki (Batawa, Maxarska, 1876 - Koviq, 1925), od 1898. nastojateq,
a od 1901. godine arhimandrit manastira Koviq; od 1918. do 1922. admini-
strator eparhije ba~ke 115
Ginter, Ivan 124
Glajze-Horstenau, Edmund fon (1882-1946), nema~ki general i vojni pisac. U
Prvom svetskom ratu u~estvovao kao general{tabni oficir; u Drugom svet-
skom ratu opunomo}eni nema~ki general u Zagrebu; po{to je traèn kao ratni
zlo~inac, sam se ubio 117
Grbi}, Emilijan 146, 149
Grmu{a, Ivan 84
Dani~i}, \uro (Novi Sad, 1825 - Zagreb, 1882), filolog, kwièvnik, profesor.
"Hrvatski prvaci izmamili su od wega pristanak da, srpski jezik nazove hr-
vatskim", ~ime je "vi{e nego ikoji Hrvat u~inio, da se osnuje veliko
Hrvatstvo... Kad bi Dani~i} sada (1903. godine - IP) kojom sre}om ustao i
kad bi vidio, u {ta se izvrgla wegova muka i wegovo nastojawe, vje~nost bi
mu bila kratka da se za to pokaje" 37
Dedijer, Vladimir (1914-1990), najpre komunisti~ki politi~ar, a kasnije
publicista i istori~ar; ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti 24-26
D'Epere v. Fran{e d'Epere
SREM 1918 181
Dereti}, Jovan (1934), istori~ar kwièvnosti 47

Dimitrije Solunski, sveti slavni velikomu~enik, miroto~ivi; posle o~eve smrti
nasledio mesto solunskog vojvode. Zbog ispovedawa hri{}anske vere, izboden
kopqima, 306. godine; Srpska pravoslavna crkva praznuje ga 26. oktobra/8.
novembra 36
Dimitrije Sremski, sveti mu~enik; nema ga u @itijima svetih. Pose~en na jednom
mostu u Sremskoj Mitrovici 304. godine, kad i episkop Irinej; me{a se sa
svetim Dimitrijem Solunskim, iako mora biti o~igledno da se radi o
razli~itim osobama: sveti Dimitrije Solunski, od cara "zaduèn" da goni i
istrebquje hri{}ane u Solunu, nije imao vremena da boravi u Mitrovici, a
ona ga, i pored toga, slavi kao svog za{titnika. Drì se da je Mitrovica
dobila ime po Dimitriju Sremskom 36
Dimitrijevi}, Mihailo - Mi{a (1846-1889), publicist i politi~ar; jedan od
vo|a Liberalne stranke u Vojvodini. Ubio ga Ja{a Tomi} (na Tucindan, 23.
decembra 1889. po starom, odnosno 4. januara 1890. godine po novom kalen-
daru) posle sukoba li~ne prirode, {tite}i ~ast svoje ène Milice, k}eri
Svetozara Mileti}a 17
Dioklecijan, Gaj Aurelije Valerije (oko 243-posle 313), rimski car od 285.
godine, ro|en u Dalmaciji 31, 36
Dobrovski, Jozef (1753-1829), ~e{ki nau~nik, "otac slovenske filologije"; we-
mu u ~ast, o stogodi{wici wegove smrti, u Pragu odràn Prvi kongres slo-
venskih filologa 35, 37
Dragutin 45, 46
Drinkovi}, Mate (1878-1931), lekar i hrvatski politi~ar; u Narodnom vije}u
SHS poverenik za odbranu 139
Du~i}, Jovan (1871-1943), pesnik, esejista, putopisac; kulturni i nacionalno-
-politi~ki poslenik. Od 1917. godine u diplomatskoj slu`bi Srbije i Jugo-
slavije. Najmarkantnija pesni~ka li~nost srpske kwièvnosti u prvim dece-
nijama XX veka, mada se, teè}i za pro{irivawem poetskih i kulturnih
vidika zemqe iz koje je potekao i oslawaju}i se na svoje francuske uzore,
udaqio od karaktera i smisla srpske nacionalne poezije 137
Du{an 46, 60
\akovi}, Isaija - Mudri, v. Isaija

\ilas, Milovan (1911-1995), publicist, kwièvnik i do 1954. godine ideolog
"jugoslovenskih" komunista; kao otpadnik od Komunisti~ke partije vi{e puta
zatvaran. U "jugoslovenskoj" istoriji osta}e upam}en kao izumiteq crnogor-
ske nacije 59
\oki}, Radosav 90, 94
\or|evi}, Miron, v. Miron
\or|e Kedrin, vizantijski hroni~ar iz XI veka; napisao istoriju koja je obuhva-
tala doga|aje od po~etka sveta do 1057. godine 34
\or|i}, Petar (1904), lingvist, izvanredan poznavalac svih slovenskih jezika 38
\uki}, Sveta, oficir srpske vojske 90, 94
Elc, nema~ka grofovska porodica u Vukovaru, od 1736 155

Erdeqanovi}, Jovan (Pan~evo, 1874 - Beograd, 1944), etnolog. Profesor etnolo-
gije na Beogradskom unverzitetu; zna~ajna su wegova izu~avawa etni~kih pri-
lika i etnolo{kih karakteristika u Crnoj Gori, Ma}edoniji, Vojvodini i
[umadiji. ^lan Srpske kraqevske akademije 42
12*
182 Ilija Petrovi}
Erdujheqi, Mewhert - Melhior (Senta, 1860 - u Severnoj Americi, 1925), kato-

