SrbsKo Pismo

Ilija Petrovi}
SRBSKO PISMO
Ilija Petrovi}
SRBSKO PISMO
Autorsko izdawe
Ilija Petrovi}
Recenzent
Milorad Predojevi}
Lektor i korektor
Elena D. Kapustina
Kompjuterska obrada sloga i prelom

Autor
[tampa
Donat Graf, Beograd
Mike Alasa 52
Tira`
200 primeraka
ISBN 978-86-87845-11-4
www.ilijapetrovic.netau.net
Ilija Petrovi}
2016(7524)
Gde je {to
Milorad Predojevi}, Lako}a stvarawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Pisac je te{ko biti, ali ni ~itaocu, bogme, nije lako . . . . . . . . .12
Srbska Barawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18
Most od Barawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Da li je umorstvo srbskog jezika ve} naru~eno . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Izgnanstvo iz detiwstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Istina u politici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35
Istraìvawe srbskog dobrovoqa~kog pokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Brskutawe o zavi~aju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Ono {to se ne zna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
“Hrvatski mjestopisi” po Srbskoj Zemqi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Ni pismo ni polemika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Nedostojni naslednici kr~me dedovinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75
Ideolo{ke naslage na Topli~kom ustanku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79
Srbsku povest treba druk~ije ~itati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82
Topli~ki ustanak i daqe je u senci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86
Monografija o sebi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95
Srbska kolevka na Golgoti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Uza stotu godi{wicu “zvani~nog” srbskog planinarstva . . . . . . . .111
îja stogodi{wica i za{to tako . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
Pripovest o Aleksiju Vezili}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Povijest o Brsku}anima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143
Plava tica : Brskutska ~itanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153
Dokument ili beletristika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
Kosta Pe}anac i Draà Mihailovi} uporedo . . . . . . . . . . . . . . . .155
\or|e Nato{evi} i obrazovawe mladih Srbkiwica . . . . . . . . . .170
Ko to tamo koqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .189
Kwiga o Ni{avi}ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .196
U potrazi za zavi~ajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .207
U zlu vremenu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
Visitorom i okolo wega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
Srbinu su gusle prva kletva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
Ni miru nije lako me|u ratovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
Biv{i Srbi otimaju ono ~ega su se do ju~e stideli . . . . . . . . . . . 261
Nije prevod no prilago|ewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .295
Du{anov Zakonik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
Milunka Savi} (1892-1973) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .312
Ka kraju brozovske vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .338
Crnkina iluzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349
Izme|u slutwe i jave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .352
Rodna ruga srbskome jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .358
Ukori~eno sme}e beskefalnog Miroslava . . . . . . . . . . . . . . . . . . .365
Zapisiva~ ravangradski, i ne samo to . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371
Gola istina golooto~ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .389
O Prizrenu gradu bijelome . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 409
Drekalovi}i - Kastrioti ili neki drugi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417
^lan 10. Ustava Republike Srbije izruguje se srbskom jeziku
i }irilici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423
Pravopi`xije ne vole Srbstvo i srbsko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 433
Spomenar iz Srpske Krajine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441
Zalomqeni vrh srbske jezi~ke vertikale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 461
Bele{ka o sastavqa~u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .478
Lako}a stvarawa
Jeste da Ilija Petrovi} svoje povesni~arsko interesovawe
sme{ta u nekoliko tematskih okvira: srpsko pitawe, srpska sta-
rina, srpski dobrovoqci, Srpska Vojvodina, Srpska Krajina, le-
vica i Srpstvo, ali se nije moglo desiti da, ure|uju}i wegove
kwige, a bilo ih je ~etrdesetak, u nekima od wih ne zapazim i
kra}e ili duè tekstove koji su se bavili kwigama drugih auto-
ra, sadrìne beletristi~ke, memoarske, rodoslovne... a neki su
zadirali i u jezi~ku problematiku.
Pa sam, najpre u {ali, rekao Petrovi}u da bi jednoga dana
takve tekstove trebalo sabrati na jedno mesto i, tako sabrane,
“ukori~iti”.
I do{ao je taj dan.
[ta to Petrovi} radi u istoriografiji i koliko uspe{no,
nije u prvom planu onoga {to se ovde razmatra. Samo se moè kon-
statovati da je on veoma plodan i vredan pisac, da su wegove kwi-
ge prestizale jedna drugu i te{ko da mu je u tome bilo ravna na
ovim na{im prostorima. Jedan od prikaziva~a wegove Vojvodine
Srpske 1918, Novi Sad 1996, po{to je nabrojao sve dotada{we na-
slove sa godinama izdawa, zapazio je da one “svedo~e o izuzetnoj
plodnosti, kakvu imaju naj~e{}e zapadni nau~nici, dok odabir
tema govori o retkoj odgovornosti prema svom srpskom narodu”.
I dodao je tome da je Petrovi}ev “jezik jasan i ~itak, sa nagla{e-
nom brigom za srpske izraze” (Branislav ]ur~i}, Ostvarewe
pre~anskog sna, “Lu~a” sveska 6-7, Subotica 1997, 103-104).
Ovo posledwe bilo je, ali samo unekoliko, srodno onome {to
je akademik êdomir Popov (1936-2012), februara 1994. godine,
izrekao o Petrovi}evom rukopisu Srpsko nacionalno vije}e Sla-
vonije, Barawe i Zapadnog Srema: “Kwiga je sjajna, pi{e{ toliko
jasno da je to ponekad previ{e jasno”. Naàlost, akademik Popov
“nije stigao” da tu svoju ocenu napi{e u recenziji, po{to je od-
mah “obazrivo” zapitao, i sebe i wenog autora, da li je trenutak
da se ova kwiga objavquje. (Na sre}u, kwiga je objavqena iste
godine, uz recenziju dvojice “mawe obazrivih” istori~ara).
I u pogledu jezika i u pogledu “obazrivosti”, s akademikom
Popovim bio je saglasan univerzitetski profesor i kwièvni
kriti~ar Jovan Deli} (1949) za koga su prilozi za odgovor na srp-
sko pitawe, kasnije objavqeni u kwizi Srpska Zemqa, Novi Sad
1997, bili “publicisti~kog karaktera” (bio im je to neoprostiv
minus!), s tim da o nekima od wih ne bi èleo da raspravqa, naro-
~ito ne u tonu koji Petrovi} nudi. Mimo toga, profesor Deli}
8 Ilija Petrovi}
“zamerio” je autorovom jezi~kom izrazu {to je “savr{eno jasan,

toliko jasan da bi ponekad mogao biti i mawe jasan”. Da bi se
izre~eno moglo shvatiti na pravi na~in, on je odmah objasnio da
Petrovi} nikada ne bi mogao biti diplomata, po{to za misli
koje izlaè ne drì nijednu rezervnu varijantu kojom bi, mo`da,
ono {to je napisano trebalo kasnije ublaìti ili u nekom dru-
gom pravcu usmeriti. Druk~ije re~eno, i te su re~i bile dovoqna
zamena za nedobijenu recenziju.
Za razliku od êde Popova i Jovana Deli}a, wihov profe-
sorski kolega sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Mato
Piùrica (1942), lingvist, jedan od trojice autora Pravopisa
srpskoga jezika (u izdawu Matice srpske, 1993. i kasnije), Petro-
vi}evu izraàjnu sposobnost ocenio je bez ikakvih rezervi:
“Ilija Petrovi} pi{e fasciniraju}e jednostavno, s lako-
}om koja se retko sre}e, jasno, racionalno i disciplinovano. Te
wegove, ina~e retke vrline, {to posebno vaì za nas iz krajeva s
jakom epskom tradicijom (koja podrazumeva raspri~anost), dola-
ze do izraàja u svim prilozima. Podatke iz dokumenata on maj-
storski kombinuje sa ìvom tradicijom i informacijama do ko-
jih je do{ao u svojim istraìvawima. Ponekad, kada mu nedostaje
direktni podatak, ne libi se da naslu}ivawem nagovesti nedo-
staju}u kariku”.
A kako to Petrovi} pi{e? Ni{ta od onoga {to se obi~no
~uje u susretu sa qudima kojima je pisawe profesija. Iz ure|i-
va~kog iskustva znam da }e mnogi pisci svaku re~ koju napi{u
pomeriti po nekoliko puta, tako da nijedna ne ostane na svom pr-
vobitnom mestu. Za Petrovi}a, pisawe je “prirodna pojava”, ne-
{to kao igra. On pi{e lako, smi{qeno i pismeno. Stilskih i
pravopisnih gre{aka nema a mogu}a je jedino slovna gre{ka ili
duplo upisana re~. Svoje kwige on u kompjuter “ubacuje” direktno
iz svojih bele`nica. Okruèn sopstvenim zabele{kama, ispisi-
ma iz pregledane gra|e, enciklopedijama, leksikonima, priru~-
nicima, svime {to mu je neophodno, on, onako starinski, smi{qa
re~enice, re~ po re~. Kad jednom upi{e ono {to je smislio, u to
vi{e ne dira, to ide direktno u kwigu. Za wega, svaka re~enica je
definitivna, a pri tome, ma koliko bila duga, ona je jasna, pre-
cizna, umivena i li{ena svake dvosmislenosti. Ako bi mu neko
prigovorio zbog ne~ega {to je napisao, on se nikad ne}e mo}i “va-
diti” na gre{ku u formulaciji, na nedore~enost ili na nedovoq-
nu preciznost u izrazu.
U recenziji za Petrovi}ev Kerski imnoslov, Novi Sad 2003,
profesor Piùrica je tako|e zapazio te autorove osobine. “On
istoriju otkriva naizgled lagano, kao da se neznano ve} zna ili
SRBSKO PISMO 9
da se obave{tenost podrazumeva, pi{e jasno i dokumentovano,

bez egzaltacije i velikih re~i, bez one manirske (kvazi)nau~ne
aparature koja se u nas ve} odoma}ila. Umesto takve aparature,
koja obi~nog ~itaoca i pla{i i odbija, on uvek na kraju svakog
pojedina~nog priloga daje opseàn spisak izvora i literature, a
~itaocu ostaje - ili da veruje, ili da se sam upusti u avanturu
dodatnih istraìvawa i proveravawa. Kada sam pomislio da bi
takav autorov pristup mogao ~itaoce ili druge istraìva~e nave-
sti na lutawe i nesporazume, i da bi to, na izvestan na~in, moglo
zna~iti nepo{tovawe prema wima, setio sam se pri~e o jednoj
diskretnoj primedbi upu}enoj po~iv{em genijalnom profesoru
Radosavu Bo{kovi}u (1907-1983), slavisti i komparativisti, da
je u zagradama navodio samo imena autora, svetskih autoriteta
koji su se tim problemima bavili, a nije naveo ni delo ni mesto
na kome se o tome govori. Odgovorio je, kaù, ne zbuniv{i se:
“Ko ne zna gde su i kada o tome pisali Brugman, Vajan i Meje - ne
mora ~itati ni ono {to ja napi{em!”
Popisuju}i sve tekstove sadràne u pomenutom Imenoslovu,
dr Piùrica nekima od wih posve}uje i koju re~ vi{e. Pa kaè:
“Prvi prilog (Zmajevo) predstavqa saètu, kratku a potpunu
istoriju Zmajeva (Pa{i}evaºStarog KeraºKera). Drugi (Crkva u
Zamjevu) ima preglednu uvodnu studiju iza koje slede hronolo{ki
sre|eni ìvotopisi svih zabeleènih, ili posredno identifi-
kovanih, i zapam}enih sve{tenika koji su slu`bovali u Keru
(Starom Keru, Pa{i}evu, Zmajevu). Petrovi} daje prave male bio-
grafske studije za svakog od wih, znala~ki kombinuju}i, neretko
vrlo oskudne, podatke iz pisanih izvora (iz razli~itih izvor-
nih spisa ili citirane literature) s onim {to se moè podvesti
pod sa~uvano predawe ili tragove narodnog pam}ewa. (Uostalom,
za{to i narodu ne dozvoliti da sve zna - ~ak i kada mu je pone{to
nejasno)... Pri tome, on ~esto prati i sudbinu wihovih potomaka
(ìvih ili u na{e vreme upokojenih), pa na izvestan na~in i wih
uvodi u istoriju. Ima u tome i ne~eg plemenitog i pou~nog: ople-
meni}e to i one koji su se u ovoj kwizi na{li, makar oni za ovu
po~ast bili li~no nezaslu`ni, a naravno i one koji ovakve kwi-
ge pi{u ili ~itaju. Autor ovakvim postupkom, ako se tako moè
re}i, i pi{e i gradi istoriju, jer da nije ove i nekih drugih we-
govih kwiga, mnoga od ovih imena bila bi, izvesno nepravedno,
zauvek zaboravqena.
Sli~nu koncepciju i iste vrline imaju i ostali prilozi u
ovoj kwizi. Tako, na primer, Pripovest o Aleksiju Vezili}u ima
sve odlike izvanredne kwièvnoistorijske, a Kerski imenoslov
18. veka, u me|uvremenu predat Srpskoj akademiji nauka i umetno-
10 Ilija Petrovi}
sti da ga objavi u svojim Onomatolo{kim prilozima, onomasti~-

ke studije. (Verujem da bi ove priloge rado imali na spisku svojih
nau~nih radova specijalisti iz ovih dveju nau~nih oblasti!)
Moglo bi se u~initi da prilog Da li je umorstvo srpskog je-
zika ve} naru~eno, iska~e iz op{teg koncepta kwige, ali samo
ako se nema u vidu nerazdvojno - narod, wegova vera (sa Srpskom
pravoslavnom crkvom kao institucijom), {kola i jezik, sve jed-
nako nerazdvojno i u malom Zmajevu i na nivou naciona.”
Svoje izlagawe o Petrovi}evom prilogu za povesnicu osred-
we velikog ba~kog naseqa Zmajeva, profesor Piùrica zakqu-
~io je napomenom da se, “bez straha od rizika prigodnih re~i, trud
Ilije Petrovi}a moè porediti s Novosadskim biografijama
Vase Staji}a i Enciklopedijom Novog Sada, u redakciji neumor-
nog Du{ka Popova, mada Kerski imenoslov ima samo dve fvelikeQ
biografije - Aleksija Vezili}a i dr Dimitrija Stefanovi}a”.
Ima li se u vidu sve {to je o stvarala{tvu Ilije Petrovi}a
istaknuto u prethodnim redovima, sa zadovoqstvom mogu prime-
titi da je time sna`nu podr{ku dobio moj stav iskazan na pred-
stavqawu kwige Stepanovi}evo : Prilog za monografiju, Novi
Sad 2000:
“Nemam nameru da Petrovi}ev jezi~ki izraz karakteri{em
onim ocenama koje se izri~u uz delo velikih srpskih intelektu-
alaca, kakvi su, na primer, Slobodan Jovanovi} ili Radovan Sa-
marxi}, ali se, ve} iz onoga {to je re~eno, vidi da on u svom stil-
skom iskazu nepogre{ivo sledi liniju tog najfinijeg srpskog
intelektualnog soja”.
Na sli~an na~in razmi{qao je i Slobodan Jar~evi} (1942),
diplomata i istori~ar, pi{u}i recenziju za Petrovi}evu kwigu
Srpska Krajina : Novembar 1992 - februar 1993, Novi Sad 2009,
kwigu koju je imenovao kao “izvrsno istorijsko i kwièvno de-
lo”, kwigu koja “nije samo ovovremena, nego svevremena”, kwigu
koju “odlikuju doslednost i istinitost u prikazivawu ratnih i
me|unarodnih politi~kih zbivawa i koju krasi andri}evski kwi-
èvni izraz”.
Zaista, mnoge deonice Petrovi}evih tekstova imaju relevant-
ne karakteristike kwièvnog diskursa, tako da nije ni ~udo {to
je za kwigu Crnogorska pohara Ku~a, Podgorica 2010, dobio
kwièvnu nagradu “Mihailo Lali}” za pripoveda~ku prozu.
Pa, kad je ve} tako, onda i Petrovi}eve priloge posve}ene
jeziku ili kwigama drugih autora treba ocewivati istim meri-
lima kojima su drugi vrednovali wegove kwige.
Svoj sud o kwizi koju prikazuje (u nekom javnom glasilu) iz-
ri~e tako da ~italac ni na trenutak ne}e biti u nedoumici da
SRBSKO PISMO 11
li }e u woj, kwizi o kojoj je re~, ako je jednoga dana uzme u ruke,

nai}i na sadràj kakav mu je “obe}an” u prikazu.
Pi{e li recenziju za rukopis neke budu}e kwige, wenom au-
toru ne}e biti uskra}eno pravo da se sretne i sa pohvalama i sa
pokudama napisanom; u ovom drugom slu~aju, on }e svoju “prepo-
ruku” za neobjavqivawe nedvosmisleno saop{titi samo autoru, u
èqi da ga na taj na~in za{titi od neugodnosti pred mogu}im
(dogovorenim) izdava~em.
Ako o nekoj kwizi govori uìvo, pred po{tovaocima pisane
re~i, uvaàva}e pravilo da je takav skup prire|en u ~ast odnosne
kwige i pa`qivo }e ukazivati na wene vrednosti; budu}im ~ita-
ocima, ili onima koji su tu kwigu ve} pro~itali, i to }e biti
znak da o woj ne bi ni govorio da ne ceni i wenu sadrìnu i wenog
autora.
Upu{taju}i se povremeno u rasprave o jeziku, on to ~ini bez
imalo bojazni da bi mu jezikoslovci zbog toga mogli zameriti;
ako u svojim kwigama beskrajno po{tuje jezi~ke zakonomernosti,
wegova razmi{qawa o jezi~koj problematici treba shvatiti sa-
mo kao odjek sopstvenog truda da svoje pisawe uobli~i prema uku-
su najprobirqivijih ~italaca.
Uostalom, ~itaoci se u sve to mogu uveriti i{~itavaju}i
tekstove sadràne u ovoj kwizi.
Milorad Predojevi}
Septembra 2015.
Pisac je te{ko biti
ali ni ~itaocu, bogme, nije lako
Telegrafski saobra}aj, uxbenik za tre}i razred PTT {kole
I Op{ti podaci
Autor: Pod {ifrom MHS
Obim rukopisa: 149 strana, sa {emama, skicama i tabelama u
okviru teksta, popisom kori{}ene literature i sadràjem.
II Analiza rukopisa
1. Odnos rukopisa i nastavnog programa
Rukopis je ra|en striktno prema vaè}em nastavnom progra-
mu, odakle su preuzeti i naslovi pojedinih poglavqa. Nelogi~an
redosled programskog sadràja remeti i kompoziciju rukopisa i
preglednost izloène materije. Tako, na primer, umesto na deve-
tom mestu, Vrste telegrama morale bi se na}i na samom po~etku
Programa, a Dostava telegrama nastavqa se na Otpravqawe i
preuzimawe; u uxbeni~kom sklopu, slu`bene telegrame i slu`benu
prepisku trebalo bi razdvojiti, {to bi podrazumevalo i wihovo
druk~ije mesto u Programu; Osnovni pojmovi iz teorije masov-
nog usluìvawa usa|eni su u VI poglavqe bez ikakvog vidqivog
razloga. Pedago{ki i didakti~ki razlozi, a dakako i stru~ni,
nalagali bi da se gra|a u uxbeniku sistematizuje na na~in koji }e
u~enicima omogu}iti da o telegrafskom saobra}aju stvore jasnu
i kompletnu predstavu. (Po{to se radi o jednoj osobenoj mate-
riji, predlaèm slede}e pore|ewe: u matematici nikome ne}e ni
asti na pamet da osnovcu pre oduzimawa obja{wava, na primer,
korenovawe).
Obim ponu|enih ~iwenica prihvatqiv je, isto kao i ve}i
deo autorovih predloga datih u Napomenama. îni se, ipak, da u
ovom trenutku nije u rukopis trebalo unositi nacrt “preporuka
za IX plenarno zasedawe CCITT koje }e se uskoro odràti u Mel-
burnu”. Utoliko pre {to “autor nije raspolagao kona~nim pred-
lozima preporuka” i {to je to sve jo{ u sferi naga|awa. Isprav-
nije bi bilo da su ovde obra|eni propisi koji se sada primewuju,
a da je autor preuzeo obavezu da rukopis preradi u ~asu kad
zasedawe CCITT bude izglasalo svoje preporuke. Sve ovo, narav-
no, uz pretpostavku da uxbenik dotle ne bi bio zavr{en. Isto ta-
ko, po{to se Program odnosi na me|unarodni telegrafski sao-
bra}aj, ni ovaj rukopis ne bi trebalo da se optere}uje pojedino-
stima iz unutra{weg saobra}aja. Boqe bi bilo da se takva mate-
rija uklopi u programski sadràj Telegrafskog saobra}aja za II
ili III razred, zavisno od svoje prirode.
SRBSKO PISMO 13
2. Zasnovanost sadràja na marksisti~kom u~ewu

Rukopis sadrì velik broj ~iwenica, definicija i pravila
neutralno nare|anih tamo gde autor misli da im je mesto. Mnoge
definicije gube na svojoj vrednosti tek kad ih autor “objasni”.
Na primer: “Naime, ako se èli da prijemnik potvrdi prijem po-
daci se dele na znake, blokove i poruke (str. 138)... Pod kvalite-
tom telegrafskih usluga podrazumevamo merilo wihove upotre-
bne vrednosti... (i daqe ceo tekst na str. 130)... Pod istim kon-
tinentom smatraju se: Afrika, Azija, Australija... (str. 129)...
Broj se sastoji iz cifara (str. 27)... U slu~aju direktnog tranzita
preko drugih zemaqa preporu~uje se upravama da polazna uprava
pla}a upravama tranzitnih zemaqa pau{alnu cenu po vodu, po-
{to je taj na~in pla}awa kod dovoqnog obima saobra}aja ispla-
tiviji za polazne uprave (str. 126)... U saobra}aju teleporuka
prenose se teleporuke. Teleporuka je dokument {tampan u obli-
ku pisma koji prvenstveno obuhvata velika i mala slova. Ona,
pored sadràja, obuhvata adresu primaoca da bi se normalno
uru~ila primaocu po{tanskom dostavom i ako je potrebno adre-
su po{iqaoca (str. 116)... Slike treba da budu ura|ene u crno be-
loj tehnici sa jasnim kontrastima. Zato treba izbegavati crve-
nu, plavu, zelenu i qubi~astu boju, zlatne otiske (str. 109)... Kod
ove usluge po{iqalac predaje poruku sistemu. Sistem prenosi
poruku do pristupne jedinice za fizi~ko uru~ewe. Ova jedinica
pretvara poruku u fizi~ki oblik tako da poruka dobija oblik
pisma koje se, po pravilu, po{tanskom dostavom uru~uje prima-
ocu... (str. 68)... Kada se prilikom otpravqawa primeti gre{ka
posle kucawa signala zavr{etka poruke gre{ka se ispravqa sla-
wem slu`bene obavesti (str. 60)... Povezani polazni i povezani
dolazni telegraf moraju se razlikovati od polaznog i odredi-
{nog telegrafa mada se ponekad povezani polazni i dolazni te-
legraf mogu poklapati sa polaznim i odredi{nim telegrafom...
(str. 44)... Komutacija poruka je oblik prenosa informacija u
kome se poruke, koje treba da se prenesu, {aqu centru za komuta-
ciju zajedno sa adresom koji ih zatim prosle|uje na ozna~enu
adresu (str. 37; kakve bi to poruke bile bez adrese?)... Uprave
evropskih zemaqa prvo su prihvatile drugi na~in prenosa tele-
grama (str. 25)... S obzirom na to da kvalitet na{ih veza ne odgo-
vara me|unarodnim kriterijumima, radnici u na{oj zemqi treba
da u~ine nekoliko poku{aja pre nego {to telegram otprave ne-
posredno vi{em telegrafu”... I tako daqe.
Zbog toga, u~enici te{ko da }e predloèni tekst mo}i pri-
hvatiti kao nekakvu pobudu da o telegrafskom saobra}aju razmi-
{qaju kao o mogu}em svom budu}em pozivu. Unutra{we poveziva-
14 Ilija Petrovi}
we gra|e, na~in obja{wavawa i stil kao da imaju za ciq da zasene

prostotu; telegrafski saobra}aj nije komplikovan toliko koli-
ko nas ovaj rukopis uverava. Izloèna materija ne}e podsta}i
u~enika da re{ava prave probleme iz telegrafskog saobra}aja:
on }e, tek ako kwi{ki èli da savlada ponu|eno gradivo, morati
da se uporno bavi onim ve} klasi~nim pitewem “{ta je pisac
hteo da kaè”. Ako iz ponu|enih ~iwenica u~enik sam treba da
izvu~e kompletnu istinu o onome {to u~i, onda mu takav “uxbe-
nik” nije potreban. Pravilnici, preporuke i drugi priru~nici
bili bi sigurniji izvor za sticawe novih znawa iz telegrafije.
3. Nau~no-stru~na vrednost rukopisa

Sadràj rukopisa zasnovan je na vaè}im propisima (izu-
zimaju}i, naravno, novosti koje autor o~ekuje u svojim napomena-
ma); ~iwenice su iz wih preuzete i one su, uglavnom takve kakve
su. Unutar odeqaka i pododeqaka, gra|a je katkad “postrojena” u
logi~kom redu razumqivom samo autoru:
- iako naziv odredi{nog telegrafa stoji na kraju adrese, sva
obja{wewa u vezi sa tim data su na po~etku pri~e o adresi;
- definicije slogova date su u pododeqku o sadràju tele-
grama;
- o otpravqawu telegrama sa vi{e od 400 re~i govori se u
pododeqku o specifi~nostima vezanim za prijem;
- uspostavqawe veza u genteks-mreì obra|eno je u pet-{est
redova, ~ak ne u zasebnom pasusu (na str. 44), tek da bi se opravda-
lo uno{ewe {eme sa 43. strane;
- i tako daqe.
îtav niz pojmova autor uvodi bez obja{wewa, kao da je to
odnekud poznato svakom u~eniku (Savez, Generalni sekretarijat
Saveza, me|unarodna telegrafska azbuka 2, POSTFIN telegram,
mreà za retransmisiju, i tako u nedogled), a kada poku{a da
neku definiciju pro{iri, dolazi do pometwe: “U me|unarodnom
saobra}aju vi{e se ne razlikuju stvarne re~i i re~i za naplatu.
Zato se u slu`benom delu telegrama iza naziva polaznog telegra-
fa uvek ispisuje samo broj stvarnih re~i u sadràju i potpisu
telegrama. U broj stvarnih re~i u telegramu ne ura~unavaju se
re~i u adresi telegrama (str. 4)... Sadràj telegrama je poruka
koju, posredstvom telegrafa, treba preneti od po{iqaoca do
primaoca. To je najva`niji deo telegrama. Zato svaki telegram
mora da ima sadràj a telegrami koji imaju samo adresu ispred
koje se nalazi jedna ili vi{e pla}enih oznaka ne primaju se (str.
9)... Otvoreni slog je obavezan u me|unarodnom saobra}aju. Zato
sve uprave moraju da primaju telegrame na tom slogu. [to se ti~e
SRBSKO PISMO 15
tajnog sloga. ^lanice Saveza normalno treba da dozvole prenos

telegrama koji su delimi~no ili u potpunosti napisani na taj-
nom slogu (str. 10)... Zato kod prijema telegrama od po{iqaoca i
preuzimawa telegrama od inostranih telegrafa treba voditi
ra~una da li ispuwavaju uslove za sa~iwavawe telegrama u unu-
tra{wem saobra}aju (str. 13)... Zato se, zavisno od zna~aja tele-
grama kao i od toga da li je za telegram pla}eno hitno rukovawe
ili je telegram primqen po povla{}enoj tarifi odre|uje red
otpravqawa telegrama (str. 20)... Sistem za obradu poruka u
stvari predstavqa komutaciju koja obra|uje poruke koje stvara
po{iqalac i koji ih uru~uje jednom primaocu ili za vi{e pri-
maoca (str. 64)...”
I tako daqe, u nedogled.
Kroz rukopis provla~i se velik broj kratica, preuzetih
uglavnom iz strane literature, ponekad obja{wenih na engle-
skom (WU-Western Union, RCT-Red Cross Telegrams), a ponekad i
na na{em jeziku (UPDAU-pristupna jedinica za uru~ewe, MTA-
-agent za prenos poruka, UA-korisni~ki agent). U ovom drugom
slu~aju skra}enice ba{ i ne li~e na prva slova iz legende, ali i
to je vi{e nego da usamqeno stoje: kompanija MCI/WUI, MF, HF
ili DOCUMENT FOLOWS.
S obzirom na svoju specifi~nu upotrebnu vrednost, ovaj
rukopis ne moè posluìti kao dokaz da se u telegrafskom sao-
bra}aju stvari de{avaju po nekakvoj unutra{woj logici i da naj-
~e{}e proisti~u jedna iz druge. Utoliko je mawa obrazovna i
vaspitna vrednost rukopisa.
4. Psiholo{ki aspekt rukopisa

Svojom koncepcijom i sadràjem, re|awem novih pojmova, ka-
tegorija i definicija, redosledom i na~inom izlagawa, nastavna
materija nije prilago|ena uzrastu i interesovawima u~enika,
naro~ito ne wihovom iskustvu i prethodnoj informisanosti.
5. Didakti~ko-metodi~ki aspekt rukopisa

Izbor gradiva je prihvatqiv. Materija nije izlagana po-
stupno i sistemati~no. Definicije i pravila nisu istaknuti. Uz
rukopis data je i literatura, na engleskom i francuskom jeziku,
{to uglavnom iskqu~uje mogu}nost da se u~enici wom i poza-
bave. Uo~qivo je da autor nije ponudio i nekoliko tekstova na
na{em jeziku, pre svih Uputstvo za me|unarodni javni tele-
grafski saobra}aj, Zajednica Jugoslovenskih PTT Beograd 1985,
mo`da iz bojazni da u~enici ne primete da su mnoge stvari jed-
nostavnije no {to uxbenik kazuje.
16 Ilija Petrovi}
6. Jezik i stil
Jezik i stil, pojedina~no i skupa, crne su mrqe rukopisa. U
celom rukopisu nema zapeta ni koliko ih treba za pet-{est stra-
na. Zbog toga, nisu retki primeri u kojima se ne zna ko je ko.
(“Kada je telegram usmeren od mreè za retransmisiju prema gen-
teks mreì u redu numerisawa otpravqaju se svi primqeni bro-
jevi serije na vodu” - str. 57), te tako “engleski jezik u posledwe
vreme zamewuje francuski”; ko tu koga.
Na vi{e mesta sre}e se i po pet imenica jedna za drugom, sa
~etiri genitiva, {to oteàva razumevawe napisanog. (“U pogle-
du na~ina pisawa sadràja telegrama u me|unarodnom saobra}aju
u na~elu ne postoje nikakva ograni~ewa, kao u pogledu jezika na
kome je telegram napisan, tako i u pogledu na~ina na koji je
telegram napisan” - str. 10). êtiri ili tri imenice u susedstvu
uobi~ajena su pojava, ali tek kao dokaz da je Gistav Flober bio
prestrog izri~u}i svoje uverewe da je i dvema tesno kad se na
brvnu na|u istovremeno.
Veliki broj re~enica po~iwe stereotipnim re~enicama (a-
ko, kada se radi, zato, ukoliko, kada se, zatim), {to kod ~itaoca
stvara utisak da se u telegrafskom saobra}aju sve de{ava po
izuzetku.
III ZAKQUÂK
Rukopis se ocewuje negativno.
Iz analize rukopisa proisti~e da jedini kvalitet ovoga ra-
da, obimna i raznorodna nastavna materija prikupqena na jednom
mestu, ne moè prevazi}i, ili zaba{uriti, sve druge wegove ne-
dostatke. Primedbe nisu takve vrste da bi se rukopis mogao do-
raditi, po{to je, po nekakvoj pretpostavci, autor radio i pisao
{to je boqe i lep{e mogao. Kvalifikovana obrada ponu|enog
materijala dala bi sasvim druk~iju sliku o me|unarodnom tele-
grafskom saobra}aju i, samim tim, u~enicima bi bila pruèna
mogu}nost da problematiku shvate.
Uxbenik se pravi zbog u~enika, zar ne?
Ilija Petrovi}, prof.
Samostalni stru~ni saradnik za po{tanski saobra}aj
u Radnoj zajednici SOUR PTT saobra}aja “Vojvodina”
Novi Sad
U Novom Sadu, 12. decembra 1988.
***Recenzija je pisana po {emi koju je dao Zavod za izdavawe uxbe-

nika iz Beograda; me|unaslovi i wihova numeracija preuzeti su iz te
{eme.
SRBSKO PISMO 17
Trebalo je da pro|e ne{to vi{e od godinu dana da bi izdava~ orga-

nizovao sastanak sa recenzentima. Pored Ilije Petrovi}a, recenzenti
su bili: dr Zoran Bojkovi} (1941), profesor Saobra}ajnog fakulteta u
Beogradu, i jedna mlada dama (pri upoznavawu, ime joj se nije dobro ~u-
lo), profesor Sredwe PTT {kole u Beogradu, za predmet Telegrafski
saobra}aj. Sastanak je odràn 25. decembra 1989. godine u 14.30 ~asova, u
Dru{tvu inèwera i tehni~ara u Beogradu, Kwaza Milo{a 11/VI, u sobi
614. Interese Zavoda zastupao je gospodin Zoran Misailovi}.
îtava rasprava vo|ena je iskqu~ivo o Petrovi}evoj negativnoj
recenziji. Dama iz PTT {kole nije prozborila ni re~, a prof. Bojkovi}
i g. Misailovi} poku{avali su da Petrovi}a ubede kako bi bilo kori-
sno da prepravi svoju ocenu i doprinese “jednoglasnosti”. Kada je posle
skoro jednosatnog ube|ivawa postalo jasno da je Petrovi} ube|en u neu-
potrebqivost ponu|enog rukopisa (~iji je autor, kako se tada pokazalo,
bio Slavoqub Stajkovi}, visoki ~inovnik u Jugoslovenskoj zajednici
PTT), prof. Bojkovi} je otvoreno rekao: “Kolega, ja verujem da je ta~no
sve {to ste rekli, ali Vi morate znati da, ako je jedan od recenzenata
profesor Univerziteta, i ako wegova recenzija bude pozitivna, onda se
prihvata ta recenzija, bez obzira na to da li su ostale recenzije nega-
tivne”. Petrovi} je odmah reagovao: “Ako je tako, onda nije trebalo da
gubimo vreme ube|uju}i se. [to se mene ti~e, rukopis je neupotrebqiv.
Zbog toga, ja ne dozvoqavam da se moje ime na|e u kwizi koju }ete vi,
vidim, objaviti i takvu nikakvu”.
Sastanak je tada okon~an, a Petrovi}u nije poznato da li je sporna
kwiga objavqena i, ako jeste, da li se tamo na{lo i wegovo ime kao jed-
nog od recenzenata.
Ova recenzija, do sada neobjavqena, uvr{}uje se u kwigu tek da se
vidi i deo stru~nog stvarala{tva Petrovi}evog, u ~ijem se ìvotopisu
isti~e da je ceo radni vek proveo u PTT saobra}aju: devet godina radio
je u novosadskoj Sredwoj PTT {koli (jedne {kolske godine predavao je
i Telegrafski saobra}aj) a tokom sedamdesetih godina, kao samostalni
stru~ni saradnik za telegrafski i telefonski saobra}aj u Radnoj zajed-
nici SOUR PTT saobra}aja “Vojvodina” Novi Sad, delovao je kao ~lan
komisija Zajednice Jugoslovenskih PTT za izradu Op{tih uslova za vr{e-
we telegrafskih i telefonskih usluga i Pravilnika za vr{ewe usluga
u telegrafskom saobra}aju.
Srbska Barawa
Govorimo o kwizi Barawa od najstarijih vremena do danas,
koju je 1937. godine, na osnovu gra|e prikupqane po biblioteka-
ma pe{tanskim, budimskim i poùnskim (dok je tokom Velikog
rata bio u internaciji) i onoga {to je za vreme Mirovne konfe-
rencije u Parizu predstavio u svojoj kwiìci La Baranya i, kako
sam kaè, “o dràvnom tro{ku” objavio krstonosni prota Ste-
van Mihalxi}, a ~ije je fototipsko izdawe upravo priredila Bi-
blioteka Grada Beograda.
Malobrojni u srbskom svetu znaju da je 25. novembra 1918. go-
dine, desetak dana po okon~awu Velikog rata, u Novom Sadu odr-
àna Velika narodna skup{tina Srba, Buwevaca i ostalih Slo-
vena u Banatu, Ba~koj i Barawi i da je tada donesena odluka o
prisajediwewu tih oblasti Kraqevini Srbiji. Osnova za takvu
odluku na|ena je u nesumwivoj ~iwenici da su te tri oblasti (i
Banat, i Ba~ka, i Barawa) u pro{losti bile izvorno srbske, a
srbske su bile i u tom vremenu.
Mimo toga, naredba srbske Vrhovne komande da po~etkom no-
vembra 1918. godine prebaci svoje trupe preko Save i Dunava bi-
la je zasnovana na masovnom u~e{}u srbskih dobrovoqaca u srb-
skoj vojsci. I sa stanovi{ta Savezni~ke vojske na Solunskom
frontu, odnosno wenog vrhovnog komandanta Fran{e d’Eperea,
kao i sa stanovi{ta srbske vlade, prelazak srbske vojske na terito-
riju biv{e Austrougarske tretirao se kao oslobodila~ki pohod.
Srbska vojska, u ~ijem je sastavu tada bilo vi{e od polovine do-
brovoqaca poreklom sa posednutih teritorija, pre{la je Dunav,
Savu, Dravu i Drinu s punim moralnim pravom; srbski dobrovoq-
ci pojavqivali su se tamo kao oslobodioci. Na wihovom u~e{}u
u srbskom oslobodila~kom ratu i na wihovo brojno prisustvo u
srbskim oslobodila~kim trupama u Banatu, Sremu, Ba~koj i Ba-
rawi, oslonili su se srbski politi~ki delatnici kad su tokom
novembra 1918. godine pripremili i doneli odluke o neposred-
nom prisajediwewu ovih krajeva Kraqevini Srbiji.
Verovatno je da, tada, svi srbski politi~ki delatnici, ~ak ni
svi radikali, nisu u po~etku bili spremni da se do kraja zaloè
za direktno prisajediwewe prekosavskih i prekodunavskih kra-
jeva Kraqevini Srbiji, ali su se vremenom priklonili shvatawu
radikalskog predvodnika Ja{e Tomi}a da je takvo re{ewe najko-
risnije. To svoje uverewe on je obrazlagao “prvenstveno nacio-
nalnim razlozima”. Iz bojazni da ne}e do}i do ujediwewa svih
jugoslovenskih teritorija, te da bi, u takvom slu~aju, vojvo|an-
ski Srbi ostali “van granica Srbije”, Ja{a Tomi} je smatrao
SRBSKO PISMO 19
prirodnim “da se Srbi u Vojvodini ujedine najpre sa Srbijom”, a

za ono “ostalo” ujediwewe - kako bude.
êtvrt veka kasnije, 1945, Barawa je “dodeqena” Hrvatskoj,
iako joj nikada pre toga nije pripadala. âk ni Ferdo [i{i},
jedan od najznamenitijih hrvatskih povesni~ara, nije Barawu sma-
trao hrvatskom. U svom Pregledu povijesti hrvatskoga naroda, prvi
put objavqenom 1916. godine (potom i 1962, u redakciji Jaroslava
[idaka), on Barawu skoro da i ne pomiwe. Pripomenuo je jedino
da ne zna {ta je sredinom 9. veka bilo sa Panonskom Hrvatskom,
mada se ipak “~ini da je do{la pod upravu dowopanonskog kneza
Pribine i zatim wegova sina Koceqa”. Direktno je Barawa po-
menuta samo jednom kratkom informacijom iz koje se vidi da je
tokom 15. veka Barawska ùpanija, sa sedi{tem u Pe~uju, dopira-
la preko Drave, do Papuka, te da su woj pripadali i Valpovo,
Na{ice, ~ak i Osek.
U Tematskoj zbirci dokumenata Jugoslavija 1918-1988 Bran-
ka Petranovi}a i Mom~ila Ze~evi}a, u poglavqu “Oblikovawe
Srbije kao sloène federalne jedinice”, nalaze se dokumenta o
deobi Sanxaka (ne koristi se izraz Ra{ka oblast), pomiwu se
Kosovo i Metohija, ali o “preme{tawu” Barawe u Hrvatsku nema
ni re~i. Istina, nazna~uje se u fusnoti da je odluka o deobi San-
xaka donesena bez konsultacije sa narodom, a mi bismo sa sigurno-
{}u mogli dodati da je na isti na~in postupqeno i sa Barawom.
Van svake sumwe, tek uspostavqena vlast za~ela je ostvarewe
svoga paklenog plana za razbijawe i odnaro|avawe srbskog naro-
da. Biv{i Srbin Milovan \ilas bio je pion u rukama Onoga-
KojiNasJeDovdeDoveo i koji je mislio da nas odvede i daqe.
A to “daqe”, i sami o tome moèmo da svedo~imo, prekinuto
je nedavno, i moja malenkost podse}a na jedan datum koji u istori-
ji srbske Barawe ne bi trebalo da bude zaboravqen: 22. jul 1990.
godine. Toga dana u Belom Manastiru odràn je veliki zbor Srp-
ske demokratske stranke, a gospodin dr Kosta Haxi, onda{wi
predsednik novosadskog odbora SDS, izgovorio je re~i koje su
Barawci decenijama ~uvali kao svoju veliku tajnu, u svojim sno-
vima, za svoje nesumwive prijateqe, za budu}nost koja je morala
do}i: “Barawa je vezana za Vojvodinu, a bitke na Batini i Bolma-
nu nisu se vodile za to da Barawa ode tamo gde ne pripada, ve} da
ostane u svojoj postojbini odakle je nasilno otrgnuta”.
Danas, Barawa je ponovo srbska.
Potvr|uju se tako zapisi maxarskih istori~ara iz ranijih vre-
mena da je Barawa Raczorszag. Taj Racorsag, ili Srbska zemqa,
daje nadu da }e ideja o stvarawu zajedni~ke dràve svega srbskog
naroda biti ostvarena ba{ pod tim imenom: Srbska Zemqa.
20 Ilija Petrovi}
I, na kraju, jo{ re~-dve o kwizi pred kojom danas s po{to-

vawem i zahvalno{}u stojimo: Ono {to je izglasano na novosad-
skoj Velikoj narodnoj skup{tini, 25. novembra 1918. godine, tom
mo`da najblistavijem srbskom patriotskom skupu u ovom (20) ve-
ku, nepuna dva meseca kasnije stavqeno je na dnevni red Pariske
mirovne konferencije. “Kad je trebalo na mirovnoj konferen-
ciji dokazati da je (Barawa) srpska zemqa, tek tada se zglednu{e
na{i istori~ari - sve boqi do boqega. Tek onda priznado{e i
ostali nau~ewaci na{i, da stawe Barawe nikako ne poznaju. Zada-
}a zastupawa Barawe na konferenciji mira u Parizu, pade u deo”
gospodinu Stevanu Mihalxi}u, krstonosnom proti iz barawskog
sela Brawine, istori~aru-amateru, tihom istraìva~u srbske
starine na severnoj periferiji dana{weg Srbstva. Prota Mi-
halxi}, radoznao po prirodi a rodoqubiv po ose}awima, i{~i-
tavaju}i ve} objavqenu ugarsku diplomatiku i mnoge izvore iz
turskog i preturskog vremena, rano je zapo~eo sa sakupqawem
gra|e za svoj nameravani spis o Barawi. Mihalxi}ev ve} obiman
rukopis preporu~io ga je srbskoj vladi da na Mirovnoj konferen-
ciji u Parizu, posle Velikog rata, postane wen istorijsko-
-etnografski savetnik za delikatna pitawa vezana za povla~ewe
dràvne granice sa Maxarskom. Za ovu Konferenciju Prota je
pripremio skra}enu verziju kwige o Barawi, {tampanu u Parizu
1919, na osamdesetak strana xepnog formata, pod nazivom La Ba-
ranya (Etudes economiques et historiques), odnosno: Barawa, ekonom-
ske i istorijske studije. Istorijsko-etnografska i topografska
dokumentacija sadràna u Protinoj kwizi o Barawi nagnala je
Mirovnu konferenciju u Parizu da prizna ~iweni~no stawe i
Barawski trokut prepusti Srbiji, odnosno u me|uvremenu stvo-
renom Kraqevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Kwiga o Barawi prote Mihalxi}a postala je tako most kojim
je srbska Barawa opkora~ila Dunav i privila se na grudi svoje
“du{evne, juna~ke i demokratske” majke Srbije. A onaj betonski
luk izme|u Batine i Bezdana, nastao pola veka docnije kao fi-
zi~ka spona izme|u Barawe i Ba~ke po vojnoj formaciji koja je
mnogobrojne mlade Srbe uvela u izgibiju, posvetio bi se, uvereni
smo, kada bi na wegovim ulazima zablistale table sa divotnim
natpisom: MOST PROTE STEVANA MIHALXI]A.
Barem toliko duguje Srbstvo svome zaslu`niku.
***Na beogradskom Sajmu kwiga, krajem oktobra 1991. godine, o kwizi
Stevana Mihalxi}a govorili su akademik Radovan Samarxi} i istori-
~ar umetnosti Dinko Davidov, a potpisniku ovih redova, tada ministru
informisawa u Vladi Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, pripala je
nezasluèna po~ast da im se u tom zna~ajnom trenutku pridruì.
Ono {to je tom prilikom izgovoreno, objavquje se ovde prvi put.
Most od Barawe
âsni oci,
Moje dame,
Gospodo,
Govorimo o kwizi Barawa od najstarijih vremena do danas,
koju je 1937. godine, na osnovu gra|e prikupqane po biblioteka-
ma pe{tanskim, budimskim i poùnskim (dok je tokom Velikog
rata bio u internaciji) i onoga {to je za vreme Mirovne konfe-
rencije u Parizu predstavio u svojoj kwiìci La Baranya (na
francuskom jeziku) i, kako sam kaè, “o dràvnom tro{ku” ob-
javio krstonosni prota Stevan Mihalxi}, a ~ije je fototipsko
izdawe pre oko pola godine (krajem jeseni 1991) srbskoj javnosti
predstavila Biblioteka Grada Beograda.
Zbog toga {to su prilike u kojima se ta kwiga pojavila prvi
put malo poznate srbskoj javnosti, ~ak i Barawcima, ve}i deo
svog izlagawa posveti}u ba{ tim prilikama.
Za vreme Velikog rata, poznatijeg kao Prvi svetski rat, po-
liti~ki ìvot u Vojvodini Srbskoj gotovo da je bio zamro. Tiho-
mir Ostoji}, kwièvniki i istori~ar kwièvnosti, prvi je,
barem se tako pi{e (iako je to sumwivo), odlu~nije istupio sa
zahtevima za nacionalno oslobo|ewe i otcepqewe od Ugarske. On
je bio inicijator Suboti~ke rezolucije od 2. oktobra 1918. godi-
ne (za koju neki savremenici pi{u da nije ni postojala!) i wenog
osnovnog stava da “Srbi i Hrvati Ju`ne Ugarske... jednoglasno
izjavquju da smatraju jedino Mirovnu konferenciju za merodav-
nu u pogledu re{ewa jugoslovenskog pitawa, a u vezi s Ba~kom,
Banatom i Barawom kao budu}im sastavnim delovima slobodne
zajedni~ke dràve sviju Jugoslovena”. Krajem oktobra, ova rezo-
lucija dopuwena je zakqu~kom kojim se Narodnom vije}u Slove-
naca, Hrvata i Srba u Zagrebu priznaju kompetencije svih poslova
u vezi s ujediwewem.
Suprotno ovakvim stavovima, vojvo|anski radikali okupqe-
ni oko Ja{e Tomi}a nisu podràli saradwu sa Narodnim vije}em
Slovenaca, Hrvata i Srba, ve} su isticali neophodnost da se
Banat, Ba~ka i Barawa sjedine sa Srbijom.
@arko Miladinovi}, predstavnik Srema u Narodnom vije-
}u, po~eo je krajem oktobra iste godine sve ja~e zastupati ideju o
neposrednom prikqu~ewu i Srema i cele Vojvodine Srbske Kra-
qevini Srbiji. îni se da je ova grupa vojvo|anskih politi~ara
(protivnika ujediwewa preko Narodnog vije}a) radila uz podr-
{ku Pa{i}eve vlade i uz saglasnost sa Svetozarom Pribi}evi-
22 Ilija Petrovi}
}em. Pribi}evi} jer, na primer, nezadovoqan akcijom koja se u

Zagrebu vodila oko ujediwewa i, naro~ito, stavovima Stjepana
Radi}a koji se bavio dràvnopravnim teorijama usmerenim na
zaustavqawe “tu|e vojske”, srpske, na navodnoj hrvatskoj grani-
ci, poru~io Vasi Staji}u u Novi Sad: “Kidajte sa Zagrebom”.
Novembra 1918. godine po~iwu se po Vojvodini formirati
narodni odbori ili narodna ve}a. Kada je 13. novembra sa Maxar-
skom potpisano primirje, poloàj Vojvodine Srbske postao je
ne{to odre|eniji. Prema tom ugovoru, na severu ove srbske obla-
sti povu~ena je demarkaciona linija koja se protezala ne{to
severnije od dana{we na{e dràvne granice. Na taj na~in, iako
dràvnopravno jo{ uvek deo Ugarske, Vojvodina se fakti~ki
izdvojila. Ve} formirani narodni odbori (i ve}a) postaju neka
vrsta provizorne vlasti.
Prisustvo srbskih vojnih odreda u ovim krajevima ulivalo
je nadu slovenskom stanovni{tvu da }e do}i do formirawa nove
nacionalne dràve. Ja{a Tomi} bio je sve aktivniji, a po Novom
Sadu pri~alo se da Pa{i} podràva prisajediwewe Vojvodine
Kraqevini Srbiji, {to je, opet, ocewivano i kao “ja~awe pozi-
cije Srbije u natezawu sa Zagrebom”. Tih dana formiran je u Be-
ogradu jedan odbor od qudi ro|enih u Banatu, Ba~koj i Barawi,
sa ciqem da potpomaè pokret za Banat, Ba~ku i Barawu. Zarad
svake eventualnosti, ovaj odbor odmah je izjavio da “u slu~aju
plemenske podele Ba~ka, Banat i Barawe ve} sada traè spojewe
sa Srbijom”. Istovremeno, zatraèno je da se Odbor Jugoslovena
iz Ugarske odmah iz Zagreba preseli u Novi Sad i tamo stavi na
raspolagawe ranije stvorenom Srpskom narodnom odboru.
Ovaj Odbor sazvao je Veliku narodnu skup{tinu Srba, Buwe-
vaca i ostalih Slovena Banata Ba~ke i Barawe za 25, novembara
1918. godine. Skup{tina je odràna u Novom Sadu i prisustvova-
lo joj je 757 delegata iz 211 vojvo|anskih op{tina. Po nacional-
nosti, bilo je 578 Srba, 84 Buwevca, tri [okca, dva Hrvata, 62
Slovaka, 21 Rusin, {est Nemaca i jedan Maxar. Tom prilikom
donesena je Rezolucija u kojoj se kaè:
“1. Molimo vladu bratske Srbije, da na Kongresu mira zastu-
pa na{e interese.
2. Prikqu~ujemo se Kraqevini Srbiji, koja svojim dosada-
{wim radom i razvitkom ujem~ava slobodu, ravnopravnost,
napredak u svakom pravcu, ne samo nama, nego i svim slovenskim,
pa i neslovenskim narodima, koji s nama zajedno ìve.
3. Ovaj na{ zahtev ho}e da pomogne ujedno i te`we sviju
Jugoslovena, jer je na{a iskrena èqa, da srbska vlada, udruèna
sa Narodnim vije}em u Zagrebu, u~ini sve da do|e do ostvarewa
SRBSKO PISMO 23
jedinstvene dàve Srba, Hrvata i Slovenaca pod vo|stvom kra-

qa Petra i wegove dinastije”.
Istom prilikom, na predlog Petra Kowovi}a, prvaka Demo-
kratske stranke u Vojvodini (koja je èlela da Vojvodini obezbe-
di izvesnu autonomiju u npovoj dràvi), donesena je jo{ jedna
rezolucija, iz koje isti~emo slede}e:
“Banat, Ba~ka i Barawa ugranicama koje povu~e Antantina
balkanska vojska, progla{uje se dana 12/25. novembra 1918. na Ve-
likoj narodnoj skup{tini, na osnovu uzvi{enog na~ela narodnog
samoodre|ewa, ocepqenim kako u dràvnopravno, tako i u poli-
ti~kom i privrednom pogledu od Ugarske... Narodni savet... po-
stavqa Narodnu upravu i vr{i nadzor nad wom. Narodna uprava
upravqa}e ozna~enom teritorijom na osnovu na~ela potpune slo-
bode i ravnopravnosti za sve narode...”
Po~etkom decembra 1918. godine, Nardona uprava preuzela
je svu vlast na zaposednutoj teritoriji Banata, Ba~ke i Barawe.
Wen poloàj nije bio sasvim odre|en, budu}i da je ni srbska vla-
da formalno nije priznala. Formirawem prva vlade u Kraqev-
stvu Srba, Hrvata i Slovenaca zatraèno je povla~ewe Narodne
uprave, koja je svoja ovla{}ewa postepeno ustupala vladi i 11.
marta 1919. godine prestala da postoji.
U svemu ovome nesumwive su ove ~iwenice:
1. Vojvodina Srbska, sastavqena od Banata, Ba~ke i Barawe,
otcepila se od Ugarske i proglasila svoju samostalnost; i
2. Vojvodina Srbska prisajediwena je Kraqeviji Srbiji.
Vlada Kraqevine Srbije odmah je prihvatila odluku o pri-
sajediwewu, ~ime je ovaj akt postao punovaàn i u ~iju konstitu-
tivnost nije moglo biti sumwe.
Ovde vaqa ista}i da su odluke Velike narodne skup{tine u
Novom Sadu usvojene najvi{e zaslugom Radikalne stranke okup-
qene oko Ja{e Tomi}a. Radikali, dugogodi{wi borci za srbsku
autonomiju u staroj Ugarskoj, bili su odlu~no protiv autonomije
u novoj jugoslovenskoj dràvi. Kako je Ja{a govorio, nova dràva
bila je tako raznorodna u svim oblastima qudskog ìvota, da bi
autonomija i federalizam na nacionalnoj osnovi ugroàvali
wen suverenitet i wen integritet. Na osnovi istorijskog isku-
stva s autonomijom, smatrao je da se treba “okanuti austrijskih
starudija” jer ne vaqa razbijati ono {to u izmewenim uslovima
mora biti celovito. “Pripazite bra}o, na nas koje je odquqala
kolevka Austro-Ugarske: Austro-Ugarsku rascepkanost mogli
su stvoriti razni narodi. A oni koji traè danas i rascepkanu
Srbiju, neka ne govore o jednom narodu sa tri imena, jer wihov
zahtev otkriva ono {to oni ne}e da priznaju, a to je da mi nismo
24 Ilija Petrovi}
jedan narod”. Sa kim }emo i kuda }emo, pitao se Ja{a Tomi}, pri
tome ne opiru}i se “zajednici sa najbliòm bra}om”, ali “nas voj-
vo|anske Srbe pustite na grudi du{evne, juna~ke i demokratske
Srbije: ho}emo da obu~emo srbsku ko{uqu, jer nam je ona najbli-
à a posle toga zaogrnu}emo se ogrta~em Jugoslovena”.
Odluka o prisajediwewu Banata, Ba~ke i Barawe Kraqevini
Srbiji razli~ito je komentrisana u raznim vremenima, a mi }emo
ovde pomenuti samo dva stava dvojice istori~ara. Ferdo ûli-
novi}, godine 1961, prigovara na~inu na koji je “grupa radikala
oko Ja{e Tomi}a” uticala na odluku Velike narodne skup{tine,
jer su “in{trukcije” dobijane iz Beograda, od Nikole Pa{i}a, a
wima nije protivre~io ni Svetozar Pribi}evi}.
Pre ~etiri godina (1988), u svojoj kwizi Stvarawe Jugosla-
vije, Branko Petranovi} (u koautorstvu sa Mom~ilom Ze~evi-
}em) ne moè da odoli zvani~noj ideologiji nametnutoj posle
Drugog svetskog rata: “U zavr{noj fazi borbe za jugoslovensko
ujediwewe poloàj srpske buròazije prema buròaziji ostalih
jugoslovenskih naroda znatno su u~vr{}ivale odluke predstavn-
ika Vojvodine i Crne Gore... Nikakvo drugo re{ewe, sem prisa-
jediwewa Srbiji, nije bilo mogu}e u datim okolnostima, pre
svega zbog nacionalnog, socijalnog i politi~kog sastava donosi-
laca odluke”.
A mnogo ranije, s prole}a 1848, jedan od za~etnika Velike
Ideje koja je trebalo da usre}i ~ove~anstvo a stvarno je sloven-
ski pravoslavni svet gurnula bar dvesta godina unazad, zapisao je
u Tezama o Fojerbahu da su “filozofi samo razli~ito tuma~ili,
radilo se o tome da s eon izmeni”. Bezmalo sto godina kasnije,
Predsedni{tvo Avnoja, ispuwavaju}i zahtev Velikog Ideologa,
po~elo je da “mewa svet”. Devetnaestog juna 1945. godine imeno-
vana je Komisiaj za utvr|ivawe granice izme|u Vojvodine (a ne
Srbije i Hrvatske) u sastavu: Milovan \ilas, kao predsednik,
Vicko Krstulovi}, Milentije Popovi}, Jovan Veselinov i Jer-
ko Zlatari}, kao ~lanovi. Na osnovu wihovog predloga, srezovi
Zapadnog Srema: Vukovar, Vinkovci i @upawa pripali su fede-
ralnoj Hrvatskoj. Hrvatskoj je pripala i Barawa, izuzeta iz
sastava Vojvodine jo{ maja iste godine.
Podse}amo da je 17. oktobra 1944, sa ciqem da se {to hitnije
normalizuju prilike i stvore uslovi za uredno funkcionisawe
novedràvne vlasti, oformqena vojna uprava za Banat, Ba~ku i
Barawu. Ova Vojna uprava bila je podeqena na vojnu oblast za Ba-
nat i vojnu oblast za Ba~ku i Barawu.
Po~etkom aprila 1945. godine, Pokrajinski komitet Komu-
nisti~ke partije za Vojvodinu jednodu{no se izjasnio za ukqu~e-
SRBSKO PISMO 25
we autonomne Vojvodine u Federalnu Srbiju, {to je najboqe

odgovaralo interesima naroda i “~itave na{e nove Jugoslavije”.
Jednom prisajediwena Vojvodina trebalo je, dakle, da se ponovo
prisajedini Srbiji, u ranijem obimu, sa Banatom, Ba~kom i Ba-
rawom (i Sremom, naravno). I opet naravno, Komitet nije mogao
znati {ta je smislila Komisija.
Ponovo se vra}amo Branku Petranovi}u i Mom~ilu Ze~evi-
}u i wihovoj zbirci dokumenata o oblikovawu Srbije kao sloè-
ne federalne jedinice. U zbirci se nalaze dokumenta o deobi
Sanxaka (ne koristi se izraz Ra{ka oblast), pomiwu se Kosovo i
Metohija, ali o “preme{tawu” Barawe nema ni re~i. Istina,
nazna~uje se u fusnoti da je odluka o deobi Sanxaka doneta bez
konsultacije sa narodom, a mi bismo sa sigurno{}u mogli dodati
da je na isti na~in postupqeno i sa Barawom.
Barawa nikada nije pripadala Hrvatskoj. Weno dodeqivawe
Hrvatskoj godine 1945, prvi put u istoriji, za~etak je paklenog
plana tada stvorene vlasti za razbijawe i odnaro|avawe srbskog
naroda. \ilas je bio pion u rukama OnogaKojiNasJeDovdeDoveo
i koji je, bogami, mislio da nas odvede i daqe.
I na samom kraju ovog kratkog istorijskog pregleda, nave-
{}emo jedan datum koji u istoriji srbske Barawe ne bi trebalo
da bude zaboravqen: 22. jul 1990. godine. Toga dana u Belom Ma-
nastiru odràn je veliki zbor Srpske demokratske stranke, a go-
spodin dr Kosta Haxi, onda{wi predsednik novosadskog odbora
SDS, izgovorio je re~i koje su Barawci decenijama ~uvali kao
svoju veliku tajnu, u svojim snovima, za svoje nesumwive prijate-
qe, za budu}nost koja je morala do}i: “Barawa je vezana za Vojvo-
dinu, a bitke na Batini i Bolmanu nisu se vodile za to da Barawa
ode tamo gde ne pripada, ve} da ostane u svojoj postojbini odakle
je nasilno otrgnuta”.
Danas, Barawa je ponovo srbska.
Potvr|uju se tako zapisi maxarskih istori~ara i shvatawa
mnogih Maxara iz ranijih vremena da je Barawa Raczorszag. Taj
Racorsag, ili Srbska zemqa, daje nadu da }e ideja o stvarawu za-
jedni~ke dràve svega srbskog naroda biti ostvarena ba{ pod
tim imenom: Srbska Zemqa.
I, jo{ re~-dve o kwizi pred kojom danas s po{tovawem i
zahvalno{}u stojimo: Ono {to je izglasano na novosadskoj Veli-
koj narodnoj skup{tini, 25. novembra 1918. godine, tom mo`da
najblistavijem srbskom patriotskom skupu u ovom (20) veku, nepu-
na dva meseca kasnije stavqeno je na dnevni red Pariske mirovne
konferencije. “Kad je trebalo na mirovnoj konferenciji doka-
zati da je (Barawa) srpska zemqa, tek tada se zglednu{e na{i
26 Ilija Petrovi}
istori~ari - sve boqi do boqega. Tek onda priznado{e i ostali

nau~ewaci na{i, da stawe Barawe nikako ne poznaju. Zada}a za-
stupawa Barawe na konferenciji mira u Parizu, pade u deo” go-
spodinu Stevanu Mihalxi}u, krstonosnom proti iz barawskog
sela Brawine, istori~aru-amateru, tihom istraìva~u srbske
starine na severnoj periferiji dana{weg Srbstva. Prota Mihal-
xi}, radoznao po prirodi a rodoqubiv po ose}awima, i{~ita-
vaju}i ve} objavqenu ugarsku diplomatiku i mnoge izvore iz
turskog i preturskog vremena, rano je zapo~eo sa sakupqawem
gra|e za svoj nameravani spis o Barawi. Mihalxi}ev ve} obiman
rukopis preporu~io ga je srbskoj vladi da na Mirovnoj konfe-
renciji u Parizu, posle Velikog rata, postane wen istorijsko-
etnografski savetnik za delikatna pitawa vezana za povla~ewe
dràvne granice sa Maxarskom. Za ovu Konferenciju Prota je
pripremio skra}enu verziju kwige o Barawi, {tampane u Parizu
1919, na osamdesetak strana xepnog formata, pod nazivom La
Baranya (Etudes economiques et historiques), odnosno: Barawa,
ekonomske i istorijske studije. Istorijsko-etnografska i to-
pografska dokumentacija sadràna u Protinoj kwizi o Barawi
nagnala je Mirovnu konferenciju u Parizu da prizna ~iweni~no
stawe i Barawski trokut prepusti Srbiji, odnosno u me|uvre-
menu stvorenom Kraqevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Kwiga o Barawi prote Mihalxi}a postala je tako most ko-
jim je srbska Barawa opkora~ila Dunav i privila se na grudi svoje
“du{evne, juna~ke i demokratske” majke Srbije. A onaj betonski
luk izme|u Batine i Bezdana, nastao pola veka docnije kao fi-
zi~ka spona izme|u Barawe i Ba~ke po vojnoj formaciji koja je
mnogobrojne mlade Srbe uvela u izgibiju, posvetio bi se, uvereni
smo, kada bi na wegovim ulazima zablistale table sa divotnim
natpisom: MOST PROTE STEVANA MIHALXI]A.
Barem toliko duguje Srbstvo svome zaslu`niku.
I Barawa, pre svih.
***Izgovoreno u Belom Manastiru, 30. maj 1992. godine, na pred-
stavqawu Mihalxi}eve kwige o Barawi.
Ovaj tekst, kao celina, ovde se objavquje prvi put.
Da li je umorstvo srbskog jezika
ve} naru~eno
Sa ciqem da svoje nov~ano poslovawe modernizuje i prila-
godi onome {to je vi|eno na strani, u po{ti je pre dvadesetak go-
dina (po~etkom sedamdesetih 20. veka) po~elo da se razmi{qa o
nabavci ra~unara. Dok se sve jo{ de{avalo u oblasti dobrih na-
mera i dok su samo uop{teno znali kakve mogu}nosti pruà tada
poznata tehnika, po{tanski stru~waci nastojali su da postoje}e
radne postupke u odnosu sa korisnicima usklade sa pretpostav-
qenim mogu}nostima dostupne tehnike; oni su se ~vrsto dràli
inèwerskih stavova da tehnika moè sve, samo vaqa znati {ta
se ho}e. Otud, prvi od zahteva prakti~ne prirode bio je da se sa
radnih mesta ukloni dvadesetak vrsta raznih dnevnika po kojima
su upisivani uplatni i isplatni dokumenti, a da se na kraju rad-
nog dana ipak dobije pregled svih uplata i isplata po vrsti. U
tom se trenutku, zanemarimo li brojne “sitnice” stru~ne priro-
de, okon~ao posao onih koji su o struci ne{to i znali.
Ma{ine su kupovali drugi, uglavnom elektroinèweri koji
su se nekako snalazili u engleskom jeziku i koji su se sa zastupni-
cima zainteresovanih stranih proizvo|a~a ili trgovaca spora-
zumevali malo na srbskom, malo na engleskom, a pomalo i rukama.
Uputstva za upotrebu odabranih (i kupqenih) ma{ina bila su
napisana na engleskom, a o wihovoj stvarnoj vezi sa postoje}om
(vaè}om) stru~nom terminologijom malo su znali i zastupnici
i trgovci i doma}i pregovara~i. Tako se i moglo desiti da se u
upotrebu ubaci re~ ùrnal, iako su po{tari dotle znali samo za
dnevnik; svaka pojedina~na uplata ili isplata odjednom je
postala transakcija, a od osnovnih usluga napravqen je bazi~ni
servis; po~etni pregled nov~anih usluga, preko koga se odre|ena
promena kwiìla na pravom mestu, nazvan je meni; od{tampana
lista svih uplata ili isplata, bilo po vrsti bilo po krajwem
korisniku, nazvana je listing; listing je mogao biti i isti
takav pregled na ra~unaru; stawe kase na kraju dana preraslo je u
saldo; postavqene ma{ine nazvane su konfiguracija, a uz wih se
ugurala i aplikacija; traka za {tampa~ unapre|ena je u ribon, a
{tampa~u je po~elo da godi {to je preimenovan u printer; ure-
|aji koji su “pre`vakavali” unete podatke bili su procesori,
{alterske ma{ine postale su terminali, a dok se tu, okolo, vrz-
mala periferna oprema, direktorijum je, u multidivizionom
obliku i u potrazi za fajlovima, resetovao i butirao po komu-
nikacionoj plo~i.
28 Ilija Petrovi}
Kad su ve} ra~unari po~eli da se razmnoàvaju, nekome se

u~inilo da se po{tanski saobra}aj ne moè odvijati bez inè-
wera, pre svega saobra}ajnih, {kolovanih po prili~no nerazum-
qivim merilima, daleko od po{tanske struke i uz vi{e od jednog
i po nastavnog predmeta u vezi sa istom tom strukom. Oni o stru-
ci nisu mnogo znali, ali su joj zato odmah stali na ~elo. Kad se
ve} nisu mogli baviti strukom i u~estvovati u raspravama o woj,
oni su se pobrinuli da zasene prostotu: po~eli su da se bave Me-
|unarodnom Pozicijom Po{te, projektima su obuhva}eni Track
& tracing, Hybrid mail, me|unarodne integracije, pul, TNT+5 po-
{tanskih uprava, Remailing, savremeni trendovi, strukturalna
reforma, KNOW-HOW, brainstorming, pi-si ra~unari, infrastruk-
tura, korporatizacija, komercijalizacija, regulatorna refor-
ma, institucionalni pristup, odnos regulator - operator,
korporativna kultura, informatizacija, interakcija, soft-
verska zavisnost, spora implementacija, redizajn, SW razvoj,
SWOT analiza kao koncept i tehnika strategijske analize
eksterno-konkurentnog i internog okruèwa (Strengths/Week-
nesses and Oportunitities/Treats), menaxment, marketing, upravqa-
we organizacionom kulturom, prostorni resursi, i tako daqe.
U po{tu se uvode EDI, sistem DTMA, odnosno Dec Talk Mail Acces,
a ponegde se sre}e i Telefonski Govorni Automat. Bankomat,
bez obzira na to da li je wegova mikro lokacija instalirawa
Lobby, Indoor ili Outdoor, najvidqiviji je i najbrè rastu}i vid
EFT (Electronic Founds Transfer) sistema.
U uvodnom izlagawu za nau~ni skup pod naslovom “Kakva po-
{ta treba da bude”, jasno je zabeleèno ve} u prvim nekolikim
re~enicama:
“Heterogenost, turbulentnost i amorfnost karakteristike
su savremenog marketin{kog okruèwa, pa je iz tih razloga neop-
hodna wegova strategijska analiza, koja }e omogu}iti de{ifro-
vawe poruka koje ono emituje. Poslovni uspeh po{te sve vi{e za-
visi od interaktivnog koezistentnog me|usobnog odnosa i delo-
vawa preduze}a i sredine, odnosno od elemenata i faktora koji
vladaju u okruèwu iz kojeg po{ta dobija relevantne informa-
cije koriste}i ih u ciqu smawewa stepena neizvesnosti poslo-
vawa i poboq{awa kvaliteta strategijskih odluka. Imaju}i u
vidu da je PTT sistem otvoren ekonomski subjekt privre|ivawa,
koji je orijentisan na okruèwe bilo po osnovi pribavqawa im-
puta za transformacioni proces ili pak na usmeravawe outputa
usluga radi valorizacije na lukrativna podru~ja biznisa, to je
vrlo bitno da svoj rast i razvoj zasniva na razumevawu i antici-
paciji faktora koji mogu opredeqivati wegov poslovni ambi-
SRBSKO PISMO 29
jent. Promene u sredini zahtevaju primenu koncepta strategij-

skog menaxmenta {to predstavqa kontinuirano skanirawe sre-
dine - trì{ta. Analiza okruèwa omogu}i}e restrukturaliza-
ciju PTT sistema u poslovni sistem sa konceptom trì{ne ori-
jentacije koji }e mo}i da odgovori zahtevima relevantnih steik-
holdera i izazovima trì{nog na~ina privre|ivawa. Sada{wi
uslovi privre|ivawa kao i procesne promene u makroekonom-
skom globalnom okruèwu odslikavaju eru marketinga kao pos-
lovne koncepcije u smislu fleksibilnosti i adaptivnosti ovog
koncepta u novonastalim izmewenim uslovima okruèwa”.
U me|uvremenu, pojavila se Virtualna Po{ta - nova orga-
nizaciona paradigma, a re{ewe je na|eno u stvarawu virtualne
kompanije. Samo se po sebi razume da je brà po{ta kqu~ za
brì biznis, a da je planirawe poslovne karijere svakog pojedin-
ca vezano za razumevawe teleworking-a i koncepta virtualnog
preduze}a. Naravno, teleworking je isto {to i telecommuting, a po-
jam telework se ~esto interpretira i kao telework baziran na ku-
}i. Tom prilikom se pojedina~ni kompjuteri vezuju pomo}u Local
Area Network, a to se moè vezati i u Wide Area Network. Vaqa zna-
ti da su se ve} izdiferencirali Electronic homework, Telework cen-
tri i Mobile work. Pomenutim poslovima bave se ku}ni telerad-
nici, a telework centri mogu biti tipa Satellite Centar, Commu-
nity Teleservice Centar i Flexible Working, sa podvrstama Tellecot-
tages, televillage, Hot desks, koncentrisani teleworking, Distance Wor-
king Enterprises, Offshore telework i sistemima Telesuport i Telemedi-
cine. Mada je krajwi ciq da se stvori Virtual World Postal Company,
zbog toga {to su granice virtualne organizacije vrlo permea-
bilne, ne treba biti nezadovoqan ako se sve zaustavi na virtual jo-
int-venture. Pri tome, elektronska razmena dobara obuhvata ko-
munikacione tehnologije ukqu~uju}i e-mail, fax, electronic data
enterchange i electronic fan transfer. Sistem Point of sale postaje novi
standard sveukupne globalizacije finansijskog trì{ta i ak-
celerator ubrzanog razvoja ra~unarskih mreà, mada nije lo{
ni sistem EFT/POS (Electronic Funds Transfer/Point-Of-Sale), po{to
se u centru strate{kog opredeqewa nalaze i homebanking siste-
mi. Podaci za brì pristup korporacijskom telefonskom ime-
niku mogu biti postavqeni na Web site ili preko CGI skripto-
va. Web server moè posluìti kao geteway do pozadinske nove
ili postoje}e aplikacije, pri ~emu se raspoloìvi alati, kao
{to je HTML, mogu upotrebiti za dramati~nu promenu na~ina na
koji komuniciramo sa sistemom. Da li }e prevagnuti GUI (Grafi-
cal User Interfaces) ili End User Comfortable Interface, jo{ se ne zna,
ali sa HTML-om moète stvoriti End User Comfortable Interface,
30 Ilija Petrovi}
koji je ograni~en samo kreatorovom imaginacijom i {to je naj-

lep{e to je vrlo prosto.
A da bi se svim tim moglo upravqati, stvorena je Direkcija
za organizaciju i upravqawe qudskim resursima.
âk i onome “qudskome resursu” koji polovinu Vujaklijinog
Re~nika zna napamet a drugom se polovinom po{tapa, nije se u
svemu tome lako sna}i. Mo`da }e neko to te{ko snalaèwe u je-
ziku proglasiti nepoznavawem “novih tehnologija”, ali }e pre
biti da se radi o ne~emu drugom. Nove tehnologije uvode oni koji
mawe ili vi{e dobro znaju strani jezik iz uputstva za upotrebu
raspoloìve tehnike, ali ne znaju o kakvoj se tehnologiji stvar-
no radi. Zbog neizmerne sujete, da bi “novu tehnologiju” pred obi-
~nim svetom predstavili kao sopstveno otkri}e, oni ne pitaju da
li je ne{to od “novoga” ve} poznato istom tom svetu i kako se
takva “novost” ve} imenuje. Iz ~iwenice da nedovoqno poznaju
ono ~ime se bave, proisti~e i istina da je takvim osobama i ma-
terwi jezik nepoznat. U takvoj moralnoj i jezi~koj iznudici, ne
haju}i za prastaru istinu da “od ludog jezika mnoge nevoqe dola-
ze”, neznalice o kojima govorimo jedini izlaz nalaze u obi~nom
prepisivawu stranih izraza, u obliku zate~enom u kori{}enoj
literaturi i, ~ak i kad se ne{to prevede, po pravopisnim pravi-
lima vaè}im u jeziku kori{}enog izvornika. Stalnim ponav-
qawem “otkrivenih” re~i oni ne stvaraju samo privid da se na
srbskom jeziku “velika mudrost” ne moè izgovoriti, nego oni
srbski jezik truju i obezvre|uju.
Nastavi li se tako, za nekoliko godina druèwa sa ma{ina-
ma proizvedenim na strani, presta}e da se govori srbskim jezi-
kom. Nije iskqu~eno da zastupnici novog svetskog poretka sa
tim i ra~unaju, a na{i “pismeni” prevodioci i “znalci” stranih
jezika sa “demokratskog” Zapada svojski se trude da nam i{~upaju
materwi jezik.
Ima li odbrane od toga?
***Objavqeno najpre u autorovoj kwizi Kerski imenoslov, Novi

Sad 2003, 82-85, (iako nije u neposrednoj vezi sa Zmajevom) a potom i Gla-
silu Matice srpske za kulturu usmene i pisane re~i, “Jezik danas”, Novi
Sad broj 7/1998, 14-17.
Izgnanstvo iz detiwstva
Isidor Graorac: Tamo daleko, Deca u izgnanstvu: svedo~ewa,
misli i poruke, Beograd 1993.
Desetog juna (1993), u Pedago{koj akademiji u Novom Sadu

predstavqena je kwiga dr Isidora Graorca pod naslovom “Tamo
daleko”. Oko devetsto iskaza raspore|enih u dvadeset pet poglav-
qa samo su deo tu`nih de~jih svedo~ewa, poruka i razmi{qawa o
sopstvenom izgnanstvu. Svoje obra}awe pomenutom skupu oprav-
dao sam dvama razlozima.
Prvi je bio sadràn u tome {to smo gospodin Graorac i moja
malenkost, u nekoliko navrata, zajedno, tokom Rata za kraji{ku
nezavisnost, krajem 1991. i po~etkom 1992. godine, putovali po
Slavoniji, Barawi i Zapadnom Sremu i Vojvodini Srbskoj i ba-
vili se svaki svojim poslom. Ja sam u tome ratu u~estvovao re~ju,
pisanom i izgovorenom, a dr Graorac nastojao je da prodre u “rat-
nu” psihu izgnane dece, tih najve}ih ratnih gubitnika. (âk i ~i-
wenica da su prerano sazrela, za decu je svojevrstan gubitak; sve
ono {to su nau~ila tokom rata, po skra}enom postupku, bezna~aj-
na je naknada za polomqene igra~ke, izgubqeno detiwstvo i sru-
{ene iluzije).
Drugi je razlog {to sam se ja, krajem 1992, sticajem izvesnih
okolnosti, upustio u jednu raspravu o seobama i tom prilikom
konstatovao da se razlozi koji dovode do mawih ili ve}ih pokre-
ta odre|ene narodnosne skupine, mogu svrstati u razloge prinu-
de i razloge slobodnog izbora. Razlozi slobodnog izbora nalaze
se u seobama nastalim delovawem ekonomskih faktora, odnosno
faktora koji deluju bez i mimo voqe dràvne vlasti. Razlozi pri-
nude sre}u se u svim pokretima stanovni{tva nastalim delova-
wem politi~kih sila, pre svega vojnih. Izbegli{tvo do kojeg je
do{lo prinudom sadrì u sebi i pretpostavku da }e se izbeglice
vratiti svojim ogwi{tima ~im prestanu da deluju razlozi zbog
kojih se i krenulo u izbegli{tvo. Odustajawe od povratka i pre-
tvarawe izbegli{tva u preseqeni{tvo, tome ~inu daju sva ekonom-
ska obele`ja i, prema tome, sve karakteristike slobodnog izbo-
ra. U izbegli{tvu po slobodnom izboru postepeno dolazi do sla-
bqewa veza sa starim krajem, a presecawem sopstvenih korena i
(samo)amputacijom od sopstvenog narodnosnog stabla, srbske iz-
beglice svom mentalitetu utiskuju i ìg otpadni{tva: li~ni i
nacionalni kukavi~luk, zanemarivawe nacionalnih vrednosti i
tradicije, nekriti~ko priklawawe civilizacijskim tokovima
savremenog zapadnog dru{tva, raskid sa izvorima autenti~ne
srbske civilizacije, kolaboraciju sa srbskim neprijateqima za-
32 Ilija Petrovi}
snovanu na komponentama anacionalnog u ideolo{koj svesti, i

sli~no. U odsustvu istorijske svesti, takvi preobra}enici nesum-
wivo deluju protiv nacionalnih interesa sopstvenog naroda.
Pomenuta rasprava bila je, dakle, vrlo uop{tena, a weni za-
kqu~ci u svemu nepovoqni po one koji su se opredelili za izbeg-
li{tvo bez povratka. Ni u kom slu~aju takve se kvalifikacije ne
mogu odnositi na decu, ako ni zbog ~ega drugo a ono zbog toga {to
deca nikad i ne odlu~uju ho}e li se “na stra{nu mjestu postojati”,
ho}e li se krenuti u izbegli{tvo i ho}e li se otud vratiti kad
prestanu razlozi zbog kojih su se i na{la u izbegli{tvu. Ako se
dete nekad i na|e u “izbegli{tvu”, to se de{ava samo u slu~aju kad
ono beì od sebe, ili kad beì u sebe; to je ono {to se obi~no na-
ziva “povla~ewem u sebe”. Deca mogu shvatiti mnogo vi{e no {to
to odrasli misle i mnogima od wih desi}e se da “izbegnu u sebe”,
ili “izbegnu iz sebe”, zbog roditeqskih grehova. Dete }e znati da
“izbegne” zbog toga {to je, na primer, wegov otac izbegao sa fron-
ta a drugi o~evi nisu, ~ak su tamo i poginuli. Ono }e }utati i o
o~evom izbegli{tvu, i o svom “izbegli{tvu” u sebe, ili od sebe.
Sve ono ostalo, boravak dece u Srbiji, uz majku ili bez oba
roditeqa, jer su oni ostali “tamo daleko”, nije izbegli{tvo. To
je izgon, deca nisu mogla birati. îtaoca Graor~eve kwige moè
obradovati ~iwenica da je na wenoj naslovnoj strani upotreb-
qen izraz “izgnanstvo” a ne “izbegli{tvo”, ali obeshrabruje po-
datak da o izbeglicama i izbegli{tvu govore i autor (u naslovu
jednog poglavqa), i Matija Be}kovi} (u predgovoru), i vladika
Atanasije Jefti} (u pogovoru). Ako bi do{lo do ponovnog {tam-
pawa ove kwige, u nekoj pro{irenoj ili prera|enoj formi, taj
krupan nedostatak terminolo{ke i metodolo{ke prirode morao
bi se otkloniti. Ako deca o sebi tako govore i ako sebe tako nazi-
vaju, onda je to ponajvi{e revolt prema sudbini koja ih je sna{la i
nevoqno mirewe sa zlom kojem se ne mogu sami odupreti. “Ja sam
za mamu i tatu k}er, za Srbiju sam izbeglica. Izbeglica za sada,
ni{ta drugo. Niko i ni{ta. Mo`da bih ne{to i bila da sam osta-
la u Vukovaru”.
Uz prikaz, dat je i izbor de~jih poruka iz izgnanstva:
Ja sam niko i ni{ta. Mo`da bih ne{to i bila da sam ostala u
Vukovaru.
Ja sam jedno od hiqade dece bez doma.
Ja sam srpsko dete izbeglica.
Za mamu i tatu k}er, za Srbiju - izbeglica.
Izbeglica - ime i prezime vi{e ni{ta ne zna~i.
Izbeglo lice pod brojem 1517.
Izbeglica za sada, ni{ta drugo.
SRBSKO PISMO 33
Ti si sre}an, na primer, zato {to ti je brat do{ao sa rati{ta.

Najve}a èqa... da mi tata oìvi.
Ma{tam da idem s tatom u Vukovar i da tamo ~istim pu{ke.
Ja bih voleo da moj uja Vladimir koji je rawen od usta{ke ru-
ke, ozdravi. Ako je moj uja Branko morao poginuti, ne mora i uja
Vladimir.
Moja je èqa da mi majka ne obla~i crninu.
Voleo bih da Vukovar i Borovo Naseqe postanu Srbija, da
{kola otpo~ne u Borovu, a ne da idem u Deliblato.
Od moje ku}e ostalo je zgari{te. Oca nisam vidjela ve} dva mje-
seca, a to je stra{no. Ne bih èqela da i djeca s kojima se sada
druìm izgube djetiwstvo kao ja.
Stra{ne rije~i: Ne}u se vratiti ku}i. Kad su zaklali dete.
Tata mi je rawen. Granata, krv, uni{tena ku}a, mr`wa. Izbegli-
ca. Dabogda se ku}i ne vratio.
Nova sredina je o~ajna, jer qudi ne znaju koliko nas boli kad
kaù “izbeglice”. Kao da smo mi krivi za svu ovu nesre}u koja nas
je zadesila.
Jedva ~ekam da se zavr{i ovaj rat i da idem ku}i, jer je Novi
Sad za mene najodvratniji grad na svetu.
Neki ne shva}aju {ta se doga|a u Hrvatskoj.
Jo{ uvek me gledaju kao izbeglicu i ne shvataju da se vi{e ni-
kad ne}u tamo vratiti.
@ivimo normalno, samo jo{ da mogu izbrisati sje}awa.
Nije mi dobro zato {to nas svi mrze.
Svi smo mi izbeglice, kao i u Hrvatskoj, gra|ani tre}eg reda.
Zameram {to me saàqevaju kao izbeglicu.
@alost je poru{ena ku}a na rati{tu.
@alost je kad bih ~uo da je neko ubio mog prijateqa.
@alost je kad si usamqen.
Otaxbina je krvava zemqa pod Vukovarom.
Otaxbina je ne{to {to ja vi{e nemam, jer su je drugi uni-
{tili.
Ne znam {ta }e nam otaxbina ako se me|usobno pobijemo.
Moja domovina je ogromno rati{te.
Jedan u~enik (Hrvat) me je fizi~ki povredio. Nastavnica je
rekla: “Kome se ne svi|a neka se prebaci u drugu {kolu; ako ho}e
i u drugu zemqu”.
Demokratija se ne dobija maqevima.
Kad sam ja i{la u {kolu, Srbi i Hrvati se nisu razlikovali.
Bojim se kada vojnici pucaju. Mogu ~oveka da ubiju.
Ne volim da se igram rata zato {to mi je jako stra{no kada
se puca.
34 Ilija Petrovi}
Pre sam voleo da se igram rata, sada ne volim zato {to je rat.
Zdravo, bako. Pi{e ti tvoj unuk izbeglica. Kako si, kako ta-
ta. Pri~ala si mi kako si preìvela dva svetska rata, prvi kao
dete, drugi kao borac. Kako je krenulo, uskoro }e{ i tre}i.
Brine me {to ne znam kad }u ku}i, a ne ide mi se.
Vratiti se moram, ali za nas tamo nema vi{e ìvota.
Tata, da li }emo se ikada videti?
Povratak nas, izbeglica, zami{qam kao sve~an do~ek koji }e
nam borci prirediti.
Prvo {to }u uraditi, oti}i }u na grob svoga djeda. On je umro
dok sam bio u izbjegli{tvu.
Tamo ìvim u mislima i snovima. Vrati}u se makar u ru{e-
vinu.
Sawao sam da je pucalo i mamu ubilo, da su tata i striko po-
ginuli. Jo{ sawam da je potres i da je ku}a pala na mene i razva-
lila krevet.
Ako Bog da da se ovaj rat zavr{i i da moj tata ostane ìv, ja
bih bio najsre}nije dete na svetu.
Za{to je na{ narod toliko zgre{io Bogu da mora ovolikom
merom da plati?
Profesori su u redu. Ima ih nekoliko koji ne propu{taju
priliku da nas podsjete tko smo (izbjeglice) i koliko smo mi u bi-
ti svima na teretu.
U {koli se ose}am bedno i jadno kao da sam ja tu zato {to sam
htela, a ne zato {to sam morala.
Zaista, glupo je sve ovo. Umesto da nastavimo gde smo stali,
moramo po~eti sve ponovo.
***Na Vidovdan 1993. godine poslato Redakciji lista Vojska Kra-
jine u Kninu; tekst nije objavqen.
Ovde se prenosi iz autorove kwiìce Stranputice srpskoga pita-
wa, Novi Sad 2007, 108-111.
Istina u politici
Stojan Berber: Reagovawa 2, Izdava~ka delatnost “Krajina”
Sombor - Kulturno-umetni~ka zadruga “Slavija”, Novi Sad 1995.
Ako moèmo poverovati u Bjernsonovu misao da “istina u

politici mora ~ekati dok nekome ne postane potrebna”, nema ni-
kakvog razloga da posumwamo u Tagorinu tvrdwu da “do istine
moèmo dopreti samo onda ako nam je data sloboda da gre{imo”.
Reagovawa 2 dr Stojana Berbera istovremeno su dokaz autorovog
uverewa da je istina u politici neophodna naro~ito u trenutku
kad je izgovorena, ali i dokaz li~ne hrabrosti da ne{to kasnije,
kad se na vremenskom re{etu uspostavi kakav-takav red stvari,
ne prikrije svoje mogu}e gre{ke.
Pojedina~na Berberova reagovawa nastajala su u periodu od
1987. godine, dok se nekada{wi vojvo|anski (i kosovskometohij-
ski) politi~ki establi{ment antisrbske orijentacije ~vrsto
odupirao amandmanima na Ustav Republike Srbije, pa sve do maja
1994. godine, kad je u Sremskim Karlovcima, prvi put ko zna od
kada, obeleèna godi{wica Majske skup{tine i odluke srbskog
naroda iz Ba~ke, Banata, Srema i Barawe da obrazuje Vojvodovi-
nu Srbsku. Bila su to istupawa na raznim partijskim i drugim
skupovima op{tinskog ili pokrajinskog karaktera; rasprave na
javnim tribinama; spontana reagovawa ili direktni odgovori u
javnim glasilima na izazove brojnih neistomi{qenika; inter-
vjui za novine, radio i televiziju; prilog za kongres srbskih in-
telektualaca. Sa gledi{ta “politi~kih” qudi Brozove epohe i
dobrog dela savremenog ~itali{ta nenaviknutog da vidi i ~uje
{ta koji politi~ar o ne~emu stvarno misli, mnoge stranice ove
kwige nude nemalo iznena|ewe. Qudi za koje se nekad verovalo
da ne{to predstavqaju u jugoslovenskoj (i srbskoj) politici, de-
cenijama su citirali svoga (i na{eg) predvodnika i wegove neza-
obilazne epigone; takva politi~ka i moralna metodologija ga-
rantovala je “nepogre{ivost” svih koji su po bilo kakvom kqu~u
stali na beskrajnu traku nesuvisle “politi~ke” glagoqivosti.
Politi~ke prilike u kojima je nastalo prvih nekoliko Ber-
berovih tekstova i politi~ki duh useqen u onda{we slu{aoce
wegovih re~i bili su dekor za politi~ko samoubistvo svakog ko
se usudio da izgovori istinu, ~ak i ako se takav ~in pravdao “slo-
bodom da gre{imo”. Doktor Berber bio je jedan od retkih koji se
tih godina odvaìo na takav rizik.
Prire|iva~ Reagovawa 2 razvrstao je Berberove tekstove u
{est poglavqa: O zastavama, O homo politikusu, O odbrani budu-
}nosti, O svakodnevici, O raskr{}u srbskog naroda i O mogu}im
36 Ilija Petrovi}
perspektivama. Uslovno govore}i, svi ti tekstovi ~ine jedin-

stvenu tematsku celinu: svi se ti~u sudbine srbskog naroda; pro-
{losti koju smo i mi i na{i preci svesno ili nesvesno potiski-
vali u zaborav; sada{wosti, koju brojni na{i savremenici sves-
no `rtvuju zarad nekakve la`ne demokratije; budu}nosti, koja
bez svojih korena ne moè imati bilo kakvih izgleda. Bave}i se
nazna~enim temama, Berber sebi pribavqa sva obele`ja nacio-
nalnog delatnika. Samo po sebi, wemu je i to dovoqno da stekne
brojne pristalice, ali i mnoge oponente kvazi-kosmopolitske
orijentacije. Wemu ne smeta {to }e ~itaoci mo`da biti voqni
da polemi{u sa nekim izre~enim ocenama, naro~ito ako se one
ti~u pojedinih li~nosti iz savremenog politi~kog ìvota. On
je te ocene u odre|enom trenutku izrekao i on ih iz ove kwige ne
bri{e.
Dr Stojan Berber zna da se do istine moè dopreti “samo
onda ako nam je data sloboda da gre{imo”. Zbog toga, iskazi u
wegovim Reagovawima koliko su svedo~anstvo o jednom vremenu,
toliko su i dokaz autorske hrabrosti; koliko su potvrda autor-
ske ve{tine da objektivno predstavi jedno vreme, toliko su i po-
ku{aj da se ~italac navede na dobronamernu raspravu sa autoro-
vim stavovima. U prethodnih pedesetak godina takva rasprava
bila nam je strana.
***Objavqeno u kulturnoj rubrici novosadskog Dnevnika od 11.
oktobra 1995. godine, na 15. strani, sa nadnaslovom “Nove kwige”.
Ovde se prenosi iz autorove kwiìce Srpsko pitawe na nizbrdici,
Novi Sad 2012, 7-8.
Istraìvawe srbskog dobrovoqa~kog pokreta
Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Srba i Crnogoraca,
Institut za savremenu istoriju, Beograd 1996.
Izuzetnu ulogu u mnogim vojnim aktivnostima srbske vojske

tokom oslobodila~kih ratova od 1912. do 1918. godine, a naro~i-
to u Solunskoj ofanzivi, imali su dobrovoqci u wenom sastavu.
Bore}i se u srbskoj vojsci i pod srbskom zastavom, oni su se isto-
vremeno, s odu{evqewem, borili i za oslobo|ewe svih Ju`nih
Slovena iz Austrougarske i za wihovo ujediwewe sa Srbijom i
Crnom Gorom; mnogi od wih dali su u toj borbi i svoje ìvote.
Ovi vernici otaxbine, s razlogom tako nazvani, skoro iskqu~ivo
Srbi iz srbskih krajeva podvrgnutih vi{edecenijskoj i vi{eve-
kovnoj austrijskoj ili ugarskoj okupaciji, svojim brojnim u~e{}em
u dobrovoqa~kim jedinicama jasno su iskazali svoje nepristaja-
we na neprirodno stawe nasle|enih odnosa.
Proterivawe i zabrana povratka. Bez obzira na trajawe jed-

ne ili druge okupacije, i imaju}i u vidu daqe teritorijalne pre-
tenzije ugarskog ili austrijskog okupatora prema Srbskoj Zem-
qi, za Srbe ro|ene u senci habzbur{ke krune i zate~ene uo~i
Prvog svetskog rata u Sremu, Banatu, Ba~koj, Barawi, Slavoni-
ji, Kordunu, Baniji, Lici, Dalmaciji, Hercegovini, Bosni i Boki
ratovawe u austrougarskoj vojsci nije moglo biti patriotski
~in, ni po prostoru na kome se ratovalo, ni po izboru ratnog pro-
tivnika. Austrija i Ugarska nisu im bile otaxbina, jednako kao
{to ni Turska tokom petvekovne okupacije nije mogla biti otax-
bina Srbima iz [umadije, ili Ra{ke, ili Zete, ili Toplice, na
primer. Zna li se, dakle, da rat za ra~un Austrougarske nije mo-
gao biti rat za wihove interese, postaje sasvim izvesno da su Sr-
bi iz prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva
svojim pripadawem srbskoj vojsci i sopstvenom `rtvom za odbra-
nu Kraqevine Srbije u stvari za~eli i veliki nacionalni po-
kret za oslobo|ewe sopstvene otaxbine.
Uprkos svemu tome, o dobrovoqa~kom pokretu i srbskim do-
brovoqcima malo se do sada pisalo, naro~ito tokom prethodnih
pedeset godina. Ima li se na umu da je po~etkom 1947. godine
novouspostavqena vlast zabranila rad Savezu ratnih dobrovo-
qaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine kao navodno
profa{isti~koj, protivnarodnoj i izdajni~koj organizaciji, da
je 18. aprila 1941. godine usta{ki poglavnik Ante Paveli} pot-
pisao zakonsku odredbu kojom “sva zemqi{ta, {to su bila podi-
jeqena t.zv. dobrovoqcima na podru~ju Nezavisne Dràve Hrvat-
38 Ilija Petrovi}
ske progla{uje(m) dana{wim danom hrvatskom narodnom imovi-

nom”, zbog ~ega “nitko od dosada{wih vlasnika i posjednika ne-
ma pravo na bilo kakvu od{tetu za tu zemqu niti za bilo {to, na
toj zemqi izgra|eno”, da je na sli~an na~in postupqeno i likvi-
dacijom agrarne reforme sprovedene do 6. aprila 1941. godine u
Vojvodini (“Lica koja su do 6. aprila samo obra|ivala dobijeno
zemqi{te, pa su usled rata bila prinu|ena da to zemqi{te napu-
ste, smatra}e se vlasnicima dobijenog zemqi{ta ako se u roku od
{est meseci po obnarodovawu ovog Zakona nasele na dobijenom
zemqi{tu”), da je kolonistima koji su izbijawem Drugog svet-
skog rata bili prognani s Kosova i Metohije posle oslobo|ewa
zabrawen povratak na sopstvena imawa, moè se barem nasluti-
ti otkud me|u na{im istori~arima strah od bavqewa srbskim do-
brovoqcima i svim onim {to je za srbski dobrovoqa~ki pokret
bilo makar i od najmaweg zna~aja.
Delom zbog toga, a delom i zbog stalnog nastojawa ~ak i zva-
ni~nih organa u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije
Kraqevine Jugoslavije, da se broj i ratni doprinos srbskih do-
brovoqaca sa podru~ja biv{e Austrougarske beskrajno umawi,
wihovo u~e{}e u srbskoj vojsci svodilo se u srbskoj (i jugoslo-
venskoj) istoriografiji tek na oko tridesetak hiqada.
Novi nau~ni rezultati. Posledwih nekoliko godina, najvi{e

zahvaquju}i naporu nekolicine “privatnih” istraìva~a, isti-
na o srbskim dobrovoqcima polako po~iwe da izrawa na povr{i-
nu. Krupan iskorak u tom smislu predstavqa nau~ni skup odràn
u Kikindi 11. i 12. aprila 1996. godine, u organizaciji Instituta
za savremenu istoriju iz Beograda, Udruèwa ratnih dobrovo-
qaca 1912-1918. godine, wihovih potomaka i po{tovalaca i Skup-
{tine op{tine Kikinda. Rezultati ovog nau~nog skupa i najve}i
deo saop{tewa na wemu objavqeni su u kwizi pod naslovom Do-
brovoqci u oslobodila~kim ratovima Srba i Crnogoraca.
Od ukupno 34 rada sadràna u zborniku, sedam se odnosi na
u~e{}e dobrovoqaca u ustancima i ratovima tokom 19. veka, {e-
snaest tretira dobrovoqa~ki pokret u Prvom svetskom ratu, de-
set se bavi poloàjem dobrovoqaca u Kraqevini Jugoslaviji i
wihovim stradawem u Ba~koj, Banatu i Barawi tokom Drugog
svetskog rata (ukqu~uju}i i tekst o Dobrovoqa~koj vojsci Jugo-
slavije), a jedan, zavr{ni, reporterski je i lirski zapis o Ratu za
kraji{ku nezavisnost (1991). Samo {est autora poku{ava da u
svojim radovima utvrdi koliko je srbskih (i drugih) dobrovoqa-
ca u~estvovalo u oslobodila~kim ratovima s po~etka ovog veka:
troje od wih bavi se dobrovoqcima iz prekomorskih zemaqa, ug-
SRBSKO PISMO 39
lavnom iz Severne Amerike, dvojica Prvom srpskom dobrovo-

qa~kom divizijom u Dobruxi, a samo jedan, dr Nikola B. Popo-
vi}, ukupnim brojnim stawem i nacionalnim sastavom dobrovo-
qaca; on “velikodu{no predlaè” da se broj dobrovoqaca izjed-
na~i sa brojem ~lanova Saveza ratnih dobrovoqaca Kraqevine
Jugoslavije i da iznosi “oko 40.000".
Neophodna daqa izu~avawa. Svi ovi radovi predstavqaju ne-

zaobilazan doprinos izu~avawu srbskog dobrovoqa~kog pokreta
u celini i, sasvim je izvesno, bez wihovih stavova i zakqu~aka
te{ko da }e se jednoga dana mo}i napisati istorija toga pokreta.
A to bi, van svake sumwe, morala biti prvorazredna obaveza sa-
da{we generacije srbskih istori~ara.
[to se broja dobrovoqaca ti~e, ni~im se ne mogu opravdati,
ponajmawe pozivawem na ne~iji “romantizam”, nejednake ra~uni-
ce o wihovom u~e{}u u srbskoj vojsci. Otud, bez ozbiqnih argu-
menata ne moè se olako odbaciti ni tvrdwa Vladimira Dedije-
ra izre~ena u Istoriji Jugoslavije, Beograd 1972, da je na srbskoj stra-
ni tokom Prvog svetskog rata u~estvovalo oko sto hiqada dobro-
voqaca.
***S nadnaslovom Istraìvawa, objavqeno u kulturnoj rubrici
novosadskog Dnevnika od 13. jula 1997. godine, na 13. strani.
Ovde se prenosi iz autorove kwiìce Izazovi srpskoga pitawa,
Novi Sad 2013, 7-9.
Brskutawe o zavi~aju
Milorad Predojevi}, Moj Brskut : Pam}ewe i sje}awe, [kol-
ska kwiga, Novi Sad 1998, 490 strana
Iako ve} vi{e od ~etrdeset godina odsutan iz zavi~aja, Mi-

lorad Predojevi} neumorno nam govori o mestu iz koga se otis-
nuo u svet: o zna~ewu re~i Brskut, o poloàju Brskuta, wegovim
vodama i granicama, o klimi, biqnom i ìvotiwskom svetu, o
istoriji i jeziku, o toponimiji, veri, {koli i kwièvnosti, o
Bukumirima, o Bratonoì}ima i Ku~ima, o Brsku}anima; on po-
miwe i mnoge zna~ajne li~nosti sa strane koje su pro{le Brsku-
tom ili pisale pone{to o wemu.
Ne moè, naravno, a da ne pomene i Marka Miqanova, Ku~a,
Drekalovi}a, ako ni zbog ~ega drugo, a ono zbog legende o Buku-
mirima, plemenu koje se, s kletve Domi{qana ispod Karimana,
na Gropama, izme|u Bqu{ture i Momoweva, me|usobno poklalo i
samoistrebilo. U tu legendu ne veruju mnogi, a ne veruje ni Pre-
dojevi}. On obja{wava da je pri~a o “samoistrebqewu” Bukumi-
ra samo pokri}e za zlo~ine kojima je bilo izloèno jedno staro
srbsko pleme, da bi se drugo, ja~e, tako|e srbsko, do~epalo wego-
ve zemqe: u tom davnom okr{aju deo Bukumira bio je pobijen, a
deo prognan neznano kud. Pri~om o upam}enom zlo~inu, sporom a
upornom, àlobnom a pokajni~kom, ta mu~na zbivawa preimeno-
vana su u bukumirsko “samoistrebqewe”, sa jedinim ciqem da se
odbije pa`wa od te{kog zlo~iwewa. Tu pri~u izmislili su sami
zlo~inci, neki novi Domi{qani, ne bi li tako prikrili sop-
stveni zlo~in.
Danas, kad ni brojni Bukumirovi}i ne mogu svedo~iti o tome
vremenu, ali mogu wihova prezimena, Predojevi} nam bez uste-
zawa predlaè, “ma koliko nam to ne prijalo”, da obelodanimo i
taj deo istine o na{im precima, onima koji posle Bukumira u|o-
{e u Brskut i wegovu okolinu.
A mi, mi u Predojevi}ev Brskut ulazimo dok brsku}u vode
Brskutove. I dok sa nekog od po~ivala poku{avamo da pogledom
prodremo do Vu~je jame ili Bukumirskog jezera, da oslu{nemo
huk Male rijeke ili Veru{e, da sra~unamo koliko je do Gorwega
Strav~a a koliko do Ra{kova Guvna, dok nam se ~ini da su se, sa
orlujskih visina, ka nama ustremili Orline i Orlujak, da za nas
huje [kuqka i Vo}e{ka planinica, to~e Kraqevac i Qeskovac,
zve~i Zvekotu{a, cveta ]etak, kao da samo nas i{~ekuju zami-
{qeni Salomon i rasto~eni Treskavac, prema nama hitaju brojni
Brsku}ani iz Predojevi}evog se}awa. Wih je u ovoj kwizi blizu
tri stotine, a najlep{e stranice wima su posve}ene.
SRBSKO PISMO 41
Sve su to lica koja su svojim ìvqewem i svojom nevoqom,

svojom `rtvom i svojim pregnu}em, svojom mi{qu i svojom re~ju,
svoj trag utiskivala u povest svojega kraja. Prolazile su vojske
kroz Brskut, mewale su se vlasti u wemu, zidalo se i ru{ilo po
wemu, ra|alo se, raslo i umiralo za wega, i, reklo bi se, samo je
on ostao tamo gde je jednoga davnog dana, pre koju stotinu godina,
utemeqen. I ostale su pri~e o Brsku}anima kojih vi{e nema i o
onima koji su iz Brskuta oti{li da se u wega nikad ne vrate; o o-
nima ~iji }e potomci jednoga dana pri~ati da su “do{li odnekud
iz Crne Gore”.
Nije sa~uvano mnogo zapisa o brskutskoj pro{losti, ali je,
na sre}u, i u Brskutu kao i drugde u Brdima, sve ostajalo zapisano
u narodnom pam}ewu, kao ukras uz porodi~ni rodoslov i pasove
do nekog davweg rodona~elnika. Kao {to je jedan stari Ku~,
Drekalovi}, zborio da je “najprije slu{a(o) {to drugi zbore, pa
to posle pri~a(o) onijema koji su {}eli da slu{aju”, tako su i
Predojevi}evi de~a~ki i mladi}ki dani, dani mu~nog i tegobnog
{kolovawa, bili posve}eni onome “{to drugi zbore”.
Po~elo je to, dakle, u vremenu neposredno posle Drugog svet-
skog rata, u uslovima kad je “winih” i “na{ih” bilo u mnogim
porodicama i kad su takve podele beznade`no razdvojile jedne od
drugih; da je postojala nekakva wihova rodbinska veza moglo se
saznati samo iz pri~a pri~anih u poverqivom krugu. I ina~e se u
ìvotu ovih planinaca sve de{avalo u jeziku, ba{ onako kako
nam je to predo~io Matija Be}kovi}: govorilo se glasno; svi su }u-
tali dok je jedan govorio; govorewe je bilo sve~anost i za slu{a-
oce i za pri~aoce. Svetski rat i wegov docniji mir usadili su u
ove qude brojne tajne, tako da su i pri~e postale druk~ije, mawe
sve~ane i mawe glasne, jo{ {krtije i jo{ }utqivije. U takvom
vremenu, Predojevi}evo de~a~ko uvo moglo je pokatkad ~uti i
neku od ~udnih i tajnovitih pri~a o ro|acima i susedima; vaqda
zbog toga {to mnoge od wih nisu ni bile namewene deci, te su
najboqe i upam}ene. Junaci tih pri~a postali su tako nosioci
plemenskog mita i oni su, bez obzira na svoje “pozitivno” ili
“negativno” svojstvo u novoj podeli ìvotnih uloga, dobijali
zna~ajno mesto na odgovaraju}em porodi~nom stablu. Broj takvih
pri~a i novih wihovih junaka rasli su godinama, a na sve wih
po~ela je da pada magla onda kad se Predojevi} otisnuo u svet, da
tamo zapo~ne i dokraj~i neke svoje visoke {kole, da tamo zasnuje
svoju porodicu i da svoj ìvotni poziv posveti kwigama drugih.
U Brskut se vra}ao da li povremeno da li kad je mogao, ali zato
svi koji ga poznaju dobro znaju da je na Brskut uvek mislio i o
Brskutu uvek pri~ao.
42 Ilija Petrovi}
Tek pre dve-tri godine saznali su Predojevi}evi prijateqi

da on pone{to i pi{e; Predojevi} je u{ao u godine kad o onome
{to je od drugih ~uo moè pri~ati onima koji ho}e da slu{aju.
Wegova je kwiga, ~etvrta po redu, postala tako povest o Brsku-
}anima, a Brskut je kroz wih dobio svoju istoriju. Nema istorije
bez pojedinaca, a iz kwige koja je pred nama vidqivo je da su Brs-
ku}ani umeli uticati na istorijska zbivawa. Onima koji o Brs-
kutu ve} ne{to znaju bi}e ovo lep podsetnik na protekle vekove
i doga|aje, a mla|ima bi}e ovo redak uxbenik plemenske i poro-
di~ne tradicije. Jer, kako re~e jedan od wenih recenzenata, ova
kwiga je “dragocena i jedinstvena: ona je sva sazdana od istine;
ona je istinita onoliko koliko je nesporna i istina da je Brskut
neponovqiv kutak zemnoga {ara; ona je istinita onoliko koliko
je iskrena autorova o~aranost brskutskim svitawima i sutoni-
ma... Moj Brskut je kwiga i znala~ka i zaqubqeni~ka... U woj se
savio Brskut kojega vi{e nema nigde do u Predojevi}evim o~ima
i snovima”. Stoga, ona je ponajvi{e dar mladim Brsku}anima.
Jo{ jednom parafraziraju}i Matiju Be}kovi}a, doda}emo na
kraju da su ovu kwigu napisali svi Brsku}ani; Milorad Predo-
jevi} bio je samo wihov sabesednik i beleìlac. Ovo je kwiga
odanosti i pripadnosti Brskutu.
***Izgovoreno na predstavqawu kwige Moj Brskut, 3. marta 1999,
u Gimnaziji “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Novom Sadu, a objavqeno 28. marta
1999. godine u novosadskom Dnevniku kao prikaz Predojevi}eve kwige, na
strani 17, u podlistku Kultura.
Novi Sad 2013, 10-12.
Ono {to se ne zna
Pavel Jozef [afarik, O poreklu Slovena, Arhiv Vojvodine
i Slovenski institut, Novi Sad 1998.
Ko je [afarik. Verovatno da najve}i deo prolaznika [afa-

rikovom ulicom u centru Novog Sada i ne zna po kome je ona do-
bila svoj naziv, isto kao {to se ni brojni od dana{wih i biv{ih
|aka iz najstarije novosadske Gimnazije “ne se}aju” da je on bio
wen profesor i direktor. Mnogo o [afariku nisu stigli da sa-
znaju ni srbski istori~ari na{ega vremena, a dobar deo wih, na-
ro~ito oni koji ne znaju nema~ki jezik (a ni ~e{ki ili poqski),
nisu mogli ni da pro~itaju ono {to je [afarik pisao o Slove-
nima (i Srbima). No, wima to nije smetalo da u Enciklopediji
srpske istoriografije (koja se ba{ i ne moè podi~iti srbskom
orijentacijom), staroj tek dve godine (Beograd 1997), napi{u da
“[afarikov trud, posebno na izdavawu izvora, ima ogroman
zna~aj za razvitak srpske kriti~ke istoriografije, ali je rop-
sko oslawawe na wegov autoritet usadilo u srpsku nauku brojne
romanti~arske zablude koje su s mukom iskorewene”.
Prevedeno na na{ki, to zna~i da su izvori koje je [afarik
objavio, a zajedno s wima i [afarikov autoritet, uveli u srbsku
nauku “brojne romanti~arske zablude”; zbog toga, [afarikov is-
toriografski rad bio je po srbsku nauku izrazito {tetan, ali je
ta {teta ipak bila vrlo korisna, po{to je dovela do “razvitka
srpske kriti~ke istoriografije”. Drugim re~ima, ono {to je
[afarik napisao o slovenskoj (i srbskoj) starini nije ni smelo
da stigne do srbskog ~itaoca. I, naravno, nije ni stizalo, jer
[afarikovo delo nije prevo|eno na srbski! A da jeste, moglo se
na jednom mestu videti da je vi{e desetina stranih autora, koje je
[afarik naveo “bez svih nabrajawa ili re{etawa dosada{wih
vi|ewa”, po~ev od 11. veka pa do wegovog vremena (do 1833. godi-
ne), pisalo o dubokoj starini slovenskoj, vezuju}i ih, na primer,
za Ilire, a Panoniju odre|uju}i kao wihovu pradomovinu.
Prastanovnici Evrope. [afarik zna da su Sloveni bili pra-

stanovnici Evrope, bar na jednoj wenoj polovini, i da su bili broj-
niji od ostalih evropskih naroda. Dokaz za takvu tvrdwu on vidi
u tesnoj srodnosti slovenskog jezika sa gr~kim, latinskim, kelt-
skim i germanskim. I zna da ime Srb predstavqa “nekada{we
uobi~ajeno doma}e ime slovenskih naroda, kao {to je to u nema~-
kom jeziku naziv Venda”; to ime starije je nego Sloven i ono je
postojalo kao zajedni~ko ime za sve rodove, plemena i narode
istog vindijskog (vendijskog) porekla.
44 Ilija Petrovi}
Pozivaju}i se na mnoge izvore, [afarik nabraja vi{e sta-

rih naroda ~ija su nam imena predali gr~ki i rimski pisci, do-
vode}i ih, uvek i bez premi{qawa, u vezu sa poreklom Slovena.
U Srbima iz Sarmatije wemu je lako prepoznati Slovene, a govo-
re}i o Tribalima, nastawenim u Pomoravqu i po Kosovu, bele-
ì da “samo po sebi pada u o~i gr~ka transformacija re~i Srbaq
u Triballos”. Odnose}i se vrlo kriti~ki prema kori{}enim izvo-
rima, on se pita da li su wihovi autori uop{te znali neki od
severno-evropskih jezika. “Ako se sakupi sve {to su nam osta-
vili ovi gr~ko-rimski pisci, po~ev od Homera i Herodota, pa do
Tacita i Prokopija, mi nemamo ni jednu re~enicu bilo kog jezi-
ka severne Evrope... Sve gr~ko-rimske informacije o postojawu
naroda s onu stranu Visle i mnogo blièg Dunava, samo su krwe
pri~e s beskrajnim nedostacima, iz kojih se ne moè razabrati
istorija ma i najmaweg naroda”.
Za Tacitov spis Germanija, taj sveti germanski kodeks, u ko-
ji zapadna istoriografija ne sumwa, nordijska naro~ito, [afa-
rik veli da je u najotvorenijoj protivre~nosti sa samim sobom, sa
drugim piscima, sa ~iwenicama i prirodom stvari, a da Tacit i
sam priznaje da o odnosima Germana, Veneda i Sarmata “ni{ta
odre|eno ne zna”. Prokopijevo pisawe o Skito-Gotima i Sarma-
to-Germanima on predstavqa kao ~isto “trabuwawe”, upore|u-
ju}i ga sa pisawem jednog Napoleonovog pukovnika o Crnoj Gori;
taj pukovnik jeo je, pio i pri~ao sa Crnogorcima, sve vreme sma-
traju}i ih Grcima a wihov jezik nekakvim gr~kim dijalektom.
Vendi i Sarmati za [afarika su jedno isto, u svakom slu~aju
Srbi, odnosno preci Slovena, a Tribali i Iliri povezani su sa
prakarpatskim Sarmatima. Po wegovom saznawu, proizvoqne su
tvrdwe mnogih istori~ara o takozvanom istorijskom ilirizmu.
“Jer da su stari Iliri bili stvarno istrebqeni, te da Sloveni
nemaju ni{ta drugo do »razorene gradove po celoj Iliriji«, ili
da su na{li pustiwu bez qudi, kako bi onda do{lo do toga, da jo{
i danas postoje sva imena koja su spomenuli stari geografi i
istori~ari u Iliriji i Trakiji, uz neznatne izmene?” A ta ime-
na postoje i opstaju samo zahvaquju}i neposrednom jezi~kom na-
sle|u Srba koji su tamo nekada ìveli i Srba koji u istim tim
krajevima ìve danas.
Potiskivawe [afarikovih kwiga. Upotreba grcizovanih

imena slovenskih plemena, kao {to su Prokopijevi Spori ume-
sto Srba, bio je povod [afariku da pita “kako su Sloveni mogli
sebi da nadenu gr~ko ime? Ime, koje i vrlo udaqeni Sloveni me-
|usobno jo{ uvek nose, kao na pr. Luì~ki Srbi, balkanski
SRBSKO PISMO 45
Srbi, ruski Srbi, a koje je nekada bilo doma}e i op{tenarodno

ime, o ~emu }e istori~ari morati da vode ra~una”.
I zaista, ve} pomiwana “srpska kriti~ka istoriografija”
vodila je ra~una o tome, ali na ~udan na~in. Takav “ra~un” doveo
je dotle da je srbska nacionalna misao sasvim potisnuta iz slu-
`bene “srpske” nauke, na veliko zadovoqstvo wenih mentora iz
nordijske {kole. Prate}a pojava takvoga stawa u istorijskoj na-
uci kod Srba bilo je i potiskivawe [afarikovih kwiga u bezda-
ne qudskog neznawa; wegove kwige nisu prevo|ene na srbski je-
zik samo zbog toga da obi~an srbski ~italac ne bi saznao za is-
tinu druk~iju od one koju mu nudi slu`bena nauka, istinu koja bi
toj i takvoj “nauci” oduzela samonaka~eni oreol “nau~nosti” i
“nau~nog autoriteta”.
Danas, kad se pred nama nalazi [afarikova kwiga O pore-
klu Slovena, prevedena na srbski jezik posle vi{e od sto sedam-
deset godina od wene pojave na nema~kom jeziku, srbskim ~itao-
cima otvara se mogu}nost da sami provere ono {to im je kroz
{kolu naturano i da se uvere da nije jedino znawe u kwigama koje
sluè kao zvani~ni uxbenici. Tek tada, kad pro~itaju i ovu [a-
farikovu kwigu, oni }e shvatiti kako se moglo desiti da srbska
nacionalna misao bude potisnuta ne samo iz slu`bene “srpske”
istoriografije, ve} i iz svesti obi~noga srbskog sveta.
***Objavqeno u novosadskom Dnevniku 19. oktobra 1999. godine, na
12. strani, u rubrici Istoriografija. Re~i iz prvog pasusa date crnim
slogom izba~ene su iz autorovog teksta, vaqda da ne bi remetile nau~-
ni~ki mir “srpskih” istori~ara.
Pavle Stanojevi} (1946), koji je sa mesta direktora Arhiva Vojvo-
dine naru~io prevo|ewe [afarikove kwige i potpisao se u ime wenog
izdava~a, bio je zbog toga poduhvata iskqu~en iz rada dvaju odbora Srp-
ske akademije nauka i umetnosti, uz “prigodan” komentar Sime ]irko-
vi}a (1929-2009), tada glavnog istori~arskog akademika: “[ta on misli,
da ja ponovo u~im istoriju”!
Prikaz [afarikove kwige O poreklu Slovena ovde se prenosi iz
autorove kwiìce Srpsko pitawe na nizbrdici, Novi Sad 2012, 9-11.
“Hrvatski mjestopisi” po Srbskoj Zemqi
Iako je savremenim zvani~nim istori~arima u Srbiji dobro
poznato, barem po pretpostavci, da Hrvati sve svoje planove o
prodoru na istok, za po~etak do Zemuna, temeqe na postavci da su
se pojedini delovi Srbske Zemqe nalazili pod vi{evekovnom
ili vi{edecenijskom austrijskom ili ugarskom okupacijom, is-
ti ti istori~ari malo ~ine da istina o srbskom karakteru pa-
nonskih oblasti prodre u svet. Wima se uglavnom ~ini da je to
svima poznato, i uop{te ne reaguju na pojavqivawe mnogobrojnih
hrvatskih kwiga u kojima se sve {to je srbsko pretvara u
hrvatsko. Oni nisu reagovali ni kad se pre nekoliko godina poja-
vilo trokwi`je izvesnog dr Anta Sekuli}a, posve}eno “hrvat-
skim mjestopisima” Ba~ke, Barawe i Srema. Ovaj lirski pesnik
i kriti~ar, ro|en u Subotici 1920. godine a stalno nastawen u
Delnicama, iako ranije poznat kao “izraziti meki lirski pe-
snik ba~kih ravnih wiva, melanholije i roditeqske qubavi”,
u{ao je pre dve godine u hrvatsku akademiju nauka zahvaquju}i
ba{ ovim trima kwigama. Mada Sekuli} bez ikakvog zazora
pi{e da su svi “mjestopisi”, odnosno toponimi, odnosno nazivi
svih naseqa po Sremu, Ba~koj i Barawi, iskqu~ivo hrvatski,
na{im istori~arima i lingvistima to kao da ni{ta ne smeta.
“Ba~ki mjestopisi” (1994). Govore}i o Ba~koj uop{teno, u

ciglih dvesta redova, Sekuli} ne}e propustiti da istakne kako
je to podru~je “preìvjelo sve pokrete i selidbe plemena i naro-
da”, da “u najdubqim slojevima... ima ostataka star~eva~ke kultu-
re” i da je na nekim mestima otkriveno prisustvo Sarmata i Jazi-
ga. “Slaveni naseqavaju Ba~ku od VI. stoqe}a, Maxari (ugarska
plemena) su ondje od X. stoqe}a, a ostali su stigli kasnije: Srbi
krajem XVII. stoqe}a, Nijemci, êsi, Slovaci i Rusini tijekom,
XVIII. stoqe}a”. U ~itavoj toj pri~i on }e podrazumevati da Hr-
vati nisu me|u “ostalima”, ve} da ih treba izjedna~iti sa “Slave-
nima od VI. stoqe}a”. I konstatova}e da to “hrvatsko ìteqstvo
(starije, autohtono i doseqenici u XVII stoqe}u)... po vjeri je
katoli~ko, govor mu je hrvatski ({tokavski - ikavski)”. Pri
tome, te{ko je domisliti o kakvim se “doseqenicima iz 17. veka”
govori, naro~ito zbog uveravawa da je “nakon be~kog rata (1683-
-1699) na ravnicama izme|u Dunava i Tise zapo~eo (..) nov ìvot;
stiù nova osvjeèwa slavenskome, hrvatskom ìteqstvu”. I
nemogu}e je razabrati barem jo{ ~etiri stvari: otkud “Hrvati”
iz 6. veka, budu}i da se pod tim imenom oni prvi put pomiwu 822.
SRBSKO PISMO 47
godine; kakvi su to “Hrvati” koji govore {tokavski, ako se zna da

su preci dana{wih Hrvata po~eli da se {tokav{tinom sporazu-
mevaju tek od sredine 19. veka, od vremena kad su uspeli da nau~e
srbski jezik; koji su to “katoli~ki” Srbi s kraja 17. veka stigli
kao “osvjeèwe hrvatskom ìteqstvu” u Ba~koj, ako je ve} i aust-
rijski car i ugarski kraq Leopold I (1640-1705) istim tim Srbima
priznao pravo na bogosluèwe po pravoslavnom srbskom obredu
i na kori{}ewe starog kalendara; na kraju, ako se ve} pri~a o
“ba~koj Hrvatskoj”, kako to da na ~itavom tom podru~ju danas ima
samo devedeset dva “hrvatska” naseqa.
A na tom spisku “hrvatskih mjestopisa” u Ba~koj sre}emo i
petnaestak naseqa koja danas pripadaju Maxarskoj. Me|u wima
nalazi se i Baja, najve}e naseqe u tom delu Ba~ke. Ovaj je grad
posle Prvog svetskog rata pripao Maxarskoj, iako je srbska voj-
ska uspela da ga posedne tokom svog pobedni~kog postsolunskog
pohoda. Me|utim, zbivawa na Konferenciji mira u Parizu 1919.
godine tekla su u druk~ijem smeru: odlukom o razgrani~ewu izme-
|u Maxarske i novostvorenog Kraqevstva Srba, Hrvata i Slove-
naca, grad Baja sa okolinom pripao je Maxarskoj. Srbski nau-
~ewak Jovan Cviji} (1865-1927), predsednik Jugoslovenske dele-
gacije nau~nih eksperata na toj Konferenciji, poku{ao je da
svojim dopunskim istraìvawima u Bajskom trokutu, u posled-
wem trenutku obezbedi dokaze koji bi Ba~ku sa~uvali kao celi-
nu. Wegova je osnovna teza bila da to podru~je predstavqa deo
Ba~ke i da je prirodno vezano za teritoriju koja je ve} dodeqena
Kraqevstvu SHS. Za Baju Cviji} kaè da je “seqa~ka varo{, u
kojoj samo trg i nekoliko ulica oko trga imaju varo{ki izgled...
uglavnom maxarizovan... U krajevima oko centra... preovla|uju
Buwevci i [okci, kako se sami zovu, na{e (srbsko - IP) stanov-
ni{tvo katoli~ke vere”. Prema Cviji}evim zakqu~cima, u sel-
ima izme|u Baje, Ba~ Alma{a i Santova “Srbi i Buwevci istina
ne ~ine... ni relativnu ve}inu stanovni{tva, ali po broju dolaze
odmah posle Nemaca”. [to se Maxara ti~e, oni i “nisu pravi
Maxari, kao oko Tise, ve} etni~ka me{avina mladog porekla od
Buwevaca, Slovaka, Nemaca i Maxara... bez ikakve dubqe nacio-
nalne svesti, u tom pogledu gotovo indolentna masa”. Buwevci
su, opet, “po poreklu ~isto, vrlo sna`no stanovni{tvo dinar-
skog tipa, sli~no stanovni{tvu Hercegovine i dalmatinske Za-
gore ili stanovni{tvu zapadne Srbije s jako razvijenim pono-
som. Nije preina~eno uticajem maxarsko-jevrejske i nema~ke ci-
vilizacije. Ono je to sve propustilo kroz sebe i na svoj na~in
obradilo... Istina, ìve}i pod pritiskom, bez svoje {kole i
crkve, bez ikakvih nacionalnih prava, u dràvi kao {to je
48 Ilija Petrovi}
Maxarska, ono nije dovoqno svesno”, zbog ~ega “su ih mogle ma-
xarske statistike duplo i triplo smawivati”.
Ne treba ni pomi{qati da bi Sekuli} i Hrvati u{li u
sukob sa Maxarima zbog tih naseqa, jer je i wima samima jasno da
su ona hrvatska isto onoliko koliko su to Grenland ili Mauri-
cijus. Wihov je jedini ciq da, vr{qaju}i po mestimi~nom pomi-
wawu nekog Hrvata, Buwevca, [okca, pokatoli~enog Srbina,
Maxara, katolika ili nekog drugog biskupa “zaposlenog” u
srbskoj Ba~koj, proizvedu utisak o “hrvatskoj pro{losti” na tom
prostoru. Zapravo, wihova “mjestopisna” pri~a trebalo bi da
posluì kao “najautenti~niji dokaz” da su “na podru~ju Ba~ke
nekada Hrvati ìvjeli kao ve}insko stanovni{tvo koje je tije-
kom povijesti zbog raznoraznih razloga sustavno potiskivani”.
O kakvoj se “ve}ini” i kavom “potiskivawu” radi, najboqe nam
mogu posluìti zvani~ni podaci maxarske dràvne statistike s
kraja 19. i po~etkom 20. veka. Tako, na primer, 1880. godine u
Ba~koj je popisano 121.838 Srba i 55.243 katoli~ke du{e Ju`nih
Slovena. Deset godina kasnije, ista ta statistika uvela je Srbe,
Buwevce i [okce u istu grupu i tako do{la do ukupnog broja od
197.104 Srbina. Izvan te grupe ostalo je svega 1.253 Ju`na
Slovena; mo`da su me|u wima i Hrvati. Godine 1900. Buwevci i
[okci izuzeti su iz “srbske grupe” i upisani u rubriku egyéb
ostali. U posledwem ugarskom popisu iz 1910. godine popisano
je 139.412 Srba, a katolika Jugoslovena svega 927. (Sa gledi{ta
srbskog naroda, ovaj se popis ne moè uzeti kao vaqan, po{to su
popisiva~i imali obavezu da sve stanovnike koji znaju da na
maxarskom jeziku izgovore i jednu jedinu re~, a sa wima i ~lanove
wihovih porodica, popi{u kao Maxare). Maxarima, dakle, ni na
kraj pameti nije padalo da Buwevce i [okce smatraju Hrvatima,
a nisu to ~inili ni sami Buwevci i [okci.
Istinitost tih podataka potvrdila se i pri kraju 1918. godi-
ne, u danima dok se pripremao saziv Velike narodne skup{tine
Srba, Buwevaca i ostalih Slovena u Ba~koj, Banatu i Barawi,
one koja je donela odluku o prisajediwewu Vojvodine Srbske
Kraqevini Srbiji. Odre|eno je bilo, naime, da se jedan poslanik
za tu skup{tinu bira na hiqadu du{a. “Koliko du{a ima koja
op{tina, iskaza}e za pravoslavne Srbe doti~na parohiska zva-
wa. Za Buwevce iskaza}e Buweva~ko-srpski Narodni odbor u Su-
botici, koliki je broj du{a po op{tinama”. Kad je Skup{tina
sazvana, potvr|ena su punomo}ja za 84 Buwevca, tri [okca i sve-
ga dva Hrvata, {to zna~i da je tada u Ba~koj, Banatu i Barawi
bilo ne vi{e od 84.000 Buwevaca, do 3.000 [okaca i vi{e od 1.000
a mawe od 2.000 (dve hiqade) Hrvata.
SRBSKO PISMO 49
Izme|u ostalih, na listi “hrvatskih ba~kih mjestopisa”

nalaze se i slede}a naseqa:
Ada. Sekuli} ne pori~e da je re~ ada turska i da se wom ozna-
~ava otok. Wemu nisu nepoznati ni zapisi koji potvr|uju da je to
naseqe postojalo i pre Turaka i da se zvalo Ostrvo, ili Ostrovo,
ili Osztrova. Iako on to ne kaè, jasno je da su Turci na svoj jezik
preveli zate~eni srbski naziv. Ako je ve} tako, to samo moè
zna~iti da su stanovnici toga naseqa bili Srbi. Pomenut je i
jedan spis koji svedo~i da je u blizini Sente, pored puta, bio i
toponim Crkva, nazvan po jednoj crkvi sru{enoj 1530. godine, po
dolasku Turaka u ove krajeve. Sru{ena crkva morala je pripada-
ti stanovni{tvu koje je tu ìvelo, a to zna~i da je mogla biti
samo srbska. Izbegavaju}i da kaè i jednu re~ o tome, Sekuli}
domi{qa da bi se, prema navodnom pisawu nekih maxarskih pi-
saca, Srbi naselili u Adu tek po~etkom 18. veka, kao grani~ari.
[to se ti~e stanovni{tva Ade na po~etku 18. veka, u popisu
iz 1720. godine, jedinom sa~uvanom iz tog perioda, popisano je
{ezdeset osam imena. Sve su to bili Srbi, a Maxarima nema ni
traga. Mada }e tamo biti dodato da je “katoli~ka ùpa utemeqe-
na 1760. godine”, ne vidi se o kakvom se katoli~kom stanovni-
{tvu radi. Bi}e da su to sve Maxari iz jedne kasnije koloniza-
cije, ali to Sekuli}u ne}e smetati da postojawe katolika u Adi
iskoristi kao podlogu za iznalaèwe “hrvatstva” u tom mestu.
Apatin. Sekuli} priznaje da ovo naseqe tokom svog posto-
jawa nije mewalo ime, “no odakle naziv nasequ te{ko je utvr-
diti, jer se ni ugarski ni wema~ki pisci ne slaù”. Ako wima
nije jasno, gospo|i Ranki Kui}, anglisti i keltologu, penzioni-
sanom profesoru Beogradskog univerziteta, jeste: re~ Apatin,
sastavqena je od dveju keltskih re~i (ap, ili ab, sin, i tin
tvr|ava) i zna~i sinovqeva tvr|ava. Kako su Kelti, prema ot-
kri}ima Jovana I. Dereti}a i Ranke Kui}, staro srbsko pleme, i
kako Srbi nisu nikad prestali da ìve u Panoniji, ime ovog na-
seqa ostalo je do danas neizmeweno.
Apatin je zabeleèn i 1407. godine, a deset godina kasnije
bio je to posed srbskog despota Stefana Lazarevi}a. Godine
1554. bilo je tamo pet domova, a 1590. dvostruko vi{e. Na samom
kraju 16. veka Apatin se ne pomiwe; tada je u ovom kraju Buk-
~inovi} bio najve}e naseqe: 1715. godine imao je 17 doma}ina,
pet godina kasnije 39, a 1725/26. godine 97. Sve su to bili Srbi.
Nemci su po~eli da se u Apatin naseqavaju 1752/53, a 1763. godine
kasnije tamo je bilo ve} 500 nema~kih domova.
Te{ko da bi crkva pomenuta u jednom spisu iz 1748. godine
mogla biti “hrvatska”, jer Sekuli} i sam kaè da katoli~ka
50 Ilija Petrovi}
crkva u mestu postoji od 1798. godine. Sekuli} i sam pi{e da je te

godine Apatin “jako wema~ko naseqe”, da se u toj katoli~koj
ùpi koristi nema~ki jezik, ali i “hrvatski”. Ovaj posledwi po-
datak on dopuwuje obja{wewem u zagradi da se tu radi o “{o-
ka~kom”, ilirskom jeziku, “sve do na{ih dana”. Bi}e da je to
Sekuli}eva konstrukcija, jer “Iliri” iz kwige iz 1800. godine,
na koju se on poziva, mogli su biti samo Srbi.
Alma{. Ovo naseqe nalazi se izme|u Baje i Subotice i
pripada Ugarskoj. Stanovnici su mu bili Buwevci, koje Sekuli}
besprizivno pretvara u Hrvate. Najraniji pomeni ovoga mesta
datiraju iz sredine 15. veka, kada u tim krajevima nikakvih
Hrvata nije bilo. Zbog toga, Sekuli} i ne pomiwe da je 1580/82. u
Alma{u bilo 25, a 1591/92. godine 35 srbskih domova. Godine
1724. Alma{ je pustara, tri godine kasnije nastawuje ga trinaest
poreskih glava, a ve} 1728. taj broj bio je udvostru~en; vrlo je ve-
rovatno da su obnoviteqi Alma{a bili Srbi iz Velike seobe.
Nemci u selo dolaze tek 1788. godine. Najpre su oni imali svog
kneza, ali ih je ùpanijska vlast, odri~u}i im tu pogodnost,
podvrgla vlasti srbskog kneza. Nezadovoqni navodnim lo{im
postupcima srbske strane i odbijawem srbskog kneza da ih
saslu{a, Nemci su se àlili Be~u, ali bez uspeha. Neuspe{na je
bila i wihova molba da se presele u Stani{i}, a da na wihovo
mesto do|u tamo{wi Srbi. îtavu ovu pri~u Sekuli} “tuma~i”
tako {to tvrdi da su “wema~ke obiteqi... traìle od kraqa... ne-
ka ih preseli u Stani{i}, a hrvatski ìteqi neka ostanu u
Aqma{u”.
Alparska bara. Radi se o “mjestopisu” kod Ba~kog Petrovca,
koji se “proteè od Ba~kog Petrovca prema Ba~kom kanalu kroz
pustaru Alpar” i koji je “izvorno »slavenski« toponim”. Naseqe
pod imenom Alpar zabeleèno je jo{ 1345, a za vreme turske vla-
davine, 1554. godine imao jedanaest domova. Oko 1570. bilo je
tamo pet domova, a dvadeset godina kasnije wihov broj bio je upe-
tostru~en. Na samom kraju 17. veka Alpar nije naseqen, a ve}i
broj srbskih porodica sa prezimenom Alparac sre}e se narednih
godina po susednim selima. Taj podatak podrazumeva ~iwenicu da
je Alpar i pre raseqavawa bio srbski i da su wegovi raseqeni
stanovnici u novom mestu dobili prezime po mestu ranijeg ìv-
qewa. Posle Velike seobe naseqe je obnovqeno, a kao srbsko ono
postoji i 1732. godine.
Iako Alparsku baru svrstava u “hrvatske mjestopise”, Seku-
li} }e svoju desetorednu pri~u o woj zavr{iti podatkom da “nema
potvrde o postojanosti va`nijeg naseqa”. A mi dodajemo: ni va-
`nijeg, ni neva`nijeg, jer naseqa pod tim nazivom danas nema.
SRBSKO PISMO 51
Ba~. Nazivaju}i ga “drevnim hrvatskim naseqem” koje veko-