li~ki sve{tenik i istori~ar. Napisao Istoriju grada Novog Sada, sa è-
qom da naslika "vernu sliku pro{losti" wegove pro{losti, "da je sa
ushi}ewem moè posmatrati svako koga zanima pro{lost na{a", odnosno
pro{lost maxarska 35
@ivanovi}, Vojislav (1870-1932), srpski oficir, jugoslovenski |eneral;
profesor Vojne akademije u Beogradu; u oslobodila~kim ratovima 1912-1918.
godine na~elnik {taba Druge armije, komandant Timo~ke divizije i, na
Solunskom frontu, komandant Jugoslovenske divizije 72, 77
@ivanovi}, Srboqub, antropolog; bio profesor na Univerzitetu u Novom Sadu;
ìvi u Londonu 7
@ivkovi}, Mihailo (1856-1930), |eneral srpske vojske; komandant Odbrane
Beograda; godine 1916. u Odesi oformio Srpski dobrovoqa~ki korpus i bio
wegov komandant 102
@ivulovi}, @ivorad - @ika (1925), novinar. Dugogodi{wi urednik Vesele
ve~eri Radio Beograda; sara|ivao u mnogim listovima i ~asopisima 98
Ze~evi}, Milivoje (1872- ? ), |eneral. Komandovao saobra}ajnim odeqewem u

srpskoj Vrhovnoj komandi i u Prvoj armiji; komandant Timo~ke divizije;
po~asni kraqev a|utant; od 1927. do 1931. godine ministar vojni 71
Ivan Grozni, Ivan IV Vasiqevi~ Rurikovi~ (1530-1584), ruski car, na presto

do{ao 1533, a krunisan 1547. godine; wegova majka Jelena bila je unuka
srpskog velika{a Stefana Jak{i}a (umro 1489), a k}er Ane Stefanove
Jak{i} i kneza Glinskog, Vasilija Qvovi~a; reformisao sudstvo i upravu,
organizovao regularnu vojsku, nastojao da Rusiju ekonomski i kulturno
uzdigne. Nadimak Grozni dobio zbog svoje okrutnosti prema plemstvu; u besu
ubio ~ak i svog sina 46
Ilarion, Jovan Ruvarac (Stari Banovci, 1832 - Grgeteg, 1905), arhimandrit i
istori~ar takozvane "kriti~ke" {kole na {tetu srpskog naroda 166
Irinej, episkop sremski ( ? - 304), sveti mu~enik; pogubqen na jednom savskom
mostu, zajedno sa celom hri{}anskom hijerarhijom Sirmijuma; Srpska crkva
praznuje ga 26. marta/8. aprila 36
Irinej, ]iri} 85, 86
Isaija, \akovi} Mudri 55, 56
Isailovi}, Vasa, sekretar Narodnog ve}a u Irigu; posle rata slu`benik u
Ministarstvu unutra{wih dela; veliki ùpan Sremske ùpanije;
gradona~elnik Pan~eva 151
Iskruqev, To{a 83
Isus Hristos 33, 35, 87
Jankovi}, Boìdar, pukovnik srpske vojske 70, 71, 73, 74

Jankovi}, Branko 84
Jankulov, Borislav (1878-1969), istori~ar, arheolog i antropolog; godine 1923.
osnovao muzej u Pan~evu i do 1942. wegov upravnik 58
Joanikije, jeromonah 41
Jovan Wagoje, vla{ki vojvoda 46
Jovanovi}, Jovan - Piòn 63
Jovanovi}, Mihajlo Q. (1876- ? ), |eneral Jugoslovenske vojske; na Solunskom
frontu najpre pomo}nik na~elnika {taba a zatim na~elnik {taba Tre}e
armije; pri kraju rata Na~elnik Op{teg vojnog odeqewa u Ministarstvu
vojnom Kraqevine Srbije 162
Jovanovi}, Stevan, sve{tenik 82
SREM 1918 183
Kalanek, Aleksandar 53
Kara|or|e, \or|e Petrovi} (oko 1768-1817), vo|a Prvog srpskog ustanka i vo`d
oslobo|ene Srbije; ubijen po zapovesti Milo{a Obrenovi}a; rodona~elnik
dinastije Kara|or|evi}a 97
Kara|or|evi}i, od 1842. do 1858. i 1903-1918. srpska, a potom, do 1941. godine i
jugoslovenska dinastija 10, 16, 140, 141, 143, 146, 148, 152, 170
Kara|or|evi}, Aleksandar (1888-1934), regent srpski i jugoslovenski; kraq
Srba, Hrvata i Slovenaca i kraq Jugoslavije; ubijen u Marseju, u usta{kom
atentatu 9, 16, 27, 158, 160, 168, 169
Kara|or|evi}, Petar I (1844-1921), unuk Kara|or|ev, kraq Srbije od 1913, a od
1918. godine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca 16
Karaksandi}, Radovan 101
Karlo Habzbur{ki (1887-1922), posledwi austrougarski car od 1916. do 1918.
godine 164
Kezi}, @ivan J. 96-98, 100, 103
Kirhner, Igwat 93, 95, 96, 98
Klement V Bertran de Go ( ? -1314), Francuz, papa od 1304. godine; pet godina
kasnije preneo papsku stolicu u Aviwon 45
Klicin, Dimitrije - Mita (1869-1943), u~iteq, nacionalni radnik 159
Kova~evi}, Vojislav, major srpske vojske 69
Kova~evi}, Dragi{a, major srpske vojske 76
Kova~evi}, Dragutin 11
Kova~evi}, Quba 166
Kondi}, Vladimir (1863-1940), |eneral srpske vojske 69, 70, 72, 73, 76, 77
Kowovi}, Petar 133-135, 159
Kopitar, Jernej (1870-1844), filolog; u Be~u cenzor za slovenske i novogr~ke
kwige; kustos Dvorske biblioteke. Pomogao Vuku Stefanovi}u Karaxi}u
(1787-1864) u pisawu srpske gramatike, u sastavqawu srpskog re~nika i
pravopisa, a podsticao ga na prikupqawe narodnih pesama i na prevo|ewe
Biblije 35, 37
Kora}, Vitomir (1877-1941), novinar i politi~ar; jedan od osniva~a
Socijaldemokratske stranke u Hrvatskoj 160
Kosi}, Petar 70, 77
Kosti}. Milan \. 130, 140
Kosti}, Milan P. 20, 21, 78, 81, 125, 143, 152
Krasojevi}, \ura - \or|e 10, 11, 66, 156, 157
Krizman, Bogdan (1913-1994), hrvatski istori~ar, pravni pisac i politi~ki
radnik; slu`bovao u jugoslovenskoj diplomatiji 27, 145
Laonik Halkokondil, vizantijski istori~ar ro|en u Atini, pisao u drugoj