vima nije mewalo svoj naziv, potvrdu za ba~ko “hrvatstvo” Seku-
li} nalazi u re~nicima Broz-Ivekovi}evom i Skokovom. Ovaj
drugi obja{wava da re~ ba~ zna~i “stanar, planinar, glavar pas-
tirskog stana u planini”, da je na Balkan stigla preko Karpata i
da se sre}e u Ma}edoniji, Srbiji, na Kosovu i Metohiji; on za tu
re~ nema nijedne potvrde u dana{woj Hrvatskoj. Poku{avaju}i
da objasni poreklo re~i ba~, Skok priznaje da ne zna sigurno ~ija
je, ali veruje da je to posu|enica iz “epirsko-slavenskoga”, s tim
{to moè biti u vezi sa tra~kom re~ju stopanin. Kako se na
brojnim verodostojnim stranama Tra~ani izjedna~uju sa Srbima,
i kako je Srba bilo u Epiru, jo{ pre pojave imena slovenskog,
o~igledno je da se u slu~aju Ba~a radi o izvornoj srbskoj re~i.
Ina~e, u svojoj tvrdwi da je Ba~ “hrvatsko” naseqe, Sekuli}
se poziva na nekoliko podataka. Najpre, kaè, postojao je nadbi-
skup ba~ko-kalo~ki, a i jedan je Maxar “obradio poglavqe o
Ba~u... uz skromnu konzultaciju hrvatskih vrela”. Tako|e, iz Ba-
~a su bili neki Bernardin Uwi i Beato Stjepan Bukinac, a jednu
kwigu o ovome “mjestopisu” pisao je na nema~kom jeziku izvesni
Stjepan Bla{kovi}, ro|en u Ba~u. Naravno, Sekuli} ne pomiwe
Srbe u Ba~u, ali kad pi{e o Frawi Rakociju i wegovom ustanku
(1703-1711), navodi da su Rakocijevi kuruci bili “grubi, o{tri i
nemilosrdni” i da je Ba~ “u to doba stradao”. Pri tome, wemu ne
pada na pamet da pomene maxarskog istori~ara Ignaca A~adija
(1849-1906) i wegov zapis da je u vreme Rakocijevog ustanka u
Ba~koj i Barawi pobijeno, uglavnom zaklano, 120.000 Srba. Hr-
vati se u tim Rakocijevim “pobedama” nigde ne pomiwu, a ako je
stradao i Ba~, to samo moè zna~iti da se me|u `rtvama moraju
potraìti iskqu~ivo Srbi.
U Ba~u jeste bilo sedi{te biskupovo, ali Sekuli} previ|a
da je 1724. godine, svega petnaestak godina posle Rakocijevog us-
tanka i posle velike srbske pogibije, tamo postojala i srbska
pravoslavna parohija. Godine 1744. Srbi su se àlili na nadbi-
skupa “{to ih progoni, i nikako im ne dozvoqava da podignu sebi
crkvu”. Ravno dvadeset godina kasnije, Srbi iz Ba~a preseqeni
su u Derowe, a Slovaci u Ba~ko Novo Selo; u selu su ostali samo
Maxari i [okci, a Sekuli} taj podatak, iako ga ne pomiwe,
smatra dovoqnim da Ba~ proglasi “hrvatskim”.
Baj{a. “Pouzdan” zapis o Baj{i Sekuli} nalazi u 1543, a za-
tim i u 1665. godini. To mu ipak ne smeta da napi{e kako je kato-
li~ka ùpa u Baj{i utemeqena 1462. godine. On i ne pomiwe da je
Baj{a, ona dana{wa, naseqena oko 1750. godine, i da je 1769.
imala pedeset tri srbska doma, 1773. trideset devet, 1786 tride-
52 Ilija Petrovi}
set pet, a 1792. jedanaest srpskih porodica sa {ezdeset osam

du{a. Mada kaè da “danas prevladava maxarski jezik u nasequ”,
on ga progla{ava hrvatskim.
Bezdan. Prema Sekuli}evom iskazu, Bezdan je “naseqe u som-
borskom kotaru”, nastaweno “s ve}inskim ìteqstvom maxarske
narodnosti”. Samo to dovoqno mu je da ga proglasi “hrvatskim
mjestopisom”.
Bodrog. Za danas nepostoje}e naseqe po kome je nekada{wa
ùpanija u Ba~koj dobila ime Bodro{ka, Sekuli} prihvata [a-
farikovo mi{qewe da je nazvano po Obodritima, ili Bodri}i-
ma. Naravno, Sekuli} to ne kaè, iako je mogao znati da se radi o
starom srbskom plemenu koje je naseqavalo podru~je izme|u Od-
re i Labe, u dana{woj Nema~koj. To je isto ono pleme ~iju su to-
pografsku mapu sa oko 12.000 imena, lako prepoznatqivih u srb-
skom jeziku, 1965. godine objavili Hana Skalova i êhoslova~ka
akademija nauka. Ni{ta ne smeta {to tom mapom nisu obuhva-
}eni samo Bodri}i, ve} i Quti}i, vudu}i da je i ono bilo srbsko
pleme. Te{ko je objasniti zbog ~ega Sekuli} na svoju listu stav-
qa i Bodrog, maw ako to ne ~ini zbog saznawa da se to naseqe
“spomiwe u svezi sa sporom pavlinskoga manastira Sv. Krià na
dunavskom oto~i}u kraj Mono{tora s onima koji su osporavali
darovnicu redovni~koj zajednici”. On ne kaè ko je to osporavao
darovnicu, ali iz samog tog ~ina moè se zakqu~iti da to nije
neko ko je bio katolik, po{to bi svako “katoli~ko” osporavawe
bilo nekorisno.
Bogojevo. Naseqe ovog imena prvi put je zabeleèno 1691/93,
ali ga ve} 1699. godine nema. Naredni popis iz 1715. pokazuje da je
tamo bilo dvanaest poreskih glava, dok popis iz 1730. godine
isti~e da je to srbsko naseqe. Bez obzira na to, Sekuli} kaè da
je Bogojevo “od prvih spomena naseqa... izvorno bilo slavensko,
{to je dopu{teno pojednostaviti - s obzirom na vjersku pripad-
nost ve}ine ìteqa - hrvatsko”. Mimo toga, on namerno previ|a
da je 1753. godine Be~ hteo da Srbe iz Bogojeva preseli u Parabu}
(Ratkovo), ali se od toga odustalo. Dve godine kasnije, ovde su
naseqeni Maxari, a 1759. odlu~eno je da se doseli jo{ dvesta slo-
va~kih i maxarskih porodica katoli~ke veroispovesti. Godine
1759. ovda{wi Srbi ipak su preseqeni u Rac Militi} (Srpski
Mileti}), a u Bogojevu je popisana 101 maxarska porodica; osta-
le su vaqda pre{le u Staro i Novo Karavukovo. Posle toga, kao
potvrda da je Bogojevo bilo selo sa srbskim stanovni{tvom, po
obli`wim mestima o~uvano je prezime Bogojevac; poznato je, na-
ime, da su tokom 18. veka brojna srbska prezimena izvo|ena prema
nazivu mesta iz kojeg je odre|eno lice do{lo. [to se ti~e kato-
SRBSKO PISMO 53
li~kog stanovni{tva, Sekuli} nedvosmisleno kazuje da su u Bo-

gojevu “vjernici maxarske narodnosti i bogoslu`beni jezik je
maxarski (lingua: hungarica). Pa kad se sve to sabere, katoli~ka
veroispovest maxarskog stanovni{tva u Bogojevu i “slavenski”
naziv samog naseqa, Sekuli} izvodi zakqu~ak da se radi o “hr-
vatskom mjestopisu”.
Bukin. Sekuli} izbegava da ga nazove slu`benim imenom
Mladenovo, a “hrvatskim” ga smatra zbog toga {to su danas “u cr-
kvi u slu`benoj uporabi hrvatski, wema~ki i maxarski jezik”.
Ne ~ini mu se va`nim da kaè kako je stanovni{tvo u Mladenovu
skoro iskqu~ivo srbsko i pravoslavno, a katoli~ke porodice
mogu se izbrojati na prste jedne ruke. Mo`da ba{ zbog ove druge
sitnice, crkva o kojoj pi{e i nije u ba{ “uporabqivom” stawu,
po{to je deo izme|u oltara i zvonika uglavnom zaru{en. I ne ka-
è da je katoli~ka crkva u Mladenovu utemeqena po pravoslav-
nom kanonu, odnosno pravcem zapad-istok, zbog ~ega treba zakqu-
~iti da su “neko}” katoli~ki uqezi proterali srbsko mesno sta-
novni{tvo i zate~enu pravoslavnu crkvu “unapredili” u rimo-
katoli~ku.
Buqkes. Kao i u prethodnom slu~aju, Sekuli}u je zazorno da
upi{e Magli} kao slu`beni naziv mesta. On }e napisati da je
1723. godine pustara Buqkes pripadala grani~arskoj miliciji,
ali propu{ta da kaè da su grani~ari bili Srbi. Godine 1786.
godine Buqkes je uglavnom naseqen Nemcima. Nigde se, dakle, ne
pomiwu Hrvati, ali se, za svaki slu~aj, naseqe progla{ava “hr-
vatskim”. Za Sekuli}a nije bitno ni to {to je kao trag srbskog
naseqa ostalo prezime Buqke{anin. Nekad tako, a danas je skoro
sve stanovni{tvo u Magli}u srbsko; ima dve gr~ke porodice i
nekoliko “neslavenskih”.
Doroslovo. Iako je u mesnoj crkvi “bogoslu`beni jezik ma-
xarski osim u dane hodo~a{}a” (~ijeg?), Sekuli} i ovo selo sma-
tra “hrvatskim”. Razlog za taj svoj izbor on vidi u ~iwenici da je
“toponim od svojih po~etaka »slavenski« i ostao je danas, no
ìteqstvo nije”.
Feketi}. I ovo je naseqe “izvornoga slavenskoga imena”, a
1784. godine naseqeno je u wemu dvesta pedeset maxarskih evange-
li~kih porodica. Zbog sli~ne zvu~nosti, Maxari su se uporno
trudili da ga preimenuju u Feketehegy. Posle Drugog svetskog ra-
ta, iz neznanih razloga, doseqeni Crnogorci nisu uspeli da mu
promene ime, kao {to im se to desilo sa susednim selom Seki}
(Lov}enac); mnogo godina kasnije, srbski lingvista Mitar Pe-
{ikan, ro|en u Staroj Crnoj Gori, vajka}e se {to je i sam, opsed-
nut skojevskom nadobudno{}u i obmanut pri~om o iskvarenom
54 Ilija Petrovi}
maxarskom nazivu sela, u~estvovao u brisawu tog starog srbskog

traga u sredwoj Ba~koj. Hrvata nigde nema. Sekuli} preska~e po-
datak da je Feketi} mnogo stariji i da ga je 1496. godine drào srb-
ski velmoà Milo{ Belmuèvi}. Kasnije je to bio posed Jak-
{i}evih. Na samom kraju 16. veka Feketi} je naseqe sa dvadeset
osam domova. Ipak, poznato mu je da “danas (nakon 1945) najbroj-
niji su ìteqi Crnogorci”, ali i to kaè samo zbog potrebe da
napravi razliku izme|u Srba i “nacionalnih” Crnogoraca.
Futog. Po Sekuli}evom tuma~ewu, 1747. godine “me|u ìte-
qima je bilo Slovaka (Lutorana), ve}inom Nijemaca i pone{to
pravoslavaca”. Wemu se ~ini nekorisnim podatak da ovo naseqe
postoji kao utvr|ewe jo{ 1250, i da su wim Turci vladali od
1526. do 1687. godine. Naravno, on preska~e i podatke o popisima
stanovni{tva iz 18. veka, koji kazuju, na primer, da je 1715. godi-
ne u Futogu bilo 130 srbskih i sedam maxarskih domova. Broj srb-
skog stanovni{tva u Futogu vremenom je rastao, tako da je izme-
|u 1760. i 1786. godine ovde bilo 470 srbskih domova. Nemci su u
Futog naseqeni 1763. godine, ali su se posle jedanaest godina
izdvojili u posebno naseqe nazvano Novi Futog. Hrvati se nigde
ne pomiwu, ali to Sekuli}u ne smeta da i Futog proglasi “hrvat-
skim mjestopisom”.
[andor. Ovo naseqe, kao srbsko (Aleksandrovo, danas deo
Subotice), zabeleèno je 1764. godine. Ni tada ni ranije ovde se
ne pojavquju Hrvati, {to Sekuli}u ne smeta da kaè kako je to
“hrvatski mjestopis”. Istina, on }e zapisati da je [andor do
1910. godine bio samostalna op{tina i da su mu “stanovnici bili
Srbi, Nijemci i Hrvati, a naknadno i Maxari... Pravoslavna
crkva je iz pro{log stoqe}a, a katoli~ke nema, premda je od 1926.
samostalna ùpa”. Naravno, on }e presko~iti podatak da je [an-
dor za samo tridesetak godina svoga postojawa izrastao u selo i
da je 1804. godine imao srbsku {kolu sa stotinak u~enika.
Titel. Sekuli} }e navodni “hrvatski mjestopis” Titela op-
ravdati naznakama da se radi o va`nom strate{kom mestu, da je
wegovo stanovni{tvo “mije{ano”, da je to danas “grad u kojemu
ima Hrvata, ali ne ~ine zna~ajniju skupinu” i da je u crkvi “u
uporabi i hrvatski jezik”. Nema ni re~i o tome da je Titel bio u
Potiskoj vojnoj granici i da su mu, prema tome, stanovnici bili
Srbi. Da je dobronameran, ne bi mogao presko~iti podatak da je
1720. godine ovde bio 241 srbski dom, a svega devet maxarskih.
Dvadeset godina kasnije u Titelu je bilo oko trista poreskih
glava ({to zna~i mnogo vi{e domova, jer nije svaka doma}inska
glava bila poreska), ali su svi oni, kao grani~ari, izbegavali da
pla}aju porez. A kad su ve} grani~ari, oni su bili Srbi.
SRBSKO PISMO 55
Kula. Prema Sekuli}evom shvatawu istorije, i Kula je “hr-

vatski mjestopis”, jer su tamo, veli, po~etkom 19. veka “ìvjeli
Hrvati, Slovaci, Nijemci, Maxari, ve}ina ih je rimokatolika”.
Ipak, on ne spori da Kula postoji od turskog vremena, a zna i da je
iz 1745. godine sa~uvan “pe~at s natpisom Selo Kula”. Tada su “u
nasequ bili i pravoslavci, kojih se broj mijewao”, mada ne kaè
kako. A mogao je re}i da se na osnovu sa~uvanih popisa zna da je
Kula 1717. godine imala 14 domova, pet godina kasnije ona je pu-
stara, a od 1724. to je ponovo srbsko naseqe. Godine 1743. ìvela
je u Kuli 31 srbska porodica, da bi 1748. wihov broj bio skoro
utrostru~en. U me|uvremenu, u Kulu se naselilo jedanaest rusin-
skih porodica. Godine 1780, u vreme kad su se ovde naselili Nem-
ci i osnovali Novu Kulu, srbska Kula imala je 344 ku}ne stare-
{ine sa 53 oèwena i 44 neoèwena stanara. Broj stanovnika u
Kuli stalno se mewao, tako da je 1786. godine ona imala 286 srb-
skih domova, a 1792. deset mawe, sa ukupno 1.823 du{e.
[to se “hrvatskog” karaktera Kule ti~e, Sekuli} }e re}i da
se ovaj toponim “tuma~i povije{}u; jama~no je prije naseqa bila
tvr|ava, kula”. Ovaj zakqu~ak on preuzima iz jednog maxarskog
izvora koji “tuma~i da je kula turska rije~ koja zna~i tvr|ava
ili vrt”. No, da ne bi ostalo samo na tome, a da bi se se makar
nekako nagovestio katoli~ki karakter naseqa, Sekuli} }e doda-
ti da “kula zna~i i toraw, zvonik, a tako|er i visoka gra|evi-
na”; taman kao da su srbske pravoslavne crkve bez torwa, ili
zvonika, ili su niska gra|evina.
@ednik. I ovo naseqe na{lo se na “mjestopisnom” spisku, uz
povijesnu napomenu da su u wegovoj blizini otkriveni tragovi iz
“bron~anoga i sarmatskoga razdobqa”. Ne moè biti da Sekuli}
ne zna da su Sarmati isto {to i Srbi, ali to ga ne spre~ava da
@edniku ipak pripi{e “hrvatsku narav”. To on ustanovquje ma-
lo po tome {to je @ednik dobio ime “prema bunaru s |ermom i
pojili{tem” na kome su se putnici “zaustavqali da se napiju i
okrijepe (»da se osvjeè i napiju èdni putnici i kowi«), a mo-
`da i zbog toga {to je “buweva~ki svijet svoje naseqe nazivao
tako|er Na}vin”, po na}vama koje su do{qaci kopali iz obore-
nih stabala kanadskih topola. Ne kaè se ko su bili “do{qaci”,
ali je interesantno da je onaj ve} pomenuti onomasti~ar Skok
re~ na}ve na{ao samo me|u Srbima: kod Vuka Karaxi}a, na Koso-
vu i Metohiji, u Dubrovniku, Vasojevi}ima, Crnoj Gori, Herce-
govini, jugozapadnoj Srbiji, okolini Uìca i Sremu. Ova re~
~uje se i u Peroju, u Istri, ali to nije ~udno, po{to u tom selu
ìve potomci crnogorskih preseqenika iz vremena Kandijskog
rata (Kritskog, 1645-1649).
56 Ilija Petrovi}
Zobnatica. Sekuli} ne spori da je na mestu dana{we Zobna-

tice postojalo “sredwovjekovno naseqe”, ali pre}utkuje da su ga
krajem 16. veka nastawivali Srbi; u popisima iz 1580/82. i 1598.
godine Zobnatica je imala po 21 dom. Na samoj sredini 17. veka
Zobnatica je i daqe naseqena, ali je na prelazu u naredni vek pu-
stara. Raniji weni stanovnici su raseqeni, a trag o tome sa~uvan
je u srbskom prezimenu Zobnati~anin. Samo zbog toga {to je
1665. godine Zobnatica potpala pod jurisdikciju kalo~kog nad-
biskupa, a mo`da i u vezi sa sopstvenim iskazom da “jama~no se
ìteqstvo bavilo sto~arstvom i sijalo zob, pa je otuda ime po-
dru~ja i naseqa (zobi{te; zobnat-ica)”, Sekuli} domi{qa da je
Zobnatica “hrvatski mjestopis”.
Veru{i}. Iako su ovde “istraìvawa utvrdila ostatke iz
sarmatskog doba”, a na|eni su i ostaci “drevne gra|evine (jama-
~no crkve)”, Sekuli} se uglavnom zaustavqa na navodu da je Veru-
{i} prvi put pomenut u nekom spisu iz podaleke 1423. godine.
Krajem 16. veka, u dvama popisima, nalazimo ovde 25, odnosno 39
srbskih domova. I na samoj sredini 17. veka Veru{i} je srbsko
naseqe. Nepunih pola veka kasnije Veru{i} je pustara, ali se
zato na raznim stranama, ~ak do Koviqa, Sivca, Turije i Gospo-
|inaca javqa srbsko prezime Veru{i}anin. I pored toga, svom
“malom mjestopisnom spisku” Sekuli} dopisuje i Veru{i}.
Nadaq. Pri~a o Nadaqu retka je prilika da Sekuli} barem
izdaleka nagovesti da bi u Ba~koj ìveo i neko ko nije Hrvat.
Istina, on Srbe ne pomiwe, ali uop{teno nazna~uje da je “ì-
teqstvo razli~ito po narodnoj pripadnosti (vaqda i radi sasta-
va grani~arskih postrojba)”. Za svaki slu~aj, tu razli~itost on
vidi u podatku da je “me|u Hrvatima koji su ro|eni u Nadaqu (i)
u~eni frawevac i pisac Ladislav Spai}”, i samo po tome, po srb-
skom prezimenu nekakvog ko zna kad i kako pokatoli~enog Srbi-
na, on zakqu~uje da je Nadaq “hrvatski”.
I tako daqe.
Sve je to sa ciqem da se napi{e kwiga o hrvatskom karak-
teru Ba~ke, na koju srbski istori~ari ne}e odgovoriti i koja }e
kasnije “posluìti i me|unarodnoj javnosti da shvate opravdane
zahtjeve Hrvata koji danas ìve u Vojvodini, a kojima dana{wa
Srbija negira wihovu autohtonost na tom prostoru prijete}i im
potpunom likvidacijom”.
“Barawski mjestopisi” (1996). U kwizi o navodnim baraw-

skim “mjestopisima” posebno je obra|ena “povijest hrvatskih
imena mjesta” u maxarskoj Barawi, a posebno u “hrvatskoj”; prvih
ima ukupno ~etrdeset jedno, a drugih trideset tri. Ovakvu podelu
SRBSKO PISMO 57
Sekuli} je izveo iz sopstvene “znanstvene spoznaje” da je Barawa

“cjelovito zemqopisno podru~je razdijeqeno trianonskom dr-
àvnom granicom na maxarski i hrvatski dio” i da je to “na{a
Isto~na Hrvatska, dio na{ega hrvatskog Podunavqa, jasno ome-
|ena prema istoku i zapadu, vrlo otvorena prema sjeveru”. Mada
pomiwe poznati “jezikoslovni” zakqu~ak hrvatskog romaniste i
onomasti~ara Petra Skoka (1881-1956) da je Barawa nazvana po
nekoj “utvrdi” zvanoj Castrum Borona, odnosno Baranyavár, Seku-
li} dodaje da “treba upamtiti da je ime Barawa uistinu slaven-
sko, a treba imati na umu da je, primjerice, u poqskom do danas
o~uvana imenica baranek... jawe, jagawac; u maxarskom je jawe =
bárány (jama~no poznata iz slavenskih jezika)”. On ne dopu{ta
mogu}nost da je koren ove re~i ugarski, po{to su Ugri do{li “na
podru~je gdje su slavenski pastiri prije wih ~uvali svoja stada”,
a mo`da i zbog toga {to “povjesni~ari priznaju prvenstvo sla-
venskog obitavawa na barawskom podru~ju”.
Iako se u kwizi o “barawskim mjestopisima” re~ “slaven-
sko” izjedna~uje sa re~ju “hrvatsko”, nazna~eno “slavensko prven-
stvo” u Barawi nije uvek prepoznatqivo. No, da ne bi bilo nedo-
umice, Sekuli} }e dopisati da “pouzdano, me|u slavenskim drev-
nim ìteqima ne treba traìti srbsko-pravoslavno”. Najvero-
vatnije zbog toga, neka od barawskih naseqa najpre se progla-
{avaju maxarskim ili nema~kim, ~ak i Beli Manastir. Za ovo
“barawsko sjedi{te” re}i }e se da je “godine 1733. slabo napu~e-
no, ali se broj ìteqa pove}avao, poglavito doselidbom Nije-
maca”. Uz zapaàwe da je tamo “nakon Drugoga svjetskog rata
podignuta industrija”, bi}e dodat i stav da je “ve}ina ìteqa
bila hrvatska i wema~ka”. Srbi se ne pomiwu ni u Belom Mana-
stiru ni drugde, a ako ima onih koji nisu Hrvati ili Maxari, to
su pravoslavci. Prema pojedina~nim ispisima o barawskim
naseqima, pravoslavaca je tokom pro{log veka bilo samo u Be-
lom Manastiru, Bolmanu, êmincu, Dardi, Dubo{evici (“neko-
liko pravoslavaca”), Jagodwaku, Kneèvim Vinogradima, Kne-
èvu, Popovcu, Topoqu (“dvadesetak pravoslavaca”) i Zmajevcu
(“s malobrojnim pravoslavcima”). Iz takvih podataka izvla~i se
zakqu~ak da su Hrvati “u sloènom sastavu stanovni{tva uvijek
bili brojni (u pojedinim razdobqima i najbrojniji) dio ìteq-
stva, u nizu naseqa ve}inski dio; u brojnim pak jedini ìteqi”.
A kad je ve} tako, Sekuli} }e formulisati i stavove da je Barawa
“oduvijek pripadala zapadnoj uqudbi” i da je “za popisa 1961.
godine bila sastavni dio Hrvatske, jer je nakon Drugoga svjet-
skog rata, prigodom razgrani~ewa Hrvatske i Srbije i odluka
\ilasova povjerenstva, prikqu~ena (vra}ena) svojoj mati~noj
58 Ilija Petrovi}
dràvi Hrvatskoj”. Da se ne bi pomislilo da je za taj “povratak”

jedino zasluàn Milovan \ilas, Sekuli} }e do(obes)misliti da
je dunavska obala u Ba~koj “desna” i da su “u Dunavu pred Batinom
na{li (..) svoj grob brojni mladi qudi iz Ba~ke (jesen, 1944), po-
glavito hrvatski mladi}i”.
Ako su Srbi o tome pisali druk~ije, naro~ito ako su “kwige
o populaciji Barawe tiskane }irilskim pismom”, to je za Seku-
li}a samo dokaz o “uvjerqivosti” srbskih podataka.
Budu}i da autor svojom kwigom o “hrvatskim mjestopisima
ne poti~e nesno{qivost, mr`wu me|u ìteqima, nego èli, uz
dostupne podatke, sa~uvati i obraniti hrvatsko ìteqstvo na
pradjedovskom ogwi{tu, uz ogwi{ta gdje se hrvatski govori i
razmi{qa”, on }e navesti da “pouzdaniji podaci o ùpaniji
Barawi potje~u s kraja 12. i po~etka 13. stoqe}a”. I ustvrdi}e
pri tome da su “barawski ùpani istodobno bili i ma~vanski,
jer je Ma~va s Beogradom do godine 1737. bila u sklopu hrvatsko-
-ugarske dràve”, da bi “u prevratni~kim danima 1848.-49. apsolu-
tizam (be~ki - IP) vje{to pretvorio Hrvatsku, nemirnu Ugar-
sku i srpsko-buntovnu Srbiju u zemqe austrijske carevine”. Da-
ju}i takve “znanstvene” podatke, naro~ito onaj o periodu izme|u
13. i prve polovine 18. veka, Sekuli} u prvi plan istura tezu o
hrvatskom primatu nad Ugarskom i “povijesnom hrvatskom pra-
vu” na Srbsku Zemqu, ne samo u Barawi i Ba~koj, ve} i u krajevi-
ma ju`no od Dunava. “Ome|ena velikim rijekama: s juga Dravom, s
istoka Dunavom, Barawa je, kao i susjedna Ba~ka (zagrqena Du-
navom i Tisom), bila polazi{te raznih osvaja~a: od davnih ne-
znanih ìteqa (a u tu “neznanu” vrstu, po Sekuli}evom tuma~e-
wu, spadaju najpre “azijski Iliri koji su ovdje zabiqeèni kao
nositeqi halstatske uqudbe od drugog tisu}qe}a prije Krista”,
a zatim i Kelti, koji su “kao nositeqi latinske uqudbe uskome-
{ali, preslojili i potisnuli starosjedila~ka ilirska pleme-
na”; kaè tako a pre}utkuje da su Iliri srbsko pleme a Kelti voj-
ni~ki red u srbskom narodu - IP), Rimqana, Slavena, Avara do
ugarskih plemena pod vodstvom Arpadovi}a. Ne moè se mirno
prosuditi koja je osvaja~ka skupina u pro{losti bila pogibeq-
nija, krvavija i ne~ovje~nija, ali srpska se potvrdila kao najok-
rutnija”. Zbog toga, Sekuli} }e Ba~ku nazivati “ba~ka Hrvat-
ska”, a kada pomiwe Vojvodinu Srbsku, ova druga re~ bi}e jednom
stavqena u navodnike i ispisana malim po~etnim slovom, drugi
put }e i Vojvodina biti me|u navodnicima, dok }e tre}i put sve
to biti pokriveno obja{wewem da Vojvodina na kraju Prvog svet-
skog rata nije mogla biti prisajediwena Srbiji, jer je bila uki-
nuta i jer nije ni postojala kao administrativna jedinica.
SRBSKO PISMO 59
“Srijemski mjestopisi” (1997). [to se Srema ti~e i “sri-

jemskih mjestopisa”, za Sekuli}a i wegove mentore sve je jasno:
ceo Srem je hrvatski, imena svih naseqa (a popisano ih je oko 650),
ako po poreklu nisu maxarska, jesu hrvatska, a “zemqovid ùpa-
nije srijemske”, najverovatnije s kraja pro{loga veka, sluì kao
podloga za “znanstvenu” obradu svih dana{wih hrvatskih preten-
zija na ovaj iskonski deo Srbske Zemqe. Zbog toga, ovde se ne uka-
zuje na bilo koji pojedina~ni “srijemski mjestopis”; autor ovoga
teksta bavio se srbskim Sremom i hrvatskim nasrtajima na wega
u nekoliko navrata, posledwi put u kwizi Srem 1918 - Od Sirma
do Srbije, Novi Sad 1999.
U Sekuli}evom tuma~ewu, “od godine 1990. napisane su mno-
gobrojne kwige, rasprave i ~lanci sadràjno ve}inom ispuwene
podacima o nasrtajima na hrvatsko narodno bi}e. Krvavi prodor
osvaja~a na srijemsko podru~je, tragedija vukovarskih brani-
teqa, tu`ne povorke prognanika duboko su ranile hrvatsku po-
vijest, rastuìle uqudbu i kr{}anstvo, ponizile su, jama~no kao
nikad, ~ovje{tvo. U izvje{}ima dopisnika, u prikazima zbiva-
wa, u govorima zna~ajnih i mawe upu}enih djeliteqa pravde i
uputa raspr{enom i osaka}enom hrvatskom puku na srijemskom
podru~ju, ~itateqi i slu{ateqi ~esto prepoznaju neupu}enost
pisca ili govornika o me|ama drevne hrvatske Srijemske ùpa-
nije, wihovim povijesnim mijenama, preinakama, prekrajawima”.
Da bi se otklonila takva “neupu}enost”, Sekuli} u svom radu, “s
kojim èli pomo}i poznavawu Srijema i hrvatskoga autohtonog
ìteqstva”, ceo Srem preme{ta u Hrvatsku, pozivaju}i se vrlo
~esto ba{ na “mnogobrojne kwige, rasprave i ~lanke” napisane
posle 1990. godine.
Stvarni smisao svih tih “izvora” iz “mnogobrojnih kwiga,
rasprava i ~lanaka” objasnio je izdava~ Sekuli}evih “mjestopi-
sa” ([kolska knjiga iz Zagreba) u uvodnoj napomeni za kwigu koja je
prva objavqena. Bili su to Hrvatski ba~ki mjestopisi iz 1994. godine,
a izdava~ev tekst, delom i kao potvrda da su Hrvati u Jugoslaviju
u{li zatrovani antisrbstvom, glasi:
“Izdavawem ove kwige vrsnog poznavateqa pro{losti pro-
stora koji su naseqavali i jo{ danas naseqavaju ba~ki Hrvati,
èqeli smo o~uvati spomen na hrvatske toponime s podru~ja
Ba~ke. Oni nam najautenti~nije dokazuju da su na podru~ju Ba~ke
kom povijesti zbog raznoraznih razloga sustavno potiskivano,
{to je s vremenom uvelike smawilo wihov broj na tom podru~ju.
Antihrvatska politika u dana{woj Ba~koj kulminira u razdo-
bqima od 1918. do 1941. i od 1945. do danas.
60 Ilija Petrovi}
Tekst ove kwige uvjerqivo dokazuje i potvr|uje povijesnu

istinu da je velik broj naseqa dana{we Ba~ke, koja su nastala u
sredwem i novom vijeku bio naseqen Hrvatima. Budu}i da su
Hrvati tijekom povijesti bili sustavno potiskivani i napo-
sqetku gotovo potpuno istisnuti i iz ostalih krajeva wihova et-
ni~kog prostora, ova kwiga moè biti poticaj na{im povjesni-
cima da se prihvate toga ~asnog posla na putu utvr|ivawa istine
o hrvatskoj povijesti. Na~in na koji je kwiga napisana moè
biti metodolo{ki uzorak tim budu}im istraìva~ima hrvatske
povijesti, kojim }e sustavno i neodlo`no razloìti golem i
mukotrpan posao u interesu povijesti hrvatskog naroda. To je
tako|er bio jedan od razloga za{to smo odlu~ili tiskati ovu
kwigu.
Nadamo se da }e sadràj te kwige posluìti i me|unarodnoj
javnosti da shvate opravdane zahtjeve Hrvata koji danas ìve u
Vojvodini, a kojima dana{wa Srbija negira wihovu autohtonost
na tom prostoru prijete}i im potpunom likvidacijom. Dokumen-
ti iz kwige moraju kod svih nepristranih me|unarodnih ~imbe-
nika pobuditi osje}aje potrebe pravednog rje{ewa hrvatskog
pitawa na prostoru izme|u Dunava i Tise u dana{woj Vojvodini.
Kwiga }e osnaìti stavove Hrvata Vojvodine koji se gr~e-
vito bore za svoju opstojanost na tom prostoru i dati im dodatne
snage pri opravdanim zahtjevima koje postavqaju velikosrpskim
vlastima.
Na kraju èlimo istaknuti da smo ovu kwigu tiskali kao dug
svim Hrvatima koji su od 1918. do danas uspjeli o~uvati svoju hr-
vatsku svijest, svoj jezik i svoju rimokatoli~ku vjeru na prosto-
ru {to upravo od tog vremena ~etnici i pravoslavqe silom èle
prisvojiti”.
Razlo`nom ~oveku zaista je te{ko polemisati sa brojnim
nesuvislim navodima Sekuli}evim (i izdava~evim), ali }utawe
o tome ne samo da ne potiskuje neistinu, ve} srbskim neprijate-
qima potvr|uje, a nedovoqno informisanim Srbima name}e uti-
sak, da je ta~no sve {to Sekuli} pi{e. A najve}i deo Sekuli}eve
pri~e, bilo da se radi o wegovim polaznim stavovima, bilo da su
u pitawu zakqu~ci, daleko je od istine! Mo`da je Sekuli} svega
toga svestan, mada mu to za wegove krajwe ciqeve nije potrebno.
Ali, “zvani~ni” nau~ewaci iz Srbije, oni koji su, i pored toga
{to su neke lekcije iz srbske nacionalne istorije presko~ili,
uspeli da se “rasporede” po univerzitetima, institutima i aka-
demijama, o svemu tome }ute, ne smatraju}i potrebnim da makar i
re~ napi{u; taman kao da ne znaju da ono {to nije zapisano ne}e
ni postojati.
SRBSKO PISMO 61
Odreknu}e od srbskog jezika. Najpre, iako se istori~arima

srbskog jezika (u Srbiji) ~ini da je sve svima jasno i da bi ~ak i
prose~no obrazovanom ~oveku, ba{ kao i Sekuli}u, moralo biti
poznato da “hrvatskog” jezika {tokavskog nare~ja (“{tokavsko-
-ikavskog”), i govornog i kwièvnog, nema pre pojave \ure Dani-
~i}a (Novi Sad, 1825 - Zagreb, 1882) u Zagrebu, vaqa stalno pod-
se}ati na ono {to se, mo`da, me|u “jezikoslovcima od ugleda”
dobro zna, a {to su znameniti slavisti i drugi o “hrvatskom”
jeziku govorili:
Jozef Dobrovski (1753-1829), ~e{ki nau~ewak i Otac Sla-
vistike, “drào je samo kajkavski dijalekat Hrvatske, prema fak-
ti~kim odnosima onog vremena kao hrvatski, sve drugo bilo je za
wega ilirski ili srpski”. Samo Hrvatsko Zagorje sa okolinom
on je smatrao hrvatskim predelom, a na drugim stranama dana-
{we Hrvatske ìveli su Srbi;
Ferdo [i{i} (1869-1940), mo`da najznamenitiji hrvatski
istori~ar, kaè da “bija{e u prvoj ~etvrtini XIX vijeka ime hr-
vatsko ograni~eno iskqu~ivo na kajkavce, naime na sredwi dio
ùpanije zagreba~ke do Kupe, ~itavu vara`dinsku (s Me|umur-
jem), zapadni dio krièva~ke”;
Franc Miklo{i~ (1813-1891), poreklom Slovenac, jedan od
najve}ih slovenskih filologa, kao Srbe smatra sve {tokavce,
sve ijekavce, sve pravoslavne, sve muslimane srbskog jezika, ali
i mnoge ikavce i mnoge katolike. Prema wegovom shvatawu, {to-
kavci su Srbi i srbski Hrvati, ~akavci su Hrvati, dok kajkavci
vaè za Slovence;
Dubrov~anin Milan Re{etar (1860-1942) iz toga izvla~i
zakqu~ak da se “mora dati pravo onome ko sa Miklo{i~em izjav-
quje da su {tokavski i srpski pojmovi koji se poklapaju”;
Francuski slavista Siprijan Rober (1807-1857) pi{e da
“Srpska rasa zauzima tre}inu Evropske Turske i ceo Jug Ugar-
ske. U Turskoj, wene pokrajine su: Bosna, Hercegovina, deo Ma}e-
donije, severoistok Arbanije, Crna Gora i Kneèvina specijal-
no nazvata Srbija. U Austriskom carstvu, deo Istre, Vojnu Kra-
jinu, Banat, Srem i Dunavsku obalu od Be~a do Sent Andreje kod
Budima”. Sve je to nesporno {tokavsko podru~je, a sve stanov-
ni{tvo na tom prostoru jeste srbsko. Govorni jezik toga stano-
vni{tva jeste srbski, a sve {to je pisano {tokav{tinom na-
pisano je srbskim jezikom.
I “hrvatski mjestopisi” napisani su, dakle, srbskim jezi-
kom, a Ante Sekuli} dobro zna da je jezik kojim se on sporazumeva
“sa wima” i sa nama - srbski jezik, jezik kojim je i hrvatski kwi-
èvnik Miroslav Krleà, na primer, napisao najve}i deo svojih
62 Ilija Petrovi}
radova. Ne postoji, dakle, “hrvatski jezik {tokavsko-ikavski”,

isto kao {to se iz takve konstrukcije ne moè izvesti zakqu~ak
o navodnim “hrvatskim mjestopisima Ba~ke, Barawe i Srijema”.
Ili, barem, takav jezik nije postojao do pojave \ure Dani-
~i}a, jer je i hrvatskim jezikoslovcima bilo poznato ne samo da
je Matija Antun Reqkovi} (1732-1798) govorio kako su wegovi
preci “srbski {tili i srbski pisali”, ve} i da su “svi Hrvati ne-
ko} bili ~akavci”. Wima nije bilo nepoznato da je Qudevit Gaj
(1809-1872), taj “ilirski preporoditeq” prusko-francuskog po-
rekla, godine 1846. pisao da “sav svijet zna i priznaje da smo mi
kwièvnost ilirsku podigli: nu nama jo{ iz daleka nije na um
palo ikada tvrditi, da to nije serbski ve} ilirski jezik; pa~e se
ponosimo i hvalimo Bogu velikomu {to mi Hrvati s bra}om Srb-
qima sada jedan kwièvni jezik imamo”. A 1852. godine, poziva-
ju}i se na veliku srbsku istoriju Pavla Vitezovi}a Ritera (1652-
-1713) Serbia Illustrata, u kojoj se pomiwe i “veli~anstvo naroda
serbskoga, tako glede wegove va`nosti, kao {to i jezika”, Gaj
kaè: “Kamo sre}e da je on (Vitezovi} - IP), koji se u svoje doba
za narodni jezik borio, namjesto {to je hervatski provincijali-
zam sa serbskim mje{ao i tako neprakti~no na neoborive zaprje-
ke nagazivao - kamo sre}e da je on onda, kao {to smo mi sada, u
novija vremena, najglavnije grane jezika (srbskog - IP), koji se u
izobiqu izrekah i u svojoj ~istoti najboqe sa~uvao, u svojoj cjelo-
sti prigrlio i u hervatsku kwièvnost uveo, mi bi se zaista sa
svime na drugom stepenu narodnog napretka danas nalazili”.
I znalo se, kao {to je to pisao zadarski Srpski List, organ
Srpske narodne stranke, u broju 6. od 6/19. februara 1903. godine,
da su “reformatori hrvatske kwige”, na ~elu sa Gajem, uzeli “srp-
ski narodni jezik za literarni jezik Hrvata iz motiva prete`no
politi~kih, ali nijesu nikada poricali, da je to srpski jezik.
Oni su se nadali, da }e oba plemena, srpsko i hrvatsko, usvojiti
ilirsko ime, kao op{te narodno, i da }e se poslije po sebi srpski
jezik prozvati jezikom ilirskim. Tome se predlogu Srbi ne mo-
go{e prikloniti, jer im je narodna individualnost bila suvi{e
izraèna, a politi~ke i kulturno-narodne tradicije suvi{e ì-
ve, da bi se mogli, po primjeru Hrvata, preko no}i odre}i svoje
nacionalnosti. Odre}i se imena narodnog i jezika svog narod-
nog, moè samo narod bez svoje istorijske svijesti.
Po primjeru srpskom, po{to je misao o Ilirstvu propala,
novija generacija hrvatska po~ela je da se odu{evqava za Hrvat-
stvo. Tu im je sad kao naru~en do{ao u Zagreb \uro Dani~i}.
Po{to su hrvatski prvaci izmamili od wega pristanak, da srp-
ski jezik nazove i hrvatskim, oni se poslije toga nisu samo na
SRBSKO PISMO 63
tome zaustavili, da ga tako nazivaju u granicama svoga plemena,

nego su ga po~eli nametati i Srbima u Trojednici i ina~e, dokle
dopire vlast austro-ugarska.
Koliko je za preporo|aj hrvatskog imena zasluàn Qudevit
Gaj, koji je kajkav{tinu zamijenio jezikom srpskim, toliko je
isto za taj preporo|aj uradio i \uro Dani~i}, veliki filolog
srpski, kome Hrvati treba da podignu spomenik, jer je on vi{e
nego ikoji Hrvat u~inio da se osnuje veliko Hrvatstvo.
Da je \uro Dani~i} bio i politi~ki obrazovan ~ovjek, on bi
bio prozreo u politi~ke te`we onih Hrvata, koji su oko wega
oblijetali; a da je imao i dovoqno zdrave nacionalne sebi~no-
sti, on bi Hrvatima... rekao (da nije) vlastan prekr{tavati ime
jezika koji je kr{ten prije vi{e hiqada godina... Ono {to je
u~inio \uro Dani~i}, ne bi nikad u~inio jedan Vuk Karaxi},
ili jedan Miklo{i}.
I ne bi, doista. Dani~i} je... zaboravio pravi naziv svojeg
ro|enog jezika (i) nazvao je svoj jezik »hrvatski, ili srpski«. Kad
bi Dani~i} sada kojom sre}om ustao i kad bi vidio, u {to se iz-
vrgla wegova muka i wegovo nastojawe, vje~nost bi mu kratka bia
da se za to pokaje”.
Pi{u}i o istoj stvari, Ami Bue (1794-1881), francuski nau-
~ewak, autor obimne kwige o Evropskoj Turskoj, isti~e da Hrvati,
“s obzirom na siroma{tvo wihovog jezika, nisu uspeli da stvore
posebnu kwièvnost, ve} su bili prisiqeni da se pribliè Sr-
bima i da se sluè wihovim jezikom, na na~in koji ih je ~ak pri-
silio da predloè Srbima da se s wima ujedine, pod banalnim na-
zivom Ilira. Me|utim, kako je ovaj podmukli predlog imao za ciq
nestanak srpske nacionalnosti, Srbi su ga odbacili”.
Odbacili su ga Srbi, ali ne i “jedan Srbin”. Dopu{taju}i da
se srbski jezik nazove “hrvatskim ili srpskim”, Dani~i} je, za-
pravo, dao prednost hrvatskom obele`ju, na {tetu srbskog, zbog
~ega se moè smatrati najve}im hrvatskim lingvistom. Docnije,
pod uticajem raznih politi~kih okolnosti, taj jezik nazivan je
“srpskohrvatski” ili “hrvatskosrpski”, a svi dogovori o wegovoj
upotrebi pravqeni su na {tetu srbskog naroda. Tako se i moglo
desiti da, posle osamostaqewa Hrvatske i “secesije hrvatskog
jezika”, vode}i lingvisti u Srbiji prihvate sve to kao neospo-
rivu ~iwenicu, te da se u novonastalim okolnostima ni{ta vi{e
ne moè za srbsku stvar u~initi.
Hrvatska senka na srbskim tragovima. [to se ti~e Sekuli-

}evih “istorijskih razloga”, wima bi vaqalo protivstaviti bar
po nekoliko najelementarnijih podataka o stvarnoj pro{losti
64 Ilija Petrovi}
Barawe, Ba~ke i Srema, podataka do kojih su protekom vremena

ve} do{li pojedini istori~ari ili lingvisti sa strane. Pre
svega, misli se tu na najstarije poznato stanovni{tvo u ovim
krajevima, ono koje i Sekuli} zove sarmatskim, jazi{kim, ilir-
skim, a koje takozvana srbska nauka, i pored brojnih dokaza od
starine, odbija da prihvati kao pretke dana{wih Srba. Dok se u
toj i takvoj srbskoj nauci budu odbacivala sva davna saznawa o
srbskoj starini, i daqe }e se de{avati sve ono sa ~im se srbski
narod ve} podugo sukobqava. De{ava}e se da hrvatski “znanstve-
nici” pripisuju Hrvatima sve ono {to pripada Srbima: i jezik, i
poreklo, i stani{ta, i stanovni{tvo, i dru{tvene odnose. Pri-
mera radi, kad je Radivoje Pe{i} (umro 1993) pre desetak godina
u jednoj televizijskoj emisiji iz beogradskog studija saop{tio da
se srbska }irilica mora dovesti u vezu sa vin~anskim pismom,
ve} naredne ve~eri, u televizijskom dnevniku iste te ku}e, arhe-
olog Dragoslav Srejovi} (1931-1996) proglasio je sve to “najo-
bi~nijom besmislicom”. Ali, zato, svega tri-~etiri dana kasni-
je, beogradska Politika prenela je vest iz Zagreba, kojom se
nagove{tava da }e hrvatski znanstvenici pomeriti hrvatsku
starinu za “pet tisu}a godina unazad”. Hrvatska “znanstvena” lo-
gika bila je jednostavna: po{to Srbi odbacuju vin~ansku kul-
turu, koja je blizak srodnik vu~edolskoj, onoj koja je otkrivena u
granicama sada{we Hrvatske, nema razloga da se ta “ni~ija”
kultura ne proglasi “hrvatskom”.
Mada, kad se govori o hrvatskoj “starini”, kao posebnu za-
nimqivost vaqa ista}i ~iwenicu da se hrvatski arheolozi nisu
mnogo bavili nalazima u Slavoniji i Zapadnom Sremu, jer im je
uvek bilo jasno da sve {to bi tamo otkrili mora pripadati sta-
rim srbskim plemenima koja su ove krajeve naseqavali mnogo pre
pojave “Slovena iz VI i VII veka”, a naro~ito pre pojave Hrvata.
Zapravo, Hrvati nemaju {ta da traè u vremenu praistorijskom
i protoistorijskom, {to zna~i ni u vin~anskom, te su se wihovi
arheolozi, bez obzira na to {ta mislili o svojoj “starini”,
uglavnom bavili otkrivawem rimskih i starohri{}anskih spo-
menika i gr~kih kolonija na jadranskoj obali. Ako su se i bavili
praistorijom, to se najvi{e odnosilo na Vu~edol. Koliko se ta
kultura ticala wih samih, Hrvata, najvi{e kazuje zapis u hrvat-
skoj Enciklopediji Jugoslavije iz 1971. godine: “Vu~edolska kultura
rasprostrawena je, okvirno, od ê{ke preko jugozapadne Slova-
~ke, ju`ne Ma|arske, Dowe Austrije, Slovenije i sjeverne Hr-
vatske do u sjevernu Bosnu i sjevernu Srbiju”. Kako Hrvata u svim
nare|anim krajevima nije bilo ni u istorijskom periodu, dosko-
ra, sasvim je razumqivo {to se otkri}a iz Vu~edola ne odnose na
SRBSKO PISMO 65
Hrvate i {to se Hrvati nisu ni trudili da urade kwigu o svojoj

“praistoriji”, odnosno o praistoriji brozovske Hrvatske.
Na isti na~in kako se savremena zvani~na nauka u Srbiji od-
rekla Vin~e, na{i “nau~ni~ki predvodnici” olako odbacuju sve
ono {to su o srbskoj starini pisali vrlo obave{teni strani
autori.
Pozivaju}i se, tako, na mnoge izvore, slova~ki nau~ewak
Pavel Jozef [afarik (1795-1861) nabraja vi{e starih naroda
~ija su nam imena predali gr~ki i rimski pisci, dovode}i ih,
uvek i bez premi{qawa, u vezu sa poreklom Srba. U stanov-
nicima Sarmatije, na primer, wemu je lako prepoznati Srbe. O
Sarmatima pi{e po~etkom Hristove ere i gr~ki matemati~ar,
astronom i geograf Ptolomej, a negde na prelazu iz 9. u 10. vek,
etimolo{ki re~nik Mater verborum, Majka re~i, biskupa Salomo-
na (umro 920. godine) obja{wava da su Srbi bili stanovnici
stare Sarmatije i da su se Sarmati “tada zvali Sirbi”. Dva veka
kasnije, êh Vacerad prepisuje Salomonov re~nik i, daju}i neka
dopunska obja{wewa na ~e{kom jeziku, beleì da su Ptolome-
jevi Sarmati niko drugi do populi Sirbi, odnosno narod srbski,
Srbi.
Sarmati i Sauromati za [afarika su jedno isto, u svakom
slu~aju Srbi, odnosno preci Slovena, a Tribali i Iliri poveza-
ni su sa prakarpatskim Sarmatima. Po wegovom saznawu, proiz-
voqne su tvrdwe mnogih istori~ara o takozvanom istorijskom
ilirizmu, odnosno o pretvarawu Ilira u “istorijsku vrstu”,
zbog wihovog navodnog nestanka sa istorijske pozornice. “Jer da
su stari Iliri bili stvarno istrebqeni, te da Sloveni nemaju
ni{ta drugo do »razorene gradove po celoj Iliriji«, ili da su
na{li pustiwu bez qudi, kako bi onda do{lo do toga, da jo{ i
danas postoje sva imena koja su spomenuli stari geografi i
istori~ari u Iliriji i Trakiji, uz neznatne izmene?” A ta ime-
na postoje i jo{ uvek opstaju samo zahvaquju}i neposrednom je-
zi~kom nasle|u Srba koji su tamo nekada ìveli i Srba koji u
istim tim krajevima ìve danas.
Sve ìteqe iznad Crnog i Jadranskog mora i Dunava, {to }e
re}i: i u Barawi, i u Ba~koj, i u Sremu, najstariji gr~ki autori
nazivali su Hiperborejcima, Sauromatima i Arimaspima, a wi-
hovi ne{to mla|i sledbenici Skitima, ili Kelto-Skitima; “ne-
kada su bili Keltoskiti oni, koji su danas Iliri”; Fea~ani, oni
koji su Odiseja do~ekali posle desetogodi{weg lutawa, bili su
Iliri; jezik Ilira, Makedonaca i Epiraca bio je isti; Halko-
kondilo veli da “zna se jama~no da su Iliri koji ìve u ovom
delu Evrope (na jugu Balkanskog poluostrva - IP), obitavali u
66 Ilija Petrovi}
Poqskoj i Sarmatiji; Sarmati i Skiti su od jednog (pretka)

potomci”; Sarmatija je isto {to i Srbadija, Srmadija, kao danas
{to je [umadija.
Rimski Sirmienzi isto su {to i srbski Sirmi, mada se na-
{im “zvani~nim” nau~ewacima ne dopada da, kao {to je to u~i-
nio Milo{ S. Milojevi} (Crna Bara, 1840 - Beograd, 1897), por-
eklo re~i Srem potraè u sanskritu, arhai~nom srbskom jeziku,
odnosno, po tuma~ewu savremene zvani~ne lingvistike, “savr-
{enom, klasi~nom” jeziku Indusa. Po Milojevi}evom tuma~ewu,
od re~i sr-, {to zna~i izlaziti, pokazivati se, sijati, svetliti,
nastala je re~ srm, koja ozna~ava “zemqu koja se sa nekoliko
strana pokazuje, vidi, svetli i. t. d. kao {to je dan(a{wi) Srem,
me|u nekoliko reka, stari srp(ski) Srem u biv({oj) Mqeta~koj
republici i t. d.” Teritorija dana{weg Srema ba{ je takva: ot-
vorena pogledu, izloèna suncu, svetla zemqa.
Srodna je sa ovom re~ju i sanskritska re~ ser, kojom se ozna-
~ava porodica, ili semja, ili koleno. Rusi iz Povol`ja imaju re~
serbo za porodicu. Belorusima su sjabri ro|aci, zadrugari, a Lu-
ì~kim Srbima sorbi su bra}a, ro|aci, to jest “qudi ili razni
~lanovi od jednog i istog oca, roditeqa, praroditeqa”. I u Sr-
biji mnogi }e se nepoznatom zemqaku obratiti re~ju ro|a~e. Iz
iste osnove nastala je i indijska re~ serm - serm, da ozna~i “naci-
ju, narod, ogroman i veliki od jednog i istog korena, roda i t. d.
koi ve}, kao ogromna masa jednog naroda ìvi u svoim op-
{tinskim sklopovima. Ovoj re~i Serm odgovara na{a Semberi-
ja, Serberija, Sarbadija i t.d. koje zna~e silu, mloìnu, ogromno-
}u, razplo|enog jednog i istog naroda, od jednog oca i matere, od
jednih roditeqa: dakle bra}u, ro|ake... koji sastavqaju bratsku
ukupnu i jednostavnu narodnost”.
Od iste re~i nastala je i sanskritska re~ sarm, koja zna~i
“udaqavawe, pokazivawe, prestavqawe nekog savr{enijeg napre-
tka od obi~ne samo gomile i mloìne jednorodnog bratskog na-
roda, dakle: savr{eniji op{tinski ìvot od ìvota serm-skog”.
Odatle su izvedene i re~i sardha i sarbha, a one iskazuju “silu,
mloìnu, uzvi{enost jednog i istog naroda od jednog i istog pra-
roditeqa, bratski narod sa ja~ijim dru{tvenim svezama, nad
koima se i pokazuje wihna sila, mloìna i t. d. Ovoj re~i odgova-
ra na{a: Sarba, Sjabri, Serbi, Sorbi, Surbi, Serbadija, Sorba-
dija, Surbadija, Sjarbadija, Sirbadija... Sve je ovo do sada kazano
u odnosu prema drugim narodima da re~ Ser, Sjabr, Sirb, Sorab i
t. d. zna~i, u odnosu prema tu|inama: narod sastavqen od same br-
a}e, ro|aka, surodica i t. d. i da sve te re~i u odnosu ~lanova toga
naroda jednog prema drugom opet zna~e, ni{ta drugo do: Brat.
SRBSKO PISMO 67
Dakle, Serbin, Sjarbin, Sirbin, Serb, Sorab, Surb i t. d. nije

ni{ta drugo do ~isti i ovejani samo Brat i ni{ta drugo”.
Dodamo li tome Milojevi}evo tuma~ewe da se sanskritsko
srm nalazi i u re~i “srmbh - srmbh - koja zna~i: blistati, svetli-
ti, pokazivati se, biti jasniji, svetliji me|u svom silom i mlo-
ìnom svoje jednorodne i jednokrvne bra}e i ro|aka u jednom
istom ogromnom od jednog oca i matere, narodu, kojoj odgovara
Srb, Srbin, Srbstvo, Srbija, Srbadija”, onda se nesumwivo moè
zakqu~iti da re~ Srem i re~ Srbin imaju isti koren i mnogo su
starije od rimskog boravka na ovim prostorima. S razlogom se,
dakle, ~udio Jernej Kopitar (1780-1847), jedan od osniva~a sla-
vistike, “zar nije nikome palo na pamet da pri »Sremu« misli na
Srbe, Sarmate”.
Na posredan na~in to priznaje i arheolog Petar Milo{e-
vi} (Sremska Mitrovica, 1930), mada on, ~ini se, nije svestan
stvarne vrednosti svojih zakqu~aka o starini Sirmijuma i sta-
novni{tva koje je tada u Sirmijumu ìvelo. On, tako, pi{e da je
“u predrimskom vremenu Sirmijum (..) bio plemensko naseqe s
panonskim starosedeocima, Amantinima i Sirmijenzima, pri-
padnicima {irokog ilirskog stabla na Balkanskom poluostrvu.
Prema podacima Plinija moglo bi se pretpostaviti da je Sirmi-
jum bio centar Amantina, a da bi Sirmijenze trebalo smatrati
kao stanovnike oppiduma”. Milo{evi} iznosi hipotezu da su
Panonci bili neilirsko pleme, ali, pozivaju}i se na Tacita, do-
zvoqava mogu}nost o “panonsko-ilirskoj srodnosti”. Re~ Sirmi-
jenzi, van svake sumwe, latinskog je porekla, i wom je moralo
biti ozna~eno stanovni{tvo koje je u toj oblasti ìvelo. To se
stanovni{tvo i pre dolaska Rimqana nekako nazivalo, i nisu mu
Rimqani izmislili ime; oni su naziv tog stanovni{tva samo
prilagodili svojim jezi~kim mogu}nostima i pravilima: Sirmi,
odnosno Srbi, postali su, tako, Sirmienzi. Ovi sremski “Sirmi-
jenzi” zaista su bili “pripadnici {irokog ilirskog stabla na
Balkanskom poluostrvu”, {to }e re}i i da su morali biti srodni
Panoncima iz prekodunavskih krajeva. âk }e i maxarski isto-
ri~ar Melhior Erdujheqi (Senta, 1860 - negde u Americi, 1925),
pozivaju}i se na “najnovije rezultate nau~nih ispitivawa”, na-
pisati da su prvi stanovnici dana{we Ba~ke bili Jazigi, narod
koji se sa Karpata spustio “na po stole}a, pre nego {to }e se ro-
diti Hristos” i koji je “stalno gospodario ovim na{im krajem,
kad se Rimqani po~e{e ovde naseqavati”. Iako ne prime}uje da
su Jazigi isto {to i Jaziki, odnosno qudi koji govore istim jezi-
kom (kao {to su i Sloveni oni koji me|usobno mogu da slove, ili
govore), Erdujheqi }e dodati da su Jazigi “soja sarmatskoga”, “ro-
68 Ilija Petrovi}
|aci Sarmata”, “jedan talas one reke naroda, kojoj pripadaju i

Tra~ani” i da je “Dunav delio Panoniju od Sarmata”. Ako su, dak-
le, Jazigi bili jedno staro srpsko pleme, i ako su se na drugoj
strani Dunava, {to }e re}i: u Sremu, nalazili Sarmati, odnosno
Tra~ani, odnosno “pripadnici {irokog ilirskog stabla”, onda
nije te{ko zakqu~iti da se ovde uvek radilo o Srbima i da su,
prema tome, Sirmijenzi isto {to i Sarmati, odnosno Srbi.
A, videli smo, Sekuli} ne pravi neku preveliku razliku
izme|u Sarmata, Jaziga i Ilira, mada pre}utkuje istinu da su to
uvek Srbi. Ako smo spremni da Sekuli}eve navode prihvatimo
kao nedovoqno precizne, i ako na tren zanemarimo najstarije
pisane tragove o ilirskoj i srbskoj istovetnosti, tragove koji su
do nas doprli preko [afarika, ostaje nam mogu}nost da vezu
izme|u Ilira i Srba potraìmo i kod novijih autora sa rimoka-
toli~ke strane. Primera radi, hrvatski istori~ar Viktor
Novak (1889-1977) pi{e da je monah Grigorije Camblak, oko 1408.
godine, u ìtiju kraqa Stefana De~anskog (1321-1331) pomenuo
ilirsko ime “kojim se ozna~ava na{ narod”. [to je Novak pod
“na{im narodom” podrazumevao “Jugoslovene” druga je stvar, ali
se kao nesumwivo mora prihvatiti da je austrijski car Josif I,
godine 1706. potvr|uju}i srbske privilegije u svome carstvu,
naziv Iliri koristio kao odgovaraju}e za nazive Ra{ani, Vlasi,
Srbi, Morlaci, Ri{}ani, Hristijani, Bo{wani.
Od Velike seobe ili odvajkada. Na srbsku nesre}u, kao glav-

ni argument za svoje tvrdwe o navodnom hrvatskom karakteru Ba~-
ke, Barawe i Srema, Ante Sekuli}, autor “hrvatskog mjestopis-
nog” trokwi`ja, koristi srbsku ~ar{ijsku pri~u o navodnom do-
seqewu Srba u dana{wu Vojvodinu Srbsku tek tokom takozvane
Velike seobe iz 1690. godine; radi se o istoj onoj seobi koja je pre
desetak godina “sve~ano obeleèna” i za koju se ni zvani~na
istorijska nauka nije premnogo trudila da objasni kako se tada-
{wim jedvapobegavcima ispred turskog nasrtaja desilo da ìve
glave sa~uvaju kod svojih prekodunavskih i prekosavskih ro|aka.
Sekuli} jednostavno konstatuje da su Srbi u Ba~ku “stigli ka-
snije... krajem XVII vijeka” i da “drì se mi{qewa da me|u autoh-
tonim ìteqima nikako ne treba traìti srpske pravoslavce”.
O Srbima u Sremu govori tek od 1848, “kad su predstavnici Srba
nastojali dobiti Srijem u okvire zami{qene Srpske Vojvodi-
ne”. Uz pri~u o Srbima iz Barawe stidqivo priznaje da je bilo
nekih “srpskih selidbi”, ali da u rasprave i kwige “zabunu unosi
ime Rasciani, Raitzer, Ratzen, R«czok, jer je u brojnih pisaca, oso-
bito ugarskih, ta rije~ istozna~na za sve slavenske ìteqe u
SRBSKO PISMO 69
Podunavqu”. Istina, Sekuli} govori o boravku Slovena na ovim

prostorima jo{ u VI veku, “prije Hrvata”, pri tome zameraju}i
maxarskim piscima zbog “nemarnosti u razlikovawu Hrvata od
Srba”, pa one koji nisu Hrvati ~esto nazivaju, osim Slovenima,
jo{ i R«czok, Totok. Naravno, on ne}e zameriti hrvatskoj Enciklo-
pediji Jugoslavije iz 1971. godine zbog toga {to ne sadrì odred-
nicu o Slovenima; da su Sloveni tada bili interesantni za hr-
vatski primat u toj narodnosnoj grupi, sasvim je sigurno da bi i
enciklopedijski bili iscrpno obra|eni.
Sekuli} ne}e da zna da re~ Srem nije nastala od re~i Sir-
mium, ve} da je bilo obrnuto; da re~i Srem i Srbin (i Sarmati,
naravno, koje i on, kao i Erdujheqi, smatra starosedeocima u
Podunavqu) imaju isti koren i mnogo su starije od rimskog bo-
ravka na ovim prostorima; da je u Sremu hri{}anstvo primqeno
od Grka i da su tu, dakle, ìveli Srbi; da je u Sremu, toj drugoj
Svetoj Gori, tokom 15. i 16. veka, pre pomena ikakvih Hrvata u
tom kraju, izgra|eno ili obnovqeno tridesetak pravoslavnih
manastira; da su srbski zastupnici iz Srema (i drugih delova
Vojne krajine) tek 1861. godine, prvi put u svojoj istoriji, do{li
u “hrvatski sabor” kao politi~ki faktor, ali oni su, u skladu sa
èqom cara Frawe Josifa (1830-1916) da se Krajina ne veè do
kraja za Hrvatsku, prisustvovali samo raspravi “o dràvno-prav-
nim pitawima”; da je 13. novembra 1918. godine, ugovorom o
primirju sa ugarskom vojskom Srbija uspostavila demarkacionu
liniju prema Hrvatskoj èlezni~kom prugom Osek-[amac i da je
potpukovnik Du{an Simovi} (1882-1962), srbski poslanik kod
Narodnog vije}a u Zagrebu i docniji predsednik jugoslovenske
vlade (posle dvadesetsedmomartovskih doga|aja), otvoreno mo-
gao formulisati stav srbskih vojnih i politi~kih krugova o
ujediwewu i granicama: Srbija je u ratu dala milion i po `rtava
za oslobo|ewe svoje bra}e i ona ne moè dozvoliti da na wenim
granicama nastane neka nova dràva koja bi ih uzela u svoj
sastav, tako da ona, Srbija, ostane po strani, a plodove svoje
pobede prepusti neprijatequ. “Po pravu oru`ja, a na osnovu
Ugovora o primirju sa Ma|arskom - rekao je Simovi} - Srbiji
pripadaju Banat, Ba~ka, Barawa, Srem i Slavonija (do linije
Osek-\akovo-[amac), kao i cela Bosna i Hercegovina. Van te
teritorije, da se moète opredeqivati po voqi: da idete sa Srb-
ijom ili da formirate posebnu dràvu”.
I Sekuli}u i wegovim istomi{qenicima, i pokrovite-
qima naravno, poznato je da Barawa nikada nije bila hrvatska i
da je [i{i}ev Pregled povijesti hrvatskoga naroda, kapitalno delo
hrvatske istoriografije, ~ak i ne pomiwe, izuzimaju}i jednu
70 Ilija Petrovi}
kratku napomenu da je tokom 15. veka Barawska ùpanija sa sedi-

{tem u Pe~uju dopirala preko Drave, do Papuka. On, naravno, ne
kazuje da je Barawa, dok je bila pod vizantijskom upravom, nazi-
vana Sirmia ulterior, onostrani Srem, a Grci su dobro znali da se
re~ju Srem ozna~ava Srbska Zemqa. Isto tako, wemu i ne pada na
pamet da pomene kako su Hrvati na Konferenciji mira u Parizu
1919. godine optuìvali Srbe za “imperijalisti~ke” te`we i
traìli od wih da se odreknu isto~nog Banata i Barawe, jer bi u
suprotnom dali “olak{ice i opravdawe Italiji u wenim pre-
tenzijama u Dalmaciji”.
Za tuma~e Sekuli}evih postavki (Lovorka ôrali}, Chroatia
Christiania Periodica - broj 38/1996, 198-199, broj 40/1997, 175-177 i
vol. 22 broj 41, lipanj 1998, 213-215), Srem je podru~je u kome je “hr-
vatska prisutnost tijekom pro{losti bila najizrazitija”, a Se-
kuli}eva zada}a bila je da svojom “kriti~kom ra{~lambom topo-
nima zapisanih u diplomati~kim vrelima... objektivno ukaè na
prete`no hrvatsko etni~ko obiqe`je starosjedila~kog stanov-
ni{tva”. Bez obzira na to {to zemqopisni pojam (Sekuli}ev
mjestopis) Srem zna~i isto {to i Srbija.
Ipak, ono {to Sekuli} i wegovi tuma~i zaista priznaju kao
istinu, jeste ~iwenica da u Srem spada i Brod, u brozovsko vreme
poznat kao Slavonski Brod a kod dana{wih Hrvata samo Brod, ko-
me je u Hrvatskim mjestopisima Srijema, “primjereno svojoj va`no-
sti”, pripao “cjelovit i opse`niji tekst”. Na taj na~in oni opo-
vrgavaju ono {to je potpisnik ovih redaka pisao i govorio tokom
posledwih dvadesetak godina: da se zapadna granica Srema nala-
zi na desetak kilometara isto~no od Slavonskog Broda.
Za iste te “mjestopisne” tuma~e Ba~ka je “ba~ka Hrvatska”,
oblast “gdje stalno opada broj hrvatskih ìteqa, a broj Srba vr-
toglavo raste, {to je posqedica wihova planskog naseqavawa
radi srbizacije tih prostora, koji nikad nije bio sastavni dio
zemqe Srbije”.
Po{to se Ba~ka prostire isto~no od Barawe i severno od
Srema, Sekuli}u je mnogo teè da o woj smisli pri~u duù od
dvesta redova; ako bi se upustio u {irinu, mo`da bi mu se “omak-
lo” da sazna kako je sredinom 16. veka cela Ba~ka pre{la pod
tursku upravu i da su tada weni bezmalo jedini stanovnici bili
Srbi; da se u to vreme {iroko prostranstvo Panonske nizije,
izme|u Erdeqskih planina na istoku do iza Dunava na zapadu,
nazivalo Srbija, odnosno Ráczország ili Ráczvilág; da je tokom
Rakocijevog ustanka (1703-1711), prema pisawu maxarskog isto-
ri~ara Ignaca A~adija (1849-1906), u Ba~koj i Barawi izginulo,
uglavnom poklano, oko 120.000 Srba.
SRBSKO PISMO 71
Sekuli} pomiwe Veliku narodnu skup{tinu u Novom Sadu

iz 1918. godine koja je donela odluku o prisajediwewu Banata,
Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbiji, ali preska~e “detaq” da su u
wenom radu u~estvovala svega dvojica Hrvata, kao predstavnici
najvi{e 2.000 (dve hiqade) Hrvata u ovim oblastima; svi ostali
slovenski katolici iz Banata, Ba~ke i Barawe tada su se izja-
snili kao Buwevci, ili [okci, ili Srbi, zbog ~ega je suboti~ki
Buwevac Marko Juri} (1880-1948), godine 1927. govore}i u Narod-
noj skup{tini o nasilnom pohrva}ivawu Buwevaca i [okaca u
Vojvodini, mogao izjaviti i da “{to danas umem da govorim na ov-
om jeziku, mogu jedino da zahvalim mojoj nani, koja me je othra-
nila i onima, koji su se u ono doba postarali da mojoj nani u ruke
donesu srpske pesmarice od svih proslavqenih srpskih junaka. I
ona dnevno ~itaju}i te pesme, napoji mi du{u sa na{im govorom”.
Za svoje “historijske” laì Sekuli} je nagra|en ~lanstvom u
Hrvatskoj akademiji nauka, ali i u nekoj papskoj akademiji u Rimu.
Nije nesre}a u tome {to Hrvati izmi{qaju svoju istoriju i
svoj jezik tamo gde toga nikada nije ni bilo, jer i oni moraju
nekako govoriti. U pomenutom trokwi`ju oni i sami priznaju da
su “od godine 1990. napisane mnogobrojne kwige, rasprave i ~lan-
ci sadràjno ve}inom ispuwewe podacima o nasrtajima na hrvat-
sko narodno bi}e” i od tada mnoge se nazovi-istine prenose iz
kwiga u rasprave, iz ~lanaka u kwige, iz izmi{qotina u “znan-
stvenu” la`. Srbski istori~ari, lingvisti i drugi nau~ewaci ne
reaguju, jer nisu u stawu da se otmu glupostima o “dolasku Slo-
vena na Balkan u VI i VII veku”, niotkud, a gluvi su, nemi i slepi
pred brojnim dokazima o srbskoj starini odvajkada ne samo na
dana{woj Srbskoj Zemqi, ve} i ju`no i severno od we, i isto~no
i zapadno od we. Oni “ne vole” da znaju za takve dokaze, iako su
oni dobro poznati ~itavom nizu ozbiqnih nau~ewaka sa strane,
ukqu~uju}i tu ~ak i Erdujheqija. Oni kao da ne èle “da se
me{aju u svoj posao” i da stanu u odbranu sopstvenog naroda i
sopstvene dràve. Da je druk~ije, ne bi se moglo desiti da 8. avgu-
sta 1997. godine budu u Gradskoj biblioteci u Subotici pred-
stavqeni “hrvatski mjestopisi” Ba~ke, Banata i Srema, naro~i-
ori~ari iz Srbije i drugi nau~ewaci nisu ni zapazili da se tako
ne{to desilo; jo{ gore, wih kao da se to nije ni ticalo.
***Desetog decembra 1999. godine ponu|eno suboti~koj “Lu~i”; ni-

je bilo odziva. Objavqeno u autorovoj kwizi Starinci i novci (2000).
Ni pismo ni polemika
Milorad Predojevi}, Brskutski inkvizitori, recenzija
Ako bi se nekome moglo u~initi da se spis o brskutskim in-

kvizitorima moè ~itati kao otvoreno pismo dvojici ili tro-
jici tako imenovanih, ili mo`da kao polemika, onda bi to, u oba
slu~aja, bila zabluda. Polemika, o~igledno, nije, iako se, prema
enciklopedijskom tuma~ewu, pod tim “borbenim” pojmom smatra
“nau~na, kwièvna, politi~ka, filozofska itd. raspra izme|u
predstavnika razli~itih shvatawa u kojima se iznosi odbrana vla-
stitih teza i kriti~ko pobijawe teza protivnika”; lica “s one
strane” nisu raspravqala o kwizi Moj Brskut, ona su se samo, us-
koko}ena, bavila svojim opsesijama, strahovima i umi{qenosti-
ma. Otvoreno pismo tako|e nije, iako se u tekstu, ~ak i na samom
wegovom po~etku, krupnim slovima, nalazi jedno ime; tome licu
ne bi ni vredelo pisati, jer je ono, kako pokazuju brojni Predoje-
vi}evi citati wegovih “misaonih produkata”, polupismeno. Dru-
go ime nije ni pomenuto (nomina sunt odiosa, imena su omraèna),
jer to drugo lice kao da je bezimeno i kao da bi to mogao biti sva-
ko ko se ne usu|uje da, “kad gori ku}a”, pod svojim imenom saop-
{ti ono {to zna, ili {to misli da zna; o~igledno, ono pripada
onoj vrlo ~estoj vrsti nedou~enih, onih koji su pro{li kroz {ko-
lu, ali {kola nije uspela da pro|e kroz wih; ~ini se da je Ovidi-
je, pre ne{to vi{e od dve hiqade godina, ba{ zbog wega napisao
da nomina sunt ipso paene timenda sono, tih se imena mora{ boja-
ti ve} ~im ih ~uje{. Tre}eg lica mo`da i nema, jer ono je tu samo
da bi zasenilo prostotu i prekrilo graju one prve dvojice.
Ovaj je spis, dakle, samo naslovqen brskutskim inkvizito-
rima, a wegov polemi~ki ton proistekao je iskqu~ivo iz pi{~eve
potrebe da svoj rodni kraj odbrani od nasrtaja onih koji i danas,
posle pedesetogodi{weg posrtawa “wihove” ideologije, misle
da bez wih ne bi bilo ni “rodnog kraja”. (Druè Tito, na{e levo
krilo, da te nije, ne bi ni nas bilo, ili ne{to sli~no tome).
U svom spisu o brskutskim inkvizitorima autor se mawe
bavi gre{kama u razmi{qawu brskutskih “zaslu`nika”, a vi{e
mu je stalo da ukaè na wihov zlonameran pristup jednoj zaista
zna~ajnoj kwizi o Brskutu. Jer, o Predojevi}evoj kwizi Moj Brs-
kut - Pam}ewe i sje}awe govorili su i pisali qudi koji znaju
{ta je pisawe i {ta je kwiga. Tako, na primer, Jovan â|enovi},
kwièvni kriti~ar, rodom iz Brskuta, ustvrdio je na predstav-
qawu te kwige “da ovako obuhvatna monografija ne postoji ni o
jednom mjestu u Crnoj Gori” i da ona “sadrì mno{tvo podataka o
raznim vidovima stvarnosti i ìvota, materijalnog svijeta i
SRBSKO PISMO 73
duhovne nadgradwe. Predojevi} je ovom kwigom sjajno nastavio

kwièvnu, nau~nu, memoarsku tradiciju o Brskutu, koju su utvr-
dili Marko Miqanov, Stevan Du~i}, Trifun \uki}, i drugi”.
Univerzitetski profesor i kwièvni kriti~ar Radomir
Ivanovi}, poreklom iz bliskog brskutskog susedstva, izme|u osta-
log i crnogorski akademik, izrekao je da mu se najvi{e dopadaju
stvarala~ke osnove za nastajawe kwige o Brskutu: “Imamo dosta
obrazovanih Brsku}ana koji nemaju kwige, a Milorad Predoje-
vi}, evo, ima tri kwige i ~etvrta je u radu. Stvarala~ki nagon, da-
rovitost, znawe i umjewe koje je on ovdje predstavio, to je su{ti-
na svakog stvarala~kog ~ina... Ovo je jedna interdisciplinarna
kwiga... To je, najprije, etimologija, pa potom lingvistika, pa
onda kwièvnost, pa nauka o kwièvnosti, pa onda folklori-
stika, pa geografija, botanika, zoologija, antropologija, isto-
riografija, politika, sociologija, etnopsihologija, leksikolo-
gija, istorija {kolstva i, ono {to je najva`nije, to je da je velik
prostor posvetio predajnoj kulturi. Dakle, za jedan dio kwige
moglo bi se re}i da je posve}en stvarawu, a za jedan dio, koji
pripada nauci - da je posve}en domi{qawu ostvarenog”; kao nau~-
nik, Ivanovi} “sa punim ubje|ewem” kazuje da je “kwiga Moj
Brskut prepuna ... qekovite topline” i da je wenom piscu “na
woj zauvijek zahvalan”.
Dragoqub Petrovi}, tako|e univerzitetski profesor i do-
bar poznavalac Brskuta, pi{e da je Moj Brskut kwiga “sva sazda-
na od neporecive istine” i da je to “kwiga za pod glavu”. Ona je
takva naro~ito zbog toga {to je Brskut “jo{ jedino u na{em pam-
}ewu, i to se vidi iz svakog wenog retka. I kad govori o brskut-
skoj crkvi koja se samo u retkim trenucima jo{ ponekad otvori, i
kad govori o {koli u kojoj vi{e nema ìvota, i kad govori o
Qeskovcu, koji danas na dvije svoje ~e~me iskonsku tugu to~i. A
iza toga, ili ispred svega drugoga, ostaju najlep{i zapisi o
qudima koji su grejali Brskut svojim prisustvom i ulep{avali
ga svojom qudsko{}u”. Na listi takvih brskutskih vi|enika mo-
gli bi se na}i oni koji su na Predojevi}ovo odrastawe najnepo-
srednije uticali, ali “takvi su i mnogi drugi Brsku}ani” kojima
Predojevi} “podiè najlep{e spomenike time {to ih je uveo u
svoju kwigu”.
S jednakim odu{evqewem, iako sa mnogo mawe slikovito-
sti, budu}i da nisu osobito vi~ni igri sa re~ima, ovu kwigu
~itali su i glas o woj pronosili brojni Brsku}ani nastaweni na
strani; samo na wenom predstavqawu u novosadskoj gimnaziji bi-
lo je vi{e Brsku}ana no {to ih danas, u na{im (i inkvizitor-
skim) uslovima, ìvi u Brskutu.
74 Ilija Petrovi}
Zbog wih, i onih koji su se sa Mojim Brskutom upoznavali za

vreme i posle Kwièvne i kulturne manifestacije “Trifun i
Lola” (\uki}), i onih koji tavore u svojoj brskutskoj osami i{~e-
kuju}i da ih se neko seti i da o sebi ~uju koju re~, i onih koji se
Brskutu naj~e{}e vra}aju nostalgi~nim pri~ama kada sretnu ne-
kog svog seqanina pristiglog iz {ireg zavi~aja ili iz nekog dru-
gog stranstvovawa, Predojevi} je pisao svoj tekst o brskutskim
inkvizitorima. Zbog wih, dakle, ali i onih koji se jo{ uvek
~vrsto oslawaju na brskutsko pam}ewe, onih koji cene svoje po-
reklo, svoje ro|a~ke, kumovske i prijateqske veze, svoje se}awe
na brskut vode Brskutove, na neko davno {kolsko zvono u me|u-
vremenu utihnulo, na vidike s Orlujaka i Treskavca ili makar sa
nekog “brda malog” wego{evskog, na jutarwe izmaglice i rane
sun~ane zalaske, na ve} zaboravqene cingare i ~aktare.
I pisan je zbog onih koji su u svojoj plemenskoj svesti upam-
tili Milovana Jani~ina Vujo{evi}a, poznatog uglavnom kroz
onaj ve} toliko puta pomiwani prvi primer Marka Miqanova o
~ojstvu i juna{tvu; onoga {to je “svakoga ~ojka mog³ na mejdan
dobit” tako {to ne govori ni{ta dok mu se protivnik “naijedi
pa me psuje, ska~u}i i drkte}i od ijeda”. Inkvizitorima se ~ini
da, zbog toga {to su ro|eni u Brskutu i {to je Milovanov primer
upisan pod prvim brojem, samo oni imaju pravo na Milovanovo
moralno i ~ojstveno nasle|e. To {to oni, s mr`wom mucaju}i
do~ekuju sve koji zaista ne{to znaju o svom rodnom kraju i {to
umeju da od toga na~ine kwigu i ostave potomstvu, i svome ali i
inkvizitorskom, samo je znak da se nalaze u vrsti Milovanovih
protivnika na megdanu. Kako su se oni u me|uvremenu samozvano
proglasili nosiocima brskutske moralne ba{tine, zaboravqa-
ju}i pri tome na najosnovnije qudske obzire, Predojevi}ev spis
ozbiqno upozorava na stravi~ne poreme}aje u shvatawu ~ojstva,
naro~ito u krajevima gde je, mislili smo, ~ojstvo “klicu zamet-
nulo”. Istovremeno, ako ve} ne moèmo doìveti da se vrati
Brskut “onakav kakav je bio u vrijeme podizawa brskutske crkve
i brskutske {kole”, ono {to je od Brskuta ostalo, a ostalo je,
najve}im delom, u Predojevi}evoj kwizi pam}ewa i sje}awa, uli-
va nam nadu da }e trajati kao neka qekovita toplina za budu}e
brskutske nara{taje. Ako Bog da.
Uo~i Vidova dne, leta Gospodweg 2000.
*** Objavqeno krajem iste godine, na kraju kwige, strane 81-84.
Novi Sad 2013, 13-15.
Nedostojni naslednici kr~me dedovinu
Jovo Ostoji}, Vojvo|anski autonoma{i rasta~u Srbiju
Ostoji}eva kwiga Vojvo|anski autonoma{i rasta~u Srbi-

ju predstavqa jedno od mogu}ih vi|ewa onoga {to se sa Vojvo-
dinom Srbskom de{avalo posledwih desetak godina. A de{avale
su se stvari koje su iskonstruisane u neskrivenoj nameri da se
ista ta Vojvodina Srbska izdvoji iz Srbije, ne bi li se na razva-
linama i jedne i druge uspostavila navodna “posebnost” Vojvodi-
ne bez srbskog obele`ja. Nisu se tom satanskom poslu posvetili
samo oni koji ponekad rado isti~u da su jedini naslednici neka-
kve autenti~ne Vojvodine (Vojvodino stara, zar ti nema{ sti-
da?), ve} i mnogi koji u Vojvodini ìve odskora i koji Vojvodinu
Srbsku i wen duh jo{ nisu uspeli ni da prepoznaju. Naàlost, jo{
od dana kad su Zbor Sremaca u Rumi (24. novembra 1918) i Velika
narodna skup{tina Srba, Buwevaca i ostalih Slovena Banata,
Ba~ke i Barawe (25. novembra 1918) doneli odluku o neposred-
nom prisajediwewu Kraqevini Srbiji, i jednima i drugima na
ruku su i{li upravqa~i “sjediwene” Srbije, uvereni da je ono
{to se tamo desilo bio rezultat wihove li~ne pobede, wihova
li~na `rtva srbskom jedinstvu, akt wihovog milosr|a prema “pre-
~anima” i da je otud proisteklo wihovo pravo da svoju “upravqa~-
ku ve{tinu” daruju tom tek prisajediwenom delu Srbske Zemqe.
Ja{a Tomi}, predvodnik onih koji su izglasali to prisajedi-
wewe, jo{ onda je upozoravao Srbe iz krajeva ju`no od Dunava i
Save da treba pripaziti “na nas koje je odwihala kolevka Aus-
tro-Ugarske”; da “nas (vojvo|anske Srbe) pustite na grudi du{evne,
juna~ke i demokratske Srbije: ho}emo da obu~emo srbsku ko{u-
qu, jer nam je ona najblià a posle toga zaogrnu}emo se ogrta~em
Jugoslovena”; da oni “koji traè danas i rascepkanu Srbiju” ni-
kako ne}e da shvate da Srbi nisu isto ono {to su Hrvati ili Slo-
venci, na primer; jo{ mawe Maxari ili Nemci, ~iju su sru{enu
monarhiju isti ti “demokratski” Srbi poku{ali da o~uvaju opi-
ru}i se prisajediwewu Vojvodine Srbske Kraqevini Srbiji.
Odluka o prisajediwewu bila je rezultat pozitivnih duhov-
nih te`wi Svesrbstva, oli~enih u ìvim uspomenama na Du{a-
novo carstvo i na tradiciju Srbske pravoslavne crkve. Odluku
su doneli oni Srbi koji su u sebi nosili i o~uvali upornu veru
svojih predaka da }e se, ako su stigli ovamo sa ârnojevi}em, po-
novo vratiti na svoja opustela ogwi{ta, odnosno, ako su ovde bi-
li starosedeoci, da }e svoju nacionalnu teritoriju ponovo kon-
stituisati ~im ona bude oslobo|ena vi{evekovne ugarske (austro-
ugarske) okupacije. A wihovu odluku podupirali su nacionalni
76 Ilija Petrovi}
Srbi iz Matice i Srbi sa zapadne strane, iz prekodrinskih kra-

jeva, svi oni koji su u srbskom ujediwewu videli jedinu mogu}-
nost svog nacionalnog opstanka.
Protivnici srbskog jedinstva potekli iz srbskog naroda u
istoj toj Vojvodini Srbskoj, a wih nije bilo ba{ malo i nisu oni
bili ba{ bez uticaja, suprotstavqali su se tome jedinstvu iz
razli~itih razloga. Jedni, kao sredwo{kolski profesor i kwi-
èvni istori~ar Vasa Staji}, nisu verovali da se “mo}no” aus-
trougarsko carstvo moè tek tako raspasti, a drugi, kao u~iteq,
kompozitor i muzi~ki pisac Petar Kowovi}, pozivali su se na
navodnu “demokratiju”. I jedni i drugi protivre~ili su i radi-
kalskoj ve}ini na Velikoj narodnoj skup{tini i ~iwenici da
Maxari i Nemci nisu dobili pravo da odlu~uju o sudbini Vojvo-
dine Srbske; ako su bili nezadovoqni svojom malobrojno{}u na
toj skup{tini, ona je bila rezultat wihove dotada{we austro-
-ugarske iskqu~ivosti i antisrbske dràvne orijentacije; ako
su àlili za nema~kim i maxarskim bira~kim pravom, oni su za-
boravqali da je to pravo objektivno prestalo da postoji u upravo
izgubqenom ratu protiv pobedni~kog srbskog naroda i Srbije.
(Bilo je na toj Skup{tini {est Nemaca i jedan Maxar, koji su
prihvatili ~iwenicu da su wihove mati~ne dràve poraène i
da bi trebalo po{tovati novouspostavqenu vlast). Ako su se oni
drugi slagali sa Vasom Staji}em, bio je to siguran znak da su svi
oni “tvrdili pazar” za slu~aj da be~ko carstvo preìvi i da se
ba{ oni pojave kao budu}i “nosioci” nekakve potowe srbske
vlasti u Austrougarskoj. I za jedne i za druge bila je to potraga
za nekada{wim austrougarskim gospodarima, a oni, i jedni i
drugi, nudili su se da kao sluìn~ad produè ìvot u kraju koji
su i wihovi bliski i neposredni preci trpeli kao délvidék.
Sudbina je htela da su vode}e li~nosti radikalskog prisaje-
diwewa Vojvodine Srbske poumirale ubrzo posle svoje odluke, a
nosioci vlasti u novostvorenoj Kraqevini Srba, Hrvata i Slo-
venaca, ne vode}i ra~una o onom upozorewu Ja{e Tomi}a o aus-
trougarskoj kolevci i srbskoj ko{uqi, svojom trapavom poli-
tikom prema srbskom narodu u Banatu, Ba~koj, Barawi i Sremu
svesrdno su ohrabrivali razbija~e Srbije, i onda zvane autono-
misti, da obnove svoje stare ideje o nekakvoj autonomiji Vojvo-
dine. Makar koliko Ja{a Tomi} govorio da je srbska autonomija
imala svog smisla samo u Austrougarskoj, a ne i u Srbiji, koja bi
morala biti celovita, zagovornici vojvo|anske autonomisti~ke
ideje lako su na{li svoje istomi{qenike i za{titnike na raz-
nim stranama, najlak{e kod “jugoslovenskih” komunista podu~e-
nih da navodnu srbsku hegemoniju u novoj dràvi treba “onemo-
SRBSKO PISMO 77
gu}iti”; svi ostali srbski susedi i ina~e su bili zainteresovani

za reviziju posleratnih mirovnih ugovora iz Pariza i za pretva-
rawe svih vojni~kih poraza protiv srbskog oru`ja u “naknadnu
pobedu”.
Anacionalnim Srbima iz Vojvodine Srbske bilo je lako da
kr~me svoj zavi~aj i da ga prodaju za male pare, jer oni Vojvodinu
Srbsku nisu ni stvarali; isto kao ono kad neki ozbiqno zainte-
resovan kupac radije kupuje ku}u od naslednika nego od onoga ko-
ji ju je gradio; za graditeqa, wegova je gra|evina utoliko vred-
nija ukoliko je vi{e truda, vi{e qubavi, vi{e strasti, vi{e
~e`we u wu uloìo; nasledniku su sve te sentimentalne veze bez
ikakvog zna~aja i on se jedne takve gra|evine, makar koliko sku-
pocene i svete, lako (i olako) li{ava.
Zbog toga se i moglo desiti da oni koji nisu ni stvarali Voj-
vodinu Srbsku, ve} su je samo nasledili, ubrzo poni{te sve ono
{to je na novosadskoj Velikoj narodnoj skup{tini bilo jasno i
nedvosmisleno u~iweno; “zaboravqeno” je da se Vojvodina Srb-
ska ve} nalazila u Srbiji, a stvarawem nekakve “federalne” Sr-
bije rezervisana je pravna osnova kasnijem wenom razbijawu.
Autonomija Vojvodine bez imena, ali sa usa|enom “levom” idejom
o srbskoj hegemoniji u krajevima severno od Save i Dunava, po-
stala je, tako, mogu}nost da ona ve} pomenuta pravna osnova bude
kasnije iskori{}ena protiv interesa srbskog naroda u celini.
U~iweno je to u vremenu kad je Komunisti~ki manifest, ono
ve} dobro poznato uputstvo za uni{tewe pravoslavnih Rusa i
Srba, progla{eno osnovnim pravilom antisrbskog delovawa u
Drugoj Jugoslaviji.
A u toj i takvoj Jugoslaviji decenijama je negovan kult vojvo-
|anske posebnosti, sa politi~kim autoritetom iznad “federal-
ne” Srbije u kojoj se Vojvodina Bezimena nalazila samo nominal-
no. Zato se i moglo desiti da generacije onih koji su ro|eni u
Vojvodini Srbskoj budu vaspitane na èqi za “samostalno{}u”
i, naro~ito, na mr`wi prema Srbiji. Ako se toj vrsti srbskih
srbomrzaca prikqu~io i velik broj Srba ro|enih izvan Vojvo-
dine Srbske a nastawenih u woj, bilo je to u wihovom uverewu da
su predodre|eni za vo|e ro|enim Vojvo|anima i da im ro|eni Voj-
vo|ani, kao qudi ne{to mirnijeg mentalnog sklopa, mogu poslu-
ìti kao cifarsko pokri}e za wihove autonomisti~ke “poli-
ti~ke” radwe protiv dràve Srbije, srbske dràvnosti i protiv
celovitog Srbstva. Ako je i neko od ro|enih Vojvo|ana bio u vr-
hu autonomisti~kog kola, bio je to znak da su i wihove antisrb-
ske ideje bile dobrodo{le, kao ona, na primer, o stvarawu “voj-
vo|anske pravoslavne crkve”.
78 Ilija Petrovi}
Tokom svih brozovskih decenija, levi~ari na vlasti pa`qi-

vo su proizvodili i negovali i na|o{e i do|o{e raspoloène
autonomisti~ki. U Brozovo vreme nije bilo uputno pomiwati
re~ autonoma{i, a posle wegovog biolo{kog kraja, kad su svi
wegovi strani poverioci pohitali da vrate ono {to su mu dece-
nijama davali i uzmu ono {to im je on decenijama obe}avao, auto-
nomisti~ki zahtevi po~eli su da otvoreno, bez ikakvih ograda,
izrawaju na povr{inu.
Deo takvih zahteva, wihovih postupaka i wihove logike, na-
lazi se pred nama, u izboru Jove Ostoji}a. Taj izbor na~iwen je iz
wemu dostupnih novinskih tekstova, po wegovom shvatawu anaci-
onalnog, antisrbskog i razbija~kog. U ovom izboru nalaze se i
neki tekstovi koji, mo`da, i nemaju direktne veze sa zalagawem
za autonomiju, ali jasno govore o (ne)moralnom bi}u odre|enih
nosilaca autonomisti~ke ideje. Ako ovi tekstovi, sabrani kao
gra|a na jedno mesto, budu}em ~itaocu, ali i istraìva~u i tu-
ma~u jedne prevashodno antisrbske pojave, posluè kao oslonac u
borbi za srbsku nacionalnu stvar, onda je Jovo Ostoji}, ratnik za
Svesrbstvo, pomogao svima koji su zabrinuti i za opstanak srb-
ske dràve i za svoj sopstveni.
Novi Sad, 4. avgust 2000.
***Recenzija za Ostoji}evu kwigu data je autoru, ali je recenzentu
ostalo nepoznato da li je kwiga objavqena.
Novi Sad 2012, 12-15.
Ideolo{ke naslage na Topli~kom ustanku
Dobrosav Ili}, Topli~ki ustanak 1917. i wegove stare{ine
“Cvetnik”, Novi Sad 2000, strana 280
Ako kaèmo da se u kwizi o Topli~kom ustanku wen autor

pozvao ~ak na pedeset dve bibliografske jedinice, za nedovoqno
obave{tenog ~itaoca to bi moglo zna~iti da je ova tema sve-
strano obra|ena. No, saznawe da su najstariji od tih tekstova
objavqeni u novinama, ali tek dvanaest godina po ustanku, da je
trideset pet obimnijih zapisa nastalo za posledwih trinaest go-
dina, a da je samo petnaest radova pisano u me|uvremenu, upu}uje
nas na zakqu~ak da je ~itava pri~a optere}ena onim {to obi~no
nazivamo “ideolo{kim naslagama” i da joj jo{ uvek nedostaje po
koja karika.
Najpre, i u Srbiji izme|u dvaju svetskih ratova dobro se zna-
lo da je u pripremu Topli~kog ustanka bila upu}ena i Komanda
savezni~ke vojske na Solunskom frontu, da je u ustanku poginulo
i na zverski na~in pobijeno oko 40.000 civila svih uzrasta i da se
krivice za sve to ne moè osloboditi ni srbska Vrhovna koman-
da; za zvani~ne politi~ke i vojne faktore u posleratnoj Srbiji
bio je to dovoqan razlog da se istina o ustanku pre}uti i {to pre
preda zaboravu.
Kasnije, po{to je Srbiju zadesila “leva ideja”, tema je posta-
la sasvim neprikladna, jer je novoj vlasti, i ina~e zainteresova-
noj za suzbijawe takozvane “srpske hegemonije” i za ostvarewe
“srpsko-bugarskog bratstva”, bilo osobito stalo da uloga bugar-
ske politike i bugarske oruàne sile u Topli~kom ustanku osta-
ne u {to dubqoj senci i, po mogu}stvu, neprime}ena.
U na{em vremenu, kada su obe te prepreke uklowene, pokazu-
je se da je ideolo{ka zaslepqenost srbskog naroda, a naro~ito
wegovog intelektualnog sloja, predugo trajala i da se do objek-
tivnog prikaza onoga {to se zbivalo u okupiranoj Toplici jo{
uvek te{ko stiè. Po prilici, najteè posledice po istorijsko
pam}ewe o Topli~kom ustanku ostavili su onovremeni vo|i “srp-
ske” levice, novembra 1917. godine izve{tavaju}i socijalisti~-
ku Internacionalu o zvani~nim stavovima Srpske socijaldemo-
kratske stranke prema stawu u okupiranoj Srbiji. Proisticalo
je iz tog spisa da je slu`benu politiku bugarskog okupatora
prema srbskom narodu nametnula “reakcionarna banda razboj-
nika” na vlasti, a da “bugarski narod” sa tim nije imao veze.
Istina, vo|ama srbskih socijalista nije bilo nepoznato da je Bu-
garska, “neverovatnim sistemom nasiqa i metodi~nom politi-
kom istrebqivawa Srba”, pripremala teren za svoju prevlast na
80 Ilija Petrovi}
Balkanu, da je novouspostavqeni bugarski poredak u okupiranoj

Srbiji bio daleko od ikakvog prava, morala i li~nih sloboda, da
bi svako ko se izjasni kao Srbin odmah bio optuèn za veleizdaju
i osu|en na smrt, da je upotreba srbskog jezika zabrawena, da su
srbski u~iteqi i sve{tenici uglavnom pobijeni, da je velik broj
Srba, sa ciqem da se “iz ovog dela Srbije udaqe svi elementi
sposobni da razviju nacionalnu snagu”, deportovan u Malu Aziju
i tamo masovno ubijan...
Ako je ve} tako, te{ko da bi se za Bugare na{la ijedna lepa
re~. Znali su to i srbski socijaldemokrati, te su, za svaki slu~aj,
svoj izve{taj o bugarskim zlo~inima nad srbskim narodom u To-
plici po~eli golemim pravdawima istih tih zlo~ina i “rado-
snom ve{}u” da za po~iwene zlo~ine nisu krivi bugarski vojni-
ci. Naprotiv, “bugarski vojnik, a to }e re}i naoruàni bugarski
narod, proizveo je na celokupno srpsko stanovni{tvo, svuda gde
je do{ao s wim u dodir, dobar utisak... Prost bugarski vojnik
imao je simpatija za srpski narod”, tako da se “de{avalo veoma
~esto da su ovi sinovi bugarskog naroda plakali... {to je Srbija
upropa{}ena”. Bio je to isti onaj “naoruàni bugarski narod”
koji je okupirao Srbiju, koji je omogu}io uspostavqawe bugarske
uprave i izveo sve one zlo~ine o kojima je i ina~e podrobno
pisano u pomenutom izve{taju.
Iako vo|ama srbskih socijalista “nije bilo poznato” kako
je do ustanka do{lo, oni su se svojski potrudili da “naoruàni
bugarski narod” predstave kao de~ji vrti} i da za sve bugarske
zlo~ine okrive “srpske zaverenike” koji su uspeli da umaknu si-
mpati~noj i pla~noj” bugarskoj vlasti. Svojim “zaverenicima”
narod se nije mogao suprotstaviti, tako da se mora smatrati
“normalnim” {to su okupatori “ove jadne qude kaznili smr}u...
Oko 20.000 Srba ubijeno je pod tim izgovorom, od kojih je najvi{e
3.000 zbiqa u~estvovalo u ustanku... Hiqade èna i dece inter-
nirani su, a drugi pobacani u zatvore. Trideset i {est sela oko
Leskovca potpuno je istrebqeno”. A kad je ve} krivica tako po-
deqena, i stvarni broj srbskih `rtava morao je biti prepolov-
qen, budu}i da je preuzet iz bugarskih okupatorskih izvora; i
jednima i drugima bio je osnovni ciq da se bugarski zlo~ina~ki
u~inak u Srbiji maksimalno smawi.
Sve to, srbskim socijalistima i wihovim naslednicima u
Komunisti~koj partiji Jugoslavije i, kasnije, u Savezu komuni-
sta Jugoslavije, bio je jak izgovor da se o Topli~kom ustanku pi-
{e {to mawe, ili, jo{ boqe, da se o wemu }uti. A ako se ve} mora-
lo pisati, obrazac za pisawe dali su “pobedni~ki socijalisti” u
drugoj Jugoslaviji: ustanak jesu digle “{iroke mase tih krajeva”,
SRBSKO PISMO 81
ali su na wegovom ~elu stajali “buròaski nacionalisti~ki e-

lementi, povezani sa Pa{i}evom vladom”. Na taj na~in, svima o-
nima koji bi se mo`da upustili u druk~ije razmi{qawe o Topli-
~kom ustanku, sugerisano je da tako ne{to ne bi bilo uputno. I,
zbog toga, moglo se desiti da se}awe na najve}i broj ustani~kih
vo|a, naro~ito seoskih ~etovo|a, skoro potpuno izbledi.
U vremenu kad je uticaj “socijalisti~ke misli” vidno osla-
bio, i kad se, kako smo videli, pojavilo tridesetak stru~nih i na-
u~nih priloga o Topli~kom ustanku, pred ~itaoce izlazi i kwi-
ga Dobrosava Ili}a. U woj se, po{to je autor uloìo ogroman
napor da sredi raspoloìve podatke o ustani~kim vo|ama, pored
{estorice vojvoda (na 138 strana), pojavilo trideset sedam sta-
re{ina “na zna~ajnim du`nostima u ustanku” (na 21 strani) i sto
trinaest ~etovo|a (na 17 strana). Prate}i wihovo delovawe
kroz duè ili kra}e prigodne zapise, ponekad i u dva-tri reda,
mi }emo o samom ustanku saznati mnogo vi{e nego {to nam nudi
uvodni tekst pod naslovom Topli~ki ustanak - Narodna buna;
naro~ito se to odnosi na ìvotopise {estorice vojvoda, pre
svih Koste Pe}anca, Milinka Vlahovi}a i Koste Vojnovi}a.
Uza sve to, vaqa znati da je odnos srbske istorijske nauke i
vladaju}ih politi~kih elita tokom posledwih osamdesetak go-
dina prema Topli~kom ustanku doprineo da ~ak i potomci najve-
}eg dela ovih zaslu`nika zaborave na svoje pretke. Kaèmo to
ponajvi{e zbog ~iwenice da je samo za petnaestak pomenutih li-
ca upam}ena godina ro|ewa, a tek za ne{to vi{e wih i godina
smrti. Za mnoge se ne zna ni wihovo poreklo, niti wihova sudbi-
na. Mada se moè pretpostaviti da je i najblià rodbina nekih
od pomiwanih stare{ina nestala tokom bugarskih pogroma, zbog
~ega se i prekinulo se}awe na wih, sve to trebalo bi prihvatiti
kao upozorewe qudima od pera, i kao podsetnik istovremeno, da,
dok pi{u o aktuelnim doga|awima, pi{u i o wihovim u~esnici-
ma; nema doga|aja bez u~esnika u wima, onih koji su mawe ili
vi{e uo~qivo uticali na odre|eni doga|aj.
***Dato novosadskom Dnevniku, kao prikaz, ali nije objavqeno.
Novi Sad 2013, 16-19.
Srbsku povest treba druk~ije ~itati
Sava Radulovi}, Zvezdana vrela Aleksandra Srbqanina,
Novi Sad 2000.
Zaviri li se samo ovla{no u dosad objavqene pesni~ke zbir-

ke Save Radulovi}a, i zapazi li se koliko ih je u nevelikim vre-
menskim rasponima bilo, nametnu}e se sud da se nikad nije radi-
lo o trenutnom nadahnu}u, ve} da taj poetski naboj traje koliko i
pesnikovo saznajno bivstvovawe. U pesnikovoj du{i decenijama
su se lomili i sudarali najrazli~niji lirski opaàji svakodne-
vice i pro{losti, stvarnosti i uobraziqe, izgovorenog i zami-
{qenog, usplahirenog i splaslog, a evo ve} neko doba, pred na-
{im o~ima, sva ta ~uvstva, u niskama i buketima, u pupoqcima i
razbokorena, izrawaju iz pesnikovih izukrsnica, kao na Arijad-
ninoj niti, i nude se ~itaocu za wegov sopstveni doìvqaj.
U Zvezdanim vrelima Aleksandra Srbqanina, na po~etku te
niti, u tmini povesnog povesma, u prvoj polovini 7. veka pre Hri-
sta, kao svitac, nalazi se Perdika, osniva~ prve poznate ma}e-
donske dinastije Argeada, da pozove svoj serbski narod, i onda
me|usobno surevwiv i zava|en, na slogu, i da se pomire moji na-
rodi, da uklonimo duboke bolne tajne, ne bi li se tako sa~uvalo
na{e stablo, iz korena da se rascveta, i ne bi li se nad nama
(otvorila) ~ista nebeska plavet.
Skoro tri veka kasnije, na polovini 4. veka, neki novi Serbi
iz Ma}edonije prihvati}e poruke svoga tada{weg kraqa Filipa
Ma}edonskog, da se sloboda za sve vrati i da se po zemqi Triba-
la i Heladi... rasprostru na{a htewa.
Istu tu poruku atinski besednik i dràvnik Demosten, pra-
vi savremenik Filipov, protuma~i}e kao opasnost za Helene,
jer, oni, Serbi, ho}e da na{e iskre zgasnu, da se bol rodi, {to bi
Heladi ponudilo samo jecaj i ~amu.
Za razliku od Demostena, wegov ispisnik Eshin, atinski po-
liti~ar i govornik, najzna~ajniji predstavnik ma}edonske stru-
je u Heladi i quti protivnik Demostenov, pozva}e svoje sugra-
|ane da se prenu, mr`wu prema Srbqima zatru i u wima prepo-
znaju prijateqe. Tek kad se razgori buktiwa koja nas spaja, iz-
me|u Helena i Srbaqa mo}i }e se poru{iti ograde i tek }e tada u
vatrenim igrama / qubav i sloga / dugo èqena / da izrastu.
Zvezdani put Filipovog sina Aleksandra III Karanovi}a, iz
druge polovine 4. veka pre Hrista, poznatog kao Aleksandar Ve-
liki, ili Aleksandar Makedonski, od serbijskih vrela do sopst-
venog kamenog kov~ega i do Tolomeja (sa polovine 4. do po~etka 3.
veka pre Hrista), sina Lagovog, osniva~a egipatske vladarske
SRBSKO PISMO 83
ku}e Tolomejevi}a, loze ma}edonskog porekla (na po~etku druge

polovine 4. veka pre Hrista), u tridesetak pesama nejednake du-
ìne, osvetqava vojni~ke uspone i padove na{ih davnih predaka.
Na jednom kraju tog puta, na wegovom ishodi{tu, o{trica je
Aleksandrovog ma~a, u sjaju bqeska, razumom napojena, u nadi da
dolazi vreme kad }e svaki ~ovek mo}i da svoju besedu slobodno
neguje, da }e sudije mo}i ispod platana / u miru da sude, da }e is-
pred o~iju / obmane da i{~eznu, i da }e zemqodelac neometano da
seje svoja poqa i ubira ètvu.
Do Aleksandrovih bliskih susreta vojni~ke vrste sa Persi-
jancima do{lo je najpre sa namerom da zaustavimo one / koji nas
kroz ve~nost gone / koji bi nas u vatru / da na{e seme zatru, a
tek, posle toga, kad se Pobedniku ponudilo saznawe da su izbri-
sane prepone na putu ka wegovoj ratni~koj slavi, on se zaputio
stazom svojih velikih serbskih vojskovodnih predaka.
Prvi od wih bio je Nino Belov, ~ovek koga je narodno preda-
we poistovetilo sa bogom Bakom. On je, izvode}i prvi veliki
ratni~ki pohod u istoriji, osvojio ceo tada{wi poznati svet i u
wemu stvorio prvu svetsku imperiju. Bilo je to pri kraju 21. veka
pre Hrista, a wegov pohod, tokom koga je on uzeo zapadnu Aziju,
trajao je ~itavih sedamnaest godina; iz Srbije krenuo je 2025, a u
wu se iz Indije vratio oko 2008. godine. Na tom pohodu Nino je
pot~inio Misir, Fenikiju, Kolo-Siriju, Kilikiju, Pamfiliju,
Likiju, Kariju, Frigiju, Qudeju, Trojadu, Frigiju na Dardane-
lima, Propontiju, Bitiniju, Kapadokiju i sve narode na obali
Crnog mora, sve do Dona. Zatim je postao gospodar zemaqa Kadu-
sa, Tapira, Hirkana, Dranga, Derbika, Karmana, Horomneja, Bar-
kana, Partije, Persije, Susiane, Kaspiane, a pro{av{i kroz
Kaspijsku kapiju i tamo je jo{ dosta naroda pot~inio. Nino je
izveo i neka osvajawa po Evropi, ali se ta~no ne razaznaje da li
je to bilo pre pohoda u Aziju, ili posle povratka otud.
Glavninu Ninove vojske na wegovom isto~nom pohodu ~ini-
li su Medi, odnosno Serbi iz Moravske Srbije. Mediju, zemqu
Me|ana, Grci su nazivali Arija, te se otud javqa i pri~a o Ari-
jevcima. U nauci se, ina~e, drì da su Arijevci do Indije stigli
prvi put oko 2000. godine pre Hrista, {to se potpuno poklapa sa
Ninovim dolaskom u te krajeve; ista ta nauka izjedna~uje Arijev-
ce sa Srbima. Kao glavnu arijevsku odliku indijski istori~ari
isti~u to {to su oni, za razliku od drugih naroda, i Grka izme|u
ostalih, koji su znali samo za gradove-dràve, stvarali mo}ne ca-
revine na ogromnim prostranstvima, obuhvataju}i u wima mnoge
raznorodne narode.
Drugi od tih velikih Aleksandrovih serbskih predaka bio
je Serbon, vojskovo|a koga su tako|e proglasili boànstvom.
84 Ilija Petrovi}
Wegovo pravo ime bilo je Serbo Makeridov, a Aleksandru Ma}e-

donskom, kao i ostalim wegovim serbskim savremenicima, bilo
je poznato da je on vodio drugi veliki serbski pohod na Indiju i,
potom, severnim Sredozemqem, sve do Heraklovih stubova, pre-
ko Iberijskog poluostrva, Rodanije (danas zvane Francuska) i,
preko Alpa, na Apeninsko poluostrvo. Za taj Serbonov pohod ve-
zuje se naseqavawe Rasena, odnosno Etruraca, u dana{wu Itali-
ju, po{to wih tamo ranije nije bilo. U svoju otaxbinu on se vra-
tio preko severne obale Jadranskog mora, ali se u tim krajevima
nije pona{ao kao osvaja~; on je tuda pro{ao kao kroz svoju zemqu,
{to je ona odista, kao serbska, i bila. Osnivawe ovog drugog ve-
likog carstva pada u 14. vek pre Hrista.
Bilo je to vreme relativno blisko Aleksandrovom, i razum-
qivo je {to on nije uspeo da izbegne pomisao na svoju misiju,
nalik onima koje su dosta vekova pre wega imali Nino Belov i
Serbo Makeridov. Mo`da je na ra|awe takve pomisli uticao i
Aristotelov savet, iz istoimene pesme:
Neka tvoj um / Vatra i snaga / Srba i Helena / postane. Po-
hodima / }e{ otkriti / velike tajne / lepotu no}i / i novi zve-
zdani sjaj. Ustraj u wima / i svoje breme nosi / morima / koja di-
vqaju, hu~e. Moja misao / neka ti / bude poruka, ravnica posejana.
Srcem, ~ulima / vasionu da budi{. U dnu o~iju tvojih / ja nove
otkrih vidike, a um tvoj mi je / dosad najdraè otkri}e. Neka na
Istoku / na{e kulture / lahor zastruji, patwama skrivena /
vrlina, veli~anstvo slave. Nek to / pohod u ve~nost bude. Neka
niknu novi gradovi, nek se ukrase / novi hramovi, nek se zapali /
vatra koja }e / na Olimpu / ve~mo da gori.
Lesandar Srbqanin krenuo je u svet, a wegov ciq iskazan je u
pesmi Srpskim vojnicima:
Da bi zauvek / na{a plemena / opstala, tragovi na{e krvi /
zemqu od mraka / osloba|aju, hram na{im bogovima / u beskraj
zemaqa / podièmo. U svet / i znani / i neznani / svetliji
ìvotok / ustanovismo, ogromna reka / da ispred nas / pote~e.
Dràvne ideje o kojima su govorili indijski istori~ari
jasno se ispoqavaju i u dràvi Lesandra Srbqanina, u wegovom
carstvu progla{enom posle osvajawa zapadne Azije. To je bilo
pancarstvo, dràva svih naroda koji su se u woj na{li, sa istim
pravima i obavezama, naroda ~ije dràvne i vladarske tradicije
nisu ukinute, ili izbrisane; Lesandar je samo na sebe preuzeo
ulogu wihovih vladara, {to je jasno istakao progla{avaju}i se
vrhovnim vladarom.
Kad je stigao u Indiju, Aleksandar je nai{ao na Srbe, i to na
vi{e mesta, tako da se lako moè zakqu~iti da su svi tamo{wi
Arijevci bili Srbi; ovi Srbi poslali su pred Aleksandra svoje
SRBSKO PISMO 85
poklisare, izjavili su mu svoju odanost i pozvali ga u goste kao

svog cara i sunarodnika. Aleksandar je tada posetio i wihov
glavni grad, a wegovi doma}ini rekli su mu da su oni potomci
onih ratnika iz drugog, Serbonovog pohoda u Indiju. Po nepri-
strasnim zapisima o wima, indijski Srbi imali su tada dosta
obele`ja svoga serbskog porekla.
Aleksandar je èleo da krene i daqe na istok, daqe od svojih
velikih prethodnika. Pesma Bitka kod Isa, kazuje na o tome:
Na{ hod je / uspon do kraja... / da najmo}niji za{titnik /
Srbaqa i Helena / postanem; pod pritiskom umorne vojske i svo-
jih vojskovo|a on je od toga odustao. Ubrzo, pre povratka u Srbi-
ju, Aleksandar je umro.
Na drugom kraju ve} pomiwanog zvezdanog puta, u trenutku
Aleksandrove smrti, kad ugasi{e se na{a vrela svetlosti, i kad
vojni~ka slava Aleksandrovih vojnika bi udubqena u mramor,
svet je u{ao u jednu novu epohu... u pro{lost daleku. Za savreme-
nost dalekih Aleksandrovih naslednika i za budu}nost ostale su
samo vizije.
Sa jednom od tih vizija, u na{em vremenu, suo~io se pesni~ki
duh Save Radulovi}a, prepoznaju}i u woj htewa Lesandra Srbqa-
nina da nastane novo doba, da uzlet i bqesak svetiqki rastera
sumrak i razgori novu svetlost i da, no{en snagom srca i tela, do-
pre do krajweg ciqa svoje svetlosti i na|e se pred kapijama sunca.
U potrazi za tim kapijama, Radulovi}, kao nekad Ivan Gunduli},
tke svoje poetsko kazivawe o Lesandru Srbqaninu; nit toga po-
vesma vodi od serbskih zvezdanih vrela sve do koralnog grma na
kraqevom grobu, do mramornog podsetnika na vekove koji su pro-
{li, na legende iz sna i prostora, na ènu iz ve~nosti koja na sjaj-
noj fasadi, kao balsamovana / vitkostasa lepotica gordo stoji
i ~iju je samrt u kamenu probudila varnica iz mermernog zida.
Svaki naslov na tom tkawu moèmo uo~iti kao zasebnu {aru
i pro~itati kao pojedina~nu pesmu, ali po{to dogledamo i mesto
na kome je ta nit pa`qivo i neprimetno upletena, ne}emo biti
iznena|eni ako nam se u~ini da je iz tog povesma nastala samo-
svojna poema o Lesandru Srbqaninu, poema od pedesetak pevawa;
pevawa kratkih, ali upe~atqivih i uverqivih.
Svima koji su Aleksandra Ma}edonskog upamtili samo kao
lekciju za slede}i ~as, ili su ~uli kako je on Gordijev ~vor dre-
{io presecaju}i ga ma~em, Radulovi}evo poetsko vi|ewe Lesan-
dra Srbqanina predstavqa}e privla~no otkrovewe i pobudu za
novo i druk~ije ~itawe serbske povesti.
***Izgovoreno 21. decembra 2000. godine, na predstavqawu u Muzeju
Vojvodine u Novom Sadu. Ovde se prenosi iz autorove kwige Izazovi
srpskoga pitawa, Novi Sad 2013, 19-22.
Topli~ki ustanak i daqe je u senci
Dobrosav Q. Ili}, Topli~ki ustanak 1917. i wegove stare-
{ine, Novi Sad 2000.
Ako kaèmo da se u kwizi o Topli~kom ustanku 1917. godine,

koju danas ovde predstavqamo, wen autor pozvao ~ak na pedeset
dve bibliografske jedinice, za nedovoqno obave{tenog ~itaoca
to bi moglo zna~iti da je ova tema, ina~e vrlo uska, svestrano ob-
ra|ena. Me|utim, saznawe da su najstariji od tih tekstova objav-
qeni u novinama, ali tek dvanaest godina po ustanku, da je tri-
deset pet obimnijih zapisa nastalo za posledwih trinaest godi-
na, a da je samo petnaest radova pisano u me|uvremenu, upu}uje nas
na zakqu~ak da je ~itava pri~a optere}ena onim {to obi~no na-
zivamo “ideolo{kim naslagama” i da joj, ako od we o~ekujemo ce-
lovitost, jo{ uvek nedostaje po koja karika.
Najpre, i u Srbiji izme|u dvaju svetskih ratova dobro se zna-
lo da je u pripremu Topli~kog ustanka bila upu}ena i Komanda
savezni~kih vojsaka na Solunskom frontu, da je ustanak doneo
brojne srbske `rtve i da se krivice za sve to ne moè osloboditi
ni srbska Vrhovna komanda; za zvani~ne politi~ke i vojne fak-
tore u posleratnoj Srbiji bio je to dovoqan razlog da se istina o
ustanku pre}uti i {to pre preda zaboravu.
Kasnije, po{to je Srbiji naturena komunisti~ka ideja, tema
je postala sasvim neprikladna, jer je novoj vlasti, i ina~e zain-
teresovanoj za suzbijawe takozvane “srpske hegemonije” i za os-
tvarewe “srpsko-bugarskog bratstva”, bilo osobito stalo da ulo-
ga bugarske politike i vojske u Topli~kom ustanku ostane u {to
dubqoj senci i, po mogu}stvu, neprime}ena.
U na{em vremenu, kada su obe te prepreke uklowene, pokazu-
je se da je ideolo{ka zaslepqenost srbskog naroda, a naro~ito
wegovog intelektualnog sloja, predugo trajala i da se do objek-
tivnog prikaza onoga {to se zbivalo u okupiranoj Toplici jo{
uvek te{ko stiè.
Po prilici, najteè posledice po istorijsko pam}ewe o
Topli~kom ustanku ostavio je “teorijski pristup” srbskih ideo-
loga novijeg vremena, obrazloèn 1950. godine kao navodna isto-
rijska istina: “U februaru 1917 godine buknuo je u okupiranoj
Toplici i Jablanici ustanak naroda... kao reakcija stanovni-
{tva tih krajeva na krvavi teror okupatorskih austrijskih i,
naro~ito, bugarskih vlasti... Neposredni povod ustanku bila je
naredba bugarskih vlasti o mobilizaciji sveg mu{kog srpskog
stanovni{tva od 17 do 50 godina. Ustanak je, zahvaquju}i borbe-
nom raspoloèwu naroda, u po~etku imao uspeha i doveo do oslo-
SRBSKO PISMO 87
bo|ewa Prokupqa, Kur{umlije i @upe. Ali kada su protiv po-

buwenika upu}ene tri divizije austrijske i bugarske vojske, u-
stanak je krajem marta 1917 godine bio u krvi ugu{en. Posle
ugu{ivawa ustanka usledila je zverska osveta okupatora nad
stanovni{tvom Toplice i Jablanice, u kojoj je ubijeno 20.000
qudi”(1).
Cifra od 20.000 `rtava i nije ba{ mnogo verovatna, po{to
su je “jugoslovenski” socijalisti srbskog porekla pozajmili od
bugarskih okupatorskih izvora; i jednima i drugima bio je osnov-
ni ciq da se zlo~ina~ki bugarski u~inak u Toplici maksimalno
smawi. Do cifre od 25.000 `rtava do{la je Me|unarodna anketna
komisija za utvr|ivawe bugarskih ratnih zlo~ina(2), dok je An-
ketni odbor Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slo-
venaca utvrdio da je pobijeno 35.000 civila(3). Kosta Pe}anac,
kqu~na li~nost u Topli~kom ustanku, veli da je ukupan broj
`rtava iznosio ~itavih 40.000, ura~unavaju}i ovde i civile i
ustanike(4).
Malo~as pomenuta “istorijska istina” izvedena je iz zva-
ni~nih stavova nekada{we Srpske socijaldemokratske stranke
prema stawu u okupiranoj Srbiji, formulisanih novembra 1917.
godine za potrebe socijalisti~ke Internacionale(5), u danima
dok je se}awe na Topli~ki ustanak bilo jo{ vrlo sveè. Proi-
sticalo je iz tih stavova da je zvani~nu politiku “sofijskih go-
spodara” prema srbskom narodu nametnula “reakcionarna banda
razbojnika” na ~elu sa predsednikom bugarske vlade Vasilom
Hristovim Radoslavovim (1854-1929). “Ovi qudi, koji su deceni-
jama terorisali svoj ro|eni narod, bili su vrlo malo skloni da
po{tede stanovni{tvo potpuno pokoreno u jednoj okupiranoj ob-
lasti. Neverovatnim sistemom nasiqa i metodi~nom politikom
istrebqivawa Srba ovi zlikovci ho}e da pripreme teren za he-
gemoniju Bugarske na Balkanu i za stvarawe bugarskog carstva
pod skiptrom Koburga. Zlo~ini koje su ove individue po~inile u
srpskom narodu bezbrojni su”, a poredak uspostavqen na okupi-
ranim teritorijama daleko je od ikakvog prava ili morala. “U
bugarskom delu Srbije ne zna se za sudove. Tek u posledwe vreme
ustanovqen je u Ni{u jedan sud koji ima da sluì za celokupnu
srpsku okupiranu oblast. Tamo policija, regrutovana iz najmawe
preporu~qivih slojeva stanovni{tva, ima neograni~enu vlast.
Li~na sloboda svakog srpskog gra|anina, kao i wegov ìvot, za-
vise potpuno i iskqu~ivo od dobre voqe svakog policijskog a-
genta, svakog bugarskog àndarma. Batine koje se dele qudima, è-
nama, deci i starcima predstavqaju ne{to... najobi~nije... Star-
ci, stariji od 60 godina - ne samo po selima, ve} i po varo{ima -
88 Ilija Petrovi}
dobijaju po 75 batina {to nisu pozdravili kakvog àndarma. Jed-

na èna, u ~ijoj ku}i stanuje jedan bugarski oficir... osu|uje se
na 25 batina ako oficir uobrazi da je ~ar{av na stolu u wegovoj
sobi ru`niji od ~ar{ava na stolu wegove gazdarice. Jedan srp-
ski sudija, visoko obrazovan ~ovek... svakog dana mora da struè
drva za bugarske u~iteqice koje besplatno stanuju kod wega, ako
ne èli da ga osude na batinawe. Moglo bi se navesti bezbroj sli-
~nih slu~ajeva. U ovim oblastima Srbi su srozani na pravo ro-
bqe, kakvo su bili pre 200 godina pod turskim jarmom... U obla-
sti okupiranoj od Bugara najelementarnija javna bezbednost nije
zagarantovana. Bugarske vlasti se sluè, uvek pod pretwom smrt-
ne kazne, globama i kontribucijama... Bezbrojne razbojni~ke ban-
de, tolerisane od strane vlasti, koje pqa~kaju i ubijaju sve i
svakoga, {etaju se po celoj oblasti. De{ava se, ~ak i veoma ~esto,
da su ovi banditi tajni kompawoni oficira, policijskih age-
nata i àndarma bugarskih...
Onaj ko bi danas u toj okupiranoj oblasti izjavio da je Srbin
i ostao pri tome - odmah bi bio optuèn za veleizdaju i sam bi se-
bi izrekao smrtnu kaznu. Svi srpski spisi, ne samo kwige iz jav-
nih biblioteka, ve} i kwige iz privatnih stanova, rekvirirani
su i spaqeni. Najstroìje je zabraweno, ~ak i u privatnoj prepi-
sci, da se pi{e srpski... Novoro|en~ad kr{tavaju bugarski popo-
vi, samo bugarskim imenima... U osnovnim {kolama se predaje
samo na bugarskom, a nastavu izvode u~iteqi i u~iteqice iz
Bugarske... Sva u~iteqska i sve{teni~ka mesta, sva ~inovni~ka
mesta po op{tinama zauzeli su Bugari. Na celoj teritoriji koju
su okupirali Bugari nema nijednog jedinog srpskog u~iteqa ili
sve{tenika: svi su internirani ili prosto pobijeni...
Jedan veliki broj Srba, koje ne stignu da pobiju u Srbiji, Bu-
gari odvode u Malu Aziju. îtave porodice iz Isto~ne Srbije,
ène, deca, starci, silom se otrù od svojih ogwi{ta i vuku u
Malu Aziju. I nije to nikako li~na ili individualna kazna... Ho-
}e se pre svega da se iz ovog dela Srbije udaqe svi elementi spo-
sobni da razviju nacionalnu snagu i da se ti elementi uni{te, da
bi se zatim pri{lo pobugarivawu ostataka stanovni{tva... Mno-
gobrojne srpske porodice deportirane u Malu Aziju pod uàs-
nim okolnostima, osu|ene su na smrt. Te su deportacije, u stvari,
samo ubijawe Srba u masama”.
Kad se sve to {to je napisano pro~ita ili ~uje sâmo za sebe,
te{ko da bi se za Bugare na{la ijedna lepa re~. Znali su to i
srbski socijaldemokrati, te su, za svaki slu~aj, svoj izve{taj o
bugarskim zlo~inima nad srbskim narodom u Toplici po~eli
golemim pravdawima istih tih zlo~ina:
SRBSKO PISMO 89
“Pre no {to po~nemo da opisujemo stawe u bugarskom delu

Srbije, smatramo za potrebno da konstatujemo jednu veoma va`nu
~iwenicu, koja }e obradovati sve socijaliste uop{te, a socija-
liste na Balkanu napose, a to je da treba praviti veoma jasnu
razliku izme|u vladaju}ih krugova u Bugarskoj i bugarskog na-
roda... Bugarski vojnik, a to }e re}i naoruàni bugarski narod,
proizveo je na celokupno srpsko stanovni{tvo, svuda gde je do-
{ao s wim u dodir, dobar utisak. Prvih dana invazije, kada je
svaki vojnik imao takore}i pravo nad ìvotom svakog pokorenog
stanovnika, gde je wegovo diskreciono pravo bilo neograni~eno
i wegova odgovornost gotovo nikakva, poloàj u oblastima poko-
renim od strane bugarske vojske bio je mnogo boqi. Bilo je mnogo
vi{e reda i slobode nego docnije, kada se uspostavila okupa-
ciona uprava i kada je »zvani~ni poredak« bio zaveden od strane
upravqa~a... Prost bugarski vojnik imao je simpatija za srpski
narod, kome ga je vukla srodnost naroda, srodnost koja ih sjedi-
wuje, i on je vrlo dobro razumevao uàsnu situaciju na{eg polo-
àja. De{avalo se veoma ~esto da su ovi sinovi bugarskog naroda
plakali... {to je Srbija upropa{}ena i duboko o~ajavali {to
vide kako su Bugarska i Srbija ponovo... uvu~ene u bratoubila-
~ki rat”.
Po logici srbskih socijalisti~kih vo|a, Tucovi}evih sled-
benika, bugarske zlo~ine u Srbiji izveli su “bugarski uprav-
qa~i”, iako je i wima samima jasno da, dok su ti upravqa~i bili u
Bugarskoj, bugarski vojnici, “a to }e re}i naoruàni bugarski
narod”, makar ponekad bili nazvani i “najmawe preporu~qivim
slojem stanovni{tva”, okupirali su Srbiju (uz germansku i ugar-
sku pomo}), razoruàli su srbski narod na po~etku okupacije,
omogu}ili su uspostavqawe bugarske uprave, izveli su progone i
ubistva srbskih u~iteqa i sve{tenika, deportovawe srbskog
stanovni{tva u Malu Aziju, i razne druge oblike genocida.
Srbski socijalisti~ki lideri ne pori~u da je “ustanak u
martu o.g. (1917) koji je izbio u Ju`noj Srbiji... dao bugarskim
vlastima zgodnu priliku da pokaù svu svoju zversku svirepost”.
Oni, istina, konstatuju da “bilo bi te{ko re}i ta~no kako je
mogao izbiti ovaj ustanak”, ali se zato svojski trude da “naoru-
àni bugarski narod” predstave kao de~ji vrti} i da su za sve
krivi srbski zaverenici koji su uspeli da umaknu bugarskoj vla-
sti. “Van svake je sumwe da srpsko civilno stanovni{tvo nije u
tome (ustanku) imalo ikakva udela. Ceo taj ustanak organizovan
je i izvr{en od strane vojnika i komita srpskih, koji su uspeli da
umaknu vlastima. Te su zavereni~ke elemente vrlo verovatno po-
dràvali bugarski i austrougarski dezerteri nezadovoqni svo-
90 Ilija Petrovi}
jim poloàjem... Kako je srpsko stanovni{tvo bilo razoruàno

od strane vlasti jo{ na po~etku okupacije, nije imalo mogu}no-
sti da se protivi ustanicima i da im se odupre. Ono je moralo,
volens nolens, da im daje hranu, stan i da im posluì i u drugim
prilikama. Po sebi se razume da su bugarske i austrougarske vla-
sti te postupke tuma~ili kao neposredno u~e{}e u ustanku, te su
ove jadne qude kaznili smr}u... Oko 20.000 Srba ubijeno je pod
tim izgovorom, od kojih je najvi{e 3.000 zbiqa u~estvovalo u us-
tanku. Svi ostali pripadali su nevinom civilnom stanovni-
{tvu... Hiqade èna i dece internirani su, a drugi pobacani u
zatvore. Trideset i {est sela oko Leskovca potpuno je istrebqe-
no... Odvedeno je gotovo sve mu{ko stanovni{tvo varo{i Ni{a,
oko 4.000 qudi... Jedan policijski ~inovnik iz okoline Ni{a
hvalio se docnije da je on zaklao vi{e od 300 Srba. »U po~etku je
bilo dosta te{ko, moralo se uvek vi{e puta bosti noèm, ali
kad sam se izve`bao, operacija je i{la ne moè lep{e biti: jedan
udarac - i ~ovek je ubijen«... Varvarstvo bugarskih vladaju}ih
krugova prelazi zbiqa sve granice”, zakqu~uju vo|e srpskih so-
cijalista, izbegavaju}i da u te “krugove” strpaju i vojnike, i
policajce, i sve one koji su u~estvovali u internirawu, u zatva-
rawu, u bodewu noèm, u streqawima, u istrebqewima. Nolens
volens, taj “bugarski vladaju}i krug” u svemu se mora izjedna~iti
sa bugarskim vojnikom, odnosno “naoruànim bugarskim naro-
dom”, odnosno “najmawe preporu~qivim slojem stanovni{tva”
{to je srpskim socijalistima i wihovim naslednicima u Komu-
nisti~koj partiji Jugoslavije i, kasnije, u Savezu Komunista
Jugoslavije, morao biti jak izgovor da se o Topli~kom ustanku
pi{e {to mawe, ili, jo{ boqe, da se o wemu }uti. A ako se ve}
moralo pisati, obrazac za pisawe dali su “pobedni~ki socijali-
sti” u drugoj Jugoslaviji: ustanak jesu digle “{iroke mase tih
krajeva”, ali su na wegovom ~elu stajali “buròaski nacionali-
sti~ki elementi, povezani sa Pa{i}evom vladom”.
Isto tako, pomiwawem samo Pa{i}evog imena, a pre}utki-
vawem svih ostalih “buròaskih nacionalisti~kih elemenata”,
sugerisano je svima onima koji bi se mo`da upustili u druk~ije
razmi{qawe o Topli~kom ustanku i wegovim stare{inama, da
tako ne{to ne bi bilo uputno. I, zbog toga, moglo se desiti da
se}awe na najve}i broj ustani~kih vo|a, naro~ito ~etovo|a, sko-
ro potpuno izbledi.
U vremenu kad je uticaj socijalisti~ke misli vidno oslabio,
i kad se, kako smo videli, pojavilo celih tridesetak stru~nih i
nau~nih priloga o Topli~kom ustanku, pred ~itaoce izlazi i
kwiga Dobrosava Ili}a Topli~ki ustanak 1917. i wegove stare-
SRBSKO PISMO 91
{ine. Mo`da je wen naslov mogao biti i kra}i, na primer Sta-

re{ine Topli~kog ustanka, ili kako druk~ije, ali to i nije
mnogo bitno. Va`no je da se u woj, pred nama, po{to je Ili} ulo-
ìo ogroman napor da sredi raspoloìve podatke o ustani~kim
vo|ama, pored {estorice vojvoda (na 138 strana), pojavilo tri-
deset sedam stare{ina “na zna~ajnim du`nostima u ustanku” (na
dvadeset jednoj strani) i sto trinaest ~etovo|a (na sedamnaest
strana). Prate}i wihovo delovawe kroz duè ili kra}e prigo-
dne zapise, ponekad i u dva-tri reda, mi }emo o samom ustanku
saznati mnogo vi{e no {to nam nudi uvodni tekst pod naslovom
Topli~ki ustanak - Narodna buna; naro~ito se to odnosi na ì-
votopise {estorice vojvoda.
Ovde moramo napomenuti da je odnos srbske istorijske nauke
i vladaju}ih politi~kih elita tokom posledwih osamdesetak
godina prema Topli~kom ustanku doprineo da ~ak i potomci naj-
ve}eg dela ovih zaslu`nika zaborave na svoje pretke. Kaèmo to
ponajvi{e zbog ~iwenice da je samo za petnaestak pomenutih li-
ca upam}ena godina ro|ewa, a tek za ne{to vi{e wih i godina
smrti. Za mnoge se ne zna ni wihovo poreklo, niti wihova sudbi-
na. Mada se moè pretpostaviti da je i najblià rodbina nekih
od pomiwanih stare{ina nestala tokom bugarskih pogroma, zbog
~ega se i prekinulo se}awe na wih, sve to trebalo bi prihvatiti
kao upozorewe qudima od pera, i kao podsetnik istovremeno, da,
dok pi{u o aktuelnim doga|awima, pi{u i o wihovim u~esni-
cima; nema doga|aja bez u~esnika u wima, onih koji su mawe ili
vi{e uo~qivo uticali na sam doga|aj.
U na{im uslovima, u vremenima dok smo i mi trpeli uticaj
vladaju}ih ideologija, ili mo`da uìvali u wima, i ono {to smo
o nekoj od tih li~nosti nau~ili i zapamtili mora se staviti pod
sumwu i podvr}i ozbiqnoj kritici. Po prirodi stvari, ova se
napomena moè odnositi i na neke od redova u Ili}evoj kwizi;
mislim najpre na pripovest o ìvotu Koste Milovanovi}a Pe-
}anca.
Makar koliko tekst o Pe}ancu bio iscrpan, od wegovog ro-
|ewa pa do nasilne smrti, na punih 67 strana, ~ini se da vreme od
Topli~kog ustanka do na{ih dana nije dovoqna vremenska dis-
tanca da bi se mogao doneti nepristrasan sud o wemu. Razlog je
dosta jednostavan: mi smo istoriju ipak u~ili iz jedne kwige. Da
nije tako, i da smo na vreme mogli ~itati kwige srbskih istori-
~ara iz rasejawa, mogli bismo saznati da je Vojvoda Pe}anac bio
protiv preurawenog ustanka u Srbiji 1941. godine, isto kao {to
je to bio i pretposledwe ratne godine u Velikom ratu. “Vojvoda
Pe}anac kazao je... da je ve} jednom i on... sa svojim ~etnicima
92 Ilija Petrovi}
dizao jedan preuraweni ustanak za vreme okupacije u Prvom svet-

skom ratu, pa je ta akcija ko{tala srpski narod 40.000 `rtava i
nebrojenog narodnog dobra; to je bilo 1917 godine kada su ga save-
znici sa Solunskog fronta spustili avionom u Toplicu, iako su
se u woj tada nalazile brojne nema~ke i bugarske okupacione tru-
pe. Pe}anac je jo{ podvukao, da je u odnosu na okupatora i wegove
snage sada jo{ mnogo gora i teà situacija u pogledu dizawa
oruànog ustanka, pa zato smatra da je ubita~no za srpski narod
ono {to rade pukovnik Mihailovi} i komunisti na ~elu sa Ti-
tom. Naro~ito je naglasio, da je Topli~ki ustanak wemu doneo o-
gromno iskustvo i zato smatra, da mu du`nost i nacionalno rodo-
qubqe nalaù, da pomogne |enerala Milana Nedi}a i wegove
nacionalne odrede u borbi protivu komunista kako bi ovi bili
{to pre uni{teni. Stoga je Vojvoda Pe}anac... dao svoj prista-
nak |eneralu Nedi}u, da }e sa svojim ~etnicima svesrdno pomo}i
borbu pravih srpskih rodoquba da se ugu{i komunisti~ka revo-
lucija u Srbiji”(6).
Danas, nama je te{ko prihvatiti mi{qewe da je jo{ 1941.
godine trebalo ugu{iti komunisti~ku revoluciju u Srbiji, isto
kao {to se mnogima ~ini neprihvatqivim shvatawe da se najno-
vija zbivawa u Srbiji smatraju, da li naivno da li zlonamerno,
kona~nim porazom komunisti~ke teorije i prakse na srbskom
tlu; ovo posledwe naro~ito zbog toga {to su takvu parolu “izba-
cili” oni koji su ve} jednom, pre desetak godina, uklawani kao
“ekstremni komunisti”, da bi danas istr~ali na politi~ku po-
zornicu kao “demokrate zapadnog tipa”.
Moramo priznati da smo svih ovih godina bili no{eni logi-
kom da “onaj ko nije s nama, taj je protiv nas”, i da zbog toga nismo
ni primetili, na primer, da ~etnici Koste Pe}anca nisu bili
isto {to i ~etnici Draè Mihailovi}a. “U svome povla~ewu na
putu ka Bosni, oktobra 1944. godine, jo{ dok su bili na tlu Sr-
bije, ~etnici su ubili Vojvodu Kostu Pe}anca, koji se sa svojim
li~nim ~etni~kim odredom, brojno vrlo malim, bio prikqu~io
~etnicima |enerala Mihailovi}a. Nesretni Pe}anac je vero-
vao, da }e mu u tim tragi~nim danima po narod Draìni ~etnici
dozvoliti da bar zajedno s wima podeli te{ke neda}e povla~ewa.
Me|utim, grdno se prevario. Wegove ~etnike su razoruàli, a
wega, Kostu Pe}anca, Vojvodu i starog ~etni~kog borca, pred ko-
jim su, negda, spu{tane savezni~ke zastave u znak pozdrava i dubo-
kog po{tovawa, ubili su bez suda i presude”(7).
Tih dana oti{ao je iz Beograda i Dimitrije Qoti}, koman-
dant srbskih dobrovoqa~kih jedinica(8). Pomiwem wega samo da
bih pokazao koliko su socijalisti~ki odgojeni Srbi neuteme-
SRBSKO PISMO 93
qeno mislili o ideolo{kim protivnicima u Srbiji za vreme

Drugog svetskog rata. U hrvatskoj Op}oj enciklopediji, na primer,
Qoti} je zastupao “fa{isti~ke ideje korporativne dràve”, a
“wegove prista{e (qoti}evci) odigrali su petokolona{ku ulo-
gu u godinama koje su prethodile napadu na Jugoslaviju, 6. aprila
1941. godine. Po okupaciji zemqe, Qoti} otvoreno sura|uje s
Nijemcima te organizira posebne oruàne formacije za borbu
protiv NOP”(9).
Na drugoj strani, vladika Nikolaj Velimirovi}, onaj ~ijem
se Srbstvu ne stavqaju zamerke i ~ija se filosofska misao citi-
ra na raznim stranama, okarakterisao je Qoti}a ne{to druk~ije:
“Dimitrije Qoti} bio je dràvnik, u~iteq i hri{}anin.
On nije bio samo dràvnik, on je bio hri{}anski dràvnik. Za
posledwih sto pedeset godina, mi smo imali velikih politi~a-
ra, velikih qudi kao {to su Gara{anin, Jovan Risti} i Nikola
Pa{i}, ali to su qudi bili veliki za svoje vreme, i u granicama
Srbije, dok je Dimitrije Qoti} za{ao u velike krugove svetske
politike. To je bio politi~ar sa krstom... On je bio u~iteq koji
je najpre u~io delima, pa tek onda re~ima, upu}ivao je, i sam je
bio primer. Ni{ta nije bilo da je govorio, a da nije delom o-
stvario. O, da su takvi bili svi na{i u~iteqi! Hristos je rekao:
»Treba raditi pa u~iti, a ne samo u~iti«. Ko je poznavao toga ~o-
veka, morao ga je voleti. On je bio ideolog, svetski, {iroke ruke,
lav u hrabrosti a jagwe u krotosti... On je bio veliki ~ovek. Ono
{to je posadio, uhvatilo je duboka korena. I sve {to je uradio,
mirisa}e”(10).
Ovaj posledwi primer moè nam posluìti samo kao pouka
da pri ocewivawu pojedinih li~nosti treba pro~itati i kwige
koje se ne uklapaju u na{u idejnu sferu.
I, na samom kraju, bez neposredne veze sa kwigom o kojoj go-
vorimo, isti~em da su svi u~esnici Topli~kog ustanka bili do-
brovoqci; bez obzira na to da li se oni zovu ustanici, ~etnici,
komite (ali ne na bugarskom jeziku, kako nam to sugeri{e Ili}),
ili kako drugo, wima se ne moè odre}i dobrovoqa~ki status.
Naàlost, iako ih je bilo 13-15.000, wih u dràvnim, vojnim,
istorijskim i drugim statistikama nigde nema. O dobrovoqcima
iz Topli~kog ustanka ne }aska se ni na sedeqkama Udruèwa rat-
nih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca iz
Beograda; ono za ove srbske dobrovoqce ne èli ni da zna. Pomi-
wu ih samo Dobrosav Turovi} u saop{tewu na jednom nau~nom
skupu o srbskim dobrovoqcima, odrànom u Kikindi aprila
1996. godine(11), i moja malenkost, u kwizi Vernici Otaxbine(12),
u cifri “oko 13.100".
94 Ilija Petrovi}
Napomene
1. Istorijski arhiv Komunisti~ke partije Jugoslavije, Tom III So-
cijalisti~ki pokret u Srbiji 1900-1919, Beograd 1950, 337.
2. Dobrosav Q. Ili}, Topli~ki ustanak 1917. i wegove stare{ine,
Novi Sad 2000, 57.
3. Milivoje Perovi}, Ustanak na jugu Srbije 1917, Beograd 1954, 206.
4. Bor. M. Karapanxi}, Gra|anski rat u Srbiji (1941-1945), Kliv-
land, Ohajo, Sjediwene Ameri~ke Dràve 1958, 46. i 104.
5. Kao pod 1, 302-309.
6. Kao pod 4, 104.
7. Isto, 385.
8. Isto, 387.
9. Op}a enciklopedija, knjiga 4, Zagreb 1968, 150-151.
10. Kao pod 4, 435-436.
11. Dobrosav Turovi}, Jablani~ki dobrovoqci u Topli~kom ustan-
ku, Zbornik radova “Dobrovoqci u ratovima Srba i Crnogoraca”, Beo-
grad 1996, 237-258.
12. Ilija Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz
prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998, 285.
***Izgovoreno 11. januara 2001. godine, u Muzeju Vojvodine u Novom

Sadu, na predstavqawu kwige Dobrosava Q. Ili}a Topli~ki ustanak
1917. i wegove stare{ine, Novi Sad 2000. Na osnovu ovoga teksta prire-
|en je i (neobjavqeni) prikaz Ili}eve kwige (pod naslovom “Ideolo{ke
naslage” na Topli~kom ustanku) za novosadski Dnevnik.
Novi Sad 2012, 16-24.
Monografija o sebi
Bane Ili}, Monografija 50 godina Planinarskog dru{tva PTT
Beograd 1949-1999, Beograd 2000, 164 strane A4.
Uvodna napomena. Nije da se o planinarewu nije pisalo, ali je

premalo tekstova za koje bi se moglo re}i da su sintetskog karak-
tera; uvek su to opisi nekog uspona, nekog planinskog vrha ili
masiva, nekog pohoda ili taborovawa, nekog “{umskog ili steno-
vitog” doìvqaja. Retke su publikacije koje su sve ono {to se de-
{avalo u nekom planinarskom dru{tvu, u odre|enom vremenskom
periodu, pregledno obuhvatile i opisale, a jo{ su re|e kwige
koje wihovi autori smelo nazivaju monografijom. Jedna od najno-
vijih ove posledwe vrste jeste ona koju je napisao Ranislav Ili}
(1943-2004) iz Beograda, autor “ogromnog planinarskog znawa” i
planinar koji sebe poznaje iskqu~ivo pod imenom Bane.
Nedostaci se nude sami. Uz sve uvaàvawe za op{tu koris-

nost Ili}eve kwige i svega onoga {to je u woj sadràno, mi }emo
se ovde baviti samo nekim wenim nedostacima, makar oni bili i
~isto formalni. Po nesre}i, nama nije omogu}eno ni da saznamo
kako se kwiga zove; da li onako kako pi{e na korici (i u podna-
slovu ovog prikaza), ili onako kako je nazna~eno na prvoj strani
(Monografija Planinarskog dru{tva PTT Beograd), ili je wen
naslov 100 godina organizovanog planinarstva u Srbiji 1901-
-2001, onako kako pi{e na petoj strani. Naàlost, nema u woj ~ak
ni “cipa”, odnosno dokumenta iz koga bi se videlo gde je i sa ko-
jim karakteristikama kwiga registrovana.
Radi li se o sadrìni Ili}eve kwige, mi iz we ne moèmo
saznati ni kako se zove Dru{tvo kojim se kwiga bavi. Da li se
ono zove Planinarsko dru{tvo PTT Beograd, kako pi{e u logo-
tipu (grafi~ki oblikovanom znaku) ili u naslovu, ili se zove
Planinarsko dru{tvo “Po{tar” Beograd, kako je ustanovqeno
10. decembra 1949. godine, na osniva~koj skup{tini i kako je onda
upisano i u policijski registar.
Ko je pisao Zbornik. Pisac pomenute monografije nije bez

iskustva u planinarskom pisawu. On sam kaè da je jo{ 1986. go-
dine uradio i objavio (“napisao”) Zbornik planinarskih dru-
{tava PTT Jugoslavije. U Predgovoru istom tom Zborniku on je
zapisao da su se u PD PTT Beograd “prihvatili najve}eg i najte-
èg dela posla oko pripreme materijala za {tampawe Zbornika.
Ura|ene su okvirne teze i poslate svim dru{tvima, kako bi se
po~elo sa prikupqawem i obradom materijala... (ali) ni posle
96 Ilija Petrovi}
pune tri godine pojedina dru{tva nisu poslala kompletne mate-

rijale (materijal, a ne materijali, jer materijal sam je po sebi
zbirna imenica, odnosno on ve} predstavqa mnoìnu - IP) a
neka dru{tva to nisu uradila ni do momenta davawa kwige u
{tampu. Kona~no je... dogovoreno da se krajem 1985. godine kwiga
dâ u {tampu, pa makar i sa ono materijala {to je prikupqeno i
obra|eno”. Ne znamo {ta je urednik “najve}e i najteè” obra|i-
vao, ali, kada se radi o tekstu koji se odnosi na Planinarsko-
-smu~arsko dru{tvo “Po{tar” iz Novog Sada, u Zborniku je ob-
javqeno samo ono {to je u Novom Sadu napisano. Vi{e je nego si-
gurno da je tako postupqeno i sa tekstovima iz Qubqane, Mari-
bora, Ceqa, Zagreba, Reke i drugih “zapadnih” dru{tava, jer u
wihove tekstove nije bilo uputno dirati, ne{to zbog jezika, a
ne{to iz prakti~nih (politi~kih) razloga. Ni{ta druk~ije nije
bilo ni sa Dru{tvom iz Skopqa i wegovim ma}edonskim jezi-
kom. Van svake sumwe, urednik Zbornika nije mogao biti autor
tih delova rukopisa; on se mogao baviti samo tekstom o beo-
gradskom Dru{tvu i, mo`da, Dru{tvu iz Titograda (Podgorice).
U Monografiji Ili} ne pi{e o tri godine rada na Zbor-
niku. Po{to je poneko od onih koji su tada pisali za Zbornik u
me|uvremenu umro, Ili}u je sada lako bilo da kaè kako “~etiri
godine je mukotrpno i uporno radio na prikupqawu, obradi i sre-
|ivawu gra|e”. Ako je 1986. priznao da je iste te poslove radio
tri godine, vaqda ih je sve za to vreme sredio; ona ~etvrta godina
ticala se {tampawa, a to ve} nije vreme “prikupqawa, obrade i
sre|ivawa”. Na tri mesta Ili} pi{e o “mukotrpnom” poslu na
pisawu Zbornika, o ~etiri godine muke da se do Zbornika do|e, o
~etiri godine sopstvenog truda da napi{e nepunih deset strana
teksta o svom Dru{tvu (“Bane je za to vreme napisao o na{em Dru-
{tvu, onoliko teksta koliko je, kao i svim ostalim dru{tvima,
bilo odobreno”).
I, kad se sve to zna, onda se mora re}i da je krajwe nepristojno
Zbornik planinarskih dru{tava PTT Jugoslavije, Beograd 1986
(latini~no izdawe) progla{avati sopstvenim autorskim delom,
naro~ito ako se ima u vidu da se taj “autor” u re~enoj kwizi pot-
pisao kao urednik.
[to se Monografije ti~e, weno autorstvo ni po ~emu se ne
moè dovesti u sumwu, utoliko pre {to se samo na posledwim
dvema wenim stranama Bane pomiwe osamnaest (18) puta, a jo{
jednom kao “ja”, u prvom licu jednine, i uprkos tome {to se u im-
presumu na tre}oj strani jednom potpisuje kao onaj {to je “priku-
pio gra|u, obradio, napisao i uredio”, a drugi put kao “glavni i
odgovorni urednik”.
SRBSKO PISMO 97
O Novosa|anima bez mere. Ko zna zbog ~ega, Ili} se u Mono-

grafiji mnogo bavi planinarima iz novosadskog “Po{tara”. Ne-
kad to on ~ini izokola, a naj~e{}e neposredno, po potrebi:
“Sastanku (na Rudniku) nisu prisustvovali delegati plani-
nara-po{tara sa podru~ja Direkcija po{ta iz Skopqa, Cetiwa,
Novog Sada i Splita, tim vi{e {to nam je bilo poznato da na
ovim podru~jima deluju grupe, aktivi i skupine planinara PTT
radnika”. Ili} je ro|en 1943, a to {to je u vreme sleta na Rudniku
imao samo deset godina nije smetalo da mu bude “poznato” kako se
Novosa|ani nisu pojavili na sletu. Pri~a o wihovom odsustvu
potrebna je samo da bi se istakao “istorijski” zna~aj rudni~kog
skupa za osnivawe planinarskih dru{tava u PTT, prema tome i u
Novom Sadu. I ne samo tog skupa, nego i uloge beogradskog PTT
dru{tva u osnivawu drugih dru{tava u wegovom “starateqskom”
opsegu. “Po~etkom 1953. godine u na{em Dru{tvu, tada ve} kad-
rovski i organizaciono prili~no oja~anom, sazrela je ideja o po-
kretawu inicijative za osnivawe planinarskih dru{tava u svim
ve}im PTT preduze}ima u Jugoslaviji”. Ili}u nije poznato da su
sva PTT preduze}a u Jugoslaviji tada bila “ve}a”, po{to ih je
bilo samo deset. Wegovo domi{qawe da je “uz veliku stru~nu i
organizacionu pomo} na{ega Dru{tva u Novom Sadu osnovano
Dru{tvo 1955. godine”, jedini smisao ima u potrebi da se ispi{e
koji red vi{e i istakne beogradski primat u planinarstvu: Beo-
gra|ana u tom ~inu nije bilo “ni u ple}e od àbe”, jer su novosad-
ski po{tari umeli i sami da osnuju svoje planinarsko dru{tvo,
utoliko pre {to je me|u wima bilo planinara s iskustvom ste~e-
nim jo{ pre Drugog svetskog rata. (Kada je re~ o planinarskom
iskustvu, ovde vaqa podsetiti da je 1935. godine Dru{tvo “Fru-
{ka gora” iz Novog Sada, preko svojih podru`nica na podru~ju
Dunavske banovine, izvelo u prirodu 21.521 izletnika, od ~ega
3.506 iz Novog Sada, 10.466 iz “ostale” Ba~ke, 2.777 iz Banata, iz
Slavonije i Srema 4.346, iz srbijanskog dela Banovine, iz pod-
ru`nica u Gorwem Milanovcu, Topoli, Kragujevcu, Mladenovcu
i Smederevu 377, a iz podru`nice u Beogradu “~ak” 49).
“Po broju pre|enih partizanskih mar{eva (Ivko Bugar~i})
dugo je bio prvi na rang listi sa 11 mar{eva, a onda ga je pretekao
Bane Ili}”. Ne kazuje sa koliko mar{eva, a mi }emo dodati samo
da je Milorad Topi} iz Novog Sada bio na “svega” dvadeset (20)
istih tih partizanskih mar{eva.
Iz teksta o Danilu Leki}u moglo bi se zakqu~iti da je on
1969. godine, na mar{u planinara PTT Jugoslavije na Fru{koj
gori, “osvojio prvu transverzalnu zna~ku Fru{kogorske trans-
verzale” i da tu zna~ku nije niko pre wega uspeo da dobije. To je,
98 Ilija Petrovi}
naprosto, nemogu}e: Fru{kogorska transverzala otvorena je 1956,

i ve} te godine bilo je mnogo onih koji su tu transverzalu pre-
{li; bila su me|u wima i dva novosadska po{tara.
Pi{u}i o streqa{tvu, Ili} iskazuje jednu krajwe zlonamer-
nu “misao”: “U streqa{tvu, vazdu{nom i malokalibarskom pu-
{kom, na{i takmi~ari (iz Beograda - IP) nisu ostvarivali uvek
zapaènije rezultate, jer su tu Slovenci bili neprikosnoveni,
kako u mu{koj tako i u ènskoj konkurenciji. Tu su jo{ dobri
bili i Novosa|ani i Ni{lije. Me|utim svi oni su na takmi~ewa
dovodili strelce-profesionalce, dok je od na{ih planinara
ga|ao onaj ko je po{ao na slet. Mi nismo imali stalne takmi~are
u streqa{tvu, nismo imali ni vazdu{ne pu{ke ve} smo se tak-
mi~ili sa pu{kama koje je obezbe|ivao organizator takmi~ewa.
Za razliku od nas, Qubqan~ani, Ceqani, Ni{lije i Novosa|a-
ni, na sletove su donosili svoje pu{ke i imali stalne ekipe i u
ènskoj i u mu{koj konkurenciji”.
Mada na jednom mestu on samozadovoqno isti~e da kad su
Beogra|ani organizovali slet na Tari, “prvi put je takmi~ewe u
streqa{tvu vodio profesionalac - Branko \uri}, PTT radnik
iz Beograda, savezni trener i savezni sudija, a ga|alo se po prvi
put na automatskom streli{tu”, on propu{ta da kaè je li taj
Branko \uri}, profesionalac u streqa{tvu, ikad u~estvovao na
nekom od sletova; i da jeste, niko mu ne bi mogao zameriti, jer on
je pre svega bio PTT radnik. Ali, zato, Ili} optuùje druge da su
dovodili profesionalce, eda bi onemogu}ili Beogra|ane da “os-
tvaruju uvek zapaènije rezultate” na nekom streqa~kom takmi-
~ewu. Ili}u je te{ko objasniti kako se moè desiti, na primer, da
1969. godine pobedi {alterski radnik Radovan Mijatov (ro|en
1950, kome se dotle nije dalo da se “profesionalizuje” u streqa-
{tvu), a da tre}i bude TT mehani~ar Branko Grkovi}, koji se mo`-
da samo tada, i nikad vi{e, takmi~io u streqa{tvu. (Naknadno
smo otkrili da se on takmi~io i na sletu na Ozrenu, 1967. godine,
u ekipi koja je i tada osvojila prvo mesto - IP).
Kad pri~a o “me|udru{tvenoj saradwi”, Ili} domi{qa ka-
ko “sedamdesetih godina u novosadskom PTT dru{tvu, dru{tveni
rad bio je skoro sasvim zamro. Godi{wa skup{tina dugo nije odr-
àvana, na izlete organizovano nisu i{li, a ako se negde i izla-
zilo na planine, to su radili stari planinari, koji nisu mogli
bez planinarewa. Na Iri{kom vencu odràn je 15. 4. 1972. pro-
le}ni dan planinara Beograda, na kome je u~estvovalo i na{e
Dru{tvo sa 35 planinara. Toga dana uve~e, na Brankovcu u PTT
odmarali{tu, gde su na{i planinari spavali, odràn je sastanak
sa 12 najaktivnijih ~lanova novosadskog Dru{tva. Sastanak je
SRBSKO PISMO 99
inicirao na{ Upravni odbor, a jedina i glavna tema bilo je oìv-

qavawe rada novosadskog Dru{tva. Sastanak je u potpunosti us-
peo (jer je tamo do{lo “12 najaktivnijih”, a koliko je bilo aktiv-
nih koji su o~ekivali Ili}evu “pomo}”, to on ne kaè - IP).
Novosa|ani su se prenuli iz trenutne u~malosti, krenuli sa ra-
dom i vrlo brzo su postali jedno od aktivnijih PTT Dru{tava”.
Nije nego, kaè jedan ~italac Banove Monografije, jer ve}
naredne godine sastaju se Beogra|ani i Novosa|ani na Div~iba-
rama, i tamo do|e 12 od prvih i 24 od drugih. Pa taj ~italac odmah
postavqa pitawe “ko je ko u planinarstvu”.
Koliko su Beogra|ani tada bili aktivni i spremni na “ob-
noviteqski” rad, kazuje Ili}ev podatak da je “wegovo” Dru{tvo
tokom 1972. godine organizovalo ~ak deset, a 1973. i svih {est
izleta. Da i ne govorimo o deset izleta 1961, jedanaest izleta 1962,
sedam izleta 1963. godine; da ne pomiwemo kako od 1964. do 1967.
godine nema nikakvih podataka o akcijama beogradskog Dru{tva,
“ali smo sigurni da ih je bilo podosta”. Ene de, a sve to bila je
priprema za 1968. godinu kad su izvedene ~itave tri akcije i kad
nisu “imali vremena” da na partizanski mar{ od @abqaka do
Tjenti{ta po{aqu bar jednog svog ~lana! Narednih dveju godina
nema podataka (ali ni akcija), a 1971. godine bilo ih je 24. To
nekako u vreme kad su oni bili “aktivni” i kad su “obnovili”
Planinarsko dru{tvo “Po{tar” iz Novog Sada. û, obnovili!
Posledwi “bratski” susret beogradskih i zagreba~kih plani-
nara, devetnaesti po redu, organizovan je na Fru{koj gori 18-20.
maja 1990. godine. “Bilo je to u vreme kad se ve} ose}alo da je ras-
pad Jugoslavije na pomolu”, ali je “zaboravqeno” da se napi{e
kako su vodi~i po planini, manastirima i muzejima bili novo-
sadski po{tari; Ili} se te pojedinosti “ne se}a”.
Na dva mesta Ili} pi{e kako je ekipa Beograda (Bane kao
vo|a ekipe) prva osvojila prelazni pehar Zajednice Jugosloven-
skih PTT za takmi~ewa u orijentaciji. Bilo je to 1969. godine, a
ne pomiwe ranija takmi~ewa koja su bila bez pehara; naravno,
wemu i ne pada na pamet da pomene prvo orijentaciono takmi~e-
we planinara PTT (na Zmajevcu 1957), kad je prva bila ekipa
Novog Sada, i kad je ekipa Beograda bila diskvalifikovana; ni-
su se onda davali pehari, ve} neke druge nagrade, pa se postavqa
ozbiqno pitawe da li je u nekom takmi~ewu va`niji pehar od
takmi~ewa.
Sve~ano otvarawe transverzale “Rudni~ke staze” bilo je 11.
oktobra 1997. godine, “dan uo~i Mihoqdana, nadaju}i se lepom
vremenu i mihoqskom letu... Otvarawe je zakazano za 8 sati...
Ujutro smo rano ustali, jer nismo mogli da spavamo od silnog
100 Ilija Petrovi}
uzbu|ewa. Ustali i razo~arali se... Jutro je osvanulo tmurno i

hladno, a ki{a je lila kao da se nebo otvorilo. (Ako nisu spavali
»od uzbu|ewa« morali su primetiti da je bilo hladno i tmurno i
da je ki{a lila kao iz kabla - IP)... Posle uvodnih re~i... Ba-
neta Ili}a, idejnog i fizi~kog tvorca transverzale (a gde su oni
“fizi~ki” saradnici koje je i sam Ili} pomiwao - IP)... odmah
po otvarawu transverzale, u{li smo svi u autobuse i prevezli se
do pumpe kod Raki}a groba, na Rudniku. Novosadski PTT plani-
nari, ne èle}i da hodaju po ki{i, vratili su se autobusom na
Rajac, u planinarski dom, gde su preno}ili i prethodnu no}... Svi
ostali hrabro su krenuli kroz centar naseqa”. Cela pri~a o
“hrabrosti” dobija svoj puni smisao tek kad se istakne “kuka-
vi~ko” odustajawe Novosa|ana od vi{esatnog hodawa po ki{nom
i hladnom vremenu, u uslovima kada takvo hodawe gubi bilo ka-
kav smisao.
Pi{u}i o ograncima beogradskog Dru{tva, Ili} re|a nekih
{est mesta na kojima su ogranci delovali, ali zapaà da “sa og-
rancima ili nemamo sre}e ni malo, ili ti ogranci... rade kratko
ali dobro, pa se i oni ugase. Da li je u pitawu izbor ~oveka... ili
je u pitawu nezainteresovanost mati~nog Dru{tva za rad ogran-
ka, ili je u pitawu i jedno i drugo”. To kaè, a onda dodaje, ne ba{
najdobronamernije: “U januaru 2000. godine na{i delegati bili
su na godi{woj Izbornoj skup{tini PSD ”Po{tar” Novi Sad na
Brankovcu. Tu se, izme|u ostalog, ~ulo da ogranak wihovog Dru-
{tva u Zrewaninu toliko dobro radi da }e ve} ove godine da se
osamostali i osnuje svoje Dru{tvo. A to je prvi i jedini Ogranak
novosadskog Dru{tva”. Pazi, molim te: “wegovo” beogradsko Dru-
{tvo {est pa ni{ta, a oni, Nebeogra|ani, jedan pa odmah Dru-
{tvo, gde to moè?! (Za utehu Ili}u, i to je jo{ uvek ogranak).
Uza sve te aktivnosti beogradskih planinara, konstatovano
je da “kona~no, u na{em dru{tvu su i dva zvani~na vodi~a izleta
i pohoda, koji imaju legitimaciju i zna~ku vodi~a sa licencom i
registrovani su u Slu`bi vodi~a izleta i pohoda Planinarskog
saveza Srbije. To su Bane Ili} i, odnedavno, Dragoslav Ri-
sti}-Rile, koji je u na{e Dru{tvo pre{ao iz Smederevske Pa-
lanke”. Sad, koji bi tome mogao biti razlog, da li prevelika an-
gaòvanost i svestranost Bana Ili}a, da li mo}na aktivnost be-
ogradskog Dru{tva u kome polovina vodi~a dolazi sa strane, da
li zbog toga {to im za desetak akcija godi{we vi{e vodi~a i
nije potrebno, ne znamo, tek, u novosadskom “Po{taru” ima svega
devet planinarskih vodi~a sa licencom; o onima koji su svoje-
vremeno sticali zvawe vodi~a, ali im je “rok upotrebe” istekao,
da i ne govorimo.
SRBSKO PISMO 101
Pa se postavqa pitawe kako moè biti da toliko sposobni,

svestrani Bane Ili}, planinar nad planinarima, nije uspeo da,
makar i preko Po~etni~ke planinarske {kole, “prenose}i tako
svoje veliko iskustvo i ogromno planinarsko znawe”, barem ne-
kog osposobi da bude vodi~? On }e zato, nekontrolisano, nazvati
svojim u~enikom planinara iz Novog Sada koji je jednom i{ao sa
wim po Sloveniji, ali koji ni tada nije bio ovca u planinarewu;
da je Bane Ili} znao da }e taj momak jednog dana, krajem 2001. go-
dine, postati predsednik Planinarskog saveza Srbije, pored pre-
davawa nazvanog “Razvojni put Bore Veqkovi}a”, on bi dodao da
je Veqkovi} izabran za predsednika samo zahvaquju}i wemu,
Ili}u, koji ga je na to mesto toplo preporu~io drugima, po{to je
u me|uvremenu uspeo da mu u glavu (i noge) sabije svu “nauku o
planinarstvu”.
Samotap{awe po ramenu u hiqadu primeraka. Pi{e Bane

Ili} i o Banu Ili}u, ali ne samo na jednom mestu, on o wemu pi-
{e po celoj kwizi:
“Ni u arhivu Dru{tva nije bilo mnogo pisanog materijala, pa
je time rad na ovoj monografiji bio jo{ vi{e oteàn. Sre}om, au-
tor monografije ima svoju li~nu dokumentaciju, od kada je ~lan
Dru{tva, mnogo boqu, kompletniju i sre|eniju nego {to je ima
Dru{tvo... Kako za ovih 50 godina niko od ~lanova nije ni poku-
{ao da napi{e ne{to sli~no ovoj monografiji, to je autor na-
pravio jo{ jedan poku{aj da za{titi od zaborava sve ono {to se u
Dru{tvu zbivalo za ovih pola veka. I, ne samo da poku{a da napi-
{e monografiju, ve} da ostavi jo{ jedan, od mnogih do sada ostav-
qenih, trag iza sebe u Dru{tvu. Nije namera autora da podiè
sebi spomenik za ìvota, niti da se na bilo koji na~in isti~e svo-
jim radom. Ne, wegov rad i wegovi tragovi u Dru{tvu su dovoqno
vidqivi, pa mu nije ni trebao jo{ jedan trag. Jednostavno, on je
bio i ostao ~ovek koji je celog sebe ugradio i poklonio Dru{tvu,
~ovek koji je u planinarstvu stalno ne{to radio - »sva{tario«,
radio sve {to ono {to niko nije hteo, ili nije znao da radi”.
“Bane je jedan od retkih na{ih ~lanova koji se bavio svim i
sva~im u planinarstvu... Jedini je u Dru{tvu koji se brine o mar-
kirawu staza na Rudniku i Ostrovici. Uz wega se, u tom va`nom
planinarskom poslu, obu~io veliki broj na{ih mla|ih ~lanova,
ali niko nije preuzeo taj posao da ga radi samostalno”.
“Bavio se Bane mnogo i pisawem... Ova monografija, koju ~i-
tate, druga je kwiga koju je Bane Ili} napisao, ali da to vero-
vatno ne}e biti i wegove posledwe napisane re~i”. (Ono {to je
uredio, Bane smatra da je napisao! - IP).
102 Ilija Petrovi}
“A Bane je pravi, kompletan planinar, svestran i sav predat

planini i planinarstvu”.
Epski zanesen, Ili} nije mogao a da ne pomene, ni krivu ni
du`nu, svoju ènu Jelu. “Po prirodi skromna, Jela nikada nije
dozvoqavala da se o wenom radu u Dru{tvu mnogo pri~a i da je
hvale, a pogotovo nije èlela nikakva priznawa i nagrade. Ina-
~e, po zaslugama, mogla je dobiti mnoga priznawa od PSS i PSJ”.
“U prole}e 1996. godine Bane Ili} sa grupicom saradnika
odlazi na Rudnik radi obnove markacija, ~i{}ewa i ure|ewa staz-
a i puteva... Tu su Bane i wegovi saradnici doneli ~vrstu odluku
da na sednici Upravnog odbora aktiviraju ideju o osnivawu
transverzale. Bane je napravio elaborat, skicirao stazu i izneo
predlog Upravnom odboru... Po~etkom 1997. godine Bane je ura-
-dio Pravilnik transverzale, napisao op{ta i posebna pravila
pona{awa na stazi transverzale, napisao opis puta transver-
zale u tri etape, uradio kartu transverzale, dao idejno re{ewe
za dnevnik i zna~ku... Od maja do po~etka oktobra Bane je sa
saradnicima, koji su se mewali (on je bio nepromenqiv - IP),
proveo 63 radna dana u masivu Rudnika i prepe{a~io oko 700
kilometara...”
Po{to su markirane Rudni~ke staze, “o toj na{oj markaciji,
koja je svakako bila dobro ura|ena, vrlo brzo se ~ulo i u Plani-
narskom savezu Srbije. Zbog toga je Bane Ili} zamoqen da do|e u
Savez na razgovor... (koji je) trajao vrlo kratko, Banetu je pred-
loèno da postane ~lan te Komisije... Naravno, Bane je taj pred-
log sa odu{evqewem prihvatio”, te je, “po prvi put”, sa ovim ili
onim, uredio nekoliko staza.
Iako je nare|ao imena dvadesetak svojih saradnika na crtawu
markacija, morao je dodati da “me|utim, niko od svih tih Bane-
tovih saradnika nikada nije preuzeo na sebe obavezu da samostalno
nastavi sa obeleàvawem staza. Svi su oni izuzetni saradnici i
ho}e da rade, ali Bane mora da bude uz wih. Kaù da Bane ne mora
ni{ta da radi, samo da bude uz wih, da ih vodi i nadzire wihov
rad, jer se ose}aju sigurniji uz wega”.
Za dvadeseti slet na Kopaoniku, u ~ast Mome \or|evi}a iz
Beograda, Bane Ili} i Ivko Bugar~i} “prona{li su i uredili
jedan mali izvor ispod Pajinog presla” i nazvali ga “Momin iz-
or”. Posle su skija{ke staze “pretr~ale” preko tog izvora, ali
{ta je to prema jednom kolumbovskom “otkri}u”!
Godine 1988, kad su Crnogorci organizovali slet na @abqa-
ku, “dvojica mladi}a iz Zagreba ... do{li su do Beograda vozom, a
od Beograda do @abqaka, zajedno sa Banetom Ili}em, Banetovim
kolima. (Ovi mladi}i) su postavili stazu, uz veliku pomo} Ba-
SRBSKO PISMO 103
neta Ili}a - velikog poznavaoca Durmitora i organizovali

takmi~ewe u orijentaciji. Bane Ili} im je odradio skoro sve
ostalo: napisao skoro sva tri sletska biltena, organizovao re-
cepciju i do~ek gostiju, organizovao vodi~ku slu`bu i, zajedno sa
suprugom Jelom, vodio dva vrlo te{ka i opasna izleta. Bane je na
Bobotov kuk... izveo 183 planinara na celodnevnom izletu koji je
trajao 11 sati efektivnog pe{a~ewa. (Bane Ili} voli da vodi
183 planinara, jer ih je toliko bilo i na onom mihoqskom
pe{a~ewu po Rudniku - IP). Jela je istoga dana izvela ne{to
mawu grupu na Savin kuk”. Iako je vodio samo jedan izlet, Ili}u
ne smeta da kaè kako je “vodio dva vrlo te{ka i opasna izleta”.
Po{to je morao pohvaliti svoj u~inak i u Monografiji, Ili}
dodaje: “Kona~no, Bane napisa i ovu na{u monografiju, posle
nekoliko godina prikupqawa, slagawa i obrade materijala. Ni-
je bilo lako, radilo se i no}ima i danima, subotom i nedeqom,
`rtvovano je mnogo slobodnog vremena. Na mnoge izlete Bane
nije mogao da ide, jer je ostajao da radi i {to pre zavr{i pisawe”.
Kwiga je, dakle, napisana, a wen i najpovr{niji ~italac osta-
je potpuno zbuwen pred pitawem da li je to kwiga o Plani-
narskom dru{tvu PTT iz Beograda ili je Ranislav-Bane Ili}
pisao monografiju o sebi.
***Poslato 4. februara 2002. godine Planinarskom vesniku iz Be-
ograda, listu Planinarskog saveza Srbije, Dobriwska 11. U propratnom
pismu adresovanom na Urednika ~asopisa, obja{weni su razlozi zbog
kojih je prikaz pisan:
“Po{tovani Gospodine Uredni~e,
Dajem u prilogu prikaz za kwigu Bana Ili}a, Monografija 50
godina Planinarskog dru{tva PTT Beograd 1949-1999, Beograd 2000, s
molbom da ga objavite.
Znam da je prikaz (pre)obiman, ali mislim da bi korisno bilo uvr-
stiti ga u list, ~ak i u dva ili tri nastavka. Planinarskim ~itaocima
pruìla bi se prilika da uo~e koliko je dubok jaz izme|u delovawa u in-
teresu planinarske organizacije i preterane samohvale i bezgrani~ne
sujete onih koji misle da bez wih ne bi bilo ni planina. Usputno, moglo
bi se videti kako ne treba da se pi{e monografija nekog planinarskog
dru{tva”.
Tekst tamo nije prihva}en a kasnije je uvr{ten u kwigu I. Petrovi-
}a Obzorja : Spomenica Planinarskog dru{tva “Po{tar” Novi Sad,
Novi Sad 2005, u poglavqe “Obave{tavawe o radu Dru{tva”, 484-492.
Srbska kolevka na Golgoti
Sava Radulovi}, Golgota rodne grude, Novi Sad 2002
Bila o kwizi ili povodom kwige, na{a ve~era{wa pri~a

ti~e se svih nas mnogo vi{e no {to to, ovog trenutka, moè dopre-
ti do na{e uspavane savesti. A ako ba{ ho}emo da takvu sopstve-
nu savest opravdamo, moè nam posluìti kao zlehuda uteha da su
sa istom takvom save{}u proìvele ìvot barem dve ili tri ge-
neracije na{ih prethodnika. Ipak, ne bismo smeli opravdavati
one koji su svojim ne~iwewem dopustili da pro|u ideje i postup-
ci onih koji su dobro znali o ~emu se radi i sa kojim ciqem; u pr-
voj grupi nalaze se mahom nau~nici potekli iz srbskog naroda a
{kolovani na strani ili na {kolskim programima utemeqenim
na zatirawu Srbstva, dok drugu grupu sa~iwavaju oni koji su sebe,
i onda i danas, rado nazivali “izabranim predstavnicima naro-
da”, sa mandatom da odlu~uju o “idejnoj orijentaciji” istog tog na-
roda i o wegovoj stvarnoj sudbini. Me|u ovima drugim, van svake
sumwe, najznamenitiji su tvorci i “primewiva~i” doma}eg “nau~-
nog socijalizma”, po~ev od Svetozara Markovi}a, preko Dimi-
trija Tucovi}a i Josipa Broza, do wihovih epigona u vrhu da-
na{wih brojnih politi~kih stranaka sa demokratskim, socijal-
demokratskim, demohri{}anskim i raznim drugim liberalnim i
kojekakvim alternativnim obele`jima, u svakom slu~aju anacio-
nalnim ili antisrbskim, vrlo bliskim totalitarizmu novog svet-
skog poretka i pod wegovom neposrednom za{titom.
Da ne bih premnogo {irio pri~u, jer mi se ve~eras ipak vr-
timo oko srbske kolevke, ovde }u se baviti samo Dimitrijem Tu-
covi}em i wegovim stvarnim doprinosom upravo navr{enoj sto-
godi{woj zastra{uju}oj ekspanziji arbana{kog ìvqa po Sta-
roj Srbiji, ili Pravoj Srbiji, danas poznatoj kao Kosovo i Me-
tohija, ili, za one koji svoju srbsku pripadnost olako zapu{taju
za ra~un takozvane zapadne demokratije, samo kao Kosovo.
Tucovi}evo zanimawe za arbana{ko pitawe do{lo je naro-
~ito do izraàja u vreme kada su se srbski odnosi s Austrougar-
skom na{li u }orsokaku i kada se tek oslobo|ena Srbija, nepo-
sredno posle Drugog balkanskog rata, suo~ila s arbana{kom po-
bunom; prvo pitawe bilo je nameweno srbskoj diplomatiji, a dru-
gim su se, sa promenqivim uspehom, ve} bavili srbska vojska i
Dimitrije Tucovi}.
Istorijskoj nauci poznato je da kad su u Pravoj Srbiji uspo-
stavile svoju vlast, “nisu ni Srbija ni Crna Gora prema arbana-
{kom stanovni{tvu primewivale nikakve represalije. Samo ta-
mo, gde je izazivan nered i pobune morao je biti uveden red. Up-
SRBSKO PISMO 105
ravo samo na izazivawa sa arbana{ke strane dolazile su mere,

koje se u takvim prilikama svagde primewuju. Vlasti su èlele
mir i nastojale na tome da se stanovni{tvo ukqu~i u redovan ì-
vot i rad”. Tucovi}ev posao, kako sam kaè u predgovoru za svoju
studiju Srbija i Arbanija, bio je “vi{e iz prakti~nih potreba
nego iz teoriskoga interesa”. Van svake sumwe, prakti~ne potre-
be nastale su posle kongresa Socijalisti~ke internacionale u
Bazelu, kada je balkanskim socijalistima naloèno da prokla-
muju “bratstvo svih balkanskih naroda, ra~unaju}i tu Albance,
Turke i Rumune”. Rumuni tada nisu bili interesantni socijali-
stima; Turci su upravo bili potisnuti sa najve}eg dela Balkan-
skog poluostrva i nije ih u takvim uslovima bilo zgodno brani-
ti; Internacionalin doma}i zadatak odnosio se iskqu~ivo na
Arbaniju, po{to su, kako Tucovi} tvrdi, “zavojeva~kom politi-
kom srpske vlade prema arbanaskom narodu stvoreni na zapadnoj
granici Srbije takvi odnosi da se u skoroj budu}nosti mir i re-
dovno stawe te{ko mogu o~ekivati”.
Tucovi} ne govori da su pobede Srbije i Crne Gore u balkan-
skim ratovima osujetile planove “o stvarawu jedne arbana{ke
dràve izvan uèga arbana{kog etni~koga prostora”, niti po-
miwe da su Srbi tada “povratili svoje istorijsko tlo na kome se
nalaze najve}i i najzna~ajniji istorijski i versko-kulturni spo-
menici za koje je vezano najslavnije doba srpske istorije”.
Nije Tucovi} pomiwao da Srbija i Crna Gora “nisu mogle
`rtvovati svoje istorijsko tlo (da bi Austro-Ugarska i Italija
mogle stvoriti svoju Veliku Arbaniju”) i da su, kao pobednice,
traìle i istorijske i strategijske granice i ukidawe me|usob-
ne granice. Iznose}i takve zahteve pred Londonsku konferenci-
ju, Srbi su istakli da se ne protive organizovawu Arbanije kao
autonomne zemqe, iako su “pobede srpske vojske i fakti~ko osva-
jawe arbana{ke teritorije davale legitimnu osnovu” da posed-
nutu zemqu zadrè za sebe. Me|utim, oni su, smatraju}i da na pr-
vom mestu moraju stajati “istorijski, etni~ki i kulturni ra-
zlozi”, dali i svoje dodatne argumente: “... Od polovine XIV veka
pa do kraja XVII veka bila je ta zemqa tako ~ista srpska i kul-
tivisana, da su Srbi namestili svoju Patrijar{iju u Pe}i... Bli-
zu Pe}i nalazi se srpski manastir De~ani, najznamenitiji spo-
menik srpske arhitekture i srpske pobo`nosti iz XIV veka.
Prosto se ne moè zamisliti da bi sedi{te srpske Patrijar{ije
i da bi se veli~anstveni De~ani podizali u jednome kraju, u kome
ne bi srpski narod bio u ve}ini. Onaj kraj u kome su Pe}, \ako-
vica i De~ani, to je najsvetija zemqa za srpski narod me|u svim
wegovim zemqama. Ne moè se zamisliti nikakva crnogorska ili
106 Ilija Petrovi}
srbijanska vlada, koja bi bila u stawu da tu zemqu ustupi bilo

Arnautima, bilo ma kome drugome; najmawe bi to danas bilo mo-
gu}e, po{to je srbijanska i crnogorska vojska u krvavoj borbi o-
tela od Turaka i Arnauta tu svoju zemqu... Ali i tu kao i u os-
talim srpskim zemqama severno od Ohrida i u okolini Belog i
ujediwenog Drima Arnauti su skora{wa kolonizacija, upravo
invazija”.
Ako ve} sve to zanemaruje, onda je sasvim razumqivo {to Tu-
covi} ne}e pisati ni o tragi~noj ~iwenici da “ratovi Srbije i
Crne Gore sa Turskom (sedamdesetih godina 19. veka) ne samo da
nisu doneli oslobo|ewe srpskoga naroda nego su na celom pro-
storu gde su Srbi i Arbanasi bili izme{ani, jo{ vi{e zatrova-
li i pogor{ali odnose izme|u wih. Kada su srpski dobrovoqci...
»doprli do Gra~anice na Kosovu i tamo se pri~estili«, povero-
valo se u to da je nastalo vreme oslobo|ewa srpskoga naroda... Ne
samo da, ovaj put, nije do{lo do oslobo|ewa srpskoga naroda,
nego se stawe na celome prostoru, na kome su bili izme{ani Sr-
bi i Arbanasi jo{ vi{e pogor{alo. Jo{ uo~i Berlinskoga kon-
gresa bila je, pod raznim uticajima, poja~ana antisrpska atmos-
fera da bi, posle osnivawa Arbana{ke lige, postala jo{ zatro-
vanija”.
Godine 1902, srbski poslanik u Carigradu izve{tavao je da
su “ostali... neizmeweni odno{aji, do kojih je dovela politika,
zasnovana na povla|ivawu Arbanasima, a u wima je upravo koren
zla koje ne dopu{ta da se u Staroj Srbiji uspostave jednom red i
mir bar onakvi kakvi su u drugim stranama eevropske Turske...
Neobuzdanost Arbanasa raste sve vi{e, te se do{lo do stawa ko-
je pretstavqa anarhiju u najopasnijem smislu te re~i. Potpuno
sigurni da im vlast ne moè ni{ta, Arnauti ne prezaju ni od kak-
voga zuluma, koji su svakim danom sve uàsniji i raznovrsniji, te
je zbog wih stawe u Staroj Srbiji postalo za Srbe nesnosno do
neizdr`qivosti. Nisu im vi{e za{ti}eni ni imawe ni ~ast ni
ìvot: imawa se grabe i pqa~kaju; ~ast se kaqa silovawima èna
i devojaka, a ìvot se gubi sad ne vi{e samo za to da se zadovoqi
prohtev kakvog osionog zulum}ara arbana{koga, nego po planu
koji kao da nije bez uticaja pretstavnika vlasti, {to se vidi i po
smeru koji je jasan do o~iglednosti. Pa i nekada hvaqena tole-
rancija turska prema crkvi sasvim se izgubila, jer su u posledwe
vreme gotovo obi~ne pojave pqa~kawa crkava i manastira”. Razu-
larenost i samovoqa arbana{kog ìvqa ostali su osnovna i
trajna obele`ja ovoga vremena u Pravoj Srbiji, a ubila~ko ras-
poloèwe prema Srbima i pohlepa na austro-ugarsko i italijan-
sko podmi}ivawe doveli su do toga da je “za skoro tri i po de-
SRBSKO PISMO 107
cenije, od Berlinskoga kongresa pa do prvoga Balkanskoga rata,

nastalo... nemilosrdno satirawe Srba i teror nad wima tako da
su mnogi morali da beè i napu{taju svoju staru postojbinu”.
»Iseqavawa u Srbiju zbog ovih zuluma su neobi~no ~esta. Ima
skoro celih oblasti u Srbiji koje su naseqene Kosovcima i Pe-
}ancima. Ra~una se da je u vreme od prvoga srpsko-turskoga rata
1876. do 1912. iselilo u Srbiju preko 400.000 Starosrbijanaca«,
(od ~ega) samo iz Kosovskoga vilajeta oko 150.000 Srba".
Progon srbskog stanovni{tva iz Prave Srbije bio je u Aust-
rougarskoj tuma~en sa posebnim zadovoqstvom, s tim {to je u
javnosti predstavqan kao “srpska zverstva”. Ruski vojni izasla-
nik pri srbskoj vladi pukovnik Vladimir @. Artamonov izve-
{tavao je o tome svoj General{tab: “Antibeogradska histerija u
Austro-Ugarskoj poprima homerovske razmere. Sve tamo{we no-
vine samo pi{u o »srpskim zverstvima«, iskopanim o~ima zarob-
qenika, mu~enim »mirnim Turcima« i silovanim Albankama.
Krajwe nedobronamren ton tekstova dopuwavaju karikature na
kojima su ruke srpskih vojnika i oficira u krvi, u najmawu ruku,
do lakata. Javno mwewe se neprekidno poziva na »uni{tewe raz-
bojni~kog gnezda na obali Dunava«. U nekim oblastima Austro-
-Ugarske ve} je po~ela tajna mobilizacija rezervista i podofi-
cira koji su sluìli u »alpskim jedinicama«. Od wih nameravaju
da formiraju odrede dobrovoqaca koji bi bili poslani u Alba-
niju”.
Nasuprot svemu tome, Tucovi} }e se u svom udvori{tvu In-
ternacionali ~vrsto dràti teze da je arbana{ka pobuna s jese-
ni 1913. godine, “zbog koje je Srbija morala ponovo mobilisati
blizu tri divizije, klasi~an primer kako se kolonijalni ratovi
izazivaju. Okupacija srpske vojske prostirala se sa istoka do na
same kapije klisura i klanaca. Ona je rastavila ora~a od wive,
stoku od pa{e, stada od poji{ta, selo od vodenice, kupca i pro-
davca od pijace, okolinu od varo{i, a ~itava planinska naseqa
od svoga privrednoga centra i ìtnice za ishranu... Pri toj
pobuni... vlada g. Pa{i}a (odbila je) arbanasko stanovni{tvo od
sebe istim onim sredstvima kojima se mogla najboqe posluìti
da mu poloàj olak{a i da ga sebi privu~e... I kad je buna izbila,
vlada je... izjavila da }e Arbanasi biti »primerno ka`weni«,
buròaska {tampa je traìla istrebqewe bez milosti, a vojska
je izvr{ivala. Arbanaska sela, iz kojih su qudi blagovremeno
izbegli, behu pretvorena u zgari{ta. To behu u isto vreme var-
varski krematorijumi u kojima je sagorelo stotinama ìvih è-
na i dece. I dokle su ustanici zarobqene srpske oficire i voj-
nike razoruàvali i pu{tali, dotle srpska soldateska nije {te-
108 Ilija Petrovi}
dela ni wihovu decu, ène i bolesne. Verna slika tih varvar-

stava iznesena je u dopisima iz Arbanije u Radni~kim novinama,
u ~lancima Krvna osveta soldateske i Crnogorski bes”.
Te{ko je zamisliti da bi negde, nekad i neko mogao o svojoj
zemqi i o sopstvenom narodu pisati toliko ru`no kao {to je to
~inio Tucovi}. No, ako je to bilo u interesu “me|unarodnog pro-
letarijata” i “revolucije”, ako je time ispuwavan “zavet” Komu-
nisti~kom manifestu i wegovim tvorcima, onda se logi~nim
moè smatrati wegov stav da “napu{tawe na~ela zajednice bal-
kanskih naroda jo{ pri sklapawu ugovora o zajedni~koj akciji
protiv Turske oteralo nas je da se prebijemo i uzaman satiremo
na vratolomnoj Arbaniji, a isterani iz we odba~eni smo na Bre-
galnicu da se varvarski i suludo koqemo sa bra}om Bugarima”.
I, da ne bi bilo zabune, arbana{ka pobuna nije se dogodila u
Arbaniji, kako nam to sugeri{e Tucovi}, ve} na Srbskoj Zemqi,
u Pravoj Srbiji, po Kosovu i Metohiji, u kraju koji je tokom
Prvog balkanskog rata oslobo|en od turske okupacije; u kraju
koji Tucovi} naziva Arbanijom i u koji, veli, Srbija “nije u{la
kao brat... nego kao osvaja~”, ne “kao politi~ar ve} kao grub sol-
dat”. Ili, kao {to to Tucovi}u pomaè Tri{a Kaclerovi}, gu-
{ewe arbana{ke pobune moè se nazvati “jednim od najneugod-
nijih i najodvratnijih momenata u celoj politici srpske vlade,
koliko sramnom, toliko i osvaja~kom politikom”.
Samo se mawi deo ovog Tucovi}evog spisa ti~e odnosa Srbi-
je prema Arbaniji; u najve}em delu on se bavi ìvotom Arbanasa,
wihovom postojbinom, prostirawem, plemenskom organizacijom,
krvnom osvetom, ekonomskim prilikama, karakterom, duhovnim
ìvotom, autonomijom, plemenskim odnosima, italijanskim i aus-
trijskim odnosima prema Arbaniji i borbama oko Jadranskog mo-
ra. Budu}i da je tekst pisan ciqno, moè se u wemu pro~itati i da
su Arbanasi, traè}i izlaza iz svoje teskobe, odlazili tamo “gde
priroda pruà vi{e sredstava za ìvot, ka plodnim kotlinama
Stare Srbije i Makedonije”. On je namerno prevideo da su Arba-
nasi u taj srbski etni~ki prostor u{li tek po{to je on, krajem 17.
veka, tokom rata izme|u Austrije i Turske, u pokretu nazvanom
Velika seoba Srba, bio ispra`wen pod uticajem vojne sile. Iz
Tucovi}evog pripovedawa proisti~e da se “o tom prodirawu Arba-
nasa na istok u nas... mnogo pisalo, jer se jako ticalo srpskoga na-
seqa u severozapadnim oblastima Turske”. Mada on ovu staru Srb-
sku Zemqu naziva Turskom, iako mu je moralo biti poznato da se
tamo radilo o turskoj okupaciji, arbana{ko “prodirawe na istok”
za wega je “glavno sredstvo kojim {ovinisti~ka {tampa izaziva
kod srpskoga naroda mr`wu prema »divqim« Arnautima”.
SRBSKO PISMO 109
Veliku seobu pod Arsenijem ârnojevi}em i prodor Arna-

uta u Ju`nu i Pravu Srbiju on }e tako|e dovesti u vezu, ali samo
zato da bi postavio otrovno pitawe “odakle su Srbi po Staroj
Vojvodini i ko ih je i zbog ~ega preveo” i da bi na taj na~in “po-
ni{tio” srbski karakter Vojvodine Srbske pod ugarskom okupa-
cijom i wenu srbsku izvornost. Iako je mogao znati da su srbski
istori~ari pisali o Srbima kao autohtonom, starosedela~kom
stanovni{tvu na Balkanu, on je povla~ewe Srba pred Arnautima
izjedna~io sa nekim navodnim potiskivawem “starosedelaca ovih
zemaqa” koje su izvela “slovenska plemena”.
âk i kad Metohiju i Kosovo nazove Turskom, Tucovi}u ni-
{ta ne smeta da Prizren, \akovicu, Pe} i Pri{tinu proglasi
“glavnim mestima Severne Arbanije”. Pa kad se uo~i Berlin-
skog kongresa, kaè on, Arbanasi na|u “izme|u ~eki}a i nakov-
wa, izme|u Turske protiv ~ijeg jarma su se borili i balkanskih
dràvica koje su im nosile nov jaram”, Tucovi} se trudi da po-
srami “nezahvalne Srbe” zbog toga {to 1913. godine “Srbija zlo-
stavqa i progoni arbanasko naseqe iz ~etiri zadobivena okruga,
(a) Crna Gora nadire sa severa u srce severnoarbanskih plemena”.
Nigde Tucovi} ne govori o arnautskim napadima na Srbe.
No, kad kaè da su “po povla~ewu srpskih trupa (s arbana{kog
primorja, 1913. godine) nastale u Sredwoj Arbaniji velike me|u-
sobne borbe”, on, odbijaju}i da uz wih stavi obele`ja “plemenske
i religiozne netrpeqivosti”, zadovoqava se kratkim saop{te-
wem da “svojom zavojeva~kom politikom Srbija, Gr~ka i Crna Go-
ra nisu uspele da Arbaniju podele, ali su uspele da je smawe i o-
~erupaju”. Kad su u pitawu Srbija i Crna Gora, ne moè biti da
misli na drugo “~erupawe” osim onoga koje se ti~e oslobo|ewa
Prave Srbije, odnosno Kosova i Metohije; on te krajeve uporno
naziva Arbanijom!
U svojoj “idejnoj netrpeqivosti” prema sopstvenom narodu,
koja vrlo ~esto prerasta u mr`wu, i sa velikim olak{awem za-
vr{avaju}i svoj spis, Dimitrije Tucovi} }e zapisati da je “bez-
grani~no neprijateqstvo arbanaskoga naroda prema Srbiji (..)
prvi pozitivan rezultat arbanaske politike srpske vlade”. Ka-
ko }e se stvari daqe odvijati Tucovi} ne zna; po{to “porazom os-
vaja~ke politike nije zavr{en lanac opasnosti i `rtava po slo-
bodu srpskoga naroda i budu}nost Srbije”, u Srbiji bi trebalo da
se shvati, i on to svesrdno preporu~uje, “da je borba koju danas
arbanasko pleme vodi prirodna, neizbe`na istoriska borba za
jedan druk~iji politi~ki ìvot nego {to ga je imala pod Tur-
skom i druk~iji nego {to mu ga name}u wegovi svirepi susedi,
Srbija, Gr~ka i Crna Gora”. Srbija na prvom mestu, na ~iji bi
110 Ilija Petrovi}
ra~un Arbanasi trebalo da ostvare “jedan druk~iji politi~ki

ìvot” no {to su ga imali pod Turcima.
Ovim svojim spisom, u Brozovo vreme smatranim ako ne sve-
tim pismom, a ono jevan|eqem po Dimitriju, moèmo to slobod-
no re}i, postavqeni su teorijski osnovi za sve ono {to se de{a-
valo narednih osamdeset pet godina, sve do dana{wih dana; na Tu-
covi}evim ciqnim laìma zasnivala se politika koja je Pravu
Srbiju ostavila bez Srba, a sve koji misle i di{u srbski, bez svo-
je kolevke.
Posle svega, i bilo kako bilo, Tucovi} je u ne~emu ipak bio
u pravu:
- “Bezgrani~no neprijateqstvo arbanaskog naroda prema Sr-
biji” nije “izum” srbskih nacionalista; i
-Arbana{kom pobunom iz 1913. godine “nije zavr{en lanac
opasnosti i `rtava po slobodu srpskog naroda i budu}nost Sr-
bije”.
Da je bilo druk~ije, Sava Radulovi} i wegovi zavi~ajci danas
bi slobodno hodili po Pravoj Srbiji, kolevci svojoj i svih pra-
vih Srba, a ne bi se, najve}i deo wih, potucao po “kolektivnim sme-
{tajima” nezainteresovanih sunarodnika, s izgledom da jo{ jed-
nom budu prognanici sa onih preostalih delova Srbske Zemqe ko-
ju Tucovi}evi istomi{qenici na raznim stranama, naro~ito na
takozvanom demokratskom, odnosno totalitarnom Zapadu, zvani-
~no nazivaju “Velikom Srbijom”.
U nedostatku jedne srbske politike o ponovnom i, mo`da, ko-
na~nom osloba|awu Prave Srbije, doda}emo i re~enicu-dve iz re-
cenzije Milorada Predojevi}a za ovu Radulovi}evu kwigu:
“Ovaj nepretenciozni spis, koji je Sava Radulovi} imenovao
kao Golgotu rodne grude, u stvari jeste autenti~ni opis wegove
li~ne golgote: pogroma koji su on, wegova blià i {ira porodi-
ca, ro|aci i kom{ije, doìveli pod naletom albanskog nacio-
nalizma u Drugom svetskom ratu, a koji, u novom obliku, na ovom
prostoru i daqe traje. Pre svega, kao dokument, kao verodostojno
svedo~anstvo, ovaj spis zasluùje pa`wu” svih koji su zabrinuti
za sudbinu svog naroda i, u vezi s tim, i svoju.
***Izgovoreno u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, na predstavqawu
Radulovi}eve pesni~ke zbirke, 2002. godine.
Novi Sad 2012, 25-31.
Uza stotu godi{wicu
“zvani~nog” srbskog planinarstva
100 godina planinarstva u Srbiji, Zbornik radova, Beograd 2002.
Govori li se o planinarstvu, najuputnije je u~initi to kroz

ìvotopise onih koji su svoje slobodno vreme uspevali da posve-
te planinama, u bilo kom obliku i obimu, da li jednodnevnim {et-
wama ili vi{ednevnim izletima ili pohodima, da li usponima
do planinskih vrhova po stazama namewenim i ne mnogo uve`ba-
nim hoda~ima ili pewawem po bespu}u dostupnom samo odva`-
nima i tehni~ki prikladno opremqenima, nikada po obavezi
ili, ne dao bog, po prinudi, ali uvek zarad li~nog zadovoqstva.
Kad je u Planinarskom savezu Srbije krajem 1951. godine po-
krenut ~asopis Kroz planine, ve} u wegovom prvom broju poja-
vila se rubrika “[ta nam kaù stari planinari”. Jedan od prvih
wenih gostiju bio je univerzitetski profesor Ra{ko Dimitrije-
vi} (1898-1988), a wegovo planinarsko iskustvo posluì}e ovde
kao podloga za moju ve~era{wu pri~u.
Ra{ko Dimitrijevi} nije se u pomenutom ~asopisu pojavio
kao stru~wak za svetsku kwièvnost ({to mu je bilo nastavni~-
ko zaduèwe na Filozofskom fakultetu), ve} kao ~lan Komisi-
je za propagandu u Planinarskom savezu Srbije i, jo{ vi{e, kao
iskusan planinar. Za tu priliku, wegov biograf objasnio je ~ita-
ocima da je Ra{ko “postao planinar jo{ kao dete, jer je ve} u svojoj
{estoj godini bio na vrhu Jastrepca, koji je tokom docnijih
godina upoznao s kraja na kraj. Kao student u Francuskoj, odlazio
je radi planinarstva i alpinizma u Pirineje, Sevene i Vogeze.
Odlazio je isto tako i u austriske Alpe. Smatra se za odli~nog
poznavaoca Juliskih i Kamni{kih Alpa, u kojima je sa Joòm
ôpom i drugim slovena~kim alpinistima, a naj~e{}e sâm, pre-
plezao mnoge staze. Broj wegovih pewawa prelazi hiqadu”.
Ra{ko Dimitrijevi} je, dakle, sa punim pravom stekao pri-
vilegiju da neka svoja planinarska iskustva prepri~a “ostali-
ma”, odnosno neposve}enima, pruàju}i im priliku da u planine,
koje, kako to sam kaè, jedino “zasluùju da se nazovu zemqa”, ni-
ske ili visoke, {umovite ili stenovite, obeleène ili nikom
poznate, svejedno koje ili kakve, zakora~e bez straha, sigurni da
}e sve mogu}e prepreke izbe}i ili zasko~iti, pre}i ih ili se
kroz wih provu}i, ba{ kao {to je to uspevalo wemu, Ra{ku.
U svom nedugom tekstu, pod naslovom Zovu nas planine, on je
ukazao na neke pojedinosti kojima uverqivo svedo~i o prirodi
112 Ilija Petrovi}
onoga {to planinarstvo uistinu zna~i. On }e, tako, zapisati da

“ma koliko da je prolazno i kratko planinarevo udaqavawe iz
ujedna~enog ìvota svakida{wice, ono je dodir sa nepresu{nim
izvorom na kome planinar, kad ode u planinu, crpe sve {to mu je
potrebno za daqe stvarawe i za neumorni rad u qudskoj zajednici.
Umor, sa kojim se vra}a sa ve}ih pohoda, sadrì u sebi sve to dra-
goceno: voqu, snagu, odu{evqewe, podstrek, polet i veru. A to se,
sve odjednom, retko i te{ko nalazi izvan planine”.
Budu}i da je Ra{ko dobar deo svoga planinarskog ìvqewa
proveo u dodiru sa te{ko pristupa~nim stenama, u usponima po-
znatim kao alpinizam, on je svojim ~itaocima, ili slu{aocima,
mogao otkriti da “alpinist, koji svojim putem ide prema pla-
ninskom vrhu ili grebenu, druk~ije nego planinar vidi ciq
svoga pohoda. Uspeh i neuspeh nisu pravo obele`je tog ciqa: we-
mu je glavno da se bori, da savla|uje, da sâm ili sa jednim drugom
za sobom ili pred sobom na konopcu, prolazi preko mesta gde
~ovekova noga retko stupi, gde mo`da jo{ nikad nije stupila, da
nadmudruje tro{ni kamen, sle|eni strmi sneg, stalno vrebawe
dubine pod wim, }udqivost vremena. A to su trenuci kad otkucaj
svakog sekunda zna~i i najpotpuniji ìvot i najbrì kraj. To je
borba kojom alpinist - ~ovek koga je neki trenutak iz mladosti
pripremio da bude to - ponovo sti~e pravo na ìvot, borba u koju
mora da uvede sve svoje moralne i fizi~ke sposobnosti, borba iz
koje, samim tim {to joj pristupa, izlazi uvek kao pobednik, bez
obzira na uspeh ili neuspeh. Borba bez rekorda, gledalaca i
svedoka - i zato je alpinizam mnogo vi{e nego sport”.
Pi{u}i o svom drugovawu sa stenama, Ra{ko je ispovedio da
“alpinisti znaju da su wihova pewawa, pre svega izraz ve~ite bor-
be ~oveka sa prirodom tamo gde je ona najja~a, jer je netaknuta”, te
da “u samo}i visokih vrhova” ne uzdrhte ni onda kad moraju i smr-
ti da pogledajuu o~i.
Iz te i takve samo}e, èqan nekakvog neobuzdanog ìvota, u
potrazi za sopstvenom definicijom alpinizma i za vrhovima na
kojima bi, na sebi svojstven i sebi prihvatqiv na~in, mogao spo-
znati “pravu vrednost svega”, ukqu~uju}i i priliku da smrti po-
gleda u o~i, Ra{ko je jednog letweg dana 1956. godine, u svojim zre-
lim godinama, “otkrio” da samo svesno suo~avawe sa smr}u daje
puno zna~ewe ìvotu.
Znaju}i, ipak, da }e wegov tekst ~itati i “obi~ni” planina-
ri, vi{e nego alpinisti, on je poru~io da i jedni i drugi, dok bo-
rave u planini, “kroz sve wene {umove i, naro~ito, kroz weno
ogromno }utawe”, ~uju “veliki glas planine”, ose}aju “toliko
mnogo da, naj~e{}e, re~ nije dovoqna da to izrazi. Zato se i wi-
SRBSKO PISMO 113
hovo ose}awe pretvara u }utawe, da bi tek docnije, mo`da, posta-

lo izgovorena ili napisana re~. Re~ koja }e pozvati i druge,
neupu}ene u tajne planinarstva, da zahvate na pravome vrelu
ìvota”, da se okrenu planini i zakora~e u wu, da je upoznaju
izbliza, da shvate koliko im planina moè pomo}i da budu “drug
svakom ~oveku, bilo da mu dajemo od svoje snage, bilo da se wego-
vom pomo}u osloba|amo svojih slabosti”. I poru~uje da nas pla-
nine zovu, “zovu nas da bi nam kazale ko su, da bi nam pokazale ko
su, ali, jo{ vi{e - i to mi se ~ini najva`nije - da bi nas upoznale
i sa nama samima, da bismo saznali ko smo”.
Sa svoje strane, ovom predstavqa~u, koji je Fru{kom po~eo
da vr{qa, neorganizovano, u vreme kad je nastajao onaj Ra{kov
tekst pisan za ~asopis Kroz planine, odmah je postalo jasno da
ne}e zaàliti {to je odgovorio na planinski zov. Istina, nije
mu do kraja bilo shvatqivo zbog ~ega oni koji se opredequju za
alpinizam, za pewawe (“plezawe”), za klinove i konopce, za
“tro{ni kamen, sle|eni strmi sneg”, za previsnu stenu, ne zaziru
pred onim {to moè biti “i najpotpuniji ìvot i najbrì kraj”.
Makar koliko bio spreman da prihvati logiku po kojoj alpini-
sta u svoje ozbiqne i plodonosne, te{ke i korisne borbe ulazi
nesvesno, a da wihove uzbudqivosti postaje “potpuno svestan tek
docnije”, on je ponajvi{e verovao u onu prastaru po{tapalicu da
je oprezan ~ovek dugo ìveo. Naravno, to sasvim odudara od obja-
{wewa beogradskog alpiniste Ivana Stojanovi}a, bliskog Ra-
{kovom vremenu, da “nije to stena sa kojom se mi borimo, koju
savla|ujemo i pobe|ujemo; alpinizam je borba ~oveka na ìvot i
smrt. Zato je svaka na{a pobeda tako dragocena i zato je mi tako
duboko ose}amo”.
âk i ako sebi, ili drugome, ne postavimo pitawe zbog ~ega
bi ~ovek svaki svoj susret sa planinom pretvarao u “borbu na ì-
vot i smrt”, i zbog ~ega bi uvek rizikovao da, umesto “dragocene
pobede”, doìvi jeftin ili neki drugi poraz, makar i “skup”,
bilo bi uputno saslu{ati i one koji na planinu gledaju kao na
“nepresu{an izvor ~ovekovog obnavqawa” i od we o~ekuju da im
produì mladost.
A jedan od takvih bio je dr @eqko Poqak (1926), lekar i
kwièvnik, planinar koji je pisao o planinarstvu kao pojavi sa
~ijom se prirodom i tradicijom s pravom moèmo ponositi:
“Planinarstvo... nije sport, jer nema takmi~arskog elemen-
ta (borbe sa protivnikom radi isticawa sopstvene li~nosti).
Takvi su elementi strani planinarstvu, jer su u suprotnosti sa
na~elom uzajamnosti, dobrovoqnosti, nesebi~nosti i humaniz-
ma; izuzetak je alpinizam, gde je ~oveku fsportski protivnikQ
114 Ilija Petrovi}
stena. Svaki planinar bira za ciq svoga pohoda takvu planinu

koja mu odgovara po sklonostima, sposobnostima i drugim mo-
gu}nostima... (a) zajedni~ko im je obele`je smisao za prirodu.
Fizi~ka aktivnost u planinarstvu samo je metod, a sadràj mu je
u psihi~koj sferi, pri ~emu se dopuwuju fizi~ko i psihi~ko do-
ìvqavawe. Uz to, planinarstvo pro{iruje i pove}ava znawe,
fizi~ku sposobnost, snala`qivost, prilagodqivost, sposobnost
za ìvot u kolektivu, a upoznavawe svoje domovine i svog naroda
stvara podlogu za razvitak pravog patriotizma... Za planinar-
stvo mogu imati puno razumevawe samo osobe bogatog duhovnog i
intelektualnog ìvota”.
Sli~nih pogleda bio je i Julius Kugi (Gorica, 1858 - Tri-
je{}e, Italija, 1944), veletrgovac kafom i uqem, ~ovek koji je sa
svojim slovena~kim vodi~ima prvi stigao do mnogih vrhova Ju-
lijskih Alpa i koji je svetu otkrio wihovu lepotu. Brojni wego-
vi planinarski spisi prikazuju ga kao vrlo istaknutog tuma~a
planinarskog esteticizma, shvatawa po kome je lepo prete`ni
~inilac pri svakom rasu|ivawu o planinarstvu i delawu u wemu.
U Vodniki po slovenskih gorah (Vodi~u po slovena~kim planinama)
kaè se da je Kugi u svojim kwigama napisao o dolini Trente
“mnogo lepih, pesni~ki izraàjnih re~i, koje su slavu Julijskih
Alpa i hvalu wenoj lepoti pronele svetom. U pisawu o planinar-
stvu bio je i ostao nedostiàn majstor prefiwene umetni~ke
re~i”. Samo zbog toga, taj Vodi~ citira iskqu~ivo wega, a cita-
ta, uvek istaknutih na kraju pojedinih poglavqa (pe{a~kih
deonica), u celoj kwizi ima petnaestak. Jedan od wih, u prevodu
ovog predstavqa~a, glasi:
“Voleo sam planine i uvek sam se vra}ao wima. Nisam to ~i-
nio na brzinu, naprotiv; kad bih se ispeo na planinu nisam je mo-
gao ostaviti tek tako. Potucao sam se po wenoj okolini, kao da
sam ne{to u woj izgubio ili zaboravio. Uistinu, uvek me je vukla
~vrsta èqa da tu svoju novu znanku sa svih strana osmotrim i
dobro upamtim wen lik. Svaki wen deo najpa`qivije sam opaào
i pratio, da bih tako pri ponovnom usponu i radosnom susretu sa
wom opet na{ao staru sre}u i stekao novu. Planina mi je, tako,
izrastala u sna`nu li~nost, koja me je utoliko vi{e vezala uko-
liko sam dubqe i jasnije uspevao da shvatim wenu su{tinu i da
razumem weno zna~ewe”.
Kugi nije osvajao planinske vrhove, on je wima i{ao u po-
hode. “Samo onima koji vole i tu svoju qubav pokazuju, planina
otvara sve svoje bogatstvo i dubinu svoje du{e. Planina ho}e ce-
log ~oveka, wegovu potpunu predanost, sr~anost, odva`nost i is-
tinsko odu{evqewe. Samo takvima planina uzvra}a qubav; koga
SRBSKO PISMO 115
voli, ona uzdigne i u~ini sna`nim i velikim... Ona zapaà o-

{tro i nepogre{ivo raspoznaje da li je nekoga woj dovelo istin-
sko odu{evqewe ili samo pomodnost, èqa za nadmetawem,
gizdavost ili slu~ajna }udqivost. U ovom posledwem slu~aju,
ona se nevoqno odeva izbledelim bojama, nepoverqivo skriva
svoje blago i postaje ponosna, hladna i nema. Takvom strancu ona
nema {ta re}i i on, ubog, i jadan, ide od we onakav kakav je do we i
stigao”.
O navodnim pobedama u planinama i nad planinom Kugi je
pisao da “bilo koja pobeda koja bi ~ovekovu mo} i spretnost is-
kazala u najlep{em svetlu, ostvarena je samo zahvaquju}i blago-
naklonosti »pobe|ene« planine. Planina je samo mirno gledala,
jer nije htela da spre~i takvu pobedu. Mirovalo je weno stra{no
oru`je; kad ona wime zamahne, tada dobro pogodi i uni{ti”.
Po Kugijevom uverewu, najlep{a vrlina planinareva jeste
skromnost, i, stoga, on toplo preporu~uje da, “kada stupamo u pla-
ninske dvore budimo skromni gosti u domovima svemo}nih. Ce-
log svog ìvota oslawao sam se na planine kao na najvernijeg
prijateqa. Bile su tako pa`qive sa mnom, ~esto su me usmerava-
le, ponekad te{ile i uzdizale iz velikih ìvotnih neda}a. Tak-
vim smatram ìvot planinara. Tako sam ~eznuo za planinama,
tako sam im se sa poverewem pribliàvao i tako }u se oprostiti
od vas kad budem morao, o, vi, prekrasne, ve~ne planine”.
Ako je ve} tako govorio o planinama, sasvim je razumqivo
{to je do{ao do saznawa “da planinar mora u planinama ìveti a
ne umreti, i da smrt u planini nije juna{tvo ve}, naj~e{}e, prava
ludost”.
I razumqivo je {to je Ale{ Kunaver (1935-1984), istaknuti
slovena~ki planinar (i alpinist, dakako), onaj koji je vodio eks-
pediciju ili dve u Himalaje, uveravao planinarske po~etnike da
se alpinizmom moè baviti samo onaj za kim nema ko da zapla~e.
Posle svega, predstavqa~u ove kwige posve}ene stogodi-
{wici planinarske organizacije u Srbiji preostaje samo da se
uzdrì i od saveta i od preporuka jer wemu nije nu`no da bilo
koga uverava u vrednost ili teìnu nekog od ovde pozajmqenih
stavova. On svakome ostavqa da odabere razlog koji }e ga odvesti
u planinu, na neku od bezbednih planinskih staza ili u stenu.
Jer, kako to kazuje narodno iskustvo, svaka budala ima svoje
veseqe.
***Pripremqeno za predstavqawe kwige 100 godina planinarstva
u Srbiji 1901-2001, Zbornik radova, Beograd 2002, u Biblioteci Grada
Beograda; ve}i deo teksta prepri~an je a samo su neki citati pro~itani
(koliko je moglo “stati” u desetak minuta).
îja stogodi{wica i za{to tako
Po{to je iz teksta “Uz stogodi{wicu fzvani~nogQ srbskog plani-
narstva”, pripremqenog za predstavqawe iste ove kwige u Biblioteci
Grada Beograda, pro~itano kako su o planinarstvu i alpinizmu razmi-
{qali @eqko Poqak, Julius Kugi i Ale{ Kunaver, na predstavqawu
kwige 100 godina planinarstva u Srbiji 1901-2001, Zbornik radova, Beo-
grad 2002, u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu izgovoreno je jo{ i ovo:
Toliko o planinarstvu, u teorijskom smislu.

Sa gledi{ta “prakti~nog” planinarstva, naro~ito wegove
istorije u Srbiji, Beqanica i Svilajnac zauzimaju posebno me-
sto. Mada zvani~na planinarska “nauka” to sistemati~no pre}ut-
kuje, prene}emo ovde nekoliko re~enica koje je o lokalnoj plani-
narskoj tradiciji napisao Zoran Rajkovi} iz Svilajnca:
“Planinarewe je tradicija za Svilajn~ane. Ona se za~ela do-
laskom apotekara Julija Dra{kocija (Znijograd, Slova~ka, 1851
- Svilajnac, 1927), zaqubqenika prirode, u varo{icu na Resavi,
daleke 1875. godine. Mladi Slovak sa Karpata, jo{ u detiwstvu, u
rodnom Znijogorju, sticao je navike qubiteqa planine i dolas-
kom u Svilajnac spojio je tu qubav sa profesijom - farmacijom.
Planina Beqanica, nedaleko od Svilajnca, bila je privla~na ne
samo za mladog apotekara, ve} i za mnoge Svilajn~ane sa kojima je
Julije ~esto odlazio na izlete, radi odmora, lova i prikupqawa
i prou~avawa lekovitog biqa. Svilajn~ani druguju sa Beqani-
com vi{e od jednog veka i u smeni generacija prenose tradiciju
planinarewa i naviku da ìve u prirodi. Beqani~ko planinar-
sko jato {irilo je svoja krila kroz vi{edecenijsko trajawe i
prenosilo iskustva prokr~enim stazama za~etnika koji su osta-
vili naslednike za susrete po bespu}ima mnogih planina...”
Svilajn~ani, dakle, uporno govore o svome organizovanom
planinarewu i ~etvrt veka pre onoga {to se u Srbiji smatra
zvani~nim, ali im to ne vredi mnogo jer se Svilajnac ne nalazi u
beogradskoj kancelariji Planinarskog saveza Srbije; u Beogra-
du se smatra da ono {to oni nisu izmislili, to i ne postoji; sa
beogradskog stanovi{ta, planine nisu ni postojale dok ih oni
nisu postavili tamo gde se danas nalaze, a decenijama oni su pre-
}utkivali Svilajnac, jer im je uporno remetio “istorijsku isti-
nu o sebi”.
Ipak, obeleàvaju}i stotu godi{wicu planinarstva u Sr-
biji, Planinarski savez Srbije prvi put je na ustaqenu listu
planinarskih zaslu`nika stavio, na visoko ~etvrto mesto, i na-
turalizovanog Svilajn~anina dr Julija Dra{kocija; u~iweno je
to u zborniku radova objavqenom povodom te zna~ajne godi{wi-
SRBSKO PISMO 117
ce a o ome ve~eras govorimo, u poglavqu naslovqenom kao Veli-

kani planinarskog pokreta u Srbiji. Autor toga teksta najpre
isti~e da “nema sumwe da je Julije Dra{koci za~etnik planinar-
stva ne samo u Resavi nego i {ire, u Srbiji”, ali mu to ne smeta da
u nastavku konstatuje da “ostaje ~iwenica da je on sa u~enicima
gimnazije organizovao ne planinarske ve} {kolske ekskurzije
na podru~ja planina, o ~emu posebno svedo~i pismo koje je uputio
tada{wem ministru prosvete, kada od wega traì popust na è-
leznici da bi u~enike svilajna~ke gimnazije poveo na ekskurziju
na Rtaw”. Kako je ta ekskurzija iz 1888. godine trajala celih de-
set dana, bilo bi normalno pretpostaviti, u odsustvu pisanih do-
kaza nastalih u tom poodavnom vremenu, da dr Dra{koci svoje
u~enike nije poveo na Rtaw fizi~ki nepripremqene, ve} da ih je
uve`bavao na mnogim jednodnevnim izletima po susednim brdi-
ma. Pomenut je u “Saveznom” zborniku i izlet na Beqanicu iz
maja 1887. godine, polure~enicom da “ove |a~ke ekskurzije spadaju
me|u prve masovne i organizovane odlaske u na{e planine”; Dra-
{kociju i wegovom direktoru bio je ciq “da |ake na ekskurziju
povedemo, radi dopune onoga {to su iz prirodnih nauka i geo-
grafije u {koli u~ili”, ali autor zborni~kog zapisa sve to obez-
vre|uje zakqu~kom da “mora se ista}i da je rodona~elnik ovak-
vih nau~nih ekskurzija na na{im prostorima bio poznati pro-
fesor Josif Pan~i}” (1814-1888), ba{ kao da to, samo po sebi, do
kraja poni{tava i dotada{wi i kasniji Dra{kocijev planinar-
ski trud. I ba{ kao da se ne~ijim “rodona~elni{tvom” zadràva
ve~ito pravo na “izum”, ~ime se svi drugi, i “rodona~elnikovi”
savremenici i wegovi potomci, onemogu}uju da u tom “izumu”
i{ta izmene.
I, moèmo ovde postaviti pitawe za{to Planinarski savez
Srbije, kada se radi o planinarskoj tradiciji u Srbiji, ne bi po-
stupao isto onako kako su to u~inili neki drugi, Rusi, na pri-
mer, kad su odre|ivali “ro|endan” svog alpinizma: oni su za taj
zna~ajan datum odabrali 10. jul, u znak se}awa na jedan julski dan
1829. godine kada je samo vodi~ jedne ruske vojne ekspedicije, “o-
ja~ane” nekolicinom qudi od nauke, stigao na zapadni vrh El-
brusa; tamo se i{lo po zadatku dobijenom od Ruske akademije na-
uka, a sasvim je izvesno da tada nije postojala ruska planinarska
organizacija, jo{ mawe alpinisti~ka. U na{em slu~aju, kada bi
trebalo odrediti starost planinarstva u Srbiji (a ne planinar-
ske organizacije!), mo`da Svilajnac opet ne bio najstariji, ali
bismo barem pokazali da po{tujemo svoju pro{lost i dostignu}a
svojih predaka.
Pripovest o Aleksiju Vezili}u
Kako je nastalo prezime Vezili}. Porodica Vezili} vodi za-
pam}eno poreklo iz Kera (Starog Kera, Pa{i}eva, Zmajeva).
Ovim se prezimenom bavimo, samo i jedino, zbog kwièvni-
ka Aleksija Vezili}a, ro|enog u Keru (ne u Starom Keru, jer u 18.
veku selo se zvalo Ker!) a malo poznatog ~ak i u srbskom intelek-
tualnom svetu. Vezili} je, naime, bio jedan od rodona~elnika srb-
skog “u~enog stihotvorstva”, a prema pisawu kwièvnog istori-
~ara Borivoja Marinkovi}a (Beograd, 1930 - Novi Sad, 2012),
“iako nije savladao tajnu pesni~kog zanata, ponudio je savreme-
nim ~itaocima niz poetsko-filosofskih tema i tehni~ko-kre-
ativnih postupaka. Jedan period u razvitku srpske poezije dobio
je, zahvaquju}i wegovim naporima, potpuno nove dimenzije i
prerastao prvobitne registre dotada{wih nedovoqno kultivi-
sanih i misaono nemo}nih lamentacija”.
Velimir Mihajlovi} (1928-1994) pi{e u Zborniku Matice
srpske za kwièvnost i jezik (1975) o poreklu Aleksijevog pre-
zimena. Po{av{i od pogre{nih podataka da su Kerci prvi put
popisani 1720. i da se prezime Vezili} u Keru prvi put pomiwe
1728. godine, Mihajlovi} nam nudi dva re{ewa:
1. Porodica Vezili} u pro{losti prezivala se Kerac;
2. Vezili}i su u bliskom srodstvu s Kercima.
Prvo re{ewe neodrìvo je, jer se zasniva na pogre{nom za-
kqu~ivawu. Evo za{to:
Stanovni{tvo Kera popisano je prvi put 1715. godine. Me|u
devetnaest doma}ina nalazi se samo jedan Vezili} (Kerszta Veszi-
nics) i samo jedan Kerac, imenom Subota. Ostali, uglavnom, imaju
prezimena izvedena prema mestu wihovog ranijeg ìvqewa: Mur-
ga{anin (2), Parastinac (1), Teleazac (1), Medeni~anin (1), Be-
qanin (3), Kereki}anin (1), Ki`dobranin (1) i Hrwakovi} (1).
Po svojim osobinama dobili su prezimena Kavga (1) i Bujandra
(1), po narodnosnom poreklu Rusinac (1), a po nekom pretku Baji}
(1) i Gaji} (1). Krsta Vezini} je, nesumwivo, Vezili} i nije Ke-
rac. On se verovatno doselio u Ker, ili mo`da wegov otac, dvade-
setak godina pre popisa, najverovatnije u Velikoj seobi, iz Sr-
bije (mo`da odnekud sa Kosova, ili iz Metohije), ~uvaju}i pre-
zime koje je porodica tamo imala. Samo se za Subotu Kerca moè
re}i da vodi poreklo ba{ iz Kera, te da su wegovi preci tu ì-
veli od starine.
Drugo re{ewe, koje se ti~e tvrdwe o “bliskom srodstvu”,
Mihajlovi} je zasnovao na podatku iz Pomenika rakova~kog ma-
SRBSKO PISMO 119
nastira da “leta 1740, meseca februara 21 dana prihodi gospodar

Gaja Vezili} iz Kera i prinese veliki sarandar usop{emu rabu
bo`ju Ninku Kercu”, iz ~ega izvla~i “dalekose`ne” zakqu~ke:
“Ovaj kratak zapis otkriva nam nekoliko ~iwenica. Na pr-
vom mestu, da pored Avrama (oca Aleksijevog, ~ijeg imena, uzgred
budi re~eno, nema ni u jednom od kerskih popisa interesantnih
za ovu pri~u - IP) i @ivka u Starom Keru u isto vreme postoji
neki »gospodar« Gaja Vezili}. Ne ulaze}i u semanti~ku stranu
re~i gospodar u XVIII veku, zadovoqimo se podatkom da je ovaj ro-
|ak po o~evoj liniji na{eg kwièvnika do{ao u manastir Rako-
vac i da je tamo platio vi{e nego pristojnu sumu novaca za pomen
du{e nekog svog ro|aka po imenu Ninko Kerac. (Sarandar, pojam
izveden od gr~kog broja , saranta, ~etrdeset, predstavqa
taksu za svakodnevno pomiwawe nekog pokojnika u bogosluè-
wima do ~etrdesetodnevnog pomena, u ovom slu~aju: za pomiwawe
usop{ego raba bo`jeg Ninka Kerca - IP). Za{to bi jedan Vezi-
li}, do{av{i verovatno po kakvom trgova~kom poslu u Rakovac,
pla}ao za nekog ~oveka koji se ne preziva kao on, ve} Kerac? Ako
po|emo od situacije da je ovaj Ninko Kerac bio ili wegov kum,
ili bliski ro|ak po ènidbenoj liniji, i, ovaj podatak posredno
nam otkriva ne{to novo o porodici Vezili}”.
Naravno, Ninko Kerac mogao je biti kum Gajin, kao {to je
mogao biti i u nekoj porodi~noj vezi po ènskoj liniji, zet ili
tast, na primer, ili {urak, ali su, po istoj toj logici, Vezili}i
mogli biti u srodstvu i sa bilo kojom drugom porodicom u Keru.
Stoga, taj Mihajlovi}ev podatak, ~ak ni uz dodatak da se radilo
“o vi{e nego pristojnoj sumi novaca za pomen du{e nekog svog ro-
|aka”, nije vredan da bi se zakqu~ilo kako se “u pro{losti poro-
dica Vezili} prezivala Kerac”. Ipak, da bi kako-tako potvrdio
ovo svoje domi{qawe, Mihajlovi} se okre}e raznim popisanim
ìteqima sa prezimenom Kerac, i kaè:
“Pet godina kasnije (u odnosu na onaj Mihajlovi}ev “prvi
popis” - IP) broj stanovnika u ovom mestu se gotovo udvostru~io
i, umesto jednog Kerca sre}emo tri doma}ina sa ovom prezime-
nom (Momir, Veselin i Nedeqko). Ovakvu istu situaciju konsta-
tujemo i u ostalim popisima, a u popisu od 1738. godine skoro 50
stanovnika se prezivaju Kerac. Me|utim, u posledwem popisu iz
1743. godine (“posledwi” prema Gra|i Du{ana J. Popovi}a) u
ovom mestu nema ni jednog jedinog Kerca. [ta ovo zna~i? Gde su
se izgubili qudi koji su nosili ovakva prezimena? Da li su se
svi kao {ira zajednica odselili u kakvo drugo selo, ili je ovde
po sredi neki drugi momenat? Vrlo je te{ko stvarati zakqu~ke
na osnovu pretpostavki, ali, u nedostatku pouzdanijih izvora,
treba uzeti u obzir i ova domi{qawa”.
120 Ilija Petrovi}
âk i da se sva ta domi{qawa uzmu u obzir, mora se najpre

imati u vidu da Mihajlovi}eva pri~a o popisu iz 1738. godine i
“skoro 50 stanovnika” sa prezimenom Kerac ne moè opstati, po-
{to taj popis nije sa~uvan; drugi istraìva~i ne pomiwu ga u
svojim spisima, a nema ga ni na 277. strani Popovi}eve Gra|e (is-
pred popisa iz 1743. godine, na koji se Mihajlovi} poziva svojom
napomenom broj 5). Radi se, zapravo, o kwizi koja je sastavqena iz
dva dela; prvi deo autorski je rad Du{ana J. Popovi}a (1894-
-1965) i nosi naslov Srbi u Ba~koj do kraja osamnaestog veka -
Istorija naseqa i stanovni{tva, Beograd 1952, na 220 strana
(sa sadràjem na kraju, na dve strane numerisane rimskim broje-
vima; drugu kwigu napisao je @ivan Se~anski (1905-1975), a wen
je naslov Popisi stanovni{tva Ba~ke tokom osamnaestog veka
- Gra|a za istoriju naseqa i stanovni{tva, Beograd 1952, sa
dvostrukom paginacijom: u dnu strane data je paginacija za samu
kwigu (1-197), dok se u vrhu svake strane nalazi paginacija u na-
stavku one Popovi}eve, po~ev od 221. pa sve do 418. strane; sadr-
àj ove kwige dat je tako|e pod rimskim oznakama.
Domi{qawa dr Mihajlovi}a o nastanku prezimena Vezili}
vrlo su zabavna i nimalo jednostavna. On odmah odbacuje logi~nu
pretpostavku da je prezime nastalo od ènskog imena Veziqa ili
re~i veziqa (èna koja veze), vaqda zato {to je ta pretpostavka i
najo~iglednija. Ne moè biti da on nije razmi{qao o tome, jer u
jednoj kratkoj napomeni beleì da je Dimitrije Ruvarac (1842-
-1933) “smatrao da se Vezili} u stvari prezivao Veziqi}”, te ga
je tako i pisao. Zaista, bi}e da je prezime prvobitno i glasilo
Veziqi}, ali zbog te{ko}a u ozna~avawu glasa “q” i zbog toga
{to su popisiva~i u Ugarskoj bili uglavnom Nemci ili Maxari,
prezime je pretvoreno u Vezili} i tako se ustalilo.
Sli~no je o ovoj stvari pisao i Jovan Skerli} (1877-1914),
tvrde}i da “usled nesavr{ene ortografije toga doba mnoga imena su
se druk~ije pisala no {to su se izgovarala: tako se pisalo Maà-
ri mesto Ma|ari ili Maxari, Arsenije ârnojevi} mesto Crno-
jevi}, Isaija Dijakovi} mesto \akovi}; Pavle Julinac mesto
\ulinac, Aleksije Vezili} mesto Veziqi}, Gerasim Zeli} mesto
Zeqi}, Vikentije Lustina mesto Qu{tina, Terlaji} mesto Trla-
ji}”. Za nas je ovde vaàn Skerli}ev jasan i nedvosmislen zakqu-
~ak o Aleksiju Vezili}u kao “ortografski iskvarenom” Vezi-
qi}u! (Svi koji su pisali o Vezili}u, mada su to priznavali po
izuzetku, oslawali su se na ono {to je o wemu napisao i godine
1909. objavio Jovan Skerli}. A on, svoj tekst na pribli`no {est
strana, zapo~eo je konstatacijom da “sve ono {to se ranije znalo
o Aleksiju Vezili}u, jednom od prvih kwièvnih pesnika srp-
SRBSKO PISMO 121
skih, to je ono {to je zabeleìo P. J. [afarik: da je neko vreme

ìveo u Karlovcima, da je oko 1788 bio proinspektor pravoslav-
nih {kola u veliko-varadskom distriktu, da je bio »bez poetskog
duha« i da su mu pesme »prili~no besmislene i bqutave«. Me-
|utim iz wegovih kwiga, a naro~ito po podatcima koji se nalaze
u Mitropolijskoj arhivi u Karlovcima, wegova biografija moè
se prili~no sklopiti”).
Nije iskqu~eno, mada je ta pretpostavka “na duga~kom {tapu”,
ba{ kao i Mihajlovi}eva domi{qawa, da se u osnovi ovoga prezi-
mena nalazi i vrlo retko ènsko ime Vezilija (u telefonski ime-
nik Novog Sada za 1995/96. godinu upisana je samo jedna èna sa tim
imenom: Vezilija Brki}), ali i ono je nastalo tako {to je re~ ve-
ziqa produèna za jedan slog. U ovom slu~aju, prezime bi najpre
glasilo Veziliji}, a zatim bi do{lo do wegovog skra}ivawa u
Vezili}.
Uzgred, u popisima stanovni{tva u Keru prezime Vezili} u-
vek se razli~ito pi{e: Veszinics (Krsta, 1715), Vessemity (Gaja,
1725/26), Vezer (Gaja, 1752), Vezility (Gaja, 1756. i @ivko, 1743),
Vezilitty (@ivko, 1728), Veszelity (Bogoja, 1772), Vaszilia (Luka, 1772),
Wajdilia (Luka, 1784), Wassilia (Luka, 1786).
Pretpostavka da je prezime Vezili} nastalo od nepotvr|e-
nog mu{kog imena Vezilo, “a ovo od glagola vezati”, bila je Mi-
hajlovi}u potrebna da bi konstatovao kako “zna~ewe antroponi-
ma Vezilo predstavqa vrlo sloèn problem”, te da taj i{~ezli
antroponim predstavqa namerno zaboravqeno slovensko boàn-
stvo. “Unutra{wi sadràj ovog imena nagla{ava wegovu mo} i
sposobnost da svoje neprijateqe vezivawem onemogu}ava ili po-
be|uje”, zbog ~ega “prezime na{eg Aleksija Vezili}a krije u se-
bi... jedno drevno slovensko li~no ime, koje je verovatno jo{ u
dubokoj pro{losti izgubilo svoj mitolo{ki atribut”.
Makar koliko ova mitolo{ka ili boànska (mo`da boàn-
stvena) pretpostavka delovala uzbudqivo, ona mora otpasti iz
najjednostavnijih jezi~kih razloga: u Srba, prezimena izvedena
od ènskih imena (i imenica ènskog roda) zavr{avaju se na -i},
{to bi zna~ilo da ime Veziqa i imenica veziqa daju prezime
Veziqi}-Vezili}, isto kao i ime Vezilija-Veziliji}-Vezili};
na -i} zavr{avaju se i prezimena izvedena od mu{kih imena koja
se zavr{avaju na -a, dakle kao i ènska imena, na primer Ilija-
-Iliji}-Ilij}-Ili}; prezimena izvedena od ostalih mu{kih
imena (i imenica mu{kog roda) zavr{avaju se na -vi}, {to zna~i
da bi se u Mihajlovi}evom (i na{em) slu~aju, od mu{kog imena
Vezilo formiralo prezime Vezilovi}, ba{ kao {to se od mu-
{kog imena Mihajlo izvodi prezime Mihajlovi}.
122 Ilija Petrovi}
Jedan od posledwih pisanih tragova o ìvqewu ove porodice

u Keru nalazimo u 1799. godini, kad je u kwigu kr{tenih svetoni-
kolajevskog hrama u Keru upisan Avram Vezili}, sin Damjana Ve-
zili}a i ène mu Jovanke.
Vezili}a u Keru nema jo{ od 1800. ili 1801. godine; najvero-
vatnije tada, ne znamo zbog ~ega, preselili su se u @abaq. Veli-
mir Mihajlovi} postavqa pitawe zbog ~ega su Vezili}i to u~i-
nili, ali i sam prime}uje da “na ovo pitawe te{ko da }emo ikada
dobiti odgovor, mada postoji slaba mogu}nost da se takav podatak
prona|e u jo{ neotkrivenoj prepisci Aleksija Vezili}a (koji je
umro deset godina ranije! - IP), ili u usmenom predawu neke od
porodica dana{weg sela @abqa. U svakom slu~aju, Vezili}i su u
Starom Keru predstavqali krvnu zajednicu od svojih tridesetak
~lanova, naravno, ra~unaju}i i najmla|e potomke. (Te{ko da taj
zakqu~ak moè biti ta~an, po{to se Vezili}i vrlo retko sre}u u
kerskim kwigama kr{tenih, ven~anih i umrlih; pre }e biti da su se
oni preselili kad ih je bilo premalo, ~etiri ili pet malobroj-
nih porodica, i kad je do seobe do{lo iz tazbinskih ili uj~evin-
skih razloga - IP). Najboqi dokaz da Vezili}i ve} 1801. godine
nisu bili u Starom Keru nalazimo u mati~noj kwizi ro|enih za
1801. godinu. Te godine je Marko Vezili} krstio svog sina u staro-
kerskoj crkvi, a mesni paroh je pored imena »mladenca« zabele-
ìo da je on »ìteq Jozefova~ki« (danas: àbaqski - IP)... U
parohiji zmajeva~koj ne postoje Vezili}i posle 1801. godine... {to
dovoqno jasno govori o tome da su se svi preselili u @abaq”.
Ovaj posledwi dokaz, makar koliko izvedeni zakqu~ak bio
ta~an, vrlo je ~udan, po{to kerska kwiga kr{tenih iz 1801. go-
dine nije sa~uvana; lako moè biti da je, barataju}i kwigama i
imenima, Mihajlovi} na~inio grub previd, te da je za svoje za-
kqu~ivawe iskoristio zapis da je 1. februara 1801. godine, dva
dana po ro|ewu, umro rab Bo`ji mladenac Marko, sin Vasilija
Vezili}a, ìteqa jozefova~kog, odnosno àbaqskog.
Najznamenitiji izdanak kerskih Vezili}a jeste, van svake
sumwe, Aleksije Vezili}, koji je ìveo tokom druge polovine 18.
veka i ~iji je ìvotopis, prema arhivskim podacima Karlova~ke
mitropolije u Sremskim Karlovcima, “prili~no sklopio” Jovan
Skerli}.
Pored znamenitog pravoslavnog bogoslova Dimitrija Stefa-
novi}a (1882-1945), jedini je Kerac (Starokerac) koji je dobio
mesto u Stanojevi}evoj Narodnoj enciklopediji srpsko-hrvatsko-
-slovena~koj, a wegovo ime moè se na}i u jo{ nekim enciklope-
dijama i leksikonima, ukqu~uju}i i Enciklopediju Novog Sada.
Ako ve} nije pomenut u zagreba~koj Enciklopediji Leksikografskog za-
SRBSKO PISMO 123
voda (1969), popularno zvanoj Op{ta enciklopedija, neobi~no je

{to odrednice o wemu nema u ne{to specijalizovanijoj hrvat-
skoj Enciklopediji Jugoslavije (1971).
Aleksije Vezili}, u~iteq i kwièvnik, moralista i didak-

ti~ar, ro|en je u Keru 1753. godine; otac mu se zvao Avram. Budu-
}i da se kwige kr{tenih u selu vode tek od 1786. godine, drugih
pojedinosti o Aleksijevim porodi~nim prilikama i vezama nema;
zna se samo da su kumovi svim Vezili}ima ro|enim do kraja 18. ve-
ka i tada kr{tenih u kerskom hramu bili iz kerske porodice Mo-
mirovih, ili Momirovi}a, a da su oni, Vezili}i, kumovali Andri-
}ima i Babi}ima, kasnije Vlaovi}ima i, re|e, Beqanskima.
Lako bi moglo biti da je Gligorije Vezili}, onaj koga An-
drija M. Ogwanovi} (1892-1980) popisuje kao u~iteqa u srbskoj
narodnoj {koli u Sremskim Karlovcima izme|u 1780. i 1790. go-
dine, bio Aleksijev brat, dok se na osnovu podatka da je 1799. godi-
ne u kersku kwigu kr{tenih upisan mladenac Avram, sin Damjana
Vezili}a i ène mu Jovanke, moè pretpostaviti da je taj Damjan
bio desetak godina mla|i brat Aleksijev i da je wegov novoro-
|eni sin nasle|ivao dedino ime. Mogu}u potvrdu za ovo nalazimo
i u ~iwenici da Aleksije, makar koliko se kretao izme|u Novog
Sada, Be~a, Sremskih Karlovaca i Erdeqa (Transilvanije, srb-
ske [umave), nije gubio vezu sa svojim rodnim selom; znamo to i
po jednom zapisu u kwizi kr{tenih u Hramu svetoga Nikole u
Keru, danas zvanoj mati~na kwiga ro|enih, da je 9. januara 1786.
godine kr{tena Jefimija, k}i Eftimija (Jefte) Andri}a i ène
mu Julijane, i da je kum bio Aleksije Vezili}, ìteq novosadski.
Ujedno, Aleksije Vezili} bio je prvi koji je, sa tim prezimenom,
tada, upisan u crkvene mati~ne kwige kerske.
Prvo obrazovawe Aleksije je stekao u roditeqskoj ku}i, od
oca ({to upu}uje na zakqu~ak da bi Avram Vezili} mogao biti
u~iteq!), i u rodnom selu, gde je od 1703. postojala srbska narodna
{kola, jedna od dvanaest osnovanih u Ba~koj te godine. “Iz dosad
jedinog {tampom ozvani~enog dokumenta o wegovom {kolovawu,
protokolarnog zapisnika arhimandrita manastira Grgetega Kiri-
la @ivkovi}a, vidi se... da je ... zavr{io »slavenske« {kole u No-
vom Sadu i Segedinu, a licej na latinskom i nema~kom jeziku u
Pe{ti i u Budimu”. Bora Marinkovi}, koji nam prenosi ovaj po-
datak, ipak predlaè da to prihvatimo sa rezervom, po{to je za-
bele{ka @ivkovi}eva sa~iwena na osnovu usmenog kazivawa sa-
mog Aleksija, “kome je moglo pogodovati izno{ewe i neta~nih
informacija o sebi u trenucima kada je davao taj iskaz”. (Sumwa
ba{ i nije opravdana, po{to se Vezili}ev ugled izvrsnog u~ite-
124 Ilija Petrovi}
qa nema~kog i latinskog jezika temeqio na znawu tih dvaju jezi-

ka, a wih, naro~ito latinski, te{ko da je mogao izu~iti u roditeq-
skom domu, jo{ mawe u kerskoj osnovnoj {koli). U Oseku, tada
srbskom gradu, izme|u (mo`da) 1780. i 1782. godine bio je polaznik
u~iteqskog seminara Stefana Vujanovskog (Br|ani, oko 1743 -
Novi Sad, 1829), jedno vreme direktora srbskih {kola u zagreba-
~kom distriktu, a kasnije direktora, odnosno inspektora srb-
skih narodnih (osnovnih) {kola u Sremskim Karlovcima i ~la-
na komisije koja je utvr|ivala na~ela po kojima }e se u novoosno-
vanoj Srbskoj pravoslavnoj velikoj gimnaziji karlova~koj radi-
ti; Vujanovski je taj kurs “uredio” sa namerom da srbskim {kola-
ma ponudi spremne i pedago{ki obrazovane u~iteqe, mada se ne
zna da li je on bio otvoren za {kolovane licejce, “u vidu nekakve
specijalizacije, ili za sve one kojima je u~iteqski poziv bio
drag, bez obzira na stepen obrazovawa koji su posedovali”.
Za u~iteqa srbske narodne {kole u Sremskim Karlovcima
Vezili} je postavqen {kolske 1782/83, na rok od dve godine, ali
se, iako je imao potpisan ugovor sa vrlo strogim odredbama, nije
pojavio da preuzme du`nost. Umesto toga, on je pismom od 19. se-
ptembra 1782. godine izvestio Karlova~ki magistrat da je bole-
{}u spre~en da se pojavi pred |acima. Oslobodiv{i se nekako ne-
ugodne obaveze prema {koli, naredne godine, a mo`da ~ak i kra-
jem 1782, on je otputovao u Be~ i na tamo{wem Pravnom fakulte-
tu postaje “sli{ateq prava”. Tamo je, izme|u ostalih, slu{ao i
predavawa Jozefa fon Zonenfelsa, istaknutog profesora krivi~-
nog prava i istorije diplomatije, koji se otvoreno zalagao za pro-
sve}eni apsolutizam, “brane}i vladine kulturno-prosvetne i
privredne mere sa gledi{ta naprednog racionalisti~kog zako-
nodavstva”. Za to vreme, na Vezili}a su se “obru{ile” i prosveti-
teqske ideje koje su se, u osnovi, nalazile u pojavi poznatoj pod
nazivom jozefinizam, a koji predstavqa splet politi~kih, priv-
rednih i verskih reformi u habzbur{kim zemqama tokom vlada-
vine cara Josifa II (1741-1790, car od 1780); dok je Marija Terezija
(1717-1780), majka Josifova, vodila izrazito neprijateqsku poli-
tiku prema Srbima i srbskom pravoslavqu, uporno nastoje}i da im
nametne uniju, Josif je, jo{ kao wen savladar od 1765. do 1780.
godine, iskazivao misao o punoj verskoj toleranciji u dràvnom
interesu, zbog ~ega su neki istaknutiji wegovi srbski savremeni-
ci poku{avali da ga prikaù kao “mo}nog za{titnika i oslobo-
dioca srbskog naroda u austriskim naslednim zemqama”.
Vezili} se na studijama zadrào ne{to vi{e od godinu dana,
da bi se, odjednom, 14. septembra 1784. godine, pojavio u manasti-
ru Grgetegu i zamolio svoga prijateqa Kirila @ivkovi}a (Pi-
SRBSKO PISMO 125
rot, 1730 - Pakrac, 1807), arhimandrita grgete{kog, potoweg

vladiku pakra~kog (1786-1807), da ga primi za isku{enika, odno-
sno kalu|erskog pripravnika, “s namjerenijem postri{~isja i pro-
~ee vremja ìvota svoego preprovoditi zdje v monastirje na{em”.
Kako je bio nemirnog duha, nije ostvario tu nameru, jer ve} posle
dvadesetak dana, 9. oktobra, boravi u Novom Sadu, kod svog dobro-
tvora Davida Rackovi}a (1712-1793), trgovca stokom i visokog ~i-
novnika u novosadskom magistratu, senatora od 1748. do 1786. godi-
ne i u pet dvogodi{wih mandata gradskog sudije (novosadskog ~el-
nika), ~oveka koji je “znao jezike i bio kwièvan” i ~ija je ku}a
bila “steci{te prvi na{i kwièvnika onoga doba”: Jovana Mu-
{katirovi}a (1743-1809), prvog srbskog advokata u Ugarskoj, Jova-
na Raji}a (1726-1801), arhimabdrita, pisca i istori~ara, Avrama
Mrazovi}a (1756-1826), pedagoga i osniva~a somborskog u~iteqi-
{ta, Manojla (Emanuela) Jankovi}a (1758?-1791), prirodwaka i
teatrologa, prvog {tampara u Novom Sadu, i drugih. Odatle po-
novo odlazi u Be~, gde se zadrào oko godinu dana, “vredno slu{a-
ju}i univerzitetska predavawa”.
U tom je vremenu Aleksije stigao da na ruskoslovenskom je-
ziku napi{e Kratkoje so~inenije o privatnih i publi~nih dje-
lah (Kratko uputstvo o privatnim i javnim poslovima) i da ga u
Be~u objavi 1785. godine. Marinkovi} veli da je ta kwiga objav-
qena uz nov~anu pomo} Grigorija An|eli}a, karlova~kog u~ite-
qa, te da je taj Grigorije bio ro|ak Aleksijev. Budu}i da ovaj dru-
gi zakqu~ak ni~im ne dokumentuje, moè biti da je on tu ro|a~ku
vezu izveo iz podataka da je 19. juna 1785. godine iskreni brat
Grigorije An|eli} napisao pismo i poslao pet dukata, “kako ti
obe}ah od mojego malog imawa nu`dnoe i`divenie radi nape~a-
tanija kwigi tvojeja”, a da je primalac tog pisma (i poklona) bio
qubeznej{i bratec Aleksije.
[to se Grigorijevih pet dukata ti~e, izvesno je da kwiga ni-
je mogla biti objavqena za tu sumu i da su weno {tampawe morali
pomo}i i drugi. Da bi se dobila barem pribli`na predstava o
vrednosti tada{we kwige, vaqa znati da je forinta sadràvala
60 novaca ili nov~i}a, te da je dukat vredeo ~etiri do pet forin-
ti. Godine 1735. za akov vina (oko 56,5 litara) moglo se dobiti dve
forinte, nadnica bera~ice u vinogradu iznosila je devet nov~i}a,
dok je za Besede apostolske traèno deset dukata (40 do 50 forin-
ti), koliko je trebalo dati za 20 do 25 akova, odnosno izme|u 1130
i 1400 litara vina. “Potpuno dakle odgovara stvarnosti ono {to
je Orfelin zabeleìo u svom Vje~nom kalendaru 1789. godine ka-
ko je jedan ruski trgovac na futo{kom va{aru traìo za bibliju
toliko da mu je kupac mogao re}i da za taj novac moè kupiti dva
126 Ilija Petrovi}
vola... Kwige su bile tako skupe da su oni koji su èleli da imaju

poneku interesantnu kwigu, a nisu imali novaca da je kupe, ponekad
{tampane kwige prepisivali, ili iz wih pravili izvode”.
Od jeseni 1785 (najverovatnije s kraja oktobra ili po~etka
novembra, jer je 7. oktobra jo{ bio u Be~u, ne bi li preuzeo prve
primerke svoje tek od{tampane kwige) do sredine jula 1787. godi-
ne ìveo je u Sremskim Karlovcima i “privatno podu~avao decu
u nema~kom i latinskom jeziku i bio ~uven kao odli~an u~iteq,
te su i deca sa strane dolazila u Karlovce da u~e nema~ki i la-
tinski”. Tako, na primer, Jova Aranitovi} iz Kraqevaca, u Sremu,
svog sina Kirila Aranickog (1762-1825), potoweg “mnogozaslu`-
nog u Gimnaziji karlova~koj profesora”, poslao je u Karlovce na
godinu dana da kod wega u~i ove jezike. “Pun revnosti do|e (Ki-
ril) posle u Karlovce, gdi godinu dana provede polzuju}i se mno-
go naukom slavnog svog u~iteqa Aleksije Vezili}a, koji qubov
muza u wegovom serdcu ve} zapaqenu, priqe`no ranio, negovao i
upravqao”.
Ste~eni ugled “u~iteqa Srbske junosti” doneo mu je unosno
mesto u dràvnoj slu`bi; na predlog Ugarske dvorske kancelarije
od 20. marta 1787. godine, nepuna tri meseca kasnije (14. jula) po-
stavqen je za proinspektora pravoslavnih srbskih i rumunskih
{kola u Velikovaradinskom di{triktu (okrugu) sa sedi{tem u
Na|varadu (Veliki Varadin, Oradea Mare, u Rumuniji); poneko,
kao {to to ~ini Srbska novina, to wegovo novo “radno mesto” na-
ziva Direktor Nacionalnih [kola u krugu Veliko Varadskom.
U okviru svoje proinspektorske nadle`nosti, on je nadzirao rad
crkvenih op{tina, {kola i u~iteqa u biharskoj, aradskoj, bike-
{koj, ~ongradskoj i ~anadskoj eparhiji, podizao nove {kole, ba-
vio se iskrslim personalnim sporovima, ali je sve vreme bio pri-
nu|en da vodi izuzetno veliku borbu vodio protiv unije, “vrlo
opasne i nasrtqive u tome kraju”.
Nepune tri godine kasnije, 12/1. marta 1970. godine, on je u
jednom op{irnom pismu izvestio mitropolita Mojsija Putnika,
na kr{tewu Vasilija (Novi Sad, 1728 - Temi{var, 9. jun 1790) o
stvarnom stawu u srbskim i rumunskim pravoslavnim {kolama u
wegovom okrugu. Koliko je po~etak Vezili}evog delovawa na {i-
rewu {kolske mreè bio ohrabruju}i za rumunske i srbske pravo-
slavce u velikovaradskom okrugu, toliko je smrt austrijskog ca-
ra i ugarskog kraqa Josifa II ohrabrila maxarske protivnike
bilo kakvog prosvetiteqskog delovawa u pravoslavnim selima.
O tome svedo~i sam Aleksije:
“U Biharskom, Aradskom, Bike{kom i ânadskom komitatu
~rez dva qeta uvedoh so kontraktami 145 {kol valahijskih; ovih
SRBSKO PISMO 127
dwej ne~ajano mnoge {kole prestale, nastavnici iz mjest izgnani,

aki zlodjeji, (a) gospoda zemalska otrekla u budu{~e ko soderà-
niju {kol obje{(~)anu platu davati. Mnoga vla{ka sela in{ta-
ncije komitatu predala, ~to im {kole u sada{wa te{ka vremena
deràti nevozmo`no jest. I to sve otudu proizi{lo, ~to wi spa-
(h)ije na to vozbudili jesu. Pre|a{wa sistema {kolska osobito
u Biharskom komitatu otwud danas mjesta nema. Kako solgabi-
rovi prostim Vlahom kaùt, onako oni vjerujut i na {kole vi-
~ut, da bude kako {to je i pre|e bez {kol bilo. Na moje predlo-
ènije radi asistencije {kolam potrebne, komitat Biharskij
tako odgovoril: »Vlasi ako ho{~ut deràti {kole nek derùt,
a{~e ne ho{~ut, na to ot komitata ne prinu`davajutsja«. Glup sej
narod {kole dobrovoqno primati nikogda jest hotjel, sqedova-
telno dok je{~e ovu rezoluciju ~ujut znam ~to ni jedna {kola u
sem komitatu ne}e zaostati. Direkcija {kolska iz Maàrov sos-
toji se, tako i oni na reprezentacije radi vla{kih {kol vesma
slabo pozorstvujut.
Ot kako je imperator (Josif II - IP) predstavio se, Maàri
hode aki bi najve}i triumf dobili. Cofove mnogij izocjekli,
kalpake i proste opaklije nose, gospo|e maàrske {ofove poba-
cale, kape }urdije, i ~izme cervene nose i s tim odelo(m) di~e se.
Nije opisati kakove figure Maàri u sada{wem odelu ~ine. Kad
so inoplemenikom govore, glavu odnose kako svirci ba~kij - i
nam jazikom (latinskim) ne, no maàrskim otgovarajut. Jo{t da
ne znam malo maàrskij nigdi ovde ne bi se smeo pokazati”.
Uporedo sa slu`benim poslovima, davao je privatne ~asove
|acima i ne{kolovanim sve{tenicima i podu~avao ih pisawu,
~itawu i osnovama pravoslavne vere. Unijatski sve{tenici, ko-
jima je smetalo sve {to je imalo pravoslavni karakter, nisu na
wegovo delovawe blagonaklono gledali; ~ak su vodili i hajku
protiv wega, podme}u}i mu da je vi{e sklon “uìvawu slasti
ovozemaqskog ìvota” nego sluèwu duhovnim vrlinama.
Upravo o ovome izve{tavao je Vezili} u pomenutom pismu
mitropolitu Mojsiju, ra~unaju}i da }e “nagrjadu{~eje Voskrese-
nije, ili po Voskreseniji radi ispravqenija mojih doma{nih
djel primiti namjerjaju u ote~estvo moje, i tada nadjejusja {~a-
stije imjeti svjatuju desnicu li~no cjelovati”:
“G. unijatski episkop vostal na mene aki najglavniji supo-
stat. V. s. Konsiliumu pisal da mene ot zdje dvignu, poneè na ve-
likij ubitok jesm unijatom (koje on nigda posvedo~iti ne moè).
Ta jego vra`da otudu proizi{la, ~to on hotjel u onakovih selah
svoje {kolske nastavnike postavqati, gdi na{e cjelo selo, a uni-
jatov tri ili ~eti(ri) ku}e nahode se, za koja jego neuputna za-
128 Ilija Petrovi}
htevanija mnoga raspra zimus bila. ^to }e ot Konziliuma do}i

bog jedin vjest. Direkcija ravno na jego tu`bu ot v. s. Konziliuma
rje{enije oìdava. - Ovde nam nema ni suda ni sudi{ta, gore nas
derùt neè li Cigane.
Na toj konec Va{ej ekselenciji sije pokorwej{e javqaju,
~to bi u vreme potrebno radi prosvje{~enija sego po~ti izgu-
bqenago naroda vla{kago ote~eskij promotrili, jer unijati po-
~iwut opet pre|a{wu svoju verbovku, na{e cerkve zatvoriti i
narod na{ utjeswavati, u moje otvorene {kole svoje nastavnike
postavqati.
Na moje pro{enije v duhovni ~in stupiti, pod 14. oktovrija
1789. Nro 3907/4027 sice v. s. Konzilium otvjetstvoval da dotoqe
mne ~in duhovnika primiti ne dozvolitsja dondeè {kolskij vi-
zitorij sem predjelu ne postavi se, koji ni danas postavqeni
nisu”.
Svega sto dana kasnije, 9. juna 1790. godine, mitropolit Moj-
sije prestavio se u Hristu, a ve} narednog dana do{ao je na mit-
ropolijski tron Stefan Stratimirovi} (Kulpin, 1757 - Sremski
Karlovci, 1826), dotle vladika budimski.
Vezili}evi problemi sve su se vi{e nagomilavali, tako da,
po{to mu je sve to dozlogrdilo, krajem 1791. godine podnosi os-
tavku na svoju du`nost i biva prinudno penzionisan.
Tada{wi mitropolit Stefan bio je Vezili}u naklowen, te
se sloìo, ispuwavaju}i obe}awe svog prethodnika, da ga proiz-
vede “u ~in duhovni s pristojnim nagra`denijem” i u zvawu arhi-
mandrita uvede u manastir Rakovac. Zbog toga {to je Vezili}
bio laik, {to je zastupao Dositejeve antiklerikalne ideje i {to
su ceo postupak smatrali nekakonskim i, stoga, zloupotrebom
vrhovnog arhijereja, mona{ki krugovi u Fru{koj gori usproti-
vili su se mitropolitovoj odluci: po~etkom 1791. godine stigla
je u be~ku Ilirsku dvorsku deputaciju wihova àlba protiv mi-
tropolita, tako da je on u dva maha morao pisati opravdawe za taj
svoj ~in.
Sasvim je sigurno da Aleksije Vezili} tada nije bio zamona-
{en, iako je sa~uvan podatak da je s jeseni 1791. godine boravio u
Rakovcu. No, bilo kako bilo, umesto u manastiru, on je na{ao uto-
~i{te u Novom Sadu, kod svog dobrotvora Davida Rackovi}a.
A kad je Dimitrije Anastasijevi} Sabov (1726-1803), kroja~
(abaxija), kapamaxija i ciglar, poreklom iz sela Nego{a u Ma}e-
doniji, svojim osnovnim pismom od 11. oktobra 1791. godine po-
klonio 20.000 forinti za osnivawe Srbske pravoslavne velike
gimnazije u Sremskim Karlovcim, gde “ima ostati za ve~ita vre-
mena”, me|u jo{ stotinak prilo`nika gimnazijskom fondu, su-
SRBSKO PISMO 129
mom od 200 forinti na{ao se i Aleksije Vezili}. Kao ni ostali

prilozi, ni Vezili}ev nije bio u gotovom novcu, “ve} u obvez-
nicama uz 6% interesa i po nare|ewu Pridvornog ratnog saveta
morao je svaki prilo`nik pred Magistratom izjaviti da prilog
daje od svoje dobre voqe i da dozvoqava da se taj prilog ukwiì
na wegovu imawu u korist novoosnovane gimnazije”. Tek kad su
prilo`nici ispunili i tu obavezu, car Franc II (1768-1835) pot-
vrdio je 12. decembra 1792. godine karlova~ku fondaciju i legat
wenih prilo`nika.
U me|uvremenu, 12. januara 1792. godine, Vezili} je umro u
ku}i Davida Rackovi}a; ovaj datum prihvataju svi koji su kasnije
pisali o Vezili}u, jedino {to Vasa Staji} (1878-1947) veli da se
to desilo krajem januara 1793. godine. (Uistinu, Aleksije je umro
1/12. januara 1792. godine u Novom Sadu, a pogreben dva dana kas-
nije, 3/14. januara. Sve{tenik Sava Popovi}, koji je ove podatke
upisao u protokol umrlih za parohiju Saborne crkve, dopisao je
i da je Aleksije bio “in{pektor Direkcije Velikovaradske i
Direktor Slavenoserbskago gimnazijuma Karlova~kago”).
Ruvar~eva tvrdwa da je Aleksije Vezili} umro u Rakovcu, kao
svetovwak, jer postupak za wegovo uvo|ewe u arhimandritsku du`-
nost jo{ nije bio okon~an, ne bi mogla opstati bar iz dva razloga:
ako je ve} hteo da se u Rakovcu zamona{i, bilo bi sasvim prirod-
no da sebi ne traì grobno mesto na drugoj strani, mimo manastir-
skog grobqa. Osim toga, Aleksije nije bio toliko bogat da bi rako-
va~kim monasima ostavqao u amanet da ga prenesu u Novi Sad, ni-
ti je bilo ko drugi, naro~ito ne monasi, imao posebnog interesa
da to u~ini.
Prema Marinkovi}evim istraìvawima, ostalo je “slu`be-
nicima (novosadskog) Magistrata da i posle wegovog raskida sa
ìvotom razre{uju neodrìve denuncijacije i odbacuju la`ne
prijave povodom nekog wegovog, toboè ve{to smi{qenog, pri-
svajawa tu|e imovine. Me|utim, posmrtna ostavina Aleksija Ve-
zili}a iznosila je, posle detaqnog pregleda i sudski zavedenog
akta, svega devet forinata i desetak krajcara, pored ne{to li~-
nih stvari ukletog siromaha ~ija ukupna vrednost, samim tim
{to nije notirana, jama~no nije prelazila prethodnu cifru.
Umro je pesnik kao da je u ve~nost odlazio gre{nik ve}i od svih
gre{nika”.
Aleksije Vezili} sahrawen je u Novom Sadu, u porti Sveto-
nikolajevske crkve; moè biti da mu je spomenik podignut o
tro{ku Davida Rackovi}a.
Prema jednom turobnom, ali vrlo razlo`nom razmi{qawu
Ilije Ogwanovi}a Abukazema (1845-1900), ni Vezili} nije uspeo
130 Ilija Petrovi}
da umakne okolnostima koje su udesile da “mnogi srpski kwièv-

nik, umetnik i dobrotvor nema danas na grobu svome ni najpro-
stijeg obele`ja, koje bi nam kazivalo na kojem mestu miruju we-
gove umorne kosti. Neka nam pokaè ko gde je grob Zaharije Or-
felina, Alekse Vezili}a... koji su... u Novom Sadu, toj srpskoj
Atini, umrli i sahraweni, a nisu nestali sa potopqenog broda u
buri morskoj niti su se izgubili u gomili poginulih vojnika u
meteù na bojnome poqu”.
Pi{u}i, zapravo, o Vezili}evom grobnom mestu i oslawaju-
}i se na kazivawe profesora Aleksandra Sandi}a (1836-1908),
Ogwanovi} je u svoju kwigu upisao da je Vezili} sahrawen u por-
ti novosadske Saborne crkve, i pored toga {to se dobro se}ao da
je u svom detiwstvu “vi|ao u nikolajevskoj porti krst na kome je
pisalo ime Vezili}evo”. Docnije, po{to su iskrsavale razne po-
jedinosti u vezi sa onim {to je pisao o li~nostima sahrawenim
na novosadskim grobqima, Ogwanovi} je na svom primerku pome-
nute kwige, u vidu dopuna ili ispravki, ispisivao podatke do ko-
jih je u me|uvremenu dolazio. Mo`da najop{irnija wegova dopu-
na bila je ona o Vezili}u, koju je otkrio i kwièvnoj javnosti
predo~io Miroslav Radowi}:
“ No po{to mi je profesor Sandi} tvrdio da je taj kwièv-
nik (Vezili} - IP) sahrawen u sabornoj porti to sam drào da se
ja nisam dobro se}ao i da sam se varao da sam vi|ao u nikolajev-
skoj porti onaj krst sa Vezili}evim imenom, te sam tako u kwizi
ovoj nabrojao Vezili}a me|u onima, koji su u sabornoj porti sa-
hraweni. Sada pak na|oh u »Srpskom narodnom vel. be~kere~kom
kalendaru« od g. 1875. na strani 54. na jednu pesmu Jovana Sterije
Popovi}a posve}enu Aleksiju Vezili}u (koja je ina~e {tampana
bila* - u Sedmici 1855. i “Davorju” - IP) i kod stiha “zabveni
grob tvoj ostavi bez znaka / ladnost opaka” prime|uje urednik
toga Kalendara dole pod zvezdicom ovo:
»Kao {to god i na{ neumrli pjesnik J. S. Popovi} nije znao,
tako i dan danas mnogi neznaju, gde leè zemni ostaci Aleksija
Vezili}a. Koliko je meni poznato pjesnik Aleksije Vezili} sah-
rawen je u nikolajevskoj porti u Novom Sadu, i grob mu se nalazi
nekako u sredini izme|u ubogog doma (danas zgrade Akademije
umetnosti - IP) i ju`ne strane crkve. Da li kakava kamenita
plo~a sa nadpisom grob mu ozna~ava nije mi poznato. Ured«.
Po mome se}awu iz detiwstva bio je kao {to gore rekoh krst
sa wegovim imenom, no kako se u novije doba porta zasa|ivala
drvima, onda su krstovi svi u porti poloèni i tako i zemqom
pretrpani, a neke su plo~e i u staze, {to vode {koli upotreb-
qene”.
SRBSKO PISMO 131
Kwièvni delatnik i sudovi o wemu. Bez namere da se, nekva-

lifikovano, upu{tamo u ocewivawe kwièvnog rada Aleksija Ve-
zili}a, mi }emo ovde preneti, u najkra}im crtama, samo ono {to je
o wemu, koliko nam je poznato, napisano u raznim vremenima.
Pi{u}i o Aleksiju Vezili}u, u svojim Izabranim spisima
\or|e Rajkovi} (1825-1886) ponajvi{e se bavio wegovim prosvet-
nim radom. “Po~etkom ovoga veka (19), do prve mu desetine, staja-
li smo sa {kolama veoma lo{e: proinspektor velikovaradskog
okruga Vezili} umro, a Vujanovski, direktor sremskog, slavon-
skog i hrvatskog, isto i Mrazovi}, direktor ba~kog okruga, pod
teretom svojih godina klonuli snagom, ne mogu}i vi{e obilazi-
ti {kola ni brinuti se o wihovom napretku”.
Ali, o Vezili}evom kwièvnom radu pisali su drugi.
U svom delu pod naslovom Kratkoje so~iwenije o privatnih
i publi~nih delah (Be~ 1785, a izdawe je 1792. godine ponovio no-
vosadski kwiàr Damjan Kaulicija), Vezili} je dao pravni i ad-
ministrativni praktikum, koji, prema re~ima Jovana Skerli}a,
predstavqa niz uputstava i obrazaca “kako treba pisati javne is-
prave i akta”, kako “so~initi” pisma, ispuniti kvite i obligaci-
je, reverse, ra~une i uverewa, napraviti kontrakte (ugovore) i te-
stamente, punomo}ja i svedo~anstva, pisma vladaocu, ~inovnici-
ma i svim licima plemi}kog, duhovnog i gra|anskog reda, i sli-
~no. Pored toga, u kwizi je, u dodatku pod nazivom Pribavlenije,
dato i nekoliko kwièvnih priloga, me|u wima i odu prosve}e-
nom caru Josifu II, koji “sujeverstva mnoga... iztrebi iz qudej”.
Drugo Vezili}evo delo, mnogo zna~ajnije za srbsku kwièv-
nost, jeste pesni~ki zbornik Kratkoje napisanie o spokojnoj ì-
zni (prvo izdawe {tampano u Be~u kod Kurcbeka 1788, a drugo u
Budimu 1813, koje u Ba~koj vili iz 1844. godine, za 30 krajcara u
srebru, nudi Kwigoprodavnica P. I. Stojanovi}a iz Novog Sada,
ovoga puta pod naslovom Kratkoe Opisanie o Spokojnoj @izni
g. Vezili}a).
U prvom delu ove kwige su lirske pesme, nadahnute idejama jo-
zefinizma i racionalizma i pisane u prosvetiteqskom maniru
Dositejevog u~ewa o qubavi ka istini. Tim svojim pesmama on se
izja{wava za veru u zdrav razum, a suprotstavqa se nemoralu, su-
jeverju, nadrilekarstvu i praznovericama, onome {to Milorad
Pavi} (Beograd, 1929) naziva “nezdravim narodnim obi~ajima”.
Tu se nalaze i Vezili}evi opisi ~arodjejstvija, uz obja{wewe da
je srbski narod od davnina bio “preterano odan ~arawu i vra~a-
wu”, toliko da bez wih nije po~iwao bilo kakav va`niji posao.
Tako, na primer, obja{wava on, ne vaqa sresti nekoga sa praznim
sudovima kad se kre}e na put, naro~ito na trg, “jer neopsovan
132 Ilija Petrovi}
ostati ot wih ne budet”; kad krenu da prose devojku, prosci treba

da se raspitaju kakve masti vaqa poneti “da devojku dobijut, a
prijatequ novomu dobro o~i zamaùt”; na Usekovawe, 29. avgust/
/11. septembar, ne po~iwe se nikakav va`niji posao; kada o veli-
kim vru}inama ne pada ki{a, u vodu treba baciti crnog petla; Sr-
bi mnogo veruju snovima “i stra{ut sja bezumno ako bi son budu-
{~i im skazival izvjesno”; ako petao zakukuri~e pred vratima do-
}i }e gost; sito i kvasac ne vaqa predve~e uzajmqivati; majke na-
ro~ito pa`qivo ~uvaju svoju prven~ad, tako {to na wih “mnoge
kese ve{ajut, v koji kosti razli~ne i pro~a u{ivajut da bi majci
ìveo mnogo qeta, ot ve{tica i vila svagda sa~uvan bio”. Zabe-
leìo je i u {ta sve devojke veruju pred udaju i kako treba da se
pona{aju na ven~awa. I u sve to, kako veli Vezili}, ne veruju
samo seqaci, ve} i pobo`ni qudi “od zvanija kwi`nago”.
Vezili}ev stav prema ~arodjejstviju bio je vrlo po{tovan u
krugovima onih koji su dràli do napretka slu`bene medicine.
Govore}i o prvom fiziku novosadskom (gradskom lekaru) Jovanu
Apostolovi}u u novosadskoj Srbskoj ~itaonici, prete~i dana{we
Gradske biblioteke, \or|e Rajkovi} je po~eo pri~om o lekarima-
-{arlatanima, da bi tad citirao i neke Vezili}eve stihove.
Reqa Kati} veli da se Vezili}, osu|uju}i veru i demone, bo-
ri protiv svih vrsta gatawa (êgo na svetu nije togo glupo boji-
tsja), pri tome upu}uju}i èqe svome narodu:
Stado prostodu{no narod serbski presveti

U~ili{~a vozdvihni dolgoèlajemaja...
Kod naroda slavnago da nauka slavitsja.
Togda sujeverije pred toboju merzostno
iz stada izbranago istrebitsja kone~no.
A Skerli} mu priznaje da je “od va`nosti (..) {to on, dosi-

tejevski, ne osu|uje samo praznoverice ciganskog porekla, no na-
pada na »jadne kwièvnike« i »smetene nastavnike«, koji prost
svet zaglupquju i varaju pobo`nim zapisima o Sv. Gavrilu i Sv.
Sisoju”.
Drugi deo, nazvan Pribavlenije, dat u posebnoj paginaciji i
sa odvojenim predgovorom, soderìt v sebe opisanije revnost-
nih i znatnih Muèj ot roda Serbskago, odnosno pohvalne pesme
mnogim slavnim qudima svoga vremena. Naveo je Vezili} velik
broj obrazovanih Srba iz 18. veka iz gra|anskog, sve{teni~kog i
vojni~kog staleà, koji su tada predstavqali narodnu inteligen-
ciju i igrali va`nu ulogu u dru{tvu toga vremena, ali ne toliko
istaknutu da budu zabeleèni u kwièvnoj ili kulturnoj isto-
SRBSKO PISMO 133
riji srbskog naroda. Na prvom mestu je posveta Josifu Jovano-

vi}u [akabenti (oko 1743-1805), episkopu vr{a~kom od 1785. go-
dine, a od “nekatorih mirskih poglavitih muèj”, pesnikove poh-
vale dobili su Jovan Avakumovi}, Teodor Jankovi}-Mirijevski
(oko 1740-1814), Jakov Se~anac, Jovan Mu{katirovi}, Stefan
Monasterlija od Kapolne (sredinom 17. veka -1706) i drugi, me|u
wima i David Rackovi}, kome se obra}a kao stolpu novosadskom,
koji sovjetom dovede mnoge na put krotkij.
Veran svom stalnom otporu svakom ~arodjejstviju i uvaà-
vaju}i lekarska znawa i ve{tine, Vezili} peva lekaru Jovanu
@ivkovi}u (Sremska Kamenica, 1760 - Sremski Karlovci, 1805),
onome koji }e ste}i krupne zasluge za suzbijawe velike epidemi-
je kuge u Sremskim Karlovcima (1795):
Ipokrata prevashodi{
@ivkovi} Jovane
Galena se ti ne stidi{
v lekarstvu iskusne.
Pevao je i Dositeju Obradovi}u (1742-1811), ~ijim se prosve-

titeqskim idejama i sam nadahwivao, a koji se tada nalazio negde
na strani, izvan Srbske Zemqe:
Neugodne istine pravi qubitequ,

Dositeju Obradovi~, novi spasitequ
Tebe mnoge patriote javno pohvaqajut
i vo tvoem ote~estvje videti èlajut.
Vezili} je u svoje pesni~ko delo, zahvaquju}i dobrom pozna-

vawu latinskog jezika, uspeo da prenese mnoge izreke klasi~nih
filosofa i pesnika, po~ev od Omira, Herodota i Ksenofonta,
preko Plauta, Tita Livija i Plinija, do Horacija, Ovidija, Plu-
tarha, Kvintilijana, Kikerona i Seneke, ali su uz wih uvr{teni
proroci Isaija, Jeremija i Jezekiq, psalmopevac David, evan|e-
listi Marko, Matej, Luka i Jovan, kao i crkveni oci Jovan Zla-
toust i Avgustin.
I zahvaquju}i istraìvawima Johana Joakima Vinkelmana
(1717-1768), osniva~a klasi~ne arheologije, istovremeno i fi-
lologa, i wegovim iskopavawima po ru{evinama staroga Rima,
kod mnogih wegovih savremenika, na raznim stranama, po~ela je
da se javqa radoznalost za doma}e ru{evine. “Oni narodi koji na
svojoj zemqi nisu imali nijedan anti~ki hram, nijednu trijum-
falnu kapiju, imali su poneku sredwovekovnu crkvu ili tvr|avu.
134 Ilija Petrovi}
Klasi~na je arheologija postala uvod u nacionalnu istoriju”.