polovini XV veka; napisao da su "Srbi... Tribali - narod najstariji i
najve}i od svih naroda, pouzdano znam" 34
Lazar, Hrebeqanovi} (oko 1329-1389), srpski knez od 1371. do 1389. godine; u
narodnom predawu car, nazivao se "samodràvni gospodin Srbqem i
Podunavqu Stefan knez Lazar" 34
Leopold III (1640-1705), ugarski kraq od 1655, a od 1658. godine car Svetog nema-
~kog carstva 55
Linkoln, Abraham (1809-1865), predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dràva; u
gra|anskom ratu (1861-1864), posle koga je ukinuto ropstvo, predvodio sever-
ne dràve; ubijen u atentatu 144
Lukijan Bogdanovi} (Baja, 1867 - Bad Ga{tajn, 1913), patrijarh, mitropolit i
arhiepiskop karlova~ki 155
184 Ilija Petrovi}
Qudevit Posavski 44
Maziwanin, @ivko 84
Makenzen, August fon 121
Maksim, \or|e Brankovi} 46
Maksimovi}, Vojin (1876-1942), |eneral i vojni istori~ar. Na rati{tu u
Dobruxi na~elnik {taba Prve srpske dobrovoqa~ke divizije; posle rata pro-
fesor Vojne akademije i komandant Zetske divizijske oblasti. Umro u
nema~kom zarobqeni{tvu 105
Maksimovi}, \or|e oficir srpske vojske 125, 127
Malt Bren, Konrad (1775-1826), danski geograf i publicist, proteran iz Danske
kao pristalica Francuske revolucije i nastanio se u Parizu. Pisao je puto-
pise i razne rasprave, ali su mu najzna~ajnija dela iz geografije 34
Mantel, Edme 34
Marija Terezija 52, 53, 58
Markovi}, Petar N. (1879- ? ), srpski oficir, |eneral jugoslovenske vojske; na-
~elnik Obave{tajnog odeqewa u Glavnom |eneral{tabu; nastavnik Ratne
istorije za pripravnike |eneral{tabne struke 77
Marks, Karl Hajnrih (1818-1883), ekonomist, sociolog i filozof. Sin advokata
i pravnog savetnika Hajnriha Marksa, preobra}enika u protestantizam, u
stvari Marksa Levija, sa ranijim jevrejskim porodi~nim prezimenom
Mardohaj. U studentskim danima pripadao satanistima 63
Ma~ek, Vlatko 29
Miladinovi}, @arko 10, 14, 16, 17-19, 66, 126, 127, 135-139, 144, 146, 148,
150, 153, 158, 160
Mileti}, Svetozar (1826-1901), srpski politi~ar i pisac. Osniva~ Srpske slobo-
doumne stranke i wen vo|a do 1883. godine; ideolog i organizator zajedni~kog
otpora nemaxarskih naroda u Ugarskoj protiv sve izraènije maxarizacije 17
Mileti}, Slavko (1869-1934), lekar i politi~ar; sin Svetozara Mileti}a. Od
1897. godine stalno biran za poslanika na Narodno-crkvenom saboru;
novembra 1918. godine izabran za predsednika Velikog narodnog saveta; u
desetak vlada Kraqevine SHS ministar 159
Milovanovi}, dr Vojislav 80
Milojevi}, Milo{ S. 31, 32-34
Miloradovi}, Pera, zemqoposednik iz Pan~eva, jedan od najve}ih finansijera
Srpske radikalne stranke i wenog glasila Zastava 134
Milo{evi}, Milun 124
Milo{evi}, Petar (Sremska Mitrovica, 1930), arheolog u penziji. Najve}i deo
svog radnog veka posvetio istraìvawu arheolo{kih nalazi{ta u rodnom
gradu 35
Milutin, Stefan Uro{ II 45, 46
Milutinovi}, Kosta (1909-1998), istori~ar. Kustos Vojvo|anskog muzeja u Novom
Sadu, profesor Filozofskog fakulteta u Zadru, Bavio se istorijom jugoslo-
venskih naroda u novom veku 27, 145
Milutinovi}, Svetislav - Pikolo 94
Miqkovi}, potpukovnik 75
Miron \or|evi}, iguman manstira Koviq 41, 57
Miron, Nikoli} 84, 85, 155
Mitrovi}, Andrej (1937), istori~ar; profesor na Filozofskom fakultetu u
Beogradu; anacionalno orijentisan, bavi se istorijom jugoslovenske dràve u
okviru evropskih procesa i pojava u prvoj polovini XX veka, odnosima
ideologije i umetnosti, kao i metodolo{kim pitawima 24-26
SREM 1918 185
Mitrofan, Milan [evi} (1854-1918), episkop ba~ki; veliki patron Gimnazije

novosadske; samo se wegovoj "retkoj mudrosti i ugledu" moè zahvaliti "da je
ova gimnazija za vreme rata, kad su ostale prosvetne ustanove zanemele,
radila" 87
Mihalxi}, Stevan (îp, na êpelskoj adi, 1861 - Brawina, 1941), sve{tenik,
politi~ar i pisac. Na Velikoj narodnoj skup{tini ~lan wenog predsed-
ni{tva; ~lan Velikog narodnog saveta; za potrebe Delegacije Kraqevstva SHS
na Konferenciji mira u Parizu 1919. godine napisao istorijsku i ekonomsku
studiju o Barawi. Posle rata poslanik u Narodnoj skup{tini i, od 1931.
godine, senator Kraqevine Jugoslavije 36
Mi{i}, @ivojin 76, 121-123, 166
Momirovi}, Bo{ko 84
Mom~ilovi}, Milivoje, visoki srpski oficir. Posle Prvog svetskog rata postao
|eneral, ali je u istoriju u{ao kao potpukovnik i komandant *X kadrovskog
puka u Odbrani Beograda 1915. godine Trostruki vitez Kara|or|eve zvezde:
jednom IV reda i dva puta III reda 96
Nedeqkovi}, Milan 10, 11, 66, 143-145, 147, 148, 160