Pod takvim uticajima, i srbski klasicisti i racionalisti po-
~eli su da obra}aju pa`wu na stare kulturne i umetni~ke spome-
nike. Bilo je to vreme kad su mnogi gra|ani Karlova~ke mitro-
polije po~eli da od svojih slikara traè ikone i portrete ume-
sto mitolo{kih kompozicija; oni su imali razumevawa samo za
onu pro{lost i onu istoriju koja je bila tesno vezana za wihove
politi~ke i nacionalne ideale. Podstaknut takvim razvojem do-
ga|awa, Vezili} se odvaìo da u drugom delu Napisanija o spokoj-
noj ìzni, u Pribaleniju, dâ, u najkra}im crtama, opis nekolikih
starih manastira u Karlova~koj mitropoliji.
Vaqda prvi osvrt na ovo delo napisao je Jovan Avakumovi} i
1788. godine objavio ga pod naslovom I pesn na pesni Aleksija Ve-
zili} o slavnih slaveno-serbskih muèh v jejè opisujet sosto-
janije nauk slaveno-serbskih; pesma sadrì osamnaest strofa od
po tri stiha; Avakumovi} se, zapravo, divi stihovima “koje on spi-
sal, bri`qiv muze sisal / spisateq stalni tvoj dostahvalni /
Vezili}”.
Za Vezili}a je znao i Mihailo Vitkovi} (Jegra, Ugarska, 1778
- Pe{ta, 1829), kwièvnik i prevodilac, po zanimawu advokat,
koji ga je u jednoj svojoj pesmi smestio uz Jovana Raji}a: “Ti um-
stveni Vezili}u, i ti Raji}u... ~esto }e me va{e pesme u sveto
ushi}ewe ushititi”.
Vek i po kasnije, jedan od kwièvnih kriti~ara koji se
bavio Vezili}evim delom “uzgredno” je zapisao i jednu ~isto teh-
ni~ku pojedinost o mogu}oj logi~koj vezi izme|u Kratkogo na-
pisanija i Pribavlenija u jednoj kwizi: za Pribavlenije se moè
re}i da je “onako neskladno slepqeno uz spev o sasvim druk~em
predmetu”.
Prvu pravu kwièvnu kritiku Vezili} je “pretrpeo” krajem
prve polovine 19. veka, kad se dr Jovan Suboti} (1817-1886), pi-
{u}i “neke crte iz povesnice srpske kwièvnosti”, bavio Vezi-
li}em i “ostalim pojavama iz po~etaka na{e kwièvnosti, ma-
kar “ukratko, ali zna~ajno, izvode}i cvet iz korena, pojavu iz ì-
vota”. Tom logikom on je izvukao zakqu~ak po kome je Aleksija Ve-
zili}a mogao nazvati otcem u~enog srbskog stihotvorstva.
Sli~no misli i Stojan Novakovi} (1842-1915), te zapisuje da
je to “prva kwiga stihova u nas... U pro{lom veku (18 - IP), koji se
moè hvaliti jednim filosofskim piscem kao {to je Dositije, u
zabavi gotovo nemamo koga da zabeleìmo. I u onome {to imamo,
ne vidimo nikakvu pravilnost razvitka, nego proste odjeke raz-
nih glasova, koji su jedan s jedne, drugi s druge strane u na{u kwi-
èvnost udarali. Aleksija Vezili}a Kratkoje napisanie o spo-
SRBSKO PISMO 135
kojnoj ìzni {tampano je 1788, koji prema smislu ostalih »nra-

vou~itelnih« kwiga kojima je prvi perijod na{e novije kwièv-
nosti obasut, peva o raznim vrlinama i porocima, pa se u pismima
“ o ~arodjejstvu” spu{ta u opisivawe praznoverica i ta{tine.
Ima u wega na kraju i jedna pesma, u kojoj pripeva srpske junake i
znatne qude. Skoro pored svake pesme navodi re~i filosofa ili
svetoga pisma, kao u potvrdu onoga {to je pevao. Iz toga se vidi
koliko tu ima poezije”.
Novakovi}evom osnovnom stavu o “poetskom prioritetu” ne
protivre~i ni Svetislav Vulovi} (1847-1898), svojom tvrdwom
da su najstarije kwièvne pesme u novoj srbskoj kwièvnosti zai-
sta pesme Aleksija Vezili}a, “~ije poetsko delo istorija uzgre-
dno beleì”. Istina, Vulovi} obazrivo dodaje da se “stariji tra-
govi” te poezije kriju u jednom pesni~kom zborniku Avrama Mi-
leti}a, u~iteqa, dede Svetozara Mileti}a (1826-1901), po kome
je Svetozar dobio ime na kr{tewu. Kako to Marinkovi} prime-
}uje, ta je Vulovi}eva obazrivost bila razlo`na, po{to Mileti-
}eva zbirka, izdata izme|u 1778. i 1781. godine, sadrì 129 pesa-
ma “koje su se, onda, u dru{tvu pevale” i koje su ve}inom qubavne
i erotske, a ima “i pobo`nih i patrioti~nih”.
Prema Skerli}evom shvatawu, Vezili}eva poezija “sa ~isto
umetni~kog gledi{ta nema vrednosti”, a sam pesnik “nema pesni~-
kog nadahnu}a, verzifikacija mu je slaba i sasvim nedovoqna, je-
zik teàk, ne~ist, a katkada i nerazumqiv”; samo mu priznaje da
ono {to je napisao “odaje jednog obrazovanog ~oveka koji je imao vi-
{e lepih ideja i dobrih namera no stvarnoga pesni~kog talenta”.
Bez obzira na sve izre~ene nedostatke, Skerli} je ipak pri-
znavao da “Vezili} vi{e zasluùje, bar sa kwièvno-istorijskog,
ako ne sa esteti~koga gledi{ta”, te da stoga “ima svoga istori-
sko-kwièvnog interesa: to je jedan od najranijih poku{aja srp-
ske umetni~ke poezije, prva zbirka stihova u srpskoj kwièvno-
sti”. On tako daje za pravo Jovanu Suboti}u, koji je Vezili}a na-
zvao otcem u~enog srbskog stihotvorstva, i koji se, pi{u}i
“neke crte iz povesnice srpske kwièvnosti”, bavio Vezili}em
i “ostalim pojavama iz po~etaka na{e kwièvnosti, makar “ukra-
tko, ali zna~ajno, izvode}i cvet iz korena, pojavu iz ìvota”.
Ostaje pitawe da li Skerli}evu ocenu da je Vezili} “i dobar
srpski rodoqub i (da) visoko ceni sposobnosti srpskog naroda u
svim pravcima”, treba prihvatiti kao pozitivnu za Vezili}a, bu-
du}i da je Skerli} pripadao anacionalnom i, u sudbinskim doga-
|ajima, antisrbskom socijalisti~kom pokretu Dimitrija Tuco-
vi}a (1881-1914). Za svaki slu~aj, vaqa ovde preneti stihove ko-
jima Vezili} veli~a juna{tvo celoga srbskog naroda:
136 Ilija Petrovi}
Sad ti vosklikni, Palas premudra,

Pesme o slavi naroda hrabra,
Sad nam istinu skaì juna~ku
Prirodu serbsku.
Vezili}eva dela pisana su ruskoslovenskim jezikom.

Jo{ Srbska novina iz 1844. godine, odnosno wen urednik An-
tonij Arnot, “zakleti Ma|arskog prava advokat u Budimu”, daje
Primje~anije da “~esto Vezili~eve Stihove ne posledwii Srb-
skij Spisateqi kao Klasi~eskij porod uma citiraju; i pravedno.
[teta {to u Srbskom nije pisao jeziku, nego u Slavenskom! Bu-
du}i da je ìcu poeti~esku pritjaàvo, kakovu redko Spisateqi
toga roda imaju”.
Pedesetak godina kasnije, pomiwu}i gramatiku Meletija Smo-
trickog iz 1618. godine, tek svr{eni bogoslov Sava Petkovi}
(1878-1957), potowi profesor Bogoslovije i stare{ina kru{e-
dolskog manastira, o{troumno zapaà da “jezikom, skovanim po
toj gramatici po~e{e sada raditi na srpskoj kwièvnosti, neki
sre}nije, neki sa mawe sre}e. Oni, koji su bili u~eniji i ve{tiji
gramatici, pisahu... ba{ lo{ije; oni pak koji behu neve{ti, pisa-
hu vi{e prema duhu narodnog jezika. Ali kwièvnost jo{ be{e u
pelenama i pravo tu|in~e. Istina, ovde-onde ~uo bi se po koji srp-
ski ton u poeziji, ali bi brzo umuknuo. Tek od Aleksija Vezili}a
i Dositeja Obradovi}a izgleda{e kao da }e na{a kwièvnost
dobrim putem po}i”.
Vezu Vezili}evu sa Dositejem nalazi i Jovan Gr~i} (1855-1941),
mada na {tetu onoga prvog: “Dositej je prvi u~iteq srpskoga na-
roda i s wim upravo po~iwe srpska kwièvnost; wegova su dela
prve srpske narodne kwige. [to se pre wega pisalo, za to narod
nije ni znao te nije imao ni koristi otuda. Tek su Dositejeve kwi-
ge prve prodrle u sve slojeve srpskoga naroda i Dositej je pogo-
dio pravi put, kojim je vaqalo da po|e pa da napreduje nova srp-
ska kwièvnost. U radu mu je bila glavna ideja, da vaqa pisati
narodnim jezikom”.
I, po{to se pozove na samog Dositeja, da “jezik ima svoju
cenu od polze, koju uzrokuje, a koji moè vi{e polzovati nego
op{ti celoga naroda jezik?”, Gr~i}u samo preostaje da zada “za-
vr{ni udarac” konstatacijom kako se Vezili} svojim delima
na{ao u grupi Dositejevih savremenika “koji se nisu dràli Do-
sitejevoga pravca nego pisali rusko-slovenskim i slaveno-serb-
skim jezikom”.
O “nedositejevskom pravcu” izgovorili su nekoliko re~i
lingvisti Pavle Ivi} i Aleksandar Mladenovi}, zapaàwem da
SRBSKO PISMO 137
je samo Jovan Raji}, “monah {kolovan u Rusiji, umeo pisati bes-

prekornim ruskoslovenskim”, dok su svetovni autori, me|u wima
i Vezili}, “imali mawe sigurno ose}awe za pravilnost tog jezi-
ka” i da “oni mo`da nisu ni smatrali da ima i~eg r|avog u povreme-
nom ili ~ak ~estom uno{ewu srpskih ili ruskih oblika u tekst
ina~e pisan crkvenim jezikom”. Dodatnim opaskama da su “grani-
ce izme|u triju slovenskih jezika lako prelaène u mnogim tek-
stovima iz druge polovine XVIII veka, i to ne samo zbog neumewa
pisaca da pi{u dosledno crkvenim jezikom i zbog wihovog
{irokog shvatawa o »slavenskom« kwièvnom jeziku ve} i zbog
potrebe da se mnogobrojne jezi~ke praznine u crkvenom jeziku
popune re~ima uzetim iz ìvih jezika”, oni dvojica ublaùju
Skerli}eve “optu`be” da je Vezili}eva “verzifikacija” slaba i
nerazvijena, a “jezik teàk, ne~ist, ~esto nesiguran”.
Vezili}evom versifikacijom bavio se i Svetozar Mati},
tvrdwom da je Vezili} “u psevdoklasicizmu prethodnik Mu{ic-
kog, i po citatima iz klasi~nih pisaca, i po temama, a u izvesnoj
meri i po stihu. Wegov naj~e{}i razmer jeste safiska strofa, u
kojoj on ~esto sklizne iz jedanaesterca (5+6) u lirski deseterac
(5+5) ili u dvanesterac”.
Vezili}eve pesni~ke poku{aje da rimuje svoje pesme i ode,
Pavi} smatra prikqu~kom klasicizmu “u okviru jednog mini-
malnog programa”. Kad Jovan Sterija Popovi} (1806-1856) pi{e
pohvalu pesni~koj rimi, grade}i most ka svojim klasicisti~kim
pesni~kim sledbenicima, on doprinosi obnavqawu klasicisti-
~kog kulta 18. veka, posebno oìvqavawu uspomene na Aleksija
Vezili}a. “Sterijina versifikacija... ima i rimovani i nerimo-
vani repertoar, pri ~emu anti~ke pesni~ke forme... elegijski di-
stih, alkej, rimovana safijska strofa” samo delimi~no zadovo-
qavaju wegova interesovawa i predstavqaju ~vrstu vezu i sa poe-
zijom samog Aleksija Vezili}a i sa pesni{tvom Vezili}evog vre-
mena.
Takvim tuma~ewima Pavi} kao da u velikoj meri ispravqa
Skerli}eve kriti~ke stavove prema Vezili}evom pesni~kom stva-
rala{tvu i u potpunosti prihvata Suboti}evu ocenu o Vezili}e-
vom mestu u vremenskoj hijerarhiji srbskog pesni{tva. Da su Ve-
zili}a smatrali otcem u~enog srbskog stihotvorstva i onovre-
meni ~itaoci, potvr|uje nam i podatak da, kad je jedna Novosa|an-
ka, Marija ot Stanisavqevi}, jo{ za ìvota - pre 1837. godine -
poklonila biblioteci Velike srbske pravoslavne gimnazije u
Novom Sadu jedan broj kwiga, bila je to, po Staji}evoj oceni, “le-
po probrana mala biblioteka” koju je ona kod sebe zadràla sve
do smrti. A me|u tim kwigama nalazili su se Fenelonov Telemak
138 Ilija Petrovi}
u prevodu Stefana @ivkovi}a, Dositejevo Sobranije ve{tej, Jev-

timija Ivanovi}a Novi patrijarh, Zaharije Stefanovi}a Orfe-
lina Vje~nij kalendar, Boì}ev Vinodjelac, Pavla Julinca pre-
vod Velizarija od francuskog spisateqa @ana Marije Marmon-
tela, a bilo je tamo i Vezili}evo Kratkoje napisanije o spokoj-
noj ìzni.
Sterijinim odnosom prema Vezili}u bavi se i @ivko Mi-
li}evi} (1896-1975), isti~u}i da “ovo pravo razumevawe, ovaj
trezven odnos koji Sterija pokazuje prema (Milovanu) Vidako-
vi}u i wegovoj prozi, zadràva on i prema poeziji Vezili}evoj.
Nimalo ~udno. Prva zbirka stihova u na{oj kwièvnosti, Krat-
koe napisanije..., pored svih svojih neznatnih pesni~kih osobina,
nije wega ostavila ravnodu{nim u mladim godinama. Izri~ito i
zanimqivo wegovo priznawe, s iskreno zahvalnim i toplim
se}awem” u pesmi Aleksiju Vezili}u, potvr|uje to dovoqno:
Srbska Parnasa sve{teni~e vrli,

Zaslugom dela poznat neumrli,
Aleksa pev~e, toplih mojih grudi,
ûvstvo te budi.
Kao predve~erwa miloduv zefira

pleni me davno tvoja ne`na lira,
zvuke safiske jo{ detence mlado
Qubiti stado’.
Revan pitomac carice olimpske

Pesama rize tvojim davah rimske;
Stav{i pred muzom nije srbska vila
Postidna bila.
Nasuprot wemu (wima), Tihomir Ostoji} (1865-1921) }e, dr-

è}i se vrlo strogih merila, zapisati, prema prevodu Strahiwe
Kosti}a (1918-2000) sa nema~kog jezika, da “po mome mi{qewu
profesor Skerli} je precenio ove pisce (Aleksija Vezili}a,
Jovana Mu{katirovi}a, Emanuela Jankovi}a, Gligorija Trla-
ji}a, one koji su, po mi{qewu Mira{a Ki}ovi}a, stvoreni u
Dositejevoj “maloj {koli svojih sledbenika” - IP), naro~ito
prvu trojicu. Oni svakako spadaju u najprosve}enije qude druge
polovine XVIII veka kod pravoslavnih Srba. Ali samo raciona-
lizam nije dovoqan da se tako visoko postave pisci vrlo slabe
literarne obdarenosti. Vezili}evi stihovi su upravo uàsni;
on nema pojma o ritmu”.
SRBSKO PISMO 139
I Jakov Igwatovi} pomiwe Aleksija Vezili}a, ali on to

~ini sa iskqu~ivo memoarskim razlogom, da pokaè koliko je
prosvetiteqska poezija, makar koliko se danas nekome ~inila
malo vrednom, ili bezvrednom, krajem 18. i tokom prve polovine
19. veka uticala na pismene qude toga doba:
“Terlaji}, Solari}, Vezili}, Predragovi}, Stojkovi} bili
su svud kao kod ku}e. Moj stric Sava ih je sve skupa sa Dositeom,
uzvi{avao, i znao je iz wihovi dela vazdan citirati”.
Takav uticaj zapazio je i D. Kosti} u pesmama vojvo|anskih
|aka iz 1813. godine, navode}i pri tome da naro~ito kratka Pjesn
ob{~aja, od ~etiri strofe sa po ~etiri stiha, “skladno{}u i
ritmi~no{}u stihova potse}a na Vezili}eve i Avakumovi}eve”.
Vredi ovde ukazati i na niz preciznih zapaàwa Lazara ûr-
~i}a u vezi sa ispravkama i izmenama unesenim u prvo izdawe Ve-
zili}evog Kratkog napisanija o spokojnoj ìzni. Postoje, zap-
ravo, primerci Kratkog napisanija i Pribavlenija “o~uvani (..)
u dva razli~ita oblika, u dve varijante”, {to ukazuje na verovat-
no}u da je sam Vezili}, zbog cenzure, ispustio nekoliko strana
iz prvobitno od{tampanog rukopisa, te da je posle toga, da bi
o~uvao neke od va`nih mu stihova, unosio izvesne izmene u tekst
kwige. Sa tim u vezi, posle detaqnog upore|ivawa, ûr~i} konsta-
tuje da “~itav poduhvat izostavqawa ve} od{tampanog teksta, pa
zatim pro{irewa kwige i podele tako pove}ane pesme, obavqen
na brzinu, pokazuje da je A. Vezili} radio taj posao ne uspevaju}i
da dosegne onakve rezultate kakve su postizali pedantni i sta-
loèni qudi wegova vremena. Deo Zbornika bez Pribavlenija,
sem dela koji je izbacio, pokazuje ipak staloèniji, pedantniji i
korektniji rad. Novi sadràj i ispravke gre{aka tog prvog dela
Zbornika potvrda su takvog rada. Ni sadràja ni ispravki {tam-
parskih gre{aka nema za Pribavlenije, {to moè da bude dokaz
brèg i mawe pa`qivog rada”. I daqe: “Analiza razli~itih va-
rijanata ovog pesni~kog zbornika pruà priliku da se prate rad
Aleksija Vezili}a na wemu, brz i neuobi~ajen za qude wegova
vremena. Da li iza takvog rada treba videti i pesnika-boema,
te{ko je na osnovu analize teksta i varijanata utvrditi, ali da je
on u svojoj li~nosti krio osobine i drugoja~ijihj pesnika, moè
se videti i po wegovom radu na ovom pesni~kom zborniku”.
Pi{e se ponegde da je Vezili}, pored pomenute dve kwige,
uradio i jedan mali nema~ko-srbski re~nik. Dimitrije Ruvarac
veli da se iz jednog Vezili}evog pisma vidi “da je on 1785. u Be~u
dovr{io i spremio za {tampu jo{ jedno delo, i to »Vokabuli i
kolokvija wemeckaja« - re~nik i razgovori nema~ki. A to }e
biti: »Rje~nik malij (wemeckij i serbskij)« Be~ 1794. 8° 104, kog
140 Ilija Petrovi}
je po wegovoj smrti izdao {tampar Stevan Novakovi}. bez da je

rekao, ko ga je sastavio. Prodavao se po 30 kr(ajcara).”
Nasuprot svemu tome, Strahiwa Kosti} do{ao je do zakqu~ka
da pomenuti Re~nik nije originalno delo ve} prevod jednog ne-
ma~ko-ruskog re~nika objavqenog u Rigi 1784. godine, ~iji je au-
tor bio Jakob Rode, a da je prevodilac bio ili Teodor Avramovi},
ili Atanasije Dimitrijevi} Sekere{.
Literatura:
Ba~ka vila, sveska 3, 1844, strana 3, ispred prve;
Milorad Boti}, VEZILI], Aleksije, Enciklopedija Novog Sada,
kwiga 5 VAS-GAV, Novi Sad 1996, 54-56;
Milica Vojinovi}, \or|e Rajkovi}, Godi{wak Istoriskog dru-
{tva Novi Sad, VII kwiga sveska 2, Sremski Karlovci 1937, 189;
Radoslav Gruji}, Posledwi potomak nadvojvode Monasterlije u
Rusiji krajem 18 veka, Godi{wak Istoriskog dru{tva Novi Sad, III
kwiga, Sremski Karlovci 1930, 283;
Jovan Gr~i}, Istorija srpske kwièvnosti, Novi Sad 1906, 106;
Jovan Dereti}, Almanasi Vukovog doba, Beograd 1979, strane 80, 85,
167. i 190;
Enciklopedija Jugoslavije, I-248, IV-552, VII-546, Zagreb 1955-1968;
Pavle Ivi} i Aleksandar Mladenovi}, O jeziku kod Srba u razdob-
qu od 1699. do 1804, Istorija srpskog naroda, IV kwiga drugi tom,
Beograd 1986, 82-83;
Risto Jeremi}, Prilozi za biografski re~nik vojvo|anskih Srba
lekara 1756-1940, Novi Sad 1951, 45;
Reqa V. Kati}, Srpska medicina od IX do XIX veka, Beograd 1967;
Mira{ Ki}ovi}, Mladost Joakima Vuji}a, Zbornik Matice srp-
ske za kwièvnost i jezik, kwiga 2, Novi Sad 1954, 46;
Miodrag Kolari}, Klasicizam kod Srba 1790-1848, kwiga I, Beo-
grad 1965, 57;
D. Kosti}, Tri pesme o “padeniju Serbije god. 1813”, u pesmarici
vojvo|anskih |aka, Godi{wak Istoriskog dru{tva Novi Sad, X kwiga
sveska 3, Sremski Karlovci 1937, 454
Mita Kosti}, Dositej Obradovi} u istoriskoj perspektivi XVIII
i XIX veka, Beograd 1952, strane 74, 234, 238 i 161;
Strahiwa Kosti}, Uxbenici nema~kog jezika, Godi{wak Filozof-
skog fakulteta u Novom Sadu, kwiga 15. sveska 2, Novi Sad 1972, 510-550;
Mladen Leskovac, Mihailo Vitkovi}, Godi{wak Istoriskog dru-
{tva Novi Sad, VIII kwiga 1. i 2. sveska, Sremski Karlovci 1933, 32. i 227;
Borivoje Marinkovi}, VEZILI], Aleksije, Jugoslovenski knjièvni leksikon,
Novi Sad 1971, 562;
Borivoje Maeinkovi}, O Aleksiju Vezili}u, “Izraz”, ~asopis za knjièvnu i
umetni~ku kritiku broj 5, Sarajevo 1966, 449-461;
Borivoje Marinkovi}, Srpska gra|anska poezija XVIII veka, Beo-
grad 1964, strane 171, 194, 226, 243, 299;
SRBSKO PISMO 141
Svetozar Mati}, Jovan Avakumovi}, Godi{wak Istoriskog dru-

{tva Novi Sad, III kwiga, Sremski Karlovci 1930, 275-278;
Svetozar Mati}, Principi umetni~ke versifikacije srpske, Godi-
{wica Nikole ûpi}a, kwiga XLI, Beograd 1932, 135-136;
@ivko Mili}evi}, Sterija pesnik, Zbornik Matice srpske za
kwièvnost i jezik, Novi Sad 1956-57, 43;
Stojan Novakovi}, Istorija srpske kwièvnosti, Beograd 1871, 207;
Andrija Ognjanovi}, Grani~arske narodne {kole i njihovi u~itelji na teritoriji
Vojvodine 1774-1872, Novi Sad 1964, 81;
Ilija Ogwanovi}, Grobovi znamemitih Srba {to su im kosti u
Novom Sadu pokopane, Novi Sad 1890, 60-61;
Tihomir Ostoji}, Jovana Skerli}a “Srpska kwièvnost u XVIII
veku”, Zbornik Matice srpske za kwièvnost i jezik, Novi Sad 1965, 61;
Milorad Pavi}, Srpska kwièvnost i prosvetiteqstvo; Srpska
kwièvnost klasicizma; Srpska kwièvnost predromantizma, Isto-
rija srpskog naroda, IV kwiga drugi tom, Beograd 1986, strane 198, 200,
204, 206, 210, 217, 219 i 233;
Sava Petkovi}, Vi}entije Raki}, kao propovednik, “Srpski Sion”,
Sremski Karlovci, 21. januar 21. januar 1901, 46;
Ilija Petrovi}, Kerci u Pa{i}evu - Prilog za monografiju Zma-
jeva, Novi Sad 2002, strane 67-69;
Ilija Petrovi} et all., Zmajevo, prilozi za monografiju, Zmajevo
1979, 65-66;
Kosta Petrovi}, Istorija Srpske pravoslavne velike gimnazije
karlova~ke, Novi Sad 1951, strane 42 i 48;
Du{an J. Popovi}, Srbi u Vojvodini II, Novi Sad 1963, strane 260,
292-293, 414;
Miroslav Radowi}, Dopune i ispravke dra Ilije Ogwanovi}a u
kwizi “Grobovi znamenitih Srba {to su im kosti u Novom Sadu
pokopane”, Zbornik Matice srpske za kwièvnost i jezik, Novi Sad
1968, 325-330;
\or|e Rajkovi}, Izabrani spisi I, Novi Sad 1950, 23;
Dimitrije Ruvarac, Dopuna Bijografiji i biblijografiji Aleksija
Veziqi}a, Brankovo kolo broj 10-156-158 i broj 11-173, Sremski Karlov-
ci 1910;
Dimitrije Ruvarac, Ispuweno proro~anstvo Atanasija Stojkovi}a,
Godi{wak Istoriskog dru{tva Novi Sad, II kwiga, Sremski Karlovci
1929, 100;
Jovan Skerli}, Istorija nove srpske kwièvnosti, Beograd 1967,
strane 112-113;
Jovan Skerli}, Srpska kwièvnost u XVIII veku, Beograd 1923,
strane 47, 77, 180, 238, 307, 316-321;
Srbska novina ili magazin za hudoèstvo, kwièstvo i modu,
Pe{ta, ~islo 38 od 13. maja 1838, strana 156;
Vasa Staji}, Kulturna pregnu}a novosadskih Srba, Godi{wak Is-
toriskog dru{tva Novi Sad, VI kwiga, Sremski Karlovci 1933, 137;
Vasa Staji}, Novosadske biografije I-111, IV-287 i 291, V-80, VI-48 i
159, Novi Sad 1936-1964;
142 Ilija Petrovi}
Stanoje Stanojevi}, Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slo-

vena~ka I-323 (odrednica VEZILI] ALEKSIJE), Zagreb 1925;
Straìlovo, Sremski Karlovci, broj 35, 1887;
Jovan Suboti}, @ivot Jovana Suboti}a (autobiografija) II, Novi
Sad 1901, 42;
Temi{varski sabor 1790, Gra|a za istoriju Vojvodine, priredili
Slavko Gavrilovi} i Nikola Petrovi}, Novi Sad-Sremski Karlovci
1972, 18-19;
Lazar ûr~i}, O radu Aleksija Vezili}a na pesni~kom zborniku
“Kratkoe napisanie o spokojnoj ìzni”, Prilozi za kwièvnost, jezik,
istoriju i folklor, sveska 1-2, Beograd 1962, 61-65;
Lazar ûr~i}, Srpske kwige i srpski pisci 18. veka, Novi Sad 1988;
Uro{ Xoni}, Joca Vuji}, ~ituqa, Godi{wak Istoriskog dru{tva
Novi Sad, VII kwiga, Sremski Karlovci 1934, 424.
***Preneseno iz: Sveske Matice srpske, broj 40, Novi Sad 2003.
Po~etkom 2013. godine, telefonom me pozvao Radomir Ivanovi}, ~lan
triju akademija (“trostruki besmrtnik”, kako sam voli da kaè), kwièv-
ni kriti~ar, i, uz napomenu da je ~uo da sam u kwizi o Zmajevu (2002) i u
Sveskama Matice srpske (2003) pisao o Aleksiju Vezili}u, pitao je da li
bih mu mogao dati po jedan primerak tih publikacija. Na{li smo se po
sata ili sat kasnije i Ivanovi} je dobio {to je “naru~io”. Tek onda je
objasnio da za maj iste godine, o Vezili}u priprema jedan mawi nau~ni
skup u Zmajevu i zatraìo da i ja u~estvujem. Poziv sam prihvatio.
Na nekoliko dana pre skupa zakazanog za 16. maj 2013. godine, od mes-
ne biblioteke u Zmajevu dobio sam pozivnicu (kao budu}i u~esnik) i uz wu
publikaciju pod naslovom Aleksiju Vezili}u u po~ast (1753-1792-2013),
posebno izdawe Narodne biblioteke “Danilo Ki{” iz Zmajeva i ITP
“Zmaj” iz Novog Sada, na 89 strana. U kwigu su uvr{tena tri Vezili}eva
teksta, po jedan tekst Jovana Skerli}a, Borivoja Marinkovi}a, Mirjane
D. Stefanovi} i Radomira Ivanovi}a, kao i “Napomene prire|iva~a”, u
kojima pomenuti Ivanovi} zahvaquje svima i svakome koji su mu nekako
ili ne~im pomogli u prire|iva~kom poslu. Jedino nije pomenuo da je rad
zapo~eo s osloncem na moje tekstove, a podrazumeva se da ovu Pripovest
o Aleksiju Vezili}u nije ni smestio u svoje “po~asno” izdawe.
Zbog takvog i tolikog bezobrazluka, Upravniku biblioteke u Zma-
jevu poru~io sam da ne}u do}i na zakazani skup i zamolio da sa mojim raz-
lozima upozna Ivanovi}a. (Dva ili tri dana po odrànom skupu javio mi
je da za ovo posledwe nije imao snage).
Ovaj Ivanovi}ev postupak samo se unekoliko razlikuje od onoga {to
se 3. marta 1999. godine desilo u novosadskoj Gimnaziji “Jovan Jovanovi}
Zmaj”, na po minuta pre predstavqwa kwige Moj Brskut Milorada Pre-
dojevi}a. Zami{qeno je bilo da prvo govorim ja, posle mene jedan univer-
zitetski profesor iz Novog Sada i, na kraju (ne ra~unaju}i zakqu~nu re~
autorovu), Radomir Ivanovi}.
Ivanovi} me upozorava: “Nemoj dugo da govori{”.
Moj odgovor bio je prili~no grub: “Govori}u koliko sam naumio”
Govorio sam mawe od sedam minuta (strane 146-148, u ovoj kwiìci).
U dobrom delu, Ivanovi}eva pri~a ticala se Brskuta koliko bi se
mogla ticati i bilo koje druge kwige, a autor je najzadovoqniji bio mo-
jim izlagawem, kasnije objavqenim kao prikaz u novosadskom Dnevniku.
Povijest o Brsku}anima
Sje}awe. Mnogi od nas, a to vaì i za potpisnika ovih redo-
va, sjete se svoga rodnog sela tek kad otkriju, iznenada, da im je
istekao rok nekoj li~noj ispravi, ili kad na nekom {alteru po-
~nu da popuwavaju nekakav “vaàn” obrazac bez koga administra-
cija ne bi znala {ta }e od sebe. Da nas neko tada zapita koga smo
od svojih seqana upamtili, makar to bili i bliski ro|aci, kumo-
vi, prijateqi ili susjedi, bra}a od tetaka, stri~eva ili ujaka,
ili neko koga smo vi|ali dok kosi livadu, dok okopava wivu, dok
sije~e {umu, dok zaludan ili poslom prolazi selom, ili drugari
iz {kole, iz dje~jih igara, sa proplanaka, iz ~obanskih dana, iz
bezazlenih tu~a i nadja~avawa, vidjeli bismo da je na{e sje}awe
ve} izblijedjelo, da je sa~uvano tek na nivou simbola. A ako bi-
smo ~uli i pitawe po ~emu smo koga od svojih nekada{wih seqana
zapamtili, na{ odgovor, naj~e{}e, sveo bi se na zamuckivawe,
kao ono pri susretu sa mladala~kom simpatijom ili u~iteqem
koji je pripremio bar jedno pitawe vi{e od na{ih ionako nesi-
gurnih odgovora.
Samo se rijetki ne nalaze u toj velikoj grupi zaboravnika.
Van svake sumwe, me|u wima je i Milorad Predojevi}, ro|en u
Brskutu i du{om ostao Brsku}anin. Iako ve} vi{e od ~etrdeset
godina odsutan iz svoga zavi~aja, on nam neumorno, stranicama,
govori o mjestu iz koga se otisnuo u svijet: o zna~ewu rije~i Brs-
kut, o poloàju Brskuta, wegovim vodama i granicama, o klimi,
biqnom i ìvotiwskom svijetu, o istoriji Brskuta, o Bukumiri-
ma, o Bratonoì}ima i Ku~ima, o vjeri, {koli i kwièvnosti, o
jeziku i toponimiji. Najprije, on kao nesumwivo prihvata Vuko-
vo tuma~ewe da se rije~ju brskut ozna~ava voda brzica (brzdi-
ca), dodaju}i zatim “da je iz we nastalo ime i rijeke i sela i
predjela”. Kako se Brskut nalazi u kraju nekad zvanom i Ilirik,
treba smatrati da je to ime staro koliko i srbski svijet u wemu.
“I sva|e on|e, |e klasici znadu za Ilire, Srbi su starosjedioci
i illyrica lingua navijek zna~i srpski jezik”. A to starosjedila-
{tvo podrazumijeva i duboku starinu onih toponima kojima se,
primjera radi, ozna~avaju rijeka Brzava, i mjesto Brza na woj; i
rijeka Brskut, sa istoimenim mjestom u svome okriqu.
Bukumiri. Pomiwu}i mnoge zna~ajne li~nosti koje su pro-

{le Brskutom i pisale o wemu pone{to, Predojevi}, naravno, ne
moè a da ne pomene i znamenitoga crnogorskog vojvodu iz Ku~a,
Marka Miqanova Popovi}a, ako ni zbog ~ega drugo, a ono zbog
legende o Bukumirima. Jer, ako su na Markovu pri~u mogli da se
144 Ilija Petrovi}
pozivaju Jovan Erdeqanovi} i Pavle Apolonovi~ Rovinski, za-

{to ne bi mogao i on, Milorad Predojevi}.
A ta legenda kazuje kako su se Bukumiri, s kletve Domi{qa-
na ispod Karimana, na Gropama, izme|u Bqu{ture i Momoweva,
me|usobno poklali i tako samoistrijebili. Erdeqanovi} u tu
pri~u ba{ i nije povjerovao; wemu se ~ini da su Bukumire “is-
trijebili” Ku~i. Predojevi} ne protivre~i Erdeqanovi}u, ali
dodaje, za svaki slu~aj, da su to mogli u~iweti i Bratonoì}i.
Jer, po nestanku Bukumira, na Momowevo su iz Bratonoì}a do-
{li \uki}i, a na Bqu{turu Sekulovi}i ([ainovi}i). Tek ka-
snije, Ku~i su od ovih porodica preoteli i jedan i drugi katun.
I, kako to Predojevi} lijepo kaè, pri~a o samoistrebqewu
Bukumira bila je samo pokri}e za te{ke zlo~ine kojima je bilo
izloèno jedno pleme, najvjerovatnije vrlo miroqubivo, da bi se
drugo, ja~e, do~epalo wegove zemqe. Pri~a o upam}enom zlo~inu,
spora a uporna, àlobna a pokajni~ka, tajnovita i {tura, {irena
je da bi se, u uslovima sku~enih komunikacija, odbila pa`wa od
te{kog zlo~iwewa. Wu su, kao neki novi Domi{qani, izmisli-
li sami zlo~inci, ne bi li tako prikrili sopstveni zlo~in.
Bukumiri, dakle, nijesu sami sebe istrijebili: oni su ve}im
dijelom pobijeni u borbi za zemqu, a mawim dijelom prognani i
“etni~ki o~i{}eni” sa svojih ogwi{ta. Ako o tome ne mogu svje-
do~iti dana{wi Bukumirovi}i, moè wihovo prezime.
I zato, Predojevi} nam bez ustezawa predlaè, “ma koliko
nam to ne prijalo”, da objelodanimo i taj dio istine o na{im pre-
cima, u Brskutu i wegovoj okolini vremenski mnogo mla|im od
Bukumira. Iako nije {kolovani istori~ar, sa sna`nom istorij-
skom logikom on jo{ dodaje da su Bukumiri bili staro srbsko
pleme nastaweno u dana{wem Brskutu, a da su ih otud istrije-
bili neki drugi Srbi, koji su u potrazi za novim stani{tima i za
novim ispa{ama, i `rtvuju}i slabije od sebe, na{li za sebe ì-
votni prostor. A da je istori~ar, on bi, sa ciqem da svome ~ita-
ocu objasni sa kakvim su to srbsko-srbskim protivre~nostima
ìvjeli na{i davwi preci, ispisao koju rije~ o srbskim staro-
sjedila~kim plemenima po Srbskoj Zemqi, naro~ito po wenim
ju`nim i jugozapadnim krajevima; i u Brskutu, naravno, i wegovoj
{iroj okolini.
Pa, kad to on opravdano nije mogao u~initi, uzimamo sebi
slobodu da te rije~i mi dopi{emo, ~ak i uz rizik da nam se pri-
govori za “epsku op{irnost”.
Preci. Nema rasprave o nekim “starim” i nekim “mnogo mla-

|im” Srbima ako se ne pomenu i Iliri, makar i onako kako ih je u
SRBSKO PISMO 145
istoimenoj odrednici opisala hrvatska Enciklopedija Jugoslavije,

Zagreb 1988: “U anti~ko doba pod tim se imenom podrazumijevalo
stanovni{tvo ve}eg dijela zapadnoga Balkana te dijela sredi-
{wega Balkana. Neko vrijeme u tu se grupu ubrajao i odre|eni
broj etni~kih skupina (ethne) u panonskom prostoru, s obiju stra-
na rijeke Save, pa su Rimqani po Ilirima i prozvali svoju prvu
prekojadransku provinciju Ilirik (Illyricum)... Pojam Iliri,
dakle, ni u prethistorijsko ni u anti~ko doba, nije ozna~avao de-
finiranu etni~ku skupinu... ve} je poput etni~kih pojmova Grci
(Heleni), Germani, Slaveni i sl. obuhva}ao vi{e etni~kih sku-
pina; te su skupine bile povezane nekim zajedni~kim povijesnim,
dru{tveno-ekonomskim i kulturnim oznakama, posebno u jeziku
te materijalnoj i duhovnoj kulturi”.
Ne kaè se, naravno, da su tim pojmom ozna~avana brojna srb-
ska plemena iz krajeva od Jadranskog mora do Panonije, koja su
svoje ime dobila po Iliru, jednom vrlo uglednom plemenskom
stare{ini iz kraja poznatog kao Isto~na Hercegovina. Mada su,
kako vidimo, osvojenoj oblasti na isto~noj strani Jadranskog
mora Rimqani dali ime Ilirik, zbog toga {to su na tom podru~ju
ìvjela srodna plemena, zvani~na nauka odbija bilo kakvu pomi-
sao da se tu radilo o srbskim plemenima; ona odbacuje i svjedo-
~ewe ruskog qetopisca Nestora da “v Moravu (poddunavsku) bo
dohodil i apostol Pavel, u~il tu; tu bo jest Iqurik... tu bo bje{e
Slovjene pjervoje, tjemè i slovensku jaziku u~itel jest Pavel”.
Najnovija ilirolo{ka istraìvawa (u zvani~noj nauci) po-
tvr|uju da su Iliri nastawivali sva podru~ja od Istrije do Ar-
banije i od Jadranskog mora do Panonije, da su neke ilirske ple-
menske grupacije do{le pod uticaj helenisti~ke kulture, ali da
su druge ostale “izvan tog uticaja i ìvjele na starim, vi{evje-
kovnim tradicijama”. I kaè se da “na prostoru izme|u ilirske
i panonske grupacije plemena (ilirskih - IP) ìvjeli su npr.
Desitijati, plemenska zajednica u gorwem porije~ju Bosne, kod
koje se mogu zapaziti obje grupacije, pa vjerovatno i Dindari,
Dicioni i neka mawa plemena, dok Mezeji u sjeverozapadnoj
Bosni pripadaju panonskoj grupaciji plemena. Tipi~an primjer
u odgovaraju}oj zoni izme|u Ilira i Tra~ana jest plemenska
zajednica Dardanaca u Ju`noj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i u
sjevernoj Makedoniji. Na zapadnoj strani te zajednice osje}a se
dominacija ilirskih kulturnih elemenata, a na isto~noj preva-
lencija (prevaga - IP) tra~kih”.
Sve to napisano je sa primi{qu da su Iliri nepoznat svijet,
jednako kao i Tra~ani, ali sa nesumwivim naznakama da su nasta-
wivali sve krajeve na kojima i danas ìve Srbi. Napomene da su
146 Ilija Petrovi}
brojna ilirska plemena u jadranskom zale|u izbjegla helenski

uticaj i da su ìvjela “na starim vi{evjekovnim tradicijama”
protivre~e zvani~noj tezi da su Iliri po~eli da sa istorijske
scene silaze ve} u tre}em vijeku prije Hrista; “vi{evjekovne
tradicije” ne napu{taju se tek tako. I protivre~e tvrdwi da je
prvih godina po Hristu “posqedwi veliki ilirsko-rimski kon-
flikt... dokraj~io politi~ku slobodu Ilira”, jer, kako pi{e
isti tuma~ tih doga|aja, “Iliri su, me|utim, jo{ dugo vremena
pruàli otpor na svim podru~jima {to su im u novim uvjetima
bili na raspolagawu”. A to je zna~ilo da izvorna ilirska kultu-
ra, ili barem weni nesumwivi izvorni elementi, makar koliko
trpjeli uticaj rimskih osvaja~a, “mogu se pratiti gotovo do kraja
anti~ke civilizacije u na{im krajevima”.
I kasnije, naravno, jer su “vi{evjekovne tradicije” i Buku-
mirima pomogle da opstanu na isto~nom kraju ilirskih oblasti,
prema Dardancima i prema Tra~anima, svojoj inoplemenoj srb-
skoj bra}i.
A kad je ve} rije~ i o Tra~anima, onda vaqa ista}i da ih isti
taj izvor pomiwe kao “zajedni~ko ime indoevropskih plemena
koja su ìvjela u jugoisto~nom dijelu Balkanskog poluostrva.
Granice wihovog prostirawa bile su prirodne: na zapadu Mora-
va i Vardar, na jugu Egejsko more, na istoku Crno more, a na
sjeveru Dunav, mada se i Da~ani smatraju jednim od mnogobrojnih
tra~kih plemena... Tra~ani su se nalazili i u oblastima dana-
{we Srbije i Makedonije, tako Tribali, u ravnici izme|u Duna-
va i Morave, i Peonci, koji su mje{avina Ilira i Tra~ana, u
oblasti oko [tipa i reke Bregalnice”. Istina, ovaj izvor vidi
Tribale i izme|u Morave i Iskera u dana{woj Bugarskoj, pa i na
Dunavu, a ne propu{ta da kaè kako su ih neki u~eni Grci sma-
trali Ilirima a neki Tra~anima. Ali ne kaè da se tu radilo o
drevnim Srbima koje su Grci nazvali Thrakoi, ne mogu}i da izgo-
vore re~ Ra{~ani ili Ra{ani, po gradu Rasu u blizini reke
Marice, u dana{woj Bugarskoj.
Isto~nici. Me|utim, svi ovi stavovi, i pojedina~no uzeti i

skupa, ovakvi kako su zvani~no definisani u savremenoj “jugo-
slovenskoj” istorijskoj nauci, vi{e prikrivaju nego {to saop-
{tavaju. Uistinu, oni se mogu razumjeti tek kad se uporedo prati
{ta o istim tim zbivawima kazuju brojni strani “dobro obavije-
{teni izvori”.
Nikola iz Damaska, jedan od tih izvora, veli da su Da~ani,
Geti i Panonci ilirski rod; sve ìteqe iznad Crnog i Jadran-
skog mora i Dunava najstariji gr~ki autori nazivali su Hiperbo-
SRBSKO PISMO 147
rejcima, Sauromatima i Arimaspima, a wihovi ne{to mla|i

sledbenici Skitima, ili Kelto-Skitima; “nekada su bili Kel-
toskiti oni, koji su danas Iliri”; Fea~ani, oni koji su Odiseja
do~ekali posle desetogodi{weg lutawa, bili su Iliri; jezik
Ilira, Makedonaca i Epiraca bio je isti; Halkokondilo veli da
“zna se jama~no da su Iliri koji ìve u ovom delu Evrope (na jugu
Balkanskog poluostrva - IP)”, obitavali u Poqskoj i Sarma-
tiji"; Sarmati i Skiti su od jednog (pretka) potomci"; postoji
zapis da je car Trojan “vojevao protiv Da~ana, to jest protiv Sr-
baqa”, a Dakija, isto {to i Getija, “prostirala se od dana{weg
Dunava, kao granice sa Ra{kom, a docnije rimskom doqwom i
ne{to gorwom Mizijom, ili Srbaqiom-Srbijom”; prema pisawu
Halkokondilovom, Grci su smatrali da “Srbi su - tj. Mizi i Sr-
baqi, ili Trivali - najve}i i najstariji narod od sviju naroda na
zemqi”; krajem 18. veka, pi{u}i o anti~kim Srbima u jednom Sve-
ukupnom re~niku istorije i geografije, Francuzi su napisali da
su Pelazgi bili prvobitni stanovnici Gr~ke i Italije: Trojan-
ci su bili Pelazgi, isto kao i Sabini, {to }e re}i da se smatraju
precima davnih Srba, onda zvanih Tra~ani i Iliri; za Apendi-
nija, Tra~ani i Frigijci jedno su isto, a tvorac glagoqske azbu-
ke pojavio se ba{ u tom narodu; jedan wema~ki autor doda}e da su
na petsto godina prije Hrista Tra~ani vladali Atikom, {to
zna~i da su Atiwani “poreklom Tra~ani (Sloveni)”; Herodoto-
vi Tra~ani i Halkokondilovi Tribali isto su {to i Srbi,
Vendi, Heneti, Vani, Sarmati, a Tribali i Iliri povezani su sa
prekarpatskim Sarmatima.
Govore}i o stanovni{tvu Italije u davnom vremenu, fran-
cuski slavista Siprijan Rober (1807-1857) u prvi plan isti~e
tvrdwu da je “~itava Italija bila naseqena slovenskom rasom,
no prioritet starine pripada Slovenima Ilirije”, odnosno ba-
lkanskim Srbima. Kad kaè da su se ti prvobitni Srbi “pro{i-
rili tako, da izgleda, da su u toj neispitanoj vremenskoj davnini
imali ~itavu mreù dràva, koje su se pruàle od Jadranskog
mora do Arhangelska”, on se, izme|u ostalog, poziva i na Homera
(oko 800. godine pre Hrista) i wegovo pomiwawe Veneta u tim
oblastima. Rober kaè isto ono {to u V veku prije Hrista pi{e
Herodot, odnosno da su Vendi ili Veneti isto, da su isto i
Iliri, ali i Skiti, Tra~ani i Tribali (a svi oni od davnina su
naseqavali Balkansko poluostrvo), i da se svi mogu poistovje-
titi sa Srbima. Jer, “nekoji od starijeh pisaca Dardane, Triba-
le, Dalmate, Venete, itd. ubrajaju u Ilire, dok ih drugi ra~unaju
u Tra~ane, a jer su Tra~ani Sloveni bili, bili su Sloveni i
Iliri”.
148 Ilija Petrovi}
Prema tuma~ewu Milana Budimira (1891-1975), vrsnog po-

znavaoca klasi~nih jezika, Etrurci, odnosno Raseni, kako su
sami sebe nazivali, do{li su na Apeninsko poluostrvo “sa isto-
~nog Balkana i iz severo-zapadnog Anadola”. Dodaju li se tome i
ve} pomenute naznake o etni~kom sastavu balkanskog stanovni-
{tva, bi}e jasnije kako se moglo desiti da jedan francuski an-
tropolog zakqu~i da su izme|u Jadranskog i Crnog mora jo{ u
prethri{}anskom dobu ìvjeli qudi jedinstvene rase.
[afarik. Po [afarikovom saznawu, proizvoqne su tvrdwe

mnogih istori~ara o takozvanom istorijskom ilirizmu, odnosno
o pretvarawu Ilira u “istorijsku vrstu”, zbog wihovog navodnog
nestanka sa istorijske pozornice. “Jer da su stari Iliri bili
stvarno istrebqeni, te da Sloveni nemaju ni{ta drugo do »razo-
rene gradove po celoj Iliriji«, ili da su na{li pustiwu bez
qudi, kako bi onda do{lo do toga, da jo{ i danas postoje sva ime-
na koja su spomenuli stari geografi i istori~ari u Iliriji i
Trakiji, uz neznatne izmene?” A ta imena postoje i opstaju samo
zahvaquju}i neposrednom jezi~kom nasle|u Srba koji su tamo ne-
kada ìvjeli i Srba koji u istim tim krajevima ìve danas.
Pozivaju}i se na mnoge izvore, [afarik nabraja vi{e sta-
rih naroda ~ija su nam imena predali gr~ki i rimski pisci, dovo-
de}i ih, uvijek i bez premi{qawa, u vezu sa porijeklom Slovena.
U stanovnicima Sarmatije wemu je lako prepoznati Srbe, a govo-
re}i o Tribalima, nastawenim u Pomoravqu i po Kosovu, biqe-
ì da “samo po sebi pada u o~i gr~ka transformacija re~i Srbaq
u Triballos”. Upotreba grcizovanih imena slovenskih plemena,
kao {to su Prokopijevi Spori umjesto Srba, bio je povod [afa-
riku da pita “kako su Sloveni mogli sebi da nadenu gr~ko ime?
Ime, koje i vrlo udaqeni Sloveni me|usobno jo{ uvek nose, kao
na pr. Luì~ki Srbi, balkanski Srbi, ruski Srbi, a koje je ne-
kada bilo doma}e i op{tenarodno ime, o ~emu }e istori~ari mo-
rati da vode ra~una”.
Sasvim sigurno, ovo upozorewe istori~arima utoliko je
va`nije ako znamo da ga je uputio nau~ewak za koga je poznati
srbski i jo{ zna~ajniji hrvatski filolog \uro Dani~i} rekao
da je “jedan od prvih qudi svoga vremena”, da je o Slovenima znao
“sve {to se u wegovo vreme moglo znati” i da je “kazao svetu to
{to je znao”. Dani~i} je jo{ dodao da “{to sad bilo koji Slove-
nin zna o svome narodu, od wega je nau~io. Jo{ svakome vrlo
mnogo ostaje da u~i o svome narodu iz wegovih kwiga. On je svako-
me narodu slovenskom pokazao {ta je, - {ta je istorijom, kwiè-
vno{}u i jezikom. Pokazao je toliko da jo{ niko nije mogao to
SRBSKO PISMO 149
sve ni primiti... Svrh sviju zasluga koje je [afarik stekao me|u

Slovenima jo{ je osobito nas Srbe zaduìo”.
Za Tacitov spis Germanija, taj sveti germanski kodeks, u ko-
ji zapadna istoriografija ne sumwa, nordijska naro~ito, [afa-
rik veli da je u najotvorenijoj protivre~nosti sa samim sobom, sa
drugim piscima, sa ~iwenicama i prirodom stvari, a da Tacit i
sam priznaje da o odnosima Germana, Veneda i Sarmata “ni{ta
odre|eno ne zna”. Prokopijevo pisawe o Skito-Gotima i Sarma-
to-Germanima on predstavqa kao ~isto “trabuwawe”, upore|uju-
}i ga sa pisawem jednog Napoleonovog pukovnika o Crnoj Gori;
taj pukovnik jeo je, pio i pri~ao sa Crnogorcima, sve vrijeme
smatraju}i ih Grcima a wihov jezik nekakvim gr~kim dijalek-
tom.
Ako na tren zanemarimo najstarije pisane tragove o ilir-
skoj i srbskoj istovjetnosti, ostaje nam mogu}nost da vezu izme|u
Ilira i Srba potraìmo i kod novijih autora sa katoli~ke
strane. Primjera radi, hrvatski istori~ar Viktor Novak (1889-
-1977) pi{e da je monah Grigorije Camblak, oko 1408. godine, u
ìtiju kraqa Stefana De~anskog pomenuo ilirsko ime “kojim se
ozna~ava na{ narod”. [to je Novak pod “na{im narodom” podra-
zumijevao “Jugoslovene” druga je stvar, ali se kao nesumwivo
mora prihvatiti da je austrijski car Josif I, godine 1706. potvr-
|uju}i srbske privilegije u svome carstvu, naziv Iliri kori-
stio kao odgovaraju}e za nazive Ra{ani, Vlasi, Srbi, Morlaci,
Ri{}ani, Hristijani, Bo{wani.
Pa, kad pa`qivo vagnemo sve {to ovdje zapisasmo, preostaje
nam samo da zakqu~imo kako smo, generacijama, pod uticajem
jedne nebulozne {kole nazvane nordijskom, ili germanskom, “sa-
znavali” da su sva plemena koja su nastavala {iroko prostran-
stvo izme|u Jadrana i Panonije, od Istre do Crnog mora, netra-
gom nestala, odjednom, iz ~ista mira. I to samo zbog toga da bi
ostao ~ist prostor na koji je krajem VI i po~etkom VII vijeka
trebalo da neznano otkud stignu Sloveni!
Srbi. Nisu nestali Iliri, Tra~ani, Tribali, Da~ani, Me-

zi, Sarmati, i mnogi drugi; wihova su imena samo izmijewena. I
onda, u predistorijsko vrijeme, i u anti~kom vremenu, i danas, to
jesu Srbi; Srbi koji su do~ekivali srbske seobe sa raznih strana,
Srbi koji su se selili na razne strane, ali Srbi koji su se uvijek
selili kod svojih, samo kod svojih i iskqu~ivo kod wih, onako
kako su to i prije samo koju godinu ~inili. Nesumwivo, neka od
tih plemenskih pomjerawa bila su pra}ena i mawe ili vi{e o-
{trim sukobima do{qaka i starosjedilaca, naj~e{}e agresivni-
150 Ilija Petrovi}
jim nasrtajima do{qaka; ili, Srbi su se povremeno sukobqavali

i izme|u sebe. U srpskim uslovima, do{qa{tvo i starosjedila-
{tvo ponajmawe su fizi~ke pojave, ili, kako bi se to reklo:
premje{tawe sa jednoga mesta na drugo. Bilo bi najprirodnije da
preseqavawe ne ostavqa na ~ovjekov mentalni i intelektualni
sklop toliko negativnih posqedica kao {to se to de{ava u srp-
skim uslovima. Kod Srba nema nedoumice: svaka od tih katego-
rija pojedina~no djeluje na drugu sa skoro neprijateqskih, ili
barem konkurentskih pozicija. Visok stepen samosvijesti kod
svakog pojedina~nog Srbina, kao i kod grupa, uslovqava raskol u
novostvorenom konglomeratu. Starosjedioci su, svakao, u pred-
nosti. Oni su “na svom” i, sa psiholo{kog aspekta, utoliko si-
gurniji. Do{qaci, opet, bez obzira na svoje pojedina~ne ili
grupne vrednosti, na izvjestan na~in su inferiorni, bez oslonca
i, spremni da se istaknu i dokaù svoje kvalitete, utoliko agre-
sivniji. Oba ova faktora, sigurnost i agresivnost, dovoqna su da
istaknu surevwivost, netrpeqivost i zavist. Do rascjepa ostaje
samo malo.
Jedan od takvih rascjepa, sa tragi~nim zavr{etkom, zbio se i
u Brskutu, u vremenu Domi{qanovom, ubrzo po turskom upadu u
Srbsku Zemqu. Makar koliko stari srbski Bukumiri bili sigu-
rni u sebe, jer su bili na svom, oni drugi, do{qa~ki Srbi, bili
su “sigurniji”: sigurno su bili brojniji, a nesumwivo je da su
bili i agresivniji. Oni su uspjeli da potisnu Bukumire, da dio
wih pobiju, a dio prognaju, jer oni nijesu sasvim istraèni, wi-
hov trag ostao je u Bukumirovi}ima.
I ostao je dubok trag u pam}ewu ne{to mla|ih Brsku}ana, trag
koji se i danas ispisuje brskutom wihovih ìvih nasqednika.
Pam}ewe. Dok ulazimo u Predojevi}ev Brskut i dok brsku}u

vode Brskutove, dok sa nekog od po~ivala poku{avamo da pogle-
dom prodremo do Bukumirskog jezera ili Vu~je jame, da oslu{ne-
mo huk Male rijeke ili Veru{e, da sra~unamo koliko je do Gor-
wega Strav~a a koliko do Ra{kova Guvna, dok nam se ~ini da su
se, sa orlujskih visina, ka nama ustrijemili Orline i Orlujak,
da za nas huje [kuqka i Vo}e{ka planinica, to~e Kraqevac, Qe-
skovac i Barakovac, cvjeta ]etak, zve~i Zvekotu{a, kao da samo
nas i{~ekuju zami{qeni Salomon i rasto~eni Treskavac, prema
nama hitaju brojni Brsku}ani iz Predojevi}evog sje}awa.
Wih je u ovoj kwizi blizu tri stotine, a najlep{e stranice
wima su posve}ene.
Sve su to lica koja su svojim ìvqewem i svojom nevoqom,
svojom `rtvom i svojim pregnu}em, svojom mi{qu i svojom rije-
SRBSKO PISMO 151
~ju, svoj trag utiskivala u povijest svojega kraja. Prolazile su

vojske kroz Brskut, mijewale su se vlasti u wemu, zidalo se i
ru{ilo po wemu, ra|alo se, raslo i umiralo za wega, i, reklo bi
se, samo je on ostao tamo gdje je jednoga davnog dana, prije mnogo
stotina godina, utemeqen. I ostale su pri~e o Brsku}anima
kojih vi{e nema i o onima koji su iz Brskuta oti{li da se u wega
nikad i ne vrate; o onima ~iji }e potomci jednoga dana pri~ati da
su “do{li odnekud iz Crne Gore”.
Nije sa~uvano mnogo zapisa o brskutskoj pro{losti, ali je,
na sre}u, i u Brskutu kao i drugdje u Brdima, sve ostajalo zapisa-
no u narodnom pam}ewu, kao ukras uz porodi~ni rodoslov i paso-
ve do nekog davweg rodona~elnika. Kao {to je jedan stari Ku~,
Miqan Milo{ev Petrovi} s Kosora, zborio da je “najprije slu-
{a(o) {to drugi zbore, pa to poslije pri~a(o) onijema koji su
{}eli da slu{aju”, tako su i Predojevi}evi dje~a~ki i mladi}ki
dani, dani mu~nog i tegobnog {kolovawa, bili posve}eni onome
“{to drugi zbore”. Po~elo je to u vremenu neposredno posle Dru-
gog svjetskog rata, u uslovima kad je “winih” i “na{ih” bilo u
mnogim porodicama i kad su takve podjele beznade`no razdvo-
jile jedne od drugih; da je postojala nekakva wihova rodbinska
veza moglo se saznati samo iz pri~a pri~anih u povjerqivom kru-
gu. I ina~e se u ìvotu ovih planinaca sve de{avalo u jeziku,
ba{ onako kako nam je to predo~io Matija Be}kovi}; govorilo se
glasno; svi su }utali dok je jedan govorio; govorewe je bilo
sve~anost i za slu{aoce i za pri~aoce. Svjetski rat i wegov
docniji mir usadili su u ove qude brojne tajne, tako da su i pri~e
iza wega postale druk~ije, mawe sve~ane i mawe glasne, jo{ {kr-
tije i jo{ }utqivije. U takvom vremenu, Predojevi}evo dje~a~ko
uvo moglo je pokatkad ~uti i neku od ~udnih i tajnovitih pri~a o
ro|acima i susjedima. Vaqda zbog toga {to mnoge od wih nijesu
bile namijewene djeci, te su najboqe i upam}ene. Junaci tih pri-
~a postali su tako nosioci plemenskog mita i oni su, bez obzira
na svoje “pozitivno” ili “negativno” svojstvo u novoj podjeli
ìvotnih uloga, dobijali zna~ajno mjesto na odgovaraju}em poro-
di~nom stablu.
Predojevi}. Broj takvih pri~a i pojava novih wihovih juna-

ka rasli su godinama, a na sve wih po~ela je da pada magla onda
kad se Predojevi} otisnuo u svijet, da tamo zapo~ne i dokraj~i
neke svoje visoke {kole, da tamo zasnuje svoju porodicu i da svoj
ìvotni poziv posveti kwigama drugih. U Brskut se vra}ao da li
povremeno da li kad je mogao, ali zato svi koji ga poznaju dobro
znaju da je na Brskut uvijek mislio i o Brskutu uvijek pri~ao. Na-
152 Ilija Petrovi}
ravno, ponekom od pri~a i iz ove kwige ilustrovao bi svoju pred-

stavu o zavi~aju koga je, u sje}awu, ponio u svijet.
Tek prije tri-~etiri godine saznali su Predojevi}evi pri-
jateqi da on pone{to i pi{e; Predojevi} je u{ao u godine kad o
onome {to je od drugih ~uo moè pri~ati onima koji ho}e da slu-
{aju. Wegova je kwiga, ~etvrta po redu, postala tako povijest o
Brsku}anima, a Brskut je kroz wih dobio svoju istoriju. Nema is-
torije bez pojedinaca, a iz kwige koja je pred nama vidqivo je da
su Brsku}ani umjeli uticati na istorijska zbivawa. Onima koji
o Brskutu ve} pone{to znaju bi}e ovo lijep podsjetnik na prote-
kle vjekove i doga|aje, a mla|ima, naro~ito onima koji su pret-
hodnih nekoliko decenija u~ili da je selo, prema tome i Brskut,
“nasqedstvo mra~ne pro{losti”, bi}e ovo rijedak uxbenik ple-
menske i porodi~ne tradicije. Jer, kako to re~e jedan od wenih
recenzenata, ova kwiga je “dragocena i jedinstvena: ona je sva saz-
dana od istine; ona je istinita onoliko koliko je nesporna i is-
tina da je Brskut neponovqiv kutak zemnoga {ara; ona je isti-
nita onoliko koliko je iskrena autorova o~aranost brskutskim
svitawima i sutonima... Moj Brskut je kwiga i znala~ka i zaqub-
qeni~ka... U woj se savio Brskut kojega vi{e nema nigde do u
Predojevi}evim o~ima i snovima”. Stoga, ona je ponajvi{e dar
mladim Brsku}anima.
Jo{ jednom parafraziraju}i Matiju Be}kovi}a, doda}emo na
kraju da su ovu kwigu napisali svi Brsku}ani; Milorad Predo-
jevi} bio je samo wihov sabesjednik i biqeìlac.
Ovo je kwiga odanosti i pripadnosti Brskutu.
***Objavqeno kao predgovor drugom, popravqenom i dopuwenom iz-
dawu kwige Milorada Predojevi}a Moj Brskut, Novi Sad 2004, 7-14.
Ovde se prenosi iz autorove kwige Izazovi srpskoga pitawa, Novi
Sad 2013, 27-36.
Plava Tica - Brskutska ~itanka
Recenzija za kwigu Milorada Predojevi}a
...Pomalo iznena|en autorovom nedoumicom “da li je ovakva

kwiga nekome potrebna”, prisetio sam se opreznog pitawa jednog
mladog zaqubqenika u slikarstvo na koji na~in da zapo~ne sa
stvarawem sopstvene umetni~ke zbirke, ali i odre{itog odgovo-
ra osobe koja je u tom poslu bila vrlo iskusna, da tu, zapravo, i
nema velike tajne: treba skupqati slike onih koji su tek po~eli
da slikaju i koji su, po prirodi stvari, me|u uticajnim kriti~a-
rima i probirqivim sakupqa~ima, redovnim posetiocima pozna-
tih aukcijskih galerija, jo{ uvek bezimeni. Jer, onima koji pose-
duju talenat, a pokaè se da su taj talenat umeli da prenesu na sli-
karsko platno, jednog neodre|enog dana, mawe ili vi{e dalekog,
slike }e postati cewene, kolekcije sa tim slikama vredne, a wi-
hovi kolekcionari uvaèni.
îni se da se sa slikarskim kolekcionarstvom moè, po mno-
go ~emu, izjedna~iti i kwièvna kritika...
Predstavqaju}i jednu zbirku kriti~kih tekstova o mawe po-
znatim kwièvnim stvaraocima, me|u kojima se na{lo i nekoli-
ko po~etnika, kwièvnik ve} oki}en presti`nim nagradama pri-
govorio je autoru {to se me|u tim tekstovima nije na{ao i neki
o osvedo~enim kwièvnim veli~inama; pomenuo je, vaqda, Wego-
{a, Andri}a i Crwanskog.
Dobronamernim slu{aocima, onima koji se ne bave kwièv-
nom kritikom u vidu zanata, ta je primedba zazvu~ala koliko zlo-
namerna prema autoru predstavqene zbirke, toliko i potcewi-
va~ka prema piscima ~iji je rad u toj zbirci ocewivan. Toj vrsti
slu{alaca ~inilo se, zapravo, da ono {to je nagra|ivani kwièv-
nik ozna~io kao slabost, predstavqa stvarnu vrednost osporene
zbirke. Jer, ako se neko pozabavi nekim od velikana i ispi{e ma-
we ili vi{e pohvalan osvrt, te{ko da takvim tekstom rizikuje
bilo {ta; on }e se samo na}i na poduòj listi onih koji su se tom
li~no{}u ve} “oprobali” i time, navodno, stekli pravo da se
pred posve}enima predstavqaju kao kwièvni kriti~ari. Bave-
}i se onima ostalim, “malikanima”, oni rizikuju, s pravom ili
po sopstvenoj zabludi, da ih svrstaju me|u ve} priznate, ali, isto
tako, da neopravdano odbace nekoga ~ije delo zaista zasluùje da
bude pozitivno oceweno...
Kwiga kojom nam Milorad Predojevi} predstavqa, jednim
delom, nepoznate brskutske kwièvne poslenike (~lanstvo u Ud-
ruèwu pisaca ne garantuje literarnu vrednost onome {to je na-
pisano), me|u wima i neke prave po~etnike, nalazi se u istoj rav-
154 Ilija Petrovi}
ni s razmi{qawem onog uvaènog kolekcionara s po~etka ove

pri~e... Svaki od tih stvaralaca zasluùje da wegovo delo bude
prikazano ~itaocima, naro~ito onima koji su ro|eni u Brskutu
ili poti~u otud. Ukoliko wihov budu}i rad izdrì proveru sa-
vremenog ~itali{ta i, uz to, kwièvne kritike, eto pohvale i za
onoga koji ih je prvi predstavio javnosti. Ukoliko se to desi sa-
mo nekome od wih, makar i jednom jedinom, bi}e i to pohvala Pre-
dojevi}u; uvr{tavawem u ovu kwigu, on takve, ili tog jednog, oh-
rabruje za daqe kwièvno stvarawe...
20. jul 2005.
***S izvesnim lektorskim izmenama objavqeno na zadwoj korici
Predojevi}eve kwige Plava Tica, Novi Sad 2005.
Tre}i i ~etvrti pasus ovoga teksta odnose se na kwigu Milutina
[qivan~anina Tragom poetskog smisla : Impresije o zna~ewu re~i, No-
vi Sad 2005, i stavove Mira Vuksanovi}a, kwièvnika, dugogodi{weg
upravnika Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu i, potom, akademika i
upravnika Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.
Novi Sad 2013, 37-38.
Kosta Pe}anac i Draà Mihailovi} uporedo
Ideolo{ke naslage po srbskom bi}u. Prema tuma~ewu Vojne

enciklopedije (Beograd 1971, drugo izdawe, kwiga 2, strana 261),
~etni~ki odredi “bili su za vreme narodnooslobodila~kog rata
1941-45, kontrarevolucionarne i kolaboracionisti~ke oruàne
snage na koje se oslawala vlada Kraqevine Jugoslavije u izbegli-
{tvu u naporima da obezbedi obnovu starog dru{tveno-politi~-
kog sistema u Jugoslaviji”. Zanemari li se na ~asak “ideolo{ka
zaboravnost” da se ~etnici nisu zalagali za “obnovu starog dru-
{tveno-politi~kog sistema u Jugoslaviji”, ve} za o~uvawe dràv-
nih obele`ja Kraqevine Jugoslavije, {to zna~i i wenog dru{t-
veno-politi~kog sistema, ne sme se prevideti sasvim uzgredno pri-
znawe citiranog tuma~a da je na wihovo stvarawe i orijentaciju
“znatno uticala i stvarnost u okupiranoj zemqi”. Kaèmo: uz-
gredno, jer se ve} u nastavku istog tog “tuma~ewa” konstatuje da
su tu stvarnost predstavqali “progoni i pokoqi srpskog stanov-
ni{tva u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, na Kosovu, u Makedoni-
ji, Sanxaku i Vojvodini, koji su podstakli porast {ovinizma i os-
vetni~kih strasti, ~ime su se velikosrpske snage koristile za ja-
~awe svog uticaja me|u srpskim stanovni{tvom”.
Ali, {ta sve to vredi kad su “progoni i pokoqi srpskog sta-
novni{tva” sporedna stvar u celoj pri~i, dok wenu su{tinu ~ini
“porast {ovinizma i osvetni~kih strasti velikosrpskih snaga”.
Istrebqewe srbskog ìvqa u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, ne sa-
mo po usta{kim logorima ve} i tokom brojnih zlikova~kih upada
u srbska sela, bacawem u bezdane jame, kao i pokr{tavawem, uk-
lapalo se i u komunisti~ke planove; progona i pokoqa po Kosovu
i Metohiji kao kao da nije ni bilo, jer su se ratni pobednici, dod-
voravaju}i se [iptarima, odrekli Metohije i Kosova; nije bilo
pokoqa i progona po Ju`noj Srbiji, po{to su “oslobodioci”
dotle ve} uspeli da osakate Srbiju i otmu joj Ma}edoniju; iako je
turska administracija ve} poodavno za Srbiju bila pro{lost,
borci protiv “velikosrpske hegemonije” uporno su se trudili da
za ra~un svog antisrbskog ~eda, “nacionalnih” muslimana, o~u-
vaju Sanxak; u uslovima “bratstva i jedinstva” bilo je nepri-
hvatqivo da se Vojvodina smatra Srbskom, jer je i to bio jedan
od znakova da se podosta odmaklo u obra~unu s “velikosrpskim
hegemonistima”. A kad je ve} tako bilo, onda se mora smatrati
prirodnim {to su utemeqiteqi “novih dru{tveno-politi~kih
odnosa u Jugoslaviji” za zlo~in proglasili ~etni~ki napor da se
o~uva srbska nacionalna supstanca po Srbskoj Zemqi.
156 Ilija Petrovi}
Ima li se i to na umu, onda je sasvim razumqivo {to su ve}

pomiwani oslobodioci, pobednici i tuma~i svoju ideologiju za-
snovali ne na predstavqawu svojih vrednosti, makar i ideolo-
{kih, ve} iskqu~ivo na tuma~ewima onoga {to su bili ili {to
su mogli biti wihovi ideolo{ki protivnici. Da nije tako, ne bi
se su{tina posleratnih obra~una sa ~etni~kim pokretom obja-
{wavala iskqu~ivo preko teorijske odrednice êtnici, po{to
odrednice Partizani nema u ve} pomenutoj Vojnoj enciklopediji;
podrazumeva se da nema ni odrednice Komunisti, koja bi ideolo-
{ki mogla opravdati delovawe nedostaju}ih partizana.
Srbski ~etnici. Kwiga Dobrosava Ili}a, naslovqena kao

Srpski ~etni~ki pokret 1904-1944, izuzetno je hrabar i pa`we
vredan poku{aj da se deo ratnih zbivawa od 1941. do 1945. godine,
onaj koji se ti~e ~etni~kog truda “da obezbedi obnovu starog dru-
{tveno-politi~kog sistema u Jugoslaviji”, predstavi kroz ìvot
i delovawe dvojice najistaknutijih (makar koliko me|usobno sup-
rotstavqenih) ~etni~kih vo|a, vojvode Koste Milovanovi}a-Pe-
}anca i armijskog |enerala Dragoquba-Draè Mihailovi}a; ma-
we je bitan onaj period od 1904. godine do izbijawa Drugog svet-
skog rata, naro~ito zbog toga {to |eneral Draà nije interesan-
tan za taj deo pri~e, nasuprot vojvodi Pe}ancu, koji je ba{ onda
sticao svoj ratni~ki i politi~ki ugled.
Bez obzira na tu nejednakost od po~etka, opravdano je upored-
no bavqewe obema pomenutim li~nostima, ponajvi{e zbog toga
{to su i jedan i drugi pred javnost stali i postali sinonim za
jedan isti pokret, mada u dvama vremenima, zahvaquju}i vrlo ~e-
sto ponavqanim pokoqima i progonima srbskog naroda, i u Zem-
qi Srbiji, i po drugim delovima Srbske Zemqe.
A blagodare}i bavqewu tim dvema li~nostima, Dobrosav Q.
Ili} iskora~io je, mo`da nenamerno, na stazu kojom je pre skoro
dvadeset vekova hodio gr~ki istori~ar i filosof Plutarh (oko
45-125), pisac ve}eg broja popularno-vaspitnih rasprava religi-
oznog, filosofskog, prirodwa~kog i literarnog sadràja, kod
nas mnogo poznatiji po uporednim ìvotopisima znamenitih rim-
skih i gr~kih li~nosti.
Za Plutarha kaù da je vi{e od svih drugih pisaca klasi~ne
starine ~itao ono {to su napisali drugi. “I tako su, iz ~itawa
isprepletenog razmi{qawima i iz razmi{qawa isprepletenim
~itawem”, ponikli brojni wegovi eti~ki, pedago{ki, psiholo-
{ki, istorijski, politi~ki, kwièvni, fizikalni i religijski
ogledi. I blagodare}i tome, on je uspeo da napi{e ~etrdeset
{est ìvotopisa (dva puta dvadeset tri), tako da uz ìvotopis
SRBSKO PISMO 157
jednog znamenitog Helena uporedo stoji ìvotopis jednog zname-

nitog Rimqanima. Na primer: Tezej i Romul, Solon i Valerije
Publikola, Perikle i Fabije Maksim, Aleksandar i Cezar...
“Ponekad on u po~etku prve od dveju biografija iznosi razloge
takvom sastavqawu, ali u samom izlagawu on tu metodu sasvim za-
boravqa, a primewuje je opet na zavr{etku druge od dveju biogra-
fija, gde pravi upore|ewa u kojima nagla{ava zajedni~ke karak-
teristi~ne crte i mawe razlike bilo u karakteru bilo u sudbini
sastavqenih lica”.
Za razliku od Plutarha, mnogi na{i savremenici nerado
~itaju ono {to su napisali drugi i najzadovoqniji su kad iz jedne
kwige u~e. Da nije tako, svi oni bi znali i pone{to od onoga {to
je decenijama srbskom narodu bilo zabraweno da zna. Na primer:
Ustanak koji su komunisti podigli u Srbiji (7. jula 1941) za-
po~eo je ubistvom dvojice srbskih policajaca na seoskom va{aru
u Beloj Crkvi, kod Krupwa. Tih dana oni su, umesto protiv ne-
ma~kog okupatora, vodili rat protiv srbskih àndarmerijskih
patrola i stanica (prva je, 9. jula, napadnuta i razoruàna àn-
darmerijska stanica u Radqevu, kod Uba), koje su i u posleratnoj
“oslobodila~koj” terminologiji ozna~avane kao neprijateqi.
Istovremeno, napadane su i op{tinske ku}e po srbskim selima,
kao i strate{ki najosetqivije ta~ke po Srbiji: èlezni~ke sta-
nice, po{te, èlezni~ke pruge, TT linije, tuneli, mostovi, rud-
nici... - tako da se, skoro iskqu~ivo, taj vid “ratovawa” odvijao i
narednih meseci. Iz Hronologije oslobodila~ke borbe naroda
Jugoslavije 1941-1945, koju je Vojnoistorijski institut iz Beogra-
da objavio 1964. godine, i u kojoj se iz dana u dan mogu pratiti
borbene i druge aktivnosti ratnog pobednika, moè videti da je
do kraja decembra 1941. godine bilo preko dvesta {ezdeset napa-
da na àndarmerijske stanice, pribli`no dvesta diverzija i
sabotaà na saobra}ajnicama, a tek ne{to mawe od sto napada na
nema~ke snage. I moè se videti da su Nemci primewivali odma-
zdu ne samo za ubijene ili rawene nema~ke vojnike, ve} i za sa-
botaè, tako da je u tom periodu, prema onome {to je Hronolo-
gija “priznala”, ubijeno najmawe 18.979 civila i spaqeno na
hiqade seoskih domova.
r U jednoj svojoj kwizi memoarskog karaktera, Milovan \i-
las, jedan od najzna~ajnijih komunisti~kih ideologa jugosloven-
skog ratnog vremena, kazuje da su usta{e pristale na saradwu sa
srbskim komunistima, i priznavale ih, samo zbog toga {to su
smatrali da su oni, “postaju}i komunisti prestali biti Srbi”.
r U naredbi Vrhovne partizanske komande (Strogo Pov. broj
39. od 27. decembra 1941), koju je svim partizanskim komandanti-
158 Ilija Petrovi}
ma i politi~kim komesarima na poloàjima uputio |eneral{tab-

ni pukovnik Arso Jovanovi}, na~elnik [taba iste te Komande,
nedvosmisleno je istaknuto da je “li~nost Draè Mihailovi}a i
wegov o{tri duh jasno uvideo pravo stawe stvari i znao je jasno i
razgovetno da prikaè jugoslovenskim narodima pogotovo srp-
skom sa kim i u kom pravcu jugoslovenski partizani vode borbu.
Pored ovoga wegova li~nost i hrabrost okupila je oko sebe sve-
ukupni srpski narod i sve najboqe borce; zbog ~ega moral, pouz-
dawe i vera u pobedu slabe svakog dana kod na{ih borbenih jedini-
ca, a tim pre {to svi rezultati na{ih do sada vo|enih borbi sa
~etnicima, zabeleèni su kod ove komande kao posve ravni nuli.
Posledice ovakvih po na{u stvar poraàvaju}ih neuspeha, bez ob-
zira na iznete ~iwenice, odnosno autoriteta Mihailovi}a, vo|-
stvo ove komande u mnogim pravcima moè sa pravom prigovara-
ti partizanskim komandantima i pol(iti~kim) komesarima, a na-
ime: {to se nisu do sada striktno pridràvali komunisti~ke ide-
ologije i da su se u dosada{wim vojnim i politi~kim akcijama
kao i u pravcu propagandisti~kom u svemu pokazivali kukavi~ki
i nesposobni svojih zadataka i poloàja za koje su se za ove dane
punih dvadeset godina spremali...
S toga, a pod pretwom smrtne kazne, NARE\UJEM:
1. Da se komandanti i pol. komesari, oficiri, podoficiri,
kaplari i vojnici svih rodova imaju bezuslovno u budu}e u svim
pravcima pridràvati i pokoravati komunisti~koj ideologiji.
2. Draù Mihailovi}a i wegove vojne i politi~ke saradnike
treba {to pre likvidirati (vidi naredbu ove Komande od 11. dec.
1941. g., pod strogo pov. broj 14).
3. Protiv okupatora komunisti~ke jedinice ne mogu se bori-
ti, zato {to je okupator i suvi{e jak, {to je sposoban i spreman
da uni{ti jednim zamahom na{u celokupnu organizaciju, ako to
interesi budu zahtevali. Snage okupatora su vrlo jake i svaka na-
{a borba protiv okupatora unapred je osu|ena na propast. (Bili
su u pravu, jer i zvani~ni nema~ki podaci kazuju da je nema~ka voj-
na sila u okr{ajima po Jugoslaviji od 1941. do 1945. godine imala
mawe od 20.000 poginulih, rawenih i nestalih vojnika; zna li se
to, mora se postaviti pitawe s kim su to partizani ratovali bez-
malo ~etiri godine - IP).
4. Tako|e i sa usta{ama besmisleno bi bilo sa na{e strane
da se vodi ma kakva vojna akcija s obzirom na wihovo moderno na-
oruàvawe od strane okupatora, a drugo {to usta{e u ovom po
nas zgodnom vremenu istrebquju srpski narod koji je u ogromnoj
ve}ini protiv nas. Na{ zadatak nije u tome, da se organizuje bor-
ba protiv okupatora i usta{a, jer bismo u tom slu~aju potpuno os-
SRBSKO PISMO 159
labili sasvim uzaludno zavr{nu fazu borbe za na{e oslobo|ewe

kada }e nam snaga biti najpotrebnija. Okupatora ima da skr{e i
oteraju iz na{e zemqe svetski doga|aji i Sovjetski Savez, na{a
majka. @iveo SSSR! Za nas je komuniste najva`nije u tome: orga-
nizovati pokret i prikupiti snage protiv ~etnika. êtnici su
na{ prvi neprijateq, protiv koga treba upotrebiti sva mogu}a i
nemogu}a sredstva radi wihovog uni{tewa, jer na drugi na~in
wihov otpor ne moè se slomiti.
5. Da bi se kod okupatora mogao izazvati ve}i gwev i reak-
cija protiv srpskog naroda, komandantima stavqam u du`nost da
iz svojih podru~ja i borbenih jedinica izaberu najpouzdanije i
najhrabrije drugove kojima staviti u zadatak, da s vremena na
vreme iz zaseda ubijaju po jednog ili vi{e okupatorskih vojnika,
kako bi okupator na osnovu toga preduzimao represalije protiv
neposlu{nog srpskog naroda i wegovog vo|stva.
6. Da komandanti i pol(iti~ki) komesari najhitnije preduz-
mu na svojim teritorijama sa smrtnim kaznama za sva ona lica za
koja bi se i najmawe steklo ube|ewe da su protiv na{e vojne i
politi~ke stvari. Za ovaj zadatak potrebno je da komandanti bla-
govremeno pribave u {to ve}em broju ~etni~kih amblema koje
staviti na raspoloèwe onim drugovima koji budu odre|ivani za
ova likvidirawa, s tim da iste upotrebe, preobuku se u ~etnike,
upadnu u selo, poharaju ga do gole koè, i pobiju ugledne doma}i-
ne, koji su naravno {tetni po na{u organizaciju. Svako u selu
misli}e da su to ~etnici i da ~ine po nare|ewu wihovog vo|stva
represalije.
7. Komandanti imaju bezuslovno da na svojim teritorijama spre-
~e narodu, bez obzira na veroispovest, pose}ivawe crkava i mana-
stira, a wihove sve{tenike u koliko pojedinci ne bi ma iz kojih
razloga èleli pri}i na{oj borbi, odmah takvog likvidirati...
9. Da komandanti i polit. komesari uloè sva svoja znawa i
silu da {to vi{e pridobiju uz komunisti~ke jedinice {to mla-
|e, ènskog pola, kako bi mogle posluìti na{im drugovima za
prirodne seksualne potrebe. Ovo je potrebno u {to kra}em roku
u~initi, radi podizawa morala kod na{ih drugova prilikom
presudnih borbi. One ènske, koje bi eventualno ostale u drugom
stawu treba neophodno likvidirati, pogotovu {to kao takve ne
bi mogle izdràti na{e tako ~este otstupnice, a ne smemo ih os-
tavqati u pozadini, po{to bi na{ neprijateq takve slu~ajeve
dobro iskoristio u propagandne svrhe protiv na{eg pokreta...
Jednovremeno objavqujem, da je vo|stvo ove komande dobilo
obave{tewe od strane na{eg druga Staqina... ~ak sve vi{e skre-
}e nam pa`wu i jednovremeno preporu~uje, da ciq na{e borbe i
160 Ilija Petrovi}
propagande iskqu~ivo bude konstriusan protiv organizacije Mi-

hailovi}eve radi potpunog uni{tewa tog pokreta...
...Prijem ove naredbe s obzirom na gorwi strogo pov. broj
putem sigurnih kurira potvrditi, a komandanti po prijemu k zna-
wu li~no imaju da je zapale”.
r U Spomenici Dinarske ~etni~ke divizije 1941-1945 (objav-
qenoj u Torontu 1993) zabeleèn je “stra{an zlo~in koji su par-
tizani po~inili nad hrabrim borcima Radu~a, 26. septembra 1942.
godine... Sve ove `rtve (wih pedeset devetoro), ukqu~uju}i i dvije
ène, poginule su kad su komunisti blokirali ~etni~ke pozicije
oko Metka. Po{to se ~etnici nisu htjeli predati, komunisti su
pohvatali srpske i ~etni~ke ène i sestre i isturili ispred se-
be u frontalnom napadu na ~etni~ke poloàje. êtnici u takvoj
situaciji nisu mogli ni htjeli da pucaju na svoje i odlu~ili se na
predaju jer su im komunisti dali »~asnu rije~« da im se ne}e
ni{ta desiti. Samo dvojica ~etnika nisu im povjerovali (pa) su
uspjeli da se probiju kroz blokadu... Svi ostali su bili umoreni
groznom smr}u; glave su im partizani otsjecali kocima i tupim
oru|em”.
r U razgovoru s publicistom \or|em Dragi~evi}em, vojvoda
Mom~ilo \uji} podsetio se i prizora iz zimskih dana 1943. go-
dine, iz vremena kad su Nemci i usta{e ~istili Liku od komuni-
sta i kad je Tito “odstupao sa svojim jedinicama preko Petrovca,
Drvara i Grahova u pravcu Livna i Glamo~a. Komunisti su obja-
vili narodu da na prostor koji su oni dràli nastupaju Nijemci,
usta{e i ~etnici i da koqu sve gdje stignu. Mnogi su tome povje-
rovali i povla~ili se sa partizanima. Bilo je i male djece u tim
Titovim Kolonama smrti. Ja sam sa mojim borcima udarao po Ti-
tovim kolonama u zoni Bosanskog Grahova. Uspio sam da odvojim
od komunista jedan dio izbjeglica, i wima smo omogu}ili da se
vrate svojim ku}ama na svoja ogwi{ta. U odstupawu Brozovih je-
dinica bio je problem male djece. Zato je Tito svu djecu prikupio,
odvojio ih od borbenih jedinica i odredio jednu jedinicu da se o
djeci stara. Ispod vrha [ator planine ima jedno planinsko
jezero, a malo niè jezera bila je dràvna zgrada u kojoj je sta-
novao ~uvar {ume. U tu zgradu Tito je sakupio oko 80 djece i
odvojio ih od roditeqa. Zatim je ku}u zatvorio, zgradu spalio i
djecu sa zgradom. Kad sam sa mojim borcima stigao do te zgrade,
vidio sam da je iz ru{evina spaqene ku}e po kojoj je pao snijeg
virilo kroz tanki sloj snijega tridesetak spaqenih dje~jih ru~i-
ca. Nedaleko od spaqene ku}e i dje~ice, sjedila je jedna èna u
li~koj narodnoj no{wi zamrznuta. Dràla je malo dijete u naru~-
ju, pribijeno na grudi, a jedno starije dijete, odprilike 5 godina,
SRBSKO PISMO 161
sjedilo je smrznuto na zemqi i obima rukama grlilo majku oko

koqena. To je ono {to se nikad ne moè zaboraviti”.
r Po~etkom aprila 1945. godine, grupa od oko 8.000 ve} iznu-
renih crnogorskih ~etnika stigla je u Lijev~e poqe, s namerom da
se preko Hrvatske povu~e ka Sloveniji. “Me|utim, na Lijev~em
Poqu do{lo je do strahovite bitke, koja je trajala od 4. do 7. ap-
rila. Dok su ~etnici vr{ili koncentraciju i pripremali se za
daqi pokret, usta{e su... do~ekale ~etnike, najpre na drumu Gra-
di{ka-Bawa Luka, a zatim pre{li i u napad s brojnim snagama,
potpomognutim tenkovima. U toku bitke, usta{ama su do{li u
pomo} i Titovi partizani. (O tom “podvigu” nije ostavqen trag u
pobedni~koj Hronologiji narodnooslobodila~kog rata - IP).
I jednima i drugima bio je ciq: nipo{to ne dozvoliti ~etnici-
ma Vojvode Pavla \uri{i}a prodor ka Sloveniji”. Velik broj
~etnika izginuo je u tim okr{ajima, mnogi su, na ~elu s vojvodom
\uri{i}em dopali usta{kog ropstva i tamo izgubili glave, a sve-
ga oko hiqadu wih uspelo je da se izvu~e iz obru~a i prodre ka
Kordunu.
r Neposredno po ulasku ruskih i partizanskih snaga u jugo-
slovensku prestonicu (kraj oktobra 1944), “doma}i oslobodioci”
pobili su u Beogradu i okolini oko 35.000 qudi, od ~ega barem
polovinu bez ikakvog pravnog postupka. Mnogi kojima se dalo da
preìve susret s oslobodiocima sukobili su se s propisom o iz-
daji “srpske nacionalne ~asti”, te su docnije na razne na~ine mal-
tretirani, naterani u bedu i okon~ali ìvot osramo}eni. Idej-
nu osnovu takvoj proceduri osmislio je Josip Broz, izjavom datom
po~etkom novembra 1944. godine, na Bawici, da “Srbija nema ~e-
mu da se nada, za wu ne}e biti milosti”, te da se “ mi u Srbiji
moramo pona{ati kao okupatori”.
r Uni{tavawe srbske intelektualne i privredne elite po~e-
lo je odmah po proterivawu nema~kih snaga iz Beograda (oktobar
1944), a u logorima koji su “oslobo|eni” od Nemaca ubrzo su po-
~ele likvidacije svih onih vi|enijih Srba koji su preìveli ne-
ma~ku okupaciju, ali se tokom we nisu pona{ali u skladu sa ne-
kim komunisti~kim merilima. Nikad, pri tome, nije utvr|eno
koliko je tada najuglednijih Srba pro{lo kroz Glavwa~u i zavr-
{ilo u Jajincima i na drugim strati{tima, ali se zna da su se na
udaru najpre na{li privrednici ~ija su sva imawa i bogatstva
“oslobodioci” odmah prisvojili, ali i najistaknutiji intelek-
tualci i univerzitetski profesori. Zanimqiva je u vezi sa tim
i jedna paralela izme|u onoga {to se doga|alo na Beogradskom
univerzitetu i onoga na Zagreba~kom sveu~ili{tu: dok su mnogi
istaknuti beogradski profesori postreqani ili osu|eni na gu-
162 Ilija Petrovi}
bitak gra|anske ~asti i ukloweni iz nastave, na Zagreba~kom sve-

u~ili{tu komunisti se nisu mnogo me{ali u Paveli}evu “kad-
rovsku politiku”.
r Da za Srbiju zaista ne}e biti milosti, postalo je nesumwi-
vo iste te jeseni, u danima kad su komunisti~ki ideolozi odlu-
~ili da oforme Sremski front i tako demonstriraju spremnost
partizanske vojske za frontalno ratovawe i da . A za taj front
po~eli su da se po Srbiji mobili{u golobradi mom~i}i, oni ko-
ji pre toga nisu imali nikakvog vojni~kog iskustva, ponajmawe
za frontalno ratovawe; oni su, naprosto, poslati da izginu na
Sremskom frontu i da se time Srbija biolo{ki osakati. U tome
poslu odlu~uju}u ulogu odigrale su crnogorske i kraji{ke jedi-
nice (“Pekove su divizije zauzele Terazije”) i wihov dolazak vr-
lo brzo pokazao se kao nova okupacija i Beograda i Srbije. Kada
je, pri tom, neka od tih jedinica pre{la u Zemun, wen Vrhovni ko-
mandant zatraìo je da se ona vrati i da u Srem prva u|e jedna
hrvatska jedinica, a isti postupak ponovi}e se i u Zagrebu: 7. ma-
ja 1945. u wega su u{le neke srbske jedinice, ali su i one vra}ene
dok sutradan odnekud nije dovedena neka hrvatska i, u ulozi “os-
lobodioca”, do~ekana kantama vrele vode sa okolnih prozora ‡
za razliku od onih Hitlerovih koje su ~etiri godine ranije do~e-
kane cve}em i fanfarama. Te dve pojedinosti jasno su nazna~ile
odnos komunista prema Srbiji: Zagreb jeste hrvatski, ali Srem
nije srbski, kao {to srbski ne}e vi{e biti ni mnogi drugi kraje-
vi. Zna~ewe takvoga postupka razjasni}e se tek kasnije kada se u
Sremu bude uspostavqala nova republi~ka granica, a u vezi sa
Sremskim frontom osta}e nejasan i jo{ jedan detaq: za{to ruske
trupe nisu za Barawu krenule preko Srema i Drave, nego su pre-
ko Ba~ke upu}ene da, uz ogromne gubitke, prelaze Dunav kod Ba-
tine. Brozovi vojni stratezi hteli su, po prilici, da pokaù da
i oni “znaju” da vode rovovski rat. I to su na ~udan na~in i “do-
kazali”: Nemci su se u Sremu dràli taman onoliko koliko im
je trebalo, tj. dok se glavnina wihovih trupa iz Gr~ke, preko Bo-
sne i Hrvatske, nije probila do Austrije i tamo poloìla oru`je
pred zapadnim saveznicima. Brozovim generalima bilo je mnogo
va`nije da u Sremu izgine {to vi{e srbske dece nego da slome ot-
por nema~kih jedinica i probiju wihove odbrambene linije, pa se
tako dogodilo da je Tolbuhinova armija po~etkom aprila 1945. bi-
la blià Berlinu nego Brozovi ratni stratezi \akovu. Bilo ka-
ko bilo, nikad se ne}e saznati koliko su srbskih grobova oni is-
kopali u Sremu za to pola godine (procene se kre}u od 13.500, ko-
liko se imena, kaù, nalazi na wihovom spomeniku, do 70.000, ko-
liko se pomiwe u nekim drugim osvrtima), kao {to }e zauvek os-
SRBSKO PISMO 163
tati tajna koliko je uop{te Srba izginulo od bugarske granice

do Dravograda i Ko~evskog roga. Takvu “statistiku” komunisti
nisu nikad napravili, svakako zato {to bi se moglo pokazati da
su u svom “oslobodila~kom naletu”, za nekoliko posleratnih me-
seci sami smakli neuporedivo vi{e srbskih glava nego strane
okupacione snage za prethodne ~etiri ratne godine zajedno; ako
se u to ubroje i “jasenova~ke i sli~ne zasluge”, pokaza}e se da je
komunisti~ki doprinos srbskom stradawu neuporedivo ve}i od
onoga koji je dosad i{ao na rabo{ drugih okupatora. Nemci su i
ina~e objavili podatak da je u raznim vidovima “bliskih susreta”
sa ìvqem iz Kraqevine Jugoslavije stradalo tek ne{to oko tri-
sta hiqada qudi. One ostale vaqa staviti na du{u hrvatskim us-
ta{ama, muslimanskim i {iptarskim zlikovcima, vojnim snaga-
ma jugoslovenskih suseda, a tek jedan mawi deo stradao je u obra-
~unima sukobqenih strana u gra|anskom ratu.
r Toj mra~noj ratnoj epizodi moè se dodati i jedna, posle-
ratna: trinaest sve{tenika i vi{e od 20.000 (dvadeset hiqada!)
srbskih mladi}a, koji su se vra}ali iz Bosne, tokom maja 1945.
pobijeno je i ba~eno u jamu Ponor kod Miqevine, a oni koji su
tamo izbegli smrt ‡ sa~ekani su na Zlatiboru i ba~eni u jamu na
brdu Cerovo.
r Posleratna pri~a o velikim naporima Titove vlade da do-
bije diplomatsko priznawe u inostranstvu, pre svih kod velikih
zapadnih sila, izmi{qena je tek da se opseni prostota. Nikakve
diplomatske borbe nije bilo, budu}i da je pu~isti~ka vlada |e-
nerala Du{ana Simovi}a neposredno pred kapitulaciju izbegla
u inostranstvo i time o~uvala dràvnopravni kontinuitet Jugo-
slavije. (Zahvaquju}i ba{ tome, Simovi}u je Titova vlada, koja
se, na izvestan na~in, smatrala wegovim du`nikom, omogu}ila da
se u Beograd vrati neposredno po svr{etku rata). Kad je 17. no-
vembra 1943. godine, u Kairu, vlada Boìdara Puri}a, uz engle-
sku diplomatsku “podr{ku”, donela Uredbu sa zakonskom snagom
kojom se ukidaju Zakon o za{titi javne bezbednosti i poretka u
dràvi i Zakon o dràvnom sudu za za{titu dràve, oba sa svim
wihovim izmenama i dopunama, bilo je jasno da se time legalizuje
Komunisti~ka partija Jugoslavije. U nastavku te politi~koprav-
ne manipulacije, svega dvanaest dana kasnije, na drugom zasedawu
Avnoja donesene su odluke koje su inaugurisale legalnu vlast
iste te Komunisti~ke partije, prakti~no razbile srbsko nacio-
nalno jedinstvo i nagovestile svo|ewe srbskog nacionalnog pro-
stora na onaj koji je prethodio srbskim oslobodila~kim ratovi-
ma 1912-1918.
r I tako daqe, u nedogled.
164 Ilija Petrovi}
Biografski i istoriografski pristup. Plutarh je svoje

Uporedne ìvotopise pisao kao politi~ko-istorijski biograf,
sa ciqem “da dâ punu sliku prikazivane li~nosti radi uticaja na
moralno vaspitawe i prakti~no osposobqavawe svojih ~itala-
ca”, a ne kao istoriografski ispitiva~ “koji se trudi da ~iweni-
ce kriti~ki prona|e i svedo~anstvima dokaè”. Stoga, pri oce-
wivawu Plutarhovih ìvotopisa mora se voditi ra~una o razli-
ci izme|u istoriografske i biografske kwièvnosti. Uop{te-
no gledano, svakoj staroj biografiji se zameralo, pa i Plutar-
hovoj, da ne ulazi “u ona mu~na, ali nu`na ispitivawa koja isto-
riju oboga}uju novim ~iwenicama, da ne ume razlikovati glavno
od sporednog, da ne vodi ra~una o zna~ajnim doga|ajima, da joj je
prikazivawe slabo i mutno, jer ne ume da iz gradiva sastavi za-
okruènu i celovitu sliku, da ne ume odbaciti ili bar svesti na
pravu meru opadawa ili neva`na govorkawa, da slabo mari za hro-
nologiju, koja se smatra za oko istorije.”
Ali, sve te zamerke moraju otpasti ako se zna da se stari bi-
ografi nisu ni trudili da budu istoriografi. I, kao {to od sli-
kara koji slika lepo i qupko lice sa nekom manom, treba o~eki-
vati da tu manu ne zanemari i sliku u~ini nevernom, ali ni da je do
kraja ne istakne, jer time slika postaje ru`na, tako je i Plutarh
objasnio svoj pristup svakom od uporednih ìvotopisa: “Kako je
te{ko, a mo`da - boqe re~eno - i nemogu}no, prikazati ìvot
kojega ~oveka tako ~ist da mu nema zamerke, onda pravu istinu tre-
ba, kao kakvu vernu sliku, potpuno nacrtati samo s wene lepe stra-
ne. A {to se ti~e pogre{aka i mana, koje se u wegovu radu pojav-
quju iz kakve strasti ili politi~ke nu`nosti, moramo ih vi{e
smatrati za slabosti ove ili one vrline, nego li za dela zlobe i
pakosti, pa stoga ih u istorijskom spisu ne treba isticati s bri`-
qivom ta~no{}u, nego s izvesnom obazrivo{}u prema qudskoj
prirodi, kad ona nijedno dobro ne ra|a kao sunce ~isto i nijedan
karakter tako savr{en da mu se ni za {to ne bi moglo prigovo-
riti”.
Hteo on to ili ne, s istim tim razlozima, ili nedoumicama,
sreo se i Dobrosav Ili}, ali ne kao biograf, ve} kao istorio-
graf. Pri tome, wegove nedoumice nose izvestan ideolo{ki pred-
znak, naro~ito zbog toga {to on ra~una s visokom ideologizova-
no{}u budu}ih svojih ~italaca. I mo`da ba{ tu treba traìti
opravdawe za ~iwenicu da je mawe prostora posvetio onome koji
je za period 1941-1944. bio va`niji (Draì), jer je i sa pi{~evog
stanovi{ta taj period va`niji za tuma~ewe nekih nama bliski-
jih istorijskih doga|awa. Ako se onim drugim (Pe}ancem) ba-
vio detaqnije, moè to pravdati i podatkom da je on (Pe}anac) s
SRBSKO PISMO 165
~etni~kim pokretom ìveo koju deceniju duè, ali i neporeci-

vom istinom da dana{wi ~itaoci na te davne decenije gledaju kao
na ne{to {to se wih ne ti~e; makar to bilo i stravi~no bugarsko
nasle|e iz godina Prvog svetskog rata. A tada, samo u Topli~kom
ustanku (1917), u kome je Pe}an~eva uloga bila kqu~na i nezaobi-
lazna, prema nalazu Anketnog odbora Narodne skup{tine Kra-
qevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pobijeno je 35.000 civila. Ko-
sta Pe}anac, opet, veli da je ukupan broj `rtava iznosio celih
40.000, ura~unavaju}i ovde i civile i ustanike. I daqe: “Onaj ko
bi u toj okupiranoj oblasti izjavio da je Srbin i ostao pri tome -
odmah bi bio optuèn za veleizdaju i sam bi sebi izrekao smrtnu
kaznu. Svi srpski spisi, ne samo kwige iz javnih biblioteka, ve}
i kwige iz privatnih stanova, rekvirirani su i spaqeni. Naj-
stroìje je zabraweno, ~ak i u privatnoj prepisci, da se pi{e
srpski... Novoro|en~ad kr{tavaju bugarski popovi, samo bugar-
skim imenima... U osnovnim {kolama se predaje samo na bugar-
skom, a nastavu izvode u~iteqi i u~iteqice iz Bugarske... Sva
u~iteqska i sve{teni~ka mesta... zauzeli su Bugari. Na celoj
teritoriji koju su okupirali Bugari nema nijednog jedinog srp-
skog u~iteqa ili sve{tenika: svi su internirani ili prosto
pobijeni... Jedan veliki broj Srba, koje ne stignu da pobiju u Sr-
biji, Bugari odvode u Malu Aziju. îtave porodice iz Isto~ne
Srbije, ène, deca, starci, silom se otrù od svojih ogwi{ta i vu-
ku u Malu Aziju. I nije to nikako li~na ili individualna kazna...
Ho}e se pre svega da se iz ovog dela Srbije udaqe svi elementi
sposobni da razviju nacionalnu snagu i da se ti elementi uni{te,
da bi se zatim pri{lo pobugarivawu ostataka stanovni{tva...”.
A Vasilije Trbi} (1881-1962), ro|en u Belom Brdu, u Ose~-
kom poqu, jedan od onih koji su se u ~etni~kom pokretu na{li na
samom po~etku, izvestio je o svom boravku (po zadatku dobijenom
od srbske Vrhovne komande i Savezni~ke komande na Solunskom
frontu) tokom avgusta 1916. godine u okolini Skopqa, Prilepa,
Velesa, Kavadaraca, Ki~eva, Tetova i Gostivara:
“U Prilepskoj, Vele{koj i Ki~evskoj okolini ubijeno je pre-
ko 2000 du{a, ve}inom èna i dece. îtave hajke dizale su se na
neza{ti}eni narod i ubijali i pqa~kali, bez~astili sve do 1. fe-
bruara pro{le godine. Ima vi{e od hiqadu primera, gde su bugar-
ski vojnici silovali devoj~ice od 10 god. starosti a nebrojeni
primeri, gde su pojedini komandiri ~eta i bataqona, pri ulasku
u selo saop{tavali vojnicima, da su te ve~eri sve ènske od 10
god. pa navi{e wihove, dokle je vojska u selu. Nisam nai{ao ni
jedan primer, da se neki bugarski oficir odvajao i da je uzimao
narod u za{titu. U svim nevaqalstvima, svi su bili solidarni”.
166 Ilija Petrovi}
Sve to na{e savremenike mawe interesuje od ~iwenice da je

Pe}anac na po~etku Drugog svetskog rata, u sli~nim uslovima
kao i tokom onog prethodnog, zastupao tezu da ne treba ùriti s
ustankom, jer se samo na taj na~in moè sa~uvati srbsko nacional-
no bi}e u okupiranim podru~jima. Wegovi komunisti~ki savre-
menici, oni koji su ustanak po~eli napadaju}i srbske àndarme-
rijske stanice i srbske àndarmerijske patrole, proglasili su
takav stav kolaboracijom i “otvorenom saradwom”, mada su i sa-
mi, izbegavaju}i sukobe s okupatorskom vojnom silom, s wom skla-
pali sporazume ba{ protiv “kolaboracionisti~kih” ~etnika. I
bajka o partizanskom prelazu preko Neretve, po{to je prethodno
sru{en most kojim je trebalo pre}i, nastala je na jednom takvom
sporazumu s Nemcima: po{to se o~ekivao savezni~ki desant na
dalmatinsko kopno, Nemci, kojima je bilo va`no da, bez sopstve-
nog u~e{}a u sukobu, elimini{u ~etnike kao sigurne saveznike
potencijalnim desantnim jedinicama, u sporazumu s partizanima
pustili su ~etnike “niz vodu” i, bez ikakvih borbenih dejstava
propustili partizane da pre|u Neretvu, sukobe se sa ~etnicima
i potpuno ih poraze; u tom trenutku prestao je da vaì sporazum s
partizanima, ~ime su stvoreni uslovi za wihovo gowewe prema
Sutjesci.
Ratne prilike zaista su bile komplikovane, te je utoliko
zna~ajniji Ili}ev napor da ~itaocima predstavi u~e{}e pojedi-
nih ratnih formacija u tim doga|ajima. I ba{ zbog toga, kao i s
obzirom na nedovoqnu pristupa~nost ve} objavqenih tekstova o
svemu tome, wegov napor ve} je okarakterisan kao izuzetno hra-
bar; naro~ito zbog toga {to Ili} ovom kwigom èli da svoje bu-
du}e ~itaoce uveri u sliku ~etni~kog pokreta koju je svojim ist-
raìva~kim radom uspeo da uobli~i.
No, nasuprot onoj najve}oj ~itala~koj grupaciji koja u~i iz
jedne kwige, ve} po~iwemo da se sre}emo s jednom druk~ijom vr-
stom ~italaca, za sada ne ba{ toliko brojnom, koja je shvatila da
treba prelistavati i druge kwige.
Pre svega zbog wih, a naro~ito zbog onih prvih, i napisan
je ovaj i ovakav predgovor.
Jer, ~etni~ki pokret u Srbiji, i onaj od 1904. do 1918. godine,
i onaj od 1941. do 1945. godine, toliko je zna~ajna pojava da se bez
wenog poznavawa ne moè shvatiti ni poloàj srbske nacije u
na{em vremenu, ni razlozi koji su srbski narod doveli u nepri-
like u kojima se danas nalazi. Takvo saznawe jednako je potrebno
onima koji su, poodavno rasrbqeni, doprineli vi{edecenijskom
potiskivawu srbske nacionalne misli, kao i onim na{im savre-
menicima koji su se priklonili takozvanom mondijalizmu, {to
SRBSKO PISMO 167
je samo drugo ime za poodavno ozlogla{eni socijalisti~ki inter-

nacionalizam.
Za srbski narod jednako su pogubne komunisti~ka ideologija
i ideologija savremene demokratije; vaqa se samo podsetiti ~i-
wenice da su svi socijalisti iz zapadnih evropskih zemaqa, po-
~ev od Marksa, delovali u interesu sopstvenog naroda, a da se sa-
mo od Rusa i Srba traìlo da budu internacionalisti; Komuni-
sti~ki manifest bio je uputstvo za uni{tewe i jednih i drugih.
Sve dok Srbi ne shvate da ideje koje su im uvezene sa Zapada tre-
ba procewivati iskqu~ivo po tome koliko one mogu biti u srb-
skom nacionalnom interesu, isto onako kako ih tamo, na Zapadu,
po sopstvenom nacionalnom interesu vrednuju wihovi “pronala-
za~i”, proizvo|a~i i izvoznici, slabi su izgledi za opstanak srb-
skog nacionalnog bi}a.
Uo~i Preobraèwa Gospodweg 2005.
***Tekst je napisan kao predgovor za kwigu Dobrosava Ili}a pod
nazivom Srpski ~etni~ki pokret : Kosta Pe}anac / Draà Mihailo-
vi} 1904-1945. Saglasnost za taj napor data je na nevi|eno, dok se jo{ nije
znalo kakve je “ideolo{ke” orijentacije ceo tekst. Tek kad je kwiga sti-
gla pred budu}eg predgovara~a postalo je vidqivo da je ona obojena is-
kqu~ivo “partizanski”, bez iole kriti~kog pristupa ~itavoj temi; ~et-
nici su bili kolaboracionisti, izdajnici, otvoreni saradnici sa svim
okupatorima, podràvali su kvislin{ke vlade, i tome sli~no. Nije bilo
mogu}nosti da se odbije obe}awe, a nije bilo uputno ni da se pi{e tekst
sa potpuno negativnim ocenama; da se radilo o recenziji, moglo se po-
stupiti po bilo kojoj od pomenutih dveju varijanti.
Zbog svega toga, napisan je tekst koji ne negira autorove napore da
predstavi na~etu temu, ali se nije mogla izbe}i obaveza da se ukaè na
ulogu druge strane, one koja je vi{e od pola veka gradila iskrivqenu
sliku o svojim ideolo{kim protivnicima. Napisano je to tako u nadi da
}e D. Ili} odustati od objavqivawa napisane kwige ili da }e, u najgo-
rem slu~aju, prona}i drugog predgovara~a svojoj kwizi, nekoga ko }e bi-
ti spreman da zarad dobrog odnosa s autorom preàli istinu, ili nekoga
ko jo{ uvek veruje u ono {to su Brozovi poslu{nici, i wegovi sau~es-
nici u tom poslu, i jadni istori~ari “jugoslovenske” {kole, napisali
ili izgovorili o svojim klasnim neprijateqima, pre svega o Srbima kao
navodnim “velikosrpskim hegemonistima”.
Bilo kako bilo, napisani predgovor je 19. avgusta uru~en Dobrosa-
vu Ili}u, s napomenom da mu se mo`da ne}e svideti.
Kao {to se i pretpostavqalo, predgovor se nije uklapao u Ili}evu
predstavu o srbskom ~etni~kom pokretu, ali je zato ve} narednog dana
Ili} prihvatio usmenu sugestiju “proma{enog predgovara~a” da ne traì
novi, druk~iji predgovor, niti da sam pi{e neku uvodnu napomenu kojom
bi obja{wavao {ta je kwigom hteo da kaè. Sam je Ili} predloìo Pet-
rovi}u da, kad kwiga bude objavqena, ovaj tekst negde objavi kao prikaz.
Novi Sad 2012, 32-44.
Dokument ili beletristika
Tomislav Mrkaji}, Vukovarski mostovi, rukopis o zbivawima
u Slavoniji, Barawi i Zapadnom Sremu
Po{tovani Gospodine Mrkaji}u,

Va{ rukopis pod naslovom Vukovarski mostovi, otisnut
obostrano, latinicom, sastavqen od pedeset tri me|usobno ne-
vezana zapisa, obima 100 strana, ukqu~uju}i nenaslovqeni uvod
(str. 3), bele{ku o autoru (str. 97) i sadràj (str. 99-100), pa`qi-
vo sam i{~itao i o wemu stekao nepovoqno mi{qewe.
S obzirom na takav moj stav prema rukopisu, nije bilo uput-
no da pi{em negativnu recenziju, ve} Vam svoje primedbe na wega
iznosim u vidu pisma.
Sude}i po uvodnim napomenama i, naro~ito, prvom po redu
tekstu (po kome je rukopis dobio i naziv), zapisi su nastajali s
velikim ambicijama.
Ako je wihov ciq bio da opi{u “saznawa {irine i dubine
sloènih politi~kih fenomena... otvoreno i istinito... u krat-
kim prikazima”, onda to nije postignuto: po prilici, svi nare~e-
ni “doga|aji” prepri~ani su mnogo godina kasnije, po nesigurnom
se}awu, a opisani su nemu{to, bez naznake na kom su se mestu, ka-
da i kojim li~nostima de{avali. Zbog toga, nijedan od zapisa ne
moè se u istorijskoj nauci upotrebiti kao svedo~anstvo jednog
u~esnika ili posmatra~a.
Ako se vremena, mesta i imena smatraju neinteresantnim za
celu pri~u, jer bi se ciq tih zapisa mogao traìti u nekoj lite-
rarnoj formi, onda nijedna od datih crtica ne doseè ni do ni-
voa koji bi jednom sredwo{kolskom pismenom zadatku obezbedio
prelaznu ocenu, naro~ito po sadràjnosti i pismenosti.
Ako je tekst namewen ruèwu srbskog naroda, onda je to do-
brim delom postignuto, tvrdwama da su Srbi u Srem, ili Sla-
voniju, ili Barawu, stigli tek posle Kosovske bitke; kao {to to
~ine i hrvatski “nau~nici”, umesto re~i Srem, koja izvorno zna-
~i isto {to i Srbija, i ovde se koristi naziv Slavonija; u “rovi-
toj i sloènoj unutra{woj politi~koj situaciji” dominirale su,
pre svih, re~i “~etnici” i, sa tim u vezi, wihovi navodni zlo~i-
ni u “bliskoj istorijskoj pro{losti”, ali i “ko }e pre koga da
otera sa ro|enog ogwi{ta”; hrvatske vojne snage uvek su “para-
vojne”, {to sugeri{e da hrvatska dràva nije vodila rat protiv
srbskog naroda, ve} da je ona brinula o wemu, a da su Srbe proga-
wale neke tamo “paravojske”; Beogradski korpus zauzima Vuko-
var, a Novosadski korpus zauzima Borovo; srbski dobrovoqci su
“paravojne formacije”, iako su delovali pod komandom JNA; ia-
SRBSKO PISMO 169
ko mostove kontroli{e JNA, “pojedinci su prevozili opqa~ka-

ni materijal iz napu{tenih ku}a”; preko mosta kod Ba~ke Pa-
lanke pre{lo je “vi{e od tristotine izbeglica, prognanika”,
mada je poznato da se u Srbiji ponekad nalazilo i preko pola
miliona izbeglica sa zapadne strane, dobrim delom iz Hrvatske;
iako se na mnogo mesta govori o srpskim `rtvama, i ovde se, po
principima brozovskog paralelizma, govori o “obostranom pro-
~i{}ewu savesti i dubokom pokajawu i pra{tawu” u “jednom ra-
zumnom periodu”, {to uvek zna~i da se sve to odnosi na Srbe, jer,
verujem, namera ovog rukopisa nije da prevaspitava Hrvate; po-
miwe se “sve ve}i pritisak Srba na Srem, jer su ih Hrvati pro-
terali”; autor jo{ uvek nije siguran da li je trebalo da u sastavu
Novosadskog korpusa ide preko Dunava i tamo u~estvuje u spasa-
vawu srpskog civilnog stanovni{tva i osloba|awu blokiranih
garnizona JNA u kojima su se tada nalazili vojnici iz Srbije i
Crne Gore, i nisu li bili u pravu onih “oko tridesetak gra|ana”
(kojima je na ~elu bio “mladi lepi ~ovek... Nenad ânak”) dok su
stajali ispred autobusa i vikali “da ne idemo”; i tako daqe, u
nedogled, uz uzgredno zapaàwe da vrlo neuverqivo deluju Zak-
qu~ci sa sastanka stare{inskog sastava Novosadskog korpusa
(strana 13-14), najverovatnije samo po se}awu prepri~ani i, sto-
ga, neupotrebqivi za zami{qenu kwigu.
Gospodine Mrkaji}u,
Da bi se pripremio za objavqivawe, Va{ tekst Vukovarski
mostovi morao bi pretrpeti znatne izmene i dopune.
Ukoliko smatrate da Va{ tekst treba da ima dokumentarnu
vrednost i da bude kori{}en kao izvesno svedo~anstvo, morali
biste u wega uvrstiti podatke o mestu i vremenu pojedinih zbi-
vawa i o li~nostima na koje se pojedine crtice odnose, a morali
bi se u wemu na}i i zakqu~ci sa pomenutog stare{inskog skupa.
Nameravate li da tekst ostavite bez tih “sitnica”, eda bi se
smatrao beletristikom, onda ga morate jo{ koji put pa`qivo
pregledati i prilagoditi svojim namerama.
I jedan i drugi pristup zahtevaju ozbiqnu preradu postoje-
}eg teksta, a potom i izuzetno stru~nu i kvalifikovanu lekturu.
Na kraju, da ponovim ono {to rekoh na po~etku: pregledani
rukopis Vukovarskih mostova nije podoban za objavqivawe.
14. septembra 2005.
***Tri ili ~etiri dana po{to je recenzija uru~ena gospodinu Mrka-
ji}u, stigao je wegov odgovor: nema snage da svoj tekst prera|uje, zbog ~e-
ga odustaje od objavqivawa. Ovde se tekst prenosi iz autorove kwiìce
Izazovi srpskoga pitawa, Novi Sad 2013, 39-40.
\or|e Nato{evi}
i obrazovawe mladih Srbkiwica
Osvrt na studiju \or|a Nato{evi}a Narodna {kola,
Srbski dnevnik Novi Sad 1860 (brojevi 18-21, 37, 52,
57, 69, 80, 87, 88, 91) i 1861 (brojevi 6, 8, 10, 16);
Li~nost i zasluge \or|a Nato{evi}a. Novosadska Zastava

pi{e da je \or|e Nato{evi} (1821-1887), lekar po obrazovawu,
profesor i direktor gimnazije, pedagog i {kolski savetnik, re-
formator srbskog {kolstva, predsednik Matice srpske, bio otac
srbske moderne {kole i da je on “u na{em {kolstvu stvorio epo-
hu”. Nikola Vuki}evi} (1830-1911), uz Nato{evi}a najistaknu-
tija li~nost srbskog vojvo|anskog {kolstva tokom druge polovi-
ne 19. veka, rekao je da su u wemu, Nato{evi}u, bile “vrline naj-
slavnijih i najotli~nijih svetskih pedagoga”, dok je Milan [evi}
(1866-1934), vrli pedagog i metodi~ar srbskog jezika, ocenio da
ono {to je Nato{evi} u~inio u srbskom {kolstvu, nije postigao
nijedan pedagog ni pre ni posle wega, zbog ~ega se bez dvoumqewa
moè re}i da je on u srbskom narodu “najve}i {kolski ~ovek do
danas”.
O stogodi{wici Nato{evi}evog ro|ewa, Arkadije Vara|a-
nin (1844-1922), u~iteq i ugledni kulturni poslenik, podsetio je
da je Nato{evi}, “kao ve{t lekar i izvrstan pedagog, imao pred
o~ima dva smera: zdravstven i pedago{ki. On je govorio na pri-
mer o ~istom vazduhu i kretawu u wemu; predavao je iz hemije o al-
koholu i nikotinu; vexbao je u~enike u gimnastici (na spravama
koje je iz Be~a doneo) i t. d. Svi wegovi u~enici i slu{aoci
znali su vrlo dobro, da to govori i u~i ne samo pedagog sa svoga
vaspitnoga i znanstvenog stajali{ta, ve} da to upu}uje i preporu-
~uje, odnosno zabrawuje, lekar sa zdravstvenog stajali{ta” (A.
Vara|anin, Stogodi{wica d-ra \or|a Nato{evi}a, Novi Sad 1921).
Jo{ 1848. godine, Nato{evi} je u svojim Spomenicima i za-
du`binama preporu~ivao “da se i u nas podiù {kole za babice,
za veterinare, za ekonomiju, trgovinu i tehniku; da se u svakoj pro-
vinciji osnuje jedna preparandija, a sve{tenicima je metao na
srce da propovedaju odraslima slovo Boìje. Pozivao je da svaka
varo{ i varo{ica podigne po jednu devoja~ku {kolu, jer onda ih
nije bilo zasebnih nigde me|u Srbima”. Brinu}i za zdravstveno
prosve}ivawe i moralni odgoj mladih Srba, on traì da se u svim
ovakvim {kolama zavedu gimnasti~ka ve`bawa i plivawe; tra-
ì da se u {kolski program uvrste pevawe, muzika i crtawe, te
da se pri svakoj {koli oformi biblioteka. Beogra|anima i Za-
SRBSKO PISMO 171
grep~anima je “dovikivao, da podiù privatne institute za

otmenije varo{ke devojke... Da bi se razbuktala narodna svest i
uzdigao narodni ponos, traìo je od sve{tenika, da u crkvi ~e-
{}e spomiwu cara Lazara, kneza Uro{a, svetoga Savu i druge srp-
ske svetiteqe; a u~iteqe je pozivao, da kazuju pri~e iz istorije,
da (|acima) ~itaju narodne pesme, da pokazuju ikone i slike narod-
nih junaka i mu~enika; pesnicima je govorio da pevaju pesme u tom
duhu; kwièvnike, da pi{u ~lanke, pripovetke i novele istorij-
skog sadràja; slikare i vajare da slikaju i reù slike na{ih slav-
nih junaka; trgovce i zanatlije, da isti~u primere iz radeni~ke
struke; varo{i, da diù spomenike na{im slavnim i zaslu`nim
muèvima na ~esmama, bunarima, izvorima, mostovima, pijacama
i ostalim javnim mestima; pisao je da se stavqaju statue na{ih
praotaca svuda, pa i od blata biti, samo nek je na{e... îvutska,
gr~ka, nema~ka, latinska i ostala tu|a imena qudi i èna neka
se odbace, a neka se daju krasna i slavna imena na{ih praotaca i
prababa”.
Sve to potrebno je, jer “qudi koji ne po{tuju svoju narodnost
i wu ne neguju, to su qudi bez svesti, izgubqeni. Najprosve}eniji
qudi sviju naroda, bili su uvek i najve}i rodoqubi, kao i narod
na najvi{em stepenu obrazovawa, {to je najve}ma ose}ao svoj na-
cionalitet”.
Za{to srbski narod propada. U brizi za sudbinu srbskog na-

cionaliteta, onoga {to se danas naj~e{}e naziva srbskim nacio-
nalnim bi}em, Nato{evi} je u Srbskom letopisu za 1865. godinu
(Novi Sad 1866, kwiga 110, 77-129) izloìo neka svoja razmi{qawa o
tome za{to na{ narod u Austriji propada. Osnovna je wegova
poruka da su Srbi u Austriji i Ugarskoj po~eli da propadaju i mo-
ralno i materijalno, te da, {to zbog nera|awa, {to zbog odro|a-
vawa, postepeno nestaju. Razloge moralnom propadawu on nalazi
u nemarnom pona{awu op{tinskih i crkvenih stare{ina i u~i-
teqa u narodnim {kolama, pri ~emu wihovi lo{i primeri, kao
otrov, ubijaju “ponos i po{tewe i na domu, i u porodici i u samom
srcu naroda”. Takvo delovawe srbskih predvodnika dovelo je do
razuzdanog pona{awa mla|ih nara{taja, jer “niti ko pazi ni mari
{ta mla|i ~ine, niti im to dobra primera daje... Otuda maznost i
svojevoqnost ve} u male dece, raspu{tenost i nevaqalstvo mom-
~adi, nerad i gizdavost devojaka, raskala{nost i razmetqivost
èna, neznabo{tvo i demoralizacija svuda”. Kao potvrdu za to on
navodi da “gde god se na|u crkve i {kole prazne, na}i }e se pune
kr~me”; u kolu, mladi izvikuju “podsko~ice na sramotu poezije”;
na zborovima starijih ~uju se “grdne re~i”, bez “iskre stida ni
172 Ilija Petrovi}
po{tewa”; devojke i mlade ène svojim “maskarama od belila i

rumenila” pokazuju da im nije stalo do po{tewa i brige za ku}u;
mobe i prela, kola i drugi skupovi, u svemu su se izjedna~ili sa
kr~mom; “momci su tako pali, da ve} smernu devojku i ne glede,
nego se oko one sti~u, koja je najraspu{tenija”; mala deca, “{to
jo{ ni govoriti dobro ne znaju, ro|enom ocu u {ali psuju veru i
krst”, a otac se tome raduje i veseli.
Bogatiji srbski sloj postepeno postaje sve siroma{niji, naj-
ve}im delom zbog toga {to se spahije ène siroma{nijim tu|in-
kama, te “otu|i{e uz porod i imawe”. Na drugoj strani, neki “ra-
zuda{e svoje bogate }eri za tu|ine, opet za gole, te ode bogatstvo
u tu|e {ake”.
Po nesre}i, u narodu se ne obra}a pa`wa na zdravqe i na zdrav-
stvene tegobe. “Nebrojeno dece i odrastlijih pomre u nas pre vre-
mena, propadne sa neve{te nege, ne~uvawa, neurednosti, pijanst-
va, sirotiwe, netraèwa leka u ve{tih lekara nego u kojekakvih
varalica i baba vra~ara. Na{a porodiqa, ako je ne oteraju, zavu-
~e se i sama u najgoru komoru, u {talu, {upu il podrum, da se ovde
porodi, kao da kakvo zlo i sramotu ~ini... te propadne i ona zdra-
va i sna`na, nekmo li ono nejacko dete. Kod nas se u pomo} poro-
diqi ne zove ve{ta i nau~ena babica, ako je ima, nego kakva god
samouka baba, koja {eprtqe}i oko neurednih poro|aja... ubije de-
te i porodiqu”. Koje porodiqe i preìve, naj~e{}e se ve} drugi
ili tre}i dan optere}uju i te{kim poqskim poslovima, a nije
redak slu~aj da se ène i na wivama pora|aju. “Gomila ih sa ovoga
umire na pre~ac, ali ni najsna`nija ne pro|e, da joj ovo pre il
posle glave ne do|e”. Nije ni redak slu~aj da se “plod qudski, taj
najve}i blagoslov Bo`ji, nasilnim na~inima oteriva”, ~ime je
“bezbo{tvo i kletva sve mere nadvisila”. Prema Nato{evi}evom
saznawu, takva praksa “kod sramotnih i poganih nequdi ovladava
sve ve}ma, i ako ovako po|e, ni nekoliko vekova minuti ne}e a nas
sasvim nestati mora. Gr|ega i bezbo`nijeg ubice narodu nema
nego kad ga wegova ro|ena mati ubijati po|e”.
Vi{e od polovine smrtnih slu~ajeva iz kruga odraslih posle-
dica je raznih pijanki, naj~e{}e zimi, “gde pijan na poqu ako sed-
ne ili legne, prozebe, pa ili na pre~ac umre, ili navu~e bolest i
nemo}, da ne vredi ni Bogu ni qudima”. Redovna je pojava da se u
pijanstvu mnogi “potuku, pokrve, osakate, ubiju, ili po~ine sva-
kojakih zala na propast svoju i svojih”.
Brojni “na{i otli~niji mladi qudi” pomrli su na strani zbog
nebrige za sopstveno zdravqe; roditeqi su ih slali na {kolova-
we, slali im u tu svrhu dovoqno novca, ali se nisu brinuli o to-
me kako se i na {ta taj novac tro{i.
SRBSKO PISMO 173
A onda, velik deo odgovornosti za propadawe srbskog naroda

u Austriji i Ugarskoj, Nato{evi} pripisuje “tu`nim narodnim
osnovnim {kolama”, dobrim delom i zbog toga {to su one malo-
brojne i {to “onolike iqade i iqade dece odra{}uje bez ikojega
vaspitawa (te) ni osnovne nauke ne ~uju”. Uz to, u mnogim mesti-
ma bez srbskih narodnih {kola srbska deca poha|aju op{tinske
{kole u koje se “me}u u~iteqi od druge vere, za osnovnu nauku, da
vaspitavaju i u~e decu u duhu pravoslavne crkve, o kojoj u~iteqi
ni pojma nemaju”; tu decu u~e u~iteqi katoli~ke vere, “a na{e crk-
vene vlasti }ute, ne}e da vide, {ta ~ini rimska crkvena vlast u
ovakvom slu~aju, i kako svako i ono posledwe dete svoje kao prava
i najboqa majka ~uva”.
Srbske narodne {kole. Srbskim narodnim {kolama Nato-

{evi} je posvetio posebnu studiju, objavqivanu u Srbskom dnev-
niku tokom 1860. i po~etkom 1861. godine, u vreme dok se, u Temi-
{varu, nalazio na du`nosti {kolskog savetnika za srbske {kole.
Tada, on je zapisao:
“Narodna je {kola jedno od najblagotvornijih zavedenija po
narod. Od we zavisi izobraèwe naroda, a od izobraèwa blago-
stawe, snaga, sloboda i svaka sre}a. Sve posledice {to ih po sva-
kog pojedince ~oveka ima, ima ih po ceo narod, samo jo{ daleko
blagoslovenije. Kao {to izobraèwe svakog posebice ~oveka na-
~ini zdravijim, sna`nijim i dugove~nijim, ponosnijim, ve{tijim
i radqivijim, {tedqivijim, ~uvarnijim i bogatijim, umerenijim,
mudrijim i sretnijim, moralnijim, religioznijim i vrsnijim,
isto tako i ceo narod. Izobraèwe je najglavnije sredstvo pro-
tiv sirotiwe, a time protiv silne bede i nevoqa, zala i zlo~in-
stava... Izobraèni qudi ve}ma paze zakone i naredbe Boìje i
qudske; izobraèni su qudi konzervativniji, i ne daju se lako ni
revolucionarnim idejama zabuwivati ni socijalisti~nim i ko-
munisti~nim preteranostima i ludostima zanositi. Izobraè-
ni qudi zadobivaju sebi prava i slobode mirnim reformama, a ne
oru`jem i prolivawem krvi. Samo izobraèn narod kadar je slo-
bodu zadobiti i odràti je. I samo on dovoqno ve{tine, snage i
odu{evqewa ima, da je zna ceniti, braniti i sa~uvati. Jednom re-
~i, izobraèwe je uslov svakoga blaga i svake sre}e u narodu”.
Po prirodi stvari, kao temeqne i najbrojnije u srbskom {kol-
skom sistemu, narodne {kole pruàju samo najop{tija znawa i na-
mewene su celom narodu. U vremenu kad je Nato{evi} ovo pisao,
te su {kole u Srba bile “gotovo jedino sredstvo narodnog izobra-
èwa, i jedina {kola, koja nam ima veru i jezik i sa wima narod-
nost sa~uvati”. Naàlost, one su tada bile prili~no zapu{tene,
174 Ilija Petrovi}
tako da su “iz tog nemara iza{le tolike prepone po wezin napre-

dak, a time po celog naroda sre}u, da je ~udo kako smo i ovoliko
uspevali da se odrìmo”.
Naime, srbske {kole radile su u vrlo te{kim uslovima; ne-
prikladne zgrade, neuredna {kolska dvori{ta, neugledne, ne~i-
ste, mra~ne i hladne u~ionice, neodgovaraju}i name{taj, krajwe
siroma{na nastavna u~ila (table, {tice, ra~unaqke, karte, iko-
ne, uxbenici i druge kwige), sve to bio je odraz mu~nih prilika u
kojima se tada nalazilo ne srbsko {kolstvo ve} i srbski narod
pod ugarskom okupacijom. Doda li se tome i podatak da je u nekim
mestima na jednog u~iteqa dolazilo i po dvesta do trista dece, tek
onda se moè sagledati sav ~emer srbskih narodnih {kola Nato-
{evi}evog vremena.
Obrazovawe srbskog ènskiwa. Za ovaj rad od kqu~nog su zna-