Nelih, Jakov, srpski vojnik 74
Nemawi}i, srpska dinastija od 1168. do 1371. godine neprekidno 34
Nestor, arhiepiskop ruske crkve 44
Nikoli}, Laza 153
Nikoli}, Vladimir 153, 154, 157, 158
Nikoli}, Dobrivoje, istori~ar i publicista 65, 66
Nikoli}, \oka 83
Nikoli}, Miron, v. Miron
Nin~i}, Mom~ilo (1876-1949), profesor Univerziteta u Beogradu i politii~ar;
~lan Radikalne stranke; u vi{e vlada ministar; umro u emigraciji, u
@enevi 133-135, 139
Novak, Svetislav 160
Obili}, Milo{, junak srpskih narodnih pesama; po{to je na Vidovdan 1389.

godine ubio cara Murata, uhva}en i pogubqen 34
Obrenovi}i, srpska dinastija ~iji je rodona~elnik bio Milo{ (1780-1860), sin
Todora Mihailovi}a 63
Odeskalki, italijanska porodica 156
Okrugi}, Ilija - Sremac (1827-1897), katoli~ki ùpnik. Opat svetog Dimitrija
mu~enika sremskog; idejni tvorac crkve na Tekijama, kod Petrovaradina,
hri{}anskog svetili{ta ekumenskog karaktera. Bavio se kwièvno{}u;
bliì etnologiji i folkloru nego umetnosti 45
Orenstein 156
Orfelin, Zaharije Stefanovi} (1726-1785), kwièvnik i graver; bavio se i
kaligrafijom. Jedan od najprosve}enijih Srba svoga vremena 153
Ostoji}, Tihomir (1865-1921), istori~ar kwièvnosti i kulture. Profesor
novosadske gimnazije, sekretar Matice srpske i urednik wenog Letopisa;
posle rata profesor na Filozofskom fakultetu u Skopqu 12, 13
Paveli}, Ante - Zubar, Stariji (1869-1938), hrvatski politi~ar; ne treba ga me-

{ati sa docnijim usta{kim poglavnikom 136
Pavlas, Igwat (1886-1942), advokat; bavio se uglavnom gra|anskim pravom. Jedan
od osniva~a Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu; poverenik za unutra{we
poslove u Narodnoj upravi za Banat, Ba~ku i Barawu. Ubijen 1942. godine u
maxarskoj raciji u Novom Sadu 124, 135
186 Ilija Petrovi}
Pavlovi}, dr Milivoje (1891-1974), univerzitetski profesor. Bavio se

"srpskohrvatskom" dijalektologijom 39, 40
Paulova, Milada (1891-1970), êhiwa, slavist i vizantolog; posebno se bavila
jugoslovenskom istorijom 65
Pa{i}, Nikola (1845-1926), srpski dràvnik i politi~ar, vo|a Radikalne
stranke 14, 22, 27, 122, 134, 153, 158, 167
Peja~evi}, 157
Peki}, Petar, novinar i publicista iz Subotice; bio op{tinski bele`nik u
Ri|ici 13
Perko, Dragutin (1875- ? ), profesor geografije i oficir; svr{io Vojnu
akademiju. Popularan u svom kraju, 1918. godine "oslobodio" Me|umurje. Sa-
ra|ivao u raznim stru~nim ~asopisima i listovima; urednik vara`dinskog
lista Jugoslavija. Na~elnik grada Vara`dina; narodni poslanik 128
Petkovi}, ~etni~ki vojvoda 94, 95
Petranovi}, Branko (1927-1994), istori~ar, bavio se savremenom nacionalnom
istorijom, metodologijom istorijske nauke, ustavnom istorijom i pokretima
otpora 28
Petrovi}, Milivoje dr, ro|en u Negotinu, praunuk Hajduk -Veqkov; plivawem
preko reke Save spasao zastavu Timo~ke divizije; jedini srpski lekar koji je
u oslobodila~kim ratovima 1912-1918. godine odlikovan Kara|or|evom zvez-
dom 74
Petrovi} - Wego{, Nikola (1848-1921), od 1860. kwaz, a od 1910. do 1918. godi-
ne kraq Crne Gore 152
Petrovi}, Sava - Geja 95
Pleterski, Janko (1923), istori~ar, profesor Filozofskog fakulteta u
Qubqani 23, 26
Plutarh (46-120), helenski kwièvnik i istori~ar, pisac Uporednih biografija
~etrdeset{estorice znamenitih li~nosti istorije starog veka 33, 34
Popov, Jelena (1937), istori~ar; vi{i nau~ni saradnik na Filozofskom fakul-
tetu u Novom Sadu u penziji; bavi se nacionalnom istorijom najnovijeg doba
28-30
Popov, êdomir (1936), istori~ar; profesor Filozofskog fakulteta u Novom
Sadu; ~lan SANU 28-30
Popovi}, Boìdar (1859- ? ), sve{tenik; protoprezviter vr{a~ki i ~lan
eparhijske konzistorije vr{a~ke; ~lan Velikog upravnog saveta Srpske
patrijar{ije; ~lan Velikog narodnog saveta za Banat, Ba~ku i Barawu 134
Popovi}, Du{an J. 41, 49, 60, 61
Popovi}, dr Laza (Sremski Karlovci, 1877 - ? ), univerzitetski profesor.
Medicinske studije svr{io u Be~u. Primarijus u Dràvnoj bolnici u Zagrebu
i profesor Medicinskog fakulteta 128
Popovi}, Svetislav 140, 141, 143-145, 148, 152, 160
Potiorek (ili Po}orek), Oskar fon 79
Priba (Priva) 43
Pribi}evi}, Valerijan v. Valerijan
Pribi}evi}, Svetozar (1875-1936), politi~ar i publicista. Wegovi politi~ki
pogledi kretali su se u rasponu od centralizma i unitarizma do federalizma;
zbog ovog posledweg, kad je umro u emigraciji, u Pragu, na odru mu se na{ao i
venac Komunisti~ke partije Jugoslavije 14, 27, 129, 133, 138, 141
Proti}, Marko (Tovari{evo, 1882 - Subotica, 1936), sve{tenik. Bavio se
novinarstvom, sara|ivao u Kwièvnom severu; prikupqao arhivsku i muzeo-
lo{ku gra|u 14
Proti}, poru~nik 161-163
SREM 1918 187
Proti}, Stojan M. (1851-1923), srpski dràvnik, istori~ar i publicist. Po

ujediwewu, bio je prvi srpski politi~ar koji je u vezi sa Hrvatskom pomenuo
re~ "amputacija", 159, 168
Radivojevi}, Jovan I. 144, 147, 149

Radi}, Stjepan (1871-1928), hrvatski politi~ar, ideolog seqa{tva; zbog
neuravnoteènosti wegovih stavova, te{ko mu je pratiti politi~ku
orijentaciju. Ubijen u Narodnoj skup{tini Kraqevine Srba, Hrvata i
Slovenaca; prema pisawu jednog ameri~kog novinara iz toga vremena, "za
vreme govora g. Puni{e Ra~i}a, gospoda Radi}i (Stjepan i wegov sinovac
Pavle - IP) i wihovi saradnici iz prvih klupa stalno su dobacivali veoma
glasno neprijatne re~i Ra~i}u i traìli da prekine govor. Kad je jedan od
wih glasno izgovorio »Prekini, sviwo jedna«, Ra~i} je prekinuo govor, ali
je tri puta od gospode zatraìo izviwewe i povla~ewe re~i. Kada ni nakon
tre}eg upozorewa nije do{lo do izviwewa, Ra~i} je potegao oru`je, pucao, te
se desilo ono {to se desilo"[51, 319-32] 136, 143
Radoj~i}, Nikola 21, 103, 104, 145
Radoni}, Jovan (1873-1956), istori~ar; profesor op{te istorije sredweg veka na
Univerzitetu u Beogradu. Na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine
radio u Etnografsko-istorijskoj sekciji jugoslovenske delegacije. ^lan Srp-
ske kraqevske akademije (nauka) 55
Radoni}, Novak, sin Svetozarov 11
Radosavqevi}, Mi{a 84
Rai~evi}, Veli{a - Psuwski (Trep~a, kod Andrijevice, 1903 - Beograd, 1972),
geometar, novinar i publicista. Dve wegove kwige o srpskom stradawu u
Hrvatskoj objavqene su pod pseudonimom, u Beogradu, a zaplewene su odmah po
izlasku iz {tampe, s prole}a 1944. godine 60, 138
Raji}, Jovan 47
Raki}, Lazar (1929-1992), istori~ar. Kao sredwo{kolski profesor najpre
slu`bovao u Pan~evu, Vr{cu, Beogradu, Zrewaninu i Novom Sadu, a od 1974.
godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu; bavio se pro{lo{}u Srba u
nekada{woj ju`noj Ugarskoj, posebno istorijom od 1848. godine do kraja Prvog
svetskog rata 107, 150
Raki}, Pera 84
Rakoci, Ferenc (1676-1735), maxarski feudalac, po majci unuk hrvatskog
feudalca Petra Zriwskog. Po{to su Srbi odbili da se pridruè wegovom
ustanku (1703-1711) protiv be~kog dvora, obe}ao je da }e "vatrom i oru`jem
sve Srbe istrebiti, i ène wihove, i decu wihovu". Rakocijevi ustanici
tako su se i pona{ali; rat protiv Srba oni su vodili uz pesmu: "Udri! udri!
ru{i guste redove Raca / Da ti pogani narod ne gazi zemqu mile domovine!"
Rali}, Nikola 84
Ra{kaj, Juraj 148
Risti}, Dragutin J. 68, 70, 71-76, 88
Risti}, Radisav 93, 94, 98
Rokni}, Aleksandar 146-148, 160
Ro{, \or|e Sebastijan 99
Ruvarac, Ilarion, v. Ilarion
Sava, Rastko Nemawi}, Sveti Sava 41, 44

Savi}, Vlada 148, 149, 160
Salai, Lajo{ (1813-1864), advokat, politi~ar i istori~ar; napisao Istoriju
Maxarske u {est tomova (peti tom ostao nedovr{en) 53
Sveti Jovan 48
Sveti Nikola 48
188 Ilija Petrovi}
Sentklaraji, Jene - Eugen, Evgenije Nedi} (Ara~a, Novi Be~ej, 1843- 1925),
sve{tenik i istori~ar. U Temi{varu, gde je bio direktor vi{e gimnazije,
razvio opse`nu delatnost za maxarizaciju Temi{vara i ju`nih krajeva. Godi-
ne 1885. izabran za ~lana Srpskog u~enog dru{tva, prete~e Srpske akademije
nauka 42
Silvester II, Gerbert (oko 950-1003), prvi papa francuskog porekla. Bavio se
logikom, matematikom, astronomijom i muzikom. Maxarskom vojvodi Stefanu
poslao kraqevsku krunu (kruna svetoga Stefana) 43
Simovi}, Du{an (1882- Beograd, 1962), |eneral Jugoslovenske vojske i predsednik
vlade posle 27. marta 1941. godine 129, 165, 166
Sirm 33
Skok, Petar (1881-1956), romanist; bavio se najrazli~itijim aspektima balkanske
lingvistike, posebno wenim romanskim elementima 31
Spaji}, Dimitrije Brankov (Ruma, 1907 -Beograd, 1974), ~inovnik. Svr{io
trgova~ku akademiju; penzionisan kao {ef fakturne slu`be u fabrici
Soko-[tark. Bavio se novinarstvom; sara|ivao u brojnim listovima i ~aso-
pisima, pi{u}i o svom rodnom kraju. Sahrawen u Rumi 17
Spitzer 157
Srdi}, Radovan (1940), istori~ar; direktor Arhiva Srema u Sremskoj Mitrovici
79, 90, 104
Staji}, Vasa 135, 138, 139, 160
Staji}, Vlastimir ( ? - Beograd 1956), profesor matematike i pisac nekoliko
uxbenika 131
Stamboli}, Slobodan (umro 1971), pe{adijski pukovnik u penziji; vojni isto-
ri~ar 25
Stani}, Milutin 96, 98
Star~evi}, Ante (1823-1896), hrvatski politi~ar; studirao teologiju i
filosofiju; "Otac Domovine", za~etnik hrvatske rasisti~ke misli i osnovne
tvrdwe da Hrvati postoje kao gospodstven narod, narod koji treba da vlada, i
postoje Srbi, kao podlo`ni~ki, poslu{ni~ki i ropski. On je i autor teorije
iz koje proisti~e da je ~ovek sastavqen iz tri etaè; prva, najnià,
ìvotiwska je etaà, druga etaà je du{evna, a tre}a je duhovna. Prema toj
teoriji, Hrvati nisu ~ak ni emocionalni, oni su duhovni narod, dok su Srbi
na nivou ìvotiwe. Star~evi}evi antisrpski "filosofski" i filozofsko-
-rasisti~ki stavovi "dopu{taju" hrvatskom narodu da se prema Srbima
pona{a kao prema qudima koji nisu samo inferiorni, nego su i na nivou
ìvotiwe; zato su i instrumenti koje izabiru za uni{tavawe srpskog naroda
tako primitivni i izjedna~eni sa instrumentima kojim se uni{tavaju ì-
votiwe 137, 138
Stevan III Arpadovi} (vladao 1163-1170), ugarski kraq 43
Stevan Prvoven~ani, Nemawi}, srpski veliki ùpan 1196-1217, a kraq
1217-1227. godine; kao prvi krunisani srpski kraq dobio naslov Prvoven-
~ani 42
Stepanovi}, Stepa (1856-1929), srpski vojvoda; vitez Kara|or|eve zvezde svih
~etiriju redova 67, 69, 70, 72, 73
Stefan De~anski, srpski kraq 1321-1331. godine. Podigao manastir de~ani, po
kome je kasnije i prozvan 60
Stefan I Arpad, Sveti Stefan, Sent I{tvan (975-1038), kr{ten kao Vojko, ma-
xarski kraq, vladao od 997. godine; svoje sunarodnike preveo u hri{}anstvo
43
Stefan V (vladao 1270-1272), ugarski kraq 45
SREM 1918 189
Stefan Nemawa (1114-1200), veliki ùpan ra{ki od 1168. do 1196. godine;