~aja Nato{evi}evi stavovi prema izobraèwu, odnosno obrazo-
vawu, vaspitawu, prosvetqewu, uzdizawu ènske dece u srbskom
narodu. I ba{ zbog toga {to je ono, u wegovom vremenu, bilo “grd-
no i greotno zanemareno”, on kaè da je “ènsko vaspitawe i u~e-
we pitawe prvo, najva`nije, sva ostala daleko prema{uju}e”.
Nato{evi} je op~iwen ènskom unutra{wom lepotom. “Ka-
kav je divno krasan stvor ènska du{a, u onom ~istom Boìjem
umi{qaju, pod nebom nema krasnijeg. Sve blagoslove {to ih je Bog
qudima namenuo, u wojzi je dao; wu je odredio da nam mati bude, da
nas rodi, odrani, odneguje i vaspita; wu je odredio da nam drug bu-
de, da pomogne osnivati ku}u, familiju i dru{tvo, narod i drà-
ve; sa wom je na svet nastanula qubav, bratstvo, srodstvo i prija-
teqstvo, i u ovima druèvna blaga i blagoslovi; sa wom je i na
woj osnovana vera i jezik, te qubav ota~astva i svega sveta; sve mi-
line sa kojima je ona ku}i, muù, deci, familiji, a time celom na-
rodu oblagoro|ewe i osve}ewe, wezine su i wojzi je predana nega
svih ovih i ostalih qudskih krasota i vrlina, te na woj je osno-
van pristup savr{enstvu”.
Sve su to, dakle, obele`ja za koja je nemogu}e odrediti koje je
od koga zna~ajnije za porodicu i za narod, ali su sva ona, naà-
lost, toliko zanemarena da se za wih skoro i ne zna.
A trebalo bi da se sva ta svojstva i dari ènske dece u {ko-
li prepoznaju i pa`qivo odneguju.
Praksa pokazuje da se u svim oblastima qudskog delovawa te-
ì usavr{avawu dostignutih znawa, a samo se u izobraàvawu
ènske dece odstupa od tog pravila; zato se i de{ava da nepri-
kladno vaspitawe ènske dece nanosi zlo i porodici i narodu u
celini.
SRBSKO PISMO 175
I mo`da ba{ zbog toga {to ga unutra{wa ènska lepota bes-

krajno op~iwuje, Nato{evi} svoje stavove prema obrazovawu èn-
ske dece zasniva na biolo{kim razlikama u qudskom svetu.
Najpre, èna je ro|ena i odre|ena za ku}u. Dok je muèvo da
se stara o spoqnim poslovima, da porodicu i ku}u hrani i brani,
ènino je da brine o unutra{wem redu u ku}i, da ku}u ulep{ava i
oblagoro|uje; ona je u ku}i sve{tenica, vladi~ica i pomo}nica;
ona na doma}em oltaru neguje plamen svega lepog i dobrog; samo je
ona u stawu da, svojom osve{}enom du{om, istrebi zle obi~aje,
slabosti i strasti. “I u koju god ku}u vaqana ènska du{a u|e,
onoga ~asa po|e tu sre}a i napredak... odmah tu zavlada duh mira,
qubavi, sloge, po{tovawa starijih, duh pobo`nosti, smernosti,
lep{ih i primernijih obi~aja, ~istote, ~uvarnosti, {tedwe i sva-
koga ostaloga dobra. A kad se iz pojedinih ku}a op{tine sastoje,
a iz op{tina ceo narod, to kad bi u svaku ku}u po jedna takva du{a
do{la, ceo bi narod preobraèn bio. Na èni je dakle jedno od
najva`nijih zvawa, kome se jedva dade vrednost proceniti”.
[to se to ne de{ava, nije krivica do retkosti plemenitih
ènskih du{a, koliko do pomawkawa odgovaraju}ih obrazovnih
i vaspitnih postupaka u {kolama, pre svega u narodnim. “Mi na-
{e k}eri, jer nisu za svetske (mirske, gra|anske - IP) poslove
odre|ene, ne}emo da nau~imo ni ovima, koje su... za svoju ku}u, svoju
decu, svoje mla|e i svoje potomstvo”. Na ènsku decu gleda se kao
na nevrednu nauke i vaspitawa, “kao da bi sramota i greota bilo,
boqem ih i lep{em ~emu sebi na pomo} i korist nau~iti”.
Tako kod obi~nog sveta, dok u otmenijim porodicama stawe
je jo{ gore; roditeqi smatraju korisnijom svaku nauku od one ko-
ja bi ènsku decu nau~ila da upravqaju domazlukom; sa tako u~e-
nim ènskiwem u ku}u ne dolazi blagoslov, “nego jo{ do|e gdegde
nemir, svojevoqstvo, neznabo{tvo, razvratnost, pak propast i sra-
mota”. Kako takve ku}e sluè za ugled ostalom svetu, lo{i prime-
ri vrlo se lako prenose na okolinu, ~ime se potvr|uje da razvrat-
no ènsko vaspitawe lak{e rastura ku}u nego nevaspitawe. “Sa
razvratnog vaspitawa ènskog propali su veliki narodi isto ona-
ko kao {to pojedine ku}e propadaju”.
Potom, èna je odre|ena za muà. “Sa muèm i uz wega ì-
veti, te wega i sebe usre}ivati, to joj je glavno opredeqewe. I za
ovo je sve nu`ne dare od Boga dobila, kad bi(smo) ih mi samo u woj
osvestili i izobraziti hteli”. Nato{evi} je uveren da od èni-
ne “vaqanosti i vrsno}e” zavisi sre}a jedne ku}e i familije, a mu-
à posebno; mlada èna u stawu je da jednom lepom re~i ostvari
kudikamo ve}i uticaj na muà nego {to to mogu posti}i wegovi
roditeqi svim molbama, savetima i kletvama. “Sva zla i dobra
176 Ilija Petrovi}
mla|ih muèva u rukama vaqanih èna stoje, ove su kadre najve}a

zla i nevaqalstva sa wih svu}i kad o}e i na sva dobra iskrenuti”.
Kadre su, dakako, ali su im za tako ozbiqne poduhvate potrebni i
znawe i vaspitawe; svoje boànske darove one ne mogu iskazati
nepripremqene, po{to se pri nemarnom odnosu prema wima oni
mogu sasvim izgubiti. “Masa naroda svoje k}eri tako nemarno dr-
ì i vaspitava, kao da... }e se s wima du{manima svetiti a ne svo-
jim sopstvenim sinovima, kad im onako glupa stvorewa za ène
dade”.
U otmenijim familijama, koje na vaspitawe ènske dece mno-
go vi{e tro{e nego {to stvarno brinu o vaspitawu, prilike su
jo{ gore: vaspitawe se uglavnom sastoji u brizi za {to upadqi-
vije obla~ewe, u izlascima i do~ekivawu, u jadnom i ~emernom mu-
zicirawu, u zabavama i neradu. “Koliko je mnogo otaca i matera
koji jo{ jednu posledwu nadu imaju svoje nevaqale sinove ènid-
bom popraviti; a gledni im k}eri i te{ko }e{ na}i, da su te ka-
dre muà sre}nim u~initi. Ima mnogo otaca, kojem kad bi do è-
nidbe bilo i onaku ènu dobiti morao, kao {to mu je k}i, nikad
mu ne bi ènidba ni na um padala”. I pored takvog stawa, rodite-
qi skoro da ni{ta ne preduzimaju, i{~ekuju}i jedino da im k}er
neko odvede, “da tek onda do~eka zlo i sramotu”.
A da se tako ne{to ne bi desilo, na vreme treba po~eti s vas-
pitawem. “Ko svojoj k}eri postojanu sre}u èli, neka je vaqano
vaspita... Vaspitavajte k}eri vaqano, nau~ite ih da budu kadre
muève sre}nim na~initi, pa }e i one, i vi, i muèvi, i svi s wom
sre}ni biti. Obavestite ih o blagoslovima i snagama winim, ili
ako to sami ne umete, a vi otvarajte vaqana vaspitali{ta i {ko-
le, druk~ije zanemarujete u va{im k}erima najlep{e dare i sna-
ge, odre|ene vam i date na usre}ewe va{ih ro|enih sinova. A za
ove {kole vaqa da se i ocevi sinova isto onako staraju, jer ovi }e
je samo donekle u svojoj ku}i kao devojke imati, a oni kao snaje do-
veka”.
I daqe, èna je odre|ena za mater i vaspitateqku. Prve
godine ìvota svakog qudskog stvora u ènskim su rukama, svi
oni sa materinog krila i materinih nedara po~iwu da spoznaju
okolni svet i ìvotne radosti, od we primaju veru i jezik, ta naj-
ve}a qudska dobra, ona u wima raspiruje sve boànske darove i bla-
gosiqa svoju decu za ceo ìvot. “Sve najvrsnije muève rod qud-
ski wihovim materama zahvaliti ima; pro|i im ìvotopisanija,
i izme|u svake desetorice devetoricu }e{ na}i {to svu svoju vred-
nost od svojih vrsnih matera imaju. Redak je primer u istoriji da
je slavan otac i slavnog sina po sebi ostavio, ali gledni svima
najslavnijim qudima u wihovo drtiwstvo i na}i }e{ krasnu ma-
SRBSKO PISMO 177
ter, koja je sve krasote i vrline iz svoga punog srca u de~ije pre-
nela... Samo je to àlost {to su ovake matere retke”. Nijednoj
majci ne moè se pore}i qubav prema svojoj deci ni `rtva koju je
ona zarad svoje dece spremna da podnese; sve one, siroma{ne ili
bogate, sre}ne ili nesre}ne, jednako su ne`ne, jednako bri`ne i
jednako opsednute strahom za odrastawe svoje dece. Izme|u wih,
“sva je razlika samo u izobraèwu ovih darova wihovih... Matere
vaqa nau~iti da umeju... sva zla i dobra, {to }e na deci velika bi-
ti, mo}i poznati, i ~udesna sredstva i na~ine upotrebiti. Nauke
treba materama, pak da uspeh vaspitawa de~jeg u wihovoj ruci i
vlasti stoji, a ne da ova najsvetija stvar od gole sre}e i ludoga slu-
~aja zavisi”.
Vaspitavawe za familiju. Nato{evi} poru~uje roditeqima

da, ukoliko èle zdrave unuke i zdravo potomstvo, treba da naj-
pre pri|u zdravom vaspitavawu svojih k}eri. “@elite li da ceo
narod naj~istijim hristijanstvom zasija i usplamti, podajte mu u
va{im k}erima prave hristijanske matere. Ho}ete li... juna~ko...
najponosnije, najvrsnije potomstvo, a vi k}eri - matere tog potom-
stva prvo nau~ite u ~emu se hristijanstvo... juna{tvo, ponos, vrs-
no}a sastoji i kako se odnegovati ima. Dajte nam vrsne matere i
bi}emo gospodari sveta. Ukvarenim i propadaju}im narodima sa-
mo vaqane matere mogu spasewe doneti, one su u ovom pogledu sve-
mo}ne, Boìju snagu imaju, samo su one kadre narod oblagoroditi,
najslabije osnaìti, proslaviti najneznatnije, podi}i propale...
Po~nite dakle oblagoro|avawe potomstva i naroda s vaspita-
wem k}eri, i celo to veliko delo bi}e u ~asu svr{eno, a jednim
porodom ceo narod preobraèn”. Jer, gde god se zapu{ta obrazo-
vawe i vaspitawe ènske dece, “i muèvi i narod }e se u tome iz-
gubiti, a gde god se ène raspu{teno i nevaqalo vaspitavaju, i
muèvi }e i narod u tome propasti”.
Nato{evi} smatra da ènsko vaspitawe, s obzirom na obele`-
ja ènske du{e i dare kojima raspolaè, “ni u mrvu ne popu{ta
mu{kom, nego ga i daleko prevazilazi”. Mimo onih “spoqa{wih”
nauka i ve{tina, ènskoj deci, makar koliko to skupo i te{ko bi-
lo za jedan {kolski sistem, treba omogu}iti da steknu vaspitawe
za familiju. Izobraène ène tako }e svom narodu dati “dvost-
ruko vi{e du{evne najvrednije snage”, {to }e istovremeno zna-
~iti da isti taj narod dobija i na umnom i telesnom planu. Ovo je
utoliko razumqivije ako se zna da ène, koje ~ine vi{e od polo-
vine ukupnog ìteqstva, sa neuporedivo ve}im zadovoqstvom (ne-
go {to to ~ine mu{ki) u~estvuju u vaspitawu i oblagoro|avawu
naroda; znawa i ve{tine kojima one raspolaù nikada ne propa-
178 Ilija Petrovi}
daju, jer ih one, zbog toga {to ceo svoj ìvot provode u porodi~-
nom krugu, na svoju decu i mla|e ~lanove porodice malo po malo
prenose.
Za onu prvu polovinu ìteqstva, mu{ku (ne{to mawe brojnu),
podiù se najraznovrsnije {kole: proste, normalne, glavne, re-
alne, gimnazije, pedago{ke, pravoslovne, bogoslovske, i razne dru-
ge, dok se na onu drugu polovinu i ne obra}a pa`wa. I, kad je ve}
tako, Nato{evi} se pita kada }e do}i vreme da se za ènsku decu
po~nu otvarati doma}evaspitavaju}e {kole, jedine koje su im nu`-
ne. A takvih {kola za Srpkiwice ima tek da se na prste izbroje:
u Sremu i Slavoniji jedna, u Ba~koj tri, u Banatu nekoliko, dru-
gde nijedna. A “kamo sre}e da se sve elementarne {kole u ~isto
ènske pretvore, bilo bi po narod mnogo probita~nije, svaka bi
ku}a u svakoj vaqano vaspitanoj k}eri i èni imala po jednog
najodanijeg, najro|enijeg vaspita~a i u~iteqa Bogom samim na to
odre|ena”.
Zbog onih koji misle da je dovoqno {to je svaka {kola dos-
tupna i mu{koj i ènskoj deci, Nato{evi} upozorava da su èn-
ske ìvotne i vaspitne potrebe sasvim druk~ije od onih koje su
okrenute mu{kima, tako “da se ne moè ni pomisliti da se i jed-
no i drugo u istoj {koli istovremeno, istim sredstvima, na~ini-
ma u~iti i vaspitavati mogu”. (Pod istom {kolom podrazume-
valo se isto odeqewe, a kad god se negde govorilo o otvarawu
nove {kole u jednom mestu, imalo se u vidu otvarawe novog
odeqewa istog razreda).
Logika po kojoj je korisno imati me{ovita odeqewa, zasni-
va se na pretpostavci da se mu{ka deca “omek{avaju” uz ènsku, a
ènska uz mu{ku “sr~anija postanu”. U stvarnosti, prema Nato-
{evi}evom uverewu, ènska deca uz mu{ku gube ne`nost i stid-
qivost i postaju jogunastija; mu{ka, opet, ne omek{avaju, nego po-
staju grubqa i svojevoqnija. Gde dva odeqewa ima, korisnije bi
bilo jedno za mu{ku a drugo za ènsku decu imati, nego ih dràti
zajedno, “a gde ima dve klase, mi drìmo da bi po narod i wegovo
blago probita~nije bilo poludnevne {kole zavesti, da do podne
samo jedna a po podne samo druga bilo mu{ka deca bilo ènska
odlaze nego zajedno”. Ako bi se tako postupalo, makar i tro{ak
bio ve}i, svakoj ku}i bi se to hiqadustruko vratilo dobro vaspi-
tanim k}erima, budu}im ènama i majkama.
Nato{evi}u je jasno da svako pomiwawe uve}anih tro{kova
moè nai}i na otpor, ali on u sprovo|ewu svojih zamisli o otva-
rawu posebnih {kola za ènsku decu ra~una s potporom srbskih
majki: “Qubav va{e najmilije dece, va{e zamene, qubav i uvaà-
vawe va{eg pola i qubav naroda neka vas povede, neka i na{im
SRBSKO PISMO 179
k}erima sunce hristijanstva i lep{eg ìvota sine, iza kojih }e

i celom narodu... Od vas nam je svako dobro sinulo, neka i ovo naj-
ve}e; ve}e ni svetije zadu`bine nema nego usre}ewe svoje dece i
naroda, a ovo je samo vaspitawem i to najve}ma ènske dece mogu}-
no; u~inite vi ovu najve}u zadu`binu, vama i prili~i, budite na-
rodu majka u punom vidu toga najsvetijeg imena”.
@enske {kole. Morala se, dakle, mewati priroda onih {ko-

la koje su poha|ala i ènska deca, po{to su one, u Nato{evi}evo
vreme, bile isprazne. Svoje razloge on je obrazloìo jednostav-
nom ~iwenicom da se “ènskome detetu, ~im je na svet stupilo,
celo opredeqewe izvesno zna, da u to niko posumwati ne moè:
ku}u ure|ivati i ulep{avati, doma}i ìvot oblagora|avati i
uskla|ivati, decu negovati i vaspitavati... to }e joj posao biti,
za to je ro|ena, sa tim }e i sebe i svoje usre}iti. Da su ènska de-
ca na to odre|ena, pokazuju i te`we koje se s wima rode i u svim
wihovim igrama pre ulaska u pravi ìvot vide: igra {vewa, pra-
wa, u igri wihove sobe, ba{te, u ~i{}ewu, ure|ivawu, ulep{ava-
wu, obla~ewu lutaka”.
Naàlost, u {kolama toga vremena ènska se deca za budu}i
ìvot nisu uop{te pripremala. Moglo bi biti da su {kolski
stru~waci tada verovali da decu u po~etnoj fazi {kolske nasta-
ve (a narodne {kole imale su svega ~etiri razreda) ne treba op-
tere}ivati ~isto ènskim naukama i ve{tinama; sve to uprkos ~i-
wenici da se ènska deca ve} u drugoj godini ìvota igraju onim
{to bi, zapravo, trebalo da bude predmet {kolske nastave.
U svojoj su{tini, ènska {kola bi trebalo da bude “institut
za izobraàvawe i oblagoro|avawe tela, du{e, svih obli~ja i ce-
log ìvota ènskog, u~iteqka svega onog {to je èni u pogledu
na weno opredeqewe nu`no”. Osim starawa o li~noj ~isto}i i
redu u u {koli i u porodici, kao i “skrovitoj lepoti” (~istoti), o
razvijawu qubavi prema svojoj veri i svom jeziku, {kola bi treba-
lo da budu}e doma}ice, ène i majke nau~i i izve`ba svim ve{ti-
nama neophodnim za svakodnevni porodi~ni ìvot. Trebalo bi da
se to ~ini smi{qeno, budu}i da }e se svako nasumi~no delovawe u
tom smislu na decu odraziti {tetno i takve pogre{ke nikad ne}e
biti opro{tene.
Gre{ke se ~ine i u starawu o telesnim svojstvima ènske de-
ce, isto kao i u brizi o wihovom obla~ewu i o odràvawu li~ne
higijene; sve se, zapravo, ~ini iskqu~ivo protiv zdravqa i na
“ubistvo prirodne lepote, na sramotu du{e i familije, jer su to
namame poganica od kojih nikad ne}e biti doma}ica, ni èna i
majki, nego skitnica i nesre}a, koje }e sav rod ispoganiti”.
180 Ilija Petrovi}
Sa brigom o “du{evnim milinama” {kola stoji jo{ gore: “be-

zazlenost, smernost, umiqatost, ta najlep{a uzdarja ènske du-
{e, sa kojima ona jo{ pre i ve}ma nego sa telesnima svet zadobija
i wima zavlada, imala bi {kola od malena negovati. Jo{ kad se
zna da je svaka milina koju devojka na sebe uzme, ne samo woj na
veliku sre}u, nego da }e i muù i deci i mla|ima i celoj okolini
wenoj jo{ na ve}u korist i radovawe biti”. Umesto da se time ba-
vi, {kola ravnodu{no gleda na u~estale pojave lukavstava, suje-
te, zlobe, bestidnosti i raznih drugih zala, koje se u du{u vrlo la-
ko uvla~e. A tako ne{to de{ava se naj~e{}e zbog toga {to nehat-
ni roditeqi, naro~ito majke, na te pojave i ne obra}aju pa`wu;
bilo bi dobro kad bi se one, majke, svesrdno ukqu~ile u delovawe
narodnih {kola i putem svojih odbora po~ele da zaista brinu o
nauci i vaspitawu svoje dece.
A koja bi to glavna znawa trebalo da, ne samo ènskoj deci,
pruì narodna {kola?
Nauka o veri. Prva i najsvetija nauka u narodnoj {koli,

naro~ito ènskoj, morala bi biti hri{}anska nauka, zbog toga
{to je ènska du{a “po prirodi mnogo religioznije sazdana, {to
su religiozna ose}awa, kojih je ta du{a puna, najve}i weni ukra-
si, ali i zato {to je hristijanska vera zasnovana na qubavi i mi-
losti, dobro~instvima, koje se ènske du{e mnogo vi{e ti~u nego
mu{ke”. Mnogo vi{e cene}i du{evna svojstva nego telesnu snagu,
vera jo{ ja~e isti~e blagorodnost ènske du{e kojoj se, Boìjom
promi{qu, deca i mla|i na vaspitawe predaju. No, kako {kola
ne uspeva da ènskoj deci pruì osnovne verske pouke iz evan|e-
qa i Svetog pisma, a vrlo malo wih tek uspe da nau~i neku od mo-
litava, narod ostaje bez hri{}anskog ìvota. Bez vere, ènska
stvorewa ne mogu ostvariti sponu izme|u qudi i Boga, po{to ne-
probu|ena verska ose}awa u wima po~iwu da gasnu; takva se ose-
}awa potom gube i u narodu, ~ime se raskida savez izme|u Boga i
qudi i svaka veza izme|u qudi kao bra}e po Bogu.
Materwi jezik. Posle nauke o veri, najva`niji predmet u

ènskoj {koli mora biti materwi jezik, “ve} i zato {to je mate-
rin jo{ vi{e nego vera, i vi{e ga nego veru od matere nau~imo...
A jo{ vi{e zato jer je on najpre~e i jedino sredstvo kojim se na-
rod osvestiti, nau~iti, izobraziti i oblagoroditi dade... Bez
materweg jezika nije ni izobraèwa i blagoro|ewa naroda ni za-
misliti, zato ga i svaki otresitiji narod kao svoje najve}e blago
i svetiwu voli i ~uva, i pre ìvot i sve `rtvuje, nego ga gaziti,
otimati i zatirati dade”.
SRBSKO PISMO 181
Po nesre}i, srbska narodna {kola ne stara se mnogo da po-

mogne o~uvawu materweg jezika, o ~eme svedo~i sam jezik, pun stra-
nih primesa i u govoru i u imenima. Takva nebriga pokazuje se i
prema narodnoj pesmi, i juna~koj i ènskoj, kroz koju lepota na-
rodnog jezika najvi{e i dolazi do izraàja; i ne samo lepota, ve}
i trud narodnih pametara da uspostave i o~uvaju vertikalu “sa~i-
wenu od istorijskih, moralnih i pesni~kih primesa, usled koje
}e se vasceli srpski rod dràti uspravno... Srpska usmena hroni-
ka nije samo istorija jednog naroda u stihovima nego i podsticaj
tom narodu da preìvi i da se, vi{e od toga, stalno upravqa ka
slobodnijoj budu}nosti. Epska pesma je bila ona snaga koja je uz-
dizala srpsku vertikalu” (R. Samarxi}, Ideje za srpsku istoriju,
Beograd 1989, 31-32).
Naàlost, potiskivawem narodnih pesama iz {kolskih pro-
grama ne zaboravqa se samo srbsko narodno nasle|e, ve} se i jezik
osiroma{uje i svodi na puku razgovornu besposlicu. Nato{evi}
}e jo{ re}i da je “~ovek niko i ni{ta, a èna jo{ gora, koja se od
svojeg materweg jezika otu|ivati po|e. U toj nije vi{e ni mrve
narodnog ponosa ostalo, i takva mati nije samo pred sobom pro-
pala, nego i celo svoje potomstvo upropastila”.
Na takvu {kolsku politiku uticali su mnogi nazoviu~eni
qudi iz srbskog naroda, koji su, pod vidom da èle izobraziti svoj
narod, narodni jezik “za prosta~ki, paorski i bojtarski (~oban-
ski) izvikivati po~eli”, i tako krenuli da {koli iz ruku izbi-
jaju jedino sredstvo kojim se obrazovawe moglo ostvarivati. Svo-
jim trudom da narodni jezik zamene nekim stranim, oni su se ui-
stinu pretvorili u ubicu svog naroda. “Po narod nema opasnijeg
du{manina nego koji mu materwi jezik utire i ovog izobraèwu
smeta”. Najlak{e }e se jedan narod zatrti ako mu se uzme wegov je-
zik i naturi tu|i, tako “da ne razume i da ni{ta nau~iti ne moè,
pa onda si mu ubio razum, onda je gotova marva, sa kojom moè{
raditi {ta ho}e{... Ko god svoj materwi jezik prezre, odbaci i
pogazi, (taj)... nema ni ponosa, ni po{tovawa, zato jeste niko i
ni{ta. Ko god se tu|instvu privoleva, mora najpre izdajica svoga
biti, a takvom nema ni u tu|ini po{tovawa, nego ga prime da ga
kao poturicu protivu svojih i za najpoganije namere upotrebe”;
takvome nema po{tovawa ni u krugu onih ~iji je jezik prihvatio,
po{to se na wega uvek gleda kao na nitkova, protuvu i roba. “A
narod je jo{ sramotniji koji svoj jezik materwi ne ~uva, ne brani,
pazi i potirati daje. Jer taj }e jo{ sramotniji rob biti i mora
gr|e propasti nego onaj {to verom prevrne. Te{ko onom narodu
koji se svog materweg jezika odmetne, on }e tu| u~iti da nau~i sra-
motno i nesre}no robqe biti”.
182 Ilija Petrovi}
Istorija. Posle nauke o veri i materweg jezika, srbskog,

istorija bi morala biti tre}a po redu “glavna nauka” u narodnoj
{koli. Qubav prema ota~astvu, koja je izvor svih najlep{ih gra-
|anskih vrlina, “ima èna kao mati u srcu de~jem podnegovati i
kao sestra i èna u srcu brata i muà uzplamtiti”.
U srbskoj narodnoj {koli nedovoqno se obra}ala pa`wa na
istoriju srbskog naroda, tako da se mogao ste}i utisak da su Srbi
tikva bez korena; ~ak su i “divqi narodi” qubomorno ~uvali us-
pomene na dela svojih slavnih predaka, ne bi li se na wih mogli
ugledati, dok se i u narodnim {kolama o slavnim srbskim preci-
ma ponajvi{e }utalo.
“Pa kad ovako sa ove tri najglavnije nauke stojimo, je li onda
~udo {to na{a èna, ne znaju}i svoju veru, wu niti drì ni decu
svoju pou~iti ne ume... a svoju crkvu nemarno pohodi; ne poznaju}i
lepote svog jezika, pesme i melodije... ni decu svoju nau~iti ne ume;
ne znaju}i svoju istoriju ni decu svoju ni~im zadahnuti ne ume. A
je li onda mogu}no da se potomstvo takvih majki, koje svoju veru,
jezik i narodnost, te tri svetiwe koje samo one u srcu dece podne-
govati imaju, odràti moè. Ne, tu moraju propasti svi”.
Nato{evi}ev zakqu~ak o propasti potvr|uje i Radovan Sa-
marxi} svojom konstatacijom da je bilo “i u naj{irim slojevima
one mudrosti kad se zna da ìvot prestaje gubitkom pam}ewa”
(Isto, 31).
I, da bi se izbegla sva zla o kojima je pisao, Nato{evi} pozi-
va sve roditeqe koji ponosa, svesti i savesti imaju, i deci svojoj
i potomstvu svome dobro èle, da se drè podaqe od kojekakvih
stranih instituta koji im decu otu|uju “i silom ih na tu|u zemqu
presa|uju, gde nikad procvetati ni roda doneti ne}e”. Istovre-
meno, on im poru~uje da “grade sebi srpske institute, gde }e se wi-
hove k}eri srpski vaspitavati, po{to za ènu bez nacionalnog
vaspitawa nema vaspitawa... Samo srpska mati, koja ni za {to tu-
|insko ne zna, kadra je svoje ro|eno kroz i kroz poznati i pono-
siti se, a qube}i i ponose}i se svojim, to ~uvaju}i, neguju}i i ob-
lagoro|avaju}i samu sebe i svoje najmilije podiè, oblagoro|ava
i usre}ava”.
Briga o narodnom zdravqu. Iz Vara|aninovog o{troumnog

zapaàwa da je Nato{evi} govorio i podu~avao ne samo kao peda-
gog “sa svoga vaspitnoga i znanstvenog stajali{ta”, ve} da je, kao
lekar, upu}ivao, preporu~ivao ili zabrawivao “sa zdravstvenog
stajali{ta”, lako je zakqu~iti da Nato{evi}eva razmatrawa o
{kolovawu ènske dece nisu samo puka pouka o wihovom vaspi-
tawu i obrazovawu, ve} ponajvi{e izraz goleme zabrinutosti za
SRBSKO PISMO 183
wihovo du{evno i telesno zdravqe. Wegova zapaàwa da su èn-

ska deca po~ela da se obla~e “na sramotu du{e i familije” i da
}e time “sav rod ispoganiti”, danas su dramati~no istinitija ne-
go u vreme kad su stavqena na uvid srbskoj javnosti; preuskim far-
merskim pantalonama i ogoqenim strukom mnoge su se devojke
samosterilisale i tako sebe u~inile proma{enom i suvi{nom
podvrstom u qudskom rodu; ba{ kao {to tre{we ili vi{we koje
su “zaboravile” da cvetaju, postaju nepotrebna i suvi{na stabla
u nekom vo}waku. U krugu onih koje mogu cvetati, ra{iren je
obi~aj da se “plod qudski, taj najve}i blagoslov Bo`ji, nasilnim
na~inima oteriva”. (O~igledno je, dakle, da na~in na koji se {ko-
luju ènska deca protivre~i prirodnim zakonima, isto kao {to je
jasno da kad god je ~ovek poku{ao da mewa prirodu, u~inio je to na
svoju {tetu).
Jer, Nato{evi}ev stav da obrazovawe ~ini ~oveka zdravijim,
sna`nijim, dugove~nijim i moralnijim, nesumwivo potvr|uje da je
on sve svoje teze o izobraàvawu ènske dece izloìo i sa stano-
vi{ta zdravstvenog vaspitawa. To zna~i da, ako se neprikladnim
obrazovnim i vaspitnim radom sa ènskom decom neposredno uti-
~e na naru{avawe wihovih prirodnih obele`ja, remete se svi od-
nosi u porodici, dakle i oni koji se ti~u telesnog i duhovnog zdrav-
qa wenih ~lanova, a posledice svih porodi~nih neda}a odrazi}e
se i na narod kao celinu. Druk~ije re~eno, od toga kako opstaje
svaka pojedina srbska porodica, i da li ona uop{te opstaje, zavi-
si}e i biolo{ki opstanak srbskog naroda.
Da je ba{ tako, kazuje i Nato{evi}evo upozorewe da, ako se
nastavi s naopakim obrazovawem ènske dece, “ni nekoliko veko-
va minuti ne}e a nas sasvim nestati mora”.
U tom pogledu, Nato{evi}u se mora priznati da je bio veli-
ki optimista: na nestanak srbskog nacionalnog bi}a ne}e se ~e-
kati “nekoliko vekova”, jer se ve} posle podrug veka srbski na-
rod primakao liniji iza koje wega ne}e biti.
A za{to?
Sva ènska deca ve} idu u {kolu i zavr{avaju je, ali bez ele-
mentarnog obrazovawa i vaspitawa za porodicu i ota~astvo. To
se naro~ito odnosi na one devojke koje su diplomirale na nekoj
od vi{ih ili visokih {kola. Tako, na primer, Radisav V. Ni{a-
vi} u kwizi o svome bratstvu saop{tava da je ~etrdeset devojaka
iz toga bratstva svr{ilo fakultetske studije, a {esnaest neku
od vi{ih {kola, i posredno otkriva na koji se na~in srbska po-
rodica razara i kako srbski narod polako nestaje: od tih pedeset
{est {kolovanih ènskih primeraka, 26 wih je bez dece, uglav-
nom neudato; 11 s jednim detetom; 11 sa dvoje dece; 7 s troje dece;
184 Ilija Petrovi}
samo jedna sa ~etvoro dece (R. V. Ni{avi}, Bratstvo Ni{avi}a : Od

Ostroga do Svete Trojice, Bijelo Poqe 2006, 73-625).
Samo je to saznawe dovoqno da se srbski narod po~ne baviti
svojim sudbinskim poslovima. Najva`niji od tih poslova, i naj-
pre~i, morali bi biti spasavawe srbskog {kolstva od raspada i,
u neposrednoj vezi sa tim, spasavawe srbskog naroda od biolo-
{kog uni{tewa. Jer, danas, po{to su pre ravno ~etiri godine is-
tekla tri veka od za~etka organizovanog srbskog {kolstva, tog
vrlo zna~ajnog, ali u Srbiji zvani~no potisnutog i potcewenog
civilizacijskog doga|aja, ~ini se da se suo~avamo sa sopstvenim
nestajawem:
-“Petooktobarska” vlast u Srbiji nagove{tavala je (a jo{
se ne zna {ta }e od toga biti do posletka, po{to se biv{em mi-
nistru prosvete vrlo ~esto omogu}uje da istupa u javnosti i da
komentari{e zbivawa u svom nekada{wem resoru) da }e iz {ko-
la biti izba~eno u~ewe tek obnovqenog srbskog jezika (onog ko-
ji je srbskom narodu jo{ pre vi{e decenija bio otet i umesto we-
ga velikodu{no mu darovan srbskohrvatski) i da }e biti zamewe-
no nekakvim “jezikom komunikacije”;
-Srbska }irilica zvani~no se koristi samo po izuzetku, kao,
na primer, u slu~ajevima kad dràva raspisuje poternice za Sr-
bima i razoruàva sopstveni narod;
-Takozvano gra|ansko vaspitawe nudi se kao zamena za srb-
sko pravoslavqe;
-Ponovo se, kao uo~i Berlinskog kongresa (1878), traì od
srbskog naroda da se odrekne svoje pro{losti i svoje nacionalne
istorije, a pripadnost Srbstvu, po ve} oprobanim antisrbskim
demokratskim receptima, kao u stara, “internacionalisti~ka”
vremena, progla{ava se jedinim zlom na ovom svetu.
Tako ne{to uspeva da pro|e, jer, o~igledno, nikom nije po-
znato Nato{evi}evo upozorewe da su vera, jezik i narodnost srb-
ske svetiwe, te da je i Teodor Pavlovi}, znameniti srbski kultur-
ni poslenik, jedno vreme i sekretar Matice srpske, za svoje ì-
votno na~elo uzeo re~i: “Jezik, vera i narodnost, amanet ti Srbe
brate, to sveto troje, to je izvor ~esti, slave i sre}e tvoje”.
Naàlost, mi smo prebrzo zaboravili na tu ve~no istinitu
poruku, tako da i danas, kao u Nato{evi}evo vreme, ogromna ve-
}ina nazoviu~enih qudi poteklih iz srbskog naroda, svoje znawe
podre|uje dnevnim politi~kim potrebama, protivno interesima
istog tog naroda.
Ne znaju}i za Nato{evi}evu muku, i dr Ar~ibald Rajs, veli-
ki prijateq srbskog naroda, upozoravao je na opasnosti od onoga
sloja koji se u Srbiji, s velikim strahopo{tovawem, zove inte-
SRBSKO PISMO 185
ligencija, a koji, opet, sebe smatra nadmo}nim u odnosu na one ko-

ji ne raspolaù univerzitetskom diplomom. Odnosilo se to i na
one “intelektualce”, to krdo nezavisnih umova, kako je tu “pamet-
nu vrstu” nazvao Noam ômski, koji su iz inostranstva “u svoju ze-
mqu doneli uglavnom ono lo{e iz... zemaqa koje su pohodili”, ali
i na wihove u~enike iz doma}ih {kola. “Inteligencija je posto-
jala sve gordija i kod we su se sve vi{e gubila ona lepa svojstva
(srpskog) naroda... Istinske vrednosti srpskih zemaqa... istisnu-
te su. Inteligencija qubomorno pazi da nove i po{tene snage ne
prokr~e sebi put... Po{to je vode niska ose}awa, »inteligenci-
ja« kle~i pred novcem... âst je nepoznata vrednost na berzi »in-
teligencije«... Mnogi pripadnici »inteligencije« bi hladno `rt-
vovali slobodu, i opstanak svoje zemqe, ako bi to wima li~no
bilo od koristi. Kao i sva nemoralna bi}a, i inteligencija se di-
vi sili, ~ak i kada se najvi{e zloupotrebava... (“Inteligencija”)
je seja~ica razdora kada treba sjediwavati... (ona) je delovala po-
put bu|i. Zarazila je sve {to je s wom do{lo u dodir... Umesto da
gradi, ona je razgra|ivala. Ona je àri{te truleì i iskvareno-
sti” (A. Rajs, ûjte Srbi, Beograd 1928, 19-29).
Posle svega, i zbog svega toga, obi~an srbski svet do{ao je u
nepriliku da razmi{qa vredi li opstati kao Srbin. Ako neko ve-
ruje da vredi, taj neko bi}e prinu|en da, u skorom vremenu, u svo-
joj zemqi, pod vla{}u koja sebe naziva srbskom i preporodite-
qskom, pristupi obnovi srbskih narodnih {kola i srbskih vred-
nosti u wima, po~ev od srbskog pravoslavqa, preko srbskog govo-
rnog jezika, srbske }irilice i srbskih narodnih pesama, juna~-
kih i ènskih, melodija i obi~aja, do srbske povesnice i srbskog
zemqopisa, sve sa ciqem da se spre~i biolo{ko uni{tewe srb-
skog naroda i da se o~uva srbska nacionalna supstanca, odnosno
srbsko nacionalno bi}e.
Danas, na mawe vekova od broja kojim je Nato{evi} bio pre-
stra{en, u sudaru s idejom demokratskog Zapada da ìteqstvo na
Zemqi treba svesti na svega jednu desetinu (po{to se preostalih
devet desetina na razne demokratske na~ine uni{ti), samo je to
su{tina srbskog nacionalnog programa i samo u tome treba vide-
ti i trenutni i trajni srbski nacionalni interes.
Jer, narod koji ne prepoznaje svoj nacionalni interes u vre-
me kad se najmo}niji srbski neprijateqi sa obe{~ove~enog demo-
kratskog zapada pozivaju na svoj nacionalni interes, i to ba{ u
Srbiji, prepu{ta se sopstvenom biolo{kom uni{tewu. \or|e Na-
to{evi} preìveo je svoj strah za zdravqe svojih srbskih savreme-
nika, ali wegov strah za opstanak srbskog naroda u me|uvremenu je
postao svojina onih Srba koji su mu nacionalni istomi{qenici.
186 Ilija Petrovi}
Znamo li to, moramo se zapitati da li ova generacija srbskih qu-

di ima pravo da svoje neposredne naslednike, i naslednike svojih
naslednika, i wihove potomke, ostavi bez izgleda na biolo{ki
opstanak.
***
Ovaj rad pripremqen je za nau~ni skup Zdravstveno vaspi-
tawe u savremenoj osnovnoj {koli, odràn 26. maja 2007. godine
na U~iteqskom fakultetu u Sombor, a predstavqen je tamo u da-
tih sedam minuta, kako sledi:
Uz podse}awe da je \or|e Nato{evi}, lekar po obrazovawu,
pedagog, reformator srbskog {kolstva, bio otac srbske moderne
{kole i da je “u na{em {kolstvu stvorio epohu”; da su u wemu bi-
le “vrline najslavnijih i najotli~nijih svetskih pedagoga”; da ono
{to je on u~inio u srbskom {kolstvu, nije postigao nijedan peda-
gog ni pre ni posle wega; da je pre osamdesetak godina ozna~en
kao “najve}i {kolski ~ovek do danas” u srbskom narodu; isti~e-
mo samo nekoliko pojedinosti interesantnih za ovu temu.
Brinu}i za zdravstveno prosve}ivawe i moralni odgoj mla-
dih Srba, on je, sa ciqem da se razbukti narodna svest i uzdigne
narodni ponos, traìo da se u crkvi i {koli ~e{}e spomiwu svet-
le i svete li~nosti iz srbske pro{losti; da se pevaju pesme i pi-
{u pripovetke s nacionalnim obele`jima; da se na javnim mesti-
ma diù spomenici srbskim slavnim i zaslu`nim muèvima.
Po wegovom mi{qewu, sve to potrebno je jer “qudi koji ne
po{tuju svoju narodnost i wu ne neguju, to su qudi bez svesti, iz-
gubqeni. Najprosve}eniji qudi sviju naroda, bili su uvek i najve-
}i rodoqubi, kao i narod na najvi{em stepenu obrazovawa, {to
je najve}ma ose}ao svoj nacionalitet”.
Svoje poglede na izobraàvawe ènske dece po posebnim {kol-
skim programima, zasnovao je na biolo{kim razlikama u qudskom
svetu.
Najpre, èna je ro|ena i odre|ena za ku}u.
Potom, èna je odre|ena za muà.
I daqe, èna je odre|ena za mater i vaspitateqku.
Na kraju, èna sve to duguje Otaxbini.
Sve te boànske dare u ènskoj deci trebalo bi izobraàva-
ti u ènskim {kolama, smi{qeno, budu}i da se svako nasumi~no
delovawe u tom smislu moè na decu odraziti toliko {tetno, da
u~iwene pogre{ke nikad ne}e biti opro{tene. Sa tim u vezi, on je
upozoravao da, ako se nastavi s naopakim obrazovawem ènske de-
ce, “ni nekoliko vekova minuti ne}e a nas sasvim nestati mora”.
U tom pogledu, Nato{evi}u se mora priznati da je bio veli-
ki optimista: na nestanak srbskog nacionalnog bi}a ne}e se ~e-
SRBSKO PISMO 187
kati “nekoliko vekova”, jer se ve} podrug veka srbski narod pri-
makao liniji iza koje ga ne}e biti; svi moèmo posvedo~iti da se
mlade Srbkiwice, u na{em vremenu, okre}u pojavama koje su pla-
neri qudske budu}nosti sabili u izjavu izvesnog filosofa re-
ligije sa Zapada da, “ukoliko smawimo stanovni{tvo Zemqe za
90 procenata, ne}e biti qudi koji bi nanosili ekolo{ku {tetu”.
Na tu i takvu filosofiju naslawaju se feminizam, mirovni
pokreti, hipici, seksualna revolucija, homoseksualizam i nebro-
jene verske sekte, a kroz sve to, primenom najrazli~itijih droga,
imaginacija mladih qudi neosetno se odvaja od uobi~ajenog na~i-
na mi{qewa i rasu|ivawa.
Nave{}emo koju re~ vi{e samo o dvema pomenutim pojavama:
Feminizam. Pokret zasnovan na demonstracijama francus-
kih prostitutki s kraja 19. veka, svake godine osmog marta, nezado-
voqnih poku{ajima dràvnih vlasti da im suzi prostor za “javni
rad” i progna ih s odabranih ulica, i na ènskom prazniku istog
datuma, ustanovqenom sa ciqem da se ènski rod, preko Markso-
vih i Engelsovih domi{qawa o “zajednici èna”, o ènama kao
“zajedni~koj svojini”, o monogamiji i prostituciji kao “polovi-
ma istoga dru{tvenoga stawa”, i tako daqe, po svemu izjedna~i sa
pomenutim “protestantkiwama”; u na{em vremenu zasnovan i na
delovawu takozvanih nevladinih organizacija, kojima, u dobrom
delu, barem onima koje se po Srbiji bave najprqavijim i najot-
rovnijim poslovima, rukovovode ène. Nato{evi} je unapred bio
zabrinut nad mogu}no{}u da sa svakim pojedinim uli~nim i “ne-
vladinim” nazoviènskim primerkom izjedna~i onu koju nam je Bog
“odredio da nam mati bude, da nas rodi, odrani, odneguje i vaspita”;
koju je “odredio da nam drug bude, da pomogne osnivati ku}u, fa-
miliju i dru{tvo, narod i dràve”; s kojom je “na svet nastanula
qubav, bratstvo, srodstvo i prijateqstvo, i u ovima druèvna bla-
ga i blagoslovi”; sa kojom je i na kojoj “osnovana vera i jezik, te
qubav ota~astva i svega sveta”; ~ije su “sve miline sa kojima je ona
ku}i, muù, deci, familiji, a time celom narodu oblagoro|ewe i
osve}ewe”, kojoj je “predana nega svih ovih i ostalih qudskih
krasota i vrlina” i na kojoj je “osnovan pristup savr{enstvu”.
Mirovni pokreti. Najzna~ajniji od svih “izuma” Novog do-
ba, demokratske institucije “proizvedene” na svetovnom verskom
parlamentu u îkagu (1893), jesu mirovni pokreti, mehanizmi ko-
jima savremeni novi svetski poredak nastoji da ostvari svoje da-
lekose`ne strate{ke ciqeve, pored ostalog i: prinudnu kontro-
lu svetskog nataliteta, kontrolu obrazovnog sistema, brisawe
qudskog individualizma, vernosti porodi~nim tradicijama, na-
cionalnog rodoqubqa, religijskih i moralnih nazora... Svako
188 Ilija Petrovi}
od nas moè posvedo~iti da brojne mlade Srpkiwice, okrenute

{koli samo da nisu u ku}i, one koje su za svoj ideal odabrale ras-
pusni ìvot u oblasti takozvanih estradnih umetnosti, foto-mo-
delovawa, {arma, osmeha, golotiwe i raznih drugih skandaloz-
nih i tabloidnih rubrika, umesto da stvaraju porodicu i ìve u
woj, svoju mladost tro{e kao konobarice u kafi}ima, ili proda-
va~ice u kojekakvim buticima, ili takozvane uspe{ne ène po
nekim privatnim preduze}ima; umesto da oplemewuju svoje boàn-
ske dare, one se okre}u ne~emu {to se zove karijera i {to postaje
karijes na srbskoj porodici i, posledi~no, na srbskom nacional-
nom bi}u.
\or|e Nato{evi} nepogre{ivo je shvatio da opstanak srb-
skog naroda ponajvi{e zavisi od telesnog i duhovnog zdravqa mla-
dih Srbkiwica i od wihovog izobraèwa za sopstvenu biolo{ku
misiju.
***Ne zna se zbog ~ega, zbornik radova sa re~enoga skupa nije objav-
qen, ali se sumwa ba{ na ovaj tekst, koji se ovde prenosi iz autorove kwi-
ge Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, 313-332.
Ko to tamo koqe
Persida Mila~i}-[ujica, Kako su me zaklali, Novi Sad 2007
Ako je ve} jednom Persidinom sagovorniku iz romana kojim

se bavimo bilo ~udno {to se “iko la}a pera posle Wego{a”, sa
punim razumevawem mora se prihvatiti i pitawe bilo koga od
ovde prisutnih {ta u lepoj kwièvnosti i kwièvnoj raspra-
vi traì neko ko se, kao moja malenkost, u dokolici bavi isto-
rijskim temama.
Nije namera ovog pri~aoca da se na bilo koji na~in nadme}e
s utiscima onih koji su stigli da pro~itaju kwigu o kojoj je re~,
sa zapaàwima da je wen sklop neobi~an, nesvakida{wi i, mo`-
da, zbuwuju}i i, naro~ito, ne sa pitawem da li bi kwiga mogla bi-
ti autobiografska.
I nije mu èqa da bilo ~ime uti~e na one koji }e kwigu tek
~itati, jo{ mawe na one koji }e, mo`da, svoju nameravanu {etwu
kroz kwigu okon~ati ve} posle nekoliko pro~itanih stranica,
redom ili na preskok, svejedno.
Ovo }e biti samo poku{aj jednog mawe ili vi{e prose~nog
~itaoca da neke jedva nagove{tene autorkine bri`ne stavove do-
vede u vezu s onim {to nam se svakodnevno de{ava, rizikuju}i pri
tome da mu se zameri za preterano li~ni pristup.
*
Ne znam {ta je u teatralnoj recitaciji jedne bakutanerke
bilo sme{nije, tendenciozno {tivo da se umilostivi NATO
ili pompezno podilaèwe da mu se umiqavawem smilimo pa da
odustane od agresije ili da ga lukavstvom prevarimo, jer su za
wih ose}awa ~ista glupost, nepostoje}i, takore}i.
êlna zemqa u Severnoatlantskom paktu, Amerika, ushi}e-
na je svojim zlo~inima na Srbskoj Zemqi. Wen apokalipti~ni
duh nada se uni{tewu jo{ jedne stare civilizacije, serbske, one
~ije se svekolike vrednosti jo{ uvek nalaze u temeqima qudskog
bivstvovawa. Amerika tako potvr|uje istinu da sve {to je qud-
sko woj je strano.
Kao plemenit i veruju}i narod, bez obzira na to da li se izja-
{wavaju kao ateisti ili kako druk~ije, Srbi dobro znaju za bib-
lijski nauk da }e grehovi otaca pasti do devetoga kolena i oni se
vrlo trude da nekim svojim li~nim grehom ne opterete svoje bli-
è ili daqe potomke; ako im ve} u nasle|e ne mogu ostaviti ne-
{to korisno, ponajmawe je potrebno da ih “zaduè” prokletstvom.
Bi}e da ba{ zbog te zabrinutosti za svoje potomstvo, Srbi i
u svom li~nom se}awu i u narodnom pam}ewu ~uvaju nazive svojih
devet predaka; ostali svet ne poznaje takvu biblijsku i rodbin-
190 Ilija Petrovi}
sku vezu predaka sa svojim potomcima, a naro~ito to nije poznato

Amerikancima.
No, ako Amerikanci tako ne{to ne znaju, ne zna~i da se bib-
lijska kletva ne odnosi i na wih i wihove grehe. Dana{wi Ame-
rikanci su dobrim delom potomci najraznovrsnijih moralnih bez-
nadnika i evropskog qudskog otpada ({to ne zna~i da u toj staroj
Evropi nije ostalo dovoqno otpada da se prikqu~i Amerikanci-
ma u wihovom zlo~inu), od Kolumbovih dana pa nadaqe, onih koje
rado nazivaju “pionirima”, zaboravqaju}i pri tome da su ti “pi-
oniri” svojim zlo~iwewem uni{tili barem tri izvorne civili-
zacije takozvanog Novog sveta: Indijance, Maje i Inke.
A kasnije, me|usobno se ubijaju}i u borbi za materijalna bo-
gatstva, i od vremena Xefersonove Deklaracije o nezavisnosti
vode}i po svetu blizu dvesta “lokalnih” ratova, delovawe ameri~-
kih vo|a, i onih vidqivih i onih iz senke, i wihovih jednomi-
{qenika, bilo je uslovqeno genetskim nasle|em, odnosno te-
{kim gresima preda~kim, roditeqskim i li~nim. îne}i nove
zlo~ine, oni su svoje potomke dodatno zaduìvali, a zaduùju ih
i danas, nesre}om i nemoralom, be{~a{}u i nequdsko{}u.
I ~ini}e to sve dok takozvana ameri~ka civilizacija, izo-
pa~ena i sumra~na, ne bude izop{tena na onom prostranom sever-
noameri~kom ostrvu izme|u Atlantika i Pacifika, da se tamo
ugu{i u sopstvenim gresima i moralnom bezna|u.
*
Mi smo pobednici! - kli~e Vasa, odnosno Slobodan Milo-
{evi}, ne obaziru}i se na izneveravawe nade. Oglodan i oguqen
naknadno }e shvatiti da je izigran.
Savremena demokratija u Srbiji bi}e upam}ena po tome {to
}e narod uporno biti onemogu}avan da izabere vladu nacionalne
orijentacije, {to podrazumeva da su iskqu~ene bilo kakve radi-
kalnije mere u interesu srbskog naroda; iskustvo kazuje da su takvi
ili sli~ni poku{aji po belom svetu uvek bili spre~avani pu~em,
invazijom ili ubistvima. Sjediwene Dràve ne}e tolerisati po-
liti~ki sistem kojim ne dominiraju poslovna kombinatorika,
oligarhija i vojni elementi pot~iweni interesima ameri~ke
elite, niti }e dozvoliti da im propadne ulog u petooktobarski
pu~ (2000), kada su kontrolu nad najva`nijim dràvnim institu-
cijama, kao i dràvnim preduze}ima, nasilno preuzele snage koje
je finansirala Klintonova administracija; ameri~ka dràvna
agencija USAID tvrdi u jednom svom izve{taju da je samo tokom
2000. godine utro{en dvesta trideset jedan milion dolara “za raz-
voj demokratije” u Srbiji.
*
SRBSKO PISMO 191
Re~ demokratija... podiè se odjednom ka nebu, ka suncu se

prope kao kad se propiwu jedra kad u wih dune snaàn vetar.
Prièqkujemo demos-kratiju, iluziju, u stvari veli~anstvenu
a stra{nu su{tinu, bremenitu nequdskostima i `rtvama koje
joj prethode.
Bez obzira na jezi~ko zna~ewe, demokratija se, u najupro-
{}enijem obliku, svodi na pravo ve}ine, koja tro{i vi{e nego {to
proizvodi, da glasawem moè uzeti vlasni{tvo mawini koja vi-
{e proizvodi nego {to tro{i; u slu~aju da se mawina sa tim ne
saglasi - ve}ina ima pravo da svoje namere ostvari silom, pri ~e-
mu se “otimawe tu|eg vlasni{tva, bez obzira na to pod kojim mo-
tom se ono ostvarivalo, zove... legalizovana pqa~ka”.
Oni koji demokratiju cene prema upravo izre~enim sudovi-
ma, lako }e zakqu~iti da “~isto demokratske institucije moraju,
pre ili kasnije, da uni{te slobodu ili civilizaciju, ili oboje”,
a “usvajawe demokratije fatalno je za dobru vlast, za slobodu, za
zakon i poredak, za po{tovawe autoriteta i za religiju, i mora
da proizvede haos iz kojeg }e se izdi}i nova svetska tiranija”.
Da se do|e do takvog zakqu~ka pomo}i }e i shvatawe Xorxa
Va{ingtona da je vlast “sila, kao i vatra, opasan sluga i stra{an
gospodar” i, zbog toga, “ima mo} da uni{ti ne samo pojedinca ve}
i celu naciju”. Nije daleko od takvog razmi{qawa ni Bertrand
Rasel, koji kaè da “fanati~no verovawe u demokraciju ~ini de-
mokratske ustanove nemogu}ima”. Dodamo li tome i misao Sigmun-
da Grafa da su “odgovorni qudi u diktaturi tvrda srca, a u demo-
kraciji tvrda sluha”, posta}e nam jasno da su narodne èqe i na-
rodni interesi vrlo daleko od onoga {to je Abraham Linkoln
definisao kao “vladu naroda, preko naroda i za narod”. Ili, ka-
ko to veli Noam ômski, demokratija je “sistem u kome odluke do-
nose... povezane elite. Narod je samo posmatra~ zbivawa a ne u~e-
snik u wima... Narodu je dozvoqeno da potvrdi odluke vi{wih,
ali nikako ne treba da se me{a u poslove - poput socijalne poli-
tike - koji se wih uop{te ne ti~u”.
*
[to pre Program prirodne selekcije shvatimo, mawe }emo
patiti.
Tragaju}i za novom ratnom doktrinom “rata bez rata”, odno-
sno “rata bez metka”, ameri~ki vojni i politi~ki vrh Kenedije-
vog vremena zaduìo je petnaestoricu najistaknutijih ameri~kih
antropologa, astronoma, biohemi~ara, psihijatara, ekonomista,
sociologa i ratnih planera da na|u re{ewe za taj “teorijski” pro-
blem. Posle pet godina “savesnog” rada, u sastancima odràvanim
jednom mese~no, oni su 30. septembra 1966. godine svoje zakqu~ke
192 Ilija Petrovi}
predstavili Kenedijevom nasledniku Lindonu Xonsonu, izraà-

vaju}i svoje àqewe {to je medicina spre~ila tolike bole{ti-
ne i naru{ila prirodnu selekciju da opstaju samo najsposobniji,
ali i izraàvaju}i nadu da }e se qudska vrsta reprodukovati kon-
trolisanom ve{ta~kom oplodwom i da }e opstajati samo najja~i i
najposlu{niji. Kad je ta strogo ~uvana dràvna tajna o biolo{kom
ratu kao zameni za rat oruànom silom i vojnom tehnikom otkri-
vena, saznalo se da jedino biolo{ki rat pruà “efikasan sistem
za stabilizaciju i nadzor nacionalnih ekonomija”, vladi daje nu`-
nu vlast za osigurawe sopstvene politi~ke stabilnosti, socio-
lo{ki je nuàn radi nadgledawa opasne dru{tvene disidencije i
destruktivnih asocijalnih tendencija, sluì za redukovawe bro-
ja stanovnika na planeti i osnovna je motivaciona sila za nau~ni
i tehnolo{ki napredak dràve.
*
Deca u vrti}u su ugroèna, nema lifta da ne kandi{e dro-
gom... Ko }e rasturiti kr~mu - glavno steci{te pred samim
ulazom u {kolu? Kokain se {vercuje iz Ju`ne Amerike, mladi...
gurnuti da prime zlo oberu~ke: sipawem u napitak... da perver-
znim dospeju u rajsko, misti~no blaèno stawe, ne znaju}i da }e
ih bolest ubrzano odvesti u smrt.
Sve je to u skladu s izrekom izvesnog S. Kina, filosofa re-
ligije, koju su stratezi novog svetskog poretka, na Svetskom fo-
rumu 1996. godine, propratili “sna`nim aplauzom”, a koja glasi:
“Ukoliko smawimo stanovni{tvo Zemqe za 90 procenata, ne}e
biti qudi koji bi nanosili ekolo{ku {tetu”.
*
Mlade sigurno izbacuju iz stroja, Zemqa da bez podmlatka
ostane i bez svoje snage... Zemqu mogu bez oru`ja da nam zauzmu...
I, kako sam to prethodnih godina, u raznim prilikama govo-
rio, da bi srbski narod ostao ve~an i neuni{tiv, svakom Srbinu
mora biti sveta du`nost da odbrambenu liniju za{titi sam, ili
svojim telom ili svojim brojnim mu{kim potomstvom. Samo broj-
ne porodice mogu sa~uvati brojne tragove o srbskoj pro{losti i
dospeti do zvezda u daqini. Danas, poruka Desanke Maksimovi}
pesmom Ra|ajte na svet decu vi{e nego ikad podse}a mlade Srbe
i drage Srbkiwice da sve {to u Srbstvu “ìvi i rodi namewuje
se slobodi”, te da }e Srbska Zemqa ostati Srbska samo ako weni
Srp~i}i “pomile doqom i kosom” i “niknu kao prva trava: da
zemqa na{a izdesetkovana sva se zamladi”.
Naàlost, mnogim mladim Srbima i Srpkiwama danas ne pa-
da na pamet da zasnuju brak i izrode decu, pravdaju}i se “te{kim
ekonomskim i dru{tvenim prilikama”. Takvim bezbo`ni~kim
SRBSKO PISMO 193
postupkom, oni svoje neposredne pretke i svoj narod ostavqaju bez

porodi~nog kulta a sebe bez ijednog traga o postojawu.
*
Ra{irene su zarazne bolesti, najvi{e nastrano{}u, nema
leka ni na~ina da se izopa~enoj olo{i stane na kraj. (Ali) i to
je deo Programa, narod da se o sebi zabavi, tajkuni jo{ vi{e da
zgr}u: {pekulacijom, kockom, drogom, korupcijom... Usto, svako-
dnevna ubistva, ~ak se i {kolska deca ubijaju u me|usobnim ~ar-
kama. Neka su gladna, neka drogirana, neka ratni~ki nastro-
jena. Ako je ta~no da mo}ne glavoguze nije briga, a nije sudstvo
ni an|ele ~uvare... tad nikakve vajde od pojedina~nih poku{aja.
Kultura nastala u pokretu Novo doba sebe samu smatra kul-
turom qubavi i bratstva, a iz we su proistekli hipici, seksual-
na revolucija, raznovrsni mirovni pokreti, feminizam, homosek-
sualizam i nebrojene verske sekte. Kroz te nove kulturne oblike
(religijske sekte, okultizam, magiju, medicinu, zdravu ishranu,
isto~wa~ki pristup seksu...) “neosetno je zarobqena imaginaci-
ja vi{e miliona mladih qudi {irom sveta i odvojena od uobi~a-
jenog na~ina mi{qewa i rasu|ivawa”. Podvrgavawe toj kulturi
bilo je pra}eno, i olak{ano, primenom najrazli~itijih droga, bu-
du}i da je jo{ iz engleskog “opijumskog rata” protiv Kine bilo
poznato da se drogom moè ~itav narod dràti pod kontrolom.
U tom sklopu ne moè se zaobi}i ni feminizam, pokret za-
snovan na demonstracijama francuskih prostitutki s kraja 19.
veka, svake godine osmog marta, nezadovoqnih poku{ajima dràv-
nih vlasti da im suzi prostor za “javni rad” i progna ih s odabra-
nih ulica, i na ènskom prazniku istog datuma, ustanovqenom sa
ciqem da se ènski rod, preko Marksovih i Engelsovih domi-
{qawa o “zajednici èna”, o ènama kao “zajedni~koj svojini”,
o monogamiji i prostituciji kao “polovima istoga dru{tvenoga
stawa”, i tako daqe, po svemu izjedna~i sa pomenutim “prote-
stantkiwama”; u na{em vremenu zasnovan i na delovawu takozva-
nih nevladinih organizacija, kojima, u dobrom delu, barem oni-
ma koje se po Srbiji bave najprqavijim i najotrovnijim poslovi-
ma, rukovovode ène.
Najzna~ajniji od svih “izuma” Novog doba, jesu mirovni po-
kreti, mehanizmi kojima savremeni novi svetski poredak nastoji
da ostvari svoje dalekose`ne strate{ke ciqeve, pored ostalog i:
prinudnu kontrolu svetskog nataliteta, kontrolu obrazovnog si-
stema, brisawe qudskog individualizma, vernosti porodi~nim
tradicijama, nacionalnog rodoqubqa, religijskih i moralnih na-
zora...
*
194 Ilija Petrovi}
Reformi{u kobajagi, u stvari razbijaju }eliju, da jedan po-

red drugoga ne progleda, da jedni od drugih ne ~uju, ne saznaju.
Sekundarni ciq novog svetskog poretka, da se u Srbiji uni-
{te nezavisna {tampa i takozvani elektronski mediji, mawe je
vidqiv, ali zato on ima mnogo trajnije i tragi~nije posledice po
narod. Na~inom na koji se plasiraju politi~ke vesti, vesti iz
kulture i sve drugo {to se nudi ~itali{tu i gledali{tu, uvek
anacionalno obeleènim, ~ak izrazito antisrnski, zatire se
sve {to se nekad moglo smatrati elementarnim prilogom srbskoj
duhovnosti. Skoro sve “glavne” novine prepu{tene su stranim
finansijerima (i vlasnicima), dok se televizijske ku}e svesrd-
no trude da svojim programom zatruju, ili isperu mozak onih koji
odre|eni program prate. Sasvim su zaboravqene davne emisije na-
u~nog i obrazovnog programa namewenog deci {kolskog uzrasta,
programa koji je bio vrlo interesantan i odraslima i onima koji
jo{ nisu dorasli za {kolu. Teme iz nacionalne povesnice strane
su televizijskim poslenicima, jednako kao i one koje se bave, re-
cimo, nacionalnim zemqopisom ili srbskim jezikom; sve {to je
nacionalno, nedopustivo je za javno predstavqawe i prikazivawe.
Umesto da se gledaocima pruì mogu}nost da vide ili ~uju koju
re~ o pro{losti srbskog naroda, takvoj kakva je bila, svakodnev-
no se nude kojekakve besmislene pri~e o koje~emu, naj~e{}e na ni-
vou ko~ija{kog (u najgorem smislu), sa zadivquju}om dozom neu-
kusa i nepo{tovawa i prema gledali{tu i prema srbskom nacio-
nalnom bi}u; u televizijska studija naj~e{}e se dovode oni koji
predstavqaju samo sebe i svoje mentore sa strane, oni koji u
moralnom pogledu nisu dosegli ni do “pozitivne nule”.
Televizijski program u demokratskoj Srbiji stvoren je ba{
po kalupu koji nudi ameri~ka propagandna ma{inerija: ~ovek se
od svog detiwstva mora modelovati kao jednodimenzionalno bi}e,
da bi se od wega, na kraju, stvorio poslu{ni automat; treba ga jo{
u mladosti li{iti voqe za izborom i uvrstiti u svet op{te ste-
reotipne predstave o ìvotu i ìvotnim ciqevima.
*
Jedino za baku mogu da kaèm... (da je) najve}om du`no{}u
smatrala da decu okupqa, da se o~uva porodica po svaku cenu.
Mla|i ne znaju to da cene, misle da od wih svet po~iwe... Mnoge
su uni{tili droga i alkohol...
Ali, {ta moè baka naspram novog svetskog poretka koji,
primenom raznih demokratskih mehanizama, nastoji da ostvari
svoje dalekose`ne strate{ke ciqeve, te da, izme|u ostalog, Srbe
socijalizuje prema èqi doma}e demokratske protivnarodne vla-
sti, a od Srbije na~ini zemqu koja ne}e biti ni dràva ni nacija.
SRBSKO PISMO 195
Srbija, dakle, treba da bude li{ena najzna~ajnijeg obele`ja sta-

bilne dràve - nacionalnog jezgra srbskog dràvotvornog na-
roda, a srbski narod vaqa pretvoriti u bezli~nu masu otu|enu od
sopstvenog istorijskog, kulturnog i qudskog bivstvovawa i po-
vezanu stra{}u za zaradom i potro{wom i, naravno, s usa|enom
krivicom za navodni zajedni~ki zlo~in protiv ~ove~nosti.
***
Tim se temama, izme|u ostalog, u ovoj kwizi bavila Persida
Mila~i}, a weno obja{wewe kako su je zaklali sadrì u sebi i
pone{to od onoga {to je moja malenkost upravo izgovorila.
***Pripremqeno za predstavqawe Persidine kwige Kako su me za-
klali, ali do tog ~ina, ne zna se zbog ~ega, nije do{lo.
Novi Sad 2013, 74-80.
Kwiga o Ni{avi}ima
Radisav V. Ni{avi}, Bratstvo Ni{avi}a : Od Ostroga
do Svete Trojice, Bijelo Poqe 2006
Povod. Kwiga kojom se ovde bavimo jedna je u poduèm nizu

bratstveni~kih ili plemenskih kazivawa o sebi samima. Mada se
pojavila pre nepuna tri meseca, ne bismo se smeli zakleti da je
ona, u ovom trenutku, i posledwa u tom nizu. Jer, bave}i se antro-
pogeografijom srbskih oblasti, Jovan Cviji} je jo{ poodavno za-
pazio da, “kao {to su me|u sobom vezani qubavqu, dinarski su
qudi isto tako odani precima: nigde toliko ne znaju za svoje pret-
ke, katkad do dvadesetog kolena, naro~ito u Crnoj Gori; nigde ih
toliko ne vole, ne po{tuju i ne misle o wima. Vi{e no kod osta-
lih... ovde su o~uvana stara prezimena, pa ~ak i nadimci kroz po-
kolewa, ka{to kroz vekove. Sa oca na sina predaju se imena pre-
daka; potomci ih pamte; znaju wihovu postojbinu, uzroke i prili-
ke wihova iseqewa, wihove najizrazitije osobine i najglavnije
doga|aje iz wihova ìvota”.
Otud, po{to je sasvim razumqiva i prirodna briga na{ih
savremenih plemenskih i bratstveni~kih pametara da ono {to su
o svom plemenu ili bratstvu ~uli i nau~ili od drugih, ostave za
potomstvo, zapisuju}i to i sme{taju}i me|u korice mawe ili vi-
{e obimnih kwiga, ne bi bilo iznena|ewe da se tokom posledwih
meseci pojavio jo{ koji sli~ni bratstveni~ki ili plemenski
rodoslov.
Kwiga o kojoj govorimo poku{aj je da se svi Ni{avi}i, po-
reklom iz Bjelopavli}a, od Kadi}a, nastaweni u Ostrequ kod Bi-
jelog Poqa, u Majstorovini kod manastira Svete Trojice, u Zao-
stru kod Berana, u Kola{inu, u Stupu kod Sjenice i Mu{kovini
kod Prijepoqa, a danas rasejani po celoj Srbiji i blièm i da-
qem inostranstvu, sve tamo do Severne Amerike i Australije, oku-
pe na jednom mestu; poku{aj vredan divqewa, uz “tehni~ku” zamer-
ku {to je rodoslovno stablo Ni{avi}a objavqeno kao Dodatak
uz kwigu, neuvezano, umesto da se na|e ispred pojedinih “porodi~-
nih” poglavqa; veliki je opasnost da, vremenom, pojedine kwige
ostanu bez svoga dodatka, posle ~ega }e one biti osu|ene da ìvo-
tare kuse i svedo~e neuverqivo.
Ovako, bez tog rodoslova, i iz podatka da je od, po prilici,
dve hiqade popisanih Ni{avi}a svega devedesetoro wih ro|eno
u 19. veku (najstariji: Jo{o Toma{ev, ro|en 1825), olako bi se mo-
glo zakqu~iti da se radi o vrlo mladoj porodici, ~ak i kad kaè-
mo da u kwizi ima jo{ pribli`no 2600 imena: najmawe snaha, ne-
ki zet vi{e i ponajvi{e odivi~i}a i odivi~ni.
SRBSKO PISMO 197
Zbuwuju}a je ~iwenica da ima podosta stranih imena: Ana Ma-

rija ({to da ne, kad ima i Jagoda Mileva), Andrea, Bewamin, Va-
lentina, Viktorija, Gregor, Danijel, Danijela, Darija, Darijan,
Dijana, @aklina, @ana, Ina, Ines, Irina, Josip (nema veze sa
Brozom, ro|en je posle Prvog svetskog rata), Ksenija, Lana, Lea,
Leontina, Magdalena, Manuela, Marina, Mario, Monika, Renata,
Rozita, Suzana, Tonko.
Danijela i Dijana kolo vode; ima ih po dvadesetak.
Malo su neobi~nija imena: Vijorka, Vinojla, Grana, Granica,
Danojla, Drina, Lepava, Lidoje, Magra, Miloratka (da li od Mi-
lorad, jer ima i Miloradka, ili ona kojoj se mili da ratuje), Mi-
lunika, Petrojka, Svilana.
Ne moè se pro}i ni bez modernih imena: Goran, Gordana (ne-
kad je to bila Gorda), Zvezdan, Jagoda Mileva (kad moè Ana Ma-
rija, {to ne bi mogla i ona), Kristina (nekad je to bila Krstiwa,
Hristina), Maja, Nikolina, Sandra, Sla|ana, Sla|anko.
Ima, naravno, i imena od miqa: Vasko, Verica, Vukica, Gori-
ca, Du{ka, Zorica, Jovica, Sa{a (mu{ko).
Od “oprobanih” imena pomiwemo samo neka: An|a, Bojo, Vuk,
Desanka, Duwa, \or|ije, Zdravko, Zlatana, Kosa, Milijana, Mi-
qan, Nemawa, Radisav, Radi{a, Radule, Stefan, Stojko.
Bez potrebe da se bavimo zaslu`nim bratstvenicima, jer je o
wima uglavnom dosta napisano, a wihova bra}a znaju o wima i vi-
{e od toga, ista}i }emo ovde da je bar ~etrdeset ni{avi}kih odi-
va svr{ilo fakultetske studije, a {esnaest neku od vi{ih {ko-
la. Vrlo pohvalno, zaista, ali taj primer najboqe otkriva na ko-
ji se na~in srbska porodica razara i kako srbski narod polako
po~iwe da nestaje.
Jer, od tih pedeset {est {kolovanih ènskih primeraka, 26
wih je bez dece, uglavnom neudato; 11 s jednim detetom; 11 sa dvoje
dece; 7 s troje dece; samo jedna sa ~etvoro dece.
Ko su Ni{avi}i. Mada je istorijsko-etnolo{ki uvod u ovu

kwigu naslovqen kao Porijeklo i rodoslov bratstva Ni{avi-
}a, ovom se pitawu, na samom po~etku, posve}uje svega ~etrdese-
tak redova. Istorijske pri~e iz Povjesnice Bjelopavli}a popa
Rista Bo{kovi}a, na punih 17 strana, i izvod od pedesetak redo-
va iz kwige Pavla Apolonovi~a Rovinskog Crna Gora u pro{lo-
sti i sada{wosti, skoro da su bez ijednog podataka bitnog za te-
mu. Ipak, mojoj malenkosti prva je pri~a zanimqiva zbog toga {to
je rodona~elnik Bjelopavli}a, Pavle, sin Leke Duka|inskog, u
naslednoj liniji Mitar - Petar - Kaliman - Lapo imao potomka
Gojaka (svoju bijelu p~elu, odnosno praunuka svog unuka Petra
198 Ilija Petrovi}
Mitrova), koji je bio oèwen sestrom Lala Drekalova, vojvode

ku~kog, mog direktnog pretka u dvanaestom kolenu, i sa wom imao
pet sinova. (Po tome, i Ni{avi}i su moja bra}a od tetke).
Tek posle ovih dveju pri~a, autor se vra}a Ni{avi}ima i pre-
nosi predawe koje su zapisali bra}a Milovan i Boò, sinovi Mi-
livoja Ni{avi}a. Kqu~ni stav ovoga predawa sadràn je u kon-
stataciji da je rodona~elnik bratstva Ni{avi}a, Nikola-Ni{a
Kadi}, ro|en u bjelopavli}kom selu Boan (ili Frutak), stigao
na Lim iz doline Zete oko 1790. godine.
Jedna verzija tog predawa kazuje da su prezime Ni{avi} po-
neli Ni{ini unuci, kojih je bilo osam: Rado{ i Simo (sinovi Ra-
devi), Andrija (sin Petrov), i Pavi}, Lazar, Ivan, Krsto i Fi-
lip (sinovi Milanovi). Druga verzija kazuje da su ve} Rade, Pe-
tar i Milan, Ni{ini sinovi, nosili to prezime.
Makar koliko predawe o nastanku tog prezimena, da li u pr-
vom ili drugom kolenu posle Ni{e, delovalo uverqivo, ono mo-
ra otpasti iz najjednostavnijih jezi~kih razloga: prezime Ni{a-
vi} nije moglo biti izvedeno iz Nikolinog nadimka Ni{a. Jer, u
Srba, prezimena izvedena od ènskih imena i imenica ènskog
roda zavr{avaju se na -i}, {to bi zna~ilo da, na primer, ènsko
ime Stana daje prezime Stani}, a imenica ènskog roda brada
prezime Bradi}. Oblik -i} dobijaju i prezimena izvedena od mu-
{kih imena koja se zavr{avaju na -a, dakle kao i ènska imena, na
primer Nikola - Nikoli}, ili imenica mu{kog roda sa “ènskim”
zavr{etkom, na primer kadija - Kadiji}, odnosno Kadi}.
Prezimena izvedena od ostalih mu{kih imena (i imenica mu-
{kog roda) zavr{avaju se na -vi}, {to zna~i da se od mu{kog ime-
na Vaso formira prezime Vasovi}, a od re~i kova~, na primer,
prezime Kova~evi}.
Prema tom pravilu, od imena Ni{a prezime je moglo glasi-
ti samo i jedino Ni{i} (u sada{wem telefonskom imeniku No-
vog Sada ima ih devet, a u beogradskom od pre petnaestak godina -
dvanaest) ba{ kao {to je od imena Pe{a izvedeno prezime Pe{i}.
Da bi se do{lo do prezimena Ni{avi}, morao je prethodno posto-
jati imenski oblik Ni{ava, bilo kao ènsko ime (potvr|eno je i
u 15. kwizi velikog Re~nika SANU iz 1996), bilo kao nadimak.
Lako je mogu}e da je u porodici bila neka snaha po imenu Ni{ava,
po kojoj su wena deca nazvana Ni{avi}i, da bi se to kasnije pret-
vorilo u porodi~no prezime. Moglo bi biti, naravno, da se Niko-
lin dvoslo`ni nadimak Ni{a produìo u troslo`ni - Ni{ava,
iz koga bi po ve} nazna~enim pravilima nastalo prezime Ni{a-
vi}, ali taj zakqu~ak, s obzirom na neutemeqenost u porodi~nom
predawu, na “duga~kom {tapu”, vaì tek kao domi{qawe.
SRBSKO PISMO 199
Ovde bi neko mogao postaviti pitawe za{to potomci Bije-

loga Pavla nisu nazvani Bjelopavlovi}i, jer se, prema upravo da-
tim pravilima, od imena Pavle obavezno izvodi prezime Pavlo-
vi}. No, kako Bjelopavli} nije prezime ve} etnik, pojam kojim se
odre|uje plemenska pripadnost, izloèno pravilo ne mora se pri-
meniti na wega. Etnik Bjelopavlovi}, ako je postojao u tom ob-
liku, a vrlo je verovatno da u najranijoj fazi jeste, mogao je biti
iz prakti~nih razloga skra}en; sa pet slogova, {to je oteàvalo
izgovor, skra}en je na ~etiri sloga i tako u svakodnevnom govoru
postao upotrebqiviji.
Stoga, predawe o poreklu Ni{avi}a i wihovom prezimenu
moralo bi se “obogatiti” i ovim jezi~kim obja{wewima.
Poreklom od Kadi}a. Za ovu priliku, najzanimqivija moè

biti pri~a o Kadi}ima kao precima Ni{avi}a, iako Blagoje Dra-
gojev, na prvom bratstveni~kom skupu u Zaostru (2001), malo sum-
waju}i a vi{e izviwavaju}i se nekome neodre|enom, kaè: “îni
mi se da je najva`nije naglasiti da na{eg rodona~elnika ne treba
dovoditi u vezu s atentatom Todora Kadi}a na kwaza Danila 1860.
godine. Ni{a je, naime, mnogo ranije izbjegao u ove krajeve. To ni-
kako ne zna~i da nijesmo mogli biti, ranije, Kadi}i”.
Ili jesu, ili nisu, pitawe je sad.
Zbog toga {to Radisav Vukotin, sastavqa~ ni{avi}kog rodo-
slova pi{e, na vi{e mesta, a najvi{e u pogovoru svojoj kwizi, da
jesu, makar bilo i “nemogu}e utvrditi stepen srodstva sa Kadi-
}ima”, posveti}emo Kadi}ima i wihovim ro|acima ne{to vi{e
prostora.
Ima dobrih razloga za to jer sastavqa~ kaè da je u Frutku
“saznao... od starijih mje{tana gdje su bile tri ku}e Kadi}a: Ni-
{ina, Pe{ina i Radeva... (a) nije mogu}e dokazati, niti opovrg-
nuti, da li se neko od Ni{inih najbliìh srodnika nalazio u Ka-
di}a Bovanu u vrijeme kada je Kadi}e zadesila odmazda Petrovi-
}a, posle ubistva kwaza Danila od strane Todora Kadi}a”.
I kad opri~a ceo “slu~aj”, on konstatuje da je “nakon vje{a-
wa Todora Kadi}a nastao nevi|eni progon svih Kadi}a i wiho-
vih najbliìh srodnika iz Bjelopavli}a. Mnogi su pobijeni, a
koji su uspjeli da pobjegnu, odselili su se u razne krajeve. Mnogi
su uzeli nova prezimena, prema nekom svom pretku... Petrovi}i
su za vrijeme primirja sa Turcima uspjeli da prognaju sve porodi-
ce koje poti~u od Kadi}a a nalazile su se u pograni~nim podru~-
jima Crne Gore”. I daqe: “Wegovi (Danilovi ) nasqednici su iz-
vr{ili totalni progon i mnoga ubistva nad nedu`nim pripadni-
cima porodice Kadi}”.
200 Ilija Petrovi}
Da bi se isticawe ove “nedu`nosti” u posledwoj re~enici

malo ublaìlo, po{to ono deluje beskrajno izviwavaju}e, pomalo
i udvori~ki, neophodno je izgovoriti i koja re~ vi{e o kwazu Da-
nilu. Jednim delom, bi}e to u~iweno prema kwizi Marka Miqa-
nova Popovi}a Pleme Ku~i u narodnoj pjesmi i pri~i, a drugim,
prema kwizi Zeko Mali Buda Simonovi}a.
Kwaz Danilo vlada i zlotvori. Taj prvi svetovni vladar

Crne Gore, onaj koji je, ne po{tuju}i posledwu voqu vladike cr-
nogorskog Petra Drugog, svog strica Rada Tomova, odustao od vla-
di~anske ~asti, svoj vladarski program iskazao je re~ima:
“Vidite li koli{wi sam mali, ali ako me ne uzaslu{aste,
bi}u vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim,
ja }u gledati da se proslavim zlom”.
Vladao je mawe od devet godina.
Ne moè se zameriti wegovom sinovcu, potowem kwazu i kra-
qu Nikoli, {to ga u jednoj svojoj pesmi iz 1859. godine, upore|uje
sa Kara|or|em, jer i @ivko Andrija{evi} u jednoj svojoj studiji
tvrdi da kwaz Danilo, “ba{ kao i Kara|or|e, predstavqa prim-
jer poèqnog pona{awa u vremenu nezavr{enog nacionalnog os-
lobo|ewa i ujediwewa”.
Ve} pomiwani Pavel Rovinski, kao da ga pravda, zabeleìo
je da je “kwaz licem u lice stajao prema narodu i sve {to se u kne-
èvini ~inilo, nosilo je karakter wegove li~ne voqe. Takva si-
tuacija dovodila ga je u kontakt sa narodom te su bili neizbje`-
ni razli~iti sukobi. Isuvi{e je bio prgav kwaz Danilo i u tim
sukobima se nije ustezao da nanese li~ne uvrede, a Crnogorci u
to vrijeme jo{ nijesu bili naviknuti da ih podnose, pa je on i pao
kao `rtva osvete za jednu takvu uvredu”.
Istori~ar Branko Pavi}evi} veli da je kwaz Danilo “bio ap-
solutista po ubje|ewu. Wegova voqa bila je vrhovni zemaqski za-
kon. Kwaz nije trpio nikakvu opoziciju. U sukobu sa wom bio je
nemilosrdan. Mo`da je takvu èstinu podsticao wegov brat - voj-
voda Mirko Petrovi}... koji nije dozvoqavao ni da se misli pro-
tiv strogosti kwaèvske vlasti, a kamoli da se ne{to protivu
we preduzima”.
Nije najprihvatqivija pretpostavka da je na mladoga kwaza
uticao wegov brat Mirko; on je imao uzor i u vladikama Petru
Prvom i Petru Drugom, ~ijom je politikom malena Crna Gora
krenula da postane najve}a evropska imperijalna sila 19. veka.
Ne sme se, naime, izgubiti iz vida da je teritorija poznata pod
imenom Crna Gora u nazna~enom periodu uve}ana nekoliko puta,
uvek na ra~un srbskih plemena u Brdima “i {ire”. Tako, na pri-
SRBSKO PISMO 201
mer, godine 1796. prikqu~eni su joj Piperi i Bjelopavli}i, 1820.

Rovca i Mora~a, 1832. Ku~i, a 1878, posle Berlinskog kongresa,
Nik{i}i i deo Vasojevi}a (onaj drugi posle balkanskih ratova).
Zlo~ini po Ku~ima. îweno je to i krvqu, jer je, na primer,

1840. ili 1841. godine zbog toga {to su Ku~i odbijali da Crnoj
Gori pla}aju porez, s obrazloèwem da hara~ nisu pla}ali ni
Turcima, vladika Rade osudio vojvodu ku~kog Vuki}a Popova na
smrt (pri~alo se da je li~io na Kara|or|a, a stradao je na isti na-
~in kao i Kara|or|e - ubio ga kum, sekirom), a Simona Markova,
tada ve} u dubokoj starosti, strica Vuki}eva a mojega {estog di-
rektnog pretka (askur|ela), na nov~anu globu od sto cekina, iako
je “zamirita” (zasluìo) da mu se ku}a zatre.
Nepunih petnaest godina kasnije, maja 1855. godine, kwaz Da-
nilo poslao je vojsku na Ku~e, po{to nije uspeo da ih privoli na
pokornost, odnosno da ih, po jednostavnom obja{wewu Marka Mi-
qanova, natera “da pla}aju danak i da im postavi sud”. Pavel Ro-
vinski veli da je bio u pitawu “plemenski separatizam u sukobu
sa dràvno{}u koja je teìla ujediwewu”. Diplomatskom inter-
vencijom evropskih sila, kwaz je bio prinu|en da obustavi zami-
{qenu operaciju i vrati vojsku, ali je zapo~eo podlu propagandu
kako Ku~i, koje podsti~u Turci iz Skadra, upadaju u druga crno-
gorska plemena i zlostavqaju ih, pqa~kaju, ubijaju i pale ku}e.
Pod vidom da bi ih u tome spre~io, a ra~unaju}i da bi Ku~i-
ma mogli u pomo} prisko~iti i Turci iz Podgorice i iz Skadra,
on ve} naredne godine, za Petrovdan, digne na Ku~e silnu vojsku
(po nekim procenama, bilo ih je do 10.000), najve}im delom iz Sta-
re Crne Gore, a oja~anu i brojnim ~etama iz Brda. U tom pohodu,
poznatom kao crnogorska poara Ku~a, mnoge moje tada{we ple-
menike masakrirali su crnogorski ratnici na na~in istovetan
onom koji su na samom kraju 20. veka doìveli Srbi u Hrvatskoj,
Bosni i Hercegovini i po Kosovu i Metohiji. “Nemilosrdnost
genocidnog karaktera koju je po kwaèvom nare|ewu ispoqio voj-
voda Mirko te{ko da ima premca u svoj crnogorskoj istoriji”.
Kasnije, kad je nau~io da pi{e, ku~ki vojvoda Marko Miqa-
nov Popovi} pribeleìo je kako je kwaz Danilo zatraìo da mu
Ku~i pla}aju danak i da, za kaznu {to su dotle odbijali taj namet,
bude ubijeno dvanaest ku~kih glavara. Naravno, Ku~i su odbili
postavqeni uslov, a crnogorska vojska koju je predvodio vojvoda
Mirko, otac budu}eg kwaza i kraqa Nikole, u{la je u Ku~e i oni
koji su je sreli, ra~unaju}i da se radi o bra}i Srbima, “bi{e svi
ubijeni i posje~eni, a za tijem po selâ (po selima) sve pu{ka pobi
i no` posije~e. Ne bi{e po{te|ena ni |eca u kolijevke, bez ra-
202 Ilija Petrovi}
zlike je li mu{ko ali ènsko, jer je svaki ita(hitao) da mu ga dru-

gi ne ugrabi i za to medaqu ali(ili) krst dobije, a wega bez po-
{tewa ostavi. Tako i starci i bolesnici, pa i da se nijesu mogli
di}(i) od starosti ali(ili) bolesti, bi{e posje~eni i glave im
pone{ene na mjesto |e treba da se broj ne zaboravi”. Ubijeno je i
jedno jo{ nekr{teno dete, ro|eno svega nekoliko dana ranije.
“Neke su majke kumile i bogoradile vojnike da im dijete ne zako-
qu, no vojnici, po{to ga zakoqu, ba~evali su ga u ogaw |e ku}a go-
ri, i pri~aju da je od |eteta zelen plam”.
Vojvoda Mirko “imao je ~ast” da pregleda pose~ene srbske
glave. “Govore da i(h) je bilo 243 i da je u te glave bilo 17 vojni~-
kije koji su mogli u boj otis(oti}i) da se biju s Turcima, a drugo
su bili starci, bo(les)nici i |eca”.
Prema jednom francuskom izve{taju, u kome je popisana 131
`rtva, petorici ubijenih mu{karaca otkinuti su nosevi i usne,
a me|u ubijenima nalaze se i tri trudne ène, pet devojaka i de-
setoro dece u kolevkama. Osim toga, popaqeno je 13 sela, opqa~-
kano 800 ku}a, odneseno 985 komada raznog oru`ja i oterano 3000
grla sitne i 1000 grla krupne stoke.
Posle tog svog “vite{kog” podviga, kwaz Danilo je naredio
“da se nitko od Drekalovi}a ne èni, niti wima da odivu, pa ~ak
udana koja je od Drekalovi}a, da se moè o}erat iskraj vjen~ano-
ga muà i svoje |ece, a doma}in da moè drugu traìt i oènit se”.
Zlo~ini u Bjelopavli}ima. U me|uvremenu, kwaz Danilo je

i u Bjelopavli}ima isprobao svoje “vite{tvo” i iskazao svoje bes-
krajnu nequdskost.
Najpre, ogor~en pona{awem svoje sestre Jane, koja mu nije po-
slu{ala naredbu da ostavi muà, popa Rista Bo{kovi}a, kwaz je
zapovedio da joj se zapali ku}a, a u jednom trenutku zgrabio joj je
iz naru~ja dvoje mu{ke dece od dve i ~etiri godine u sunuo da ih
baci u vatru. Dok je kwaz pretio da “{tenad treba poklati da od
wih ne ostane ku~adi”, u tom ga je naumu spre~io piperski serdar
Jole Pileti}. Kwaèvi sestri}i bili su tada spaseni, ali ih je
ve} naredne no}i neko otrovao, belim dvopekom pe{kotom koji
je samo kwaz koristio.
Godine 1854, o Troji~inudne, boravio je u Ostrogu i kwaz Da-
nilo. Uz lozova~u, pr{utu i smokve, bahat i podnapit, pri~ao je
da }e postati car Balkana i da }e s wega oterati Turke. I u tak-
vim uslovima, me|u svetom koji je sa raznih strana stigao na ovu
sve~anost, zapazio je jednu lepu mladu ènu, kojoj, govorilo se, po
lepoti nije bilo ravne u Crnoj Gori. Bila je to Danica Pavi}e-
vi}, poznatija kao Vilajeta, nevjesta popa Puni{e Pavi}evi}a a
SRBSKO PISMO 203
sestra Todora Kadi}a. A onda, po kwaèvoj zamisli, bi re~eno da

posle skupa kod manastira ostane trideset |evojaka i mladih è-
na sa Vilajetom, eda bi na miru mogle da im se pokaù ikone koje
je kwaz darivao Ostro{kom manastiru, ne{to ranije razurenom
u Omer-pa{inom pohodu na Crnu Goru.
Prema pisawu Duke Londrovi}a, kad se uve~e kwaz povukao
na po~inak, jedan od perjanika, po kwaèvom nalogu, pozvao je Vi-
lajetu da svrati do kwaza. Ona, ni{ta ne sumwaju}i, pristupila
mu je, a on, ~im je Vilajeta u{la u odaju, zgrabio ju je i oborio na
krevet. Pou~eni kwaèvim primerom, perjanici nasrnu{e na os-
tale |evojke, “koje vriskom brawahu svoju nevinost i ~ast, grebu-
}i napada~e noktima po licu i otimaju}i se iz wihovih zagrqaja
kao srne iz vu~jih ~equsti”.
Za na{u ve~era{wu pri~u nije bitno kako je ta bruka zata-
{kana, ali je izvesno da je, ne{to kasnije, kwaz zatraìo od To-
dora Kadi}a, koji je, pismen, obavqao neke poslove na dvoru jo{
za vladike Rada, da ubije svog zeta Puni{u, pod vidom da on i pop
Risto Bo{kovi} rade protiv kwaève li~nosti. Ne èle}i da
izvr{i nalog, Todor pobegne u Spu`, a kwaz, vide}i da mu je pro-
pao naum, po{qe svoje qude da ubiju Puni{u. Sticajem okolno-
sti, Puni{a je izbegao zamku, posle ~ega i Todor i on preko Ska-
dra odlaze u Carigrad. Za odmazdu, kwaz protera iz Crne Gore
Todorovu ènu i dva sina, a ènu Puni{inu, Vilajetu, dovedu mu
na Cetiwe, gde ju je, uìvaju}i u wenoj lepoti, drào dva meseca
“za svoje potrebe”. Kad se izdovoqio, prepustio ju je nekom Mar-
tinovi}u, {uraku svog brata vojvode Mirka.
Pri~u o tome Todor je ~uo od crnogorskog konzula u Cari-
gradu, ro|enog brata svog novog “zeta”. Ta je pojedinost okon~ana
tako {to je Todor ubio konzula, a sa Puni{om se razi{ao, jer ovaj
nije bio saglasan s Todorovim postupkom.
Posle toga Todor odlazi u Bar, nameran da ubije i kwaza.
Prilika mu se ubrzo i ukazala, kad je kwaz si{ao u Kotor, 31.
jula 1860. godine. Kwaz je u atentatu bio rawen, ali je ve} nared-
nog dana umro; pri~alo se da je sa~ma kojom je kubura napuwena bi-
la zamo~ena u zmijski otrov.
Odmazda. Istoga dana kad je na Cetiwe stigao glas da je Da-

nilo izdahnuo, “u prvi mrak navali velika ~eta naoruànih per-
janika... na trideset ku}a Kadi}a noèvima i pu{kama i po~e{e
klati i ubijati sve ìvo. Prolomi se zrakom vapaj, vrisak èna
i djece, kletva i krik junaka. Planu {qeme prve ku}e, druge ku}e,
a oko pola no}i utihnu{e qudski glasovi. Sve ìvo je poklano i
pobijeno. Trideset kula iz bijela mramora, leè u ru{evinama, a
204 Ilija Petrovi}
iz wih sukqa dim zasi}ena poàra. Dvadeset i dva Kadi}a leè

mrtva, a drugi pobjego{e, neko se vrijeme kri{e u vrletima, a on-
da presko~e tursku granicu i spuste se u Vraku, kod Skadra”.
Smena na crnogorskom kwaèvskom prestolu nije dovela do
smirivawa uzavrelih strasti. Prvi “dràvni~ki” korak mladog
kwaza Nikole, naslednika Danilovog, bio je da sve svoje snage us-
meri na svirepu odmazdu prema celom bratstvu Kadi}a. îni se
da je jedan broj Kadi}a i wihove najbliè rodbine, wih oko osam-
deset, odmah izbegao u Skadar, a ne{to preko petsto na{lo ih se
na Kosovu. O sudbini onih koji su ostali na svojim ogwi{tima
kazuje jedno obra}awe grupe crnogorskih emigranata kwazu Niko-
li, objavqeno u kwizi Nekoliko slika iz albuma Petrovi}-We-
go{evog doma:
“Prvo zlo~instvo koje ste, kao gospodar Nesretwe Crne Go-
re, u~inili u dru{tvu Va{eg zloglasnog oca (no, i kud’ }e kru-
{ka, do pod kru{ku?!), ako uop{te takve »malenkosti« smatrate
za zlo~instvo, bilo je to {to ste odma, ~im ste nesre}om Srp-
stva, stupili na crnogorski presto - t. j. ~im je stu~en Danilo -
dali zaklati i podaviti cijelo bratstvo Todora Kadi}a (devede-
set i dvoje ~eqadi), te se, kao sramna i bezrepa kukavica i kao
krajwe podal i pokvaren ~ovjek, sve}ate i nad nejakom dje~icom u
kolijevkama i nad slabim ènama i starcima”.
Brojem pobijenih ne vredi se baviti, jer neki vele da je ubi-
jeno “svega” dvadeset ~etvoro, ali je va`no ista}i da osvetni~ki
postupci kwaza Nikole nisu bili plod trenutnog besa, ve} dale-
kose`na zamisao, da li wegova, da li oca mu vojvode Mirka. Jer, u
jednom aktu iz februara 1861. godine pi{e i slede}e:
“Tad op{ti viknu da ni u odivu wihovu |eteta ne ostave, no
ne da{e glavari no istoga rukostavnoga zlo~inca Jovicu Kadi}a
(misli se na Todora) na konop objesi{e, kao razbojnika, i re~eni
Jovica sam sebe obli~i da je o tome radio ka i Juda oko Hrista.
Tad glavari i cio narod {to god bi od Kadi}a preko na{e grani-
ce izagna{e i ovako osudi{e: da nema nikad od te ku}e niko u na-
{u granicu dok je Crne Gore, no koga bi vidio, pa ga ne bi ubio, taj
}e èstoki kastig Verhovnome sudu dati, isto kaj da bihu buntov-
nika u ruke uhvatili”.
I daqe, u izve{taju policijskog komesara u Kotoru, pisanog
30. jula 1863, ravno tri godine posle atentata, pi{e:
“Mirko je naredio svima koji su rod s Kadi}im da za osam da-
na napuste svoje ku}e, svoja imawa, i da se sele iz Crne Gore, ina-
~e }e ih on silom iseliti. Dva glavara toga plemena odjuri{e na
Cetiwe da mole Kneza. Pred samim Kneèvim dvorom, Mirko ih
je dao iskasapiti na komade”.
SRBSKO PISMO 205
Pop Puni{a Pavi}evi} vratio se u Crnu Goru posle Danilo-

ve smrti, veruju}i da }e biti bezbedan; grdno se prevario, jer je
bio uhva}en i ubijen na ]erani}a glavici, ispred crkve; tu je i
sahrawen.
A da preìveli Kadi}i nisu imali mira ni posle bekstva iz
Crne Gore, svedo~i Radomir Guberini} iz Berana:
“Tako su (cetiwski Petrovi}i - IP) poku{ali biolo{ki
istraìti kadi}ki ogranak Pe{i}a u Gorwim selima u Staroj
Srbiji, u turskoj granici. Pred bjesomu~nom hajkom, gorwosel-
ski Pe{i}i (Kadi}i) iz sela Bastaha, iz Vasojevi}a, potraìli
su za{titu od vasojevi}kih kapetana, ali i od bratije manastira
Visoki De~ani, uz te{ku zakletvu da oni nijesu od te »zle ku}e
Kadi}a« koja je ubila kwaza”.
Nema pisanih tragova, bar ih do sada niko nije obelodanio, o
tome kako su se Ni{avi}i pona{ali tih godina. Ako ve} nisu bi-
li na cetiwskoj meti, treba verovati da su oni sve to vreme }u-
tali o svom kadi}kom poreklu; samo tako su mogli preìveti zlu
voqu Danilovih sledbenika. Po prilici, oni se i danas ne dose-
}aju o ~emu se sve radilo, tako da se i u wihom rodoslovu o tome ne
mnogo pi{e; ba{ kao da je vrlina zaboraviti preìvqeno zlo.
A koliko je to zlo bilo neizmerno, vidi se i iz na~ina na ko-
ji je, na po~etku Prvog balkanskog rata, kraq Nikola do~ekivao
srbske dobrovoqce iz Amerike. Tokom jedne smotre tek pristig-
lih dobrovoqaca, ispred dvora, kraq se trudio da sa svakim od
wih progovori koju re~. Kad je stao ispred jednoga, zapitao ga je
za ime. Na odgovor “Kadi}”, kraq je zabezeknuto stao, da bi od-
mah, u nekontrolisanom gnevu, tom momku razvalio teàk {amar,
propra}aju}i ga re~ima: “Ti si mi ubio strica”. Ime tog Kadi}a
ostalo je nezapisano i on se u mojim kwigama o srbskim dobrovoq-
cima iz prekomorskih zemaqa vodi samo s prezimenom. Ni od
Milorada Kadi}a, novinara, nekada{weg predsednika op{tine
danilovgradske, nisam uspeo saznati o kome se radilo; mogao je to
biti neki od Kadi}a izgeglih u Star~e, kod [avnika, ali i na
neku drugu stranu, budu}i da imamo i dobrovoqca Ivana Kadi}a
iz Male Va{ice, u Sremu.
Kako pi{e Budo Simonovi}, “od Zeka Maloga ostala je samo
pri~a i ime - Danilovgrad. Na pu{komet od Boana i Orje Luke,
na pogled k Ostrogu, wegov naslednik i sinovac kwaz Nikola, os-
novao je varo{ sa Danilovim imenom, kao posledwi prkos, osve-
tu i inat kwaza Danila. A mo`da je to i neka vrsta pokajnice za
sve ono ~ime je zaduìo Bjelopavli}e - da mu ime nikad ne zabo-
rave, da vazda pamte kako je ispunio svoje zlokobno obe}awe” da-
to Crnogorcima na po~etku svoje vladavine:
206 Ilija Petrovi}
“Vidite li koli{wi sam mali, ali ako me ne uzaslu{aste, bi-

}u vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim, ja
}u gledati da se proslavim zlom”.
Kad je o Danilovu imenu re~ (koje na hebrejskom zna~i Bog je
moj sudija), moja malenkost doda}e, na osnovu povr{nog ~itawa
rodoslova kojim se ve~eras bavimo, da se u ovom rodoslovu dvana-
est mu{kih Ni{avi}a zove Danilo ili Danijel, trinaest mladih
Ni{avi}ki ponosi se imenom Danijela, a od ni{avi}kih odiva
ro|eno je jo{ desetoro Danila i Danijela. Pomenut je i jedan zet
Danilo (prezimenom Danilovi}), a dve su Danijele udate za Ni-
{avi}e. Da li je ovolika u~estalost kwaèvog imena bio podsve-
sni napor da Ni{avi}i pred kom{ijama, ako su ne{to i naslu}i-
vali, otklone bilo kakvu sumwu u svoju vezu s Kadi}ima?
Vi{e Kadi}a no Petrovi}a. Danas, od cetiwskih Petrovi}a

ostao je samo jedan koji sebe zove princom, a Kadi}i, po re~ima
Matije Be}kovi}a, “vaskrsnu{e ispod mnogih prezimena, kapa i
vera” i ponovo se okupi{e na rodnom ogwi{tu u Boanu. Kadi}i
veruju da se sve to de{ava po qudskoj meri i Bo`joj voqi. “Kao
jednu od potvrda da im je i priroda naklowena isti~u kako je na
jednoj zaravni u sred Boana - da li ba{ na onoj gde je i nekada ra-
sla i ~iji je pad prije 140 godina protuma~en kao zloslutni znak
velike nesre}e i istrage ovoga bratstva - prije nekoliko godina
ponovo iznikla bukva, iako tog drveta nema nigdje uokolo mo`da
ni na desetinu kilometara”.
Da}e Bog da se i kod Ni{avi}a, izniklih iz Kadi}a, a i kod
ostalih Srbaqa, razgrana “bukva od obnove”, te da se ponovo po~-
nu ra|ati deca u broju kojim se {titi opstanak i svake pojedina~-
ne porodice i svekolikog Srbstva. I da}e Bog da mladi Srbi i dra-
ge Srpkiwice poslu{aju poruku Desanke Maksimovi} da ra|aju
na svet decu: “Neka se opet blagoslov prospe / kuda je smrt pro-
{la kanxom i kosom.../ iz jednog zrna, kao zemqa plodna, po sto-
tinu stabqika da date, / da {iknu deca kao mnogostruka / planin-
ska bila, / da niknu kao prva trava: / da zemqa na{a izdesetkovana
/ sva se zamladi. / Ra|ajte na svet, ra|ajte”.
***Izgovoreno 16. februara 2007, na predstavqawu u Novom Sadu.
Ovde se prenosi iz autorove kwiìce Potraga za istinom, Novi
Sad 2014, 7-17.
U potrazi za zavi~ajem
Milutin [qivan~anin, Put u Dolinu brskuta : O poetici
zavi~ajnosti, Novi Sad 2008
Uobi~ajeno je da se osvrtima na lepu kwièvnost, ili, ako se

to nekome ~ini lep{im, sna`nijim i izazovnijim: osvrtima na
beletristiku, bave oni koji i sami ve{to plivaju u tim vodama,
bilo kao stvaraoci, gospodin Pero Zubac, na primer (koji je
upravo zavr{io svoje ~etvorominutno izlagawe o [qivan~a-
ninovoj kwizi), bilo kao kwièvni tragaoci po napisanom, u
kwièvnoj teoriji i praksi nare~eni kriti~ari, gospodin Mi-
lutin [qivan~anin, primera radi, uvek pripravni da svoje osvr-
te na stvarala{tvo drugih, mawe ili vi{e uglednih u spisateq-
skom krugu, izmere i vrednuju merilima sopstvenog stvarala~kog
ili kriti~arskog iskustva.
Ako se ponekad u takvu pri~u ukqu~e i oni koji se bave jezi-
kom, kao {to je za ovu priliku u~inio Dragoqub Petrovi} (~ijih
se nekoliko redaka, sloènih u tri-~etiri stranice, na{lo na
kraju [qivan~aninovih putovawa po Dolini brskuta, i koje }e
moja malenkost, u zamenu, pro~itati tokom narednih minuta), i
to se moè smatrati vrlo razlo`nim: svaka pri~a o zavi~aju mora
biti oslowena i na jezik, svako pam}ewe i sje}awe moè se jedino
iskazati jezikom, bilo u kratkoj formi, u vidu poslovica, bilo
so~nom raspri~ano{}u, bogatim misaonim obrtima, slikovito-
{}u i vi{ezna~nom izraàjno{}u, bilo, po izuzetku, jednom je-
dinom re~ju ili, mo`da, sintagmom, a sve to, tolkovano znawima
jezi~kog stru~waka, moè postati mnogo bliskije i prepoznat-
qivije onima koji na pisanu ili izgovorenu re~ naj~e{}e, ili po
pravilu, gledaju iskqu~ivo kao na sredstvo svakodnevnog spora-
zumevawa u prolazu, u porodici, u dru{tvu.
Jer, kako je to poodavno, uz jednu od svojih jezikoumnih kwiga
(naslovqenu kao Re~e mi jedan ~oek), zapisao Evan|elista Rova~-
ki Matija, “jezik je pam}ewe naroda koje nije ni malo ni kratko. U
jeziku je akumulirana mudrost vremena, sve {to je trebalo zapam-
titi. U govoru je sva usmena civilizacija ovoga naroda. Tamo gde
se govori glasno, gde je govor sve~ani ~in, gde kad jedan govori
drugi }ute, gde se gleda u o~i kad se govori, gde ostaju da ìve oni
koji su iza sebe »neku lijepu rije~ ostavili« - tamo je kovnica je-
zika, istok uma, izvor mudrosti, bistrine, rafiniranosti, zdrav-
qa. Tamo su one prve, najbistrije kapi u kojima je sve - i po koji-
ma je sve ostalo dobilo ime”.
Pa, kad je ve} tako, primer Dragoquba Petrovi}a, ro|enog
blizu Doline brskuta, s jezi~kim nasle|em istovetnim onom u
208 Ilija Petrovi}
Brskutu, kazuje da se i porodi~no i plemensko i zavi~ajno u Pre-

dojevi}evom pam}ewu i sje}awu sasvim lepo moè pratiti ne sa-
mo kao odraz literarnog, ve} i kao zvu~ni izraz svega {to obele-
àva tamo{wu zavi~ajnost.
Ali se zato svako razloàn mora zapitati {ta u pri~i o
lepoj kwièvnosti traì neki istori~ar, pa jo{ i amater, u do-
bronamernom i ovde pomalo odbrambenom zna~ewu: qubiteq. Na
takvo pitawe, ili mo`da prigovor, moja malenkost koristi ba-
rem dva izgovora.
Prvo pravdawe vi{e je verbalne prirode, i ono kazuje da sva-
ki svr{eni gimnazijalac koji iole drì do svoje ocene iz pred-
meta srbski jezik i kwièvnost ima pravo na zvawe kwièvnog
teoreti~ara i kriti~ara, ako ni zbog ~ega drugog, a ono zbog isti-
ne da je to morao postati posle osam godine upornog i urednog odgo-
varawa na ve} antologijsko pitawe “{ta je pisac hteo da kaè”.
Drugo pravdawe zaista je prakti~ne prirode, i ono je zasnova-
no na stanovi{tu da je svako sje}awe i pam}ewe, kao {to je Pre-
dojevi}ev “Moj Brskut”, mnogo mawe lepa kwièvnost no {to je
to povesnica pi{~evog zavi~aja. Pi{u}i o svom ranom detiw-
stvu, o svojim {kolskim danima, o qudima koji su svojim ~iwe-
wem obeleìli nedavnu brskutsku pro{lost i ra{~lawuju}i naj-
sloènije probleme iz iste te pro{losti, Predojevi} je tragao
za istinom o svojim Brsku}anima, za istinom o dru{tvenim zbi-
vawima u prvome svom zavi~aju, svome rodnom kraju; a potraga za
istinom nije ni{ta drugo do istorija.
Otud mojoj malenkosti i pravo, vi{e nametnuto odsustvom
onoga kome je bilo nameweno no {to je samoizboreno sopstvenom
zaslugom, da se bar nakratko pojavi, pred ozbiqnim slu{aocima,
u vrlo ozbiqnoj pri~i o potrazi za zavi~ajem.
Pa jo{ kad tu potragu zapo~ne neko ko je ro|en u selu zvanom
Qu}e, a mo`da i QuÈ}e, na koje }e nara{taj iza nas sasvim zabora-
viti, selu koje nije “ukinuto” samo zbog toga da bi se na wegovom
mestu otvorio povr{inski kop pqevaqskog rudnika ugqa, ve} i
da bi Milutin [qivan~anin bio ostavqen bez zavi~aja, posta}e
sasvim razumqivo {to on, [qivan~anin, qut bez QuÈ}a i quÈ}i
bez Qu}a, svoje prvo putovawe u Dolinu brskuta zapo~iwe tra-
gom Predojevi}evih brskutavih zvukova sa Planinice i Salamo-
na, sa Zvekotu{e i \ebeze, iz Ubogog Dola i Gropa, sa Zagona i
Momoweva, sa Treskavca i Orlujaka, iz malore~kih klanaca i Cr-
ne rupe, sa Tvrdih stijena i Vjetarnika, tragom brojnih zvukova
koji wegov novootkriveni zavi~aj u Brskutu obeleàvaju nekom
brskutavom izvedenicom, samom za sebe ili u sazvu~ju sa nekom od
preostalih: brzak, brzica, matica, brzdica; skok, slap, mlaz, snop;
SRBSKO PISMO 209
sijevawe, iskra; ùbor, àgor, àmor, cvrkut; {apat i {apor; ro-

mor i govor. Op~iwen brskutawem vodenica, on se dosetio da bi
brÈskt u wegovom li~nom jezi~kom zna~ewu i za wegovu privatnu
upotrebu “mogao biti skra}eni oblik sintagme brsni kutak, a to
ime, taj zvuk mogu}eg novog izmi{qenog imena”, u umiruju}im “me-
kim, prhutavim, {u{kavim, zelenkastim tonovima”, nagove{ta-
vao je mogu}nost da se Brsni Kutak, barem u [qivan~aninovoj
svesti, podudari “s izuzetno lepom vi{ezna~nom re~ju zavi~aj”.
Bez i najmawe primisli da i{ta mewa u brskutavim zvucima
[qivan~aninovog podsvesno odabranog zavi~aja, moja malenkost,
vi{e kao tragalac po srbskoj povesnici, doda}e i jo{ jednu mogu}-
nost za ~itawe pojma Brskut, prema onome {to nam je poodavno,
pi{u}i o srbskim plemenima iz starine, ponudio osniva~ izvor-
ne srbske istorijske {kole Milo{ S. Milojevi}:
Srbsko pleme “Babri}i, Bebri}i, Beri}i, Berkuti, Brkuti
...ìvili su skoro po svoj Ra{koj, u Maloj Aziji, jednom re~ju:
oni su ìvili u jedno i isto vreme, po Strabonu, i u jednoj i u dru-
goj ~esti sveta. @ivili su jo{ i u Ma}edoniji i Tesaliji po reci
Pjeni. Oni su ìvili i u drugim srpskim krajevima... Osim ovoga
i danas je pleme u Pravoj Srbiji Bebri}a ili Berana od kojih je i
Beran u Vasojevi}im sa turskim gradi}ima i posadom. Od wih je
pleme Ku~i, kao {to ih Srbi pravoslavni zovu, a [kipi (Arna-
uti) opet Beri{, koji ìve ~ak i do Kosova”.
Po{to nikakvih “velikih seoba naroda” nije u istoriji bi-
lo, ve} su pojedina plemena ìvela tamo gde im je bilo dato, iz
Milojevi}eve pri~e lako je izvesti zakqu~ak da bi sa Berkuti-
ma, Brkutima, trebalo dovesti u vezu i selo Brskut i istoimenu
re~icu u Brdima, na trome|i Ku~a, Vasojevi}a i Bratonoì}a; da-
lekim potomcima ovih Brkuta moralo je nejasno biti zna~ewe
te re~i, te su je oni “preveli” onom koja joj je glasovno bila naj-
blià, Brskut. Ako izvanci tu re~ naj~e{}e izgovaraju Brskuti,
u mnoìni, kao {to to ~ini i narodni pesnik stihovima Gorska
vilo, kaì pravo / Je l’ Mila~i} [piro zdravo / Kad }e do}i u
Brskute / Da razjuri Turke qute, mogao bi to biti podsvesni od-
jek prvobitnog oblika Brkuti.
Ali, to bi bila tema za drugu priliku. Danas ipak pri~amo o
[qivan~aninovom putu u Dolinu brskuta.
***Kwiga Milutina [qivan~anina koja se pred nama nala-
zi po mnogo ~emu je neobi~na, a najvi{e po tome {to autor u woj,
prebiraju}i po tu|im zavi~ajnim utemeqewima, traga za onim is-
kustvima za koja je, po sili ìvotnih okolnosti, ostao prikra}en
pa sada shvata da je to ve}i gubitak od mnogih dobitaka kojima se
u ìvotu radovao. Kad ~ovek, naime, po~ne da svodi neke svoje
210 Ilija Petrovi}
ìvotne bilanse, on se najpre vra}a onim predelima u kojima je

nau~io prve re~i i u~inio prve korake, jer ako wih nema, on ne}e
imati ni po~etnog upori{ta niti potoweg oslonca; a ~im ~ovek
ne zna otkud je potekao, on ne}e imati ni kamo da se vrati u ~asu
kad bude zatvarao svoj ìvotni krug.
[qivan~anin saÉm lako priznaje da je ~ovek bez zavi~aja. On,
istina, veli da ih je imao tri ili ~etiri, ali ni u jednom nije
stigao da se utemeqi: u jednom mu se rodio otac, u drugom on, iz
tre}eg mu je majka (a “~etvrti ne sme ni pred sobom da spomene”
jer “{ta bi rekla ona tri ranija?”) i zato se, optere}en takvim
iskustvom, moè osloniti jedino na one koji su u tom smislu bi-
li sre}niji i zabeleìti da je zavi~aj “prva iskra svetlosti u
o~ima ~ovekovim, prva iskra iz uma ~ovekova, prva iskra poima-
wa onog {to je zavi~aj. To je prva iskra za onog kome je taj zavi~aj
dosu|en i koji je tom zavi~aju zave{tan. Tom prvom iskrom, koja
se kasnije umnoàva i postaje svetlost, zavi~aj se trajno naseqa-
va u ~ovekovo pam}ewe i povremeno se, kad du{a zajeca, javqa pla-
mi~cima se}awa. U toj prvoj zavi~ajnoj iskri ogleda se ceo wegov
ìvot”.
Nemaju}i sopstvenog zavi~aja, a budu}i meka i blagorodna
du{a, Milutin [qivan~anin vezao se za neponovqive stranice
koje je Milorad Predojevi} posvetio svome Brskutu, i o wemu na-
pisao jedinstveno prebogatu kwigu. On je, pri tom, “pro{ao” kroz
sve Predojevi}eve kwige (tu se na{lo wegovih “{est putovawa”
po Brskutu, za koje bi neko danas rekao: virtuelnih) i iz wih iz-
vukao najlep{e i najslikovitije pojedinosti o brskutskim prede-
lima i qudima koji su im udahwivali du{u. I sve to u potrazi za
sopstvenim korenima i u plemenitom nastojawu da iz svog “tro-
lisnog rasturenog zavi~aja skrpi bar jedan osredwi iz jednog
komada”. U tom slu~aju imao bi zavi~aj za koji bi “dao sve ~ime
raspolaè”, a “takav zavi~aj ne bi dao ni za {ta” (kao {to “ne da
ni ova tri kojih nema”, a “ne bi ih dao ni da ih ima”). U gr~u da na-
|e sopstveni zavi~aj i s izvesno{}u da to ne}e uspeti, [qivan-
~anin neveselo zakqu~uje da se razlozi za to nalaze u ~iwenici da
se “zavi~aji utemequju za vekove, grade stotinama godina”, a “kod
nas, ve~itih selakovi}a, na vetrometini, nikad se ni{ta nije
moglo utemeqiti, zavi~aj ponajmawe”.
[qivan~anin veli da je na onim putovawima “na{ao Brskut.
Ne znam je li to onaj pravi. Ja sam ga - kaè on - takvog kakvog sam
upoznao smestio u jedan deo moga skrovi{ta gde ostavqam ono do
~ega mi je posebno stalo, ono {to ne sme da se izgubi ili zaboravi.
Tamo su i oni moji zavi~aji Kojih Vi{e Nema. Upoznao sam u putu
po Dolini qude koje je vredelo upoznati, s onim najlep{im u se-
SRBSKO PISMO 211
bi - dahom Brskuta. Me|u wima na{ao sam i upoznao Brsku}ani-

na... koji je dospeo iz sasvim drugog miqea, dodirnuo ~elom plo~u
Brskuta, progledao i naslutio du{u Brskuta, prona{ao je, otkrio,
stvarnu i veliku i oplemewenu duhovno{}u tla i vekova, i poka-
zao svetu. Upoznao sam zahvaquju}i wemu zavi~aj zavi~aja, sve ono
~ega bi trebalo bar pomalo da bude tamo gde se ~ovek ra|a”.
Nije rekao, a mogao je re}i, da je to wegovo otkri}e u istoj
ravni sa stihovima Alekse [anti}a koji su se tako|e bavili “du-
hovno{}u tla i vekova” i mestima koja su Bo`jom promi{qu na-
mewena svakom od nas: I svuda gde je srpska du{a koja / Tamo je
meni Otaxbina moja / Moj dom i moje ro|eno ogwi{te. [to je
ba{ Brskut bio mesto koje je [qivan~anin, tuàn, nesre}an i
vrlo qut bez Qu}a, samoodabrao za zavi~aj, mo`da treba zahvali-
ti ~iwenici da je Predojevi} pisao o svom zavi~aju, {to je [qi-
van~anin poznavao Predojevi}a i {to je Predojevi}, i ina~e pre-
{iroke du{e, u svoj zavi~aj mogao prihvatiti svakoga ko zna ono
{to je znao i Lamartin, da je “pepeo mrtvih stvorio otaxbinu”,
odnosno prvi zavi~aj.
Predojevi}evu {irokogrudu “zavi~ajnu ponudu” [qivan~a-
nin je, i sam blagorodan i {irokogrud, mogao bez premi{qawa
prihvatiti, jer wegovi “zavi~ajni” zahtevi uistinu nisu previ-
soki. Vidimo to i iz wegove kwige Tragom poetskog smisla : Im-
presije o zrewu re~i”. Kako je to lepo primetio akademik Qubo-
mir Zukovi}, [qivan~anin je svojim tekstovima “èleo da skre-
ne pa`wu na one pisce koje zvani~na kritika, ~esto neopravdano,
zaobilazi, pa tako ostaju negde skrajnuti »izvan puteva na kojima
se vrednuje autenti~na pesni~ka re~«. êsto se to de{ava samo
zato {to ìve i stvaraju u mawim mestima, izvan kwièvnih ko-
terija i klanova. A drugo je na~elo da ni o kome ne izrekne ni
ozbiqnu rezervu, a kamoli negativan sud. Rukovodi se stavom: ako
se kod nekog pisca ne moè ni{ta drugo pohvaliti, moè bar na-
por da se istraje na tom plemenitom putu”.
I ba{ zbog takvog razmi{qawa, za [qivan~aninovu kwigu
Tragom poetskog smisla moè se re}i, bez opasnosti da }e se
mo`da preterati ili, ne daj Boè, pogre{iti, da predstavqa
svojevrsnu potragu ne samo za zavi~ajem wenog tvorca, nego i oso-
ben, nesebi~an i samosvojan trud da stvaraocima o kojima pi{e iz-
na|e mesto koje bi im u jednom spisateqskom krugu, zatvorenom za
one “izvan klanova i koterija”, otvorili prostor za bivstvovawe
u savremenoj kwièvnosti; taj bi kwièvni prostor, po prirodi
stvari, morao predstavqati zavi~aj pisane re~i za sve one koji-
ma je kwièvno stvarala{tvo svakodnevni ili povremeni duhov-
ni doìvqaj.
212 Ilija Petrovi}
Tragaju}i za zavi~ajem drugih, on traga, hteo to ili ne, i za

svojim mestom u istom tom zavi~aju pisane re~i. Ako to mesto ot-
krije za vremena, s razlogom treba pretpostaviti da }e se li~no-
sti o kojima pi{e, ali i on sam, sa mawe optere}ewa, ili bez
ikakvog optere}ewa, snalaziti u dosu|enom im zavi~aju. Bilo bi
najboqe da se tako ne{to desi odmah po pi{~evom kwièvnom ro-
|ewu, a ne kasnije, s nekim neodre|eno dugim zaka{wewem, kad bi
istog tog pisca, iz dotada{we nepoznatosti, trebalo “presa|i-
vati” u mesto koje mu po stvarala~koj vrednosti pripada.
Svojim “slu~ajem”, mada to i ne moè biti slu~aj, jer je slu-
~aj pojava bez uzroka, [qivan~anin potvr|uje da se i na ~oveka
moè gledati kao na svaku indigenu (izvornu, starosedela~ku)
biqku: najboqe uspeva tamo gde je ro|en i nikad se ne zna kako }e
se i da li }e se “primiti” tamo gde se presadi. To se moè pot-
vrditi mno{tvom pe~albarskih sudbina kada su qudi, negde da-
leko, sticali bogatstva, a pred kraj ìvota odriali se od svega i
vra}ali se da na posledwi put budu preneseni preko rodnoga
praga; uverqive potvrde nalaze se i u Predojevi}evom iskustvu:
kad je zdravqe po~elo da mu se naru{ava, jedino u Brskutu nikad
ne bi osetio ni jednu od tegoba koje su ga pritiskale i mu~ile, ta-
mo bi istoga ~asa ozdravio i vazda bio zdrav dok se tamo nalazio.
Za Predojevi}ev Moj Brskut (a to jednako vredi i za druge
wegove kwige) zapisao sam ranije da je to “kwiga i znala~ka i
zaqubqeni~ka... i da se u woj savio sav Brskut kojega vi{e nema
nigde do u Predojevi}evim o~ima i snovima. I u kwizi koju je
podario svojim Brsku}anima i svojim prijateqima”. I, vidimo,
preporu~io, makar za sada samo Milutinu [qivan~aninu, kao ne-
imarski ili arheolo{ki uzorak za ustanovqewe, ili za otkrove-
we zavi~ajne osnove sopstvenog bi}a. Kwigom koja se pred nama
nalazi [qivan~anin se na najlep{i na~in pridruìo Predoje-
i}u i napisao bogate stranice o poetici zavi~ajnosti i istakao
one sadràje koji zavi~aj najboqe obja{wavaju i pod kojima se
on, tamo gde se sretnu qudi i wihovo pam}ewe, bokori, razlistava
i rascvetava, a du{a se s wim uvezuje u jedinstveni ~vor pa, i ona,
traje dok i qudi i wihovo pam}ewe.
Milorad Predojevi} je ovom kwigom dobio najboqeg tuma~a,
a Milutin [qivan~anin na{ao zavi~aj - od kojega bi bili boqi
jedino oni Kojih Vi{e Nema.***
Vaistinu, ba{ onako kako mi “re~e jedan ~oek, na jednome mje-
stu, kod jednoga ~oeka... ne mogu vi re}i |e, odma biste se sjetili
koji je”:
Ako je sa nekog od po~ivala uspio da pogledom prodre do Vu~-
je jame ili Bukumirskog jezera, da oslu{ne huk Male rijeke ili
SRBSKO PISMO 213
Veru{e, da sra~una koliko je do Gorwega Strav~a a koliko do Ra-

{kova Guvna;
Ako mu se moglo u~iweti da su se, s orlujskih visina, k wemu
ustremili Orline i Orlujak, da za wega huje [kuqka i Vo}e{ka
planinica, to~e Kraqevac i Qeskovac, zve~i Zvekotu{a, cveta
]etak, kao da samo wega i{~ekuju zami{qeni Salomon i rasto-
~eni Treskavac;
Ako mu se desilo da po brskutskim puteqcima sretne brojne
Brsku}ane iz Predojevi}evog sje}awa, one koji su svojim ìvqe-
wem i svojom nevoqom, svojom `rtvom i svojim pregnu}em, svojom
mi{qu i svojom rije~ju, svoj trag utiskivali u povijest svojega
kraja;
Ako je uspio da sazna da su se Brskutom kretale mloge vojske,
mijewale se vlasti u wemu, zidalo se i ru{ilo po wemu, ra|alo
se, raslo i umiralo za wega, i, reklo bi se, da je samo on, Brskut,
ostao tamo |e je jednoga davnog dana, prije koju stotinu godina,
utemeqen;
Ako je uspio da ~uje i upamti pri~e o Brsku}anima kojih vi-
{e nema i o onima koji su iz Brskuta oti{li da se u wega nikad ne
vrate; o onima ~iji }e potomci jednoga dana pri~ati da su “do{li
odnekud iz Crne Gore”;
Ako je, usko~iv{i u Predojevi}evo djetiwstvo, vidio da su mu
“qe{nici, glogiwe, trwine, kokotaqi, gomuqice, {oqeze, kis-
jelica”, sve, dakle, jazavi~ja miva i jestiva (kako bi to lijepo re-
kao David [trbac) bili poslastica posle tvrde ~obanske frume-
tinovice ili raènice, “sa malo ili bez imalo bijeloga mrsa”;
Ako je imao vremena da popamti dubirog, gladu, kr~elu, jar-
dum, bokolicu, domnicu, zdig, kr{ijeqe, lomar, podolak, po~e-
lak, tubok, ~itvak i razne druge me}ike i matrake, rije~i koje
su, nekome se ~ini, obogatile i jezik i brskut;
Ako je stigao da iz prikrajka osmotri \eda Ni{u kako, u pre-
dasima izme|u mu~nih nadni~arskih dana, uspijeva da “uzgari i
posije wivu, opra{i i nagrne krtole i frumetin, pokosi, zgrabu-
qa, uplasti i sa|ene sijeno, posije~e list, donese brst, podigne
posrnuli plot, promijeni krov na svojoj ku}i”, pa kad se u tome
dobro odmori krene da “napravi novu stolicu, popravi krevet ili
zdjeqe novi, oplete kro{wu, sklepa kariolicu, postavi lu~evu
ogradu u izbi, izagna gnoj, oplete plot oko Potkutwice, podigne
prasadar, ote{e i sklepa sala{, izvede jaè niz Bare, napravi
unucima drvene igra~ke: pu{ke, sabqe, svirale”, pa u slobodnom
vremenu stigne u mobu nu`denima ili da pomoè samoranici;
Ako mu nije bilo zazorno da Jelicu Radevu prati dawu dok sa-
dijeva sijeno, bere zeqe, donosi vodu, pe~e qeb, muze ìvo, dono-
214 Ilija Petrovi}
si breme drva, cijepa konak, pere i kupa |ecu, mete ku}u i dvori-
{te, a no}u, ~im |eca ojdu u krpe, po~iwe da {ije, samouko, prvo
zetu, “da ne bi ~iji drugo materijal o{tetila, zatim haqine sebi
i sestrama, kape partizanima i ~etnicima, ko{uqice svojoj dje-
ci i djeci svojih ro|aka-udovica”;
Ako je Predojevi}ev Brskut prepoznao kao “jedan svedeni
univerzum, jedinstveni mikrokosmos ~oveka koji premi{qa i
deluje skrajnut od spoqa{weg sveta ili uprkos wemu”, u kome su
izdvojene “wegova potreba i ùdwa da se jedan odìvqeni i
odsawani a ostavqeni ìvot ponovo proìvi, da tim vra}awem u
Brskut i sebe nekada{weg sa wim poistoveti”;
Ako mu nije promaklo da je Predojevi} svoj Brskut, “u wego-
voj punoj lepoti doìveo bezbroj puta, i kao radost i kao bol, i
odìveo ga u pesmi i u pri~i kako je jedino mogu}e”, i kako je sve
{to je doìveo preveo u re~ i re~ vezao za hartiju, zahvaquju}i
tome {to je, fizi~ki se odmetnuv{i od Brskuta, svoj zavi~aj sme-
stio u svoj duhovni prtqag kako bi brskutski mu zavi~aj i on sam
postali jedno;
Ako mu je Dolina brskuta, posle nestvarnih putovawa u Brs-
kut, preko Predojevi}eve pesni~ke vizije do~arane izvanrednom
umetni~kom snagom doìvqenog brskuta, Brskuta ispisanog po-
etskom re~ju jednog Brsku}anina i Bukumira, “{iroko raskrili-
la svoje dolove, {kale i biÈla i pokazala svoje glavice, planine i
planinice, jame, rupe i pe}ine, luke i senokose, jezera i stani-
{ta, otvorila pogled u nebo, plavo da plavqega nema i zemqi{ta
da ne treba traìti plodnijeg”;
Onda taj tvoj [qivan~anin... re~e li da mu je ime Milutin?
...nije iz Brskuta nikud ni odio; tu se zametnuo, tu se podwivio, tu
trpi, tu broji dnevi i otole brsku}e. Nije on, ~o~e, bez zavi~aja,
Brskut je wegov zavi~aj; Brskut ili brskut, kako mu se vi{e do-
pada.
Umornoga mi sata!
***Izgovoreno 4. juna 2008. godine u Gradskoj biblioteci u Novom
Sadu, na predstavqawu kwige Milutina [qivan~anina Put u Dolinu
brskuta, Novi Sad 2008.
Trebalo je da o kwizi govori dr Dragoqub Petrovi}, koji je za [qi-
van~aninovu kwigu pisao recenziju, u ovom tekstu datu izme|u zvezdica,
ali je on, zbog neodlo`nih poslova na strani, skoro u posledwi ~as
otkazao u~e{}e na toj priredbi. Zamoqen da umesto wega pro~ita napi-
sanu recenziju, autor ove kwiìce to je i u~inio, ali je, na svoju ruku,
pro{irio pri~u o [qivan~aninovoj potrazi za zavi~ajem i pro~itao
ceo ovaj tekst.
Novi Sad 2013, 81-88.
U zlu vremenu
Predgovor za kwigu Dragoquba Petrovi}a, Zlovremenik,
Podgorica 2010
Jezik, vera i narodnost,

Amanet ti, Srbe, brate,
To sveto troje
To je izvor ~esti, slave i sre}e tvoje.
Teodor Pavlovi} (1804-1854)
U razgovoru s Miloradom Crwaninom, emitovanom 3. januara

2008. godine (Se}awa, Televizija Vojvodine, Novi Sad), pisac
ove kwige, rekao je i slede}e:
“Napisao sam obimnu raspravu o srpskom govoru Vrake, u oko-
lini Skadra; pitawe je da li je iko od tamo{wih Srba, tamo, u
Vraki, pretekao do dana{weg dana.
Napisao sam kwigu o govoru Zmijawa; pola Zmijawa vi{e
nije srpsko, a neizvesno je da li }e opstati i ona druga polovina.
Napisao sam kwigu o govorima Banije i Korduna; tamo Sr-
ba sada vi{e nema.
Dosta sam rasprava posvetio srpskim govorima Vojvodine;
sada je u {tampi sedma kwiga mojega re~nika vojvo|anskih govo-
ra, a ve} se ~uje pri~a o uvo|ewu vojvo|anskog jezika.
Napisao sam preko sto rasprava, ili sto pedeset, o srpskim go-
vorima u Crnoj Gori; meni je Crna Gora sada inostranstvo.
Jedino {to bi se moglo dogoditi da me i daqe zadrì na srp-
skom terenu, me|u Srbima, bi}e re~nik koji radim za govor Ka-
~era, kraja sa severozapadnih padina Rudnika.
Istraìvao sam, dakle, govore zapadnih Srba, govore srpske
Crne Gore, govore srpske Vojvodine, pa kaèm: sve {to sam do sa-
da radio ispada da sam radio ili naopako, ili nepromi{qeno,
ili u neznawu, u svakom slu~aju, bez ra~una. A {to se desilo kako
se desilo, verovatno je da sve to, prema nekakvoj mojoj i sada{woj i
staroj pameti, druk~ije nije ni moglo biti”.
Dan ili dva kasnije, bri`no pitawe jednog gledaoca o kakvoj
se pameti radi, ali i wegove strahove zbog svega {to se sa Srbima
i me|u Srbima zbiva u na{em vremenu, on je propratio kratkim
zapaàwem da dana{wi srbski istori~ari ne veruju ni re~ od ono-
ga {to su o srbskoj starini znali, zapisali ili preneli brojni
letopisci i istori~ari sa strane:
“Moji radovi o srpskim govorima na podru~jima koja danas
vi{e ne nastawuju Srbi, ve} neki biv{i Srbi, otpadnici od Srp-
stva, trenutno zaista jesu nepobitno svedo~anstvo da su tamo, do-
216 Ilija Petrovi}
skora, ìveli Srbi, ali samo zbog toga {to jo{ uvek ima ìvih
Srba koji su iz tih krajeva prognani. No, bojim se da }e, u ne tako
dalekoj budu}nosti, neki novi srpski istori~ari, oni koji budu
nasle|ivali znawa i logiku dana{wih istori~ara, i istori~ara
koji su i nas i nekoliko generacija na{ih predaka u~ili istom
takvom znawu, bespogovorno tvrditi da su sve te moje jezi~ke ras-
prave apokrifne prirode, da su, dakle, neutemeqene, sumwive,
mo`da i la`ne, da su zasnovane na romanti~arskim predstavama o
starini i prostirawu srpskog naroda i srpskog jezika”.
A sve to de{ava nam se uprkos tome {to je, jo{ poodavno, Sava
Popovi} Tekelija (1761-1842) nepogre{ivo uo~avao kakvim se sve
stranputicama kre}e srbski narod i uzalud nas u~io “da se mane-
mo tih naziva Bosanac, Dalmatinac, Srbijanac, Crnogorac, jer }e
neko na}i opravdawe da od tih pokrajinskih naziva napravi po-
sebne narode”; ba{ onako kako se to sada ~ini, i kako se vekovima
unazad ~inilo.
Ono {to je Pavel Jozef [afarik (1795-1861), Slovak, filo-
log i istori~ar, pisao o srbskoj starini, i na{e iskustvo iz pret-
hodnih {ezdesetak godina sa razbijawem Jugoslavije, zemqe zami-
{qene da i svim Srbima posluì kao zajedni~ka ku}a, mada ku}a
bez krova, moglo bi dana{wim “zvani~nim” istori~arima u Sr-
biji (makar koliko im bila sumwiva nacionalna orijentacija),
posluìti kao siguran i nedvosmislen osnov za pisawe prave i
istinite srbske istorije; pesimisti bi mogli re}i da je kasno za
to, ali: boqe ikad nego nikad.
Tokom minulih decenija, sve dok je ta “zajedni~ka ku}a” ka-
ko-tako opstojavala, pred na{im o~ima, na zlo~ina~ki na~in, iz
srbske nacionalne supstance i{~upano je premnogo tkiva i od
wega stvoreno nekoliko novih nacija, a na Srbskoj Zemqi, za sa-
da barem, pet novih dràva, {to nesrbskih, {to antisrbskih. Na-
ve{}emo pokoji dokaz za tu tvrdwu:
> Buwevci i [okci iz Vojvodine Srbske, oni koji su se nepo-
sredno po Prvom svetskom ratu uglavnom nazivali Srbima, bili
su, na samom po~etku komunisti~kih godina, “unapre|eni” u Hr-
vate; mnogi od wih zadovoqni su tim “dobitkom”, mnogi su se vra-
tili, ili se jo{ vra}aju, svom plemenskom nazivu, a pitawe je da
li }e se neko od wih vratiti svom srbskom izvoru;
> Od Srba iz Ma}edonije, ili Ju`ne Srbije, srbski neprija-
teqi, opsednuti idejama “oplemewenim” u kominternovskoj ku-
hiwi, najpre su na~inili “Makedonce”, a ne{to kasnije, mada su
po svom idejnom, odnosno “religioznom” opredeqewu bili atei-
sti, darovali su im i “autokefalnu makedonsku crkvu”; na tim je
osnovama stvorena i dràva Ma}edonija;
SRBSKO PISMO 217
> Uz mawe ili vi{e otvorenu vojnu podr{ku Sjediwenih