osniva~ dinastije Nemawi}a. Zamona{io se 1196. godine i uzeo ime Simeon;
prepodobnog Simeona Miroto~ivog Srpska crkva praznuje 13/26. februara 44
Stefanovi}, Du{an P. (1870- ? ), |eneral. Godine 1914. ministar vojni, a od
1915. do 1919. godine delegat i vojni izaslanik pri francuskoj Vrhvnoj
komandi 68, 76, 77, 78
Stojanovi}, Vasilije J. 70
Taloci, Lajo{ 53
Teoktist, v. Dragutin
Tisa, I{tvan (1861-1918), grof, maxarski politi~ar; ubijen kad je maxarsko
Narodno ve}e preuzimalo vlast u Budimpe{ti 86-88
Toma{evi}, @ivojin M. 112
Tomi}, Vladimir, publicist iz Sremske Mitrovice 114
Tomi}, Ja{a 11, 14, 16, 17, 23, 27, 66, 134, 135, 138, 139
Trifunovi}, Dimitrije, pe{adijski pukovnik u penziji, vojni istori~ar 25
Trumbi}, Ante (1864-1938), advokat i hrvatski politi~ar. Predsednik Jugoslo-
venskog odbora; intenzivno radio protiv srpskih (Pa{i}evih) koncepcija o
ujediwewu, najpre potajno, a od 1917. godine otvoreno; bez obzira na to, posle
ujediwewa prvi ministar spoqnih poslova Kraqevstva Srba, Hrvata i
Slovenaca i delegat na Konferenciji mira u Parizu 129, 164-166
Turk, Dragan 130, 131
Tufegxi}, Du{an (1873-1923), srpski pukovnik; u oslobodila~kim ratovima
1912-1918. komandovao pukom; jedan od najhrabrijih srpskih vojnih kom-
andanata; vitez Kara|or|eve zvezde IV reda. Organizator i prvi komandant
pe{adijske {kole ga|awa 97, 92
Tucakovi}, Boà 140, 143, 152
]orovi}, Vladimir (1885-1941), istori~ar, po obrazovawu filolog; bavio se
temama iz kwièvne i politi~ke istorije; ~lan Srpske kraqevske akademije
(nauka) 22, 26
]iri}, Irinej v. Irinej
Uro{ I, srpski ùpan 43
Uro{ I Nemawi} ( ? -1280), srpski kraq 1243-1276. godine, tre}i sin Stefana
Prvoven~anog, oèwen Francuskiwom Jelenom Anùjskom; za wegove vlada-
vine Ra{ka je ekonomski oja~ala, {to je doprinelo razvoju srpske kulture,
kwièvnosti, gra|evinarstva, umetni~kih zanata 46
Fran{e d'Epere, Luj Feliks Mari Fransoa 68, 121, 122, 166
Frawo Josif (1830-1916), austrijski car i ugarski kraq; od 1867. godine austro-
ugarski car 54, 62, 64, 88
Frawo Ferdinand (1863-1914), austrougarski nadvojvoda i prestolonaslednik
62-64, 156
Haxi}, Stevan (1868-1931), |eneral srpski i jugoslovenski. Profesor Vojne aka-

demije; vojni izaslanik u Rumuniji. U ratu sa Bugarima i na samom po~etku
Svetskog rata komandovao divizijom; tokom vojnih operacija u Sremu
na~elnik {taba Prve armije. Do oktobra 1916. godine komandant Prve srpske
dobrovoqa~ke divizije na Dobruxi. Posle rata ministar vojni u desetak
vlada. Vitez Kara|or|eve zvezde 71
Hecendorf, Franc Konrad fon 62, 63
Horti de Na|bawa, Miklo{ (1868-1957), maxarski admiral i dràvnik. Na
samom kraju Prvog svetskog rata komandovao austrougarskom flotom; od 1920.
do 1944. godine na ~elu Maxarske sa titulom "kraqevski regent" 85
190 Ilija Petrovi}
Hristi}, Nikola 117

Cvetkovi}, Dragi{a (1893-1969), politi~ar Prve Jugoslavije; krajem marta
1941. godine potpisao pakt sa Nema~kom, posle ~ega je wegova vlada pala (27.
marta) 29
Cerovi}, Qubivoje (In|ija, 1936), istori~ar. Direktor Muzeja Vojvodine;
profesor nacionalne i op{te istorije na Prirodno-matemati~kom fakultetu
u Novom Sadu; bavi se politi~kom istorijom Vojvodine XX veka i istorijom
srpskog naroda u panonskim zemqama 7
ârnojevi}, v. Arsenije III

îzmi}, Mihajlo 111
ûlinovi}, Ferdo (1897-1971), pravnik i dràvno-pravni istori~ar; na zagre-
ba~kom Pravnom fakultetu profesor dràvno-pravne povijesti naroda
Jugoslavije 13, 23, 27
Xeferson, Tomas (1743-1826), ameri~ki dràvnik i politi~ar; osniva~ Demo-

kratske stranke; jedan od autora Deklaracije o nezavisnosti; predsednik
Sjediwenih Dràva od 1801. do 1809. godine (tre}i po redu) 144
[afarik, Pavel Jozef 37, 29, 40

[evi}, Mitrofan, v. Mitrofan
[epi}, Dragovan (1907- ? ), istori~ar; bavio se novijom politi~kom istorijom,
pre svega stvarawem jugoslovenske dràve, jugoslovensko-italijanskim odnosi-
ma i Istrom 128, 129
[imrak, Janko 136, 137
[i{i}, Ferdo (1869-1940), istori~ar, profesor hrvatske istorije na zagre-
ba~kom Sveu~ili{tu 12, 13, 50, 53, 54
[mitfeld, J. 56
[trosmajer, Josip Juraj 138
[}epan Mali, vladao Crnom Gorom od 1766. do 1774, izdaju}i se za ruskog cara
Petra III, iz dinastije Hol{tajn-Gotorp-Romanov, muà budu}e carice Kata-
rine Velike (1729-1796), koji je 1762. godine bio uklowen sa ruskog pre-
stola 52
SREM 1918 191
Bele{ka o piscu
ILIJA PETROVI] (Kosor,
6. septembar 1938), publicista i
istori~ar. Osnovnu {kolu u~io na
Ublima i Pa{i}evu (Zmajevu), ni-
ù gimnaziju u Zmajevu, a gimnaziju
sa velikom maturom u Novom Sadu.
Filosofski fakultet svr{io u No-
vom Sadu. Jedan od pokreta~a, vlas-
nika i urednika novosadske Samo-
uprave, prvih privatnih novina u
Srbiji postbrozovske ere (1986-
-1990). Osniva~ i ~lan Srpskog na -
cionalnog vije}a Slavonije, Barawe
i Zapadnog Srema; ministar infor -
misawa u Vladi Slavonije, Barawe
i Zapadnog Srema; glavni i odgovor -
ni urednik Srpske Zemqe, glasila
Srpskog nacionalnog vije}a.
@ivi i radi u Novom Sadu.
Objavqene kwige:
1 Me|unarodna po{tanska slu`ba, uxbenik za 4. razred Sredwe
PTT {kole, Novi Sad 1966.
2 Me|unarodni po{tanski promet, ud`benik za srednju PTT {kolu,
Zagreb 1968.
3 Zmajevo 1973 (u koautorstvu), Zmajevo 1974.
4 Zmajevo - Prilozi za monografiju (u koautorstvu), Zmajevo 1979.
5 Planinari o planinarewu - Od Fru{ke gore do Monblana (u
koautorstvu), Beograd 1990.
6 Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994.
7 Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema,
Novi Sad 1994.
8 Slavonija, Barawa i Zapadni Srem - Od Vije}a do Republike,
Novi Sad 1996.
9 Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996.
10 Srpska Zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi
Sad 1997.
11 Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih
zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998.
12 Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999.
13 Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999.
14 Srem 1918 - Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999.
Pripremqeno za {tampu:
15 Pomenik svetih srpskih ratnika
16 Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu)
U pripremi:
192 Ilija Petrovi}
17 Srpska Krajina do izbora (radni naslov)

Mawi prilozi i saop{tewa:
1. Barawa i Zapadni Srem na putu ka Srpskoj Zemqi, Prisajedi-
wewe Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918, Zbornik radova sa nau~nog skupa
odrànog 25. novembra 1992. godine u Novom Sadu povodom sedamdeset ~et -
vrte godi{wice prisajediwewa Vojvodine Kraqevini Srbiji, Novi Sad
1993.
2. Izbegli{tvo bez povratka, Godi{wak Istorijskog muzeja Vojvo-
dine, Novi Sad 1993.
3. O autorstvu kwige Hrvati u svetlosti istoriske istine,
Rad Muzeja Vojvodine broj 36, Novi Sad 1994.
4. ^vor srpsko-italijanskih odnosa, Beseda na osniva~koj skup -
{tini Dru{tva srpsko-italijanskog dru{tva u Novom Sadu 15. maja 1994.
5. Jedan zabraweni Zbornik Matice srpske, Zbornik za istoriju
Matice srpske broj 51/1995, Novi Sad 1995.
6. Srpska Zemqa, Prilog za Drugi kongres srpskih intelektualaca u
Beogradu 22-23. aprila 1994, Srpsko pitawe danas, Beograd 1995.
7. Srem - iskonska Srpska Zemqa, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma
broj I/1997, Ruma 1997.
8. Vojvodinu Srpsku i danas treba braniti, âsopis za kulturu,
umetnost i nauku "Lu~a" Subotica sveska 9/98, Subotica 1998.
9. Srpski dobrovoqci u Prvom balkanskom ratu 1912-1913,
Saop{tewe na Me|unarodnom nau~nom skupu Prvi balkanski rat -
iskustva i pouke, odrànom u Domu Vojske Jugoslavije u Beogradu 15.
oktobra 1997. godine (zbornik radova jo{ nije {tampan).
10. Dragutin J. Risti} - uzorni srpski ratni komandant,
Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj II/1998, Ruma 1998.
11. Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski okvir,
Saop{tewe na "okruglom stolu" u Arhivu Srbije, odrànom 5. novembra
1998. godine (zbornik radova jo{ nije {tampan).
12. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, Milorad Predojevi}
Moj Brskut, Novi Sad 1998.
13. Da li je umorstvo srpskog jezika ve} naru~eno, Glasilo Matice
srpske za kulturu usmene i pisane re~i Jezik danas broj 7/1998, Novi Sad
1998.
14. Sremski dobrovoqci u Prvom svetskom ratu (predato za Zbor-
nik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj III, Ruma 1999).
Ilija Petrovi}
SREM 1918
Od Sirma do Srbije
(prvo izdawe, 1999)
Izdava~
Izdava~ko preduze}e "Cvetnik", Novi Sad
Bulevar vojvode Stepe 49/II
Za izdava~a
Vanesa Grkovi}
Kompjuterska obrada sloga i prelom