Ameri~kih Dràva i Severnoatlantskog vojnog saveza (NATO)
vi{e nego {esti deo srbskog nacionalnog prostora u komuni-
sti~koj (kominternovskoj, brozovskoj) tvorevini Bosni i Herce-
govini otet je od Srba i ukqu~en u novostvorenu musliman-
sko-hrvatsku federaciju;
> Uz direktnu ameri~ku vojnu podr{ku i blagoslov wenog
sluìn~eta, takozvane Organizacije ujediwenih nacija, onemo-
gu}en je opstanak Republike Srbske Krajine, stvorene na srb-
skom narodnosnom prostoru brozovske Republike Hrvatske, tako
{to se opse`nom vojnom akcijom krenulo u sistematsko i nemilo-
srdno istrebqewe srbskog stanovni{tva. Bila je to “prava” pri-
lika da se vi{edecenijska neprikrivena hrvatska mr`wa prema
Srbima (prividno suzbijana kroz krilaticu o navodnom “brat-
stvu i jedinstvu”) iskaè na izrazito nequdski na~in;
> Da bi se ovo stawe savremene hrvatske svesti uop{te moglo
podvr}i bilo kakvom tuma~ewu, vaqa znati da Srbi nikad u svo-
joj istoriji nisu ratovali protiv Hrvata; oni su ratovali pro-
tiv biv{ih Srba, onih Srba koji su ko zna iz kojih razloga napu-
stili pravoslavqe i pre{li u katolicizam. Kao {to je to slu~aj
i s islamizovanim Srbima i svima znanom izrekom da je poturi-
ca gori od Tur~ina, i pokatoli~eni Srbi vode svoj “li~ni” rat
sa svojom doju~era{wom srbskom bra}om. Ovi zlosre}ni preobr-
a}enici jo{ uvek se nalaze ni na nebu ni na zemqi: jesu prihva-
tili katolicizam i hrvatstvo, ali wihovo “hrvatstvo” stalno je
pod sumwom, jer i Hrvati i Srbi, a naro~ito vode}i ideolozi ri-
mokatoli~ke crkve, poznatije kao Vatikan, znaju o kome se stvar-
no radi. Prezimena tih novih Hrvata, a i li~na imena, i daqe su
srbska. Mnoge takve porodice, naro~ito one koje su katolicizam
prihvatile tek koju generaciju ranije, zadràle su porodi~nu
slavu, to isqu~ivo srbsko obele`je, do dana{weg dana, a dobar
deo wih zna i svoje staro porodi~no stablo. Zbog svega toga, zbog
jo{ uvek neizbrisanih tragova o svom poreklu, ti “novi Hrva-
ti” mrze i jedne i druge. Mrze Hrvate, jer jo{ nisu dostigli wihov
nivo ni u katoli~kom ni u nacionalnom pogledu, a mrze Srbe, jer
oni su, i pored svih tegoba koje su povremeno ili stalno navo-
dile pojedince ili ve}e i mawe grupe da izbegnu iz pravoslavqa
i Srbstva, i daqe ostali i Srbi i pravoslavci. Vi{e mrze Srbe,
jer oni su ìvi svedoci o izdaji svoje biv{e bra}e. Sve dok tak-
vi svedoci postoje, “hrvatstvo” tih novih Hrvata i daqe }e biti
pod sumwom. Sumwe }e nestati tek ukoliko svi srbski svedoci
wihovog preobra}eni{tva budu ukloweni. Mr`wa tih novih Hr-
218 Ilija Petrovi}
vata samo je “teorijska” podloga svakom hrvatskom (i katoli~-

kom) genocidu nad srbskim narodom. Novonastale politi~ke,
vojne i verske prilike u nedavno razbijenoj Brozovoj Jugoslaviji
razgorele su onu ve} pomenutu prikrivenu mr`wu prema Srbima
i svako ko je iole drào do svog “hrvatstva” krenuo je da ga do-
kaè na svojim srbskim susedima i ro|acima. Za tako ne{to, svi
oni imali su blagoslov i verskih i vojnih i politi~kih vlasti u
Hrvatskoj, a svi wihovi “ratni~ki” postupci bili su usmeravani
iz jednog jedinstvenog politi~ko-vojno-verskog centra i imali
su za jedini ciq da kona~no realizuju zakqu~ke onog svehrvat-
skog katoli~kog kongresa odrànog u Zagrebu septembra 1900.
godine, da do kraja 20. veka sve {to je u Hrvatskoj mora biti hr-
vatsko, a sve {to je hrvatsko mora biti katoli~ko;
> Od Srba iz Crne Gore, Brda i Stare Hercegovine, komin-
ternovska “kuhiwa” stvorila je nacionalne “Crnogorce”, daruju-
}i im najpre crnogorsku autofekalnu crkvu, a pre koju godinu i
crnogorsku dràvu. Nacionalna svest te rasrbqene grupacije
razvija se po receptima preuzetim od Hrvata, a versku }e im uo-
bli~iti Vatikan, najpre “nagr(a)dom” da pre|u u uniju, a potom i
“unapre|ewem” u rimokatolicizam; i u jednom i u drugom slu~aju,
moralnu i svaku drugu potporu (i poduku) pruì}e im nekada-
{wi otpadnici od Srbstva, oni koji su toj i takvoj Crnoj Gori
izglasali navodnu nezavisnost. Onima koji se jo{ nisu odrekli
svojih srbskih obele`ja, niti to za sada kane u~initi, u takvoj se
dràvi ne pi{e ba{ najboqe: u pogodnom trenutku, a svaki }e
antisrbski i antipravoslavni trenutak biti za tako ne{to po-
godan, samoprogla{eni predvodnici nacionalnih Crnogoraca
doseti}e se da oìve Sekulu Drqevi}a i Savi}a Markovi}a i
potom uspostave crnogorsko usta{tvo;
> U Hercegovini i Bosni, od Srba muslimanske vere najpre je
izmi{qena “muslimanska” nacija, da bi, koliko ju~e, pod za{ti-
tom stranih vojnih sila, ta “nacija” bila preimenovana u “Bo-
{wake”. Mada u narodnosnom smislu nemaju dodirnih ta~aka sa
Turcima, islamisti~ka Turska ~ini im se prijem~ivijom od ìvo-
ta sa srbskim pravoslavnim svetom, od ~ijeg su se nacionalnog i
verskog bi}a izdvojili tokom prethodnih vekova i na ~ijoj je mr-
`wi prema nekada{woj bra}i po krvi stvoren ve} pomenuti i
dobro poznat iskaz da je poturica gori od Tur~ina;
> Staru (Pravu) Srbiju, u kominternovskoj nomenklaturi na-
zvanu Autonomna Oblast Kosovo i Metohija, ameri~ka vojna
sila poklonila je Arbanasima uvoènim iz Arbanije svih godina
posle Drugog svetskog rata (po Brozovom dogovoru u Komuni-
SRBSKO PISMO 219
sti~koj internacionali, iz koga je proisteklo i zvawe jugoslo-

venskog “narodnog heroja” arbana{kom vo|i Enveru Hoxi), kao i
[iptarima, koji su vekovima, najrazli~itijim pritiscima (u-
cenama, ubistvima, otimawem imawa i proterivawem s wih, “pe-
~ewem” uèènim metalnim predmetima, “udarawem na obraz” -
silovawem, otimawem èna i devojaka, islamizovawem i potur-
~ivawem - iz tih krajeva potiskivali pravoslavne Srbe; to se
nije de{avalo na mahove, tako {to bi nekada{wa srbska sela pot-
puno i odjednom pustela, ve} je neosetno i postepeno, usled nepre-
kidnog trajawa tih pritisaka, odnosno zuluma, postupno dolazilo
do smene starosedela~kog srpskog stanovni{tva arbana{kim, a
mnoga sela ostajala su bez ijedne srpske ku}e. Tokom posledwih
dvadesetak godina, punu podr{ku tom ameri~kom prqavom poslu
pruàle su ameri~ke saveznice iz dvaju svetskih ratova, ali i
wene tada{we protivnice; ratne pobednice verovatno su i{le
logikom da se najboqe oduùju savezni~koj Srbiji tako {to }e joj
oduzeti sedmi deo teritorije i time u~initi ustupak onoj drugoj,
poraènoj strani u tim istim ratovima. A ta druga strana, oli-
~ena u Nema~koj, sve svoje saveznike u izgubqenim ratovima
nagradila je brzopoteznim u~lawewem u Evropsku uniju, ~ime je
iskazala ne samo svoju trenutnu ekonomsku i vojnu nadmo} nad
ostatkom jadne Evrope, ve} je zapo~ela i sa revizijom pariskih
mirovnih ugovora iz 1920. i 1947. godine. Pri tome, i jedni i
drugi, i Amerikanci i Nemci, ra~unali su s arbana{kom mr`-
wom prema svemu {to je srbsko. Ovo posledwe nije ni{ta novo;
kao {to je to slu~aj s pokatoli~enim Srbima pretvorenim u
Hrvate, ~ija se antisrbska svest ve} vekovima oblikuje po vati-
kanskom konceptu, tako se i svest dana{wih Arbanasa, u svakom
slu~aju poarbana{enih Srba, islamizovanih ili pokatoli~e-
nih, svejedno, usmerava iz anticivilizacijskih i antireligijskih
(ponajpre: antipravoslavnih) centara novog svetskog poretka,
poznatog i kao Novo doba, New Age.
> Islamizovani Srbi iz Ra{ke na dobrom su putu da se pretvo-
re u “Bo{wake” (i da Bosnu proglase svojom “mati~nom” drà-
vom), iako Bosna, zanemarimo li ono {to se nekad zvalo Bosanski
pa{aluk, nikada nije prelazila isto~no od Drine, niti su oni
prelazili Drinu da bi se tamo, u Bosni, “u~ili bo{wa{tvu”;
> Srbi iz isto~ne Srbije, oni koji sebe zovu i Vlasima jer su
na svoje srbske korene poodavno zaboravili, uporno se trude,
jo{ od sredine devedesetih godina 20. veka, uz svesrdnu pomo}
takozvanog Helsin{kog odbora za qudska prava iz Beograda, da
izna|u “konstitutivne elemente” za “vla{ku naciju”;
220 Ilija Petrovi}
> Istovremeno, u istom tom Helsin{kom odboru zapo~eto je

podu~avawe nekolicine [opa, ili [opova (s jugoistoka Srbije)
kako da postanu nacija.
I, kao {to su crnogorski otpadnici od srbskog roda uspeli
da Srbsku Crnu Goru proglase nezavisnom dràvom glasovima
neprijateqski raspoloènih Arbanasa, “Bo{waka” i hrvatskih
katolika u sopstvenoj ku}i (sve, dakle, biv{ih Srba), treba o~e-
kivati i da dve ponajve}e mawinske grupe u Srbiji: Maxari u
Vojvodini Srbskoj i muslimani u Ra{koj oblasti, otpo~nu i po-
liti~ki i administrativni postupak za osamostaqewe teritori-
ja na kojima trenutno ìve. Pravo na to oni su stekli i formal-
no, po{to je uglavnom glasovima jednih i drugih, ali i glasovima
anacionalnog Beograda i autonomisti~kog dela Novog Sada (koji
bi Vojvodini Srbskoj “darovao” vojvo|ansku naciju, vojvo|anski
jezik i vojvo|ansku pravoslavnu crkvu), ne ba{ nacionalno
orijentisan predsedni~ki kandidat (Boris Tadi} bilo mu je ime)
uspeo da “nategne” natpolovi~nu ve}inu na izborima odrànim 3.
februara 2008. godine. U pobedni~kom raspoloèwu, taj novoiza-
branik nije umeo prikriti o kakvoj se politi~koj “pobedi” radi-
lo, te je, uz javnu zahvalnost “svom” glasa~kom telu, posebno is-
takao doprinos mawinskih zajednica, onih koje se ve} godinama
najotvorenije bore za razbijawe dràve Srbije. Jednom jedinom
re~ju otkrio je smisao svog predizbornog pazara: muslimanima
iz Ra{ke oblasti, ve} neku godinu zvanim “Bo{wacima” (iako ih
sa Bosnom i tamo{wim samoprogla{enim Bo{wacima vezuje
samo veroispovest), stavio je na znawe da mu ba{ i nije stalo do
Ustava Republike Srbije, da Ra{ka oblast vi{e nije Ra{ka ve}
Sanxak, te da wegovu pobedu na predsedni~kim izborima oni
mogu smatrati zvani~nom dràvnom i politi~kom podr{kom
daqim planovima za razbijawe Srbije i, ~ak, za weno postepeno
islamizovawe.
(Ko zna, mo`da predsedni~ko oìvqavawe turskih vojnih i
upravno-teritorijalnih jedinica, zvanih san¸ak, zastava, ohrab-
ruje pomenute muslimane da svoje “turske” ambicije prenesu i na
sanxake Vu~itrnski, Kru{eva~ki i Smederevski, kao i na delove
Sremskog, Segedinskog, Moha~kog, Be~kere~kog, Temi{varskog,
ânadskog, Moldavskog, Vidinskog i Sofijskog, koji su, vakti-
le, postojali na podru~ju dana{we Srbije, i koji bi, desi li se da
Turska, na srbsku nesre}u, u|e u Evropsku uniju, postali deo neke
nove Otomanske imperije).
Ne sme se smetnuti s uma ni podatak da je isti taj nekoliko
redova ranije pomenuti predsednik, da li sa svoje glave, da li po
diktatu svojih savetnika, Turskoj obe}ao koncesiju za izgradwu
SRBSKO PISMO 221
auto-puta do Novog Pazara, a kako }e se maloazijski Turci i Sa-

rajevo dogovarati o dovr{ewu zelene transverzale, one zbog ko-
je su bosanski muslimani pre dvadesetak godina i u{li u rat pro-
tiv pravoslavqa i prekodrinske Srbe izloìli nebrojenim zlo-
~inima, to je pre}utao i ostavio turskim, sanxa~kim i bosanskim
muslimanima da se me|u sobom dogovore, na srbsku {tetu.
Ali zato, sa svim tim u vezi, na samoj sredini avgusta 2010.
godine moglo se desiti da izvesni Xemail Suqevi}, koji se
predstavqa kao predsednik odbora Narodnog ve}a Sanxaka,
traì da se “sanxa~ke” op{tine iz Crne Gore i Srbije uvedu u
administrativnu celinu, da se proglasi autonomija celovitog
“sanxaka” i da se, ako se na toj teritoriji proglasi suverenitet
Bosne i Hercegovine, ta autonomija pripoji Bosni. “Sanxak je”,
kaè on, “istorijska ~iwenica, on postoji i ima svoje granice,
on je anticivilizacijski podeqen na dva dela... Nije Sanxak ni
srpska ni crnogorska kolonija... (i) kako je mogu}e da sva bo{wa~-
ka deca u {koli u~e tu|u kulturu, tu|u istoriju”, {to zna~i srb-
sku istoriju i srbski jezik. Kao pokri}e za takve stavove on
uzima: nagove{taje da bi se Republika Srbska mogla izdvojiti iz
Bosne i prikqu~iti Srbiji, sopstvenu tvrdwu da “Republika
Srpska nikad nije postojala” i svoje izrazito antisrbsko pitawe
{ta uop{te zna~i to “srpska”.
No, ako {ef srbske dràve, ve} imenovani Boris Tadi}, do-
zvoqava da se Srbija po~ne razbijati u Ra{koj, nema nikakvog raz-
loga da se istoj takvoj proceduri ne podvrgne i Vojvodina Srbska;
na taj znak jedva ~ekaju Maxari, i vojvo|anski i oni drugi, koji
ìve za trenutak kad }e se odredbe Trijanonskog ugovora iz 1920.
godine poni{titi i ugarska dràva le}i na Savu i Dunav; po
nesre}i, oni u tome imaju ne samo verbalnu ve} i prakti~nu po-
dr{ku svojih autonomisti~ki raspoloènih liì~anaka u kraje-
vima severno od Dunava i Save, ve} i iz antisrbskog vrha savre-
mene neokomunisti~ke politi~ke vlasti, zvane demokratska.
Desi}e se, tako, po re~ima Svetog Varnave Hvostanskog i Beo~in-
skog, da savremena srbska dràva “ispada i kretenasta i bogaqa-
sta upravo zbog toga {to su je dràvnici i politi~ari krivo i
naopako krstili! To jest zato {to su pogre{no i nesavesno
sastavqali ustave i zakone”, zbog ~ega nam je ona “i oslepela, i
ogluvela, i zanemela”.
A tu se negde krije i odgovor na ono antologijsko pitawe
zbog ~ega Srbi, u te{kim vremenima, lako preveravaju i beè iz
svog izvornog nacionalnog i verskog okruèwa: bez stvarne mo
gu}nosti da se suprotstave svojim samoìvim, bezobzirnim,
neveruju}im i potkupqivim plemenskim, oblasnim ili dràvnim
222 Ilija Petrovi}
predvodnicima bez li~nog po{tewa i ~estitosti, i ne razmi{qa-

ju}i mnogo o antisrbskoj logici kojom isti ti predvodnici zaru-
{avaju ugled i osnovne interese wihovog plemena, oblasti ili
dràve, oni najlak{i izlaz nalaze u napu{tawu svoje dotada{we
nacionalne i verske sredine i priklawaju se onima od kojih o~e-
kuju da }e se ~vr{}e pridràvati barem nekog moralnog na~ela,
makar takvo na~elo bilo upravqeno i protiv wihove doju~era-
{we bra}e.
Druga je stvar {to je nacionalna svest barem polovine savre-
menih Srba (onih koji su izglasali postoje}u koalicionu vlast u
Srbiji), najpre obezboènih u levi~arskom (vatikansko-komin-
ternovskom) internacionalizmu a potom prevedenih (“konverto-
vanih”) u mondijalizam i demokratiju antipravoslavnog evrop-
skog i ameri~kog “novog doba”, u tolikoj meri zapu{tena i obez-
vre|ena, obezqu|ena i ponièna, da weni nosioci uporno rade
protiv naroda iz koga su potekli i nestrpqivo, u orgazmi~kom
raspoloèwu, i{~ekuju da se Srbstvo uni{ti i ukloni s istorij-
ske pozornice.
Suo~avaju}i se u odre|enom trenutku sa pone~im od pobroja-
nog, Profesor je smatrao ne samo svojim nacionalnim i intelek-
tualnim ve} i ~ojstvenim dugom da reaguje; kao rezultat takvog
shvatawa nastajali su tekstovi sabrani u kwizi [kola nemu{tog
jezika (Novi Sad 1996) i u ovoj koja se sada nalazi pred îtaocem.
Ako se najve}i broj tih tekstova, u osnovi, bavi jezi~kim pitawi-
ma i stavovima koje su, zloupotrebqavaju}i srbski jezik, prema
Srbima iskazivali hrvatski, crnogorski i “bo{wa~ki” apostati
(konvertiti, preobra}enici, otpadnici), ~ini se to s jednostav-
nim razlogom: profesor Petrovi} neprestano se suprotstavqao
trudu svojih doju~era{wih sunarodnika a savremenih otpadnika
od Srbstva, da iskaù svoju navodnu samosvojnost, nespojivu sa
srbskim nacionalnim bi}em; samosvojnost koju su oni zasnivali
na la`nim postavkama i pozivawem na “pravo” da “svoj” jezik na-
zovu “svojim” imenom, kao i na uverewu da }e, kidawem svih vid-
qivih veza, narodnosnih, verskih i jezi~kih, uspeti da prikriju
svoju apostaziju, odnosno svoje otpadni{tvo.
Naravno, taj se trud naj~e{}e i najvidqivije iskazivao kroz
zloupotrebe u jeziku, a bilo je prirodno da se Profesor, kao je-
zi~ki stru~wak od ugleda, neoptere}en politi~kim ili, mo`da,
li~nim razlozima onih koji su i iz jugoslovenskog politi~kog i
dràvnog vrha, ali i iz republi~kih vrhova (najvi{e iz Beogra-
da), proizvodili i {titili te zloupotrebe, suprotstavi takvim
“nau~nim” avetlucima i takvom politi~kom i “dràvni~kom”
bezumqu.
SRBSKO PISMO 223
U srbskim krajevima izvan Srbije ose}alo se da su takve

jezi~ke zloupotrebe vi{e uperene protiv srbskog nacionalnog
bi}a nego iz zaista jezi~kih razloga; jezi~ki razlozi bili su i
temeq i pokri}e antisrbskom delovawu biv{ih Srba. Znaju}i da
su neki raniji reìmi u godinama Drugog svetskog rata (usta{ki
u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj i italijanski u Crnoj Gori) rat
protiv tamo{weg Srbstva vodili i potiskivawem i brisawem
srbskih jezi~kih osobenosti, Srbi, kojima je bilo izuzetno stalo
da o~uvaju svoj nacionalni identitet poku{avali su, mada bezus-
pe{no, da se tome suprotstave. Podrazumeva se da su oni u tom
otporu ra~unali na podr{ku svoje Matice, bilo wene dràvne
organizacije, bilo wenih nau~nih institucija, bilo istaknutih
pojedinaca iz nauke. Naàlost, moè se mirne du{e re}i da u
Matici i iz Matice takve podr{ke nije bilo; ukoliko je ne{to i
~iweno, bilo je to krajwe neuverqivo.
Jer, Srbija, koja je i u pro{losti, povremeno, poku{avala da
“igra ulogu matice”, u svim prelomnim trenucima ostavqala je
svoju zapadnu bra}u na cedilu. A ta zapadna bra}a, u uverewu da
}e ih Matica jednoga dana prigrliti, uvek su hitala kad joj je
bilo najteè; i u vremenu kad se razvijao pokret za obnovu srbske
dràvnosti (1804, koji su marksisti~ki orijentisani istori~a-
ri i politi~ari prozvali srpskom revolucijom), i u Srbsko-tur-
skom ratu 1876. i, naro~ito, u oslobodila~kim ratovima 1912-
1918. godine, kad je pribli`no dvesta hiqada dobrovoqaca stig-
lo otud na srbska rati{ta i zna~ajno doprinelo pobedi srbskog
oru`ja. Iako je u zavr{nim vojnim operacijama na Solunskom
frontu u srbskoj vojsci bilo vi{e dobrovoqaca sa strane no rat-
nika iz same Srbije, mirne du{e moè se re}i da je ta ogromna
dobrovoqa~ka snaga zloupotrebqena: nije oslobo|ena cela Srb-
ska Zemqa, ve} je, na ra~un srbskih `rtava i suprotno savetima
nekih dobronamernih stranih politi~ara, i Rusa me|u wima, Sr-
bija prihvatila svoje katoli~ke neprijateqe kao utemeqiva~e
Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nesre}ne prethodnice jo{
nesre}nije Kraqevine Jugoslavije, a o wenoj avnojskoj nasled-
nici da i ne govorimo.
S razlogom, dakle, autor pomiwe predlog vojvode @ivojina
Mi{i}a da se Srbi odreknu iluzije o zajedni~koj dràvi sa Hr-
vatima (i Slovencima), dat 1919. godine regentu Aleksandru,
po{to je to bio posledwi poku{aj da se definisawem srbskih
nacionalnih granica ostvari ideal o srbskom nacionalnom uje-
diwewu. Moè biti da budu}i jugoslovenski kraq nije znao da je
\uzepe Macini u jeku borbe za ujediwewe Italije neprestano po-
navqao kako su nacionalne dràve tek etapa na putu k ujediwe-
224 Ilija Petrovi}
wu Evrope, isto kao {to, najverovatnije, nije znao ni da je Vik-

tor Igo istu takvu ideju propovedao u Francuskoj. Mogu}e je da je
ta ideja bila bliska i Aleksandru, ali on je bio vojni pobednik;
ni wega nije mogla mimoi}i logika da se sva carstva ra|aju na
velikim vojni~kim pobedama. Mo`da je i wegovom carstvu, kao i
svim carstvima stvaranim na boji{tu, bilo su|eno da padne pred
vremenom, ali ne moè biti sumwe u ~iwenicu da su najve}e srp-
ske tragedije tokom 20. veka proistekle iz srpske nebrige (nebri-
ge diktovane u Matici) za sopstvene nacionalne granice i, isto-
vremeno, iz prevelike brige za nacionalni opstanak onih koji su
to zami{qeno carstvo smatrali privremenim pribeì{tem. Hr-
vati (i Slovenci) kasnije su iskoristili srbske `rtve da ostvare
sopstvenu dràvnost. I jedni i drugi ra~unali su sa tom dràv-
no{}u samo utoliko {to su je u odre|enom trenutku mogli ponu-
diti nekoj modernizovanoj Austrougarskoj, koju nije trebalo iz-
mi{qati jer je ve} bila. Hrvati (i Slovenci) nikada nisu bili
protiv Austrougarske; oni su se na jednom istorijskom raskr{}u
opredelili za Jugoslaviju, jer se druk~ije nije moglo.
I s razlogom tvrdi da su Srbi “narod koji bi, s obzirom na
dubinu i {irinu svog istorijskog pam}ewa, morao imati mjesto u
najvi{im svjetskim civilizacijskim krugovima i utoliko je ap-
surdnija ~iwenica da u svijesti mnogih wegovih vode}ih intelek-
tualaca jo{ nema mjesta saznawu da jezik moè imati, izme|u
ostalih, i najvi{u nacionalnu integrativnu funkciju. Da su u sta-
wu to da shvate, oni vaqda ne bi istrajavali na onome {to im se,
iz neposrednoga susjedstva i iz svijeta, uporno name}e kao provje-
reno sredstvo za daqu nezaustavqivu dezintegraciju srpskog
naroda”.
A kad je ve} tako, onda je shvatqivo {to i sam, na drugome
mestu, bez ustezawa prihvata stavove Dragana Nedeqkovi}a da
“na{i glavni neprijateqi nisu negde u svetu, nego u na{oj zem-
qi, i ~esto u najvi{em rukovodstvu na{e zemqe”, zbog ~ega se mo-
ra priznati da su Srbi “nepametan narod” koji, za razliku od
mudrijih, stalno isti~e me|usobne razlike.
Neku stranu ranije pomenut je takozvani novi svetski pore-
dak, poznat i kao Novo doba, New Age, ~ija je su{tina sadràna u
potrebi da sve {to u svetu moè biti sna`no a ne pripada wemu,
mora biti razbijeno i uni{teno, i srbsko pravoslavqe dakako.
Podse}aju}i na jednu misao Lava Tolstoja da “nije bitan poli-
ti~ki poloàj Srbije, najbitnije jeste religiozno stawe srbskog
naroda”, isti taj Dragan Nedeqkovi} upozorava nas da se ne radi
o religijskom stawu u crkvenom smislu “nego u izvornom, rel-
igo, religare, {to zna~i biti u vezi, povezan, biti jedinstven, zdru-
SRBSKO PISMO 225
èn, sloèn, solidaran. Religiozno stawe jeste stawe qubavi,

stepen jedinstva. Ako je to visoko, nade ima, poraza nema”.
Ba{ kao {to nam poru~uje Jovan Zlatoust: “Gore imjejim
serdca!”. Uzvisimo srca!
Na kraju, dva-tri tehni~ka “putokaza”:
1. Svi tekstovi u ovoj kwizi (Zlovremeniku), ili najve}i
wihov deo, pisani su u dahu, kao osvrt na ne{to {to se upravo de-
{avalo, a zavre|ivalo je da javnosti bude predstavqeno u ne{to
druk~ijem obliku od onoga koji je istoj toj javnosti nu|en kao
mawe ili vi{e “zvani~an” stav. Stoga, moglo se desiti, i de{ava-
lo se, da neka od iskazanih formulacija bude pomalo neprecizna i
stilski nedovoqno izbru{ena. Prire|iva~ je sebi “prigrabio”
pravo (mada ga nije mnogo koristio) da na takvim mestima “blago”
interveni{e, ali to ni u kom slu~aju nije remetilo, niti je
moglo poremetiti, osnovnu autorovu misao.
2. Pojedini stavovi ponavqaju se u nekim tekstovima, ali to
treba smatrati logi~nim, po{to su odnosni tekstovi “na istu
ili sli~nu temu” pisani za razne prilike i za ~itaoce ili slu-
{aoce razli~itih interesovawa. Prire|iva~ nije mogao, i da je
hteo, takve stavove brisati ili skra}ivati, i pri tome upu}iva-
ti na mesto na kome je neki od wih prvi put bio obja{wen ili ob-
razloèn; ~itaocu ne}e smetati da ih pri prolazu kroz kwigu
ponovo pro~ita, mawe ili vi{e pa`qivo, ili ~ak i da ih pre-
sko~i; naprotiv, i wemu samom moè goditi da ih jo{ koji put uo-
~i, budu}i da je u narodnom iskustvu, naro~ito u vrlo ozbiqnim
prilikama, poznato upozoravaju}e govorewe, u stilu: “Kazujem
ovo da ne ostane nekazano”.
3. Tekstovima Dragoqub Petrovi}, profesor fonologije i
dijalektologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, ob-
javqenom u ~asopisu To jest, i A zlo dobra donijeti ne}e u Glasu
Zete, pripala su po~etna mesta u prvom poglavqu (“O sebi”),
zbog ~iwenice da su wihovi saradnici uspeli da od profesora
Petrovi}a izvuku neka “priznawa” o wegovom vi{edecenijskom
delovawu. Ostali tekstovi uvr{teni su redom kojim su nastajali
ili kojim su objavqivani prvi put.
4. U ovoj kwizi svega su tri “tu|a” priloga: jedan novinski
izve{taj, jedno zvani~no saop{tewe i jedna partijska kazna (s
naslovima datim kurzivom), svi iza prvog autorovog teksta na
po~etku drugog poglavqa (“O wima i o nama”) i svi kao odjek
jednog ranog autorovog javnog istupa.
5. U uskladu s praksom da novinski urednici (ili novinari
kojima to moè biti “u opisu poslova i radnih zadataka”) naj~e-
{}e sami naslovqavaju tekstove koje su dobili od svojih sarad-
226 Ilija Petrovi}
nika, i ovaj prire|iva~ je sebi dao za pravo da neke naslove mewa

po svom naho|ewu, bilo da je naslov nekog od tih tekstova do-
bijen u novinskim redakcijama bilo da ih je wihov autor tako
naslovio; to su, najve}im delom, naslovi od jedne re~i. îweno je
to u uverewu da takvi naslovi mogu za îtaoca biti intrigant-
niji, ali i zarad neskromne potvrde onog ve} ove{talog izdava~-
kog pravila da je za neku kwigu ili neki esej najboqi naslov od
dve re~i, pod uslovom da ne postoji jedna; kao {to je ima ovaj
Zlovremenik.
Novi Sad, avgusta 2010.
Visitorom i okolo wega
Uobi~ajeno je da se osvrtima na lepu kwièvnost bave oni
koji i sami ve{to plivaju u tim vodama, bilo kao stvaraoci, bilo
kao kwièvni tragaoci po napisanom, u kwièvnoj teoriji i
praksi nare~eni kriti~ari, uvek pripravni da svoje osvrte na
stvarala{tvo drugih, mawe ili vi{e uglednih u spisateqskom
krugu, izmere i vrednuju merilima sopstvenog stvarala~kog ili
kriti~arskog iskustva.
S razlogom moèmo pretpostaviti da toj ~itala~koj vrsti,
ako joj u ruke do|e Tama pod Visitorom, ne}e proma}i zavidna
pripoveda~ka ve{tina Toma Rajkovi}a. Ti }e ~itaoci zapaziti
Tomovu tugu {to mnogi od onih koji su preìveli ratne strahote
1941-1945. nisu poìveli duè da bi ispri~ali {ta im se tada
de{avalo, ali }e biti zahvalni wegovoj majci i jo{ pokojem we-
govom seqaninu {to su uspeli da svome piscu ostave vrlo vrednu
gra|u za budu}i wihov spomenik. Bilo kako bilo, ostavqene su
niti, ali je tkawe, izabrano na preskok, bilo pi{~evo:
“Nalet vjetra zatrese krov skloni{ta... Tmu{a je postala
jo{ gu{}a. û~nu kraj tamne mase i pomilova je, kao da je jedno od
djece. Ruka mu dota~e ne{to oblo i pramen kose mu se zamrsi oko
prstiju. Napipa talagan (ogrta~). Shvati da mu je èna provela
ve}i dio no}i uz kravu”.
Ili: “Pro{lo je podne kad su kroz bukovi gaj iza{li na ~i-
stinu. Livada je bila oki}ena jagli~em i ka}unicama. Zdravac
poprskao zelenilom sivu lazinu, jer trava jo{ nije po~ela rasti.
Po zlatnoj dolami plavi~aste pjege kukurijeka. Pod starom buk-
vom izvor”.
Ili:“Pade lepqiva ti{ina po livadi i koscima”.
Ili: “Onda je vjetar prestao duvati. Grmqavina se udaqila
prema âkoru i Sjekirici a ki{a koja je do tada lila kao iz mje-
{ine, omalila. Po~e{e se javqati zvijezde. Oblaci se razma-
ko{e te proviri krwavi mjesec”.
Ili: “Glas mu je posrkao nalet vjetra koji je po~eo da duva
sna`no uz Plavsku rijeku, od sjevera”.
Ili: “Sin joj se naposao i opet zaspao. Prstima desne ruke
we`no je pipala wegovo lice. Poku{avala je da preko wih upije
svaki djeli} wega, da ga upamti ovakvog kakav je sada, dok ga vri-
jeme i ìvot ne promijene”
Ili: “Onda je u{utao. Nestalo mu je kletve. Rije~i su zaprle
u grkqanu. Spoticale se jedna o drugu, pa zaglavile. Ponestalo
mu je daha, jer je bol posrkala sve iz wega te je bio kao prazna
228 Ilija Petrovi}
~efurka puna jauka. Ustao je i potr~ao sokakom put Otr{uqe. Za

wim se vukla wegova tuga, kao duga~ki sivi barjak”.
Ili: “Mogu vam re}i da {to god odaberemo, dobro ne}emo oda-
brati. Ako ostanemo u {umu, preìvjet }emo ili ne}emo?! Ako
odemo nazad i povjerujemo im na rije~, pogrije{i}emo! Ako zlo
preìvimo, dolazi vrijeme koje }e za nas biti gore od ovoga... Ako
izginemo, otis }emo pred Gospoda kr{teni u vjeri!... Ako preì-
vimo, u vrijeme koje nam dolazi... izgubit }emo obadva svijeta”.
Ako se ponekad u pri~u o napisanom ukqu~e i oni koji se
bave jezikom, i to se moè smatrati vrlo razlo`nim: svaka pri~a
o zavi~aju mora biti oslowena i na jezik, svako pam}ewe i se}awe
moè se jedino iskazati jezikom, bilo u kratkoj formi, u vidu
poslovica, bilo so~nom raspri~ano{}u, bogatim misaonim obr-
tima, slikovito{}u i vi{ezna~nom izraàjno{}u, bilo, po izu-
zetku, jednom jedinom re~ju ili, mo`da, sintagmom, a sve to, tol-
kovano znawima jezi~kog stru~waka, moè postati mnogo bli-
skije i prepoznatqivije onima koji na pisanu ili izgovorenu re~
naj~e{}e, ili po pravilu, gledaju iskqu~ivo kao na sredstvo
svakodnevnog sporazumevawa u prolazu, u porodici, u dru{tvu.
(naslovqenu kao Re~e mi jedan ~oek), zapisao Evan|elista Rova~-
U jezi~kom pogledu, Rajkovi}eve visitorske tame predstav-
qaju ne najbistrije kapi ve} nepresu{no vrelo srbskoga narod-
nog duha.
Pa, kad je ve} tako, trokwi`je Tama pod Visitorom, s o~uva-
nim prebogatim jezi~kim nasle|em, kazuje da se i porodi~no i
plemensko i zavi~ajno u zapisima Toma Rajkovi}a sasvim lepo
moè pratiti ne samo kao odraz literarnog, ve} i kao zvu~ni iz-
raz svega {to obeleàva wegovu zavi~ajnost.
Ali se zato svako razloàn mora zapitati {ta u pri~i o
lepoj kwièvnosti traì neki istori~ar, pa jo{ i amater, u do-
bronamernom i ovde pomalo odbrambenom zna~ewu: qubiteq. Na
takvo pitawe, ili mo`da prigovor, moja malenkost koristi ba-
rem dva izgovora.
SRBSKO PISMO 229

teoreti~ara i kriti~ara, ako ni zbog ~ega drugog, a ono zbog isti-
Drugo pravdawe prakti~ne je prirode, i ono je zasnovano na
stanovi{tu da su zapisi Toma Rajkovi}a koliko lepa kwièv-
nost toliko i povesnica wegovog zavi~aja. Pi{u}i o godinama
Drugog svetskog rata, ve}im delom po pri~awu svoje majke a ma-
wim delom po pri~awu svojih seqana, i ~eprkaju}i po sopstve-
nim nedoumicama o istoj toj pro{losti, on je zapravo tragao za
istinom o qudskim sudbinama i dru{tvenim zbitijima u svome
rodnom kraju; a potraga za istinom nije ni{ta drugo do istorija.
Otud mojoj malenkosti i pravo, vi{e nametnuto slu~ajnom
preporukom jednog prijateqa iz Matice srpske nego stvarnom
kvalifikacijom da se bavim romanesknim crtama Rajkovi}eve
trilogije o Visitoru, da se bar nakratko pojavi, pred ozbiqnim
slu{aocima, na retko ozbiqnom mestu (u gimnaziji ro|enoj pre
ravno 280 godina), u preozbiqnoj pri~i o se}awu na zavi~aj.
A zbog onih koji nisu bili na ~asu kad se pomiwao Visitor,
vaqa re}i da je ta planina, visine 2210 metara, severoisto~ni
ogranak Prokletija, te da se, u duìni od dvadesetak kilometa-
ra, proteè od crnogorsko-arbana{ke granice do reke Lim, prav-
cem zapad-jugozapad - istok-severoistok, dok weni jugoisto~ni
obronci izrawaju iz doline reke Qu~e, Plavskog jezera i Lima.
Mada na{i zvani~ni lingvisti izjedna~uju re~ Visitor sa
re~ju Durmitor, u zna~ewu po~ivali{te, po~ivalo, odmarali-
{te pastira i ovaca u pokretu, dovode}i ih obe u vezu sa sto-
~arima Vlasima, ne treba u to mnogo verovati. Najpre, ne moè
biti da nazive rekama i planinama daju qudi iz prolaza, a Vlasi
sto~ari bili su prolaznici. Imena su mogli davati oni koji u
odre|enom kraju ìve stalno. U ovome kraju, ispod Visitora,
odvajkada su ìveli Srbi, iz plemena ilirskog, ~ija se zemqa, po
Herodotovom kazivawu, u 5. veku pre Hrista prostirala od Jad-
ranskog mora do izvora Morave, na istoku, a na severozapadu do
reke Adi|e. Na jugu je ilirski jezik dopirao do Epira a na severu
do Dunava. Herodotove podatke potvr|uje i Apijan (iz 2. veka po
Hristu) tvrdwom da Grci zovu Ilirima one narode koji obita-
vaju iznad Ma}edonije i Trakije do reke Istrosa, odnosno do
Dunava, i na zapadu do Jadranskog mora i po~etka Alpa. Ako su se
ti Srbi ilirskog plemena bavili sto~arstvom, i svoj mal drà-
li na planini u bliskom susedstvu, u torovima na visini, ne bi
230 Ilija Petrovi}
trebalo olako odbacivati pretpostavku da mu je i ime Visitor

prema tome nastalo.
Kako je Visitor danas u kraju koji dobrim delom naseqavaju
Arbanasi, vaqa re}i da je to relativno noviji sloj na Srbskoj
Zemqi. Oni su u Srbiju do{li posle rata izme|u Vizantije i Sr-
bije, vo|enog s jeseni 1042. godine. Te{ki vizantijski porazi u
dvema bitkama dovela su do nemira u Vizantiji, ali i do pobune
vizantijske vojske zate~ene na Siciliji i Ju`noj Italiji. Bez-
razlo`no smeweni komandant ove vojske, \or|e Manijakis, zapu-
tio se prema Carigradu da preotme vlast. Uz svoju vojsku poveo je
i pomo}ne ~ete tamo{wih Albanaca, pre koji vek prido{lih sa
severoisto~nih delova Kavkaza. Po~etkom marta naredne godine
ta se vojska iskrcala u Dra~u, a nedugo zatim, u pohodu na Cari-
grad, Manijakis se kod Ostrova, blizu Dojranskog jezera, suko-
bio s romejskom vojskom vernom Carigradu; u toj je borbi i
poginuo, a wegova se vojska predala.
Vizantinci su prihvatili te vojnike, ali nisu hteli da prime
Albance koji su bili stranci. Wih su potisli na teritoriju
Srbije. Ovi nisu mogli da se vrate natrag na Siciliju, jer su la-
|e na kojima su do{li bile zaplewene. Molili su Srbe da im do-
zvole da se negde nasele, pa kako su oni tradicionalni sto~ari,
gaji}e stoku za wih i srbsku vlastelu. Travunijski i zetski knez
Vojislav (oko 1034 - oko 1050) dozvolio im je da se nasele u Raba-
nu, jednom malom i slabo naseqenom mestu na podno`ju planine
Jablanice. Ne zna se ta~no koliko ih je bilo, ali prema proceni
ne mawe od pet hiqada ni vi{e od dvadeset hiqada.
Po Rabanu, Srbi su ih nazvali Arbanasima, stranci ih zovu
Albancima, a oni sami sebe nazivaju [}ipetarima {to na wiho-
vom jeziku zna~i Br|ani. Turci su ih zvali Arnautima, {to na
arapskom jeziku zna~i - oni koji se nisu vratili (iz Srbije na
Siciliju).
U prvo vreme Arbanasi su ìveli relativno mirno, na jed-
nom uèm podru~ju, izme|u reka Ma}e na severu i [kumbe na jugu,
da bi tokom 14. i 15. veka po~eli naglo da se {ire, spu{taju}i se
iz planina i uska~u}i u susedne krajeve, u ohridski i debarski
kraj i, naro~ito, prizrenski. Prema onome {to je zapisao Rus
Afanasij Seli{~ev, arbana{ko pastirsko stanovni{tvo iz pla-
ninskih krajeva povremeno se spu{talo u doline i ugroàvalo
tamo{we stanovni{tvo, ~ak i feudalce u wihovim zamkovima.
“Krajem 13. veka ti su napadi i preme{tawa planinskih Arba-
nasa dobili strahovite razmere... Za obi~no stanovni{tvo u do-
linama, prvenstveno slovensko, odnosno srpsko (po{to tu nikak-
vih drugih “slovena” osim Srba nije bilo), ti prepadi i prevlast
SRBSKO PISMO 231
imali su isti rezultat: ono je ili ginulo, ili odlazilo u druga

mesta, ili se albanizovalo... Slovensko stanovni{tvo ginulo je
u bitkama i bilo podvrgavano pogromu u selima po dolinama.
Ono nije imalo potporu sa strane niti je bilo zbijeno u op{te-
dru{tvenom ìvotu. Wihove rodovske veze nisu bile tako bli-
ske kao u Arbanasa. .. Me|u wih, burno su se nastanili Arbanasi
si{li sa brda... Jo{ je zna~ajnije bilo predizawe Arbanasa iz
planina u doline i socijalno-etni~ko obesnaìvawe Slovena (i
vlaha) tokom 15. i 16. veka, kada su se pod turskim pritiskom, ru-
{ile centralizovane dràvne organizacije Vizantije i Srbije
i mesnih dinasta. Tokom vremena, planinski Arbanasi, ~vrsti u
svojoj rodovskoj organizaciji, povezani besom i krvnom osvetom,
zaposedaju doline i pot~iwavaju sebi tamo{we stanovni{tvo”,
ali ne prekidaju}i vezu sa svojim saplemenicima koji su ostali u
planini.
Pot~iwavawe o kome govori Seli{~ev sastojalo se u tome
{to su prido{li Arbanasi ubijali ili otimali mesno stanovni-
{tvo. “Ni{ta to nije. Ubijen je Sloven”, prezrivo su govorili
kad bi bio ubijen neki hri{}anin-Sloven. Seli{~ev daqe pi{e
da se slovensko stanovni{tvo bekstvom spasavalo iz svojih sela,
a da su oni koji su ostali u Arbaniji, “u takvim okolnostima, mo-
rali postati Arbanasi. Pot~iwen poloàj zemqoradnika, nad-
mo} Arbanasa-planinaca i razbojnika, ujediwavawe arbana{kih
rodovskih grupa, ton koji su one davale dru{tvenom ìvotu
stanovni{tva, brakovi slovenskih mu{karaca s Arbana{kama
koje nisu prihvatale jezik svojih muèva... deca se nisu u~ila
o~evom jeziku, ve} su se koristila maj~inim jezikom - arbana-
{kim. @ivotne prilike nisu u mladom pokolewu iziskivale
potrebu da koriste slovenski jezik... sve je to doprinosilo sta-
pawu Slovena s arbana{kom sredinom. Toj asimilaciji pomagao
je i gubitak razlika u religiji: prelazak slovenskih porodica u
muslimanstvo objediwavao ih je u religioznim odnosima s Arba-
nasima koji su odranije pre{li na islam. No, muslimanstvo nije
bilo glavni faktor arbanizovawa Slovena; oni su postojali Arba-
nasi i tamo gde je o~uvano hri{}anstvo.
Najrazli~itijim pritiscima (ucenama, ubistvima, otima-
wem imawa i proterivawem s wih, “pe~ewem” uèènim metal-
nim predmetima, “udarawem na obraz” - silovawem, otimawem
èna i devojaka, islamizovawem i potur~ivawem - [iptari su
iz Stare (Prave) Srbije vekovima potiskivali pravoslavne
Srbe; to se nije de{avalo na mahove, tako {to bi nekada{wa srbska
sela potpuno i odjednom pustela, ve} je neosetno i postepeno, usled
neprekidnog trajawa tih pritisaka, odnosno zuluma, postupno do-
232 Ilija Petrovi}
lazilo do smene starosedela~kog srpskog stanovni{tva arbana-

{kim, a mnoga sela ostajala su bez ijedne srpske ku}e.
Ako bi se nekome moglo u~initi da su ovi zapisi o srbskom
stradawu pred arbana{kim nasrtajima u ranijim vekovima nasta-
li kao plod ne~ijeg naknadnog nau~ni~kog domi{qawa, neka da-
tumski novija svedo~anstva ne ostavqaju mesta bilo kakvoj sumwi.
Tako, na primer, 1902. godine, srbski poslanik u Carigradu
izve{tava da “neobuzdanost Arbanasa raste sve vi{e, te se do-
{lo do stawa koje pretstavqa anarhiju u najopasnijem smislu te
re~i. Potpuno sigurni da im vlast ne moè ni{ta, Arnauti ne
prezaju ni od kakvoga zuluma, koji su svakim danom sve uàsniji i
raznovrsniji, te je zbog wih stawe u Staroj Srbiji postalo za
Srbe nesnosno do neizdr`qivosti. Nisu im vi{e za{ti}eni ni
imawe ni ~ast ni ìvot: imawa se grabe i pqa~kaju; ~ast se kaqa
silovawima èna i devojaka, a ìvot se gubi sad ne vi{e samo za
to da se zadovoqi prohtev kakvog osionog zulum}ara arbana{ko-
ga, nego po planu koji kao da nije bez uticaja predstavnika vla-
sti, {to se vidi i po smeru koji je jasan do o~iglednosti”. Razula-
renost i samovoqa arbana{kog ìvqa ostali su osnovna i trajna
obele`ja ovoga vremena u Pravoj Srbiji, a ubila~ko raspolo-
èwe prema Srbima i pohlepa na austro-ugarsko i italijansko
podmi}ivawe doveli su do toga da je “za skoro tri i po decenije,
od Berlinskoga kongresa pa do prvoga Balkanskoga rata, nastalo
nemilosrdno satirawe Srba i teror nad wima tako da su mnogi
morali da beè i napu{taju svoju staru postojbinu”.
Ili, “u toku ratnih godina 1912-1918, Vraka (severno od Ska-
dra) bila je posebno izloèna nevoqama zbog u~e{}a u borbama
za Skadar i pomo}i srpskoj vojsci koja je odstupala prema Krfu,
ali se posle razgrani~ewa s Albanijom, kojoj je definitivno pri-
pala 1920, po~ela brzo oporavqati. Dramati~an obrt u ìvotu
ove na{e oaze... po~eo se naslu}ivati 1926. godine, da bi 1932-
-1933. wena sudbina bila besprizivno zape~a}ena nasilnim odna-
ro|avawem. Tada je, naime, Vra~anima potpuno zabrawena upotre-
ba materweg jezika (u {koli, crkvi, »na pazaru i u domu«), a uve-
den je albanski, zbog ~ega je dve tre}ine stanovni{tva pobeglo
ili proterano u Jugoslaviju i da 1972. godine ìve uglavnom ra-
suti po mnogim mestima Srbije, Crne Gore, Kosova i Metohije...
Nepune dve decenije kasnije saznalo se i za wihovu sudbinu; svi
su iz Vrake proterani, mawim delom u Crnu Goru, ve}inom u Me-
tohiju ili na Kosovo.
I Tomo Rajkovi} svedo~i kako je, uo~i velike Balkanske voj-
ne, otac Amirov, Osman, ve} bolestan, “jednog ki{nog popodneva
u{ao u ku}u, izvadio pu{ku jednometku, ubacio fi{ek u cijev i
SRBSKO PISMO 233
izi{ao u obor, pa kao mjese~ar pravo kroz strugu u{ao u kom{i-

jinu avliju.
- Oj Radojko, more!
Kom{ija, krupna qudina, pojavio se na vratima svoje ku}e.
Amirov babo podigao je pu{ku i uperio u ~oveka kome se
iznena|ewe zaledilo na licu.
Planuo je pucaw. Radojko se zawiha. Ruke mu po|o{e put
grudi, gdje se pojavi crveni cvijet, pa polako kao posje~ena bukva
po~e da se klati, sroza se na koqena pa onda prevali na le|a.
- Ovo ti je, da zna{ ko je vlas’ i sila.
Kad su Radojkova ~eqad istr~ala napoqe, on mahnu grli}em
pu{ke k wima i re~e:
- Zakopajte ga danas a sjutra da nijeste ovdje zamrkli!
Ili: “Pred wim, u katunu, stajao je [iptar... Do{a’ sam da te
darujem. Spustio je ruku na kundak pi{toqa za|edenog u silavu...
Stani{a je znao {ta ga ~eka... Procijedio je kroz zube: fNikad
qucki i juna~ki, no kukavi~ki i podlo ka’ {to si nau~ioQ. Gle-
dao ga je kako polako izvu~e oru`je i uperio mu ga u grudi. Hlad-
na cijev puna smrtnog olova... Crna cijev je pobquvala vatru...
Krvava mu ruà procvetala na bijeloj ko{uqi...”
Ili: Na pitawe Mili}evo, koji je “razbu~enog trbuha vukao
crijeva pra{wavim putem... smije{an u naporu da zadrì crijeva,
da se potpuno ne rasu~u, da mu ih neko ne nagazi”, “[ta sam ti
skrivio, Rizo?, odgovor je bio: “Ni{ta, moj Mili}u. Samo {to si
ìv... [to si Srbin”
Ili, plavsko-gusiwski kraj, u kome je “bilo nekada mnogo
svetiwa”, ostade bez wih. “Ostala samo imena u pam}ewu. U Doqi
je bio Namastir... pa u Gusiwe, Vusawe, Kru{evo, Vojno selo.
Onda u Dosu|e, pa u Martinovi}e, pa Petrova crkva na U{}e.
Onda Jawina glavica u Plavu. Crkva na Meteriz, pa u Prwavor,
\ur|evicu i êqingrad. Sveti Spas u Dowu Brezu. Onda u Rà-
nicu, Murinu, Gra~anicu... Dvije na Ulotini, pa Jasenica u Hote.
Od wih samo postoji crkva Svete Trojice u Brezi. To je nekada
bio Namastir i imao igumana i bratiju. Ostao je jedina ì{ka
vjere Hristove u ovoj zabiti”.
A u tu vrstu odnosa spada i zabrana da se Srbima ni{ta ne
prodaje, naro~ito ne seme, o ~emu Rajkovi} tako|e pi{e. (Po ne-
~emu, to moè biti nalik dana{woj proizvodwi modifikovane
hrane. Nije problem {to }e modifikovana hrana uticati na
slabqewe imuniteta wenih potro{a~a, ~ak i na razboqevawe,
problem je u tome {to }e jednoga dana, posle dosta godina, kad se
prirodno seme izgubi, proizvo|a~ modifikovanog semena obu-
staviti proizvodwu i isporuku, i dotada{we kupce, odnosno po-
234 Ilija Petrovi}
tro{a~e, ostaviti bez semena i bez hrane, odnosno izloì}e ih

umirawu od gladi).
Srbi su sve to znali, ali se nisu osobito trudili da pokaù
zube, odnosno da primene onaj starozavetni recept: Oko za oko,
zub za zub; oni su to svoje defanzivno (popustqivo) dràwe prav-
dali re~ima da [iptari “nijesu svi isti” i da se s wima mogu
uspostaviti prijateqski odnosi. Drè}i se takve logike, jedan
od srbskih predvodnika kaè da }e se on “li~no povezati sa [em-
som i dogovoriti da ako se vratite ku}ama, oni garantuju da vas
ne}e progoniti i zlostavqati”.
Arbana{ke garancije, poznate kao besa, na tamo{we Srbe
delovale su kao uspavanka.
Besa, u Arbanasa, ozna~ava: veru, tvrdo zadatu re~. Ona je
najpre imala religijsko zna~ewe, a kasnije primila je eti~ko
obele`je. Vremenom, od moralne kategorije u patrijarhalnom
plemenskom dru{tvu postala je to i pravna ustanova (u Zakonu
Leke Duka|ina, 15. vek), normirana obi~ajem, prvenstveno veza-
na za krvnu osvetu. To je re~ koju daje porodica (rod, bratstvo,
pleme) ili selo ubijenoga na ubi~inu molbu, u znak za{tite od
krvne osvete. Ona obavezuje ne primirje u kome se ubica moè
slobodno kretati i obavqati svoje poslove, po ~emu ona dobija i
odre|ene ekonomske karakteristike.
U okviru obi~ajnog prava, uz besu se vezuju po{tewe, ~ast i
savesnost, pa se kaè da je “re~ ~oveka temeq obi~ajnog prava Ar-
banasa”.
Po{to je i sam prihvatio tu logiku, Tomu Rajkovi}u se moè
desiti da, kroz usta jedne svoje li~nosti, uverava ~itaoca u vred-
nost te arbana{ke institucije:
“Ti ne poznaje{ ovaj narod. Sigurnija }u biti s wima i pod
wihovom besom nego ovdje kod ku}e. Pogani su i zli. Sve o zlu
misle i jo{ gore rade, ali kad ti daju rije~ tu nema sumwe”.
Moglo bi biti i tako, ali uglavnom za mawe bitne stvari
ili pojave. Srbski tuma~i ove institucije, bio to obi~an svet
ili pravni stru~waci, naivno veruju da je doma{aj arbana{ke
bese takore}i neograni~en i nesumwiv. Rekoh, moglo bi i tako
biti, kada se ne bi znalo da se besom {tite i brojni arbana{ki
zlo~ini prema wihovim srbskim susedima; ako Arbanasi daju be-
su da }e zlo~inca sakriti, svaki trag o tom zlo~inu bi}e zaista
izbrisan i istina o zlo~inu i zlo~incu osta}e nedostupna prav-
nom sistemu, odnosno pravdi. Lep primer pruà nam savremeni
poku{aj me|unarodnih takozvanih sudskih institucija da sude
nekom Haradinaju; velik broj arbana{kih svedoka Haradinaje-
vih zlo~ina nad Srbima likvidiran je na neobja{wiv na~in, pod
SRBSKO PISMO 235
za{titom stvarne arbana{ke bese, tako da }e svi Haradinajevi

zlo~ini ostati neka`weni.
I, na samom kraju jo{ tri napomene.
Prva: Za moju malenkost, rodom iz Ku~a, moè biti zanim-
qiv podatak da u jugoisto~nom podno`ju Visitora, u plavsko-
-gusiwskom kraju, ìve brojne porodice poreklom iz Ku~a. Bili
su to, naravno, Srbi, listom pravoslavci, ali su se oni, najve}im
delom, po dolasku u ovaj kraj islamizovali. Me|u tim porodica-
ma su, u Plavu, primera radi: Bo{kovi}i, Gani}i, Dre{kovi}i,
Dra{kovi}i, Du~i}i, Kikovi}i, Krci}i, Lukovi}i, Nurovi}i,
Puri{i}i, Rexepagi}i, Seferovi}i, [arkinovi}i, Mekulovi-
}i, Uli}i, Ferovi}i, a u Brezojevi}ima (Rajkovi}evoj Brezi):
\e{evi}i, Meduwani, Radenovi}i, Rexi}i, [amanovi}i.
Druga: Procewuje se da danas u Arbaniji ìvi oko tri i po
miliona a na Kosovu i Metohiji oko milion i po [iptara. Uzme
li se da je od 1043. godine do danas izraslo oko 35 generacija, a da
je Arbanasa u po~etku bilo tek izme|u pet i petnaest hiqada
du{a, te da su se oni {irili iskqu~ivo na ra~un Srbske Zemqe i
srbskog ìvqa, bez ikakvog dvoumqewa moè se re}i da su Arba-
nasi, danas, srbsko pleme kome je govorni jezik arbana{ki.
Mo`da }e se neko zapitati kako to da oni koji su se ispilili
iz srbskog legla ~ine takve i tolike zlo~ine prema svojim krv-
nim srodnicima. Jedan odgovor na to pitawe, makar koliko delo-
vao grubo, dao sam i ja, pre ne{to vi{e od dvadeset godina govo-
re}i u jednoj televizijskoj emisiji o hrvatskoj mr`wi prema
Srbima.
Kao {to je to slu~aj i s islamizovanim Srbima i svima
znanom izrekom da je poturica gori od Tur~ina, i pokatoli~eni
Srbi vode svoj “li~ni” rat sa svojom doju~era{wom srbskom bra-
}om. Ovi zlosre}ni preobra}enici jo{ uvek se nalaze ni na nebu
ni na zemqi: jesu prihvatili katolicizam i hrvatstvo, ali wiho-
vo “hrvatstvo” stalno je pod sumwom, jer i Hrvati i Srbi, a naro-
~ito vode}i ideolozi rimokatoli~ke crkve, poznatije kao Vati-
kan, znaju o kome se stvarno radi. Prezimena tih novih Hrvata, a
i li~na imena, i daqe su srbska. Mnoge takve porodice, naro~ito
one koje su katolicizam prihvatile tek koju generaciju ranije,
zadràle su porodi~nu slavu, to isqu~ivo srbsko obele`je, do
dana{weg dana, a dobar deo wih zna i svoje staro porodi~no sta-
blo. Zbog svega toga, zbog jo{ uvek neizbrisanih tragova o svome
poreklu, ti “novi Hrvati” mrze i jedne i druge. Mrze Hrvate, jer
jo{ nisu dostigli wihov nivo ni u katoli~kom ni u nacionalnom
pogledu, a mrze Srbe, jer oni su, i pored svih tegoba koje su povre-
meno ili stalno navodile pojedince ili ve}e i mawe grupe da iz-
236 Ilija Petrovi}
begnu iz pravoslavqa i Srpstva, i daqe ostali i Srbi i pravoslav-

ci. Vi{e mrze Srbe, jer oni su ìvi svedoci o izdaji svoje biv-
{e bra}e. Sve dok takvi svedoci postoje, “hrvatstvo” tih novih
Hrvata i daqe }e biti pod sumwom. Sumwe }e nestati tek ukoli-
ko svi srpski svedoci wihovog preobra}eni{tva budu ukloweni.
Mr`wa tih novih Hrvata samo je “teorijska” podloga svakom
hrvatskom (i katoli~kom) genocidu nad srpskim narodom.
Arnautski odnos prema Srbima skoro da je istovetan hrvat-
skom.
I tre}a: Zavi~ajcima Toma Rajkovi}a toplo preporu~ujem da
wegove kwige unesu u svoje domove, da ih i{~itavaju, da ne zabo-
rave wihovu sadrìnu i da svoje mla|e nara{taje, po{to ih uvedu
u temu, stalno podse}aju na dug da sopstveno nacionalno nasle|e
prenesu svom potomstvu.
Samo tako moèmo o~ekivati da }e se jednoga dana, a da}e
Bog da se to dogodi, razagnati tama pod Visitorom.
***Izgovoreno 26. oktobra 2011, u u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu,
na predstavqawu kwièvnog stvarala{tva Tomislava Vujova Rajkovi}a.
Ovde se prenosi iz autorove kwiìce Crnogorske i brdske, Podgo-
rica 2016.
Srbinu su gusle prva kletva
Gusle. U autorskom pesni{tvu, onome ~iji su tvorci poznati,
moglo bi biti da su o guslama najpoznatiji slede}i stihovi Bran-
ka Radi~evi}a (1824-1853):
“Gusle moje, ovamo te malo! / Amo i ti, tanano gudalo! / Da pre-
vu~em, da malo zagudim / Da mi srcu odla’ne u grudim’ / Ta puno je
i prepuno sre}e, / ûdo divno {to ne pukne ve}e!”
Ako i nisu, tu su stihovi Jovana Jovanovi}a Zmaja (1833-1904)
nameweni deci koju i |edovi mogu prihvatiti u krilo:
“Uzo deda svog unuka / Metno ga na krilo / Pa uz gusle pevao
mu / [ta je negda bilo. / Pevao mu srpsku slavu / I srpske junake /
Pevao mu qute bitke / Muke svakojake...”
U narodnom guslarskom pesni{tvu novijeg vremena (karak-
teristi~nom po rimama, kojih u narodnim epskim pesmama nema),
mogu se ~uti i slede}i stihovi:
“Gusle moje od javora suva / Vas je Srbin pet vjekova ~uva / Te
mu bolne lije~iste grudi / I svete mu sa~uvaste trudi / I vi ste
mu prve kletve bile / U izroda gusle ne visile”.
I mogu se ~uti stihovi Starca Radovana, Radovana Be}irovi-
}a (1896-986), koji je, kako kaè Milun Mari} (1937-2002) u kwizi
Starac Radovan ili fenomen pesni~ke popularnosti, Novi Sad
2003, “svojim pesni~kim poduhvatom i pregnu}em produìo ì-
vot epskoj pesmi i guslama, tom najdraèm instrumentu wegovih
sunarodnika, kojima je ina~e bilo zabraweno da neposredno pre
bitke slu{aju pesmu i guslara da ne bi pre vremena krenuli u boj
u silnoj èqi da se {to pre pridruè opevanim junacima”:
“Kroz najteè nevoqe i muke / Kroz oluje i kroz karamluke
/ Kad je Srbin najvi{e strepio / Guslar ga je nadom krijepio /
O{trio mu pjesmom jatagane / A guslama lije~io rane / Bez gusala
i winoga jeka / Srbin nema ranama lijeka”.
Bilo kako bilo, gusle su u srbskom narodu jedini muzi~ki in-
strument koji, u nedostatku pisanih izvora, na izuzetno prepoznat-
qiv na~in ~uva narodnu tradiciju i velike istorijske mitove.
Ta re~ - mit -, kod onih koji se pro{lo{}u bave u vidu za-
nata, dobila je posprdno zna~ewe i ne predstavqa ni{ta drugo do
pri~inu pri~u, a tako je prihvataju i brojni Srbi koji su nau~eni
da bespogovorno prihvataju sve ono {to im stiè “sa vi{ih in-
stanci”, od lica sa zvu~nim zvawima, nau~nim ili drugim.
Za obi~an svet to moè biti i razumqivo, ali istori~arima
tako {to ne bi smelo promicati, naro~ito ako su nekada ~uli ili
pro~itali ono {to je pre skoro dva veka poru~io Pavel Joèf
238 Ilija Petrovi}
[afarik (1795-1861), u svojoj kwizi O poreklu Slovena, na srb-

ski jezik prevedenoj tek 1998. godine:
“Nepristrasni istori~ari davno se slaù u tome, da se i na-
rodnom predawu da za pravo, da ono mora da popuwava neophodno
prazninu, tamo gde su nas napustili spomenici od gvo`|a, kamena
ili pergamenta... Ovo pravo ukazuju mu Grci i Rimqani; i ako ~ak
Tukidid ne odbacuje Homerovu sagu i Tit Livije Romulovu i pri~e
o legendarnom kraqu Numu sa istim poverewem i jednakom pouz-
dano{}u, kao {to pri~aju dela Scipia i Fabiusa; onda je dozvo-
qeno da to isto pravo sebi dozvole i na{i istori~ari, pri ~emu
ne èle da pruè nepotpune pripremne radove, ve} zaokruènu
istorijsku celinu, s punim pravom. U tom pogledu su Nemci sa svo-
jim primerom ve} oti{li ispred Slovena i za o~ekivati je, da }e
i Sloveni pokloniti vi{e pa`we svojim narodnim sagama i da
}e uloìti vi{e truda u prikupqawe nacionalnih predawa”.
I ne samo da istoriografija u Srba, u odsustvu “spomenika
od gvo`|a, kamena ili pergamenta” odbacuje predawa sopstvenog
naroda, ona ne èli da se bavi ni onim {to bi o ne~emu, o nekom
doga|aju, o nekoj li~nosti, moglo svedo~iti posredno.
Naàlost, ista ta istoriografija i daqe izjedna~uje narodna
predawa sa mitom kao praznom pri~om, iz prostog razloga {to
weni “va`ni nosioci” i ne znaju da se pojmom mit, u izvornom
zna~ewu, ozna~ava smena direktne i indirektne svetlosti tokom
osnovnih nebeskih kretawa, na kojima se zasniva Stvarawe:
“Zajedni~ki je put obema sestrama i beskrajan
Wim prolaze jedna za drugom, po boànskim uputama
I ne susre}u se, ne zastaju, No} i rumen Dana,
Lepotice koje za istim teè, iako naizgled razli~ite”.
I ne znaju da mit, u odsustvu pismenosti, nastaje i postoji is-
kqu~ivo zarad preno{ewa odre|enog znawa na nivou najuop{teni-
jeg. Ako se to znawe tuma~i bukvalno, onda od mita ostaje samo bajka.
Za one koji mit tuma~e prema wegovom stvarnom smislu, naro-
~ito u svetu koji je predugo ìveo bez pisanih tragova - kao {to
je to slu~aj sa Srbima - jasno je da on iz nara{taja u nara{taj
prenosi narodno predawe o zna~ajnim doga|ajima i li~nostima
iz daqe i bliè pro{losti, podràva nacionalnu i moralnu
svest, veli~a i podsti~e izdr`qivost, hrabrost, vite{tvo, veru
u pobedu ve~ne pravde nad svim oblicima nasiqa.
Mitovi u Srba, u osnovi, ~uvari su srbske tradicije.
Tradicija. Bave}i se tradicijom u Srba, Radovan Samarxi}

(1922-1994), istori~ar, u prvi plan isti~e iskonsku potrebu srb-
skog sveta da “zave{tawa svoje pro{losti” kroz vekove sa~uvaju
SRBSKO PISMO 239
kao stvarni i nesumwiv temeq svog opstanka; bojazan da bi mo-

gli izgubiti vezu s pro{lo{}u urasla je u wihovo bi}e i preo-
brazila se “u ponos svojim nasle|em”.
Tolika i takva vezanost za tradiciju nije bila nepoznata ni
srbskim neprijateqima, tako da su se oni, u nedavnim dvama svet-
skim ratovima, svesrdno trudili “da putem genocida smawe broj
Srba do blizu uni{tewa i da, povrh toga, ospore preìvelom de-
lu tog naroda budu}nost, ukinuv{i mu tradicije”. Ako su Srbi
ipak uspeli da umaknu takvim zamislima “spoqnih neprijateqa”,
nije im se dalo da se odupru zlu doma}emu: tek uvezena komuni-
sti~ka ideja, izmi{qena na evropskom Zapadu a namewena is-
kqu~ivo za obra~un s pravoslavnim ruskim i srbskim svetom,
nametana je tako {to je zate~eno nacionalno, versko, kulturno,
istorijsko i svako drugo nasle|e ru{eno iz temeqa, na na~in koji
su wegovi tvorci nazivali revolucionarnim, a na wihovo mesto
“instalisane” su ustanove novog poretka, zami{qenog bez vere,
porodice, svojine i drugih qudskih svojstava. U svakom slu~aju,
ratni pohodi protiv Srba, udruèni s nakaznim komunisti~kim
idejama, pribliìli su Srbe onim granicama “od kojih po~iwe
biolo{ka i duhovna ravnodu{nost”.
Naàlost, Srbima takvo iskustvo nije bilo prvina. Jer, i
kad je nemawi}ka dràva propala, oni su smatrali “da je tu|in-
ska sila prolazna, a da je obnova carstva Nemawi}a izvesnost,
bez obzira na to koliko dugo treba na wu ~ekati”. Uslovi u kojima
su se Srbi tada na{li bili su onespokojavaju}i, naro~ito zbog
toga {to se taj novi porobqiva~ ~inio neuni{tivim, a mo`da i
zato {to su wegove granice i sile bile nedovoqno poznate osta-
lom svetu. Mada je “potpadawem pod tursku vlast, srpski narod
mogao izgubiti nadu u potowi ìvot”, nije mu se to desilo. Is-
konski naslu}uju}i da “nema izvesnijeg puta koji vodi i{~eza-
vawu jednog naroda od saznawa beznade`nosti”, on se ponajpre os-
lonio na svoje tradicionalne institucije, na crkvu i mesnu sa-
moupravu, a potom i na sve ono {to je smatrao svojim preda~kim
nasle|em.
U mit nastao u tom vremenu ugra|eni su poraz na Poqu Ko-
sovu i simbolika Vidovdanska. Po re~ima eti~ara i heleniste
Milo{a \uri}a - 1892-1967 - u tekstu Vidovdanska etika, objav-
qenom 1914. godine u izdawu Srpskog akademskog dru{tva “We-
go{” u Zagrebu, “kao iz kakvog centralnog vrela, razlivale su se
guslarske lepote u mnogobrojne potoke, u bogate skale poetskih
ànrova; iz toga }e vrela crpsti okrepu za duhovnu stvarala~ku
snagu i nepregledne armije sutra{wih i najdraìh iza nas... U
zvukovima i re~ima... na{i najboqi pesnici nadahwuju se najskup-
240 Ilija Petrovi}
qom i najblagodatnijom na{om nacionalnom uspomenom koja se

zove Vidovdan”, koja se zove Kosovo, koja opstaje kao Kosovski
mit. (Nebitno je ovde da li je Matija Be}kovi} - ro|en 1939 - ,
pevaju}i o Kosovu, od îka-Mi{e pozajmio metaforu poznatu
kao “najskupqa re~”).
Potla~eni, u rajinskom poloàju, bez sopstvene vlastele,
pod nadzorom gr~ke crkve, Srbi su jo{ u prvim decenijama turske
vladavine po~eli da se osipaju, naro~ito po rubovima, ali je
izvesno da im se i jezgro odràvalo s prevelikim naporima. I tu,
onaj “ponos svojim nasle|em”, nagnao ih je da se obrate svojim
tradicijama i da opstanu uz oslonac na wih. Moè biti da je taj
odnos prema predawu ostao najvidqiviji u srbskom seqa{tvu u
nekada{woj ju`noj Ugarskoj, u vremenu iza Velike seobe 1690. go-
dine, koje je svoj status pod okupacijom (u toj okupacionoj zem-
qi), od samog po~etka, uporno smatralo privremenim. Osloweni
na najlep{e tradicije Pravoslavne crkve i neugaslo se}awe na
Du{anovo carstvo, koje se u srbskim narodnim {kolama negova-
lo kroz srbske narodne pesme, pre svega epske, ti su preseqenici
u svome preme{tawu u krajeve severno od Save i Dunava videli
prolazno stawe i nadali se, s upornom verom, svome povratku na
napu{tena ogwi{ta.
Nije bez razloga suboti~ki Buwevac Marko Juri} (1880-1949),
pravnik po obrazovawu ali okrenut obradi svog zemqi{nog po-
seda, godine 1927. govore}i u Narodnoj skup{tini Kraqevine Sr-
ba, Hrvata i Slovenaca o nasilnom pohrva}ivawu Buwevaca i
[okaca u Vojvodini Srbskoj, mogao izjaviti i da “{to danas umem
da govorim na ovom jeziku, mogu jedino da zahvalim mojoj nani,
koja me je othranila i onima, koji su se u ono doba postarali da
mojoj nani u ruke donesu srpske pesmarice od svih proslavqenih
srpskih junaka. I ona dnevno ~itaju}i te pesme, napoji mi du{u sa
na{im govorom”.
Iako bez one vertikale koja bi narod u celini usmerila ka
usponu, “Srbi su se duhovno prilagodili neprekidnim podse}a-
wem na svoju nekada{wu veli~inu i slavu. Wihova istorija, od
~ije su gra|e stvarali svoje epske pesme, u{la je u osnove wihove
borbe za opstanak... Kakvo mu je nekada bilo carstvo, i {ta su iz-
gubili, svedo~ili su srpskom narodu i oni manastiri i crkve koje
im Turci nisu poru{ili... Predawe odràvano i preno{eno pes-
mom bilo je u potpunom skladu s onim {to se moglo videti u obli-
ku starih zdawa i fresaka na wihovim zidovima. Skromni letopis-
ci, kojih je bilo me|u kalu|erima, trudili su se da prema starim
kwigama i legendarnom predawu sa~uvaju istoriju od zaborava.
Nije bilo nemogu}e da iz wihovih spisa po neka ideja ili kakav
SRBSKO PISMO 241
podatak prodru do onih koji su pesmom stvarali istoriju”, a vrlo

je verovatno da je i me|u monasima bilo onih koji su na raspolo-
ìvim istorijskim podacima gradili srbsku epsku poeziju.
Istorijsko i epsko. Tu isprepletenost istorijskog i epskog u

srbskom predawu, ali i mnoge praznine u usmeno preno{enoj srb-
skoj istoriji, Radovan Samarxi} opravdava trudom epskih peva-
~a da doprinesu o~uvawu samosvesti svojih slu{alaca u obi~nom
puku. “Bilo je i u naj{irim slojevima one mudrosti kad se zna da
ìvot prestaje gubitkom pam}ewa. Zbog toga se (usmeni) hroni-
~ar trudio da uspostavi i o~uva vertikalu, sa~iwenu od isto-
rijskih, moralnih i pesni~kih primesa, usled koje }e se vasceli
srpski rod dràti uspravno. Za wega je poredak ~iwenica, po~ev-
{i od hronolo{kog, bio mawe zna~ajan od snage poruke wegove
pesme. Na istoj sceni kod wega se ponekad na|u li~nosti iz
raznih epoha ili iz nepremostivo udaqenih mesta. On je ~esto
nameravao da prosto razonodi slu{aoce, pa im je pevao ili kazi-
vao o raznim zgodama koje su se de{avale iza kulisa va`nijih do-
ga|aja. Jer, da bi podu~ila, istorija mora i da zabavi. I u takvim
slu~ajevima, hroni~ar se prepu{tao ma{ti, ne vode}i uvek ra~u-
na o verodostojnosti svoje fabule. Uprkos svemu, iako epskim pam-
}ewem i pevawem nije uspostavqena celina srpske istorije
(bar do zavr{etka napora golorukog naroda da stvori svoju dr-
àvu i prepusti sre|ivawe nasle|a drugima), obrazovani su
tokom vremena tematski ciklusi pesama koji se jedan na drugi
nadovezuju i daju poetsku iluziju te celine. Ne samo zbog spoqa-
{wih smetwi nego i zbog èqe samoga puka, na ~elu s peva~ima,
da istoriju prilagodi svojim potrebama, nestalo je iz kolektiv-
nog se}awa ~itavih razdobqa, a kamoli zbivawa i znatnijih li~-
nosti, ali je - u naknadu za to - ostala predstava o pro{losti
jednog naroda u velikoj meri saglasna wegovim duhovnim zahte-
vima, èqama i mogu}nostima. A u tome je, upravo, dokaz da srp-
ska usmena hronika nije samo istorija jednog naroda u stihovima
nego i podsticaj tom narodu da preìvi i da se, vi{e od toga,
stalno upravqa ka slobodnijoj budu}nosti. Epska pesma je bila
ona snaga koja je uzdizala srpsku vertikalu”.
A kad je 1557. godine, s osloncem i na tako epski uzdignutu
srbsku vertikalu, vaspostavqena Pe}ka patrijar{ija, taj ~in oso-
bito je doprineo duhovnom uravnoteèwu srbskog naroda: na osno-
vama svog pravoslavqa, istorijskih predawa i ustaqenih pravi-
la moralnog ìvota i dru{tvenog pona{awa, i ne odstupaju}i od
sopstvenih tradicionalnih vrednosti, Srbi su sebi stvorili jednu
prividno novu patrijarhalnu civilizaciju.
242 Ilija Petrovi}
Podrazumeva se da je i ta nova civilizacija, ~iji su izraz u

wenom “vite{kom delu” bili hajduci i uskoci, dobrovoqci u
odbrani potla~enog srbskog naroda, na{la svoje mesto u epskoj po-
eziji, proètoj jednom zaista samosvojnom idejom, “nemirewem
sa ropstvom, ùdwom za slobodom, te`wom za stvarawem nacio-
nalne dràve. U tome je velika eti~ka vrednost wena. Ne pro-
slavqa ona osvajawe tu|ih teritorija, ru{ewe tu|ih gradova,
otimawe tu|eg blaga, nego odbranu od nadmo}ne i ru`ne sile...
îtava na{a epika u stvari je jedan beskrajni... pokli~ za borbu
protiv nasiqa, ropstva, ne~ove{tva... jedan isti nepomirqivi
zov na `rtve, na pogibiju - radi pravednijeg i dostojnijeg ìvo-
ta”. Ba{ kao {to je to Mita Popovi} (1841-1888), ro|en i umro u
Ugarskoj, opevaju}i gusle javorove, “sabqu od megdana”, objasnio
kako se boriti:
“Da l’ guslama? da li pesmom? / Da li sabqom? da li delom? /
I guslama i sa sabqom / I sa krvcom svojom vrelom!”
Za Radovana Samarxi}a, te i takve re~i, izgovorene uz gusle
ili o guslama, jesu “vatrene ptice (koje) lete od nara{taja nara-
{taju obasjavaju}i puteve kroz tamu vekova... Ono {to daje speci-
fi~nu boju i ~ar originalnosti na{em srpskom izrazu jeste stalno
ukr{tawe elemenata paganske mitologije, hri{}anskih verovawa
i istorijskih doga|aja - elemenata koji su se... nalazili zajedno
i u ìvotu samoga naroda”.
I tokom 17. i 18. veka “srpsko dru{tvo ostalo je privrèno
tradicijama, kao ishodi{tu narodnog bi}a”, iako su wegovi novi
razvojni oblici vrlo ~esto bili zasnovani na ne{to izmewenim
duhovnim obele`jima. I pored toga, odnos srpskog naroda prema
sopstvenoj nacionalnoj ba{tini nije se mewao, a “istorijske
tradicije, preno{ene letopisima i, vi{e, epskom pesmom, koje
su samo oja~ale ulaskom novih junaka, uskoka i hajduka, u svet
predawa, ostale su bliske svakom Srbinu”.
Godine 1804. i kasnije, u danima velikog Pokreta za obnovu
srbske dràvnosti (koga mnogi, zarad “uparivawa” sa vremenski
bliskom Francuskom revolucijom iz 1789. godine, ali pogre{no i
nedobronamerno, zovu “srpskom revolucijom”), istorijsko predawe
najlak{e je svoj put do srca srbskih ustanika i wihovih saboraca
sa strane, dobrovoqaca iz Crne Gore i Hercegovine, iz srbskih
prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva, iz Arbani-
je i Bugarske, nalazilo kroz epsko pevawe. “Mo`da nije bilo usta-
ni~kog logora bez svoga guslara. Oni su pratili vojsku u bojeve i,
zabavqaju}i je na no}i{tima pesmama o nekada{wim junacima,
dodavali ovima najnovije. Ustani~ki doga|aji odmah su ulazili
u istoriju i produàvali wen tok... Povrh toga, epsko pesni{tvo
SRBSKO PISMO 243
doìvelo je... svoj najbujniji procvat i dalo svoje najboqe tvor-

ce: pesma je dospela do krajwih granica mogu}nosti svoga razvit-
ka, iskazom je postala savr{ena, moralnim porukama izrazito
ozbiqna, (a) kao narodna istorija u stihovima ve} raspore|ena
po hronolo{kim i tematskim krugovima”.
Poznije decenije 19. veka donele su Srbima ne{to mirnije
odnose s Turcima (ne ra~unaju}i diplomatske i druge pote{ko}e
Kneèvine Srbije zbog u~e{}a nekoliko desetina hiqada we-
nih dobrovoqaca u odbrani Vojvodine Srbske, 1848/49), {to je
dovelo i do “oseke epskog pesni{tva”. U takvim uslovima, 1892.
godine, polovi~no imenovani pesnik Velibor zapaà da “Umuk-
la je pesma, {to junake stvara / Nema vi{e, nema sedoga guslara,
/ Umukla je pesma borbe, ideala, / Gu{teri se legu kraj srpskih
gusala”.
Iste te uslove iskoristili su u~eni Srbi sa svih strana
Srbske Zemqe, bez obzira na to pod ~ijom su okupacijom tada bi-
li pojedini weni delovi, potrudili su se da svojim bavqewem
srbskom istorijom uvere svoje “nau~no-kriti~ke” poklonike i
mentore kako su manastirski letopisci zapravo neznalice, a
guslari samo guslaju nekakve izan|ale legende. [kolovani Srbi
mogli su se tada sresti samo po varo{ima i, ponekad, po mawe ili
vi{e dostupnim mestima u ravnici, a guslari su se zbeàli “u
zaostalije, prete`no brdske krajeve ili u one oblasti u kojima je
turska vlast jo{ bila neokrwena”, ba{ kako im je to narodni
genije i namenio: “Oro gwezdo vrh timora vije / jer slobode u
ravnici nije”, ili “[to se ne h}e u lance vezati / to se zbjeà u ove
planine / da ginemo i krv proqevamo / i juna~ki amanet ~uvamo /
divno ime i svetu slobodu”.
I ba{ iz spremnosti srbskih qudi da juna~ki amanet ~uvaju,
divno ime i svetu slobodu, nastajalo je srbsko rodoqubqe. Nije to
bila kategorija koja nastaje smi{qeno, koja poti~e iz oblasti
razumskog, koja se sti~e {kolom, ve`bawem, ube|ivawem ili
nekom drugom obukom u danom trenutku, po potrebi. Rodoqubqe
je utemeqeno u Srbinovoj podsvesti, u wegovom instinktu ili u
wegovoj intuiciji; ono se u tu podsvest utiskivalo genetski,
jo{ u maj~inoj utrobi, a oplemewivano je maj~inim mlekom i usp-
avankama zasnovanim na srbskom genetskom nasle|u, vaqda najdub-
qe i najmisaonije izraènom kroz srbske narodne pesme najraz-
li~nijih oblika i sadràja. [to }e re}i: dok su mladi Srp~i}i i
mlade Srpkiwice odrastali na materwoj melodiji, s tim su
napevima urastali u wih i svi preda~ki mitovi.
U velikim nevoqama, a wih su trpeli svi nara{taji, Srbi su
se uvek i iznova vra}ali svakom zovu na odbranu sopstvenih mi-
244 Ilija Petrovi}
tova i sopstvenih svetiwa. U mirnim uslovima, Srbi kao da su

skloni zapu{tawu sopstvene nacionalne misli, mo`da u uvere-
wu, ili nadawu, da im ne preti nikakva opasnost i da ne postoji
trenutna potreba za delovawem bilo kakvog odbrambenog meha-
nizma, ~ak ni onog koji se ti~e tradicije, ili predawa.
Tako se i moglo desiti da na samom po~etku devedesetih go-
dina 20. veka, iz Srbske Zemqe izbegne na desetine hiqada mla-
dih, neki vele i svih 320.000, onda nazivanih “najkreativnijim
delom srpskog naroda”. Sve su to bile osobe u kojima je srbsko ge-
netsko nasle|e bilo sasvim zapretano i, ~ak, utuqeno; za wih su
svi srbski kultovi bili nepoznata kategorija; bez ikakvih ose-
}aja za porodicu, za ogwi{te, za grobove, oni nisu mogli razume-
ti ni zov Otaxbine. Oni su samo potvr|ivali da Veliborovi sti-
hovi iz 1892. godine nisu nastali bezrazlo`no:
Za wih je rodoqubqe bilo nepostoje}a kategorija, a zakla-
wali su se iza svojih demokratskih vo|a koji su osvajali vlast na
paroli da je “patriotizam posledwe uto~i{te lopova”. Ne zna se
ko je tu parolu osmislio, ali se moè smatrati sigurnim da su je
mondijalisti~ki demokrati, ti zaperci na srbskom narodu, na-
sledili od svojih neposrednih predaka, internacionalisti~kih
komunista, ~ije su antisrbske stavove i ba{tinili.
Tradicija i nauka. U svim prelomnim vremenima, pa i po~et-

kom 20. veka, kada je tada{wim Srbima palo u deo da ostvare naci-
onalno oslobo|ewe, narodno epsko pesni{tvo i wegove poruke, a
ne nau~no-istori~arsko {tivo, vratilo ih je sopstvenom nacio-
nalnom mitu. Ba{ kao {to je to govorio akademik Kosta Todoro-
vi} (1887-1975), lekar-infektolog, sanitetski major srbske voj-
ske, u~esnik srbskih oslobodila~kih ratova 1912-1918:
“Dobro sam upamtio jednog guslara, dobrovoqca iz Hercego-
vine, ime mu je Mojo Mandi}, koji je ~ak i na Solunskom frontu
pevao uz gusle narodne juna~ke pesme... Kao lekar mogu re}i da ne
poznajem nijedno medicinsko sredstvo, neku injekciju, neki lek,
stimulans, bilo {ta {to tako brzo deluje na organizam, kao {to je
wegova pesma blagotvorno delovala na duh na{ih boraca. Ta wego-
va pesma i wegovo pevawe bili su kao neko ~udotvorno imunolo-
{ko sredstvo koje ja~a moral, duh i borbeno raspoloèwe. Qudi
su se poistove}ivali sa junacima iz tih pesama, junacima koji bra-
ne narod i wegovu slobodu, iste one su{tine za koje se i oni bore
na Solunskom frontu” (Milo{ Markovi}, Qudi sa dve majke : ûdesna
sudbina solunskog dobrovoqca Lazara @arkovi}a, Beograd 2012, 274-275).
Isto to, samo malo druk~ije, formulisao je vojvoda @ivojin
Mi{i} (1855-1921):
SRBSKO PISMO 245
“Narod opstaje zahvaquju}i vi{e znawu i iskustvu ste~enom

kroz ìvotnu muku, strpqewe i trpqewe, negoli od titulisanih
glava koje su ~esto vi{e opsednute svojom karijerom, negoli sud-
binom naroda i dràve” (Isto, 274-275).
Moglo je tako biti jer se srbski nacionalizam i onda, kao i
ranije, naslawao na duhovne osnove Svesrbstva, oli~enog i u naj-
plemenitijim dostignu}ima srbske dràvnosti i srbske duhovno-
sti nemawi}ke epohe, Kosovskog mita i Vidovdanske etike.
Naàlost, oni koji su u nacionalnom zanosu, verni tradicija-
ma sopstvenog naroda i narodnom predawu, vratili sjaj Kosovskom
mitu, ubrzo su bili poraèni u susretu s istorijskom naukom.
Jer, novi ratni pobednici iz slede}eg rata (Drugog svetskog), vo-
|eni svojom revolucionarnom mi{qu, “svoju istorijsku gra|evi-
nu” zasnovali su tek po{to su do temeqa poru{ili sve ustanove
poraène prethodnice. Srbima su, pored dobrog dela nacional-
nih teritorija, otimane mnoge tradicionalne vrednosti, a siste-
matski je potiskivano i wegovo duhovno nasle|e. Nije bila zabra-
wena samo srbska nacionalna istorija, bile su zabrawene mnoge
srbske pesme s nacionalnim motivima (ni delije nisu smele da se
igraju “na sred zemqe Srbije”), mnoge su svesno prepu{tane zabo-
ravu (jedno vreme nije se pevalo ni “jugoslovensko” Kolo, kolo,
naokolo, jer se neko dosetio da je u pitawu svesrbska pesma), epska
poezija smatrana je prevazi|enom i, ponekad, “uperenom protiv
drugih naroda i narodnosti”, gusle su se mnogo re|e ~ule od raz-
nih arbana{kih zurla i go~eva, vi{e je svetu predstavqana
{iptarska no{wa od srbske no{we, i tako daqe.
A kad je na samom kraju osamdesetih Brozova Jugoslavija po~e-
la da puca po svim {avovima, pokazalo se da su tim ~inom bili
ugroèni iskqu~ivo Srbi. I ovoga puta, kao i u svim ranijim
prelomnim trenucima, velikim ratovima i bunama, oni spas nisu
potraìli u filosofskim, istorijskim ili filolo{kim ras-
pravama vode}ih srbskih intelektualaca, jer su te rasprave bile
ponajvi{e namewene “jugoslovenskim” Srbima i “jugoslavizova-
wu” mladih Srba, ve} u sopstvenoj nacionalnoj tradiciji, u srb-
skom duhovnom nasle|u, u genetskim zapisima porodi~nog i naci-
onalnog predawa, u svemu onome po ~emu se prepoznaje srbsko na-
cionalno bi}e. Odjednom, izronile su na povr{inu srbske nacio-
nalne boje, na elegi~nim zvucima gusala dojezdili su ve} skoro za-
boravqeni nacionalni junaci, od Kosova do ju~e, da bi im se ubr-
zo prikqu~ili i vitezovi dana{wega doba. Na tim su tradici-
jama Srbi sa zapadne strane, oja~ani nekom desetinom hiqada
dobrovoqaca iz Srbije i Crne Gore, uspeli da se odbrane i izvojuju
vojni~ku pobedu, ali su, naàlost, zahvaquju}i vi{edecenijskom
246 Ilija Petrovi}
antisrbskom delovawu svojih “intelektualnih” i politi~kih

predvodnika (napojenih s istih izvora), ostali kratkih rukava.
I sve srbske tragedije iz proteklih dvadesetak godina, isto kao
i one iz dvaju svetskih ratova, proistekle su iz srbske nebrige
za sopstvene nacionalne granice, {to zna~i i za razvoj “kriti~-
ke istorijske nauke”.
O posledicama te i takve nebrige, lep antropogeografski
zapise o srbskim dinarcima ostavio je Jovan Cviji} (1865-1927):
“Prou~avaju}i violentne tipove, naro~ito one od istorijskog
zna~aja, opazio sam na svima, bez izuzetka, smenu jako aktivnih
perioda sa dobima potpune pasivnosti, u kojima su oni malaksa-
li, iznemogli, fbez ujeQ. Posledwe ide dotle da mogu pustiti da
propadnu velike tekovine kad to samo od wih ili najvi{e od wih
zavisi; mogu, dakle, onako tvrdim snom zaspati kao Kraqevi}
Marko i mora se ~ekati dok se ne probude. Mnoge pojave u razvit-
ku dinarske zone ukazuju na smenu aktivnih i gotovo pasivnih
perioda; posle glasne i glasovite periode dolazi druga sa zevom
ili prekidom: na~in istorijskog razvijawa i napredovawa ovoga
stanovni{tva i{ao je, dakle, cik-cak-linijom. Kao da je tome
donekle bila uzrok i energija violentnih tipova, koja se na ma-
hove razvija. Takav na~in razvitka sa zevom gubi se sa ve}im is-
kustvom i sa odmaklim kulturnim razvitkom, kao {to se ve}
pokazuje u Srbiji u posledwe vreme”.
Bave}i se dinarskom tugom koju naziva i istorijska tuga,
Cviji} konstatuje da “ovih osobina nema kod svega dinarskog sta-
novni{tva, ali se na wih ~esto nailazi. One su karakteristika
wihove tako àlosne i tu`ne istorije za vreme duge turske vla-
davine. U wihovim narodnim melodijama vrlo ~esto prevla|uju
tu`ni tonovi; ali, katkad, iz sentimentalnosti i tuge izbijaju i
energi~ni tonovi, sve energi~niji, ìvi i strasni. Na Balkan-
skom poluostrvu samo dinarski qudi imaju gusle kojima se prate
nerodne pesme, inspirisane jedino narodnom istorijom. Guslama
se ne mogu pratiti igre ili lirske pesme, za koje dinarski qudi
imaju druge instrumente, naro~ito sviralu...
Posle propasti Srbije 1915. godine mnogi su Srbi mogli pod-
nositi samo tu`nu i monotonu, ali umiruju}u muziku gusala, mu-
ziku koja moè postati energi~na, ~ak i besna, u àlosti, pod ru-
kom guslara koji je obuzet uzbu|ewem. Pri~aju}i o strahotama koje
su se okomile na wegov narod, guslar ih prati brujawem sve zvu~-
nijim i obuzima ga gnev; desi mu se da baci i skrha svoj instru-
ment da bi izrazio silna ose}awa koja u wemu izaziva jaka èqa da
ispravi nepravdu” (Prema: Petar Xaxi}, Jovan Cviji} i Ivo Andri}
o balkanskim psihi~kim tipovima, Beograd 1996, 26-27).
SRBSKO PISMO 247
Gusle prerasle u mit. Kako su se epske pesme slu{ale naj~e-

{}e, skoro redovno, uz gusle, mitska sadrìna tih pesama sme-
stila je u mit i “svoj” muzi~ki instrument - gusle.
Qubomir Nenadovi} (1826-1895), najpoznatiji kao putopi-
sac, zapaà da nije bilo gusala, i “da ih guslar spomenuo nije”,
“Ko bi znao Orlovi}a Pavla, / Ko bi znao Strahiwi}a bana / Ko
bi znao za starca Novaka / I za mnogo jo{ slavnih junaka”.
Filosof i istori~ar Boìdar Kneèvi} (1862-1905) kon-
statuje da su gusle i epska poezija bile “najmo}nija istorijska ve-
za nara{taja i ~uvara nacionalne svesti”, te da je mitsko u wima
omogu}ilo da Srbi, koji su u jednom istorijskom trenutku izgu-
bili svoju politi~ku samostalnost i svoju dràvu, o~uvaju svoju
biolo{ku supstancu i svoj nacionalni duh. “Wihova religija i
wihova poezija prenosile su s kolena na koleno uspomene pro-
{losti wihove, zagrevaju}i im du{e, daju}i im snage da istraju u
nesre}i i ropstvu i odu{evqavaju}i ih u borbi za slobodu”.
I u novijem vremenu, do pre mo`da i pedesetak godina, srb-
ska narodna poezija, pre svega epska, imala je izuzetno visoku
vaspitnu vrednost. O toj vaspitnoj snazi narodnih pesama i ì-
votnoj filoosofiji sadrànoj u wima, svojim srbskim sestrama
poru~ivala je Iidora Sekuli} (1877-1958):
“Nau~i nekoga da ~ita i pi{e;
Zavoli i rasturaj jednu kwigu, ma celog ìvota jednu jeditu
kwigu;
Razumi i pevaj jednu rodoqubivu pesmu, ma celog ìvota jed-
nu jeditu pesmu;
Nau~i da je Vidovdan isto {to i Krsna slava i ro|endan tvog
jedinca - i to je dosta.
Sve je to nacionalna filosofija, nacionalni rad, nacio-
nalni ìvot”.
Istu tu misao izrekli su i brojni srbski pesnici.
Jedan od wih, Osman \iki} (1879-1912), veruje da “Dokle se
jeka od gusla ~uje, / Dokle Srbin gusle pesmu {tuje / Dok Kosova
ìvi spomen sveti / Srbinu se ne mo`’ du{man kleti / odupreti”.
A drugi, Aleksa [anti} (1868-1924), upozorava:
“Ne gazite gusle na{e, jer }e stra{nu kletvu re}i: / Otpad-
nici Boga ìvog, pred guslama treba kle}i! / Tu je narod du{e
slio / S du{ama se zagrlio”.
Mit, intuicija, instinkt. Makar koliko neko smatrao da je

intuicija po svojoj usmerenosti antinau~na, zbog toga {to se u
krajwem slu~aju oslawa na misti~no, stalno vaqa imati na umu
da ono {to ne moèmo racionalno objasniti ne zna~i da ne
248 Ilija Petrovi}
postoji. Drugi, opet, nazvali bi to instinkt, ali je verbalni,

ili terminolo{ki problem u tome {to nau~nici tu pojavu vezuju
za ìvotiwske vrste i obeleàvaju kao radwu zasnovanu na or-
ganskom ustrojstvu nasle|ivanom tokom evolucije. Oni razliku-
ju instinkt od inteligencije po tome {to nije zavisan od pret-
hodnog u~ewa, nije isti za sve vrste i nema svoju svrhu. Nau~nici,
zapravo, odbijaju i shvatawe svojih sredwovekovnih prethodnika
da je Tvorac, umesto razuma, ~oveku usadio instinkt, iako bi naj-
boqe bilo re}i da instinkt u qudskoj vrsti stoji pored razuma,
ili bar da je nekad stajao pored wega. [to se ~ovek vi{e obra}a
razumu, instinkti su mu sve daqi.
Oni koji prihvataju da se qudski instinkti, pod uticajem {ko-
le i raznih intelektualnih, estetskih i eti~kih doìvqaja i ak-
tivnosti, povla~e pred qudskom inteligencijom, veruju da se u
wima mogu prona}i koreni mnogih afektivnih i intelektualnih
doìvqaja ~ovekovih, dok oni koji sebe smatraju pripadnicima
kriti~ke filosofske {kole, u instinktima gledaju “elementar-
no va`ne ali racionalnom funkcijom prevladane ~inioce indi-
vidualnog i dru{tvenog ìvota”.
U Srbiji, sociolozi i filosofi demokratske {kole bave se
povremeno i takvim temama, pa Ratko Boòvi} (1941), univerzi-
tetski profesor, kaè:
“Mit je vidqivim i nevidqivim nitima vezan sa politikom i
ideologijom. Politizacija mita neizbe`no vodi do zloupotrebe
mitske svesti, do wene degradacije. Tamo od izvornog mita i sve-
te pri~e ne ostaje gotovo ni{ta. Mitomanija i mitotvorstvo ula-
ze u mreè politi~kih manipulacija. Kosovski mit, u kome se car
Lazar opredelio za carstvo nebesko, primera radi, doìveo je to-
lika preina~ewa i nakaradna »~itawa« u mitopoliti~kim inter-
pretacijama, prevashodno zbog nedavne pragmatske politike, da
vi{e ni{ta od wega nije ostalo u wegovom izvornom zna~ewu, u
wegovim moralnim implikacijama i poetskim ishodi{tima. Na-
cionalni mitovi su u nedavnoj pro{losti skliznuli u {ovini-
sti~ku bestijalnost i ksenofobi~ne konflikte ratni~kog ple-
mena. Tako su ovi mitovi obezvre|eni. Istorijska nauka ima}e
mnogo posla u ra{~i{}avawu konfuzije i u istorijskoj i u mit-
skoj svesti”.
Po prilici, ovih su petnaestak redova pisani po naruxbini,
ne bi li onima koji su se davno odrekli Kosovskog mita i koji ne
prezaju od ustupawa Kosova belosvetskim mo}nicima, olak{ali
dono{ewe takve odluke. A onda, kao da se i sam postideo toga {to
je izrekao, dodaje da mit i nije ba{ “vidqivim i nevidqivim
nitima vezan sa politikom i ideologijom”:
SRBSKO PISMO 249
“Mit je ìv. Niko ga nije izmislio. Niko ga nije »dozvao« iz

pro{losti. To nije bilo neophodno, jer se on iznova pojavquje iz
~ovekove unutra{we realnosti, iz smisla postojawa”.
Nije, dakle, srbskom geniju potrebno da ga priziva politi-
ka, on se pojavquje u vremenu kad je srbskom narodu neophodno
spasewe. I srbski dobrovoqci izni~u i, nadamo se, nastavi}e da
izni~u iz mitske sfere, one koju je Boòvi} nazvao “~ovekovom
unutra{wom realno{}u”.
Ipak, opasnost je, da bi predugim trajawem demokratske vla-
sti u Srbiji, srbski genije koji je “svagda priticao u pomo} na-
{em narodu kad god mu je visila o koncu sudbina wegovih najì-
votnijih tekovina”, u odsudnom ~asu bio onemogu}en da srbski
narod spase od biolo{kog uni{tewa. Najozbiqniji razlog tome
jeste nestajawe takvog genija, utoliko pre {to je srbskom narodu
jo{ pre vi{e decenija otet srbski jezik i velikodu{no darovan
srbskohrvatski; novouspostavqena demokratska vlast u Srbiji
nagove{tavala je da }e iz {kola biti izba~eno u~ewe tek obnov-
qenog srbskog jezika i da }e biti zameweno nekakvim “jezikom
komunikacije”, a lako je mogu}e da }e se, vremenom, to obe}awe is-
puniti; srbska }irilica, iako predstavqa ustavnu kategoriju, bez
ikakve dràvne za{tite jedva istrajava; narodno stvarala{tvo,
naro~ito epsko, izba~eno je iz {kolskog programa kao prevazi|e-
no (po receptu preuzetom sa demokratskog Zapada da se ne treba
vra}ati u pro{lost, treba se okrenuti budu}nosti); takozvano
gra|ansko vaspitawe nudi se kao zamena za srbsko pravoslavqe;
pripadnost srbskom narodu ponovo se, kao u stara, “internaci-
onalisti~ka” vremena, progla{ava jedinim zlom na ovom svetu,
a preostalim Srbima toplo se, mondijalisti~ki, pod firmom
nekakvog “srpskog preporoda”, preporu~uje da se suo~e sa svojom
navodnom zlo~ina~kom pro{lo{}u.
Po nesre}i, takva demokratska logika prolazi, jer samo ma-
lobrojni znaju, a mnogi to namerno previ|aju, ili ih se to uop{te
ne ti~e, da je Teodor Pavlovi} (1804-1854), znameniti srbski kul-
turni poslenik, jedno vreme i sekretar Matice srpske, za svoje ì-
votno na~elo uzeo slede}e re~i:
“Jezik, vera i narodnost, amanet ti Srbe brate, to sveto troje,
to je izvor ~esti, slave i sre}e tvoje”.
A \or|e Nato{evi} (1821-1887), sedam godina predsednik
Matice srpske, po obrazovawu lekar a po ìvotnom opredeqewu
pedagog, u brizi za o~uvawe narodne svesti i narodnog ponosa
traìo je da se u crkvi i {koli ~e{}e spomiwu svetle i svete
li~nosti iz srbpske pro{losti; da se pevaju pesme i pi{u pripo-
vetke s nacionalnim obele`jima; da se na javnim mestima diù
250 Ilija Petrovi}
spomenici srbskim slavnim i zaslu`nim muèvima; da se o tim

li~nostima govori i u svakom srbskom domu. Sve to potrebno je,
jer “qudi koji ne po{tuju svoju narodnost i wu ne neguju, to su qu-
di bez svesti, izgubqeni. Najprosve}eniji qudi sviju naroda, bili
su uvek i najve}i rodoqubi, kao i narod na najvi{em stepenu obra-
zovawa, {to je najve}ma ose}ao svoj nacionalitet”.
U srbskom narodu, put ka takvom idealu mogao je voditi samo
kroz narodne {kole, koje bi ponajvi{e pa`we trebalo da posvete
obrazovawu i vaspitawu ènske dece i wihovom prosvetqewu, u
skladu sa biolo{kim razlikama u qudskom svetu i svojstvima i
darima koje samo ène imaju. Prema Nato{evi}evom shvatawu,
èna je odre|ena za ku}u i ona, kao sve{tenica i vladi~ica do-
ma}eg ogwi{ta, brine o unutra{wem redu u domu, o odnosima u
wemu; ona je odre|ena za muà i od wene vaqanosti i vrsno}e za-
visi sre}a jedne ku}e i familije, a muà posebno; ona je odre|ena
za mater i vaspitateqku i samo wenim trudom, sa wenog krila i
wenih nedara, svako qudsko bi}e spoznaje okolni svet i od we
preuzima veru i jezik.
Nato{evi} je, dakle, nepogre{ivo shvatio da opstanak srb-
skog naroda zavisi od telesnog i duhovnog zdravqa mladih Srb-
kiwica i od wihovog izobraèwa za sopstvenu biolo{ku misiju.
Znaju}i za tu ve~nu istinu, on je poru~ivao roditeqima da, ukoli-
ko èle zdrave unuke i zdravo potomstvo, treba da najpre zdravo
vaspitaju svoje k}eri, po{to samo one imaju Boìji dar i snagu
da oblagorode narod, podignu nevoqne i osnaè najslabije. A vaq-
ane majke, po wegovom dubokom uverewu, mogu se izobraàvati
samo u doma}evaspitavaju}im ènskim {kolama, jedinim koje su im
nu`ne. Ostavimo li na ~as po strani ènske nauke i ve{tine, pri-
lago|ene telesnim i duhovnim sklonostima i potrebama ènske
dece, u tim {kolama one bi se obu~avale trima najva`nijim nau-
kama: nauci o veri, koja }e im pomo}i da ostvare sponu izme|u qu-
di i Boga, materwem jeziku i narodnim pesmama, kroz koje lepota
narodnog jezika najvi{e dolazi do izraàja, i povesnici sopstve-
nog naroda, iz koje }e se i mlada pokolewa i odrasli napajati qu-
bavqu prema ota~astvu.
Istina je, i u Nato{evi}evo vreme i{la su ènska deca u
narodnu {kolu i ostajala bez elementarnog vaspitawa i obrazo-
vawa za porodicu i ota~astvo, ali su se deca ra|ala. U na{em vre-
menu, bez narodne {kole, ènska deca zavr{avaju najrazli~nije
sredwe, vi{e i visoke {kole i, u velikom broju, ostaju neudate i
bez potomstva. Nezdravo vaspitane, svoju bolest prenose i na na-
rod, tako {to on, bez podmlatka, srqa u sopstveno uni{tewe.
[kola ~iji smo u Srbiji savremenici, kao da je pre vi{e decenija
SRBSKO PISMO 251
u{la u tek pre deset godina objavqenu zamisao prema kojoj su

tvorci novog svetskog poretka namerni da ~ove~anstvo svedu na
svega jednu desetinu postoje}e populacije.
Savremeni {kolski sistem u Srbiji upravo je zasnovan na
toj zlo~ina~koj logici. Nato{evi} je upozoravao da, ako se nastavi
s naopakim obrazovawem ènske dece, “ni nekoliko vekova minuti
ne}e a nas sasvim nestati mora”. U tom pogledu, mora se Nato{e-
vi}u priznati da je bio veliki optimista: na nestanak srbskog na-
cionalnog bi}a ne}e se ~ekati “nekoliko vekova”, jer se ve} po-
drug veka srbski narod opasno primakao liniji iza koje ga vi{e
ne}e biti.
Zbog toga, ukoliko se nekom ~ini da vredi opstati kao Sr-
bin, taj neko bi}e prinu|en da u svojoj zemqi, pod vla{}u koja sebe
naziva srbskom i preporoditeqskom, pristupi obnovi srbskih
narodnih {kola i srbskih mitova u wima, po~ev od srbske }iri-
lice, srbskih gusala i srbskih narodnih pesama i obi~aja, preko
srbskog govornog jezika, srbske povesnice i srbskog zemqopisa,
do srbskog pravoslavqa i svetosavqa, sve sa ciqem da se spre~i
biolo{ko uni{tewe srbskog naroda i da se o~uva srbska nacio-
nalna supstanca, odnosno srbsko nacionalno bi}e.
Do tada, moglo bi biti, ìve}emo u uslovima koje je zapadni
demokratski svet nametnuo ne bi li se srbskom geniju izbrisao
genetski redosled naslednih osobina.
I vaqa se zapitati: ko }e tada pomo}i srbskom narodu, i
ho}e li mu uop{te biti pomo}i u trenutku kad sudbina wegovih
najìvotnijih tekovina bude visila o koncu. I ho}e li se na}i
neko da, kao Kara|or|e nekada, “dune ìvot srpskoj du{i”.
Uzvisimo srca. U srbskoj pro{losti mirnih je vremena bi-

lo malo, a svi (najbliì ili ne{to daqi susedi) koji su se duè
ili kra}e vreme zadràvali na Srbskoj Zemqi kao porobqiva~i,
ulagali su ogromne napore da suzbiju srbsku tradiciju i Srbe
li{e nacionalnih obele`ja. “Pozitivni” rezultati u tom smi-
slu postizani su samo u “poduhvatima” koji su svo|eni iskqu~ivo
na fizi~ko uni{tewe. Jedino je poluvekovna komunisti~ka vla-
davina, mawe fizi~kim uni{tewem, teritorijalnim cepkawem i
“proizvodwom” novih nacija na ra~un srbske, a neuporedivo vi{e
dràvnom i politi~kom prinudom i ideolo{kom podukom, uspe-
la da srbsku naciju obezli~i, oduzme joj ono {to je u wenom bi}u
oli~avalo tradicionalne vrednosti i nametne joj nove mondija-
listi~ke kultove.
U takvim uslovima, danas, postavqa se pitawe da li se srb-
ski narod moè odupreti tome zlu vaseqenskih razmera.
252 Ilija Petrovi}
U potrazi za odgovorom na to pitawe, po svemu sude}i: traj-

nog zna~ewa za Srbe, uputno bi bilo stalno na umu imati poruku
Lava Nikolajevi~a Tolstoja (1828-1910), poslatu u vreme aneksi-
one krize 1908. godine, da “nije bitan politi~ki poloàj Srbije,
najbitnije je religiozno stawe srpskog naroda”. Sa tim u vezi,
slavist Dragan Nedeqkovi} (1925-2015), redovni ~lan Evropske
akademije nauka, kwièvnosti i umetnosti, upozorava da se ne ra-
di o religijskom stawu u crkvenom smislu “nego u izvornom, re-
ligo, religare, {to zna~i biti u vezi, povezan, biti jedinstven,
zdruèn, sloàn, solidaran. Religiozno stawe jeste stawe quba-
i, stepen jedinstva. Ako je to visoko, nade ima, poraza nema”.
***Pripremqeno za predstavqawe kwige Dejana Tomi}a Gusle u sti-
hovima srpskih pesnika, 26. juna 2013. godine, u Srpskom kulturnom cen-
tru “Sveti Sava” u Subotici; prepri~ano je, na preskok, ne{to vi{e od
tre}ine.
Tekst je objavqen u âsopisu za kulturu, umetnost i nauku “Lu~a”,
broj 4 Godina XXII, Subotica novembar 2013, strane 47-57, a ovde se pre-
nosi iz autorove kwiìce Potraga za istinom, Novi Sad 2014, 268-283.
Ni miru nije lako me|u ratovima
Uobi~ajeno je da se osvrtima na lepu kwièvnost bave oni
koji i sami ve{to plivaju u tim vodama, bilo kao stvaraoci, bilo
kao kwièvni tragaoci po napisanom, u kwièvnoj teoriji i prak-
si nare~eni kriti~ari, uvek pripravni da svoje osvrte na stva-
rala{tvo drugih, mawe ili vi{e uglednih u spisateqskom krugu,
izmere i vrednuju merilima sopstvenog stvarala~kog ili kri-
ti~arskog iskustva.
S razlogom moèmo pretpostaviti da toj ~itala~koj vrsti,
kada joj u ruke do|u (a dolaze!) Snomorice i Pisma Tari, ne}e pro-
ma}i zavidna pripoveda~ka ve{tina Koviqke Ti{me Jankovi}.
Ti }e ~itaoci zapaziti obzirno prikrivenu Koviqkinu tugu {to
se mnogi od onih koji su preìveli ratne strahote 1941-1945, ali i
onih koji su s prole}a 1999. godine doìveli neobjavqeni rat
zlo~inih evroameri~kih demokrata protiv srbskog naroda, rat u
kome nisu mogli u~estvovati jer je vo|en podmuklo, iz pacovske
rupe, takore}i, nisu odvaìli da zapi{u {ta im se de{avalo i u
onom ve} podalekom i u ovome bliskom ratu. Ako ne zbog sebe, a
ono zbog potomaka i se}awa na poodavno ostavqeni zavi~aj.
Ako se u raspravu o Koviqkinim tekstovima ukqu~e i oni
koji se bave jezikom, i to se moè smatrati razlo`nim: svaka pri-
~a o zavi~aju, a Koviqkino pripovedawe ti~e se wenog zavi~aja,
mora biti oslowena i na jezik; svako pam}ewe i se}awe moè se
jedino iskazati jezikom, bilo u kratkoj formi, u vidu poslovica,
bilo so~nom raspri~ano{}u, bogatim misaonim obrtima, sliko-
vito{}u i vi{ezna~nom izraàjno{}u, bilo, po izuzetku, jednom
jedinom re~ju ili, mo`da, sintagmom, a sve to, tolkovano znawi-
ma jezi~kog stru~waka, moè postati mnogo bliskije i prepo-
znatqivije onima koji na pisanu ili izgovorenu re~ naj~e{}e,
ili po pravilu, gledaju iskqu~ivo kao na sredstvo svakodnevnog
sporazumevawa u prolazu, u porodici, u dru{tvu.
(naslovqenu kao Re~e mi jedan ~oek), zapisao Jevan|elista Rova~-
254 Ilija Petrovi}
U jezi~kom pogledu, Koviqkine lirske uspomene na doga|aje

koji }e u srbskoj istoriji, bez obzira na to ko ih i kako (i zbog
~ega tako) sada tuma~i, imati karakter epskog, predstavqaju ne
samo bistre kapi i{~itane na preskok, ve} nepresu{no vrelo
srbskoga narodnog duha i srbskoga jezi~kog blaga:
Nijema, usebqena naricaqka;
[umovito Kamaqsko brdo, duguqasto, neizlistalo, li~ilo
je na ogroman, nepobu{en grob;
Stas i ps i glas ti ogaw {to {i{ti na me, gori me;
O~i su ti dva neba pomrkla na me, strijelama me strijele;
Sve tvoje suze iz djetiwstva... meni je neprolazno breme;
Ru~iwe doba (vreme ru~ku);
On joj desnu ruku savi oko ramena i naniza joj bezglasne po-
qupce po vratu;
Bura èè, vijori snijegom, smetovi dime na zao{trenim
rubovima;
Puzi joj studen uz zatiqak na vrh temena;
Joj, Stojane, moj deveti sine (devet - broj koji simbolizuje
sre}u, duhovnost, mudrost);
Umorena èqama, zaspivala bi u ko{maru sjena i svjetla -
mo`da joj je boqetica od materine kletve, mo`da od toga {to joj
je u grudima ukru}eno mlijeko koje nije dala djeci da posisaju...
ogrije{ila se o djecu, i svoju i tu|u;
Neprestano zaquqani val - dojke;
Pet-{est sru{enih stabala osta{e da leè, mrtvi zaklani;
A toga jutra, kada je preneso{e na odeqewe intenzivne nege,
u{la je u predgrobnu prostoriju, odakle vodi samo jedan put;
U polusnu je vikala, sva|ala se, psovala... Nije vi{e razazna-
vala san od jave, te{ko da se moè re}i da je i ìvjela;
Sunce se spustilo na hvat do planine;
Slu{a poj, zuj, cvrkut, {umor, {apat pove~erja.
I tako daqe, u nedogled, iako }e ~ak i oprezni kriti~ari
pesni~kog stvarawa re}i da }e jedna pesni~ka zbirka biti vred-
na i u slu~aju kada se u woj na|e bar jedna uspela, lepa, efektna
metafora, jedan zvonak stih.
Pa, kad je ve} tako, kada Koviqkine kwige o kojima govorim,
na mnogim mestima lako prepoznatqive kao pesme u prozi, kwige
s o~uvanim prebogatim jezi~kim nasle|em, kazuju da se i poro-
di~no i zavi~ajno, i li~no, u wenim zapisima sasvim lepo moè
pratiti ne samo kao odraz literarnog, ve} i kao zvu~ni izraz sve-
ga {to obeleàva wenu zavi~ajnost, svako od vas koji pa`qivo
meri moje re~i, s razlogom se moè zapitati {ta u pri~i o lepoj
kwièvnosti traì neki istori~ar, pa jo{ i amater, u ovde
SRBSKO PISMO 255
pomalo odbrambenom zna~ewu: qubiteq. Na takvo pitawe, ili

mo`da prigovor, moja malenkost koristi barem dva izgovora.
teoreti~ara i kriti~ara, ako ni zbog ~ega drugog a ono zbog isti-
Drugo pravdawe prakti~ne je prirode, i ono je zasnovano na
stanovi{tu da su Koviqkini zapisi koliko lepa kwièvnost
toliko i povesnica wenoga zavi~aja i wenoga naroda, delom na-
slowena na onaj ve} podaleki rat poznat kao Drugi svetski, a de-
lom na onaj jednostrano vo|eni rat od pre petnaestak godina.
O onome prvom, Koviqka svedo~i posredno, iz prostog raz-
loga {to je ro|ena prve ratne godine i {to, po prirodi stvari,
nije mogla pamtiti ni{ta od onoga {to se oko we de{avalo naj-
ranijih wenih ìvotnih godina. Stoga, i van svake sumwe, sliku
onoga o ~emu pi{e ona je, naj~e{}e, stvarala po prepri~avawu u
roditeqskom domu, a re|e po pri~awu svojih seqana, jer je bila
dovoqno mala da bi opisane doga|aje i likove iz toga vremena
mogla upamtiti. êprkaju}i po sopstvenim nedoumicama o istoj
toj pro{losti, ona je zapravo tragala za istinom o qudskim sud-
binama i dru{tvenim zbitijima u svome rodnom kraju.
A potraga za istinom nije ni{ta drugo do istorija.
Tragaju}i za tom istinom ona je i mogla zapisati da je “{i-
{tala i vikala ono malo O~ena{a {to je zapamtila, mije{aju}i
crkvenoslovenske rije~i s imenima svih onih kojima je nanijela
nepravdu” ne pomiwu}i ih. A nije ih mogla ni pomenuti sve, jer
ih “sve” nisu znali ni oni koji su pred wom prepri~avali ono
{to im se prethodnih godina urezivalo u se}awe, se}awe koje bi
mnogi, najradije, potisli u zaborav.
I, vaistinu, bilo bi potisnuto da se Koviqki Ti{mi nije
dalo (na ~emu }e joj pa`qiviji ~itaoci biti zahvalni) da o svo-
jim savremenicima, izvorima sopstvenih naknadnih saznawa, tih
niti kojima tke svoje tkawe, ostavi vrlo vrednu gra|u za budu}i
spomenik i wihov i onih koji nisu preìveli dane obuhva}ene
tim tkawem.
Koviqka je, dakle, o onome za ~im je tragala mogla znati samo
onoliko koliko je ~ula iz ranih posleratnih pri~a. A te pri~e,
i to je van svake sumwe, bile su jednostrane, jer wih je prepri~a-
vala, i nametala, pobedni~ka strana. Druga je strana }utala.
Razlog je jasan: pri~alo se o bratoubila~kom ratu i wegovim
posledicama, o podelama na “wihove” i “na{e”, o podelama koje
256 Ilija Petrovi}
su imale za osnovni ciq da razbiju porodice, da obesmisle rod-

binske veze, da raskinu sa qudsko{}u, da moralno poraze i “na-
{e” i “wihove”, i te su pri~e, ukoliko su se pri~ale naglas, mo-
rale biti okrenute protiv onih koji su upravo bili poraèni,
one nisu smele biti druk~ije. Samo babama, makar one bile mawe
naivne i priproste no {to im se to obi~no pripisuje, moglo je
biti dozvoqeno da na skojevske parole tipa smrt fa{izmu, smrt
ovome, smrt onome, postave pitawe “kada }ete po~eti klicati
ìvotu, smrti je na pretek, kraj svakoga praga” ku}noga.
Ona druga strana, ~etni~ka, koja je, po partizanskoj logici,
oja~ala tek kada su se “dovukli ~etnici iz Crne Gore, Hercego-
vine i Srbije”, koja ima “{kolovane oficir~ine Draìne i
wihove gospodare gestapovce”, i koja }e tek biti poraèna, “tjera
narod na nekakav zbor” i, dok jedna “lijepa, mlada èna, neza{ti-
}ena, ponièna, ne smije ni poku{ati da se brani: wezino pravo
skrojeno je na bajonetu”, mi saznajemo da se tu radi o “bradatim,
prqavim naoruànim mladi}ima {to su do ju~e bili seoski zev-
zeci i vucarala”, oni ~ije su “ru`ne rije~i - kao izbquvci”. I ti
“zevzeci”, po{to su u me|uvremenu uhvatili jednog mladog tifu-
sara, izostalog iza neke za ~itaoca nevidqive partizanske kolo-
ne, i uhvatili jednu devojku koja je ~ekala da iz sela bude preba~e-
na u bolnicu jer je, dok je wena jedinica prelazila “preko Zele{e-
vice... svratila da vidi oca i mater” i usput bila te{ko rawena,
sad uporno poku{avaju, guraju}i im noge ili ruke u àr i u plamen,
da otkriju ono {to wih dvoje mo`da znaju a oni, ~etnici, ne znaju.
A na toj istoj, strani, ~etni~koj, nalaze se i tri devojke koje
nose poga~u i so, vezove na ~oji, i {arenice i koperte (prekriva-
~e), i “darivaju svoga vo|u opqa~kanim i ukradenim, dabogda im
sve naopako bilo”. I nalazi se pop koji pri~a o slozi, a slu{a-
oci tu pri~u pretvaraju u “~udo kako taj qudski stvor, k tomu jo{
i bo`ji poslanik izabere rije~i koje grade i gomilaju mr`wu kao
kakvu kulu {to raste”.
I kada de~ak, zaveden “nerazboritom igrom”, zapazi nekog
svog kom{iju, da li zevzeka da li vucarala, kako nosi barjak, vik-
nu “otari, Savetina, prkno s tijem”, ~etnici po~e{e da ga {ama-
raju, da ga udaraju kundacima, i kad on pobeè preko nekog plota,
“pa nekim zidom... odjeknu pucaw”. Posle drugog pucwa, de~ak pade
a “na bijeloj plo~i... rastegnu se crvena nit”.
I tako daqe.
Koviqka zna da su takve pri~e smi{qene za uslove gra|an-
skoga rata i onoga {to mu je sledilo, i one su, u svoj svojoj drama-
ti~nosti, makar i jednostranoj, postajale sve uverqivije {to je
vreme od wihova nastanka vi{e proticalo. Samo }e se povremeno
SRBSKO PISMO 257
priznati da i ona strana naspram ~etni~ke moè postupiti sli~-

no, ali to je ve} stvar da li motivisanosti za obra~un s ideolo{kim
neistomi{qenicima, da li trenutnog osvetni~kog raspoloèwa
nekog pojedinca izvan partizanskih “struktura”. Pa }e, tako, Ste-
van, onaj koji je video kako mu~e onoga tifusara i onu devojku,
krenuti prema selu da kazni rodbinu nekih koje je video pokraj
vatre. Stevan je, kako se to moè i naslutiti, ~ovek sa save{}u, i
on zna da, “ako zapali ku}u, izgorje}e djeca. Ali odmah tu misao
poprati vrisak djevoj~ice sa {akama u plamenu i krik mladi}a s
nogama u àru”. U takvom raspoloèwu, on }e ~ak poèleti da ga
“pred vratima do~ekaju pu{~ane cijevi. Ali, ni{ta se ne maknu,
a slijepo bilo mr`we zakuca brè i è{}e. Tiho otvori vrata...
i ubaci {i{te}u bombu. Eksplozija urliknu... Dok plamen li-
è... u plamen zafrqa~i i drugu bombu... Vrisak, jauci i krici
razlego{e se po ku}i, odjeknu{e selom... cijepaju no}”. A Steva-
nu ostaje samo da se zapita “zar se osvetom ide ka dobru”, da li je
“povratio ìvot mladog partizana time {to je drugu djecu izra-
wavio, i ho}e li du{a one djevoj~ice biti olak{ana time {to je
muke udario na druge du{e”.
I Koviqka, u nedoumici posle saznawa da je wen kom{ija
Vuka{in nai{ao na “mnogo, premnogo” èna koje Boga mole da ih
ubije iz pu{ke a ne da ih koqe noèm, kao {to su to partizani
u~inili sa wihovim celim selom, i nas ostavqa bez odgovora na
Vuka{inovo pitawe da li su ti “stra{ni” imali na kapi “znak
ka’ i ja” , partizanski, ili neki druk~iji.
A po{to je istorija, kako ve} rekoh, potraga za istinom, do
vaqanih odgovora na neke od tih nedoumica moglo se do}i tek
kada je i druga strana, ona poraèna, stekla “pravo” da pri~a. U
potrazi za odgovorom na Koviqkinu upitanost, i na{u, naravno,
na ~ijoj se strani nalazi istina, mogla bi posluìti i jedna na-
redba Vrhovnog partizanskog {taba sa samog kraja 1941. godine
da partizanski komandanti “blagovremeno pribave u {to ve}em
broju ~etni~kih amblema koje staviti na raspoloèwe onim dru-
govima koji budu odre|ivani... da iste upotrebe, preobuku se u
~etnike, upadnu u selo, poharaju ga do gole koè, i pobiju ugledne
doma}ine, koji su naravno {tetni po na{u organizaciju. Svako u
selu misli}e da su to ~etnici i da ~ine represalije po nare|ewu
wihovog vo|stva”. I da “s vremena na vreme iz zaseda ubijaju po
jednog ili vi{e okupatorskih vojnika, kako bi okupator na osno-
vu toga preduzimao represalije protiv neposlu{nog srpskog na-
roda i wegovog vo|stva”.
Nalik onome {to je to na prvom zasedawu Avnoja obrazlagao
Mo{a Pijade, jedan od vode}ih komunisti~kih ideologa:
258 Ilija Petrovi}
“Potrebno je stvoriti mnogo besku}nika, da ovi besku}nici

budu ve}ina u dràvi. Stoga mi moramo da palimo. Pripuca}emo
pa }emo se povu}i. Nemci nas ne}e na}i, ali }e iz osvete da pale
sela. Onda }e nam seqaci, koji tamo ostanu bez krova, sami do}i i
mi }emo imati narod uza se pa }emo na taj na~in postati gospo-
dari situacije. Oni koji nemaju ni ku}e ni zemqe ni stoke, brzo
}e se prikqu~iti nama, jer }emo im obe}ati veliku pqa~ku... Se-
qak koji poseduje ku}u, zemqu i stoku, radnik koji prima platu i
ima hleba, za nas ni{ta ne vredi. Mi od wih moramo na~initi
besku}nike, proletere. Samo nesre}nici postaju komunisti, za-
to mi moramo nesre}u stvoriti, mase baciti u o~ajawe. Mi smo
smrtni neprijateqi svakog blagostawa, reda i mira”.
Plod takve nakazne ideologije jeste i “stra{an zlo~in koji
su partizani po~inili nad hrabrim borcima Radu~a (iz okoline
Gospi}a), 26. septembra 1942. godine... Sve ove `rtve (wih pedeset
devetoro), ukqu~uju}i i dvije ène, poginule su kad su komunisti
blokirali ~etni~ke pozicije oko Metka. Po{to se ~etnici nisu
htjeli predati, komunisti su pohvatali srpske i ~etni~ke ène i
sestre i isturili ispred sebe u frontalnom napadu na ~etni~ke
poloàje... êtnici u takvoj situaciji nisu mogli ni htjeli da
pucaju na svoje i odlu~ili se na predaju jer su im komunisti dali
»~asnu rije~« da im se ne}e ni{ta desiti. Samo dvojica ~etnika
nisu im povjerovali (pa) su uspjeli da se probiju kroz blokadu...
Svi ostali su bili umoreni groznom smr}u; glave su im partiza-
ni otsjecali kocima i tupim oru|em”.
Sli~an tome bio je i prizor iz zimskih dana 1943. godine, iz
vremena kada su Nemci i usta{e ~istili Liku od komunista i kada
je Tito “odstupao sa svojim jedinicama preko Petrovca, Drvara i
Grahova u pravcu Livna i Glamo~a. Komunisti su objavili narodu
da na prostor koji su oni dràli nastupaju Nijemci, usta{e i ~et-
nici i da koqu sve gdje stignu. Mnogi su tome povjerovali i po-
vla~ili se sa partizanima. Bilo je i male djece u tim Titovim
kolonama smrti... U odstupawu Brozovih jedinica bio je problem
male djece. Zato je Tito svu djecu prikupio, odvojio ih od borbe-
nih jedinica i odredio jednu jedinicu da se o djeci stara. Ispod
vrha [ator planine ima jedno planinsko jezero, a malo niè je-
zera bila je dràvna zgrada u kojoj je stanovao ~uvar {ume. U tu
zgradu Tito je sakupio oko 80 djece i odvojio ih od roditeqa. Za-
tim je ku}u zatvorio, zgradu spalio i djecu sa zgradom”.
Tako za vreme Drugog svetskog rata, a 1999. godine sve se de-
{avalo sasvim druk~ije.
Pi{u}i o toj “druk~ijoj” godini u Srbiji, godini koju }e ~asni
Srbi zapamtiti kao poku{aj takozvanog novog svetskog poretka,
SRBSKO PISMO 259
stvorenog na zlo~ina~kom demokratskom Zapadu sa namerom da

qudski rod po~ne uni{tavati tamo gde je civilizacija za~eta, na
Srbskoj Zemqi, i gde se jo{ uvek, koliko-toliko, po{tuju pre-
da~ki mitovi i ceni da sopstveno potomstvo ne treba optere}i-
vati gresima koji bi, prema onome {to se moè pro~itati u sve-
toota~kim kwigama, pali do devetoga kolena, Koviqka Ti{ma
Jankovi} ostavqa lepo svedo~anstvo deci ro|enoj tek tada, ili
koju godinu ranije, ili }e tek biti ro|ena, o nesre}ama koje rat
nosi, naro~ito rat koji se vodi jednostrano, rat u kome je nepri-
jateq kukavi~ki sakriven i napada iz potaje.
O vazdu{nim napadima na Srbiju (i Crnu Goru) ona svedo~i
svojim dnevni~kim zapisima, iz dana u dan. Neko bi mogao re}i da
se o pojedinostima istih tih napada moè vi{e i preciznije
~itati iz tada{wih novinskih izve{taja, ali to je samo privid.
Novinski izve{taji zanatske su prirode, a Koviqkini zapisi
imaju du{u, ona je èlela “da ostane sa~uvana od zaborava svaka
pogibija, svako ru{ewe, svaka patwa, svaka de~ja suza, ali i sva
pregala{tva, sve hrabrosti, svi na{i prkosi... u datim okolno-
stima”. Pisala je “o kukavi~luku, malodu{nosti, sebi~luku i
izdaji qudi” koje je poznavala a za koje je “verovala da su dobri
susedi, ~estiti i odani gra|ani”. I pisala je ne sa èqom da se u
de~je ìvote utisnu “grmqavina aviona i prasak eksplozija”, ve}
u plemenitoj nameri da ih ta pri~a, kada poodrastu, podseti na
patwe kroz koje su prolazili wihovi roditeqi i wihov narod, i
kako je “taj narod stoi~ki izdràvao i izdrào patwe, kako se
hrabro branio i brani”.
I, za sam kraj: Dobro je poznata misao, mo`da Konfu~ijeva, da
je rat zlosre}no vreme u kome roditeqi sahrawuju svoju decu, a
mir stawe u kome deca sahrawuju svoje roditeqe. Sre}a je kad ro-
diteqi odu na ve~ni po~inak pre svoje dece, a neizmerna je nesre-
}a kada se ~uju roditeqski lelek i pla~ za izgubqenom decom.
Makar koliko istinita bila tvrdwa Heraklitova da je rat
“op{ta pojava”, u svojoj su{tini rat je ipak negativan uticaj ~o-
vekov na prirodu i wime se naru{avaju prirodne, odnosno boàn-
ske zakonitosti. Ne moè se smatrati prirodnom nijedna ~ove-
kova aktivnost i nijedna ~ovekova ideja koja ne sluì na dobro
~oveku. Otud, na svaki mir, makar koliko on bio krhak ili nesi-
guran, treba gledati kao na ~ovekovo nastojawe da odrì, ili da
o~uva, prirodni poredak stvari, a svako zakqu~ivawe mira posle
bilo kog rata, bez obzira na sve strahote koje je rat povukao za
sobom, i bez obzira na ne~ije eventualno zadovoqstvo postignu-
tom ratnom pobedom, jeste samo ~ovekov poku{aj da povrati na-
ru{eni prirodni poredak istih tih stvari.
260 Ilija Petrovi}
Ako se u pisawu Koviqke Ti{me Jankovi} o 1999. godini sre-

}u i odjeci ratnih strahota iz wenoga detiwstva, to je samo znak
da jedan mir izme|u dvaju ratova, bili oni lokalni ili svetski,
svejedno, nosi u sebi dovoqno nemira, ~ak i previ{e, koji bi sva-
kome od nas trebalo da budu podsetnik na ne{to.
Na ne{to ~ove~no i plemenito.
Otud mojoj malenkosti i pravo, vi{e nametnuto ~iwenicom
da se pomalo bavim istorijom nego stvarnom kvalifikacijom da
se bavim romanesknim crtama Koviqkinog stvarala{tva, da se
pred vama, ozbiqnim slu{aocima, pojavim u preozbiqnoj pri~i
o wenom se}awu na ratna zbivawa u jednom i u drugom zavi~aju, i
jo{ ozbiqnijim wenim porukama zapam}enim za potomstvo sva-
koga od nas...
***Izgovoreno na predstavqawu kwièvnog stvarala{tva gospo|e
Koviqke Ti{me Jankovi} (Birova~a, Dowi Lapac, 1941), 20. maja 2013.
godine, u prostorijama Udruèwa novosadskih penzionera, Ulica Di-
mitrija Avramovi}a 10.
Objavqeno u Mitrovdanskom broju âsopisa za kulturu, umetnost i
nauku “Lu~a”, Subotica, broj 4, godina XXIII, novmbar 2014, strane 94-99.
Biv{i Srbi
otimaju ono ~ega su se do ju~e stideli
Tokom minulih decenija, iz srbske nacionalne supstance
i{~upano je premnogo tkiva i od wega stvoreno nekoliko novih
nacija, {to nesrbskih, {to antisrbskih. Pomiwemo ovde samo
muslimane, Crnogorce i Hrvate.
Muslimani. U Hercegovini i Bosni, komunisti~ka “nauka”

uspela je da od Srba muslimanske veroispovesti osmisli “musli-
mansku naciju”, da bi, koliko ju~e, pod za{titom vojnih sila sa
demokratskog zapada, ta “nacija” bila preimenovana u “Bo{wa-
ke”. Istovremeno, u sopstvenom mraku i duhovnom bezna|u, taj no-
voprogla{eni “narod” posegao je za kulturnom ba{tinom svojih
srbskih predaka, ukrao im jezik i, preimenovav{i ga po svojoj
patuqastoj meri i nakaznom obli~ju, od wega proizveo sopstveno
izraàjno sredstvo.
I sami svesni da niko i nigde u svetu nije preko veroispo-
vesti stekao nacionalnost, te da u narodnosnom smislu nemaju
dodirnih ta~aka sa Turcima, muslimani iz Hercegovine, Bosne,
Crne Gore i Ra{ke upiru poglede u islamisti~ku Tursku, u uvere-
wu da }e im pozivawe na wu biti prijem~ivije od ìvota sa srb-
skim pravoslavnim svetom, od ~ijeg su se nacionalnog i verskog
bi}a izdvojili tokom prethodnih vekova; na postepeno “negovanoj”
wihovoj mr`wi prema nekada{woj bra}i po krvi stvoren je ve}
dobro poznat iskaz da je poturica gori od Tur~ina. I ~ini im se
da }e wihovo Srbstva i pravoslavqa u muslimanstvo, opstati
samo ukoliko u borbi protiv srbskih obele`ja budu imali nekog
jakog saveznika; za sada Tursku. U me|uvremenu, tokom prethod-
nih stotinak godina, bez kolektiviteta koga su imali dok su
pripadali Srbstvu, i u potrazi za navodnim izvornim svojim
bi}em, uporno su se pridruìvali hrvatskim zlo~inima protiv
svoje nekada{we srbske bra}e. înili su to iako su avgusta 1894.
godine predvodnici bosansko-hercegova~ke muslimanske vlaste-
le izjavqivali, u pisanoj formi, da “mi do u najnovije doba nije-
smo znali ni za kakve Hrvate, a od nekog vakta po~e{e se nekakva
bezbeli nau~ena djeca zvati Hrvatima. Pa da je to, ni po jada, ne-
go ho}e evo da i nas stare nazovu tim nama nepoznatim imenom”,
hrvatskim.
Crnogorci. Od Srba iz Crne Gore, Brda, Stare Hercegovine

i jednog dela Starog Vlaha, kominternovska “kuhiwa” stvorila je
262 Ilija Petrovi}
nacionalne “Crnogorce”, daruju}i im najpre “tamowinu” crkvu

crnogorsku, a pre koju godinu i crnogorsku dràvu. Nacionalna
svest te rasrbqene grupacije razvija se po receptima preuzetim
od Hrvata, a versku }e im uobli~iti Vatikan, najpre “nagr(a)dom”
da pre|u u uniju, a potom i “unapre|ewem” u rimokatolicizam; i
jedno i drugo, i po formi i po sadrìni antisrbsko i antipravo-
slavno, temeq je za uspostavqawe i crnogorskog usta{tva (name-
wenog iskqu~ivo antisrbstvu) i za bujawe navodne veli~ine cr-
nogorskog ega.
Pri~a o crnogorskoj samoumi{qenoj veli~ini te{ko da se
moè razumeti ako se ne zna kakve su politi~ke prilike tokom
druge polovine 19. veka vladale u krajevima severno od Dunava.
Iako su u Buni 1848/49. godine Srbi stekli Vojvodstvo Srbiju,
ili Vojvodinu Srpsku, ugu{ewem revolucije u Ugarskoj i zavr-
{etkom rata (sredinom 1849) zapo~eto je i gu{ewe srbskog naci-
onalnog pokreta i na teritorijalnoj i na duhovnoj osnovi.
S jedne strane, pokazalo se da je tek uspostavqena autonomi-
ja Vojvodstva Srbije i Tami{kog Banata bila bezizgledan po-
ku{aj, za vojvo|anske Srbe, utoliko vi{e i utoliko gore {to su
wihovi nacionalni zahtevi na sopstvenom crkveno-narodnom
saboru dosledno potiskivani za ra~un drugih i {to je ovde “pr-
vi put do{lo do otvorenog sukoba izme|u srpskog pravoslavnog
duha i srpske gra|anske demokratije”. Tu se i “za~ela ideja o po-
stavqawu jugoslovenskog nacionalnog pitawa na novu osnovu”.
Svetozar Mileti}, docniji “vo| i pretstavnik Srba u Vojvodi-
ni”, s ideologijom usmerenom “ka {irim, op{tejugoslovenskim
horizontima i demokratskim, republikanskim i federalisti~-
kim koncepcijama”, bio je nezadovoqan zahtevom “da samo Srbi
imaju prava birati vojvodu i traìo je punu ustavnu slobodu za
sve nacionalnosti u Vojvodini”, a Jovan Suboti} se “zalagao za
bratstvo Srba i Hrvata, te za ujediwewe Vojvodine i Trojedne
Kraqevine”, odnosno Hrvatske, Slavonije i Dalmacije.
Na drugoj strani, naro~ito obi~nom svetu svakim danom bi-
lo je sve jasnije “da je prijateqstvo kojim nas Maxari u nevoqi
wihovoj i na{oj obasipa{e - prijateqstvo za nevoqu bilo... Zna-
li smo mi, da kad orkan zagrmi, da i kurjak i jagwe moraju mirno
jedno pokraj drugog leàti, ali kad bura prestane, onda neka gle-
de da nablizu nebudu, no opet smo dràli da smo i mi i oni qudi,
pa kad sine, da }e nam jednako sijnuti. No to nam je najve}a pogre-
{ka bila, {to zaboravismo da narod i dràva nije isto. Maxari
nisu vi{e narod, oni su sa dràvom identi~ni. [to su nam kao
narod obe}ali, sad nam kao dràva ne}e ispuniti. Dok su nam
jednaki u nevoqi bili sre}a i dobro naroda bio im je prvi zakon,
SRBSKO PISMO 263
a sad salus rei publicae prima lex est (spas dràve najvi{i je zakon) - a
narodima kako bilo”.
Ba{ onako kao {to je pisao @ivojin @ujovi} (1838-1870),
davno zaboravqeni (i mo`da jedini) srbski socijalista nacio-
nalne orijentacije iz vremena do Komunisti~ke partije: “Isto-
rijski, mi smo neprijateqi jedan drugom... Nikad do danas nisu
Maxari pruìli nama iskrenu, ne velim bratsku, jer je to za wih
nemogu}e, no ni iskrenu savezni~ku ruku”.
I ba{ kao {to je to pisao Mihailo Polit Desan~i} (1833-
-1920): “Ma|ari kad prevrnu listine povestnice 1848, mora da im
srbski ustanak kao kakav teàk san du{u probija. Al’ i nama taj
ustanak du{u probija. Se}amo se grobova na{ih mu~enika, vidi-
mo pepeo na{ih izgorelih sela i varo{i, ìvo nam pred o~i iz-
lazi ono stra{no stawe na{eg naroda posle bune, kad bez opak-
lije morade zimu provesti i samo jo{ utehu u svom gorkom humoru
nalaza{e: da ne moè biti i opaklije i Vojvodine”.
Srbima je u takvim uslovima bio potreban neko ko }e im pru-
ìti duhovno i moralno ohrabrewe. Srbi iz Kneèvine Srbije
(ju`no od Dunava i Save a isto~no od Drine), ne samo zbog toga
{to su brojni dobrovoqci otud vojevali za Vojvodstvo Srbiju, ne-
go i zbog neostvarene srpske èqe da se Vojvodstvo Srbija pri-
kqu~i svojoj prekodunavskoj Matici, nisu bili dopu{teni za tu
svrhu; svako wihovo pomiwawe moglo je izazvati sumwu u lojal-
nost ugarskoj dràvi i habzbur{koj kruni. Pomiwawe Srba iz
Crne Gore, takozvane Srbske Sparte, u kojoj “blagorodstvom Srp-
stvo di{e”, ni po ~emu nije moglo biti ni sumwivo ni opasno,
barem iz dva razloga: Crna Gora bila je mala, jedva uo~qiva na
zemqopisnoj karti, a bila je i dovoqno daleko da bi oslawawe na
wu moglo imati i nekakav stvarni zna~aj.
Stoga je Ja{a Igwatovi} (1824-1889), u Slavu Crnogorstva,
mogao napisati i ovih nekoliko stihova u prozi:
“U staro doba [partanci su bili uz svoje juna{tvo slobodni
i silni. Dok su mnogi drugi narodi kao {tir rasli i plodili se,
do|e vrijeme pa im se spomen sbri{e, dok [partanci ostado{e
zanavijek uzor juna{tva i svijetlo slobode. Crna Gora se sa ve}im,
stra{nijim du{manima borila nego [parta, ona se pet stole}a
bori protiv cijelog muslomanstva - poÉ Azije, protiv svojih ot-
padnutih i zablu|elih sinova; i kad tisu}e godina pro|u, bezpri-
strasan nara{taj Evrope podignu}e u povjesnici Crnoj Gori spo-
menik pored spomenika [parte na desnoj strani - s gledi{ta
~ovje~anstva”.
Pa }e toj svojoj pesmi, kad je ve} tako pevao, na sam wen kraj
staviti re~i: “Crna Goro, ti si Srpstva ukras, grob i slava”.
264 Ilija Petrovi}
Onda{wi “teritorijalni” a ne nacionalni Crnogorci shva-

tili su te pesni~ke “pre}erizme” kao realnost, i tu su nabe|enu
“realnost”, u vidu kolektivne zablude, po~eli da prenose s kolena
na koleno, kao istinu. Na taj na~in, to “teritorijalno Crnogor-
stvo” postepeno je pretvarano u rasisti~ko, ~iji je grandiozni
self, sam po sebi, postao predmet interesantan ne samo za po-
litikolo{ke, sociolo{ke i psiholo{ke rasprave ve} i za ozbiq-
ne psihijatrijske studije.
Mimo toga, i me|u sada{wim nacionalnim Crnogorcima jav-
qa se pitawe da li oni, toliko malobrojni, uop{te postoje kao
narod ili su samo fikcija nametnuta kominternovskim “otkri-
}em” Milovana \ilasa (1911-1995), pod naslovom O crnogorskom
nacionalnom pitawu objavqenim u beogradskoj Borbi od 1. maja
1945. godine, da su Crnogorci nacija. Na tim se nedoumicama ras-
polu}uje svest nacionalnih Crnogoraca, i iz takvog stawa wiho-
ve svesti izviru crnogorstvuju}i antisrpski i antipravoslavni
postupci.
Jedan od takvih postupaka jeste i nedavni administrativni
“nalaz” da Crnogorci ne govore srbski ve} crnogorski, da wihovo
}irili~no pismo nije srbsko ve} crnogorsko i da Miroslavqevo
jevan|eqe, stari srbski rukopis nastao oko 1185. godine, na pri-
mer, iako “najlep{i i najva`niji spomenik srpske obredne pisme-
nosti” u srbskoj recenziji staroslovenskog jezika, namewen hum-
skom “knezu velikoslavnomu Miroslavu, sinu Zavidinu”, bratu
srbskog velikog ùpana Stefana Nemawe (1114-1200), odjednom
postaje rukopis “crnogorske pismenosti”, jer je, navodno, napi-
san “zetskim pravopisom”?!
Crnogorsko i zetsko ovde je raspolu}eno budu}i da je i naci-
onalno ostra{}enim Crnogorcima po~elo da biva jasno da crno-
gorskoga krajem 12. veka nije bilo i da se crnogorsko, ali ne u da-
na{wem crnogorstvuju}em zna~ewu, prvi put pomiwe tek 1276
(prema pisawu crnogorsko-jugoslovenskog istori~ara Branka Pa-
vi}evi}a, u jednoj poveqi budu}eg srpskog kraqa Milutina), a u
italijanskim izvorima 1348. godine.
Hrvati. U antisrpstvu i antipravoslavqu najdaqe su oti{li

Hrvati, najve}im delom zbog toga {to je rimokatoli~ka crkva,
odnosno jeres, sa ciqem da svoj uticaj pro{iri na istok, vekovima
i generacijama vaspitavala hrvatski narod da ~ini genocid nad
srbskim narodom, da Srbe uni{tava fizi~ki. Priliku da svoju
“ideologiju” i svoju nacionalnu i moralnu svest materijalizuju
sistematskim i nemilosrdnim istrebqewem pravoslavnog srb-
skog stanovni{tva i po Republici Hrvatskoj i po Republici Srp-
SRBSKO PISMO 265
skoj Krajini (1991-1995), Hrvati su iskoristili oslawaju}i se

na direktnu ameri~ku vojnu podr{ku “oja~anu” blagoslovom i Va-
tikana i takozvane Organizacije ujediwenih nacija u vidu ame-
ri~kog sluìn~eta. Te okolnosti bile su “prava” prilika da se
vi{edecenijska neprikrivena hrvatska mr`wa prema Srbima
(prividno suzbijana kroz krilaticu o navodnom “bratstvu i jedin-
stvu”) iskaè na izrazito nequdski na~in.
Svaki poku{aj da se stawe savremene hrvatske svesti podvrg-
ne koliko-toliko razlo`nom tuma~ewu, mora biti uslovqen sa-
znawem da Srbi nikad u svojoj istoriji nisu ratovali protiv
Hrvata; oni su ratovali protiv biv{ih Srba, onih Srba koji su
ko zna iz kojih razloga napustili pravoslavqe i pre{li u rimo-
katolicizam. Kao {to je to slu~aj i s islamizovanim Srbima i
svima znanom izrekom da je poturica gori od Tur~ina, i pokato-
li~eni Srbi (takozvani Hrvati) vode svoj “li~ni” rat sa svojom
doju~era{wom srbskom bra}om. Ovi zlosre}ni preobra}enici
jo{ uvek se nalaze ni na nebu ni na zemqi: jesu prihvatili kato-
licizam i hrvatstvo, ali wihovo “hrvatstvo” stalno je pod sum-
wom, jer i Hrvati i Srbi, a naro~ito vode}i ideolozi rimokato-
li~ke crkve, poznatije kao Vatikan, znaju o kome se stvarno radi.
Prezimena tih novih Hrvata, a i li~na imena, i daqe su srbska.
Mnoge takve porodice, naro~ito one koje su katolicizam prihva-
tile tek koju generaciju ranije, zadràle su porodi~nu slavu, to
iskqu~ivo srbsko obele`je, do dana{weg dana, a dobar deo wih
zna i svoje staro porodi~no stablo. Zbog svega toga, zbog jo{ uvek
neizbrisanih tragova o svom poreklu, ti “novi Hrvati” mrze i
jedne i druge. Mrze Hrvate, jer jo{ nisu dostigli wihov nivo ni u
katoli~kom ni u nacionalnom pogledu, a mrze Srbe, jer oni su, i
pored svih tegoba koje su povremeno ili stalno navodile poje-
dince ili ve}e i mawe grupe da izbegnu iz pravoslavqa i Srb-
stva, i daqe ostali i Srbi i pravoslavci. Vi{e mrze Srbe, jer
oni su ìvi svedoci o izdaji svoje biv{e bra}e. Sve dok takvi
svedoci postoje, “hrvatstvo” tih novih Hrvata i daqe }e biti pod
sumwom. Sumwe }e nestati tek ukoliko svi srbski svedoci wiho-
vog preobra}eni{tva budu ukloweni. Mr`wa tih novih Hrvata
samo je “teorijska” podloga svakom hrvatskom (i katoli~kom)
genocidu nad srbskim narodom. Novonastale politi~ke, vojne i
verske prilike u nedavno razbijenoj Brozovoj Jugoslaviji raz-
gorele su onu ve} pomenutu prikrivenu mr`wu prema Srbima i
svako ko je iole drào do svog “hrvatstva” krenuo je da ga dokaè
na svojim srbskim susedima i ro|acima. Za tako ne{to, svi oni
imali su blagoslov i verskih i vojnih i politi~kih vlasti u
Hrvatskoj, a svi wihovi “ratni~ki” postupci bili su usmeravani
266 Ilija Petrovi}
iz jednog jedinstvenog politi~ko-vojno-verskog centra i imali

su za jedini ciq da kona~no realizuju zakqu~ke onog svehrvat-
skog katoli~kog kongresa odrànog u Zagrebu septembra 1900.
godine, da do kraja 20. veka sve {to je u Hrvatskoj mora biti hr-
vatsko, a sve {to je hrvatsko mora biti katoli~ko.
Na tim postavkama razvijana je ne samo nacionalna ve} i mo-
ralna svest hrvatskog naroda, ono unutra{we ose}awe koje svaki
pojedinac ima o dobrom i lo{em, ose}awe koje moè biti pot-
puno poreme}eno bilo psihozama bilo hroni~nim sumanutosti-
ma. U svakom slu~aju, Hrvati se ve} generacijama nalaze u stawu
“koje duboko mewa li~nost u celini i koje je obeleèno gubit-
kom veze sa stvarno{}u, dubokim o{te}ewem odnosa s okolinom,
postojawem ~udnih èqa, verovawa i pona{awa, nerazumqivih i
nerazumnih”, koja se ispoqavaju kroz brojne sumanute ideje i
otkrivaju nestvaran svet wihovih misli i èqa.
Da su u pitawu psihoze koje bi se tretirale kao psihi~ki
poreme}aj pojedina~nih osoba, ~ija se brojnost ne bi mogla smat-
rati pojavom, svaki od tih i takvih pojedinaca mogao bi se, sa
vi{e ili mawe uspeha, podvr}i psihijatrijskom posmatrawu. No,
~im se psihoze pojave u kolektivu, problem dobija sasvim druge
dimenzije, naj~e{}e nepredvidqive. Kako takve psihoze mogu bi-
ti prolazne (grupna halucinacija, grupna panika, grupna histe-
rija) i produène, i kako se jednim kolektivom, makar koliko on
bio mali, ne moè baviti jedan psihijatar (ili vi{e wih isto-
vremeno), kolektivne psihoze postaju predmet sociolo{kih, psi-
holo{kih i politikolo{kih studija. [to je “opsednuti” kolek-
tiv ve}i, opseg pomenutih studija mora biti {iri i interdisci-
plinaran, po{to se u potragu za uzrocima i posledicama odnosne
psihoze nu`no mora ukqu~iti ve}i broj kvalifikovanih “posma-
tra~a” raznih struka.
Kuga, glad, Hrvati. U èqi da dosegnu nacionalni i kato-

li~ki nivo “zate~enih” Hrvata, sveè pokatoli~eni Srbi mora-
li su ispred sebe postaviti uzorak budu}ega svog pona{awa. Kao
najpreporu~qivije, u~inilo im se hrvatsko iskustvo iz Tridese-
togodi{weg rata (1618-1648), vo|enog u Nema~koj zbog verskih
suprotnosti izme|u protestanata i katolika, u kome su rimoka-
toli~ki Hrvati s podru~ja banske Hrvatske, “poznati pod ime-
nom Krovaten, Krabaten... na strani carske vojske... naj~e{}e
kao laki kowanici”, sudelovali u mnogim bitkama: 1619, 1623,
1631, 1636, 1639, 1642-43 i 1646. godine. Sudelovali, naravno, ali
toliko upe~atqivo da je od toga doba u Nema~koj ostala izreka:
“Sa~uvaj me, Boè, od kuge, gladi i Hrvata!”
SRBSKO PISMO 267
Tokom Velikog rata. Na iskustvima ste~enim u Trideseto-

godi{wem ratu, katoli~ki Hrvati su 1914-1918 (da ne idemo da-
qe u pro{lost), u ratu nazvanom najpre Veliki, a kasnije Prvi
svetski, svoje ratni~ko odu{evqewe u sastavu austrougarske voj-
ne sile usmerili protiv Srba. Mirne du{e moè se re}i da je
verska komponenta tom ratu nagove{tena ve} 29. jula 1914. godi-
ne, dana u kome je Austrougarska objavila rat Srbiji, a wen am-
basador pri Vatikanu, po{to je obavestio rimskog papu o mera-
ma koje Monarhija namerava da preduzme protiv Srbije, poslao
tajni izve{taj o tome susretu:
“U toku pro{lih godina sv. Otac je vi{e puta izrazio àqe-
we za{to je Austro-Ugarska propu{tala da kazni svog opasnog su-
seda na Dunavu. Papa i kurija vide u Srbiji rak koji }e malo po
malo prodreti do srì monarhije i koji }e, ako mu se dade vreme-
na, izgristi ga sasvim.
Uprkos svih poku{aja i iskustava {to ih je imala kurija sa dru-
gim dràvama, Austro-Ugarska jeste i ostaje katoli~ka dràva i
najja~i bedem hri{}anske vere u ovom veku. Ru{ewe ovoga bedema
zna~ilo bi za crkvu gubqewe najja~eg poloàja; u borbi protiv
pravoslavqa to bi zna~ilo pad wezinog najmo}nijeg branioca.
Zato, isto tako kao {to je direktna potreba za Austro-Ugar-
sku, zbog wezinog sopstvenog opstanka, da ukloni iz svog sklopa,
ako treba i silom, ovo razorno zlo, isto tako je potrebno za ka-
toli~ku crkvu da u~ini i odobri sve {to se moè u~initi da po-
sluì tome ciqu”.
O ustrougarskim “direktnim potrebama” lep sud dao je Kar-
lo Sforca (1872-1952), italijanski diplomata, politi~ar i isto-
ri~ar, ~ovek koji je za vreme Prvog svetskog rata bio italijan-
ski poslanik kod srbske vlade, preporukom da treba “poraditi na
tome da Antanta, koja je sklona da Italiju posmatra kao glavnog
neprijateqa, ne do|e u isku{ewe da po{tedi Austriju, stvarnog
uzro~nika krize”.
Veliki rat je trajao koliko je i kako trajao, zlo~ina prema
srbskom narodu ~iwenih prema “potrebama” katoli~ke crkve bi-
lo je koliko ih je bilo i kakvi su bili, a ratne rezultate mo`da
je ponajlep{e predstavio Adolf Hitler (1889-1945):
“Rezultat je bio vi{e nego àlostan u mnogostrukom pogledu.
Niti su ku}a Habzburg niti katoli~ka crkva dobili o~eki-
vanu nagradu.
Ku}a Habzburg je izgubila presto, Rim jednu veliku dràvu.
Jer time {to je kruna stavila i religiozne momente u slu`-
bu svojih politi~kih opredeqewa, probudila je jedan duh, koji
ponajpre ni ona sama naravno nije smatrala mogu}im”.
268 Ilija Petrovi}
Tokom Drugog svetskog rata. Dvadesetak godina kasnije, Ri-

mokatoli~ka crkva, odnosno jeres, ponovo se upustila u svoj “pa-
ralelni” rat protiv Srba, u nadi da }e, sada pod za{titom fa{i-
sti~ke Italije i nacionalsocijalisti~ke Nema~ke, ostvariti
ono {to joj nije uspelo Velikim ratom.
Ovoga puta, pod visokim pokroviteqstvom Svete Stolice
(Vatikana, rimske kurije), Hrvati su poru{ili preko ~etiristo
pravoslavnih hramova, ubili petoricu pravoslavnih vladika i
preko dvesta dvadeset pravoslavnih sve{tenika. Pored toga, pri-
silno je pokatoli~eno preko ~etvrt miliona pravoslavnih Sr-
ba, od kojih su mnogi posle tog ~ina na najzverskiji na~in pobije-
ni. U skladu sa hrvatskom versko-ratnom doktrinom da tre}inu
Srba treba pobiti, tre}inu pokatoli~iti, a tre}inu prognati, od
1941. do 1945. godine pobijeno je u Hrvatskoj preko milion pravo-
slavnih Srba, od ~ega samo u Jasenovcu oko sedamsto hiqada.
Katoli~ki sve}enici nisu zazirali ni od u~e{}a u ubijawu
pravoslavne dece. Tako, na primer, sve{tenik Dionizije Juri}
obja{wavao je da “danas nije vi{e grijeh ubiti dijete od sedam go-
dina, u slu~aju da se to dijete protivi na{em usta{kom pokretu”.
U masovnim zlo~inima po srpskim krajevima u Hrvatskoj i Bosni
u~estvovali su brojni sve}enici, redovnici i wihovi u~enici.
Slu~aj Petra Brìce, van svake sumwe, jedan je od najnevero-
vatnijih u ovoj kategoriji. Brìca je bio student prava i jedan od
vatrenih pristalica Katoli~kih kriàra, istaknute katoli~ke
organizacije; on je 29. avgusta 1942. godine u toku dana i no}i za-
klao 1.360 zatvorenika u koncentracionom logoru u Jasenovcu i
bio za to nagra|en zlatnim satom i progla{en kraqem srboklawa.
Dr Nikola Nikoli}, Hrvat i katolik, bio je o~evidac ovog nede-
la. Fraweva~ki redovnik Tomislav Filipovi} (svetovnog imena
Miroslav, 1914-1946) koji je logorom u Jasenovcu komandovao puna
~etiri meseca i pri tome koristio ime Miroslav Majstorovi},
postupaju}i po savetu oca Dionizija Juri}a “omogu}io” je da za
to vreme najmawe 2.000 pravoslavne dece pomre od gladi.
Vi{e pojedinosti o “vojnom” poduhvatu koji su Hrvati pre-
duzeli u Drugom svetskom ratu protiv svoje doju~era{we pravo-
slavne srbske bra}e, ostavio je hrvatski politi~ar dr Prvislav
Grizogono (1879-1969), u pismu zagreba~kom nadbiskupu Alojziju
Stepincu, poslatom iz Zemuna 8. februara 1942. godine, pre no }e
prebe}i u Beograd. Nebitno je pri tome {to se dr Grizogono
nedugo zatim odrekao ovoga pisma - jer je on, po logici da Hrvat
uvek ostaje Hrvat, ra~unao sa povratkom u Hrvatsku - isto kao
{to se Vladko Ma~ek (1879-1964) vo|a hrvatskog naroda i wego-
vih zlo~ina~kih formacija u vidu “Gra|anske za{tite” i “Seqa~-
SRBSKO PISMO 269
ke za{tite”, odrekao proglasa o stvarawu Nezavisne Dràve Hr-

vatske od 10. aprila 1941. godine. Naime, svega deset minuta posle
zvani~ne izjave o stvarawu NDH u “wenim historijskim granica-
ma”, Ma~ek je podrào taj ~in i pozvao svoje pristalice “da se po-
koravaju vlastima... a sve kotarske predstojnike i ~inovnike, koji
su u slu`bi, da lojalno i iskreno sura|uju s novim vlastima”.
Ovde }e iz wega biti preneseno svega nekoliko Grizogono-
vih re~enica, ali dovoqno uverqivih da odslikaju karakter hrva-
tskog katoli~kog rata protiv Srba:
“Punih deset mjeseci koqu se po Hrvatskoj na najzvjerskiji
na~in Srbi i uni{tavaju se milijarde wihovog imetka, a crveni-
lo stida i gweva obliva lice svakog po{tenog Hrvata... Nije sva
strahota u samom ubijawu. Ona je u ubijawu svega od reda: staraca,
èna i djece. U ubijawu uz strahovito divqa~ko mu~ewe... Hiqa-
de i hiqade qudskih le{eva nosila je Sava, Drava i Dunav, kao i
pritoke ovih rijeka... U jednom ~amcu koji je uhva}en na Savi bi-
la je hrpa dje~jih glava... sa natpisom: fMeso za Jovanovu pijacu u
Beogradu!Q... Silovane su najbrojnije ène, djevojke i djevoj~ice,
matere pred }erkama i }erke pred materama, a gomile djevojaka,
èna i djevoj~ica odvo|ene su u logor usta{ama za bludnice...
Uàs ovih nedjela zaprepastio je Wemce i Italijane. Oni su
fotografisali ogroman broj ovih uàsnih pokoqa. Wemci govo-
re, da su Hrvati ovo radili i za vrijeme tridesetogodi{weg
rata...Talijani su fotografisali posudu sa tri i po kilograma
srpskih o~iju, te jednog Hrvata s ogrlicom od nanizanih srpskih
o~iju i jednoga koji je do{ao u Dubrovnik opasan sa dva |erdana
odrezanih srpskih jezika...”
Hrvatski zlo~ini i Vatikan. Nesumwiva je veza vatikan-

ske katoli~ke ideologije sa hrvatskim zlo~inima nad Srbima.
Samo dvadesetak dana po stvarawu Nezavisne Dràve Hrvatske,
hrvatski poglavnik Ante Paveli} (1889-1959) izdao je Zakonsku
odredbu o prijelazu s jedne vjere u drugu (3. maja 1941), a sredinom
jula iste godine dato je uputstvo po kome se “pravoslavcima ne }e
ni u kojem slu~aju dopustiti (da) prelaze u grko-katoli~ku crkvu
(na uniju - IP). Intencije su Hrvatske Vlade, da se u katoli~ku
Crkvu ne primaju pravoslavni popovi, u~iteqi, zatim uop{te
inteligencija i napokon bogati sloj trgovaca, obrtnika i seqaka
radi kasnijih eventualnih odredaba s obzirom na wih, da se ne bi
izvrgavala neugodnostima vjera i ugled katolicizma... Niè i
siroma{no pu~anstvo dopu{teno je primati uz prethodnu pouku u
katoli~kim istinama. Ukoliko bi i gore spomenuti navaqivali
da budu primqeni, treba ih u zgodnoj formi... otkloniti”.
270 Ilija Petrovi}
Pouka o “otklawawu” podrazumevala je potrebu da se inte-

ligencija i bogatiji sloj srbskog stanovni{tva fizi~ki likvi-
dira. Prvi, zbog toga {to je usta{koj dràvi bilo jasno da se od
wih ne}e mo}i napraviti dobri katolici i da bi oni kasnije pred-
stavqali “unutra{wu” opasnost za katoli~ku crkvu; drugi, zbog
toga {to su “kasnije eventualne odredbe s obzirom na wih”, po-
red fizi~ke likvidacije, zna~ile preuzimawe wihove imovine.
Na pokr{tavawe pravoslavnih Srba u usta{koj Hrvatskoj
ne moè se gledati samo kao na tehni~ku pojedinost. Iza tog po-
kr{tavawa stajao je Vatikan, koji je na samom po~etku avgusta
1941. godine poslao u Zagreb svoga delegata, s porukom u akredi-
tivnom pismu da “Sv. Otac gaji posebnu naklonost za plemenitu
katoli~ku Hrvatsku i zato joj {aqe svog predstavnika, da se uvje-
ri o posebnim vjerskim i politi~kim potrebama wemu tako dra-
gog hrvatskog naroda. To osobito u sadawem ~asu, u kojem cijeli
svijet izgleda prignut pod teretom velike nevoqe”. Od Svete
Stolice je i potekla “direktiva u prilog tog masovnog pokr{ta-
vawa... jer se ostvarivao davni san Vatikana, da se barem na jed-
nom dijelu Balkana, na zapadnom, likvidira ortodoksna crkva i
pro{iri katoli~anstvo barem do Drine”.
Sa tim u vezi, od 17. do 20. novembra 1941. godine u Zagrebu je,
uz saglasnost i pod nadzorom papskog legata Ramira Markonea, be-
nediktinca, odràna biskupska konferencija, koja je prevo|ewe
pravoslavaca na katoli~ku veru proglasila dogmatskim pitawem
i koja je prihvatila stav vatikanske Svete kongregacije za Isto~-
nu crkvu da }e hrvatski biskupi tako “ste}i ponovnu zaslugu tim
svojim dragocjenim doprinosom za pravilan razvoj katolicizma,
gdje postoje tolike nade za obra}ewe nesjediwenih”, odnosno po-
katoli~avawe pravoslavaca. Nepuna dva meseca kasnije, 9. janu-
ara 1942. godine, jugoslovenska Kraqevska vlada protestovala je
kod Vatikana zbog pokr{tavawa Srba u Hrvatskoj, a ve} 21. fe-
bruara, ne obaziru}i se na taj protest, kardinal Lui|i Maqone,
dràvni sekretar Svete Stolice, odgovorio je na izve{taj Bis-
kupske konferencije. Taj odgovor zasniva se na la`noj postavci
da se ne radi o pokatoli~avawu pravoslavaca, ve} se u okriqe
katoli~ke crkve vra}aju nekada{wi otpadnici od we. Papski
legat Markone ohrabrio je biskupe u Hrvatskoj da nastave sa do-
tada{wim delovawem, u uverewu “da oni ne}e propustiti da se i
daqe staraju, interveni{u}i uspe{no, kada zatreba, da bi se to
na~elo verno sledilo i da bi se izbeglo, sa isto toliko revnosti,
sve {to bi moglo da spre~i ili oteà iskreni povra}aj Crkvi
otpadnika, kao i sve {to bi moglo da na bilo koji na~in sili
savesti, u nameri da odredi ili ubrza taj povratak. Moram zatim
SRBSKO PISMO 271
skrenuti pa`wu va{oj preuzvi{enosti da naziv »pravoslavni«

pod kojim su, nezavisno od zna~aja te re~i, navedeni otpadnici,
treba zamenuti sa drugim nazivom, na pr. onim »otpadnici« ili
»{izmatici«. Sveti Otac, po{to se upoznao sa izve{tajem blago-
izvoleo je izraziti Svoje Uzvi{eno zadovoqstvo zbog pokazane
pastirske revnosti od strane uzvi{enih hrvatskih Biskupa”
U me|uvremenu, izvesni Nikola Ru{inovi}, Dalmatinac,
ro|en u Filadelfiji 1908. godine, lekar po zanimawu, hrvatski
izvanredni opunomo}enik kod Svete Stolice, posle jedne svoje
posete monsiworu Sigismondiju, {efu ureda za Hrvatsku u Vati-
kanu, pisao je 8. februara 1942. godine u Zagreb, isti~u}i da se
“Sveta Stolica veseli” pokr{tavawu, “ali opet mi re~e, da nas
pri tom napada ameri~ko i englesko novinstvo, jer da su svi ti
prelazi vr{eni pod velikim pritiskom sa strane vlasti, u{to
Sv Stolica ne vjeruje, ali je preporu~iti da se to sprovodi po-
stepeno, da bi se izbjegli prigovori i objede, a neugodnosti za
Svetu Stolicu”.
Istoga dana Ru{inovi} je pisao i o svojoj poseti kardinalu
Maqoneu, dràvnom sekretaru, odnosno ministru spoqnih poslo-
va Dràve Grada Vatikana, koji “àli da Sveta Stolica ne moè
priznati »de iure« N. D. H., jer je to stav Svete Stolice od unatrag
100 godina, da se politi~ka stawa nastala za vrijeme rata ne pri-
znavaju”. I pored toga, Sveta Stolica misli na Hrvatsku, jer je
za wu “Hrvat katolik i ne moè se zamisliti Hrvata koji ne bi
bio katolik”.
U Vatikanu se dobro znalo i za sve usta{ke zlo~ine po Hr-
vatskoj (i Hercegovini i Bosni, koje su bile u sastavu NDH), ali
je sve to pre}utkivano. Kardinal Eèn Tiseran, prema Ru{ino-
vi}evom izve{taju svom ministarstvu u Zagrebu (6. marta 1942),
rekao je da su “ubijawe, paleì, razbojstva, pqa~ka, na dnevnom
redu u tim krajevima. Ne znam da li je to sve tako, ali znam pozi-
tivno, da su i sami frawevci, kao n. pr. otac [imi} u Kninu, uze-
li u~e{}a kod napadaja na pravoslavni ìvaq i na ru{ewe pra-
voslavne crkve. Otac [imi} sam je predvodio skupinu qudi sa
oru`jem u ruci, koji su sru{ili pravoslavnu crkvu. Isto tako po-
ru{ena (je) pravoslavna crkva u Bawa-Luci. Znam sigurno, da su
se frawevci u Bosni i Hercegovini isto tako jadno ponijeli”;
znalo se sve to, a znalo se i da je Tiseran tada govorio i o 350.000
Srba dotle “nestalih” u Hrvatskoj (za samo godinu dana, a gde su
usta{ama bile ostale ratne godine!), ali ni{ta nije u~iweno da
se sa takvom praksom prekine.
Sa takvom je praksom nastavqeno i daqe, jer je dr Ru{inovi}
dva meseca kasnije pisao u Zagreb, na istu adresu, da “ima i tobo`-
272 Ilija Petrovi}
wih prijateqa, koji nas strahovito napadaju, kleve}u posvuda, a

osobito kod Vatikana, jer smatraju to kao najpodesniji teren, jer
me|u diplomatskim korom, koji je zatvoren u zidinama Vatikana
nalaze se mnogi na{i neprijateqi, a ti pripovijedaju urbi et orbi o
razbojstvima i razbojnicima u Hrvatskoj. ûjem, da je ve} sakup-
qeno 8.000 fotografija kao dokumenti izvr{enih zvjerstava nad
srpskim pu~anstvom od strane usta{a”. A da bi se stvari uravno-
teìle, Ru{inovi} pi{e da su mu prijateqi savetovali, “pa i
oni iz Vatikana da sakupqamo to~ne podatke, fotografije i osta-
le dokumente o zlo~ina~kom djelovawu ~etni~ko-komunisti~kih
elemenata nad na{im ìvqem”. Jedna od mera u tom pravcu bilo je
i stvarawe takozvane hrvatske pravoslavne crkve, koje je, prema
Ru{inovi}evom pismu od 9. maja 1942. godine “primqeno jako do-
bro” i da “u tome Sv. Stolica gleda put k vjerskoj uniji i nesta-
nak {izme u Hrvatskoj. To bi za wih bio »dragocjeni dar« koji
Hrvatska moè pokloniti Sv. Stolici”.
Taj dar bio bi vi{estruk:
1. Ukidawe propisa o prelasku iz jedne vere u drugu bilo bi
za katoli~ku crkvu velika crkveno-politi~ka pobeda, utoliko
vi{e {to je za ukidawe tih propisa vo|ena dugogodi{wa borba;
2. Primenom dràvnog banditizma (terorizma) omogu}ila
bi se katoli~koj crkvi da ostvari svoju misionarsku ulogu u
pogledu pokr{tavawa;
3. Pokatoli~avawe pravoslavnih Srba i prisvajawe imovi-
ne srbskih pravoslavnih op{tina, a naro~ito srbskih manastira
i crkava, zna~ajno bi pove}alo prihode katoli~ke crkve;
4. Prevo|ewe pravoslavaca u katolike, odnosno “unapre|e-
we” Srba u Hrvate, bilo bi ne samo politi~ka pobeda usta{ke
Hrvatske, ve} bi to, posle mnogih vekova, bio prvi korak koji
Kurija ~ini najkra}im putem prema istoku; Vatikan je za sve to
vreme bio pod stalnim pritiskom {to mu se toliko blizu, takore-
}i pod rukom, nalazi pravoslavni svet.
Da bi taj prvi korak svakako ostao upam}en, papa Pije XII (“po-
boàn”), imenom Eu|enio \uzepe \ovani Pa~eli (1876-1958),
zagreba~kom nadbiskupu Alojziju Stepincu (1898-1960), kao nagra-
du za istrebqewe pravoslavqa u NDH dodelio je titulu “vojnog
vikara hrvatskih vojnih snaga”, odnosno hrvatskog usta{kog po-
kreta; nadbiskup se tim priznawem sam pohvalio u svom pismu
upu}enom 20. januara 1942. godine svim hrvatskim biskupima.
Verski rat. Godine 1990, Hrvatska je krenula u klasi~ni

verski rat protiv Srbstva, po principu slobodnog odstrela sve-
ga {to je srbsko i pravoslavno, a sve s agresivnim naumom, za
SRBSKO PISMO 273
ra~un Vatikana, da bedem katoli~anstva pomeri prema istoku, za

po~etak do Drine, Zemuna i Tise. U tom bespo{tednom rimokato-
li~kom ratu protiv srbskog pravoslavqa, Hrvatska je krenula
da zatire sve materijalne dokaze o srbskoj pravoslavnoj starini
na teritorijama koje su Hrvatskoj darivali Austrija, Vatikan,
Josip Broz (poznatiji kao Tito, 1892-1980) i sbpsko neznawe.
Rasturen je, primera radi, Mitropolijski muzej u Zagrebu, poru-
{ene su mnoge srbske bogomoqe dostupne hrvatskom rimokato-
li~kom krstu, pokradene su, spaqene ili uni{tene mnoge crkvene
dragocenosti bogoslu`benog i drugog karaktera. Istovremeno,
progonstvom preostalih Srba iz Hrvatske, wihovim prevo|ewem
u katoli~anstvo ili ubijawem, tre}i po redu genocid nad wima u
20. veku dobio je stravi~ne razmere. Ipak, taj rat, rat kakav je Sr-
bima nametnut, za neke ugledne srbske crkvene velikodostojnike
nije bio verski; oni }e samo re}i da su verska ose}awa iskori-
{}ena u ratne svrhe. Tako nas je, na primer, Dimitrije Kalezi}
(1937), uticajni srbski bogoslov, povremeno uveravao da se ver-
ski rat vodi zbog dogme, te da se u slu~aju “katolicizma i hrvat-
stva protiv Srba i srpskog pravoslavqa” nije radilo o dogmi.
Ako znamo da se pod dogmom podrazumeva princip koji crkva
name}e vernicima kao obavezno verovawe, i da su crkveni konci-
li za dogme progla{avali najneobi~nije teolo{ke spekulacije,
te{ko je objasniti zbog ~ega se u Srbskoj crkvi olako prelazi
preko nekih zaista radikalnih stavova dogmatskog karaktera ka-
toli~ke crkve. Tako, na primer, septembra 1900, svehrvatski ka-
toli~ki kongres propisao je kao obavezu da do 2000. godine sve {to
je u Hrvatskoj mora biti hrvatsko, a sve {to je hrvatsko, mora
biti katoli~ko. Ili, ona papska preporuka Austrougarskoj (s
kraja juna 1914) da zbog opstanka wenog i wene dinastije ukloni
Srbiju iz svog susedstva, “ako treba i silom... isto tako je potreb-
no za katoli~ku crkvu da (u borbi protiv pravoslavqa) odobri
sve {to se moè u~initi da posluì svome ciqu”. Ili, avgusta
1992, papa Jovan Pavle II (Karol Jozef Vojtila, 1920-2005), Poqak,
posredovawem kardinala An|ela Sodana (1927), pozvao je snage
Zapadnoevropske unije i NATO-a da povedu krsta{ki rat protiv
Srba iz Bosne. I tako daqe.
Na samoj sredini januara 1992. godine, Vatikan se na najnepo-
sredniji na~in upleo u jugoslovensku krizu: aktom o priznawu
Slovenije i Hrvatske, dveju otcepqenih katoli~kih republika
biv{e jugoslovenske dràve, Vatikan je prejudicirao odluku Ev-
ropske zajednice (EZ), ali i jasno stavio do znawa da se u tome
svemu mora videti verska komponenta. Nije se moglo desiti da,
posle tog priznawa, EZ postupi druk~ije no {to je postupila.
274 Ilija Petrovi}
Uistinu, bio je to otvoren napad na Srbiju i srbski narod u

celini, koji su bili jedini stvarni tvorci upravo razbijene Ju-
goslavije. Ako je tako, a jeste, delimi~ni rasplet jugoslovenske
krize, na na~in sa kojim smo se sreli kroz priznawe Hrvatske i
Slovenije, potpuno je o~ekivan. Na delu su se na{li nema~ki
krupni finansijski kapital naslowen na jeftinu radnu snagu iz
Isto~ne Nema~ke i vatikanska katoli~ka internacionala. Wi-
ma uz bok stala je prepla{ena Evropa, koja kao da je zaboravila
svoja iskustva sa poodavno minulim svetskim ratovima.
Posle toga, rat na podru~ju biv{e Jugoslavije dobio je me|u-
narodne dimenzije.
Da bi sa sebe skinuo odgovornost za podsticawe ratnog po-
àra na Balkanu, ili ~ak za u~e{}e u wemu, Vatikan je, sredinom
decembra 1992. godine, na konferenciji papskih nuncija odba-
cio tezu da je rat u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini verski. Ia-
ko se ovo vatikansko distancirawe ponajvi{e odnosi na mogu}u
odgovornost za podstrekavawe genocida nad srbskim narodom, Srp-
ska pravoslavna crkva, oli~ena u wenom Sinodu, teè}i ekume-
nizmu, spremno je prihvatila takvu vatikansku podvalu.
Desilo se da je ne{to kasnije (20. avgusta 1992) novosadski
Dnevnik, pod naslovom “Espreso kritikuje papu”, objavio jedan
kra}i tekst iz koga se vidi da je papa Jovan Pavle II uputio poziv na
krsta{ki rat protiv Srba. Uz zanemarivawe namerne ili slu~aj-
ne Dnevnikove gre{ke o Srbiji kao zara}enoj strani, taj tekst je
glasio:
“Vatikan prema Hrvatskoj ima odnos iste pristrasnosti kao
i prema Poqskoj i obe dràve i nacije smatra bedemom katoli-
~anstva u borbi sa pravoslavqem - komentari{e italijanski
nedeqnik Espreso.
Povod za komentar pod naslovom fProtiv srpskih neverni -
kaQ je poziv poqskog pape Jovana Pavla Drugog - Vojtile - upu}en
preko kardinala An|ela Sodana, da se u Bosni trupama NATO
i Zapadnoevropske unije, povede krsta{ki rat protiv bosan-
skih Srba.
U oruànom konfliktu izme|u Hrvatske i Srbije, papa je ta-
ko|e zauzeo stav da se Hrvatska bori za svetu stvar nezavisnosti
(kao i Poqska) i Sveta Stolica je, informi{u}i o ovom sukobu,
uvaàvala izvore samo jedne strane, katoli~ke hrvatske... Srp-
ska svedo~ewa o zlo~inima nisu za Vatikan bila ni prijateqski
niti pouzdani izvori... Posva|ane oko religioznih doktrina, dve
crkve katoli~ka i pravoslavna, ne mogu da se sloè ni oko neo-
borivih ~iwenica. Vatikan ve} vi{e od godinu dana vodi kampa-
wu, u kojoj nastoji da usmeri zapadne zemqe u vojnu akciju protiv
SRBSKO PISMO 275
»srpskog ekspanzionizma«. Pri tome, papin teoreti~ar, mini-

star inostranih poslova Vatikana @an Luj Turan, dodequje Hr-
vatima pa}eni~ku ulogu Aveqa, koga treba za{tititi od srpskog
brata Kaina. [ta vi{e, papa nagla{ava u hrvatstvu predvodni~ku
ulogu katoli~anstva i pri tom jasno stavqa do znawa da mu islam
u Bosni ne smeta, ve} samo pravoslavqe”.
Ne{to kasnije, po~etkom decembra iste godine, Vatikan je
na konferenciji papskih nuncija iz isto~nih zemaqa jo{ jednom
odlu~no odbacio tezu da je rat u Hrvatskoj i Bosni verski, skida-
ju}i tako svaku odgovornost Svete stolice za ume{anost, ili pod-
sticawe ratnog poàra na Balkanu.
Samo nekoliko dana kasnije, 30. decembra 1992. godine, vati-
kanski sekretar (ministar spoqnih poslova) An|elo Sodano iz-
javio je da je “rat u Bosni neophodan, da je to legitimna odbram-
bena borba protiv agresora”, te da Sveta Stolica najavquje jo{
jedan svoj blagoslov muslimanskom i katoli~kom ratu protiv
srbskog pravoslavqa.
Po~etkom februara 1993. godine, pod naslovom “Hrvati bez
pokajawa”, List engleske crkve objavio je tekst Kolina Berkli-
ja, koji kategori~ki tvrdi da je su{tina svih sukoba u Hrvatskoj
u tome {to “Hrvati ne èle da se pokaju zbog svojih ratnih zlo-
~ina” u Drugom svetskom ratu, {to je “katoli~ka crkva Hrvatske u
veoma tesnoj vezi sa zverstvima nad Srbima” i {to je Hrvatska, uz
Nema~ku, jedina zemqa koja je za vreme Drugog svetskog rata iz-
gradila sopstvene koncentracione logore, od kojih, najve}i, Jase-
novac, za Srbe “ima istu konotaciju koju Au{vic ima za Jevreje”.
Berklijev tekst dajemo ovde u obliku koji je, na osnovu agen-
cijske vesti, objavqen u novosadskom Dnevniku:
“Tragedija rata izme|u Srbije i Hrvatske vu~e korene iz ver-
ske istorije koja je kulminirala smr}u nekoliko stotina hiqada
Srba za vreme Drugog svetskog rata.
Jedan univerzitetski profesor iz zapadne Engleske obeloda-
nio je pojedinosti retko tu`ne pri~e o patwama koje potpiruju
dugi rat i ulozi religije koja je dovela do nasiqa koje se moè svr-
stati odmah uz strahote u nacisti~kim koncentracionim logorima.
Dr Xoe Gerat, profesor teoretske hemije na univerzitetu u
Bristolu, izneo je tvrdwu da Srbi i Hrvati nisu dva razli~ita
naroda - oni dele isto slovensko nasle|e, ali je zna~ajno to {to
oni imaju razli~itu crkvenu tradiciju.
Hrvati su rimokatolici koji smatraju da je wihov zadatak da
svoje granice i veru odbrane od raskolni{tva i jeretika. Srbi
su pravoslavci na koje su se Hrvati namera~ili prisiqavaju}i
ih da promene veru. Oba naroda govore isti (slovenski) jezik, ali
276 Ilija Petrovi}
koriste razli~ito pismo; zajedni~ki identitet podelila je re-

ligija.
Rivalstvo je postojalo vekovima, ali se ta podela pretvori-
la u histeri~nu borbu tek za vreme Drugog svetskog rata, s tim {to
su Srbi bili meta agresije. Godine 1941. Hitler je podelio Jugo-
slaviju i stvorio Nezavisnu Dràvu Hrvatsku (NDH).
U novoj dràvi (NDH - IP) bilo je 6,700.000 ìteqa, od ~e-
ga su svega 3,300.000 bili Hrvati. Bilo je 2,200.000 Srba, 750.000
muslimana, 80.000 Jevreja i 70.000 protestanata i drugih mawina.
Ovo je bilo vi{e od spora, bila je to kulminacija slepog
krsta{kog rata sa ciqem da se iskoreni narod na koji su Hrvati
gledali kao na jeretike i {qam. Ni{ta nije moglo da ih zau-
stavi.
Ali, do koje je mere bila ume{ana crkva? Po~etkom ove
godine (1993), u povodu obeleàvawa 50. godi{wice konferen-
cije u Vanzeu, Xonatan Stajnberg je priloìo rad pod naslovom
»Rimokatoli~ka crkva i genocid u Hrvatskoj za vreme Drugog
svetskog rata«, u kome je obradio ovo pitawe.
Dok neki posmatra~i kaù da ima malo dokaza o vezi izme|u
hrvatske crkvene hijerarhije i deklarisane politike NDH, dru-
gi nisu tako milosrdni.
Naglo osnivawe katoli~ke Hrvatske, koja je »odmah pribeg-
la« genocidu, izazvalo je dilemu u vezi sa rimokatoli~kom hije-
rarhijom u Hrvatskoj, a i u Vatikanu.
NDH je obnarodovala svoje ciqeve da katoli~ku veru i wene
obi~aje za{titi zakonom, a mogu}nost da gre{ne pravoslavne Sr-
be primi pod svoje okriqe postala je imperativ. Dràva je tako-
|e podràvala antisemitizam, {to se posebno osetilo u crkvi
koja je izjavila da Jevreji nikada ne mogu biti pravi Hrvati.
U avgustu 1941. beogradski nadbiskup je apelovao na Papu da
interveni{e, a u novembru iste godine, mostarski biskup Mi{i}
pismeno se obratio nadbiskupu Stepincu. »Do{lo je do vladavine
terora... qude hvataju kao ìvotiwe. Koqu ih i ubijaju. @ive
mu{karce bacaju sa litica«.
Odràna je episkopska konferencija sa koje je upu}en pro-
test, ali je prilikom zvani~nog otvarawa parlamenta, nadbiskup
blagosiqao wegov rad. On je posle rata postao kardinal. Dr Gerat
kaè da ima dokaza da je »katoli~ka crkva pomagala onima koji
su bili najodgovorniji za genocid, daju}i im paso{e VatikanaQ.
Na|eni su dokazi iz kojih se vidi da je fratar, a kasnije mon-
siwor Krunoslav Draganovi}, iz hrvatskog kolexa u Rimu, obez-
be|ivao paso{e najvi|enijim li~nostima iz hrvatskog dràvnog
vrha” (kurziv u ovom navodu IP).
SRBSKO PISMO 277
O usta{kom genocidu nad Srbima (u Paveli}evo vreme) zna-

lo se i u svetu, po{to se ta ~iwenica nije mogla sakriti “putem
diplomacije”. Ve} 3. januara 1942. godine ameri~ki list Wu kro-
nikl objavquje “Memorandumsku istinu Srpske pravoslavne crkve”
i kaè za usta{ke zlo~ine da je to “najuàsniji zapis o bestijal-
nostima koje su do sada zabeleène u ovom ratu”. Taj Kroniklov
~lanak, kao i i tekstovi u jo{ nekim novinama, “na Zapadu su
izazvali senzaciju i zgraàwe, do{lo je do javnih protesta pro-
tiv usta{kog ratnog zlo~ina. Novine su, koliko su mogle, ~ini-
le svoje, kr~ile put do istine o stradawima Srba”, ali su poruke
iz Bele ku}e, rezidencije ameri~kog predsednika, bez obzira na
onaj predlog Franklina Delanoa Ruzvelta (1882-1945, predsedni-
ka od 1932. godine do smrti) da se Hrvatska stavi pod starateq-
stvo, bile ne{to druk~ije:
“Da li ste ikada ~uli ne{to o autenti~nosti usta{kih zlo-
~ina”, pitao je engleski publicista Manhatan gospo|u Eleonoru
Ruzvelt, za vreme jednog privatnog ru~ka 1947. godine.
“ûla sam o tome - u zimu 1941-1942. godine. Ni ja ni moj mu`
nismo, u po~etku, verovali da je to istina. Smatrali smo da je to
propaganda”, odgovorila je gospo|a Ruzvelt.
Usledilo je novo Manhatanovo pitawe: “Da li biste mogli
objasniti za{to su katoli~ki zlo~ini mawe poznati od nacisti~-
kih”. Odgovor gospo|e Ruzvelt bio je koliko onespokojavaju}i,
toliko i bez ijedne crte qudskosti:
“Vi{e nema nacisti~ke Nema~ke. Ali, Katoli~ka crkva je sa
nama! I to sna`nija nego ikad. Sa svojom {tampom. I sa svet-
skom {tampom, uza se. Znate, gospodine, bilo {ta da se objavi o
zlo~inima, u budu}nosti, ne}e se, apsolutno, verovati”.
Ra~unaju}i ba{ sa takvim neverovawem, Frawo Tu|man (1922-
-1999), hrvatski predsednik tokom desetogodi{weg perioda, sve
do svoje smrti, u govoru na saboru Hrvatske demokratske zajed-
nice rekao je da oni koji u toj politi~koj organizaciji ne vide
ni{ta drugo do zalagawe za obnovu Nezavisne Dràve Hrvatske
“pri tome zaboravqaju, da NDH nije bila samo puka fkvislin -
{kaQ tvorba i ffa{isti~ki zlo~inQ ve} i izraz kako povijesnih
te`wi hrvatskog naroda za svojom samostalnom dràvom, tako i
spoznaja me|unarodnih ~imbenika, u ovom slu~aju vlade Hitlerove
Wema~ke. Prema tome, NDH nije predstavqala samo puki hir
osovinskih sila ve} je bila i posqedica posve odre|enih povijes-
nih ~imbenika. I danas u vrijeme velikosrpskog hegemonizma
potrebno je govoriti u ime hrvatskog naroda i re}i da je Bosna i
Hercegovina i po sada{wem ustavu, tako|er nacionalna dràva
hrvatskog naroda”.
278 Ilija Petrovi}
Na osnovu ovakvih “nau~nih definicija” Hrvati su krenuli

da istoriju preure|uju na “skandalozno bezobrazan” na~in: Pave-
li}eva Nezavisna Dràva Hrvatska je, osim za “povijesnu te`wu
hrvatskog naroda” progla{ena i za “antifa{isti~ku silu”, u
Jasenovcu su stradali samo “neprijateqi dràve”, a u tom logoru
i nije bilo stra{no sve dok “komunisti nisu 1945. godine od wega
napravili strati{te Hrvata”. Izvesni dr Vladimir Horvat,
pripadnik isusova~kog reda, u jednom intervjuu od 27. maja 2005.
godine ustvrdio je da su Srbe iz okoline Jasenovca “usta{ke vla-
sti poslale na rad u Wema~ku”, odakle su se “vratili 1945. ìvi
i zdravi”, da “brojno stawe iz ènske kaznionice potvr|uje da je
LA@ da su Srbi i @idovi bile glavne `rtve u logoru Jaseno-
vac”, da su tamo “Hrvati bili najbrojnije `rtve”, da je “prva jugo-
slavenska komunisti~ka komisija ve} 1945. po~ela iskapawe, da
je utvrdila samo 55 (pedeset pet) `rtava - i to je prekinuto”, da
su “unato~ tomu brojke vrtoglavo rasle, do ne znam kojega broja”,
da je “tamo bilo vi{e snimawa, ali su iskapawa redovno preki-
dana, jer su iskapali domobranske cokule, ènske {tikle itd,
dakle to nisu `rtve Usta{koga logora - nego Partizanskog! i
zato su iskapawa prestajala, a o nalazima se {utjelo”, da se u
Jasenovcu ìvelo kao u nekom odmarali{tu, jer su logora{i, ~ak
i “ne-@idovi primali hranu... preko @idovske bogo{tovne op-
}ine, jer je to bilo najsigurnije”, da je ta op{tina bila “jedina
@idovska bogo{tovna op}ina koje je preìvjela Drugi svjetski
rat - sve druge su likvidirane”, da su “@idovi me|u prvima sti-
zali u Jasenovac... zauzimali vode}a mjesta u logoru i ~uvali ih”,
da je tvrdwa o usta{kim zlo~inima “nad Srbima u doba NDH,
99% ~ista la`... koja je omogu}ila genocid nad Hrvatima 1945.
godine i kasnije”.
Vreme za kra|u. Kada su ve} uspeli da Hrvatsku o~iste od Sr-

ba i da tako ispune obe}awe dato (ili: obavezu dobijenu) na onom
svehrvatskom katoli~kom kongresu iz septembra 1900. godine,
Hrvati su se na{li pred pitawem {ta daqe. To pitawe naro~ito
kopka wihove {tokavce, one ~iji su preci, u raznim vremenima,
pod raznim okolnostima, u odsustvu li~nog dostojanstva, otpada-
li od srbskog nacionalnog korpusa, prelazili u rimokatolike i
“unapre|ivali” se u Hrvate. Takvi otpadnici vrlo su se trudili
da {to brè ispozaboravqaju sve ono {to ih je do tada, kao Srbe,
odlikovalo. Nastojali su, pri tome, da svoj izvorni srbski jezik
koriste dovoqno “kvarno”, upotrebom nekih hrvatskih izraza
koji bi ih lak{e osloba|ali podse}awa na srbsko poreklo. Ako
je neko od wih bio pismen, smatrao je neophodnim da odmah
SRBSKO PISMO 279
zaboravi }irilicu, to “|avolsko” pismo. Poneko se usudio da u

svojoj ku}i sa~uva gusle, ali je uz wih po~eo da pevu{i i pesme
koje su uzgredno pomiwale neke mawe poznate hrvatske li~nosti.
U potrazi za kakvim-takvim odgovorom na pitawe {ta daqe,
dana{wi {tokavski Hrvati, potomci neodre|eno kada pokatoli-
~enih {tokavskih Srba, u sebi na sebe preuzimaju preda~ke grehe
i po~iwu da se za wih i umesto wih kaju. Oni sada jasno vide da su
wihovi preci, u trenucima dok su “pretr~avali” u Hrvate i u ka-
tolike, potpuno zanemarivali ~iwenicu da ulaze u neistorijski
svet, u svet bez sopstvenog jezika, bez sopstvene duhovnosti, bez
kolektivne svesti, bez svesti o pripadawu odre|enoj kulturi. I
nepogre{ivo zapaàju da su i jezik, i duhovnost, i kolektivna
svest, ostali kod onih wihovih dalekih ro|aka koji su imali
snage da se odupru najrazli~nijim pritiscima one druge strane,
rimokatoli~ke, i da ne postanu deo “ionako sklepanog naroda”,
kako je to jednom prilikom rekao hrvatski pozori{ni rediteq
Boìdar Violi} (1931). To i takvo saznawe podsti~e ih, umesto
da se vrate svojim srbskim korenima, da svoje davne korene i{~u-
paju i nekako ih prevuku na hrvatsku stranu ali na na~in koji ne
bi poremetio wihovu u me|uvremenu zadobijenu hrvatsku i kato-
li~ku svest. Najjednostavniji na~in da se do takve “tranzicije”
do|e, jeste da se pokrade sve {to je srbsko, ono sa ~ime su ìveli
wihovi preci i {to su ostavqali u nasle|e svojim pravoslavnim
potomcima: srbski jezik, srbsko pismo, srbsku duhovnost oli~e-
nu u srbskim narodnim pesmama, srbske gusle, srbske velikane...
Jezik. Prvi je na red do{ao jezik. Ali, kako? Ovako kako nam
predstavqa kwiìca kojoj pi{emo pogovor.
Uprkos tome, ili “unato~ tomu”, {to je svima jasno, ~ak i is-
podprose~no obrazovanom Hrvatu, da “hrvatskog” jezika {tokav-
skog nare~ja (“{tokavsko-ikavskog”), i govornog i kwièvnog,
nema pre pojave \ure Dani~i}a u Zagrebu,
Postojao je samo hrvatski jezik za koji Psuwski, Veli{a Ra-
i~evi}, u svojoj kwizi Hrvati u svetlosti istoriske istine,
Beograd 1944, 93-94, pi{e da je i u vreme takozvanog Be~kog dogo-
vora, “bio zaista neupotrebqiv i kwièvno nezreo”. On to doku-
mentuje jednom hrvatskom rodoqubivom pesmom iz 1831, iz koje
mi ovde dajemo tek nekoliko “stihova”: “Vre i svoj jezik zabit
Horvati / Hote ter drugi narod postati; / vnogi vre narod sam
svoj zame}e / Sram ga jak strawski: “Horvat” re~e. / Sam proti
jel ne {tuje / i svak slepec sam sebe truje”. I tako daqe. Psuwski
priznaje da ni{ta od ovoga nije razumeo, a uveren je da to ne}e
razumeti ne samo neki {tokavac nego ni bilo koji “stru~wak” za
280 Ilija Petrovi}
re{avawe hrvatskog pitawa, ukqu~uju}i i hrvatske jezikoslov-

ce koji se bave takozvanim hrvatskim jezikom.
Kad je ve} tako, vaqa stalno podse}ati na ono {to se me|u
“jezikoslovcima od ugleda” dobro zna, a {to su znameniti slavi-
sti i drugi o “hrvatskom” jeziku govorili:
Jozef Dobrovski (1753-1829), ~e{ki nau~nik, Otac Slavi-
stike, “drào je samo kajkavski dijalekat Hrvatske, prema fak-
ti~kim odnosima onog vremena kao hrvatski, sve drugo bilo je za
wega ilirski ili srpski”. Samo Hrvatsko Zagorje sa okolinom
on je smatrao hrvatskim predelom, a na drugim stranama ìveli
su Srbi;
Ferdo [i{i} (1869-1940), mo`da najznamenitiji hrvatski
istori~ar, kaè da “bija{e u prvoj ~etvrtini XIX vijeka ime hr-
vatsko ograni~eno iskqu~ivo na kajkavce, naime na sredwi dio
ùpanije zagreba~ke do Kupe, ~itavu vara`dinsku (s Me|umur-
jem), zapadni dio krièva~ke”;
Franc Miklo{i~ (1813-1891), poreklom Slovenac, jedan od
najve}ih slovenskih filologa, kao Srbe smatra sve {tokavce, sve
ijekavce, sve pravoslavne, sve muslimane srbskog jezika, ali i
mnoge ikavce i mnoge katolike. Prema wegovom shvatawu, {to-
kavci su Srbi (pravoslavni) i srbski Hrvati (pokatoli~eni Sr-
bi), ~akavci su Hrvati, dok kajkavci vaè za Slovence;
Milan Re{etar (1860-1942), Srbin iz Dubrovnika, iz toga iz-
vla~i zakqu~ak da se “mora dati pravo onome ko sa Miklo{i~em
izjavquje da su {tokavski i srpski pojmovi koji se poklapaju”;
Francuski nau~nik Ami Bue (1794-1881), autor obimne kwi-
ge o Evropskoj Turskoj, bez ikakvih ograda isti~e da Hrvati, “s
obzirom na siroma{tvo wihovog jezika, nisu uspeli da stvore
posebnu kwièvnost, ve} su bili prisiqeni da se pribliè Sr-
bima i da se sluè wihovim jezikom, na na~in koji ih je ~ak pri-
silio da predloè Srbima da se s wima ujedine, pod banalnim
nazivom Ilira. Me|utim, kako je ovaj podmukli predlog imao za
ciq nestanak srpske nacionalnosti, Srbi su ga odbacili”;
Francuski slavista Siprijan Rober (1807-1857) pi{e da “Srp-
ska rasa zauzima tre}inu Evropske Turske i ceo Jug Ugarske. U
Turskoj, wene pokrajine su: Bosna, Hercegovina, deo Ma}edonije,
severoistok Arbanije, Crna Gora i Kneèvina specijalno nazva-
ta Srbija. U Austriskom carstvu, deo Istre, Vojnu Krajinu, Ba-
nat, Srem i Dunavsku obalu od Be~a do Sent Andreje kod Budi-
ma”. Sve je to nesporno {tokavsko podru~je, a sve stanovni{tvo
na tom prostoru jeste srbsko. Govorni jezik toga stanovni{tva
jeste srbski, a sve {to je pisano {tokav{tinom napisano je
srbskim jezikom.
SRBSKO PISMO 281
Da bi dokazali suprotno, hrvatski {tokavski “znanstveni-

ci”, ali i hrvatski {tokavski politi~ari, {aqu u “va`ne” kra-
|e nedovoqno pismene i dovoqno nemoralne osobe da “sondiraju
teren”. Pomenut je u ovoj kwizi izvesni Ante Sekuli}, ro|en u
Ba~koj, koji je svoju “nauku” o navodnom hrvatskom jeziku ba~kih
Buwevaca klepao tako {to je “svoja oskudna znawa o leksikogra-
fiji poku{ao da primeni na dijalekatskim ~iwenicama koje ne
ume ni (za)beleìti ni (pro)tuma~iti”. Kako “nije dobro defi-
nisao ni prirodu posla u koji se upustio niti je razumeo wegov
smisao”, Sekuli} je “svom stru~no-nau~nom fijasku pridruìo i
onaj moralni”.
Znameniti Srbi. Kad su ve} ukrali srbski jezik i, da bi ta

kra|a mo`da pro{la neopaèno, odmah na wega stavili hrvatsku
etiketu, palo im je na um da znamenite Srbe “pretope” u Hrvate;
naravno, samo one koji su se podavno upokojili i koji nemaju mo-
gu}nost da se sami brane od takvog “unapre|ewa”.
Pa se nedavno od Ratka Dmitrovi}a, novinara, moglo sazna-
ti da su hrvatski mediji javili da je u Americi preminuo Majk
Vucelic, “Hrvat koji je poslao Apolo na mjesec”. Uistinu, taj
Vucelic ba{ i nije Hrvat, nije ni ro|en u Hrvatskoj ve} u Kra-
qevini Jugoslaviji (1930), u vreme kad hrvatska dràva nije ni
postojala. “Hrvatskom nacionalnom inèweringu dovoqno je
{to je Vucelic (izvorno se prezivao Vu~eli}) ro|en u Gare-
{nici, koja je u sastavu dana{we Hrvatske. Hrvatski mediji ne
pomiwu Vu~eli}eco pravo ime, Milojko, iz razloga {to bi tako
obesmislili tezu da se radi o Hrvatu. Nema u svetu nijednog Hr-
vata po imenu Milojko, Vu~eli}evi preci, izvorno Srbi, porek-
lom su iz Kola{ina (zapravo iz Brskuta, kod Podgorice - IP), a
na prostore austrijskog carstva do{li su po~etkom 18. veka, u
selo Dubrave, kod Ogulina”.
Prema “merewima” dana{wih hrvatskih stru~waka za gusa-
rewe po srbskoj duhovnosti, najpoznatiji “hrvatski znanstve-
nik” i jedan od “najzna~ajnijih Hrvata u povijesti”, zove se Ru|er
Bo{kovi}. “Tako kaù u Hrvatskoj. Ru|er Bo{kovi} je svetski
poznato ime, vi{estruki nau~nik, jedan od najve}ih umova ~ove-
~anstva... ali nikakve veze nije imao sa Hrvatima. Ro|en je u
braku Srbina, Nikole Bo{kovi}a, rodom iz Orahovog Dola, kod
Trebiwa (starinom s Orje Luke u Bjelopavli}ima), i dubrova~ke
Italijanke, Pavle Betere. Te{ko da je Bo{kovi} uop{te znao
da Hrvatska, mala, siroma{na regija, negde postoji u to vreme, u
prvoj polovini 18. veka, (isto kao {to) hrvatstvo u Dubrovniku
gotovo da nije bilo poznato (sve do kraja 19. veka). Ali, hrvatskom
282 Ilija Petrovi}
nacionalnom inèweringu dovoqno je da je Dubrovnik, mesto

ro|ewa Ru|era Bo{kovi}a, u sastavu dana{we Hrvatske, pa da ga
svrstaju me|u Hrvate”.
“Isti je slu~aj sa pesnikom i generalom Austro-Ugarske Pe-
trom Preradovi}em. I on je u Zagrebu odavno Hrvat, iako poti~e
iz srpske sve{teni~ke porodice, iz Belovara, pola sata vo`we
od Vu~eli}eve Gare{nice”.
“Po~etkom devedesetih 20. veka Nikola Tesla je u Hrvatskoj
predstavqan iskqu~ivo kao Hrvat. Postojao je dràvni projekat
da se Tesla i svetu predstavi kao fhrvatski znanstvenikQ, ali je
ta budala{tina vremenom splasnula, svela se na Teslinu re~eni-
cu: fJednako se ponosim svojim srpskim rodom i hrvatskom domo-
vinomQ. U me|uvremenu smo saznali da je i to izmi{qotina, kla-
si~an falsifikat”. Hrvatski, naravno, kao priprema za Teslino
“unapre|ewe” u Hrvata.
“Velik broj kwièvnika, nau~nika, kulturnih radnika, nesum-
wivo srpskog porekla (Grigor Vitez, Vladan Desnica, Valtazar
Bogi{i}, Pero Budmani, Marko Murat, Ivo Vojnovi}...) hrvat-
ska istoriografija predstavqa kao Hrvate”.
“Do koje mere kod Hrvata ide to sklepavawe naroda... najbo-
qe ilustruje slu~aj Marka Pola, svetski ~uvenog putnika i is-
traìva~a. Po~etkom devedesetih (godina 20. veka) u Zagrebu su
i wega upisali u Hrvate, zato {to je ro|en u Kor~uli, koja je da-
nas u Hrvatskoj. Taj cirkus presekao je italijanski ambasador u
Zagrebu, nazvao je Tu|manov kabinet i poru~io da Hrvatska te
nacionalne transfere mo`da moè da radi sa Srbima, ali da
Italijane zaboravi. Marka Pola, kao Hrvata, nikada Hrvati vi-
{e nisu spomenuli”.
Pismo. Pre tridesetak godina, hrvatski lingvist Dalibor

Brozovi} rekao je autoru ove kwige da Hrvati ni{ta nemaju pro-
tiv }irilice. “Dapa~e, ako se Srbi we budu odrekli, Hrvati }e je
zdu{no prihvatiti kao svoje pismo”. Ovih dana, na prelazu u 2013.
godinu, javnost je mogla saznati da je izvesni Grgo Mikuli}, Hr-
vat, direktor Turisti~kog biroa u [irokom Brijegu, pesnik, et-
nolog, klesar i qubiteq starina, “isklesao u kamenu dvanaest
}irili~nih slova i namerava da iskle{e jo{ petnaest, a sva }e
biti osvetqena, vidqiva i ~itqiva putnicima koji se kre}u pu-
tem Mostar-Split i Mostar-Tomislavgrad-Livno. Slova su nik-
la na ogradi osnovne {kole u Ko~erinu, zapadno od Li{tice, vi-
soka su 1,4 metra, {iroka metar a debela 25 centimetara”.
Splitska Slobodna Dalmacija pi{e da su Srbi “u panici”
zbog spomenika, jer im Hrvati otimaju }irilicu, posebno zbog
SRBSKO PISMO 283
toga {to se [iroki Brijeg “moè vezati uz sva{ta, ali vrlo

te{ko uz }irilicu”.
Svoje razloge za ovaj “pismeni” rad objasnio je sam klesar:
“U po~etku je bilo neverice i ~u|ewa, ali kad smo objasnili
da se radi o starom hrvatskom pismu kojim je 1404. godine pisana
i Ko~erinska plo~a, nadgrobni spomenik Vigwa Milo{evi}a,
koja se ~uva u crkvenom prostoru crkve u Ko~erinu kao spomenik
nulte kategorije, onda je sve selo na svoje. Radi se o tome da je for-
sirawe }irilice u vreme dve Jugoslavije kao srpskog pisma kod
naroda stvorilo animozitet prema svakoj }irilici, makar je ona,
uz latinicu i glagoqicu, sredwovekovno hrvatsko pismo, ‘arvac-
ka }irilica’, kako se spomiwe u dodatku Poqi~kog statuta iz
1665. godine. Tako se dogodilo da smo s prqavom politi~kom vo-
dom izbacili i dete, koje sada spasavamo”.
Grgo Mikuli} jo{ obja{wava kako su u [irokom Brijegu odav-
no shvatili zna~ewe tog pisma za hrvatsku kulturnu istoriju, mno-
go pre Hrvatske akademije znanosti i umetnosti. Ta je institu-
cija, naime, tek krajem 2012. godine organizovala skup, navodno
nau~ni, na temu “Hrvatska }irili~na ba{tina” i tamo konstato-
vala kako je “od 11. do 18. veka na velikim delovima hrvatskog
teritorija stanovni{tvo svoje kulturne potrebe izraàvalo (i)
}irilicom”.
Tako kaè, i u la` uteruje Ferdu [i{i}a, koji na karti u
Pregledu povijesti hrvatskoga naroda, Zagreb 1962, iza strane 332,
pokazuje da je 1606. godine isto~na hrvatska granica i{la lini-
jom Pitoma~a-Gr|evac-Steni~wak-Skrad-Sluw-Dowi Kosiw-uz
Velebit do blizu Novigrada, s tim {to je najve}e “debqina” ove
teritorije (od Vara`dina do Gr|evca, prema zapadu), iznosila
~itavih sto kilometara “zra~no”. Gde se ta granica nalazila
Mikuli}eve 1404. godine, ni [i{i} ne zna.
I ugoni u la` Matiju Petra Katan~i}a koji je skoro cela
dva veka iza ove [i{i}eve granice znao da “Hrvati ìve zapad-
no od linije povu~ene od Drave, pa kroz Moslavinu do utoka reke
Cetine u Dalmaciji”, a “Crnogorci, Srbijanci, Bo{waci (na-
ravno razumevaju}i tu i Ercegovinu) i Srbi u Ugarskoj - i to sa
obe strane Dunava, govore jednim istim jezikom kojim i Dalma-
tinci”.
Naravno, Ko~erin je od Katan~i}eve ju`ne hrvatske granice
na Cetini bio udaqen bar {ezdesetak kilometara “zra~no”, a
1606. godine, on je od planine Bojinac (1013 m) - severozapadno od
Starigrada - kao najbliè ta~ke u toj [i{i}evoj Hrvatskoj, bio
udaqen celih 200 (dvesta) kilometara! Osim toga, i ime (Vigwo,
ili Vigwe - od koga je izvedeno srbsko prezime Vigwevi}) i
284 Ilija Petrovi}
prezime (Milo{evi}) sa spomenika o kome govori klesar Miku-

li}, ~isto su srbska.
O~igledno, Grgo Mikuli} odabran je da nagovesti kra|u srb-
skog }irili~nog pisma, po prosta~kom primeru neve{tog jeziko-
slovca Ante Sekuli}a. Kao {to je Sekuli} za svoje neznawe i za
svoje nesuvislosti izabran za hrvatskog i papskog akademika,
moè se o~ekivati da i Grgo Mikuli} bar dva puta u|e u hrvatsku
akademiju: jednom za doprinos hrvatskoj }irili~noj pismenosti
(po{to je od 30 slova uspeo da prepozna ~ak 27), a drugi put, kao
klesar, u onaj umetni~ki deo iste te akademije.
Mimo svega toga, o~igledno je da Slobodna Dalmacija i Grgo
Mikuli} jo{ nisu stigli da pro~itaju pismo fra Grge [kari}a
kwaèvskom Namesni{tvu u Beogradu od 11. decembra 1869. go-
dine, u kome veli da “narod Ercegova~ki, vas to je narod Srbski,
brez da ikakva drugoga u istome umje{ana ima”. A {to se }irili-
ce ti~e, wome su se potpisivali jedino Srbi, a takozvani Hrvati
samo dok su se prepoznavali kao Srbi katolici.
No, nisu tome krivi Hrvati, oni znaju da se Srbi, ba{ prema
o~ekivawu Brozovi}evom, postepeno odri~u }irilice. I u Beo-
gradu, i u Novom Sadu, nekada zvanoj Srbskoj Atini, na ulicama
jedva da se moè sresti }irilica, wu je zamenila latinica; naj-
ve}i broj dnevnih novina po zemqi Srbiji {tampa se latinicom,
na srbskim nov~anicama guverner Narodne banke Srbije potpi-
suje se latinicom...
Epske pesme, gusle. I kad je nemawi}ka dràva propala, Srbi

su smatrali “da je tu|inska sila prolazna, a da je obnova carstva
Nemawi}a izvesnost”, makar koliko se dugo na wu ~ekalo. Uslovi
u kojima su se Srbi tada na{li bili su onespokojavaju}i, naro~i-
to zbog toga {to se taj novi porobqiva~ ~inio neuni{tivim, a
mo`da i zato {to su wegove granice i snaga bili nedovoqno
poznati ostalom svetu. Mada je “potpadawem pod tursku vlast,
srpski narod mogao izgubiti nadu u potowi ìvot”, nije mu se to
desilo.
Potla~eni, u rajinskom poloàju, bez sopstvene vlastele, pod
nadzorom gr~ke crkve, Srbi su jo{ u prvim decenijama turske vla-
davine po~eli da se osipaju, naro~ito po rubnim delovima svoje
Zemqe, ali je izvesno da im se i jezgro odràvalo s prevelikim na-
porima. I tu, onaj “ponos svojim nasle|em”, nagnao ih je da se ob-
rate svojim tradicijama i da opstanu oslawaju}i se na wih. Iako
bez one vertikale koja bi narod u celini usmerila ka usponu, Sr-
bi su se, prema re~ima Radovana Samarxi}a (1922-1994), “duhovno
prilagodili neprekidnim podse}awem na svoju nekada{wu veli-
SRBSKO PISMO 285
~inu i slavu. Wihova istorija, od ~ije su gra|e stvarali svoje

epske pesme, u{la je u osnove wihove borbe za opstanak... Kakvo
mu je nekada bilo carstvo, i {ta su izgubili, svedo~ili su srp-
skom narodu i oni manastiri i crkve koje im Turci nisu poru{i-
li... Predawe odràvano i preno{eno pesmom bilo je u potpunom
skladu s onim {to se moglo videti u obliku starih zdawa i fresa-
ka na wihovim zidovima. Skromni letopisci, kojih je bilo me|u
kalu|erima, trudili su se da prema starim kwigama i legendar-
nom predawu sa~uvaju istoriju od zaborava. Nije bilo nemogu}e da
iz wihovih spisa po neka ideja ili kakav podatak prodru do onih
koji su pesmom stvarali istoriju”, a vaqa pretpostaviti da je i
me|u monasima bilo onih koji su na dostupnim istorijskim poda-
cima gradili srpsku epsku poeziju. Istinski junaci te poezije bi-
li su zaslu`nici s raznih strana Srpske Zemqe, oni koji su pred-
wa~ili u otporu turskim silnicima.
Tu isprepletenost istorijskog i epskog u srbskom predawu,
ali i mnoge praznine u usmeno preno{enoj srbskoj istoriji, Rado-
van Samarxi} opravdava trudom epskih peva~a da doprinesu o~u-
vawu samosvesti svojih slu{alaca u obi~nom puku:
“Bilo je i u naj{irim slojevima one mudrosti kad se zna da
ìvot prestaje gubitkom pam}ewa. Zbog toga se (usmeni) hroni-
~ar trudio da uspostavi i o~uva vertikalu, sa~iwenu od istorij-
skih, moralnih i pesni~kih primesa, usled koje }e se vasceli
srpski rod dràti uspravno. Za wega je poredak ~iwenica, po~ev-
{i od hronolo{kog, bio mawe zna~ajan od snage poruke wegove
pesme. Na istoj sceni kod wega se ponekad na|u li~nosti iz raznih
epoha ili iz nepremostivo udaqenih mesta. On je ~esto namera-
vao da prosto razonodi slu{aoce, pa im je pevao ili kazivao o ra-
znim zgodama koje su se de{avale iza kulisa va`nijih doga|aja.
Jer, da bi podu~ila, istorija mora i da zabavi. I u takvim slu-
~ajevima, hroni~ar se prepu{tao ma{ti, ne vode}i uvek ra~una o
verodostojnosti svoje fabule. Uprkos svemu, iako epskim pam}e-
wem i pevawem nije uspostavqena celina srpske istorije (bar do
zavr{etka napora golorukog naroda da stvori svoju dràvu i pre-
pusti sre|ivawe nasle|a drugima), obrazovani su tokom vremena
tematski ciklusi pesama koji se jedan na drugi nadovezuju i daju
poetsku iluziju te celine. Ne samo zbog spoqa{wih smetwi nego
i zbog èqe samoga puka, na ~elu s peva~ima, da istoriju prila-
godi svojim potrebama, nestalo je iz kolektivnog se}awa ~ita-
vih razdobqa, a kamoli zbivawa i znatnijih li~nosti, ali je - u
naknadu za to - ostala predstava pro{losti jednog naroda u veli-
koj meri saglasna wegovim duhovnim zahtevima, èqama i mo-
gu}nostima. A u tome je, upravo, dokaz da srpska usmena hronika
286 Ilija Petrovi}
nije samo istorija jednog naroda u stihovima nego i podsticaj

tom narodu da preìvi i da se, vi{e od toga, stalno upravqa ka
slobodnijoj budu}nosti. Epska pesma je bila ona snaga koja je uz-
dizala srpsku vertikalu”.
Epska pesma ~inila je to uz gusle, instrument pravqen od
“javora suva”, drveta koje je u srbskom prethri{}anstvu simbolizo-
valo kult predaka, instrument koji je u istoriji srbskog naroda
igrao izuzetno va`nu ulogu. “Ideolo{ka” snaga srbskih gusala
sastojala se u potrebi, i obavezi, da srbski narod upozna s wego-
vom epskom tradicijom i da ga usmeri ka budu}nosti. Guslari su
doga|aje iz srbske istorije opevali, a slu{aoci su te pesme pam-
tili i prema wima se odnosili kao najsvetijem narodnom preda-
wu, prete~i budu}ih zapisa i prvom wihovom izvoru. Ve}ina pe-
sama govori o vremenima turske okupacije i srbske nacionalne
borbe za oslobo|ewe i obnovu srbske dràvnosti. Ponajvi{e
trudom Vuka Karaxi}a, mnoge srbske pesme zapisane su i sa~uva-
ne ve} od po~etka 19. veka. (Po~etkom devedesetih godina 20.
veka, u vreme dok se talasao srbski nacionalni duh po Srpskoj
Krajini, Hercegovini i Bosni, gusle su bile naj~e{}i i nezao-
bilazan nacionalni “budilnik”).
Ni{ta od svega ovoga nije se moglo odnositi na Hrvate, koji
su se, uvek bili bliì Be~u (i Berlinu) i Vatikanu nego sebi, drz-
nuli da kradu srbsku juna~ku (epsku) poeziju. âk i da je ukradu,
veliko je pitawe ne samo kako bi se srbski epski junaci mogli
uklopiti u katoli~ke okvire nego i pomo}u kojih bi trikova hr-
vatsko literarno i povijesno “znanstvo” prilagodilo srbsko vi-
te{tvo hrvatskoj genocidnoj misli.
Istorija, toponimija. Ve} pomiwani Sekuli} oglasio se i

pre skoro dvadeset godina, u vreme kad je po~eo da objavquje svoje
kwige o navodno hrvatskoj toponimiji u Ba~koj, Barawi i Sremu,
ili, kako to sam kaè: o hrvatskim “mjestopisima”. Ovaj “mjesto-
pisar”, ro|en u Tavankutu (kod Subotice) 1920. godine, predstav-
qen kao “ba~ki hrvatski kwièvnik”, kulturni povjesni~ar,
jezikoslovac ~ija se doktorska teza odnosi na govor takozvanih
ba~kih Hrvata (2005) - kojih je 1918. godine, zajedno s onima iz
Banata i Barawe bilo mawe od dve hiqade (u Subotici ih je {est
godina ranije bilo ~ak dvadeset {estoro!), ~lan papinske nun-
cijske akademije u Rimu, “izraziti meki lirski pesnik ba~kih
ravnih wiva, melanholije i roditeqske qubavi”, u{ao je pre
petnaestak godina (mo`da 1998) u hrvatsku akademiju nauka, malo
zahvaquju}i ba{ ovim trima kwigama, a ponajvi{e li~nim suko-
bom s istorijskom istinom i svojim nesuvislim tvrdwama da su
SRBSKO PISMO 287
svi “mjestopisi”, odnosno toponimi, odnosno nazivi svih naseqa

po Sremu, Ba~koj i Barawi, iskqu~ivo hrvatski.
Govore}i o Ba~koj uop{teno, Sekuli} ne}e propustiti da
istakne kako je to podru~je “preìvjelo sve pokrete i selidbe
plemena i naroda”, da “Slaveni naseqavaju Ba~ku od VI. stoqe}a,
Maxari (ugarska plemena) su ondje od X. stoqe}a, a ostali su
stigli kasnije: Srbi krajem XVII. stoqe}a, Nijemci, êsi, Slo-
vaci i Rusini tijekom, XVIII. stoqe}a”. U ~itavoj toj pri~i on }e
podrazumevati da Hrvati nisu me|u “ostalima”, ve} da ih treba
izjedna~iti sa “Slavenima od VI. stoqe}a”. I konstatova}e da to
“hrvatsko ìteqstvo (starije, autohtono i doseqenici u XVII
stoqe}u)... po vjeri je katoli~ko, govor mu je hrvatski ({tokav-
ski - ikavski)”. Pri tome, te{ko je domisliti o kakvim se “dose-
qenicima iz 17. veka” govori, naro~ito zbog uveravawa da je “na-
kon be~kog rata (1683-1699) na ravnicama izme|u Dunava i Tise
zapo~eo ... nov ìvot; stiù nova osvjeèwa slavenskome, hrvat-
skom ìteqstvu”. I nemogu}e je razabrati barem jo{ tri stvari:
otkud “Hrvati” iz 6. veka, budu}i da se pod tim imenom oni prvi
put pomiwu 822. godine; kakvi su to “Hrvati” koji govore {to-
kavski, ako se zna da su preci dana{wih Hrvata po~eli da se
{tokav{tinom sporazumevaju tek od sredine 19. veka, od vremena
kad su uspeli da nau~e srbski jezik; koji su to “katoli~ki” Srbi s
kraja 17. veka stigli kao “osvjeèwe hrvatskom ìteqstvu” u
Ba~koj, ako je ve} i austrijski car i ugarski kraq Leopold I
(1640-1705) istim tim Srbima priznao pravo na bogosluèwe po
pravoslavnom srbskom obredu i na kori{}ewe starog kalendara.
Sekuli}ev jedini ciq bio je da, vr{qaju}i po arhivskim spi-
sima ili raznim kwigama istorijske ili kakve druge sadrìne,
mestimi~no i uzgredno pomiwawe nekog Hrvata, Buwevca, [ok-
ca, pokatoli~enog Srbina, Maxara, katolika ili nekog drugog
katoli~kog sve{tenika “na proputovawu” kroz srbsku Ba~ku,
pretvori u tvrdwu o “hrvatskoj pro{losti” na tom prostoru.
Iako se Ba~ka prostire isto~no (i jugoisto~no) od Barawe i
severno od Srema, Sekuli}u vrlo te{ko pada da o woj smisli ma-
we ili vi{e uop{tenu pri~u duù od dvestotinak redova; ako bi
se imalo upustio u {irinu, mo`da bi mu se “omaklo” da sazna
kako su sredinom 16. veka bezmalo jedini weni stanovnici bili
Srbi; da se u to vreme {iroko prostranstvo Panonske nizije, iz-
me|u Erdeqskih planina na istoku do iza Dunava daleko na zapa-
du, nazivalo Srbija, odnosno Ráczország ili Ráczvilág; da je, prema
pisawu maxarskog istori~ara Ignaca A~adija (1849-1906), tokom
Rakocijevog ustanka (1703-1711), u Ba~koj i Barawi izginulo,
uglavnom poklano, oko 120.000 Srba.
288 Ilija Petrovi}
Zapravo, Sekuli}eva “mjestopisna” pri~a trebalo bi da po-

sluì kao “najautenti~niji dokaz” da su “na podru~ju Ba~ke neka-
da Hrvati ìvjeli kao ve}insko stanovni{tvo koje je tijekom
povijesti zbog raznoraznih razloga sustavno potiskivani”. O
kakvoj se “ve}ini” i kavom “potiskivawu” radi, najboqe nam mogu
posluìti zvani~ni podaci maxarske dràvne statistike s kraja
19. i po~etkom 20. veka. Tako, na primer, 1880. godine u Ba~koj je
popisano 121.838 Srba i 55.243 katoli~ke du{e Ju`nih Slovena.
Deset godina kasnije, ista ta statistika uvela je Srbe, Buwevce i
[okce u istu grupu i tako do{la do ukupnog broja od 197.104 Sr-
bina. Izvan te grupe ostalo je svega 1.253 Ju`na Slovena; mo`da
su me|u wima i Hrvati. Godine 1900. Buwevci i [okci izuzeti su
iz “srpske grupe” i upisani u rubriku egyéb ostali. U posledwem
ugarskom popisu iz 1910. godine popisano je 139.412 Srba, a kato-
lika Jugoslovena svega 927. Maxarima, dakle, ni na kraj pameti
nije padalo da Buwevce i [okce smatraju Hrvatima, a nisu to
~inili ni sami Buwevci i [okci.
Bez obzira na sve to, Sekuli} }e Ba~ku nazivati “ba~ka Hr-
vatska”, a kada pomiwe Vojvodinu Srbsku, ova druga re~ bi}e jed-
nom stavqena u navodnike i ispisana malim po~etnim slovom,
drugi put }e i Vojvodina biti me|u navodnicima, dok }e tre}i
put sve to biti pokriveno obja{wewem da Vojvodina na kraju Pr-
vog svetskog rata nije mogla biti prisajediwena Srbiji, jer je
bila ukinuta i jer nije ni postojala kao administrativna jedini-
ca. Pi{u}i to, on }e, zarad svoje la`ne “znanosti”, pre}utati da
nije tada Vojvodina prikqu~ena Kraqevini Srbiji, ve} odvojeno
Srem a odvojeno Banat, Ba~ka i Barawa.
U kwizi o barawskim “mjestopisima” posebno je obra|ena
“povijest hrvatskih imena mjesta” u maxarskoj Barawi, a posebno
u “hrvatskoj”. Ovakvu podelu Sekuli} je izveo iz sopstvene “znan-
stvene spoznaje” da je Barawa “cjelovito zemqopisno podru~je
razdijeqeno trianonskom dràvnom granicom na maxarski i hr-
vatski dio” i da je to “na{a Isto~na Hrvatska, dio na{ega hr-
vatskog Podunavqa, jasno ome|ena prema istoku i zapadu, vrlo
otvorena prema sjeveru”. Iako se re~ “slavensko” u ovoj kwizi
izjedna~uje sa re~ju “hrvatsko”, nazna~eno “slavensko prvenstvo”
u Barawi nije uvek prepoznatqivo. No, da ne bi bilo nedoumice,
Sekuli} }e dopisati da “pouzdano, me|u slavenskim drevnim ì-
teqima ne treba traìti srpsko-pravoslavno”. Kazuje tako, iako
je i wemu i wegovim istomi{qenicima, i pokroviteqima narav-
no, poznato da Barawa nikada nije bila hrvatska i da je [i{i}ev
Pregled povijesti hrvatskoga naroda, kapitalno delo hrvatske istori-
ografije, ~ak i ne pomiwe, izuzimaju}i jednu kratku napomenu da
SRBSKO PISMO 289
je tokom 15. veka Barawska ùpanija sa sedi{tem u Pe~uju dopi-

rala preko Drave, do Papuka. On, naravno, ne kazuje da je Barawa,
dok je bila pod vizantijskom upravom, nazivana Sirmia ulterior,
onostrani Srem, a Grci su dobro znali da se re~ju Srem ozna~ava
Srbska Zemqa. Isto tako, Sekuli}u i ne pada na pamet da pomene
kako su Hrvati na Konferenciji mira u Parizu 1919/20. godine
optuìvali Srbe za “imperijalisti~ke” te`we i traìli od
wih da se odreknu isto~nog Banata i Barawe, jer bi u suprotnom
dali “olak{ice i opravdawe Italiji u wenim pretenzijama u
Dalmaciji”.
[to se Srema ti~e i “srijemskih mjestopisa”, za Sekuli}a i
wegove mentore sve je jasno: ceo Srem je hrvatski, imena svih na-
seqa (a popisano ih je oko 650), ako po poreklu nisu maxarska, jesu
hrvatska, a “zemqovid ùpanije srijemske”, najverovatnije s kra-
ja 19. veka, sluì kao podloga za “znanstvenu” obradu svih dana-
{wih hrvatskih pretenzija na ovaj iskonski deo Srbske Zemqe.
Sekuli} ne}e da zna da re~ Srem nije nastala od re~i Sirmium
(kako se to na hrvatskoj strani tuma~i zlonamerno, a na srbskoj
strani naivno), ve} da je bilo obrnuto; da re~i Srem, i Srbin, i
Srbija, imaju isti koren i mnogo su starije od rimskog boravka
na ovim prostorima; da je u Sremu hri{}anstvo primqeno od Gr-
ka i da su tu, dakle, ìveli Srbi; da je u Sremu, toj drugoj Svetoj
Gori, tokom 15. i 16. veka, pre pomena ikakvih Hrvata u tom kraju,
izgra|eno ili obnovqeno tridesetak pravoslavnih manastira;
da su srbski zastupnici iz Srema (i drugih delova Vojne krajine)
tek 1861. godine, prvi put u svojoj istoriji, do{li u “hrvatski
sabor” kao politi~ki faktor, ali oni su, u skladu sa èqom cara
Frawe Josifa (1830-1916) da se Krajina ne veè do kraja za
Hrvatsku, prisustvovali samo saborskoj raspravi “o dràvno-
-pravnim pitawima”.
Koliko je Srem i pre sto godina bio “hrvatski”, najboqe nam
svedo~i zapis Julija Bene{i}a (1911) da se “jo{ stide srijemski
momci da glasno za sebe reknu da su Hrvati”.
Sekuli} pomiwe Veliku narodnu skup{tinu u Novom Sadu
iz 1918. godine koja je donela odluku o prisajediwewu Banata,
Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbiji, ali preska~e “detaq” da su u
wenom radu u~estvovala svega dvojica Hrvata, kao predstavnici
najvi{e 2.000 (dve hiqade) Hrvata u ovim oblastima; svi ostali
slovenski katolici iz Banata, Ba~ke i Barawe tada su se izjasni-
li kao Buwevci, ili [okci, ili Srbi, zbog ~ega je suboti~ki Bu-
wevac Marko Juri} (1880-1948) godine 1927. govore}i u Narodnoj
skup{tini o nasilnom pohrva}ivawu Buwevaca i [okaca u
Vojvodini, mogao izjaviti i da “{to danas umem da govorim na ov-
290 Ilija Petrovi}
om jeziku, mogu jedino da zahvalim mojoj nani, koja me je othra-

nila i onima, koji su se u ono doba postarali da mojoj nani u ruke
donesu srpske pesmarice od svih proslavqenih srpskih junaka. I
ona dnevno ~itaju}i te pesme, napoji mi du{u sa na{im govorom”.
Ono {to je karakteristi~no za sve ove tri “hrvatske mjesto-
pisne” kwige, jeste neporeciva istina da su one pisane srbskim
jezikom, po{to Ante Sekuli} dobro zna da je jezik kojim se on
sporazumeva “sa wima” i sa nama - srbski jezik, jezik kojim je i
hrvatski kwièvnik Miroslav Krleà, na primer, napisao skoro
sve svoje radove. Ne postoji, dakle, “hrvatski jezik {tokavsko-
-ikavski”, isto kao {to se iz takve konstrukcije ne moè izvesti
zakqu~ak o navodnim “hrvatskim mjestopisima Ba~ke, Barawe i
Srijema”. Ili, barem, jezik pod tim imenom nije postojao do poja-
ve \ure Dani~i}a, jer je i dana{wim hrvatskim jezikoslovcima
poznato ne samo da je Matija Antun Reqkovi} pre vi{e od dva i
po veka govorio kako su wegovi preci “srpski {tili i srpski
pisali”, ve} i da su “svi Hrvati neko} bili ~akavci”.
U Sekuli}evom tuma~ewu, “od godine 1990. napisane su mnogo-
brojne kwige, rasprave i ~lanci sadràjno ve}inom ispuwene
podacima o nasrtajima na hrvatsko narodno bi}e. Krvavi prodor
osvaja~a na srijemsko podru~je, tragedija vukovarskih brani-
teqa, tu`ne povorke prognanika duboko su ranile hrvatsku po-
vijest, rastuìle uqudbu i kr{}anstvo, ponizile su, jama~no kao
nikad, ~ovje{tvo. U izvje{}ima dopisnika, u prikazima zbiva-
wa, u govorima zna~ajnih i mawe upu}enih djeliteqa pravde i
uputa raspr{enom i osaka}enom hrvatskom puku na srijemskom
podru~ju, ~itateqi i slu{ateqi ~esto prepoznaju neupu}enost
pisca ili govornika o me|ama drevne hrvatske Srijemske ùpa-
nije, wihovim povijesnim mijenama, preinakama, prekrajawima”.
Da bi se otklonila takva “neupu}enost”, Sekuli} u svom radu, “s
kojim èli pomo}i poznavawu Srijema i hrvatskoga autohtonog
ìteqstva”, ceo Srem preme{ta u Hrvatsku, pozivaju}i se vrlo
~esto ba{ na “mnogobrojne kwige, rasprave i ~lanke” napisane
posle 1990. godine.
Stvarni smisao svih tih “izvora” objasnio je izdava~ Seku-
li}evih “mjestopisa” (“[kolska kwiga” iz Zagreba) u uvodnoj
napomeni za kwigu koja je prva objavqena. Bili su to Hrvatski
ba~ki mjestopisi iz 1994. godine, a izdava~ev tekst, delom i kao
potvrda da su Hrvati u Jugoslaviju u{li zatrovani nerazumnom
mr`wom prema svemu {to je srbsko, glasi:
“Izdavawem ove kwige vrsnog poznavateqa pro{losti pro-
stora koji su naseqavali i jo{ danas naseqavaju ba~ki Hrvati,
èqeli smo o~uvati spomen na hrvatske toponime s podru~ja
SRBSKO PISMO 291
Ba~ke. Oni nam najautenti~nije dokazuju da su na podru~ju Ba~ke

kom povijesti zbog raznoraznih razloga sustavno potiskivano,
{to je s vremenom uvelike smawilo wihov broj na tom podru~ju.
Antihrvatska politika u dana{woj Ba~koj kulminira u razdob-
qima od 1918. do 1941. i od 1945. do danas. (Maxarska okupacija
pojedinih delova Srbske Zemqe, kao i druge okupacije u intere-
su NDH, bile su, po shvatawu hrvatske “{kole”, blagodat - IP).
Tekst ove kwige uvjerqivo dokazuje i potvr|uje povijesnu
istinu da je velik broj naseqa dana{we Ba~ke, koja su nastala u
sredwem i novom vijeku bio naseqen Hrvatima. Budu}i da su Hr-
vati tijekom povijesti bili sustavno potiskivani i naposqetku
gotovo potpuno istisnuti i iz ostalih krajeva wihova etni~kog
prostora, ova kwiga moè biti poticaj na{im povjesnicima da
se prihvate toga ~asnog posla na putu utvr|ivawa istine o hrvat-
skoj povijesti. Na~in na koji je kwiga napisana moè biti meto-
dolo{ki uzorak tim budu}im istraìva~ima hrvatske povijesti,
kojim }e sustavno i neodlo`no razloìti golem i mukotrpan
posao u interesu povijesti hrvatskog naroda. To je tako|er bio
jedan od razloga za{to smo odlu~ili tiskati ovu kwigu.
Nadamo se da }e sadràj te kwige posluìti i me|unarodnoj
javnosti da shvate opravdane zahtjeve Hrvata koji danas ìve u
Vojvodini, a kojima dana{wa Srbija negira wihovu autohtonost
na tom prostoru prijete}i im potpunom likvidacijom. Dokumen-
ti iz kwige moraju kod svih nepristranih me|unarodnih ~imbe-
nika pobuditi osje}aje potrebe pravednog rje{ewa hrvatskog
pitawa na prostoru izme|u Dunava i Tise u dana{woj Vojvodini.
Kwiga }e osnaìti stavove Hrvata Vojvodine koji se gr~e-
vito bore za svoju opstojanost na tom prostoru i dati im dodatne
snage pri opravdanim zahtjevima koje postavqaju velikosrbskim
vlastima.
Na kraju èlimo istaknuti da smo ovu kwigu tiskali kao dug
svim Hrvatima koji su od 1918. do danas uspjeli o~uvati svoju hr-
vatsku svijest, svoj jezik i svoju rimokatoli~ku vjeru na prosto-
ru {to upravo od tog vremena ~etnici i pravoslavqe silom èle
prisvojiti”.
Razlo`nom ~oveku zaista je te{ko polemisati sa brojnim
nesuvislim navodima Sekuli}evim (i izdava~evim), ali }utawe
o tome ne samo da ne potiskuje ovolike laì, ve} srbskim nepri-
jateqima potvr|uje, a nedovoqno informisanim Srbima name}e
utisak, da je ta~no sve {to Sekuli} pi{e. A najve}i deo Sekuli-
}eve pri~e, bilo da se radi o wegovim polaznim stavovima, bilo
da su u pitawu zakqu~ci, ne samo da je daleko od istine, ve} je
292 Ilija Petrovi}
~ista la`! Mo`da je Sekuli} svega toga svestan, mada mu to za

wegove krajwe ciqeve nije potrebno.
(U neposrednu vezu sa Sekuli}evim “znanstvenim” besmisli-
cama, potpisnik ovih redaka dovodi jednu pri~icu koju je poodav-
no ~uo od Pavla @ivanova, nekada{weg bibliotekara u Matici
srpskoj. Glavni “junaci” te pri~e bili su Du{an Dragosavac,
Srbin iz Like, politi~ki radnik Brozovog vremena, i akademik
Pavle Ivi}, a u wenom sredi{tu bio je Dragosav~ev “prilog” za
nekakav partijski skup sa sredine osamdesetih godina. Po{to je
dnevna {tampa objavila taj “prilog” kao poslasticu, dan-dva
posle @ivanov pita Ivi}a da li }e odgovoriti na Dragosav~eve
napade. Ivi} se i{~u|ava takvoj pomisli jer, pobogu, on ne zna ko
je taj ~ovek, taj ~ovek nema svoje ime, s kim bi on i polemisao. U
skladu sa takvom logikom, Ivi} nije ni odgovorio na Dragosav-
~ev napad.
Kako su Sekuli}evi “mjestopisi” pro{li bez ikakvih komen-
tara uglednih nau~nika iz Srbije, moralo je na videlo izbiti
ozbiqno pitawe nisu li ti nau~ni “uglednici” krivi, bar malo,
za neka stawa u javnosti, naro~ito ona koja se ti~u Srba. Nije
bila nikakva tajna da su mnogi “bez imena”, po onom ove{talom
pravilu da “visoko... glavu diè prazan klas”, dizali onu stvar na
ozbiqne i pametne qude i olako postizali svoje ciqeve, jer im se
niko od “ozbiqnih i pametnih” nije suprotstavqao. A da je na
svako javqawe nekog od budala}a odgovarao po koji pametan i
ozbiqan ~ovek, vaqda bi taj uglednik dobio podr{ku i od obi~-
nog sveta, a ne bi se de{avalo da posledwa uvek pripadne onoj
drugoj strani. Otud, za nadmo} ludosti, gluposti i budala{tina,
za navodnu nadmo} Ante Sekuli}a, zagreba~ke [kolke kwige i
wihovih “znanstvenih” patrona iz hrvatske akademije, zaslu`ni
su najvi{e oni koje bije glas da su intelektualni vrh).
Pokazalo se da su brojne gluposti sadràne u Sekuli}evom
trokwi`ju bile dovoqne da toga momka uvedu u odgovaraju}u hr-
vatsku akademiju, u akademiju ~iji se ~lanovi mogu pohvaliti ne-
znawem da se hrvatski arheolozi nisu mnogo bavili nalazima u
Slavoniji i Zapadnom Sremu, jer im je uvek bilo jasno da sve {to
bi tamo otkrili mora pripadati starim srbskim plemenima koja
su ove krajeve naseqavali mnogo pre pojave “Slovena iz VI i VII
veka”, a naro~ito pre pojave Hrvata. Zapravo, Hrvati nemaju {ta
da traè u vremenu praistorijskom i protoistorijskom, {to zna-
~i ni u vin~anskom, te su se wihovi arheolozi, bez obzira na to
{ta mislili o svojoj “starini”, uglavnom bavili otkrivawem
rimskih i starohri{}anskih spomenika i gr~kih kolonija na
jadranskoj obali. Ako su se i bavili praistorijom, to se najvi{e
SRBSKO PISMO 293
odnosilo na Vu~edol. Koliko se ta kultura ticala wih samih,

Hrvata, najvi{e kazuje zapis u hrvatskoj Enciklopediji Jugoslavije
iz 1971. godine: “Vu~edolska kultura rasprostrawena je, okvir-
no, od ê{ke preko jugozapadne Slova~ke, ju`ne Ma|arske, Dowe
Austrije, Slovenije i sjeverne Hrvatske do u sjevernu Bosnu i
sjevernu Srbiju”. Kako Hrvata u svim nare|anim krajevima nije
bilo ni u istorijskom periodu, doskora, sasvim je razumqivo
{to se otkri}a iz Vu~edola ne odnose na Hrvate i {to se Hrvati
nisu ni trudili da urade kwigu o svojoj “praistoriji”, odnosno o
praistoriji brozovske Hrvatske, Hrvatske od ju~e.
Za kraj. Nije nesre}a u tome {to Hrvati, na ra~un svojih ne-

kada{wih srbskih ro|aka, izmi{qaju svoju istoriju i svoj jezik
tamo gde toga nikada nije ni bilo, jer i oni moraju nekako govo-
riti i na ne{to se naslawati. U pomenutom trokwi`ju Ante Se-
kuli}a priznaje se da su “od godine 1990. napisane mnogobrojne
kwige, rasprave i ~lanci sadràjno ve}inom ispuwewe podacima
o nasrtajima na hrvatsko narodno bi}e” i od tada mnoge se nei-
stine prenose iz kwiga u rasprave, iz ~lanaka u kwige, iz izmi-
{qotina u “znanstvenu” la`. Srbski istori~ari, lingvisti i
drugi nau~nici ne reaguju, jer nisu u stawu da se otmu glupostima
o “dolasku Slovena na Balkan u VI i VII veku”, niotkud, a gluvi su,
slepi i nemi pred brojnim dokazima o srbskoj starini odvajkada
ne samo na dana{woj Srbskoj Zemqi, ve} i ju`no i severno od we,
i isto~no i zapadno od we. Oni “ne vole” da znaju za takve dokaze,
iako su oni dobro poznati ~itavom nizu ozbiqnih nau~nika sa
strane, ukqu~uju}i tu ~ak i jednog Maxara, Melhiora Erdujheqi-
ja (1860-1912). Oni kao da ne èle “da se me{aju u svoj posao” i da
stanu u odbranu sopstvenog naroda i sopstvene dràve.
Oni se ne dose}aju da je Teodor Pavlovi} (1804-1854), neka-
da{wi sekretar Matice srbske, poru~ivao sunarodnicima:
“Jezik, vera i narodnost,
Amanet ti, Srbe brate,
To sveto troje
To je izvor ~esti, slave i sre}e tvoje!”
I, sad, postavqa se pitawe kako {tokavske Hrvate spre~iti
da nastave sa kra|om srbskih nacionalnih vrednosti.
Jedna grupa istinskih srbskih intelektualaca, uverenih da
Srbi nisu zlopamtqivi i osvetoqubivi, velikodu{no predlaè
da se {tokavskim Hrvatima iz postavqenog pitawa pruì jo{
jedna prilika, po slede}oj formuli:
Dana{wi {tokavski Hrvati, biv{i Srbi, naslednici onih
koji su u pro{losti, kao nedostojni, ostali bez sopstvenog naci-
294 Ilija Petrovi}
onalnog nasle|a (koje bi im pripalo da su se zadràli u srpskom

nacionalnom korpusu), to nasle|e, sa~uvano do dana{weg dana,
mogu legalno, neprikriveno preuzeti po{to se pokaju zbog pre-
da~kih i svojih zlo~instava u hrvatstvu i vrate se srpskom naci-
onalnom bi}u.
Kao Srbi katolici.
I islamizovanim Srbima moè se ponuditi da se, po istom
receptu, vrate svojim srbskim izvorima.
Kao Srbi muslimani.
Za Crnogorce jo{ uvek nema leka.
***Pisano kao pogovor za kwigu Dragoquba Petrovi}a Srpski
jezi~ki zaperci, Beograd 2013; tamo, na stranama 282-326, objavqeno pod
naslovom “Pogovor, i jo{ pone{to”.
Nije prevod no prilago|ewe
O Marku Miqanovu. Literatura o Marku Miqanovu Popo-
vi}u (Medun, 24. april 1833 - Hercegnovi, 15. februar 1901),
piscu Primjera ~ojstva i juna{tva, prvi put objavqenih 1901.
godine u Beogradu, prili~no je obimna, a do 1993. godine ona, ma-
da nepotpuna, ~ini preko trista bibliografskih jedinica. U
ovom ogledu bi}e pomenuto tek desetak onih koji su pisali o
Marku, a najpre oni koji wegove primere prepoznaju iskqu~ivo
kao anegdote.
Marko Miqanov u{ao je u Enciklopediju Jugoslavije samo
po li~nom i o~evom imenu (Miqan, iskori{}enom kao prezime:
Miqanov, {to bi, u stvari, trebalo ~itati kao Marko, sin Mi-
qanov), bez oznake za “funkciju” ali uz ocenu kwièvnog isto-
ri~ara i kwièvnika Vida Latkovi}a (1901-1965) da je “povu~en
iz javnog ìvota, u osami medunskoj, po~eo, bez naro~itog siste-
ma, da baca na hartiju narodna predawa i svoja li~na iskustva i
zapaàwa. Tako su nastala wegova kwièvna dela”. U Primjeri-
ma, najzapaènijem od wih, “u vrlo izrazitom plemenskom dija-
lektu, anegdotski zbijeno, on je davao o{tre likove qudi koji su
mu bili poznati li~no ili po kazivawu, biraju}i one trenutke
iz wihova ìvota u kojima su najpotpunije i najneposrednije mo-
gli izraziti svoju ~ove~nost” (Vido Latkovi}, Miljanov, Marko,
Enciklopedija Jugoslavije kniiga 6 Maklj-Put, Zagreb 1965, 124). Samo se
moè pretpostaviti da “anegdotskom zbijawu” i “o{trim liko-
vima” nije smetalo {to je sve to, “bez naro~itog sistema”, bilo
“bacano na hartiju”.
Enciklopedija Leksikografskog zavoda predstavqa Marka
Miqanova kao kwièvnika, a wegovo pisawe sabija u re~enicu
da “wegovi primjeri... (1901) sadràvaju anegdote iz borbe Ku~a
i [iptara s Turcima, koje se odlikuju dramati~no{}u i folk-
lorno-realisti~kim izrazom” (Miljanov (pravo ime Popovi} Marko,
Enciklopedija Leksikografskog zavoda knjiga 4 Laghouat-Oìvljavanje, Zagreb
1968, 353).
U Jugoslovenskom kwièvnom leksikonu, @ivojin Bo{kov
(1909-2002) kratko saop{tava da je “vrlo saètim anegdotama dao
izvrsne likove qudi, primere wihova juna{tva i ~ove~nosti”
(@ivojin Bo{kov, Miljanov, Marko, Jugoslovenski knjièvni leksikon, Novi
Sad 1971, 330).
Anegdotom se bavio i Milorad Stojovi} (1925), ali iz jednog
osobenog ugla. Od wega smo mogli saznati da u “pravu literaturu
koja se intuitivno osje}a i doìvqava, a koju je te{ko formuli-
296 Ilija Petrovi}
sati i staviti u teorijske okvire”, spada anegdota Marka Miqa-

nova, stara “koliko i narodna pjesma i pri~a”, sa prevashodno
moralnom funkcijom da “jednostavnim sredstvima do~arava po-
zitivne i negativne primjere qudskih postupaka, sa jasnom ten-
dencijom da ~estito nagradi, a ne~estito nagrdi”. Sve to moglo
bi zna~iti da su kwièvni teoreti~ari, oni koji su o sadrìni
prepunih bibliote~kih polica ispisali stranice i tomove, to-
move i stranice, samo gubili vreme takvom svojom proizvodwom,
po{to se nisu dosetili da se pozabave anegdotom koja “na speci-
fi~an na~in sublimira eti~ke vrijednosti na{e tradicije”.
Pa kada je ve} tako, Stojovi} po~iwe da otklawa te grdne
“proizvodne” propuste konstatuju}i da “Primjeri Marka Miqa-
nova polaze od empirijskih saznawa, od savjeta ~iji je prototip
sam on, odnosno generacija kojoj je pripadao. Ali, konkretni
podsticaji, istiniti doga|aji, qepotom i snagom podteksta, sna-
gom eti~kog i estetskog djelovawa prerastaju u op{tost, u sve-
vremenost... Jedva pismen, Marko Miqanov nije imao literarnih
pretenzija, ali je posjedovao izuzetan dar da osjeti unutra{wu
snagu primjera, sposobnost da ih autenti~no saop{ti... Neiscrpno
bogata unutra{wim smislom, eti~kim i estetskim vrijednosti-
ma, (wegova anegdota), pored ostalog, predstavqa i nezamjenqivu
gra|u za prou~avawe psihologije i mentaliteta jednog naroda i
jednog doba” (Milorad Stojovi}, Nadmo} qudskosti, Predgovor prvoj
kwizi Markovih Sabranih dela, Titograd 1967, 11-14).
Nije za zanemarivawe ni ~iwenica da je i Herman Nojbaher
(1893-1960), do Drugog svetskog rata {ef jedne velike gra|evin-
ske firme a jedno vreme i gradona~elnik Be~a, od 1940. do 1945. “le-
te}i diplomata” na Balkanu (od avgusta 1943. godine specijalni
opunomo}enik Tre}eg Rajha za Jugoistok), posle rata sedam godi-
na u jugoslovenskom zatvoru, u svojim memoarima pomenuo anegdo-
te Marka Miqanova: “Kada sam jednom prilikom u Crnoj Gori
govorio sa jednim slavnim ~etni~kim vojvodom i tom ga prilikom
zamolio da ne dira muslimane, on mi je to obe}ao i odrào je svoju
re~. Tokom razgovora dao mi je slede}i odgovor, koji bi mogao da
bude i iz turskih vremena, iz anegdoti Marka Miqanova: Ko je te
vere, nije vi{e Srbin” (Prema: Nikola @ivkovi}, Srbi u memoarima
Hermana Nojb ahera, Beograd 2007, 14).
Zanemarimo li prvobitno zna~ewe re~i anegdota (neobjav-
qeni spis, javnosti nepristupa~an spis), u leksikografiji se
pod tim pojmom podrazumeva svaka kratka, {aqiva ili duhovita,
~esto i zajedqiva pri~ica o nekoj osobi ili o kakvom zanimqi-
vom doga|aju. Sa gledi{ta kwièvne kritike, to je vrsta kwi-
èvnog dela ponikla iz “ìvog govora” i, kao dosetka, namewena
SRBSKO PISMO 297
{to ~e{}oj usmenoj ili pisanoj upotrebi. Kako je to na jednom me-

stu obja{wavao kwièvni istori~ar Dimitrije Vu~enov (1911-
-1986), anegdota je, po svojoj prirodi, “veoma kratka pri~ica, ona
je najkra}a mogu}a pri~a. U woj nema ni {ireg portretisawa
li~nosti, ni {ireg slikawa situacije; u woj ne sme biti (vi{e)
doga|aja, samo jedan jedini doga|aj i to vrlo kratak: ona je kratka
scena, dramski detaq, ispri~an na epski na~in, obi~no dijalo-
gom. Opisa naj~e{}e u woj nema: ona ne sme ni{ta da obja{wava,
da komentari{e, niti da ukqu~uje u sebe moralnu ili drugu pou-
ku a iznose}i je ona ne treba ni{ta da dokazuje nego samo da sli-
ka, treba da bude ispri~na veoma lapidarno, ali obavezno duho-
vito. Wena kratko}a je i jedan od uslova wene komunikativne
efikasnosti” (Dimitrije Vu~enov, Narodna anegdota i anegdota u
pripovetkama srpskih realista, 1977).
Imaju li se na umu upravo date formulacije, mirne du{e mo-
è se re}i da ima izvesnog preterivawa u tvrdwi da se “u svakoj
vrsti upotrebe kategorije primjer, ~iji je za~etnik kod nas Mar-
ko Miqanov, prevashodno misli na anegdotu, jer ona sadrì sve
ànrovske kvalifikative za sinonimsku upotrebu i sve potreb-
ne elemente za podsticawe mnemotehni~kih mo}i”. Na drugoj
strani, ne moè se protivre~iti stavu da se “snaga anegdotskog
dejstva ogleda u wenoj sugestivnosti, slikovitosti i edukativ-
nosti, tako da se Popovi}eva anegdota moè definisati kao kwi-
èvno didakti~ka” (Radomir V. Ivanovi}, Retorika ~ovje~nosti,
Novi Sad/Podgorica 1993, 62).
I Jovan Skerli} (1877-1914), mo`da najautoritativniji kwi-
èvni kriti~ar u Srba, koji je Markove Primjere prikazao
neposredno po wihovom izlasku iz {tampe (u vreme kada se to
desilo, on se nalazio u Parizu; u Beograd se vratio 1. oktobra
1901), sadrìnu tih “sedamdeset i nekoliko vi{e mawe zanimqi-
vih anegdota” obeleìo je kao “primere juna{tva jednog zaseb-
nog, zanimqivog i prvobitnog sveta” ~iji je moral “veoma prost:
biti junak, prkositi smrti, - jer ~ovek je zato da ubije ili bude
ubijen, - dràti re~, {tititi gosta... Iz ovih krvavih sredweve-
kovnih pri~a bije neka neizmerna dobrota; pod tvrdom korom slav-
noga ratnika otkriva se meka du{a puna sau~e{}a, koja u dobru, u
qubavi, vidi ono {to je najvi{e i najlep{e”.
Ono {to u celoj Skerli}evoj pri~i moè biti najzanimqi-
vije, bez obzira na jednostavnost izre~ene ocene, takore}i po
sredwo{kolskom obrascu, da je Markov stil “neobi~an, prost,
ali snaàn, izrazit i kristalno jasan”, te da “nekoje stranice
podse}aju na latinske istorike drugoga reda, neke pak na zbijenu
i bistru prozu Qubi{inu” (Stefana Mitrova - 1824-1878 - IP),
298 Ilija Petrovi}
jeste {irokogrudo iskazano uverewe da “kwiga staroga i simpa-

ti~noga vojvode (tada ve} upokojenog - IP) i po jedrini i po
sna`noj misli, i po visokom eti~nom zna~aju, i po stilu, punom
sveìne i kreposti, najzad po nekoj velikoj i plemenitoj prostoti
kojom sva odi{e, jedno je od najzanimqivijih dela {to je srpska
kwiga u posledwe vreme imala... Ta retka kwiga, puna je ìvota i
zdravqa, i fizi~koga i moralnoga, i u ovo doba malokrvnosti i
atonije nama imponuju svi ti qudi sa ìvcima kao palamari i sa
prostim du{evnim ìvotom koji se sav sastoji u voqi i delatno-
sti. Sve to uti~e ìvotvorno i ukrepquju}i kao kada ~ovek punim
grudima di{e sve` vazduh na planinama, kudijen ostri vjetrovi
zvi`de” (Jovan Skerli}, Primjeri ~ojstva i juna{tva, Pobiqeìo
vojvoda Marko Miqanov Popovi} Drekalovi}, Pisci i kwige I, Geca
Kon Beograd 1921, 125-131, pre{tampano iz Srpskog kwièvnog glasni-
ka kwiga III broj 6, 16. 9. 1901).
Nije iskqu~eno da je neke od ovih stavova preuzeo Vladimir
]orovi} (1885-1941), istori~ar i kwièvni istori~ar, i saèo
ih u tvrdwu da Primjeri Marka Miqanova, “neobi~ni po sadrà-
ju, krepki po izrazu, visoki po moralu, idu u najlep{e stvari srp-
ske proze” (Vladimir ]orovi}, Miqanov, Marko, odrednica za Narod-
nu enciklopediju srpsko-hrvatsko-slovena~ku, Zagreb 1925, 787).
Za razliku od ]orovi}a, a naro~ito od Skerli}a, istori~a-
ru Jago{u Jovanovi}u jasno je da Markovo delo nije ba{ original-
no, “kao cjelina” ne odraàva wegovo vreme i prilike, nije ni
neke osobite umetni~ke vrednosti, ali zato, zaboravqaju}i o
kome, ~emu i kako pi{e, on zakqu~uje da je isti taj Marko “ipak
uspio da sna`no izrazi svoje vrijeme i da umetni~ki naslika
neke doga|aje i li~nosti mjestimi~no wego{evskom snagom”.
Da li verovati u jedno ili drugo, svakome ostaje na voqu da
bira, mada }e najjednostavnije biti da se poslu{a Jovanovi}ev
savet i “provjeravawem u Ku~ima (odakle je, uglavnom, Marko Mi-
qanov uzimao sve teme i probleme koje je obra|ivao)... utvr-
di(ti) da je on vrlo ~esto uzimao iz narodne tradicije samo ideju
i najosnovnije podatke o odnosnom problemu, vi{e kao materi-
jal, koji je razra|ivao i kojemu je davao oblik kakav je htio i kako
ga je on sam shvatio. Ali, on nije uspio da gra|u umjetni~ki
oìvi i da od we stvori zna~ajno originalno djelo”, {to ga je,
uistinu ili naàlost, zaustavilo “na prelazu izme|u narodnog i
potpuno originalnog stvarala{tva” (Jago{ Jovanovi}, Marko Mi-
qanov : Istorijska i kwièvna studija, Cetiwe 1952, 218-219).
Od Jovana â|enovi}a (1924-2012), kwièvnog istori~ara,
saznajemo da je Marko Miqanov “postao pisac iz nu`de, bez osnov-
ne predspreme, pa je na svoje pisawe gledao kao na ispuwewe
SRBSKO PISMO 299
najnu`nijih zahtjeva koje se postavqaju ~ovjeku prema istini i

vrlini, prema svom plemenu i narodu”. U vremenu kada je u Ku-
~ima bilo premalo pismenih, razumqivo je {to su oni preostali
bili “usmeniji” i {to je wihov uticaj na Marka bio vrlo izra-
èn. Ako je Marko punih pedeset godina pripadao tome redu
“usmenih”, i ako mu je “pripovjeda~ko djelo... po mnogim svojim
osobinama bliè usmenom nego pisanom, individualnom vidu
stvarala{tva”, treba smatrati prirodnim {to su ga kriti~ari,
posmrtno, smestili “na razme|i izme|u usmenog kazivawa i
kwièvnog stvarawa”. Mora biti da je kriti~arima i ~itala~-
koj publici svejedno da li je neko “usmen” ili “pismen”, po{to
ìvot pokazuje da Markovo delo “vi{e od osam decenija nailazi
na prijem kritike i ~itala~ke publike. Wemu su se qudi vra}ali
kao okrepquju}em izvoru snage, osobito u te{kim vremenima kad
su bile ugroène osnovne qudske vrijednosti. Vojvodino djelo
zra~i velikom snagom, ~ovje~no{}u, plemenito{}u i neprekidno
je aktuelno uprkos promjenama koje donosi novo vrijeme” (Jovan
â|enovi}, Kwièvno stvarala{tvo Marka Miqanova, Beograd 1981,
257, 272. i 276).
Sad, {to je kod â|enovi}a “okrepquju}e” a kod Skerli}a
“ukrepquju}e”, nije za ~u|ewe; i jednom i drugom ime je Jovan.
Svi dovde navedeni kriti~ari (i ~itaoci istovremeno) Mar-
kovog spisateqskog rada bavili su se Primjerima “iz prizem-
qa”, stru~no procewuju}i ono pred ~im su se na{li i ono {to su,
pri tome, uspeli da razaberu i domisle. Prvi je od toga nepi-
sanog pravila odstupio Radomir V. Ivanovi} (1936), kwièvni
istori~ar, teoreti~ar i kriti~ar, ~lan triju evropskih akade-
mija nauka: ma}edonske, crnogorske i malte{ke, uvode}i u igru
rimskog politi~ara Gaja Plinija Mla|eg (62-113), poqskog pes-
nika êslava Milo{a (1911-2004), nema~kog kwièvnog teore-
ti~ara i esteti~ara Hansa Roberta Jausa (1921-1997), ameri~kog
kwièvnika Viqema Foknera (1897-1962), gr~kog filosofa i
besednika Aristotela (384-322 pre Hrista), advokata i u~iteqa
besedni{tva Marka Fabija Kvintilijana (oko 35 - izme|u 95. i
100), gr~kog istori~ara i filosofa Plutarha (oko 45-125) i
mnoge druge besednike (retore) ponikle u ati~koj ili azijanskoj
{koli. Blagodare}i wihovoj ispomo}i, Ivanovi} je ispisao i
slede}e redove:
“Da je Popovi}evo djelo Primjeri ~ojstva i juna{tva (1901)
autenti~no, da sadrì visok stepen literarnosti i da u svojoj
vrsti sluì kao uzorito - moè se najprije dokazati pore|ewem
sa autorima i djelima iste provenijencije... I najovla{nije
pore|ewe pokazuje supraordinarnost narativnih modela koje
300 Ilija Petrovi}
stvara Popovi}, {to potvr|uje... da je u stvarala~kom ~inu bio

presudan individualni talenat a ne literarni predloàk, koji
je svim autorima sluìo kao prototip, ili predsprema autora.
Popovi}evi primjeri izdvajaju se po ostvarenom estetskom
dometu, kao i vi{estranoj aktuelizaciji tematike i problema-
tike... Popovi} je u potpunosti predan kwièvnoj umjetnosti
kao ìvotnoj misiji. @ivotno{}u i osobitim na~inom proble-
matizacije i aktuelizacije, wegovi primjeri su uspjeli da prod-
ru u sve sfere duhovnih djelatnosti, te je razumqivo {to je za
potpuno iscrpqivawe wihovih zna~ewa neophodan interdisci-
plinarni pristup. Opisuju}i fmale pobjedeQ, ~esto obi~nih i
nepoznatih qudi, oko kojih ne stoji oreol porodi~ne ili ple-
menske tradicije, pisan na pragu XX vijeka pokazuje globalno
esteti~ko i stvarala~ko opredjeqewe - te`wu za demokratiza-
cijom umjetnosti u vukovskom smislu, nasuprot tada vladaju}oj
paradigmi - estetizaciji umjetnosti. Uvode}i novi socijalni
sloj u kwièvnost (zapostavqawem kwaza, serdara, vojvoda, bar-
jaktara), Popovi} uspijeva da razbije postoje}u hijararhiju soci-
jalne strukture, tako da se primjeri mogu shvatiti i kao vid po-
bune protiv suàvawa mnemotehni~ke mo}i jednog naroda ili
dirigovawem wima.
... Humanizam je u epicentru pi{~evog interesovawa. Sa
znatnim ìvotnim iskustvom, dovoqno mudar da uo~i brojne pro-
tivurje~nosti kulturnog areala kome pripada, Marko Miqanov
je insistirao na jedinstvu rije~i i ~ina, a protiv isprazne, pone-
kad barokno bogate patrijarhalne rje~itosti... Nezadovoqan
poplavom malogra|an{tine na cetiwskom dvoru i u svojoj uòj i
{iroj okolini, Popovi} je primjere prevashodno koristio kao
vid dru{tvene kritike i kao potkrjepu onim valerima nacional-
ne tradicije koji su univerzalni, a samim tim i nezavisni od
promjewivih dru{tvenih, ekonomskih i politi~kih okolnosti...
Primjeri pokazuju da je pisac i empirijski i intuitivno
spoznao zakonitost {irewa jaza izme|u teorijske i prakti~ne
vrline, tako da je svojom fragmentarnom prozom rije{io da, u
plutarhovskom duhu, potkrijepi ciq kojim }e se fpodrediti ne-
razumski dio du{e razumu i usmjeriti strasti prema wihovoj
jedinoj pravoj svrsi, prema vrlini, bilo onoj teoretskoj koju na-
zivamo mudro{}u, ili prakti~noj, kojoj dajemo ime razbori-
tostQ. Time je pisac svoje kwièvno djelo u~inio neophodnim.
Istovremeno kao poeta vates (pesnik-prorok, vizionar - IP) on
je potvrdio sopstvenu mo} anticipacije svih krupnih istorij-
skih zbivawa na balkanskoj vjetrometini u XX vijeku. Iznad
~itavog djela Marka Miqanova Popovi}a, posve}enog odbrani
SRBSKO PISMO 301
dobra i dobro~instva kao aktivnog principa pi{~evog etosa,

mogao bi se staviti natpis koji je svojevremeno bio uklesan na
atinskim vratima: kol’ko zna{ da ~ovjek ti si, u toliko jesi
bog” (R. V. Ivanovi}, Navedeno delo, 80-83).
Veliko je pitawe da li bi pisac upravo navedenih redova,
akademik Ivanovi}, trostruki besmrtnik - kako to sam za sebe
voli da kaè - bez re~nika stranih re~i u rukama shvatio {ta je,
pre dvadeset godina, pisac hteo da kaè.
Prose~an ~italac jo{ mawe.
E, ali na toga prose~nog ~itaoca mislio je \uza Radovi}
(1906-1989), pesnik, esejista, kwièvni kriti~ar, kada je, bez
ikakvog ustezawa, napisao da su Primjeri ~ojstva i juna{tva “i
dobro komponovano i stegnuto i zanimqivo sro~eno delo... i do-
bro napisana kwiga... na Markov na~in”.
Ovo posledwe zasluìvalo je da se objasni, i Radovi} je to
u~inio na vrlo jednostavan i, zato, prijem~iv na~in:
“Tvrda i jednostavna proza ovog samouka stvarana na granici
narodnih usmenih predawa i sirove, jo{ neprera|ene i surove
stvarnosti jedne patrijarhalne, primitivne sredine... (u kojoj)
sam doga|aj nije ono glavno, nego je va`no ono {to on kazuje i {to
izaziva kao ose}awe, kao misao u nama. I Marko ne pripoveda, on
to i ne ume. Neki koji su o wemu pisali naro~ito su se trudili da
u wegovom pisawu otkriju pripoveda~ku sposobnost, {to je bio
dokaz samo kako su bili nemo}ni pred wegovim delom. Marko ne
ume da pripoveda. Skoro na svakoj wegovoj stranici za to imamo
dokaza. On samo kazuje, kazuje doga|aj, daju}i mu svu va`nost
stvarne, istorijske istine, ali, nekada svesno, nekada nesvesno,
ne ostaje u samom doga|aju... Wegov se tekst na izvestan sasvim
lirski na~in produàva u nama i po{to prekinemo ~itawe,
nadogra|uje se u nama, razrasta i dotrajava mnogo vi{e u na{oj
emociji nego u na{em pam}ewu...
Pisao je sa mnogo napora, fizi~kog i materijalnog napora u
prvom redu. Ali i duhovnog napora ne mawe... Koliko samo u tom
potpunom odsustvu gramati~kih i pravopisnih znawa leì strp-
qive snage i ujedna~ene i pouzdane istrajnosti da se ta stra{na
materija pisane re~i odrì u kakvom-takvom skladu i discipli-
ni... Redaktori su docnije (Markov tekst) koliko-toliko pogra-
mati~ili i civilizovali...
Na putu od istorije do mita ostvarilo se kwièvno delo
Marka Miqanova, strogo po svom moralnom imperativu i u isto
vreme srda~no i toplo u svom ~ovekoqubqu” (\uza Radovi}, Pisac
Marko Miqanov, predgovor za “Jesen ratnika : Odabrane stranice”,
Srpska kwièvnost u sto kwiga, Novi Sad/Beograd 1971, 7-33).
302 Ilija Petrovi}
Pitawem u kojoj se meri “ostvarilo” kwièvno delo Marka