Nemawa Petrovi}
Korektura
Autor
[tampa
"Piperi", Novi Sad
Arse Teodorovi}a 11
Tira` 208 primeraka

Srem

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srem

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ilija Petrovi} • SREM 1918

»Cvetnik« Novi Sad

vojsci, zeleni kadar u Sremu, zavr{ne operacije za oslobo|ewe

Uo~i Troji~ina-dne 1999. Pisac

vlade i Jugoslovenskog odbora od 7/20. jula 1917. godine,

Austrougarska pred slomom i stvarawe narodnih ve}a.

Rume, Vladu Savi}a iz Kamenice i Milana Nedeqkovi}a, a u

Austro-Ugarskoj, bude priznat kao Savezni~ki narod", "jugosla-

"1. U doba preustrojstva Austro-Ugarske Monarhije, dok je

Malo je verovatno da je ta rezolucija ba{ tako izgledala, utoliko

li~nosti koje su u tada{wim doga|ajima igrale neku iole va`niju ulogu u

Vojvo|anski Srbi okrenuti su Jugu. Suprotno nastojawima

Doga|aji su se odvijali vrlo brzo, tako da je 11/24. novem-

tora kao specifi~an vid samoukinu}a Vojvodine Srpske i pra-

Ja{a Tomi} i @arko Miladinovi}. Uza sve ovo, s

i naslednik Svetozara Mileti}a (1826-1901) u Srpskoj slobo-

vije}a u Zagrebu; spiritus mo-

O nacionalnom radu dr @arka Miladinovi}a, nazivaju}i

Interesantna je za tada{we prilike u Hrvatskoj ~iwenica

Gra|a o zbivawima u Sremu krajem 1918. godine. [to se

Kosti}evi tekstovi o rumskom Zboru izaslanika objavqeni

[to Kosti}evo svedo~ewe o Zboru nije opse`nije ima vi{e

U Drugoj Jugoslaviji. Za Vasu Bogdanova, "Narodno vije}e

novembra sazvali Veliku narodnu skup{tinu Vojvodine. U

u Prvom svetskom ratu, Beograd 1984, 562] sugeri{e da je

Zakqu~ci sub specie aeternitatis. Mada su ovde navedeni

• izbegava se pravi naziv Velike narodne skup{tine Srba,

Ideolo{ki pristup. Ne treba se ~uditi ni ~iwenici da

venski narodi i 29. oktobra u Hrvatskom dr`avnom saboru

Takvim shvatawima nije odoleo ni Branko Petranovi},

Prisajediwewe i autonomija. O prisajediwewu Srema,

Ove rezerve stavqene su delom i zbog toga {to se nisu

bude li u preure|enoj dr`avnoj zajednici recimo i autonomna

"zemqu koja se sa nekoliko strana pokazuje, vidi, svetli i t. d.

sarbha, a one iskazuju "silu, mlo`inu, uzvi{enost jednog i

3 Ilija Petrovi}: SREM 1918

Brojni autori, iz starijih vremena naro~ito, pod Triba-

i mlo`inom svoje jednorodne i jednokrvne bra}e i ro|aka u

pripadaju i Tra~ani" i da je "Dunav delio Panoniju od

Slu`bena "srpska" nauka }uti o Srbima. Savremena "slu`bena"

bli`e i daqe pro{losti nalaze brojni tragovi o Srbima u

od re~i {uma... Mu{ka imena i imena naroda Srbin i Srbad, Srmad i

i srpski jezik bio u zvani~noj upotrebi, ne bi se smela odbaciti ni

zakqu~ak da su wegova "izlagawa prema tada{wem stawu nauke uglavnom

U vremenu ugarskom. Posle propasti Zapadnog Rimskog

vek Vizantija odavde definitivno uklonila. Kao politi~ki

bih ovoliku hronolo{ku razliku spomenuo, ali za ovaj mah

su izrazi »gr~ki«, »{izmatici«, akatolici, Totovi, Raci,

Aspiracije Srpske crkve na Srem kao teritoriju naseqenu

svog u~enika Arsenija Bogdanovi}a Sremca. Bilo je, naime,

Kada je godine 1283, na De`evskom saboru, srpski presto

Dragutin, srpski kraq od 1276.

Save ili je samo u wemu imao svoja dobra, ali je od izuzetne

Milutin, Stefan Uro{ II ( ? - carstva. Te{ko je proceniti

Veze Srema sa manastirom u Koviqu. Srem je sa koviqskim

nastojateq u manastiru ^oke{ini... Kada je uzakoweno novo ure-

U koviqskom manastiru ~uvalo se do "revolucionarne" 1848. godine

Turci u Sremu, a posle wih Austrija. Godine 1521. Turci

Zapadne Morave i reke Kamenice. Ta "sva" Srbija odmah je

Teritorijalne promene u Sremu i hrvatske te`we. Na

4 Ilija Petrovi}: SREM 1918

[to se pri tome wegov tekst i wegova karta ne sla`u, mawe je

~itavih ~etrdeset eparhija, u tom je trenutku pod upravom

Posledwi Srbin na patrijara{kom Pe}ka patrijar{ija, a delovawe