Miqanova bavio se i Milorad Predojevi}, ro|en 1939. godine u
Brskutu, nedaleko od Markovog rodnog mesta, mawe zbog èqe da
se upu{ta u kwièvnu kritiku toga dela a vi{e zbog istine da je,
kada je nau~io slova i zavirio u Markovu kwigu, prvi put, pun
ponosa, video od{tampanu re~ Brskut! Kako je to sam opisao
pola veka kasnije, “dovoqan razlog da me obuzme neko dotad ne-
doìvqeno osje}awe, da me uvjeri kako je moje selo zna~ajnije od
svih drugih, jer druga nijesam ni znao, pa i kad bih koje fpro -
~itaoQ, mislio sam da je to negdje u daqini, ~ak tamo do Doqana i
do Podgorice. Da se svijet prostire i daqe, to nijesam ni mogao
povjerovati... A ne{to kasnije, kad sam iz \edove pri~e shvatio
Milovanovu nadmo} (iz prvog primera Markovog - IP), bio sam
ponosan na ~ovjeka s ovoga prostora koji je svakoga ~oveka mogao
dobiti na megdanu, shvatio sam da se pobjeda uvijek ne mora osvo-
jiti oru`jem.
Tako sam uzgredno saznao pone{to i o Milovanovom rodu.
Od wega i wegovog brata Janka izrodio se ~itav niz brskutskih
fplemi}aQ... Svako nabrajawe predstavqa rizik, jer u ovoj pleme-
nitoj lozi nema nijednog imena koje bi se smjelo izostaviti...
Moj ponos trajao je kroz vrijeme, stalno se uve}avaju}i. U
po~etku sam bukvalno shvatio da su Markovi primjeri, po zna~a-
ju, po snazi koju emituju svojim ~itaocima, pore|ani od prvog do
sedamdeset i prvog. Kad god bi mi do{la u ruke wegova kwiga, i
onima koji su to znali koliko i ja, pokazivao bih da je prvi
primjer ~ojstva potekao od Brsku}anina Milovana Jani~ina,
prozvanog po majci Janici, jer je, takva nam svima bila sudbina (i
Predojevi}eva! - IP), malim djetetom ostao bez oca”!
Docnije, dugo se bave}i kwièvno{}u u izdava~koj delatno-
sti, Predojevi} se podrobno upoznao sa Markovim kwièvnim
delom i odnosom kwièvne kritike prema istom tom delu. Pri-
hvataju}i, izme|u ostalih, i sud Jovana â|enovi}a, tako|e Brs-
ku}anina, da su se qudi vra}ali Markovim primerima “kao okrep-
quju}em izvoru snage, osobito u te{kim vremenima kad su bile
ugroène osnovne qudske vrijednosti”, te da to delo “zra~i veli-
kom snagom, ~ovje~no{}u, plemenito{}u i neprekidno je aktuel-
no uprkos promjenama koje donosi novo vrijeme”, Predojevi} je
izrekao i svoje uverewe da je “danas vi{e nego ikad uvjeren da
Marko Miqanov nije kao pisac vrednovan na pravi na~in i da je
wegovo mjesto u istoriji crnogorske i srpske kupture znatno
iznad pozicija na kojima je, bez dovoqno razumijevawa, pun vijek
tavorio” (Milorad Predojevi}, Moj Brskut : Pam}ewe i sje}awe, Novi
Sad 1998, 352).
SRBSKO PISMO 303
O jeziku Marka Miqanova. Ovde se pod pojmom jezik podra-

zumeva narodni govor srbskog plemena Ku~a, jednog od sedmoro
Brda u dana{woj Crnoj Gori, ~ije glasovne, obli~ke i leksi~ke
(re~ni~ke) osobenosti u usmenom ili pismenom op{tewu u znat-
noj meri odstupaju od srbskoga kwièvnog jezika.
U Primjerima kojima se ovde bavimo, jezik Marka Miqanova
razlikuje se u izvesnoj meri od ku~kog narodnog govora, ali za to
nije “kriv” samo on, ve} to moè biti i posledica sitnijih ili
krupnijih intervencija pojedinih redaktora (prire|iva~a), po-
~ev od kwièvnika Sime Matavuqa (1852-1908) koji je Primjere
1901. godine pripremio za {tampu i, kako to kaè \uza Radovi},
“koliko-toliko pogramati~io (ih) i civilizovao”. Za jezik tako
ure|enih Primjera mogao je lingvist Radosav Bo{kovi} (1907-
-1983) re}i da je to “oblik kwièvnog jezika u nastajawu”.
To odstupawe ku~kog narodnog govora od kwièvnog jezika
ozbiqan je razlog, i name}e potrebu, da se Primjeri ~ojstva i
juna{tva Marka Miqanova Popovi}a, makar oni bili i “pogra-
mati~eni i civilizovani”, prilagode savremenim standardima
srbskog govornog i kwièvnog jezika.
Sa pitawem da li bi tekstove Marka Miqanova, Srbina iz
Ku~a, trebalo malo “prepraviti”, u~initi ih jasn(ij)im i razum-
qiv(ij)im a wegove mestimi~no nejasne misli uprostiti i pri-
bliìti dana{wem ~itaocu, potpisnik ovih redova prvi put se,
u ozbiqnoj formi, sreo u vreme dok je pisao kwigu Crnogorska
pohara Ku~a, Podgorica 2010. Po prirodi stvari, o tom doga|aju
iz 1856. godine, kada je kwaz Danilo Petrovi} Wego{ (1826-
-1860), nameran da Ku~e natera “da pla}aju danak i da im postavi
sud”, poslao na wih crnogorsku vojsku da ih umiri vojno, “po
svaku cijenu”, “da se zakoqe i dijete u kolijevku”, da “Ku~i nijesu
hri{}ani” no “drugovjernici” i “najgori rod qudski”, da sveti
Bo`ji hramovi u Ku~ima “nijesu crkve, no xamije”, da }e “gre{an
bit pred Bogom i pred sudom ko Ku~a ne ubije” i da na Ku~a treba
udariti “na Bo`ju vjeru ako ga drugoja~e ufatit ne moè{”, pisao
je i Marko.
Na vrlo ozbiqne stru~ne zamerke da tekst Marka Miqanova
nije uputno tako prilago|avati, jer bilo kakvo dirawe u wega ne
bi vi{e izraàvalo wegovu izvornu slikovitu misao, ovaj pot-
pisnik odgovorio je zapaàwem da bi i autori pojedinih teksto-
va objavqenih na bilo kom od stranih jezika mogli prigovarati
odstupawu od originala. Ili, zar nije nesumwiva istina da se i
tekstovi starijih srbskih autora, ìtija svetih, primera radi,
“prevode” na savremeni srbski jezik (prilago|uju savremenom
govornom i kwièvnom jeziku i uskla|uju sa wegovim normama),
304 Ilija Petrovi}
a vrlo se ~esto ~uju zahtevi da se i kwige ne toliko starih srbs-

kih spisateqa prevedu, ili prepevaju, na jezik lako razumqiv da-
na{wem srpskom ~itaocu.
Sve to imaju}i u vidu, potpisnik ovih redova tada se opre-
delio da kwigu o pohari ne pi{e samo za ~itaoce iz Ku~a, ve} i za
~itaoce s ostalih srbskih prostora; ponajvi{e za ove druge, jer
im je tema potpuno nepoznata, mada se ni dana{wi Ku~i ne mogu
ba{ pohvaliti da ne{to o woj znaju. Nisu o pohari mnogo znali
ni Ku~i iz prethodna dva-tri nara{taja, po{to se ~ak i u ku}ama
najve{tijih i najpriznatijih ku~kih pripoveda~a o woj ponaj-
vi{e }utalo; i Marko Miqanov pi{e da se o pohari govoriti
“otvoreno ne smije, ali se prije ni ovoliko nije smjelo”.
Da je “prevod” zaista potreban kazuje i ~iwenica da su Ku~i
koji su se posle Drugog svetskog rata preselili u Vojvodinu Srb-
sku, uglavnom u Zmajevo, kod Novog Sada (odakle su tokom prethod-
nih {ezdesetak godina uspeli da se rasele i u mesta koja su i wiho-
vim bliìm precima do tada bila potpuno nepoznata), u najve}em
delu zaboravili na ijekavski govor, dok wihove sinove i unuke,
~esto i praunuke, sa Brdima i Ku~ima vezuje samo porodi~no
predawe da su im preci do{li otud: govore ekavski, ku~ka im je
leksika nepoznata, a srbski jezik Marka Miqanova zastareo i,
kao takav, neupotrebqiv u govornom i pisanom op{tewu.
Zbog svega toga, i u uverewu da }e poneki primerak pomenute
kwige biti ponegde, kod ponekoga, sa~uvan i za neke daleke
potomke, wenom sastavqa~u ~inilo se da taj “prevod” ne}e biti
na {tetu osnovne Markove namere da od zaborava sa~uva pesme i
pri~e o ku~koj pro{losti, “po narodnim dokazima, po kojima se
moè doznati prava istina”, naro~ito ona o Crnogorskoj pohari
Ku~a i o qudskim `rtvama u woj. I postupqeno je tako: svuda gde
je to bilo potrebno, naj~e{}e umesto apostrofa, unesena su
“nedostaju}a” slova, pojedine re~i zamewivane su (“prevo|ene”
su) onima koje se danas upotrebqavaju u obi~nom ili u kwièv-
nom govoru, a teè razumqivi jezi~ki sklopovi lektorisani su
(doterivani) “u korist” savremenog jezika.
Isti postupak, ali uz zamenu ijekavice ekavicom, primewen
je i u ovom izdawu Primera ~ojstva i juna{tva, u uverewu da }e
im se wihovi ~itaoci obra}ati “kao okrepquju}em izvoru snage,
osobito u te{kim vremenima”, kada osnovne qudske vrednosti
budu ugroène.
Zbog onih koji }e, u crnogorstvuju}em bunilu, kazati da se
ovim izdawem Primera ~ojstva i juna{tva priznaje postojawe
navodnog crnogorskog jezika, vaqa re}i da Marko Miqanov Po-
povi} nije Crnogorac, on je Br|anin, Srbin iz Ku~a. Svoje tek-
SRBSKO PISMO 305
stove pisao je srbski, na govoru ku~kom jer druge govorne oblike

nije poznavao, ponajmawe kwièvne.
O ovome posledwem najlep{e svedo~i Puni{a Perkov
\uki} (oko 1860-1938), kapetanijski pisar u Brskutu, “neka vrsta
Markovog advokata i pisara”, kada juna 1929. godine zapisuje da je
“vojvoda Marko ~itao dobro rukopis i {tampu, ali pisati nije
mogao dobro. Bjeleìo je za sebe, pisao Primjere ~ojstva i juna-
{tva, pa posle diktirao da se prepi{u. O interpu(n)kciji nije
pojma imao... Pismo Markovo nijesam imao nikad u rukama, jer on
je kad je htio {to kome da pi{e vazda zvao drugoga te mu diktirao.
Jer, wegovo pismo mogao je samo on da ~ita ili ko je ~esto gledao
|e pi{e pa da se navikne”.
Ako je tako, a nema razloga da ne verujemo ~oveku koji je
Marka dobro poznavao i koji je to pisao kwièvniku Trifunu
\uki}u (1885-1965) za romansirani ìvotopis Markov, onda je
razumqivo {to se wegovi tekstovi teè ~itaju, misao mu je pone-
kad te{ko pratiti, a nisu retki ni redovi ~iji se smisao moè
razabrati samo dalekim domi{qawem.
Uostalom, nije prvina da se u srbskom narodu prilago|uju
tekstovi nastali u nekom mawe ili vi{e davnom vremenu. O po-
trebi da se ~ini tako, jo{ 1862. godine pisao je filolog \uro
Dani~i} (1825-1882):
“Iznajpre Srbi dobiv{i crkvene kwige, prevedene na stari
slovenski jezik, samo ih prepisivahu, jer ne be{e potrebe pre-
voditi ih iznova. Ali nije wihova radwa ostala na tome. Posle
}emo videti da su na{i stari i same crkvene kwige prevodili,
kad nasta potreba... A i sami oni prepisi iz starih slovenskih
prevoda nisu bili samo prepisi; za wih je trebalo i truda i zna-
wa vi{e nego za obi~no prepisivawe; ti su prepisi pola prevo-
di, jer je u wima vaqalo stare slovenske rukopise posrbqivati i
pi{u}i ih jezikom kakav je bio u Srba u crkvi. Koliko znawa
i{te i koliko po{tovawe zasluùje taj posao, mislim da lasno
moète suditi ako malo samo promislite {ta biste mogli odgo-
voriti na pitawe: koliko bi se danas na{lo na{ih bogoslova
ili drugih u~enih Srba koji bi umeli kakvu god dana{wu
crkvenu kwigu prepisati tako da svi rusizmi budu zameweni
srbizmima? Slava koja pripada na{im starima za taj posao tim
je jo{ ve}a {to se mi danas ne prihvatamo za taki posao, koji su
oni vr{ili onako ve{to, nego smo u rahatluku svome zadovoqni
i veseli {to umemo samo ~itati u crkvi onako kako su Rusi
napisali”.
Sli~an je problem i sa tekstovima Marka Miqanova pisa-
nim prema govoru jednoga nevelikog srbskog plemena u Brdima,
306 Ilija Petrovi}
ali tu se ne postavqa pitawe “koliko bi se danas na{lo... u~enih

Srba” koji bi ih mogli razumeti, ve} se, s razlogom, moèmo za-
pitati da li se i na{i savremenici, Markovi potomci, i potom-
ci Markovih ispisnika, mogu u wima bez te{ko}e sna}i.
I, da ponovimo: i sinovi i k}eri onih Ku~a koji su se, iz
raznih razloga, posle Drugog svetskog rata na{li na strani, u
najve}em delu zaboravili su na ijekavski govor, dok wihove po-
tomke sa Ku~ima vezuje samo porodi~no predawe da su im preci
do{li otud: govore ekavski, ku~ka im je leksika nepoznata, a srb-
ski jezik Marka Miqanova zastareo i, kao takav, neupotrebqiv u
govornom i pisanom op{tewu.
Jo{ mawe je ta leksika razumqiva “potro{a~ima” drugih
govora, ali i onima ~iji je svakodnevni govor blizak (bliì)
srbskom kwièvnom jeziku.
Zbog toga se ~itaocima i nudi ovaj jezi~ki prilago|en tekst
Primera ~ojstva i juna{tva Marka Miqanova Popovi}a, makar
pojedina~ne primere, po akademi~koj preporuci, i ne upamtili
“kao vid pobune protiv suàvawa mnemotehni~ke mo}i jednog
naroda”. Bi}e dovoqno, po{to prekinu ~itawe, da se Markov
tekst na izvestan sasvim lirski na~in produì u wima, da se u
wima nadogradi, razraste i traje mnogo vi{e u wihovoj emociji
nego u wihovom pam}ewu.
Oktobra 2013.
***Objavqeno kao predgovor kwiìci Marka Miqanova Popovi}a,
Primeri ~ojstva i juna{tva, Beograd 2014, u kojoj je tekst prilago|en
savremenom govornom srbskom jeziku.
Du{anov Zakonik
I sredinom 20. veka (mo`da i ranije, a kasnije sasvim sigur-
no) u~ilo se u {koli da je car Du{an, u kabasto zorli u~evnim
kwigama poznat i kao car Stefan Uro{ IV, bio retko zlo~est
momak koji je “u carstvu mu” zaveo nezapam}eno stravi~an teror,
tako da su svi, blagodare}i wegovom nadaleko poznatom Zakoni-
ku, bili izloèni odsecawu glava, ruku, nogu, brade, jezika, u{i-
ju, noktiju, prstiju, noseva i drugih isturenijih “izraslina” po
telu (ako ih je bilo), va|ewu o~iju ~arnih, zuba belih i krajnika,
ìgosawu usijanim gvo`|em, prawu ruku vrelom (kipu}om) vo-
dom i sli~nim “blagodetima” srbskoga sredweg veka.
U~ilo se samo to i toliko, sve u trudu da se |acima omrznu i
srbska sredwovekovna dràva, i vladarska svetorodna loza Ne-
mawi}a, i Srbi koji su, vo vremja ono, brinuli o primeni upravo
pomenutog Zakonika, i Srbstvo u celini.
Istina, stidqivo je beleèno da je “Du{anov zakonik jedan
od najva`nijih spomenika na{eg sredweg veka”, ali se moglo i
pro~itati da je isti taj Du{an, pretposledwi neposredni izda-
nak nemawi}ke loze, “nastojao da do kraja realizuje osvaja~ke te`-
we srpskog plemstva”, da svojim Zakonikom “izrazito klasnog
karaktera... jo{ boqe za{titi interese vladaju}e klase i omogu-
}i poja~anu eksploataciju seqaka”, da su “razvijeno pak feudal-
no dru{tvo i oja~ala centralna vlast èqeli tim zakonikom
utvrditi svoju vlast i pravo eksploatacije kmetova”, te da Zako-
nik, napisan sa ciqem “da se krajevi razli~iti po svojim obi-
~ajima i kulturi stope u jedinstvenu cjelinu”, “jasno pokazuje
zna~ewe i ulogu crkve u Srbiji”.
Ovo posledwe, posebno kada se radilo o pravoslavqu, bilo
je utoliko jasnije ako se zna da je religija tada bila “opijum za
narod”, a crkva, zarad “za{tite” istog tog naroda, zbrisana sa dru-
{tvene pozornice.
Samo su retki znali da to i nije bilo ba{ sve tako, ali ko bi
im to mogao (i smeo) poverovati u vremenu kada se vladaju}a ide-
ologija u jugoslovenskoj dràvi uporno trudila da preìvele
nacionalne Srbe uveri u potrebu (i obavezu!) da raskinu sa svim
(i najsitnijim) ostacima sopstvene “mra~ne pro{losti”, ukqu-
~uju}i i onu “hegemonisti~ku”.
Kako su godine prolazile, i kako su se pojedinim “nevernim”
i nedovoqno opijenim Srbima po~ele otvarati o~i, na videlo su
izbijala i ne{to druk~ija znawa. Pa je tako i malo sumwi~aviji
~italac, prebiraju}i po “teoriji” o stapawu razli~itih obi~aja
308 Ilija Petrovi}
i kultura (vaqda nesrbskih ili, lep{e re~eno: izvansrbskih) u

“jedinstvenu celinu”, a sve zbog “zna~ewa i uloge crkve u Srbi-
ji”, mogao saznati i da je srbski narod imao “svoje drevne obi~aje,
koji su osve{tani i u koje se ne dira”, te da je “u javnopravnom po-
gledu, sadràjno” srbska dràva - nasuprot Vizantiji - bila
stale{ka.
Crkva u Vizantiji, pot~iwena vaseqenskom patrijarhu iz
Carigrada, “nije imala simpatije srpskog naroda, jer je sve{ten-
stvo kod Srba, po obi~ajima otaca, imalo da zajedno sa vladarom
sluì Bogu... Premda je srpski narod primio od Vizantije crkvu
i wenu punu organizaciju, on nije prihvatio pot~iweni poloàj
sve{tenstva, koji je bio u suprotnosti s wegovim prehri{}an-
kim, povla{}enim poloàjem.
Tako, dok je vizantijska vojska u samoj Vizantiji bila na pr-
vom mestu, dotle je kod Srba i do Du{anovog Zakonika, a i posle
wega, sve{tenstvo bilo prvi i najvi{i stale`, nosilac nauke i
misli, sa svojom svetom misijom sluèwa Bogu, istini, precima
i svetosti istih predaka, koji su - prema staroj veri - uistinu
postajali sveti.
Sve{tenstvo je kod Srba bilo i voqeno, kad je uspevalo da se
potpuno otrgne vizantijskom uticaju, ostaju}i narodno i radno,
ne izneveravaju}i svetu narodnu tradiciju sluèwa nebeskom
carstvu...
Povinuju}i se u ovom smislu potpuno narodnoj tradiciji i
sam car Du{an je, na zakonodavnom Saboru, sam sebe stavio is-
pred vlastele, ali ispred sebe je stavio sve{tenstvo” (Olga Luko-
vi} Pjanovi}, Srbi... narod najstariji, Tom II, Beograd 1990, 19-20).
Tako uspostavqen redosled ne treba shvatiti kao mesto u
vlasti, u dana{wem zna~ewu. “Ne. Predstavnik nauke i znawa,
sve{tenstvo se shvatalo kao mozak i um svoga vladara, koji mu je
ukazivao svu pa`wu, savetuju}i se s wim o dràvnim poslovima,
koje je kao vladar obavqao. A sam vladar, koji je predstavqao -
po shvatawu Srba - i um i silu, odràvao je ravnoteù izme|u
sve{tenstva, uma i vlastele i {titio je najniì red. Na taj na-
~in, vladar je kod Srba, kod kojih je ose}awe pravde neobi~no
razvijeno, shvatan kao ~inilac ravnoteè, dok je po{tovawe sve-
{tenstva bilo po{tovawe uma, a ne snage i sile” (Ilija @ivan-
~evi}, Budu}em pokoqewu, Beograd 1992, 41-42).
I mogao je taj sumwi~aviji ~italac, tek u stawu prikrivenog
bu|ewa, otkriti da pri~e o “osvaja~kim te`wama srpskog plem-
stva”, o “za{titi interesa vladaju}e klase”, o “poja~anoj eksplo-
atacija seqaka”, o u~vr{}ivawu “oja~ale centralne vlasti”, o
“obuzdavawu prohtjeva srpske ve}e vlastele”, prikrivaju istinu
SRBSKO PISMO 309
o stvarnom naporu iste te “centralne vlasti” da o~uva srbske

nacionalne i dràvne interese. Moglo se, tako, izme|u ostalog,
nau~iti i da je srpsko dràvno-pravno iskustvo Du{anovog car-
stva, kada je zemqa bila dràvna svojina i kada je davana samo na
kori{}ewe, bilo zasnovano na brizi za o~uvawe srbskih dràv-
nih i nacionalnih interesa, po pravilu da dràva bez zemqe (bez
teritorije) niti jeste niti moè biti dràva. Ako je zemqa ne-
kad i postajala vlasni{tvo nekog od velika{a, bilo je to zbog
obaveze istih tih velika{a da opremaju odre|en broj vojnika i
odazivaju se pozivu da idu u rat. I plemstvo je za kori{}ewe
“svoje” zemqe pla}alo zakup, neku vrstu poreza, {to je istovre-
meno zna~ilo da plemstvo prihvata pot~iwenost caru, odnosno
vladaru.
A sve to bilo je ure|eno Du{anovim Zakonikom, aktom koji je
sistematizovao privatnopravne odnose prema normama obi~aj-
nog prava i drevnih i sredwovekovnih Srba, koji su zemqu sma-
trali dràvnom svojinom i koja se, kao takva, mogla samo nade-
qivati za obra|ivawe. Nije, dakle, moglo biti re~i o nasle|i-
vawu svojine na zemqu. U svojinu je spadao samo sala{ (kao stan)
i oku}nica. Ako je vlastela imala pravo da nasle|uje dràvnu
ba{tinu, sa koje je vladaru davan so}, to davawe nije predstavqa-
lo da`binu kao optere}ewe ve} kao priznawe da je vlastelinska
dràva svojina celog naroda u ~ije ime vladar raspolaè kao
narodni punomo}nik. (Porodica umrlog velika{a vra}ala je
caru i kowa i oru`je kao dràvnu svojinu datu ratniku na ras-
polagawe dok je u ratni~koj slu`bi). Vlastela je svojinu na zem-
qi sticala zahvaquju}i obavezi da se celog ìvota odaje voj-
ni~kom pozivu, a u slu~aju rata da ide u vojsku. Prestanak takvih
obaveza morao je zna~iti i obavezu da se dobijena zemqa, kao
dràvna svojina, vrati dràvi.
(Makar koliko se ~inilo da narednih dvadesetak redova od-
stupa od teme, nije suvi{no ista}i da bi to iskustvo bilo od ve-
like koristi - makar i kao ozbiqna opomena! - i sada{woj srb-
skoj dràvi. Zemqa, kao dràvna svojina, mogla bi se davati samo
na kori{}ewe, ne bi je mogao nasle|ivati potomak koji je ne}e
li~no obra|ivati, niti bi ona mogla biti osnov za sticawe ren-
te, davawem u zakup tre}im licima, a jo{ mawe kao izvor prihoda
prodajom zemqe, naro~ito ne strancima (stranim dràvqani-
ma). Prakti~no, od sada{wih vlasni~kih odnosa, odnosno poje-
dina~nog zemqovlasni{tva, moralo bi se odustati, a zemqa bi se
morala “reetatizovati”, odnosno podràviti. Naravno, to u ovom
trenutku li~i na “nemogu}u misiju”, ponajvi{e zbog toga {to su
pravnici u Srbiji {kolovani na nesrbskoj nau~noj i pravnoj
310 Ilija Petrovi}
tradiciji, a vode}i ekonomisti i sada misle da je svojinska tra-

dicija na zapadu jedino realna i, kao takva, i na{ srbski ideal. A
ne znaju da dràva bez teritorije, odnosno rasprodate zemqe,
nije dràva).
To sve s jedne strane, a sa druge ~ini se da se proteklih de-
cenija pa`qivo brinulo da obi~an srbski svet ostane {to daqe
od Du{anovog Zakonika ili, ako to moè lep{e zvu~ati, da se Du-
{anov Zakonik potisne izvan vidokruga istoga tog obi~nog sveta.
I to se postizalo na prili~no jednostavan na~in: tekstu
Du{anovog Zakonika, rukopisanom u srbskoj redakciji staro-
slovenskog jezika, nije se ba{ dalo da bude premnogo prevo|en na
savremeni srbski jezik:
- Godine 1869, \or|e Panteli}, koji je petnaest-dvadeset
godina kasnije, u trima srbkim kraqevskim vladama, bio mini-
star pravde, ministar finansija i ministar prosvete i crkvenih
poslova, preveo je prvih devetnaest ~lanova;
- Godine 1898, Stojan Novakovi}, na kr{tewu Kosta, nau~-
nik i dràvnik, predsednik Srpske kraqevske akademije nauka,
“dao je... transkripciju starog teksta novim Vukovim pravopi-
som, ali ne i prevod (iako su mnogi ~itaoci ube|eni da je to
prevod). Samo u komentaru prevodio je pojedine ~lanove, ~esto
suvi{e slobodno, i to oko 80 wih. Dve tre}ine ukupnog broja osta-
vio je bez prevoda”;
- Godine 1950, Nikola Radoj~i}, istori~ar, univerzitetski
profesor, “starao se da wegov prevod bude {to bliì originalu,
~ak da sa~uva isti broj re~i, {to je ~esto nemogu}e, po{to je
lapidarnost (jezgrovitost - IP) sredwovekovnog jezika mnogo
daleko od na{eg na~ina izraàvawa”;
- Godine 1980, Aleksandar Vasiqevi~ Solovjev (1890-1971),
pravni istori~ar, izuzetan poznavalac ove teme, objavio je (po-
smrtno), u izdawu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogra-
du, kwigu Zakonik cara Stefana Du{ana 1349. i 1354. godine i u
woj komentare svih ~lanova ali bez punog wihovog prevoda na
srbski. Nije suvi{no ista}i ovde da je on, bave}i se ~lanom 1.
Zakonika (”Najpre za hri{}anstvo. Ovim na~inom da se o~isti
hri{}anstvo”), zapisao, da li naivno, da li da bi na izvestan
na~in potcenio tu navodno crkvenu odredbu, da “strogo uzev{i,
ova odredba nema zakonskog zna~aja. Ona nije dispozitivna nor-
ma koja ne{to nare|uje ili propisuje; ima samo deklarativni
zna~aj i nagla{ava, u vezi s verskim shvatawima sredwega veka,
da na prvo mesto treba izdvajati odredbe o veri, najpre se pobri-
nuti za hri{}anstvo, tj. za pravoslavnu veru”. Ba{ kao da nije
zapazio da je i sam car Du{an èleo “nekoje vrline i najistini-
SRBSKO PISMO 311
tije i pravoslavne vere zakone postaviti, kako ih treba dràti i

braniti... da se ne bi umnoìla u oblasti carstva na{ega neka
zloba, zlo domi{qawe i lukava mr`wa, nego da svi poìvimo u
punoj ti{ini i mirnome ìvotu i u ìvotu pravoslavne vere sa
svima qudima carstva na{ega, malima i velikima, i da postig-
nemo carstvo nebesko u onome budu}em veku”.
Na me|umre`ju (internetu) moè se nai}i na neznatno raz-
li~ne prevode Du{anovog Zakonika, ali se ovom prire|iva~u
nije dalo da sa sigurno{}u ustanovi ko je i na osnovu ~ega ob-
javio “svoj” prevod, zbog ~ega se, da prema nekome ne bi zgre{io,
ovde ne}e ni pomiwati imena onih koji su te tekstove “oka~ili”
na svojim sajtovima (“izlozima”).
I, sad, evo, nudi se jo{ jedan prevod, ali ne sa starosloven-
kog ve} sa Radoj~i}evog prevoda na srbski. I ne sa namerom da se
pravni~kim ili jezikoslovnim stru~wacima uzima hleb, ve}
iskqu~ivo po èqi jednoga mladog, nedovoqno obave{tenog ali
zato znatièqnog ~itaoca, da se Du{anov Zakonik prevede tako
“da ga svaka baba moè razumeti”.
Koliko se u tome uspelo, sazna}e se tek kada po~nu da pri-
stiù primedbe i pitawa budu}ih ~italaca jezikoslovne ili
pravni~ke struke, ako ih ovo uop{te bude interesovalo.
A o primedbama pojedinih baba da i ne govorimo.
Marta 2014.
***Objavqeno kao predgovor kwiìci Du{anov Zakonik, Beograd
2014, u kojoj je tekst prilago|en savremenom govornom srbskom jeziku.
Milunka Savi} (1892-1973)
Ran|el Ra{a An|elkovi}, @ena - Ratnik : Milunka Savi} :
Srpska heroina, Beograd 2014, strana 241, predstavqawe u
Gradskoj biblioteci u Novom Sadu i naknadne opaske.
Milunka i srbski dobrovoqci. Pri~amo li o Milunki Sa-

vi}, ne moèmo a da ne govorimo o srbskom dobrovoqa~kom po-
kretu 1912-1918. godine.
Obrnuto, bavimo li se srbskim dobrovoqa~kim pokretom
1912-1918, bez imena Milunke Savi} lako se moè.
Lako, jer Milunka Savi} u tom je pokretu samo jedna slamka
me|u vihorove.
Kako ve~eras (8. aprila 2014), ovde, i ja treba da se osvrnem na
kwigu o Milunki Savi}, na samom po~etku priznajem da }u, ba{
zbog toga {to upravo rekoh, vi{e pri~ati o srbskom dobrovoqa~-
kom pokretu no o Milunki. A o woj, samo o onome o ~emu Ra{a An-
|elkovi} nije pisao podrobno kao {to je o mnogim pojedinosti-
ma iz wenog ìvota pisao istinito i dokumentovano.
Dakle:
Kad je 1557. godine vaspostavqena Pe}ka patrijar{ija, taj
~in ogromno je doprineo duhovnom uravnoteèwu srbskog naroda:
na osnovama svog pravoslavqa, istorijskih predawa i ustaqenih
pravila moralnog ìvota i dru{tvenog pona{awa, i ne odstupa-
ju}i od sopstvenih tradicionalnih vrednosti, Srbi su sebi stvori-
li jednu prividno novu patrijarhalnu civilizaciju.
Ta nova civilizacija, civilizacija velikih eti~kih vredno-
sti, ~iji su izraz u wenom “vite{kom delu” bili hajduci i usko-
ci, dobrovoqci u odbrani potla~enog srpskog naroda, na{la je
svoje mesto u epskoj poeziji, proètoj rodoqubqem, nemirewem sa
ropstvom, ùdwom za slobodom, te`wom za obnovom nacionalne
dràve. “îtava srpska epika u stvari jeste ve~no ìvi pokli~
za borbu protiv nasiqa, ropstva, ne~ove{tva... za odbranu od nad-
mo}ne i ru`ne sile... svesni zov na `rtvu, na pogibiju”, stalni
podsetnik na Nebesku Srbiju, na sve na{e pretke od po~etka.
Srbsko rodoqubqe, ili patriotizam, i nije kategorija koja
nastaje smi{qeno, koja poti~e iz oblasti razumskog, koja se sti-
~e {kolom, ve`bawem, ube|ivawem ili bilo kakvom drugom obu-
kom u odgovaraju}em trenutku, po potrebi, ciqno. Rodoqubqe je
utemeqeno u Srbinovoj podsvesti, u wegovom instinktu ili u
wegovoj intuiciji; ono se u tu podsvest utiskivalo jo{ u maj~i-
noj utrobi, a oplemewivano je maj~inim mlekom i uspavankama za-
snovanim na srbskom genetskom nasle|u, vaqda najdubqe i najmi-
saonije izraènom kroz sbpske narodne pesme najrazli~itijih
SRBSKO PISMO 313
oblika i sadràja. [to }e re}i, dok su mladi Srp~i}i i mlade

Srpkiwice odrastali na materwoj melodiji, s tim su napevima
urastali u wih i svi preda~ki mitovi, znawa nastajala i opsta-
jala iskqu~ivo zarad preno{ewa odre|enih znawa na nivou naju-
op{tenijeg.
Ako se to znawe tuma~i bukvalno, onda od mita ostaje samo i
jedino bajka.
Za one koji mit tuma~e prema wegovom stvarnom smislu, na-
ro~ito u svetu koji je predugo ìveo bez pisanih tragova - kao {to
je to slu~aj sa Srbima -, jasno je da on iz nara{taja u nara{taj
prenosi narodno predawe o zna~ajnim doga|ajima i li~nostima
iz bliè i daqe pro{losti, podràva nacionalnu i moralnu
svest, veli~a i podsti~e izdr`qivost, hrabrost, vite{tvo, veru
u pobedu ve~ne pravde nad svim oblicima nasiqa.
Ili, jednostavnije re~eno, mitovi u Srba ~uvari su srbske
tradicije, srbskih predawa.
U velikim nevoqama, a wih su trpeli svi nara{taji, Srbi su
se uvek i iznova vra}ali svakom zovu na odbranu sopstvenih mi-
tova i sopstvenih svetiwa. U mirnim uslovima, Srbi kao da su
skloni zapu{tawu sopstvene nacionalne misli, mo`da u uvere-
wu, ili nadawu, da im ne preti nikakva opasnost i da ne postoji
trenutna potreba za delovawem bilo kakvog odbrambenog meha-
nizma, ~ak ni onog koji se ti~e tradicije, ili predawa.
U srbskoj pro{losti mirnih je vremena bilo malo, a svi koji
su se duè ili kra}e vreme zadràvali na Srbskoj Zemqi kao po-
robqiva~i, ulagali su ogromne napore da suzbiju srbske tradi-
cije i Srbe li{e nacionalnih obele`ja. Uspevali su u tome samo
u slu~ajevima svedenim iskqu~ivo na fizi~ko uni{tewe.
U turskim vremenima, “srpsko dru{tvo ostalo je privrèno
svojim tradicijama, kao ishodi{tu narodnog bi}a”, iako su wego-
vi novi razvojni oblici vrlo ~esto bili zasnovani na ne{to
izmewenim duhovnim obele`jima. I pored toga, odnos srbskog
naroda prema sopstvenoj nacionalnoj ba{tini nije se mewao, a is-
torijske tradicije, mawe preno{ene letopisima a vi{e epskom
pesmom (oboga}enom i oplemewenom ulaskom uskoka i hajduka u
svet narodnog predawa), ostale su bliske svakom Srbinu.
Pokret za obnovu srbske dràvnosti 1804. godine (ono {to
se, po mom uverewu, pogre{no zove Prvi srpski ustanak, ili jo{
pogre{nije a pomodno i, stoga, {tetno: srbska revolucija, jer
revolucija uni{tava sve ono {to je do tada bilo u odnosnom dru-
{tvu ostvareno a srbsko podvi`ni{tvo iz 1804. bilo je okrenuto
obnovi) pokazao je da je istorijsko predawe svoj put do srca srb-
skih slobodara, i doma}ih i onih sa strane, srbskih dobrovoqaca
314 Ilija Petrovi}
iz Crne Gore i Hercegovine, iz srbskih prekodrinskih, prekosav-

skih i prekodunavskih krajeva, iz Arbanije i Bugarske, najlak{e
nalazilo kroz epsko pevawe. “Tih godina, srpsko epsko pesni{tvo
doìvelo je... svoj najbujniji procvat i dalo svoje najboqe tvor-
ce: pesma je dospela do krajwih mogu}nosti svoga razvitka, iska-
zom je postala savr{ena, moralnim porukama izrazito ozbiqna,
a kao narodna istorija u stihovima ve} raspore|ena po vremen-
skim i tematskim krugovima”, ili ciklusima.
Naredne decenije 19. veka donele su Srbima ne{to mirnije
odnose s Turcima, {to je dovelo i do “oseke epskog pesni{tva”.
U~eni Srbi sa svih strana Srbske Zemqe, bez obzira na to pod
~ijom su okupacijom tada bili pojedini weni delovi, svojim bav-
qewem srbskom istorijom potrudili su se da svoje “nau~no-kri-
ti~ke” poklonike i mentore uvere kako su manastirski letopisci
zapravo neznalice, a guslari samo guslaju nekakve izan|ale legen-
de. [kolovani Srbi mogli su se tada sresti samo po varo{ima i,
ponekad, po mawe ili vi{e dostupnim mestima u ravnici, a gusla-
ri su se zbeàli “u zaostalije, prete`no brdske krajeve ili u
one oblasti u kojima je turska vlast jo{ bila neokrwena”, ba{
kako im je to narodni genije i namenio: Oro gwezdo vrh timora
vije / jer slobode u ravnici nije, ili [to se ne h}e u lance vezati /
to se zbjeà u ove planine / da ginemo i krv proqevamo / i juna~ki
amanet ~uvamo / divno ime i svetu slobodu.
Kada je Srbima s po~etka 20. veka palo u deo da ostvare naci-
onalno oslobo|ewe, narodno epsko pesni{tvo i wegove poruke a
ne nau~no-istori~arsko {tivo vratilo ih je sopstvenom nacio-
nalnom mitu. Nije, dakle, srbskom geniju potrebno da ga priziva
politika, on se pojavquje u vremenu kada je srbskom narodu potreb-
no spasewe. “Nadahnu}e istorijskim tradicijama, s kojima su
Srbi u{li u ratove 1912-1918, bilo je toliko op{te i rasprost-
raweno da za wega nisu bili potrebni odre|eni izvori: pesnici
su sjaj nemawi}ke epohe oìvqavali prema predstavama sopstve-
ne ma{te, a prosti seqak je (a ne {kolovani gra`danin), pri-
tegnuv{i opanak i zgrabiv{i svoju brzometku, odlazio u rat da
osveti Kosovo i oslobodi bra}u od tu|ina”.
Sa doma}im “prostim seqakom”, izni~u}i iz mitske sfere,
one koju je jedan na{ sociolog, po imenu Ratko Boòvi} (1934),
nazvao “~ovekovom unutra{wom realno{}u”, na{lo se tada, ra-
me uz rame, najmawe 320.000 srbskih dobrovoqaca, od toga ne{to
preko 183.000 izvan dveju srbskih kraqevina i oko 137.000 poda-
nika Kraqevine Srbije i Kraqevine Crne Gore koji su u ratove
u{li bez poziva za mobilizaciju.
U ovom posledwem broju nalazi se i Milunka Savi}.
SRBSKO PISMO 315
Za sve wih, bez obzira na to u kom su vremenu i sa koje strane

pristizali na srbska ili crnogorska rati{ta ili, 1916-1918, na
Solunski front, izbor je bio vrlo jednostavan: bio je to rat za
sopstvenu Otaxbinu. Niko od wih nije razmi{qao o tome ho}e li
zauvek ostati tamo, na nekom od rati{ta, ili }e preìveti, wihova
jedina misao, zavetna, genetski usa|ena u svakog od wih, bila je da
doprinese o~uvawu srbskih ogwi{ta i srbskih grobova po Srb-
skoj Zemqi i svih mitova vezanih za srbsku porodicu.
Srbski dobrovoqa~ki pokret tokom oslobodila~kih ratova
1912-1918, pri~a je za sva vremena, ponajvi{e zbog toga {to je on
iznikao iz duboke vere u nacionalne vrednosti i moral potla~e-
nih Srba. Jer, kako je to u predve~erje Drugog svetskog rata lepo
zapazio jedan nema~ki istori~ar, srbski nacionalizam u zem-
qama pod austrijskom i ugarskom okupacijom nije se iscrpqivao u
prostom iredentizmu, ve} se naslawao na duhovne osnove Svesrb-
stva, oli~enog u najplemenitijim dostignu}ima srbske dràvno-
sti i srbske duhovnosti nemawi}ke epohe. Na tim je osnovama
dobrovoqa~ki pokret me|u Srbima iz prekodrinskih, prekodu-
navskih i prekosavskih krajeva i prerastao u svetu misiju za os-
lobo|ewe sve Srpske Zemqe i ostvarewe velikih ideala srb-
skog Pokreta za obnovu srpske dràvnosti iz 1804. godine.
Milunka u ratovima 1912-1918. Ove ve~eri govorimo o jednoj

izme|u tih “najmawe 320.000” srpskih dobrovoqaca, o Milunki
Savi}, toj jednoj slamki me|u vihorove, o èni za koju, na raznim
stranama, pi{u, i govore, da su joj ratne zasluge zaboravqene, da
joj dràva za koju je ratovala ostala du`na, da joj nije odato ni-
kakvo priznawe, da je svoj radni vek provela u nekoj banci ~iste}i
nu`nike, bri{u}i podove, prozore i kvake, da je ìvela u siroti-
wi, u nekom ku}erku na beogradskoj periferiji, “da ne gladuje,
ali da se, ponekad, i to desi”, da se o woj i wenim vojni~kim pod-
vizima pi{e premalo, da je tek pri kraju ìvotnog veka, blagoda-
re}i novinarskoj upornosti, uspela da dobije jedan stan~i}...
Prvi put sam za weno ime ~uo na samom po~etku {ezdesetih
godina, prilikom jedne sindikalne posete Vojnom muzeju u Beo-
gradu, a drugi put sedam ili osam godina kasnije, na izlo`bi srb-
skih vojnih zastava u Domu Jugoslovenske narodne armije u No-
vom Sadu, kada sam tamo poveo svoje u~enike. Toga puta doma}in
nam je bio Milorad Prelevi}, oficir JNA i istori~ar, a danas,
pro~itao sam negde, general. Upamtio sam vi{e wega nego wego-
vu epski raspevanu pri~u, i o Milunki, naravno, samo zbog toga
{to je, i meni i wemu, jedanaesti direktni predak isti - Iliko
Lalev Drekalovi} (prva polovina 17. veka).
316 Ilija Petrovi}
Trebalo je da pro|e podosta godina, bezmalo dve decenije, da

bih se ponovo sreo sa Milunkinim imenom, a to mi je zadovoq-
stvo pruìo Antonije \uri} (1929) svojom kwigom @ene solunci
govore, Beograd 1987. Raspri~an skoro kao i Prelevi}, samo sa
ne{to vi{e lirskog naboja, \uri} je na desetak strana opisao
Milunkino ratovawe a u svega desetak redova ono {to joj se de-
{avalo pri kraju wenih posledwih ovozemaqskih dana.
Vi{e sam se za wenu li~nost zainteresovao na samom kraju
drugog milenija, u vreme kada su srbske teme bile mawe poznate
nego danas i kada se o nekima, do tada, nije bilo uputno baviti jer
je postojala opasnost da ~ovek iz ~ista mira bude progla{en srb-
skim nacionalistom, {ovinistom i raznim drugim protivnikom
demokratskoga dru{tva zbratimqenih naroda, narodnosti, naci-
onalnih mawina i etni~kih grupa u Zemqi Srbiji. Bilo je to u
danima dok sam se trudio da od rukopisa Vase Kolaka (1915-1968),
nekada{weg upravnika Muzeja Grada Novog Sada, pod naslovom
Istorija dobrovoqa~ke kolonije Stepanovi}evo, pisanog 1956.
godine za potrebe nekog projekta Matice srpske vezanog za kolo-
nizaciju Vojvodine Srbske posle Velikog rata, priredim kwigu
Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo, Novi Sad 1999. i da po-
tom, na osnovu dodatnih istraìvawa, napi{em i objavim kwigu
Stepanovi}evo : Prilog za monografiju, Novi Sad 2000.
Za po~etak, zapazio sam da razni autori o istoj stvari pi{u
sasvim druk~ije. Antonije \uri}, primera radi, pi{e da Milun-
kinu èqu da je prime u bora~ku jedinicu ne prihvata vojvoda
Radomir Putnik (1847-1917) i da on sam, “na ratnom savetovawu”,
takore}i van “ratnog reda”, saop{tava da neka devojka traì od
wega da je primi u ratnu jedinicu, na {to jedan od prisutnih, ma-
jor Voja Tankosi} (1880-1915), ~etni~ki vojvoda, (mada, vrlo ~udno
zvu~i podatak da takvom “ratnom savetovawu” prisustvuje jedan
major, utoliko pre {to se zna da na “ratna savetovawa” ne dolaze
trupni oficiri), odmah kazuje da je to verovatno Milunka Savi}
i da je treba primiti u neku od dobrovoqa~kih jedinica. Pou~en
Tankosi}evom izjavom da je ta devojka “neustra{iva, brza, okret-
na, snala`qiva, lukava, kao vidra”, te da se “ve} proslavila u ra-
tu s Bugarima”, Vojvoda }e joj sutradan, kad mu se Milunka ponovo
javila (pitawe kako i za{to ba{ “sutradan” jer ju je on prethod-
nog dana ve} “otka~io”), blagonaklono re}i: “Dobro, devojko, ako
ho}e{ da ratuje{, javi se majoru Tankosi}u”. Na drugom mestu,
kod Tomislava Vlahovi}a, u kwizi Vitezovi Kara|or|eve zvezde
sa ma~evima, Beograd 1989, sa Milunkom razgovara |eneral Pe-
tar Bojovi} (1858-1945), ali je on, bez ~ekawa da mu neko kaè ko
je Milunka, skoro istim re~ima upu}uje u Gvozdeni puk, koman-
SRBSKO PISMO 317
dantu Dimitriju Mati}u a ne majoru Tankosi}u: “E, |evojko, ako

ho}e{ da ratuje{, javi se komandantu Gvozdenog puka”. Koman-
dantu je samo preostalo da kaè, o~inski: “Znam, sine, za{to si
do{la, idi, zaduì se sa opremom i primi raspored”. Bave}i se
istim tim prijemom u ratnu jedinicu, Milorad Prelevi} kazuje
da je Milunku najpre odbio |eneral Stepa Stepanovi} (1856-
1929), posle ~ega je ona oti{la vojvodi Putniku, ba{ kao i u
\uri}evoj pri~i.
Ta trojnost (ili nijansna dvojnost) bila je sigurna naznaka
da se pri~a o Milunki i wenom ulasku u Veliki rat ispredala u
zavisnosti od ma{tovitosti onih koji su sebe proglasili “odgo-
vornim” za wenu ulogu u srbskoj vojnoj (i drugoj) istoriji.
Pa kod jednog od tih “odgovornih i ma{tovitih”, kod upravo
pomenutog Vlahovi}a, ~itamo jo{ i da se za Milunku znalo svuda,
~ak i u arbana{kim bespu}ima. “Kuda god je prolazila, ène su je
sa divqewem posmatrale. âk i preko Arbanije, Arbana{ke su
joj nudile za jelo sve ono ~ime su one raspolagale, pa i u onim
plemenima koja nisu priznavala vlast srpskog prijateqa Esad-
-pa{e” Toptanija (1863-1920).
Te{ko je objasniti otkud takva i tolika naknadna (i naka-
radna) naivnost u Vlahovi}evom poimawu “bratstva i jedinstva”
za vreme srbskog mukotrpnog hoda po arbana{kom bespu}u, kada se
zna da su se Arnauti najkrvolo~nije pona{ali prema izgladne-
lim, promrzlim i oja|enim Srbima u odstupawu, da arbana{ke
ène ba{ i ne izlaze “na ulicu” (ponajmawe zimi) da vide koji i
kakvi mu{karci tuda prolaze (a moralo mu je biti poznato da voj-
sku ~ini mu{ki svet), da Milunka nije odstupala sama kako bi
Arbana{ke, koje su upravo u tom trenutku iza{le “na ulicu” da
vide samo wu i dive joj se, da nije bila u sukwi ili haqini kako
bi je Arbana{ke “iz prve” prepoznale...
Mimo toga, bilo je zabavno ~uti, i na svakom mestu pro~ita-
ti, da se o Milunki i wenim zaslugama nije pisalo ni govorilo, a
uporno se baratalo tvrdwom da je ona dobila stan (garsoweru) u
jednom od novih beogradskih naseqa tek kada su novinari svojim
pisawem “ubedili” Branka Pe{i}a (1922-1986), beogradskog gra-
dona~elnika, da bi to bilo “ono pravo”. Pa sam se pitao o ~emu li
su i o kome to oni pisali kada je Branko Pe{i} izvoleo da tu gar-
soweru dodeli ba{ Milunki o kojoj se nije pisalo a ne nekom dru-
gom srbskom dobrovoqcu o kome se sve to vreme }utalo.
I zato, krenuo sam u potragu za Milunkinim naslednicima, u
nadi da }e se od wih, ako ih ima, ~uti i neki podatak uverqiviji
od onih koje su ~itali{tu predstavili Milunkini “ovla{}eni”
ìvotopisci.
318 Ilija Petrovi}
Najsigurniji po~etni trag bio je datum Milunkine smrti (5.

oktobar 1973) i, potom, podatak iz ~ituqe objavqene u beograd-
skoj “Politici” da joj je udato prezime bilo Gligorevi}, te “pri-
vatno” saznawe da nije sahrawena u Aleji velikana, kao {to je to
uporno podmetano “{irokim narodnim masama”.
Potraga je trajala vi{e meseci, a zapo~eta je u administra-
ciji beogradskih grobaqa, ne bi li se od we saznalo ko odràva
Milunkin grob (ako ga uop{te odràva). Obavqeno je nekoliko
telefonskih razgovora, javqala su se razli~ita lica, poslato je
i jedno pismo, ali se traèni podatak, ko zna iz kojih razloga,
smatrao vrhunskom tajnom, takore}i dràvnom. Kona~no, “ali
vam ni{ta nisam rekla”, dobijeni su jedno ime i jedna adresa, {to
se pokazalo upotrebqivim tek pri kraju onoga “duga~kog {tapa”.
Uzaludno sam, po Beogradu, kucao na nekoliko vrata, da bi se u ne-
ko doba pojavilo ime: Vojislav Stankov.
Kada sam rekao kako se zovem i ~ime se bavim, pa jo{ pomenuo
i kwige o Stepanovi}evu u kojima sam o Milunki uglavnom pisao
naslowen na ono {to je javnosti saop{tavao pukovnik Prelevi},
~ovek kao da je jedva ~ekao da do kraja otvori svoju du{u: “Nemojte
mi ga pomiwati, Prelevi} je toliko {tete naneo na{oj porodi-
ci da vam to ne mogu opisati... Svuda je govorio kako je Milunka
ìvela u sirotiwi a to nije istina”.
Od ~oveka se potom moglo ~uti da se zove Vojislav Stankov,
da je ro|en u Srpskoj Crwi i da je zet Milunkin. Nije pri~ao o
wenom ratnom putu, po{to to od wega nije ni traèno, re|ao je sa-
mo neke pojedinosti o wenom posleratnom porodi~nom ìvotu.
@ivotopis Milunkin. Na osnovu pri~e Voje Stankova, ono-

ga {to se o Milunkinom ìvotnom putu moè dokumentovati,
kao i onoga {to se, po pretpostavci (jer je objavqeno u ozbiqnoj
kwizi, o vitezima Kara|or|eve zvezde!), iz wene ratne biografi-
je moglo prihvatiti kao verodostojno, u kwigu Stepanovi}evo :
Prilog za monografiju, Novi Sad 2000, zapisao sam slede}e:
Milunka Savi}, k}i Radenkova i Dani~ina, u ranoj mlado-
sti ~obanica, rezervni narednik srbske vojske, ro|ena je u Kop-
rivnici, kod Ra{ke, 24. juna 1890. (ili 1892, kako pi{e u wenoj
~lanskoj karti udruèwa rezervnih vojnih stare{ina) godine. U
balkanske ratove u{la je pod imenom Milun i, kao dobrovoqac u
sastavu Drinske divizije, ratovala kod Skadra i na Bregalnici.
Da nije Milun, nego Milunka, otkrilo se u bolnici kad je prvi put
rawena; to se brzo pro~ulo, ali je zadràna u vojsci. Po izbijawu
Velikog rata zatraìla je ratni raspored i na{la se me|u Top-
li~anima, u sastavu Gvozdenog puka. Ve} u borbama na Ceru, gde je
SRBSKO PISMO 319
Gvozdeni puk bio u sastavu Cerske udarne grupe, ona je pokazala

ne samo da dobro rukuje pu{kom, nego i da dobro i precizno baca
bombe. Kasnije }e ona, na Solunskom frontu, na takmi~ewu poka-
zati da preciznije poga|a bombom nego i srbski i savezni~ki mu-
{ki ratnici. (U ove “bomba{ke” pri~e poverovao sam bez ikakve
rezerve, po{to sam, dok sam sluìo vojni rok, upoznao jednoga
momka iz okoline Petrovca na Mlavi koji je uspevao da, barem
devet puta od deset poku{aja, sa dvadesetak metara udaqenosti,
oblutkom pogodi telefonski stub. Dive}i se tome, pitao sam ga
kako to postiè, a on mi je objasnio da u tome nema nikakve tajne,
da je u pitawu vi{egodi{we iskustvo i da su mnoga ~oban~ad, od
silna vremena svakodnevno uve`bavaju}i tu “baca~ku discipli-
nu”, uspevala da tu ve{tinu dovedu do savr{enstva. Ba{ onako
kako su nam Novosti i Boris Suba{i} objasnili da je Milunka
“bacaju}i kamen u metu s ostalim ~obanima, stekla ve{tinu kojom
je u ratovima od 1912. do 1918. godine sa tridesetak metara udaqe-
nosti ubacivala bombu kroz uski prorez bunkera”). U prvim bor-
benim redovima na{la se i u narednim bitkama, na Drini, na Ko-
lubari, na lazareva~kim poloàjima, na Kosmaju, na Ka~aniku.
Ve} pri kraju srbskog povla~ewa preko Arbanije (prvih janu-
arskih dana 1916) te{ko je rawena, posle ~ega je preneta u Bizertu
na le~ewe. Po izle~ewu vratila se na Solunski front; naro~ito
se istakla u borbama za Kajmak~alan, u okuci Crne reke, kada je
Gvozdeni puk bio pridodat 122. francuskoj kolonijalnoj divizi-
ji; ona je ~inila ~uda od juna{tva, a u tim okr{ajima zarobila je
dvadesetak bugarskih vojnika. Tada su je upoznali i savezni~ki
borci, pa se i kod wih brzo {irila vest o tom ~udu od devojke.
Priznajem da nisam premnogo verovao u tih zarobqenih “dva-
desetak bugarskih vojnika”, naro~ito zbog toga {to ih je ona pre-
davala komandantu, a ne nadle`nima za to, da on o wima brine jer
se ona odmah vra}ala u borbu, ali sam zato visoko cenio sprem-
nost srbskih vojnih komandanata da taj ènski ratni podvig (~ak
i ako je izmi{qen!) iskoriste na pravi na~in, “u propagandne
svrhe”, za podizawe ratnog morala i nacionalne svesti srbskih
ratnika na Solunskom frontu. Mo`da je u iste takve svrhe kori-
{}en i “slu~aj” A}ima Radi{i}a, ro|enog 1890. godine u Dabri-
ci, kod Stoca (naseqenog u istoj dobrovoqa~koj koloniji u kojoj
i Milunka; tamo se i upokojio 1941), dobrovoqca odlikovanog
zlatnim vojni~kim ordenom Kara|or|eve zvezde sa ma~evima, koji
je taj vite{ki znak “zaradio” na Solunskom frontu, za primernu
hrabrost i snala`qivost, po{to je jednu bombu doba~enu sa bu-
garskog poloàja uspeo da izbaci iz srbskog rova pre no {to je
eksplodirala i vrati je tamo otkud je i doletela. Kaèm: mo`da,
320 Ilija Petrovi}
a verovatnije je da nije, po{to se od mu{kih ratnika i ina~e o~e-

kuju takvi, ili sli~ni, ili jo{ ve}i vite{ki podvizi.
Po oslobo|ewu Bitoqa (sredinom septembra 1916), kad je ot-
po~eo rovovski rat, dobrovoqno je u{la u Moravsku juri{nu ~e-
tu, s najboqim i najhrabrijim ratnicima koje je imala Moravska
divizija. O wenim juna~kim podvizima pri~alo se u svim savez-
ni~kim armijama (ako se imalo vremena za takve pri~e), a u wenu
~ast postrojavani su najelitniji savezni~ki pukovi (da li naje-
litniji ili oni koji su se nalazili “pri ruci”, sporedna je stvar)
i wihove ratne zastave spu{tane na pozdrav. O woj je pisano i u
stranim zemqama, a posle rata s wom su se dopisivali francu-
ski komandanti Emil Geprat (1856-1939) i Luj Fran{e d’Epere
(1856-1942). (Malo sam sumwao u ovu prepisku, po{to je Milunka
bila mawe-vi{e nepismena, ali, dobro, neko joj je mogao prevo-
diti prispela pisma i umesto we pisati odgovore). Iako je po-
stala li~nost kojoj se svi dive, ona je ostajala skromna, kakva je
uvek bila; zbuwivala se jedino kada je prozovu da pri|e da joj na
grudi stave odli~ja. Tada se pona{ala kao nekada, dok je bila
skromna ~obanica u ibarskoj dolini.
Rawavana je nekoliko puta. (Umesto da se bavim nedoumicom
da li ~etiri puta ili devet puta, opredelio sam se za dovoqno
neodre|en izraz nekoliko). Dodeqeno joj je vi{e ratnih odliko-
vawa, me|u wima zlatni vojni~ki orden Kara|or|eve zvezde s ma-
~evima IV reda, dva francuska ordena Legije ~asti (jedan V stepe-
na), francuski Ratni krst sa palminom granom i zlatnom medaqom
za hrabrost Milo{a Obili}a. (Da li je zaista odlikovana i drugim
ordenom Legije ~asti, oficirskim, to je tek trebalo proveriti).
Zbog svojih ratnih zasluga nazvana je Srpska Orleanka.
Takva je Milunka bila u ratu, a ratni drugovi uvek su se pre-
ma woj odnosili sa iskrenim divqewem. Sama Milunka smatrala
je interesantnom ~iwenicu da niko od wenih ratnih drugova nije
ni poku{ao da je zaprosi, {ale}i se na svoj ra~un da su oni vero-
vatno smatrali da bi ona, u najmawu ruku, i u braku, kao i u ratu,
bila bomba{.
Posle rata, u Sarajevu, dok je bila na slu`bi u vojsci, ven~a-
la se s Veqkom Gligorevi}em (1898-1948), tada ~inovnikom Hipo-
tekarne banke. Godine 1920. demobilisala se i bila nadeqena “do-
brovoqa~kom kompetencijom” (pet hektara, odnosno osam kata-
starskih jutara i 1100 kvadratnih hvati obradive zemqe i potku}-
nicom od 800 kv. hv.) na novoosnovanoj dobrovoqa~koj koloniji
Marijin majur, kasnije nazvanoj Stepanovi}evo. Tamo je, uz pomo}
svojih ratnih drugova, tako|e srbskih dobrovoqaca, izgradila
skromnu ku}u, koju je nedugo zatim prepustila sestri Slavki i
SRBSKO PISMO 321
preselila se u Beograd. Veqko, koji je dobio posao u beogradskoj

po{ti, ubrzo je zapustio porodicu i ostavio je, a Milunka, po{to
je bila samouka, bez {kole, mogla se u Hipotekarnoj banci zapo-
sliti samo kao sluìteqka (~ista~ica); tu je do~ekala i penziju.
Od svojih prihoda kupila je neveliku ku}u na Vo`dovcu, a tek ne-
ku godinu pred smrt, kad su beogradski novinari uzburkali jav-
nost senzacionalisti~kom pri~om o tome gde i kako, u navodnoj
sirotiwi, ìvi Milunka Savi}, dobila je jednu garsoweru u na-
sequ Bra}e Jerkovi}a. Dobila je, dakle, tu garsoweru, ali se ona
nije u wu uselila; uselila se Milunkina po}erka Zorka, uzeta iz
nekog siroti{ta na dalmatinskoj obali, za koju se ubrzo ustanovi-
lo da je preleàla meningitis i da je zbog toga, u izvesnoj meri,
ostala hendikepirana. (Od Vojislava Stankova moglo se ~uti da je
Milunka “imala i ku}u u blizini Pravnog fakulteta”, ali joj je
posle Drugog svetskog rata, pod okolnostima koje su wemu ostale
nepoznate, ta ku}a oduzeta).
Iz braka s Veqkom Gligorevi}em imala je k}er Milenu
(1924), udatu za Vojislava Stankova, ro|enog u Srpskoj Crwi; wi-
hov sin Dejan (1955), biohemi~ar, oèwen je Milenom (1951), ro-
|enom Jeliki}, profesorom na Farmaceutskom fakultetu u Beo-
gradu; iz toga braka ro|eni su Milo{ (1982), student farmacije, i
Mladen (1987), sredwo{kolac. (U me|uvremenu, momci su odrasli,
verovatno su zavr{ili visoke {kole, ali se ovome pri~aocu nije
dalo da to zasigurno sazna).
Milunka je odgajila i tri usvojenice: Milku (“zaboravqenu”
prve posleratne godine na èlezni~koj stanici u Stala}u), Rad-
milu-Vi{wu (svoju sestru od ujaka, ro|enu u poznim godinama u-
jakovim i ujninim) i malo~as pomenutu Zorku. Iza prve ostao je
sin Slobodan, a iza druge k}i Slobodanka, stomatolog, i sin \or-
|e, diplomirani pravnik, zaposlen (tada) u srpskocrnogorskom
Ministarstvu spoqnih poslova.
Ova hrabra i plemenita èna i{kolovala je iz svoje ku}e jo{
trideset dvoje dece, {to svojih ro|aka, {to sa strane; dobar deo
wih stekao je fakultetske diplome, a jedan ~ak dve. Mogla je to
finansijski izdràti, jer je imala, kako se to moglo ~uti od
Vojislava Stankova, “velike prinadle`nosti”: platu, invalid-
ninu i zavidna francuska primawa uz dve legije ~asti (jedan od
autora zove to “nacionalnom penzijom od Francuske”), a u “slobod-
nom vremenu”, uglavnom no}u, {ila je vojni~ke {iwele; u tom
poslu pomagala su joj i deca. Wenima bli`wim posebno je bilo
zanimqivo kad je iz Bugarske (posle Drugog svetskog rata) sti-
gao u Beograd, radi {kolovawa, mladi} po imenu Bebel Minkov,
sin jednog od visokih komandanata bugarske vojske poraène u
Velikom ratu, s o~evom preporukom da se javi Milunki (koju je po-
322 Ilija Petrovi}
znavao samo po pri~ama iz rata) i zamoli da mu se na|e pri ruci u

prvim danima, dok sebi ne na|e stan; mladi} je ostao da kod we sta-
nuje, a ne{to kasnije oènio se Radmilom-Vi{wom (1921-2004).
Milunka Savi}, udata Gligorevi}, bila je dobrog zdravqa; sa-
mo je posledwe dve-tri godine, posle mo`danog udara, bila vezana
za postequ. Umrla je 5. oktobra 1973, u Beogradu, u krugu svoje
porodice; sahrawena je na Novom grobqu, u parceli 101, na 243.
grobnom mestu, a ne u Aleji velikana i uz vojne po~asti, kako to
vole da napi{u weni “sve~arski biografi”.
Da li je Milunka zaboravqena. Naravno, ovde bi uputno bilo
postaviti pitawe da li je pri~a o Milunki Savi} (jer o woj se
govori i pi{e vi{e nego o svima drugim srbskim dobrovoqcima
zajedno, ra~unaju}u tu i nosioce Kara|or|eve zvezde, na {to upu-
}uje i izjava Ran|ela An|elkovi}a, ~oveka o ~ijoj se kwizi ovde
ve~eras govori, data 29. marta 2014. godine Radio-televiziji
Pan~evo, da je, ne bi li ispisao svoju kwigu o Milunki, “pro~i-
tao 30.000 stranica”, ali je “dokumentacija o ovoj srpskoj ratni-
ci veoma oskudna”) dovoqna da zameni pri~u o onih “najmawe
320.000” wenih ratnih drugova po dobroj voqi, i da li pojedino-
sti iz wenog ìvotopisa (one o koje pokazuju da je ona, na osnovu
svoga ratnog vite{tva, ostvarila ~itav niz pogodnosti) mogu
opravdati istinu da smo zaboravili ne samo imena onih preosta-
lih “najmawe 320.000” ve} i wihov doprinos o~uvawu srbskog na-
cionalnog bi}a.
Da i ne pomiwemo nekolicinu vitezova Kara|or|eve zvezde
iz na{eg neposrednog susedstva (sa podru~ja novosadske op{tine),
li~nosti koje se u miru ni po ~emu nisu razlikovale od svojih da-
qih ili bliìh kom{ija: ve} pomenutog A}ima Radi{i}a, Milo-
{a Vujini}a (1888-1941) i Dmitra Jerkovi}a (naseqene na Mariji-
nom majuru, odnosno u Stepanovi}evu, ili tamo nadeqene zemqom)
i Luju Lovri}a (1894-1986), @ivana Jankovi}a, Petra Boòvi}a
i Voju Ralovi}a (naseqene u Veterniku).
I da ne pomiwemo Novosa|anina Vladimira Mili}eva (1898-
-1972), poreklom iz Karlova (Dragutinova, Novog Milo{eva),
tako|e srbskog dobrovoqca sa Dobruxe i na Solunskom frontu,
tako|e viteza Kara|or|eve zvezde i nosioca ordena Belog orla,
te{kog rawenika iz samog proboja Solunskog fronta (na liniji
Veternik-Slonovo uvo), potoweg prvaka Kraqevine Srba, Hrva-
ta i Slovenaca u skoku uvis, lekara, univerzitetskog profesora,
momka po kome je Banatsko Petrovo Selo (u ju`nom Banatu), zbog
zasluga koje je, kao komandir odeqewa srbske vojske, stekao pri
smirivawu jedne lokalne pobune u okolini Alibunara, jo{ 1922.
godine preimenovano u Vladimirovac.
SRBSKO PISMO 323
Pita}u, stoga, da li je nekome poznato ime Petra \akovi}a,

dobrovoqca iz Novog Sada, momka koji nije preìveo Veliki rat.
Petrovo pravo na dobrovoqa~ku zemqu koristila je wegova maj-
ka, ali je posle wene smrti, 1934. godine, naslednicima ta zemqa
oduzeta. Na svoju sre}u, Milunka je preìvela rat, a wena majka
nije se morala pojaviti kao korisnik Milunkinog dobrovoqa~-
kog prava i nije morala brinuti {ta }e se, kad umre, de{avati sa
tim imawem...
Ili, da li je neko ~uo za Igwata Stojakovi}a, dobrovoqca iz
Bukovca, neoèwenog, sa kojim su u zajedni~kom doma}instvu ì-
vele dve neudate sestre, obe bliske pedesetim godinama, kojima
je posle bratove smrti oduzeto dobrovoqa~ko imawe, iako je on,
do smrti, bio gruntovni vlasnik te zemqe i svojim sestrama jedini
hranilac. Na svoju sre}u, Milunka je ostala ìva i nije bilo raz-
loga da joj se, pod izgovorom da “nije ìva”, oduzme dobrovoqa~-
ko imawe i wena sestra Slavka ostavi bez sredstava za ìvot...
Verujem da niko nije ~uo za Trifona Grigorjevi~a Andreje-
va, srbskog dobrovoqca ro|enog u Rusiji, oèwenog, oca dvoje
dece, kome je oduzeta “dobrovoqa~ka kompetencija” u Temerinu
jer je, mo`da nepismen a sasvim sigurno nevi~an administrova-
wu, zakasnio sa podno{ewem molbe za obnovu svoga dobrovoqa~-
kog uverewa. Na sre}u, iako nepismena, Milunka nije imala pro-
blema s administracijom i ona je uspevala (nije bitno kako, ~ak i
ako je to radio neko drugi umesto we, iz dobrovoqa~kog udruèwa,
na primer), da uvek na vreme podnese molbu za obnovu svoga dobro-
voqa~kog uverewa ({to se smatra terorom, ali samo nad wom)...
Ili, Desanki Milanovi}, glumici putuju}eg pozori{ta iz
Novog Sada, ratnoj bolni~arki tokom balkanskih ratova (bila
je i pod Jedrenom) i Velikog rata, posle vi{egodi{wih admini-
strativnih okr{aja, bez mogu}nosti za odbranu, oduzeta je dobro-
voqa~ka zemqa u Temerinu a ona, bez navo|ewa razloga, “nije
priznata za dobrovoqca po novom zakonu o dobrovoqcima”. Na
sre}u, Milunki nije bilo potrebno da se nateè s administraci-
jom, i nijedna novotarija u pravnim propisima o dobrovoqcima i
dobrovoqa~kim imawima, bez obzira na to gde se nalazila i ~i-
me se bavila, nije dovodila u sumwu wen dobrovoqa~ki status i
wena dobrovoqa~ka prava...
Pretpostavqam da niko nije ~uo za Lazara Proti}a, dobro-
voqca, rezervnog pe{adijskog kapetana I klase, godine 1935. te-
{kog invalida bez jedne noge, obolelog i sme{tenog u du{evnu
bolnicu u Beogradu, sina gluma~kog veterana \or|a Bakalovi-
}a, iz Sremskih Karlovaca, tako|e srbskog dobrovoqca. Za Pro-
ti}a je kod ministra poqoprivrede, nadle`nog za “slu~aj”, in-
324 Ilija Petrovi}
tervenisalo Udruèwe dobrovoqaca iz Novog Sada, jer se “ovde

zaista radi o jednom tragi~nom slu~aju i o jednom dobrovoqcu
heroju koji je ako ni{ta vi{e onda barem to zasluìo od dràve
kao narodno priznawe za usluge u~iwene otaxbini i za `rtve do-
prinete istoj”. Sve to bilo je uzaludno, po{to je, po~etkom feb-
ruara 1936. godine, Komisija za likvidaciju agrarne reforme iz
Novog Sada odlu~ila da Proti}u oduzme dobrovoqa~ku zemqu
nadeqenu u Temerinu “iz razloga {to se nije prijavio komisiji,
{to nisu doprineti nikakvi podatci, nije se naselio u Temeri-
nu, ku}u tamo nije podigao i zemqu ne obra|uje sam, u svojoj reì-
ji”. Na sre}u, Milunka jeste bila naseqena ali i odseqena, jeste
bila podigla ku}u ali je ku}u po svom izboru napustila, i sa~uva-
la je svoje prvobitno ste~eno pravo iako zemqu nije sama obra|i-
vala, “u svojoj reìji”...
Na primeru Milutina Nosovi}a iz Stepanovi}eva mogu se
jasno prepoznati i besmisao i cinizam takozvanog dobrovoqa~-
kog prava koje je mnoge dobrovoqce zavilo u crno. U danom slu-
~aju, Milutinov sin, kao mogu}i naslednik o~eve dobrovoqa~ke
kompetencije, umro je pre svog oca, a posle Milutinove smrti we-
gova snaha i dve unuke ostale su i bez ku}e i bez zemqe; one nisu
mogle biti naslednice dobrovoqa~ke zemqe. Na sre}u, Milun-
kino dobrovoqa~ko pravo nije takvim tuma~ewem takozvanog do-
brovoqa~kog prava uop{te osporavano i wena sestra Slavka mo-
gla je bez ikakve smetwe, po Milunkinom odlasku, nastaviti da
koristi Milunkino dobrovoqa~ko imawe u Stepanovi}evu...
Po{to se samo retkima dalo da do|e do novine Srpsko kolo
iz 1929. godine, broj 10, i nama je mogla proma}i vest pod naslo-
vom “Prezreni i zaboravqeni”, da je Lazar T. Babi}, dobrovoqac
iz Krupe u Dalmaciji, “pre nekoliko dana preminuo od tuberku-
loze koju je zadobio u ratu ... Ostavqa ènu i nezbrinutu decu, a
pro{le godine (1928 - IP) oduzeta mu je dobrovoqa~ka zemqa,
zato {to se nije blagovremeno na wu naselio. Opravdawe da je
bolestan i da leì na samrtnoj posteqi, ni{ta nije moglo po-
mo}i”. Ni te{ka bolest nije mogla opravdati Lazara T. Babi}a
{to se nije naselio na dodeqeno dobrovoqa~ko imawe a, na sre-
}u, Milunki se pogledalo “kroz prste” kada je, ìva i zdrava, svo-
je imawe prepustila sestri i preselila u prestoni Beograd...
Bio je bespomo}an i Bude Kosovac, sin Nikolin, nadeqen ze-
mqom u Stepanovi}evu, koji je po odluci kraqevskog Ministar-
stva poqoprivrede, nadle`nog za starawe o dobrovoqcima, ostao
i bez dobrovoqa~kog svojstva i bez dobrovoqa~kog imawa. Posle
vi{e od dve godine àlbenih postupaka na raznim nivoima, Ko-
sovac se po~etkom 1937. godine obratio i Ministru poqopriv-
SRBSKO PISMO 325
rede: “Va{ referent u Ministarstvu, koji je re{avao moju àl-

bu, prenagleo se je, i nekoliko dana nije hteo sa~ekati, da Dr-
àvni Savet donese kona~nu odluku po mom dobrovoqa~kom svoj-
stvu... pa ba{ onda kad se je uverilo da su moji àlbeni navodi
ta~ni, to isto Ministarstvo donosi odluku ba{ protivno dokazu
kojeg sam ja pridoneo kao i dokaz u izve{taju Dràvnog Saveta
koji aktima prileì, a koji je u moju korist. Gospodine Mini-
stre, ja sam nesretnim slu~ajem odbijen od Ministarstva Vojske
i Mornarice radi traèwa dobrovoqa~kog svojstva, ali kad sam
sve istro{io da bi prona{ao qude koji su bili sa mnom kao do-
brovoqci, tad me je sna{lo drugo zlo, te sam izgubio rok za doka-
zivawe i ostao mi je jedini spas, da zatraìm kod Dràvnog Save-
ta obnovu spora, a to putem trojice zakletih dobrovoqaca, koji
su sa mnom skupa ratovali. Ja sam uveren da }u na takovim dokazi-
ma zadobiti svoje dobrovoqa~ko pravo, koje mi je do sada ostalo
nepriznato i na taj na~in pribaviti zadovoq{tinu za sve {to
sam `rtvovao za ovu otaxbinu”.
Svi wegovi razlozi odba~eni su kao “neumesni i na Zakonu
neosnovani”, po{to je konstatovano da Bude Kosovac “nije zem-
qoradnik ve} regulisani dràvni ~inovnik... zemqu ne obra|uje
sam nego brat mu Dane i... ne ìvi u mestu gde mu se zemqa nalazi,
ve} u Novom Vrbasu zaposlen kao ~uvar èqezni~ke pruge u svoj-
stvu dràvnog ~inovnika, koji poloàj je skop~an s pravom na pen-
ziju”. Na sre}u, iako Milunka nije bila zemqoradnik nego “regu-
lisani dràvni ~inovnik”, iako je wen poloàj bio “skop~an s
pravom na penziju”, iako nije ìvela u mestu u kome je dobila zem-
qu i nije sama obra|ivala zemqu ve} wena sestra (ili neko kome
je to bilo povereno da radi, “u arendu”), wen dobrovoqa~ki sta-
tus nije dovo|en u pitawe...
I tako daqe.
U pore|ewu sa datim primerima, slu~aj Milunke Savi} moè
biti lep dokaz da su nadle`ne vlasti prema woj imale puno obzi-
ra i da su tolerisale ono {to na drugim stranama nije bilo zami-
slivo: iako je dobijenu dobrovoqa~ku zemqu (i ku}u koju je na woj
izgradila) ubrzo napustila (prepustila sestri Slavki), u weno
dobrovoqa~ko pravo nije dirano. Van svake sumwe, u~iweno je to
zbog wenih ratnih zasluga, zbog wenih ordena visokoga nivoa,
ali i da bi se opravdala brojna priznawa koja su joj odavana u vre-
me kada su se weni “lik i delo” koristili za podizawe bora~kog
morala “preostalih” srbskih ratnika. Po istom receptu gledano
je “kroz prste” i ne{to ranije pomenutom dobrovoqcu Milo{u
Vujini}u, tako|e nosiocu Kara|or|eve zvezde, ro|enom u selu Gla-
vice, kod Glamo~a, koji je u Srbiju stigao 1905. godine i odmah
326 Ilija Petrovi}
pristupio komitskom pokretu. Vrlo ~esto odlazio je u Ju`nu Sr-

biju, odnosno Ma}edoniju, i tamo, {tite}i ugroène Srbe, u~e-
stvovao u oruànim sukobima s Turcima. Svoje neprekidno {e-
stogodi{we ratovawe (1912-1918) zapo~eo je kao dobrovoqac u od-
redu Vojvode Vuka (Bojina Popovi}a, 1881-1916); u Kumanovskoj
bitki taj odred ratovao je na levom krilu srbske vojske. Kad je
Odred u{ao u oslobo|eno Skopqe, Milo{ je nosio wegovu zasta-
vu. U Svetskom ratu, tako|e u Dobrovoqa~kom odredu Vojvode Vu-
ka, u~estvovao je u mnogim bitkama {irom Srbije. Krajem 1915.
godine pre{ao je Arbaniju i, posle kra}eg oporavka na Krfu, i
daqe u sastavu Dobrovoqa~kog odreda, stigao na Solunski front.
Taj Odred, dejstvuju}i u najteìm uslovima, posledwi ratni okr-
{aj imao je na Gruni{tu, jer je posle toga, zbog prevelikih gubi-
taka, rasformiran. U tom te{kom boju na{ao se i Milo{ Vuji-
ni}, koji se pomiwao “kao jedan od najhrabrijih ratnika u srpskoj
vojsci”. Nadeqen dobrovoqa~kom kompetencijom u Stepanovi-
}evu, on je 1932. godine, posebnim re{ewem (koje je i wegova do-
brovoqa~ka prava ~uvalo po istom osnovu, vite{kom, kao i Mi-
lunkina), bio “oslobo|en naseqewa i li~ne obrade zemqe kao
nezemqoradnik”.
No, bilo kako bilo, i Milunka Savi} i Milo{ Vujini}, oboje
vitezi bez mane i straha, bili su izuzeci od pravila da je tako-
zvano dobrovoqa~ko pravo pruàlo mogu}nost svim instituci-
jama zaduènim da “brinu” o interesima preìvelih srbskih do-
brovoqaca da to pravo primene po sopstvenom naho|ewu i ne ba{
uvek u wihovu korist.
Moè li kult li~nosti ikome koristiti. Rekoh ve} da je

Milunka Savi} u srbskom narodu postala poznata mawe po svom
u~e{}u u srbskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918 (rat kao
rat: puca se, bacaju se bombe, gine se, zarobqava, rawava se, le~i
se, ostaje se ìv, postaje se invalid) a vi{e po tome {to su joj,
navodno, ratne zasluge zaboravqene, {to joj je dràva za koju je
ratovala ostala du`na, {to joj nije odato nikakvo priznawe, {to
je svoj radni vek provela u nekoj banci kao ~ista~ica, {to je ì-
vela u sirotiwi, u nekom ku}erku na beogradskoj periferiji...
Zasnovana na te{ko (ili nemogu}e) proverqivim i, vrlo ~e-
sto, me|usobno suprotstavqenim vrednosnim sudovima, predstava o
Milunki Savi}, na raznim stranama, pre svega u masi jo{ nenavik-
nutoj da, posle Broza, ìvi bez kakvog-takvog kulta li~nosti, stva-
ra se izobli~avawem Milunkinih istinskih obele`ja i, naà-
lost, wihovim preno{ewem u sferu nestvarnog. Ostaje samo ono
{to je ve}, za razli~ite potrebe, malo u neznawu a vi{e zarad is-
SRBSKO PISMO 327
ticawa lirske ili epske ma{tovitosti pojedinih autora, postalo

prijem~ivo prostome puku i pretvorilo se, bez stvarne Milun-
kine mogu}nosti da na to uti~e, u osnovu za daqa izmi{qawa us-
merena na stvarawe novoga kulta, kulta Milunke Savi} - “ène-
-ratnika”, “srpske heroine”, “srpske Jovanke Orleanke”, “heroine
Velikog rata”, “junaka devojke”, “ratnice svetlosti”, “bomba{a
juri{nika”, “ène-junaka”, “devojke ratnika”, “majke ratne siro-
~adi” -, i na wegovo daqe “usavr{avawe” i razvijawe.
Sve to po pravilu da se ne~iji kult ne moè razvijati ako po-
stoji jo{ neko ko poseduje sli~ne osobine. Ba{ kao {to je to ~i-
weno u Brozovo vreme, dok se stvarao wegov kult.
âk i kada je, 1969. godine, Udruèwe nosilaca Albanske
spomenice 1915-1916, u jednoj obimnoj kwizi, na oko 550 strana
velikog formata, objavilo spomenicu o sebi, nije pomenuto ni
jedno jedino lice od onih koji su tu spomenicu poneli. Iako
predgovornik ove kwige, armijski |eneral Jugoslovenske vojske
Milorad Petrovi} (1882-1981), preporu~uje “neka bi ovi redovi
posluìli staroj generaciji, koja je u ovim velikim doga|ajima
u~estvovala, da se podseti na ono {to se pre pola veka preìve-
lo, a mla|im generacijama da saznaju ne{to vi{e o tome s kakvim
se mukama vra}ala sloboda”, sve }e se zavr{iti na bledim opisima
ratnih doìvqaja bezimenih i nemu{tih lica. Istina, u uvodnom
delu popisani su na otprilike jednoj stranici svi komandanti
velikih vojnih formacija, a pomenuti su i kraq Petar, regent
Aleksandar, Nikola Pa{i} i nekoliko stranih generala.
No, u “spomenarskom” delu kwige, tamo gde je i veliki hri-
{}anski praznik Hristovog ro|ewa pod znakom navoda, mogu se
sresti samo lica bez imena i lica bez lika: mr{avi i poderani
vojnici; jedan vojnik, koji je seo kraj puta i halapqivo `va}e perje
od crnog luka; ~ovek s bundom; ~inovnik ispod {iwela; ~ovek
kome su Arbanasi ubili {esnaestogodi{weg sina i koji je “malo
{enuo”; ~i~ica; moj drug i ja; vojnici, razre{eni ~inovnici, ofi-
ciri koji idu na bolovawe i izbeglice svih vrsta; “neko s poqa”;
glumac koji je sumwivo vrteo glavu; oficir na niskim vratima
pekare koji brine o sledovawu; delegat vlade; jedan tre}epozi-
vac u poabanoj uniformi, a drugi ~ovek sa nao~arima - civil;
dobri qudi u komori; jedan redov seqak, koji je po{ao sa svojim
dvanaestogodi{wim sinom; onaj ordonans redov...
Na petnaest strana jednog dnevnika od 15. do 21. novembra
1915. godine pomenuto je samo jedno ime, autorovo: “Ha, gajret Ste-
vo, sokole, dr`’ se jo{ danas, pa }e{ imati pravo na ìvot”. A taj
Stevo bio je novinar, i morao je znati za pravilo da je vest praz-
na ako se iz we, na samom po~etku, ne vidi i na koga se odnosi!
328 Ilija Petrovi}
Na isto toliko strana Antonije \uri}, publicista, opisuje

put “od Kosova do Krfa”, a tamo se sre}u: ovde oficir, komandir;
komandant bataqona sa {akom iznad o~iju; poginuo komandir ~e-
te, kaù da se zvao Steva Rai~kovi}; magare Mi{ko (po svemu, to
je najzna~ajnija “li~nost” u celoj spomenici, jer se pomiwe barem
pet-{est puta!); narednik Te{a; narednik Marinko; umro na{ ka-
petan Milenko. I daqe: majka Savka... nije bitno odakle je bila
ta Savka; mlada majka sa troje dece.
U nastavku, ~lan Upravnog odbora u pomenutom Udruèwu,
Vladeta Mileti} iz Uìca, posle Velikog rata (i kasnije) sudi-
ja i advokat, svoje “se}awe iz vremena albanske golgote” sabio je
na pet strana, bez ijednog imena. Ali, zato, pomenuti su: “nas {est
drugova”; “na{ komandir sa oficirom”; stari podnarednik; au-
torov otac iz ropstva.
Re|am sve ove bezimene primere samo zbog toga da bih izre-
kao svoje uverewe da doga|aje koje opisuje neka kwiga ponajboqe
mogu tuma~iti li~nosti koje su u~estvovale u tim doga|ajima;
vi{e li~nosti koje se neoprezno nazivaju “malim qudima” nego
vrhovni komandanti, kraqevi, regenti i ostali generali, admi-
rali i razni drugi desetari. Jer, ~esto se de{ava da o odre|enom
doga|aju ~italac vi{e sazna i vi{e upamti iz podatka uz ìvo-
topis nekog od u~esnika u doga|aju no iz neke uop{tene pri~e
sa~iwene o istom tom doga|aju sa nekog “visokog” mesta.
Uistinu, pomiwawe neke li~nosti, imenom i prezimenom, uz
odre|eni doga|aj zna~i da se ne{to nije zbilo samo od sebe, ve}
da je neki doga|aj bio ba{ takav najve}im delom zbog toga {to mu
je imenovana li~nost, svojim znawem ili svojim postupkom, da li
sama ili u dru{tvu sa jo{ nekim, dala li~ni pe~at. Priznati ~i-
wenicu da je odre|ena osoba mogla dati li~ni doprinos nekom
doga|aju, zna~i i pristanak na pravo te osobe na ulogu u isto-
rijskim zbivawima.
Druk~ije re~eno, ukoliko se u neku kwigu unesu biografski
podaci za odre|enu li~nost, ta se li~nost vra}a na istorijsku
pozornicu, tamo odakle je, za ra~un nekog srbskog neprijateqa,
ne~ijeg kulta li~nosti, nekakvog imaginarnog svetskog poretka,
bila poodavno izba~ena.
Izbacivawem pojedina~nih li~nosti izbacivan je i narod.
Potiskuje li se narod, kruni se i nestaje wegova zemqa.
A upornim trudom da se ~itala~kom (i prepri~avala~kom)
svetu, ali i onima koji se bave formirawem javnoga mnewa, na-
metne tvrdwa da se nije pisalo o Milunki Savi}, i ne samo da se o
woj nije pisalo ve} se o woj uop{te nije vodilo ra~una i da su
wene ratne (i druge) zasluge potiskivane i zanemarivane, jedino
SRBSKO PISMO 329
upu}uje na stvarnu nameru da se izbri{e se}awe na narod od onih

preostalih pojedina~nih najmawe 320.000 srbskih dobrovoqaca.
No, s razlogom je to ~iweno.
U Prvi balkanski rat (1912), pored pozvanih vojnih obvezni-
ka Kraqevine Srbije, javilo se na du`nost i oko 67.000 neraspo-
re|enih. Poku{avaju}i da objasni takav ~in, jedan od u~esnika tih
zbivawa kasnije je zapisao: “Koliko je bilo odu{evqewe naroda
Srbije za taj rat, neka svedo~i samo to, {to se je prijavilo vi{e
od 100.000 obveznika, nego {to ih je bilo popisano! Od tih su
obrazovani takozvani prekobrojni pukovi, koliko se je moglo
(ukupno 26.016 qudi - IP), a ostatak je vra}en ku}ama, jer vi{e
nije bilo ni oru`ja”.
Nasuprot tom i takvom odu{evqewu u Srbiji, poznato je da
srbski iseqenici (iseqenici iz Srbije!) u Sjediwene Ameri~ke
Dràve, s obzirom na wihovu brojnost i poreklo, nisu bili jed-
nako raspoloèni prema pozivima za dobrovoqni odlazak na neka
od srbskih rati{ta. I poznato je, na primer, da “iz stare kraqe-
vine Srbije najvi{e ako ih ima... jedva koja stotina”, na najteìm
poslovima, “obi~no u majdanima i livnicama... Poqoprivredom
se bavi neznatan broj, i to ve}inom doseqenici iz Srbije, kojih
ima svega... 50-60 koji su iz [umadije (okolina Kni}a), i oni su
do{li ovde od aneksije Bosne i Hercegovine, da bi izbegli voj-
nu obavezu u slu~aju rata (kurziv IP), a ima ih koji su po na{em
dolasku u Skadar (krajem novembra 1912. godine - IP) ulu~ili
priliku i pobegli kao vojni obveznici” (kurziv IP).
I, kada je ve} tako, vaqalo je, koriste}i jednu jedinu osobu,
Milunku Savi}, sasvim potisnuti istinu da se u srbskom dobro-
voqa~kom pokretu tokom srbskih oslobodila~kih ratova 1912-
-1918. godine na{lo ne mawe od 320.000 dobrovoqaca (od ~ega pre-
ko 183.000 izvan dveju srbskih kraqevina), te da je srbsku vojsku u
proboju Solunskog fronta ~ini vi{e od polovine dobrovoqaca.
A {ta se sve ~ini i kakve se sve neistine smi{qaju ne bi li
se na {tetu srbskog dobrovoqa~kog pokreta izgradio kult Mi-
lunke Savi}, moè se videti i iz slede}ih nekoliko primera:
Pored toga {to ovla{}eni za{titnici Milunkinog lika i
dela wen ulazak u bora~ki sastav srbske vojske u Velikom ratu
vezuju za intervenciju malo vojvode Radomira Putnika malo voj-
vode (mada je on tada bio “samo” |eneral) Petra Bojovi}a, u oba
slu~aja uz pripomo} majora Voje Tankosi}a, beogradske Ve~erwe
novosti i Boris Suba{i} (23. mart 2014) ratni raspored za
Milunku traè od vojvode Stepe Stepanovi}a (koji je tada bio |e-
neral), a “moralna podr{ka” majora Tankosi}a se, po prilici, i
ovde podrazumeva.
330 Ilija Petrovi}
Od sajta “Saznaj kako” (30 avgust 2013), saznajemo da je Milun-

ka “tokom savezni~kog bombardovawa Beograda 1945. u ru{evinama
prona{la rawenu devo~icu koju je usvojila kao ~etvrtu }erku”.
Sajt “SRBski FBReporter” (10. novembar 2013) tvrdi kao “sa-
svim izvesno da Josip Broz Tito nije uvaàvao heroinu Milunku
Savi}”, a “jedan od razloga je i taj {to je na inauguraciju [arla
de Gola za predsednika Francuske bila pozvana wegova prija-
teqica Milunka Savi}, a Tito nije bio pozvan na ovu sve~anost”.
Nije nazna~eno od kada poti~e “prijateqstvo” ovih dveju li~no-
sti, ali zato vest lepo zvu~i. Na drugoj strani, i Ran|el An|el-
kovi}, jedan od retkih autora koji nastoji da pri~e o Milunki
svede u realne okvire, povremeno se trudi da u pone~emu na|e
osnov za kritiku dràvnih organa zbog stvarnih ili izmi{qe-
nih wihovih postupaka protiv Milunke - skoro da mu je ào {to
toga nije bilo -, pa beleì kao “interesantno da nove vlasti,
komunisti, Milunku nisu dirale. Ona je slobodno i{la i posle
Drugog svetskog rata gde god su je pozivali u strane zemqe na
obeleàvawe dana mira 11 novembra”.
Na istom tom sajtu pi{e da je Milunka “kao dobrovoqac do-
bila malo imawe na novoosnovanoj dobrovoqa~koj koloniji”, ia-
ko to malo odgovara veli~ini onoga {to je pripadalo i ostalim
dokazanim dobrovoqcima: pet hektara borcima, odnosno tri
hektara neborcima.
Istim tim “malim imawem”, vaqda kao o sramotnom postupku
prema Milunki, bavi se i Web-Tribune.com (14. april 2014), pa
kaè da joj je “za zasluge pokazane u ratu kraq dao imawe u blizi-
ni Novog Sada, ali je ona znala da odatle ne moè da {koluje de-
cu, pa ga je prodala i kupila mali ku}erak na Vo`dovcu”. ûdno
znawe i Milunkino i tribjunsko, da je to imawe prodato (a nije
prodato, Milunka ga je prepustila sestri) ne bi li od dobijenih
para Milunka mogla {kolovati decu. Po svemu, takvom logikom
vre|aju se svi oni koji su u toj dobrovoqa~koj koloniji (u nekoj
navodnoj vukoseksini, podignutoj na dvadesetak kilometara od
Novog Sada, s jedne i druge strane èlezni~ke pruge Novi Sad-
-Subotica, s jedne i druge strane tada{weg magistralnog druma
Novi Sad-Subotica) bili nadeqeni zemqom. Bilo ih je, Milun-
kinih ratnih drugova, dobrovoqaca, svega petsto jedan, onih koji
su, za razliku od Milunke, ostali u toj koloniji kao neznalice,
otvorili u woj osnovnu {kolu i svojoj deci pruìli priliku da
se, kada za to dospeju, naj~e{}e u Novom Sadu, Vrbasu, Somboru...
upi{u u neku od srewih {kola. Mnogi od wih omogu}ili su svojoj
deci da steknu i visoko{kolsko obrazovawe, najpre u Beogradu a
kasnije, kada je tamo oformqen Univerzitet, i u Novom Sadu.
SRBSKO PISMO 331
Na vi{e mesta, ma{tovitiji autori uspevaju da Milunkinu

majku Danicu preimenuju u Milicu, a moè se ~uti i da je Milunka,
ro|ena 28. juna 1892, ro|ena na Vidovdan, iako joj se to “desilo” po
starom kalendaru, u veku u kome je taj svetac padao 16. juna!
Qiqana Bani}anin, novinar, aprila 1971. posetila je Mi-
lunku i napisala reportaù koju je tek 2013. ili 2014. godine
objavio sajt “Dan veterana - Vidovdan”. A tamo ~itamo i slede}e:
“Obu~ena u dva debela xempera, duge vunene ~arape, vunene
dokolenice i povrh svega zimsko }ebe - tako nas je do~ekala
Milunka Savi}... Sva ode}a na woj, ve} davno je izgubila boju od
dugog no{ewa i prawa”. Gospo|a Qiqana htela je kazati kako
dràva nije brinula da osamdesetogodi{woj Milunki, po priro-
di stvari reumati~noj, i u sveìm prole}nim danima bude toplo;
da ne koristi xempere ve} da se kre}e u kakvoj majici i tangama;
da ne nosi vunene ~arape i dokolenice ve} pamu~ne soknice ili,
jo{ boqe, da gazi kao Bosa Mara; da zimsko }ebe prepusti nekome
ko ima pravo na zimu; da svoju ode}u nikako ne pere kako bi o~u-
vala boju, naro~ito ako jednu haqinu obla~i samo jednom. Ako je
ve} htela da za sve to nekoga okrivi (dràvu, naravno, jer nije
udesila da oko wene ku}e stalno bude leto i nije joj stvorila
uslove da, protekom mnogih godina, bude mla|a!), pitawe je kako
za pone{to od toga nije izrekla i kao optu`bu na ra~un wene po-
rodice koja joj, èni u dubokoj starosti, moglo bi se iz wenog pi-
sawa domisliti, nije posve}ivala ni najelementarniju pa`wu!
Mnogi pi{u (a to je iz Vlahovi}eve kwige o vitezima Kara-
|or|eve zvezde prepisao i sastavqa~ ove kwiìce), da je Milunka
tokom Drugog svetskog rata nekoliko meseci (Vikipedija veli:
{est, a Prelevi}: deset) provela u logoru na Bawici. Za neke,
ona je to “zasluìla” jer je, izjavom da ona nije me~ka da je vodaju
tamo-amo, povredila sujetu izvesnog nema~kog generala, dok dru-
gi tvrde da je, plemenita kakva je i neoptere}ena srskim ideo-
lo{kim razlikama, “u svojoj ku}ici na Vo`dovcu” dràla “pri-
vatnu” bolnicu i u woj le~ila rawene ~etnike i partizane. Ni
Milunkinu bolnicu ni rawenike u woj ne pomiwe izvesni beo-
gradski ilegalac M. Sederlandi}, koji je posle rata svedo~io da
je Milunka “pomagala Narodnooslobodila~ki pokret”, tako {to
je wega “skrivala... vi{e dana” od policijske potere. Da je u Mi-
lunkinoj ku}ici bilo rawenika i bolnice, te{ko da bi se takav
podatak mogao pre}utati, utoliko pre {to je isti taj svedok “u sta-
nu imenovane” odràvao “sastanke sa drugovima, koje je prebaci-
vao u Ibarski odred”. Mimo toga, skoro da je nemogu}e objasniti
otkud raweni ~etnici i partizani u Beogradu (po{to su Prle i
Tihi bili neuni{tivi, metak ih nije hteo), ali je sasvim izvesno
332 Ilija Petrovi}
da Milunkinog imena nema u spiskovima bawi~kih zato~enika.

Nema, naravno, ali se zna da je ona sve ratne godine provela u Be-
ogradu, rade}i u Hipotekarnoj banci. To naro~ito vaì za 1942.
godinu, za koju, kao uz inat ve} pomiwanom Miloradu Prelevi}u i
wegovoj tvrdwi da je boravila u Bawi~kom logoru, postoji doku-
ment iz koga se vidi da je za svoju slu`bu ocewena kao “odli~na”.
“Pravoslavqu”, glasilu Srbske patrijar{ije, u broju 1119
(2014), i Slavici Lazi} koja je to opri~ala u rubrici “Povodi”,
kao da je jedini ciq bio da nare|aju {to ve}i broj “otkri}a”:
- “Devet puta rawavana do~ekala je oslobo|ewe... sa ~inom
kaplara srpske vojske da bi je posle potpuno zanemarili, unizili
i koristili se wenom slavom samo kada im je to bilo potrebno”;
- “Govorila je i pisala engleski i francuski dovoqno da se
dopisuje sa saborcima”. Ova tvrdwa je jo{ i prili~no skromna,
po{to }e beogradski Blic od 25. maj 2013. godine obznaniti da je
Milunka bila “poznavalac vi{e svetskih jezika”... O Milunki-
noj pismenosti (i govorqivosti) na engleskom i francuskom jezi-
ku te{ko da se moè raspravqati zna li se da je 1931. godine, pri
poseti jedne vrlo brojne delegacije srbskih ratnika Francuskoj,
zabeleèno izviwewe francuskom ministru spoqnih poslova zbog
izvesne nelagode nastale u trenucima kada je Milunka trebalo
da prisutnima deli autograme: “Muka, moja ekselencijo, treba da
daju potpise, oni su slabo pismeni, jedva pismeni”;
- “Po{to je bila samouka, bez {kole, zaposlila se kao sprema-
~ica u Ministarstvu inostranih dela i to posle silnih urgenci-
ja da dobije taj posao?! Najve}e ponièwe doìvela je od svojih
ratnih komandanata u jugoslovenskoj kraqevini i komunisti~kih
vlasti - da bi izdràvala decu morala je da radi kao {najderka u
fabrici vojnih uniformi, a onda i kao obi~na ~ista~ica i najam-
ni radnik u ministarstvu. Zbog lo{ih ocena ~inovnika kojima je
ribala hodnike, kancelarije i klozete trebalo joj je osam godina
da napreduje do mesta ~ista~ice direktorskih kancelarija u Hi-
potekarnoj banci”.
Isto to, samo malo druk~ije, 23. mart 2014. godine pi{u beo-
gradske Novosti i Boris Suba{i}, od kojih saznajemo da je Mi-
lunka, vaqda zbog toga {to u Srbiji za wu nije bilo mesta a ne zato
{to je u Bosnu stigla po svom izboru, posle udaje, tamo “posao na-
{la... kao kuvarica, bolni~arka i kontrolor u fabrici vojnih
uniformi”. Kasnije, u Beogradu, Milunka se “posle rata na{la
na ulici, kao i svi srpski ratnici”, mo`da zbog toga {to je oni-
ma koji su bili pismeni (u nekoj bankarskoj ustanovi) bilo pre-
pu{teno da pi{u izve{taje, referate, zavr{ne ra~une... a woj je
samo preostalo “da bri{e kvake, prozore i toalete”.
SRBSKO PISMO 333
Ne zna se otkud tvrdwe mnogih tuma~a Milunkinog lika i

dela da je rawavana devet puta ili, kako to u svojoj kwizi o Mi-
lunki pi{e Vojislava Latkovi} iz Kragujevca, “bila je dosta
puta rawena”. Moglo se o~ekivati da, kao ono u narodnoj pesmi,
“na woj bude rana sedamnaest”, ali ni to ne bi vredelo kada sama
Milunka, a ona je to znala ponajboqe, kazuje da je bila rawena
~etiri puta.
Prebacuje se srpskoj Vrhovnoj komandi {to je Milunka osta-
la samo na ~inu kaplara a Engleskiwa Flora Sends (1876-1956),
kao jedina èna s oficirskim ~inom u srbskoj vojsci, dostigla je
~in kapetana. Pri tome, niko od tih prigovara~a ne misli na po-
trebu, ali i obavezu, da oficir, iz raznih razloga, bude i dovoqno
pismen. Na stranu to {to je nemotivisano povezivawe kaplarskog
~ina sa vi{estrukim rawavawem, a zanemarivawe, uniàvawe i ko-
ri{}ewe za wihove potrebe ovde sluì samo kao po{tapalica.
Kad je tako, ostali kaplari mogli bi da se qute {to nijedan od
wih nije dobio oficirsku Legiju ~asti a kaplar Milunka jeste.
Uz Milunkino ime kotrqa se i besmislica da je ona “najve}e
ponièwe doìvela od svojih ratnih komandanata u jugosloven-
skoj kraqevini i komunisti~kih vlasti”: u fabrici vojnih uni-
formi radila je neposredno posle Velikog rata (u Sarajevu, pre
udaje); bila je stalno zaposlena u Hipotekarnoj banci kao “obi~na
~ista~ica”, a sli~ne poslove honorarno je obavqala i u Ministar-
stvu inostranih dela; navodno lo{e radne ocene u tome Mini-
starstvu bile su joj smetwa da bude “unapre|ena” u Hipotekarnoj
banci... (Oni koji govore o nepo{tovawu Milunkinih zasluga,
re~ “~ista~ica” uvek zamewuju re~enicom “~istila je klozete”,
~ude}i se pri tome kako se moglo desiti da ona ne bude postavqe-
na za direktora Hipotekarne banke, ili barem guvernera Narod-
ne banke; tako su tokom predstavqawa ove kwige u Novom Sadu
nastupili jedan DoktorOdNauke i jedan DirektorOdKulture,
namerni da opravdaju “izum” izvesnog ovovremenog dramskog
pisca - mo`da mu prezime be{e Pavlovi} - da je izraz “baba-
-Sera” prvi put upotrebqen uz ime Milunkino).
U listu “Sloboda”, organu Srpske narodne odbrane u Ameri-
ci (10. jun 2014), svoj doprinos u napadima na dràvu i u hvali
Milunki dala je i Marina Dabi}, najpre navodom da je Milunka
umrla “ponosna i - zaboravqena, tvrde}i da ne gladuje”, ali se
zato nije ni zapitala, ako ve} Milunka gladuje, zbog ~ega niko od
wenih naslednika ne{to ne ~ini da je prehrani. Umesto toga, da
bi Dràvu postidela zbog Milunkinih nikakvih ìvotnih uslo-
va, gospo|a Dabi} prenosi kako su Milunkini “saborci prepri-
~avali Kolubarsku bitku u kojoj je Milunka, izdvojiv{i se iz
334 Ilija Petrovi}
svoje grupe, sa breùqka bacila dve bombe. Kad se posle eksplo-

zije razi{ao dim, kaplar Milunka Savi} zaurlala je (?! - IP) na
grupu Austrijanaca... sve ih je sprovela do komandanta puka, zasta-
la koliko da kaè: fGospodine pukovni~e, dvadeset zarobqenih
[vabaQ... U ratnim kwigama sa Solunskog fronta postoje podaci
da je u jednom prepadu kaplar Milunka Savi} zarobila 43, a u dru-
gom 60 bugarskih vojnika... Zarobqavala ih, razoruàvala i spro-
vodila do {taba - sama”.
Ba{ tako, pa se postavqa pitawe otkud, uz onih uobi~ajenih
dvadeset tri (ponegde: dvadeset dva) zarobqena Bugarina u Dru-
gom balkanskom ratu (1913), jo{ i “dvadeset zarobqenih [vaba”
u Kolubarskoj bitki, pa ne{to kasnije, na Solunskom frontu,
jo{ sto tri Bugarina (u dva navrata, jednom 63 a drugi put 40). Sve
wih, dakle, zarobqava Milunka, sama, koja se izdvaja iz svoje gru-
pe, izvla~i Bugare i [vabe iz rovova (kao ke~eve iz rukava) i,
dok [vabe i Bugari iz okoline odu{evqeno gledaju {ta se pred
wihovim nosevima de{ava, ona ih nesmetano, bez i~ije pomo}i,
provodi pored srbskih borbenih redova i srbske pozadine i pri-
vodi svojim komandantima da se, u dokolici, imaju ~ime baviti...
Posebno zanimqivim treba smatrati otpor koji tuma~i Mi-
lunkinog lika i dela iskazuju prema uobi~ajenoj administrativ-
noj proceduri pri zapo{qavawu, ili pri polagawu zakletve, ili
pri penzionisawu. Samo se u Milunkinom slu~aju takve pojedi-
nosti i takvi zahtevi (za prilagawe nekih uverewa, ili izjave)
izjedna~uju sa terorom, dok se za “ostale”, ~ak i za dobrovoqce,
takve formalnosti smatraju “prirodnom pojavom”.
Oni koji profesionalno brinu o Milunkinom odlikovawi-
ma re}i }e da ih je bilo dvanaest: dva ordena Kara|or|eve zvezde,
srebrna i zlatna medaqa Obili}a, Spomenica rata 1913, Alban-
ska spomenica, Spomenica rata za oslobo|ewe i ujediwewe 1914-
1918, dva ordena francuske Legije ~asti, francuski Ratni krst
sa palmovom granom, britansko odlikovawe Svetog Majkla i ru-
ski Krst Svetog Georgija Pobedonosca. Ba{ toliko, a ne sedam!
Itd, bez ikakvog uticaja Milunkinog na takvo pisawe.
Na pri~e o navodno zaboravqenoj Milunki Savi} treba gle-
dati kao na proizvod vi{edecenijskog vladaju}eg jugoslovenskog
uverewa da je pripadni{tvo “pokretu” bio dovoqan dokaz da je-
dan partizan moè obavqati svaki posao koji mu se poveri, ~ak i
vi{e od toga. Da je tako, najlep{e moè posvedo~iti dijalog sa
jednog me|unarodnog nau~nog skupa, nastao posle problemati~-
nog “nau~nog” saop{tewa “na{eg ~oveka” iz partizanske ere:
- Oprostite, kolega, na kojoj ste Vi temi doktorirali?
- Ja sam doktorirao u {umi!
SRBSKO PISMO 335
“Pre~i{}eni tekst”. Stoga, vaqa se zaustaviti na onome

{to opstoji kao ~iwenica (istina):
Milunka Savi}, od oca Radenka Savi}a i majke Danice, devo-
ja~kog prezimena Bojovi}, ro|ena 28. juna/10. jula 1892 (u na{em
veku to je 11. jul!), ~obanica iz Koprivnice, kod Ra{ke, ratovala
je kao dobrovoqac u srbskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918.
godine. U~estvuju}i u brojnim okr{ajima, sa pu{kom u ruci ili
kao bomba{, bila je ~etiri puta rawena ali se uvek, posle izle-
~ewa, vra}ala u borbeni red. (Ovde ne treba ra~unati Milunkin
boravak u bolnici Sidi-fatalah, u Bizerti, sredinom 1918, “na
le~ewu posle izvr{ene operacije slepog creva”).
Delom zbog svoga nesumwivog vite{tva, a delom iz propa-
gandnih razloga (kori{}ewem wene ènskosti, ili ènstveno-
sti, za odràvawe i podizawe borbenog morala wenih ratnih
drugova), dobila je vi{e visokih vojni~kih odlikovawa, {to
srbskih: zlatnu Obili}a medaqu za hrabrost (1915), zlatni voj-
ni~ki orden Kara|or|eve zvezde sa ma~evima (1917), Albansku
spomenicu i Spomenicu rata za oslobo|ewe i ujediwewe 1914-1918
(posle rata), {to francuskih: Legiju ~asti V stepena (1917), Rat-
ni krst sa palmovom granom (1918) i Legiju ~asti IV stepena, ofi-
cirskog ranga (posle rata). Ran|el An|elkovi}, jedan od retkih
koji je savesno tragao za Milunkinim “likom i delom”, objavio je
u svojoj kwizi o woj i fotografiju iz 1935. godine, sa prate}im
tekstom: “Na slici sa Milunkine desne ka levoj strani: Orden
Legije ~asti IV stepena (oficirski), Zlatni vojni~ki orden Ka-
ra|or|eve zvezde sa ma~evima, Orden Legije ~asti V stepena (vi-
tez), francuski Ratni krst sa zlatnom palminom granom, Zlatna
medaqa za hrabrost “Milo{ Obili}”, Albanska spomenica i
Spomenica rata za oslobo|ewe i ujediwewe 1914-1918”. Sedam
odlikovawa, dakle, i sva ste~ena za vojne zasluge.
Posle rata, zaposlila se u Op{toj dràvnoj bolnici u Beo-
gradu, kao spoqna bolni~arka, gde je ostala ne{to vi{e od godinu
dana. Leta 1922 (na moru), upoznala je svoga budu}eg muà Veqka
Gligorevi}a, pre{la u Sarajevo i od novembra 1922. do sredine
aprila 1924. godine radila u Zavodu za izradu vojne ode}e kao pre-
gleda~ (kontrolor), sa statusom nekvalifikovane slu`benice.
Po povratku u Beograd, rodila je k}er Milenu a tokom narednih
nekoliko godina usvojila je tri devoj~ice Kao srbski ratni do-
brovoqac-borac (mada je prvobitno ta pogodnost bila namewena
samo Srbima izvan Kraqevine Srbije koji dobrovoqno stupe u
srbsku vojsku - i Hrvatima i Slovencima, dakako) dobila je do-
brovoqa~ko imawe povr{ine pet hektara na dobrovoqa~koj kolo-
niji Marijin majur (u blizini Novog Sada) i tamo podigla ku}u.
336 Ilija Petrovi}
Krajem 1927. godine, ona je imawe napustila, ostavila svojoj sest-

ri Slavki i pre{la u Beograd; ponovo se zaposlila u dràvnoj
slu`bi, opet u Op{toj bolnici, kao parakuvarica (pomo}na ku-
varica), ali je tamo dala otkaz posle nepunih {est meseci.
Iako se wen odlazak sa dobrovoqa~ke kolonije Marijin Ma-
jur (docnije nazvane Stepanovi}evo) mogao smatrati odustaja-
wem od naseqewa i, samim tim, od li~ne obrade dobijene zemqe
({to je, po dobrovoqa~kom pravu, bio razlog da joj se to sve oduz-
me - kao {to je to ~iweno sa brojnim srbskim dobrovoqcima u
sli~nim slu~ajevima), u wen prethodno priznat dobrovoqa~ki
status nije dirano. U Beogradu, po~etkom decembra 1929. godine
ponovo se zaposlila, ovoga puta u Dràvnoj hipotekarnoj banci,
kao sluìteqka-dnevni~arka (~ista~ica), “u centrali ban~inoj
a sa mese~nom nagradom od dinara 1.200 (hiqadu i dve stotine)”,
{to je zna~ilo da joj nije tekao radni (i penzijski) sta`. Tek 20.
oktobra 1934. godine, ministar trgovine doneo je re{ewe kojim
je ona postavqena za stalnu sluìteqku druge poloàjne grupe i
pravom na penzijski sta`.
Blagodare}i nov~anim primawima iz redovnog posla, inva-
lidnini (80 posto, po osnovu ratnih rana), prinadle`nostima
koje joj je Francuska ispla}ivala kao nosiocu wenih visokih
odlikovawa (Kraqevina Jugoslavija je nosiocima Kara|or|eve
zvezde, odnosno porodicama poginulih ili umrlih, tek 1938. godi-
ne po~ela da ispla}uje po 300 dinara mese~no; posle rata izjed-
na~eni su, u primawima, sa nosiocima Spomenice 1941, kasnije
Ordena narodnog heroja) i zaradom koju je, u slobodnom vremenu,
ostvarivala {ivewem vojni~kih {iwela za potrebe jugosloven-
ske vojske, ona je, kao samohrana majka i izuzetno plemenita è-
na, uspela da u svome domu pomogne u odrastawu i {kolovawu jo{
trideset dvoje dece, najve}im delom svojih ro|aka i seqana.
Penzionisana je neposredno posle Drugog svetskog rata, u
novouspostavqenom dru{tvenom poretku (koji je pod Pov. br.
11057/46 od 18. februara 1947, dobrovoqa~ku organizaciju progla-
sio profa{isti~kom ali u Milunkin ratni~ki, dobrovoqa~ki
status nije dirano), po molbi pisanoj 9. januara 1945, sa bezmalo
trideset osam godina staà (37 godina, 11 meseci i 2 dana), u {ta
je, pored osamnaest i po (18,5) godina staà u dràvnoj slu`bi (u
vojsci posle demobilisawa, u bolnici i u Hipotekarnoj banci),
ura~unato vreme provedeno u Velikom ratu (~etiri godine, osam
meseci i sedamnaest dana) u dvostrukom trajawu i deset (10) go-
dina za rawavawe i Kara|or|evu zvezdu sa ma~evima.
Umrla je 5. oktobra 1973. godine u Beogradu i sahrawena na
Novom grobqu, na parceli 101, u grobnom mestu 243.
SRBSKO PISMO 337
Desetog novembra 2013. godine, uz saglasnost wenih potoma-

ka, posmrtni ostaci Milunke Savi} Gligorevi} iskopani su iz
porodi~nog groba i, uz vojne po~asti i zvuke veli~anstvene srb-
ske budnice Tamo daleko, preneseni u Aleju velikana.
***Tekst je pripremqen kao podloga za predstavqawe u Gradskoj
biblioteci u Novom Sadu; u posatnom izlagawu, mawi wegov deo ~itan
je a onaj preostali preri~avan. Kasnije, neznatno dopuwen, objavqen je u
autorovoj kwiìci Zaslu`nici i opaske, Novi Sad 2014, 129-156.
Ka kraju brozovske vlasti
Kada je pre vi{e od dvesta godina ameri~ki predsednik To-
mas Xeferson (1743-1826) rekao da jedan nara{taj moè biti re-
volucionaran najvi{e dvadeset godina, jer za to vreme izraste
novi nara{taj koji postaje svestan slabosti onoga prethodnog i
koji, stoga, zate~ene dru{tvene, privredne i druge prilike mewa
po svojoj meri, nije imao u vidu da }e se javiti dru{tveni poredak
u kome }e se sve wegove vrednosti, bile one dobre, mawe dobre
ili lo{e, smatrati tekovinom za ve~nost.
Mnogima na{im savremenicima mo`da ime Xefersonovo
nije bilo poznato ali su se zato, uvek i na svakom mestu, oni mo-
gli zakleti da je wihovo vreme, za neke vreme u kome su rasli a za
neke vreme nastalo wihovom zaslugom, predstavqalo ranu fazu
budu}e ve~nosti.
Najve}i deo wih, naro~ito oni koji su bili prepoznatqivi po
sintagmi partizanska porodica, imali su razloga da u to veruju.
Najpre, oni koji su svoju ratni~ku ve{tinu i spremnost ulo-
ìli (ili je prepustili neprepoznatim ideolozima) da bi se uspo-
stavila narodna vlast dobili su opipqivo priznawe, nov~ano,
kroz li~nu bora~ku penziju a svima wima moglo se u~initi da su
medaqe, spomenice, poveqe, ordeni, sve~anosti povodom istorij-
skih pobeda i po~asna sedi{ta u prvim redovima prirodna nagra-
da za wihove stvarne ili zami{qene ratne zasluge.
Potom, najbliì srodnici onih koji nisu preìveli ratne
strahote, prili~no vidqivi u {iroj javnosti, naj~e{}e poznati
kao deca palih boraca, sa nesumwivom predno{}u pri dobijawu
stipendija za {kolovawe ili pri zapo{qavawu; da je potrajalo,
postojala je opasnost da se uvede i titula “unuk paloga borca”.
Iza wih, ali ne po mestu ili po zna~aju, oni koji su svoje ~el-
ne pozicije u novouspostavqenom poretku stekli blagodare}i
tome {to su se na licu mesta na{li jer su mu bili najbliì u
trenutku kada je, po okon~awu ratnih operacija, komandovano na
levo-krug, ili su, mo`da, na vreme, preuzeli partizanske nadim-
ke svoje poznate poginule bra}e, ili su svoju mawe ili vi{e bli-
sku srodni~ku vezu sa palim borcima iskoristili za (i)sticawe
sopstvenog pripadni{tva pobedni~kom krugu, ili su uz pomo}
dva svedoka uspeli da preprave svoj ratni~ki ìvotopis.
Da ne govorimo o onima koji su predstavqali ideologe i ne-
posredne izvr{ioce bliske “va`nim” nalogodavcima, i da se ne
bavimo pitawem ko je od wih zaista verovao u ideju za koju se za-
laè a ko je od takve ideje o~ekivao li~nu korist.
SRBSKO PISMO 339
Ta ve~nost, ukqu~uju}i u wu i vreme ratnih narodnooslobo-

dila~kih odbora, trajala je bezmalo pola veka, a weni tvorci ude-
sili su stvar tako da se u javnom op{tewu nije smelo, neka`weno,
ni pomiwati ni ~uti razmi{qawe o postojawu jednopartijskog
sistema dràvnog ure|ewa. Ako je i pomiwana re~ sistem, mora-
lo se to ~initi vrlo obazrivo, u strahu da to neko ne protuma~i
kao govorewe o jednopartijskom sistemu, odnosno o jednopartij-
skoj dràvi, odnosno o dràvi autoritarnog, totalitarnog tipa.
O dràvi koja je, ba{ zbog toga {to je nepomirqivo ~uvala
po~etne “revolucionarne” tekovine i, stoga, nespremna i nespo-
sobna za dru{tvene i privredne promene, zapadala u sve ve}u kri-
zu, o dràvi ~ije samozadovoqno rukovodstvo nije ni pomi{qalo
da bi iko od wenih podanika mogao biti nezadovoqan.
Danas, kada bi na srbsku politi~ku scenu banuo, ìv ili qu-
bopitqiv, neki od tvoraca, ili za{titnika, ili sledbenika toga
poretka, i zapitao bilo koga od tih nezadovoqnika {ta je to
nedostajalo vremenu u kome je postojalo, i kori{}eno, pravo na
besplatno {kolovawe ili na besplatno le~ewe, kada se zapo{qa-
valo sa malo ili vi{e {kole ili bez we (~ak i u administraciji,
ako je to bilo, primera radi, pod za{titom Saveza boraca), kada
je obra|ivana zemqa, kad se moglo stanovati (Dostojevski bi
rekao da je “~ovek bez stana - ~ovek bez psihologije”), kada se u
autu ili uz wega, na drumu ili u {umi, moglo bezbri`no zano}i-
ti, kada nam mewa~nice stranih valuta nisu bile neophodne, kada
su doma}e bankarske kamate bile pribli`no jednake onima u sve-
tu, kada su penzijski fondovi bili takvi da su se iz wih mogli
graditi autoputovi, sportski centri, bawe, mostovi, seoski vodo-
vodi, pravi odgovor te{ko da bi se odmah mogao na}i.
Samo malobrojni, oni koji su uspevali da tokom jednopar-
tijskih godina (re|e: decenija) sebi ili svojima najbliskijim od
poverewa “otkriju” da je i najbezazlenija re~ izgovorena na ra-
~un tog sistema zna~ila, sama po sebi, da se izvr}u marksisti~ke
postavke, da se vre|aju organi narodne vlasti i samoupravni i
politi~ki organi, da se osporavaju samoupravne i i politi~ke
odluke, da se neistinito prikazuju dru{tvena i kulturna atmo-
sfera u zemqi, da se napadaju ideolo{ka osnova revolucionar-
nog razvoja i sadrìna idejno-politi~kog delovawa vladaju}eg
Saveza komunista, da se potkopavaju temeqi federativnog ure-
|ewa i ustrojstva zemqe, “da se osporava ustavni poloàj auto-
nomnih pokrajina kao konstitutivnih ~inilaca jugoslovenske
federacije i kroz tezu da su one, pre svega, sastavni delovi SR
Srbije i kao takve, dakle, na posredan na~in i ~inioci jugoslo-
venskog federalizma, a ne Federacije”... a da je lice koje tako
340 Ilija Petrovi}
ne{to izgovori, u najmawu ruku, reakcionar, kontrarevolucio-

nar, ru{ilac sistema, narodni neprijateq...
Sredinom osamdesetih godina 20. veka, u odbranu od takvih
morala je biti, na primer, ukqu~ena i te{ka artiqerija, u liku
generala Koste Na|a (1911-1986), visokog armijskog komandanta,
narodnog heroja, {panskog borca, ~oveka koji nije verovao “da su
u partijskim redovima komunisti u mawini” i koji se bavio i
pitawem “za{to bi radni~ka klasa davala pare Akademiji i aka-
demicima, koji rade u interesu onih koji su protiv vlasti rad-
ni~ke klase”.
Ako i nije rekao da Akademiju nauka treba raspustiti, moglo
bi se iz Na|ovog razmi{qawa zakqu~iti da se neko ranije time
ve} bavio. I jeste: svojevremeno, Milovan \ilas (1911-1995), “de-
mokrata krvavijeh ruku”, poznat i kao “princ Politbiroa”, uspeo
je da Akademiju zatvori na dva meseca i osnuje mati~nu komisiju
za izbor “na{ih odanih kadrova”. Na sre}u, Aleksandar Beli}
(1876-1960), tada{wi predsednik Akademije, doveo je Bravara da
otvori vrata, a za uzvrat zadrào ga je u Akademiji (1948), da bu-
de Drug ^lan. I sada, Na|ova ideja da “radni~ka klasa” obustavi
finansirawe pomenute Akademije (ba{ kao da velik deo nov~anih
sredstava koja ostvaruje ta “klasa” nije nastajao i zaslugom i tih
akademika) nije ni{ta drugo do predlog “nadle`nima” da se Aka-
demija nauka ipak raspusti. [to da ne i tako, jer Bravar vi{e nije
bio me|u ìvima, pa je nekada{wi \ilasov naum ostvariv, makar
i sa zaka{wewem. No, ono {to je najzna~ajnije u Na|ovom shvata-
wu sopstvene revolucije (i revolucije wegovih saboraca) jeste
stav da je sav li~ni interes profesionalnih revolucionara pro-
gla{en “istorijskim interesom radni~ke klase”! Razumqivo je,
stoga, {to “li~ni” revolucionari zahtevaju od “istorijski zain-
teresovane radni~ke klase” da brani tu i takvu revoluciju.
Mora biti da je takva “odbrana” zaista bila neophodna, po-
{to je tih dana po~elo da se pi{e o levim parolama, pretwama,
pritiscima, primitivnom komunizmu, revolucionarnom dogma-
tizmu, birokratskim mobilizacionim pokli~ima, represiji...
Pisalo se da su “na najvi{a, visoka i ne{to mawe visoka mesta i
poloàje izabrani i kandidovani qudi koji, pre svega, nose najve-
}i deo odgovornosti za postoje}u krizu jugoslovenskog dru{tva,
koji su nosioci ne~uvenog nepotizma, koji su upleteni u razne
skandale sa ra~unima, ku}ama, vilama i lopovlucima ili pak oni
koji su najdirektnije i najdrasti~nije iskazivali odsustvo sva-
kog, pa ~ak i najelementarnijeg patriotizma. Dodamo li tome i ra-
zne »mlade« kadrove iz redova najobi~nijih ignoranata, neradni-
ka, len{tina, karijerista i ritualnih frazera i razne »demo-
SRBSKO PISMO 341
kratske« izborne farse i kandidature koje su rezultat birokrat-

skih nagodbi... slika postaje vi{e nego jasna”.
Pomiwawe svega ovoga {to je napisano u prethodnih neko-
liko redaka, kao i ~iwenica da na sve to nije bilo odziva (makar
i zbog toga {to su nosioci dràvne i politi~ke vlasti smatrali
sebe nedodirqivima i da se, stoga, ne treba odazivati), potvr|uje
tezu da nije u pitawu “istorijska zainteresovanost radni~ke
klase” da brani tu i takvu revoluciju, ve} se radilo ne samo o in-
teresu jedne relativno {iroke nomenklature iz vlasti sa raznih
nivoa da brani ste~ene pozicije u vlasti, nego i o trudu iste te
grupacije da nastavi s razbijawem Srbije i srbskog naroda.
Da je i ovo drugo (posledwe) bilo u pitawu vidimo i iz izjave
izvesnog Janka Dr~e, vojvo|anskog partijskog aparat~ika, date
po~etkom marta 1987. godine “da smo suo~eni sa raznim idejnim i
politi~kim kontroverzama i pritiscima koncentrisanim na pot-
kopavawe temeqa federativnog ure|ewa i ustrojstva zemqe, a
pre svega agresivnim prodorom unitaristi~ke i separatisti~-
konacionalisti~ke svesti. Ona (unitaristi~ka i separatisti~-
ko-nacionalisti~ka svest - IP) je poku{ala da ubedi javnost da
je Ustav iz 1974. godine generator krize, da je otvorio i legalizo-
vao proces rastakawa jedinstvene teritorije i dràvnosti Sr-
bije, odnosno da je truli politi~ki kompromis, izdejstvovan pod
pritiskom Tita i Kardeqa, stvorio autonomne pokrajine, da
one nisu plod istorijskog hoda i razvoja revolucije i na wenim
tekovinama i osnovama zasnovanih odnosa u jugoslovenskoj
federaciji”. Sa tim u vezi, Dr~a besprizivno odbacuje “duboko
ispolitizirane i ideologizirane teze” da je “ustavni koncept
socijalisti~kih autonomnih pokrajina, optuìvan kao glavno
izvori{te retrogradnog usmeravawa dru{tvenih prilika u
SAP Kosovo u pravcu nacionalisti~ko-iredentisti~ke kontra-
revolucije”, te da se “otvoreno... osporava ustavni poloàj au-
tonomnih pokrajina kao konstitutivnih ~inilaca jugoslovenske
federacije”.
Nekako u to vreme, ili godinu dana ranije, Stojan Berber,
lekar i pesnik, ili pesnik i lekar, ulazi u politiku na strani
onih koji su “ustavni poloàj autonomnih pokrajina kao kon-
stitutivnih ~inilaca jugoslovenske federacije” zaista videli
kao opasnost za opstanak Srbije i Srbstva. U~inio je to istiha,
predlogom da somborski pisci uspostave kwièvnu saradwu sa
srbskim kulturnim institucijama na Kosovu i Metohiji. Blago-
dare}i poltronskom duhu ~elne li~nosti u somborskom Klubu
pisaca, pismo sa Berberovom potpisom nije ni poslato, jer je na
“nadle`nom” mestu, kome je pismo potkazano, oceweno da je cela
342 Ilija Petrovi}
zamisao odi{e nacionalizmom. Ba{ kao i jedan raniji poku{aj

somborskih pisaca da se, mimo saglasnosti op{tinskih politi~-
kih “struktura”, uspostavi saradwa (kwièvna) sa beogradskom
bra}om po peru.
Bilo je to i vreme u kome su predvodnici vojvo|anskog auto-
nomizma (“autonoma{tva”) pokrenuli postupak za izmenu Ustava
SAP Vojvodine, sa ciqem da se obezbedi “daqe ja~awe odgovor-
nosti autonomne pokrajine za sopstveni razvoj”, ali i za navodni
“razvoj” Srbije i Jugoslavije.
I bio je to trenutak u kome se dr Berber, odbornik Skup-
{tine Op{tine Sombor, predsednik Predsedni{tva somborske
Kulturno-prosvetne zajednice i ~lan Op{tinske konferencije
Socijalisti~kog saveza radnog naroda, politi~ke organizacije
definisane kao “dobrovoqni demokratski savez gra|ana i naj-
{iri oblik wihove dru{tveno-politi~ke aktivnosti... i oblik
prevazilaèwa partijskopoliti~kog rada i organizovawa”, oz-
biqno i vrlo kriti~ki upustio u politi~ke vode. Bio je to vrlo
rizi~an trenutak, utoliko pre {to se dobro znalo da je taj “dobro-
voqni demokratski savez gra|ana” osnovan po zamislima i pod
kontrolom Saveza komunista (prvi predsednik bio mu je Josip
Broz - 1892-1980 -, generalni sekretar Komunisti~ke partije
Jugoslavije) i {to je podrazumevalo visok stepen takozvanog de-
mokratskog centralizma u wegovom radu; druk~ije re~eno, li~na
inicijativa pojedinaca nije bila osobito preporu~qiva, bila je
~ak i vrlo sumwiva.
U takvim uslovima, dakle, dr Berber se, zalaù}i svoj ugled
javnog delatnika, lekara i kwièvnika (jer niko, pa ni on, nije
mogao znati na kakve su represivne mere bili pripravni tada-
{wi nosioci partijske i upravne vlasti), upustio u raspravu o
predlozima za ustavne promene u Vojvodini i upozorio da se Ju-
goslavija kre}e ka konfederalnom ure|ewu, da neke od jugoslo-
venskih republika traè sopstvene “republi~ke armije, nacio-
nalne ekonomije i sopstvenu spoqnopoliti~ku aktivnost”, da
Jugoslavija “grca pod teretom inostranih dugova {to su nam kao
ra~un podnele birokratske strukture republika i pokrajina”,
da je Jugoslavija suo~ena “sa razornim kosovskim separatizmom”,
te da neki “va`ni” jugoslovenski politi~ki kadrovi “svojim
pqa~ka{kim pona{awem dovode jugoslovensku privredu pred ko-
laps”. I kada je, da bi se takvo delovawe onemogu}ilo, zatraìo
da se, uz autonomisti~ki predlog za ustavne promene u Vojvodi-
ni, na referendum iznesu i predlozi Predsedni{tva Republike
Srbije: da i Srbija, kao i ostale jugoslovenske republike, ima
“jedinstvenu narodnu odbranu, jedinstvenu bezbednost, koordini-
SRBSKO PISMO 343
rawe me|unarodne aktivnosti, dogovoreni dru{tveni plan ~ita-

ve Republike, zajedni~ku brigu oko zaga|ewa i zaraznih bolesti
koje ugroàvaju Republiku u celini, te utvr|ivawe kulturnih do-
bara od izuzetnog zna~aja za Republiku i obezbe|ivawe uslova za
wihovu za{titu”.
Jo{ su neki odbornici podràli Berberovu logiku, ali u
Somborskim novinama, glasilu ~iji je osniva~ bila somborska
Op{tina, nije o toj raspravi uop{te izve{tavano. Umesto iz no-
vina, za tok te rasprave saznavalo se iz pri~a nezadovoqnih od-
bornika, tako da se “talas po~etne demokratizacije, koju su pri-
bavqali i osvajali pojedinci svojom smelo{}u, nije mogao vi{e
zaustaviti”.
Mogao je to biti i prst u oko vojvo|anskim autonomistima i
wihovom Savezu komunista, ali im se, na sre}u, nije dalo da na ve}
mnogo puta oproban na~in pokrenu svoj odbrambeni mehanizam,
boqe re}i: svoj represivni aparat. Umesto toga, oni su se ubrzo, na
svoje veliko iznena|ewe, suo~ili s otvorenim nezadovoqstvom
onoga dela svojih dotada{wih mirnih “podanika”, u partijskom
re~niku poznatih kao “radni~ka klasa”, odnosno “radni qudi i
gra|ani”. Sve je, zapravo, po~elo kada je “pove}a grupa Srba... do-
{la u Novi Sad da uti~e na rukovodstvo Vojvodine da ne ometa
ustavne promene koje su neophodne radi suzbijawa {iptarskog
separatizma na Kosovu i Metohiji”, nastavilo se zabranom vojvo-
|anskog rukovodstva da se prido{licama da voda za pi}e i uskra-
ti struja za upotrebu razglasa a stvarno raspoloèwe misle}ih
qudi iz Vojvodine Srbske dobilo kroz poruku Ilije @ivkovi}a,
konobara iz Vr{ca, upu}enu “drugovima rukovodiocima da im ni-
ko nije dao pravo da nam zabrane da se solidari{emo sa srpskim
narodom na Kosovu”, ali i upozorewem \or|u Radosavqevi}u-Gr-
netu (1926- ? ), onda{wem visokom funkcioneru u vojvo|anskoj
partiji i predsedniku Predsedni{tva Vojvodine, da on, navodno
brane}i Srbiju od protesta kosovskometohijskih Srba, “poziva
na odbranu svoje foteqe i separatisti~ke politike”.
Naredna tri meseca odràno je po Vojvodini jo{ nekoliko
mitinga sa sli~nim porukama, da bi 5. oktobra 1988. godine, u
ranim popodnevnim satima, u Novi Sad pristigli demonstranti
iz Ba~ke Palanke, nezadovoqni {to je pokrajinsko partijsko
rukovodstvo u{lo u nekakav obra~un s wihovim partijskim pred-
vodnicima Mihaqom Kertesom i Radovanom Pankovim. Na putu
ka Novom Sadu, Palan~anima su se prikqu~ivali i ìteqi us-
putnih mesta, a protestna kolona naro~ito je oja~ana pred no-
vosadskom fabrikom reznog alata “Jugoalat”. Vest o tome brzo
je {irena, tako da je nekoliko desetina hiqada gra|ana Novog
344 Ilija Petrovi}
Sada, Vrbasa i brojnih drugih mesta iz Banata, Ba~ke i Srema

pristiglo na “protestantski prostor”, ispred zgrade Pokrajin-
skog komiteta Saveza komunista Vojvodine. Tu, svi oni, postavili
su samo jedan zahtev: da svi ~lanovi tog najvi{eg partijskog or-
gana u Vojvodini podnesu ostavku.
Ve} narednog dana, jer se lepo videlo da preko dvesta hiqada
nezadovoqnika na novosadskim ulicama nije razumelo “{alu”,
Predsedni{tvo Pokrajinskog komiteta SKV podnelo je ostavku;
da je bilo i onih koji su i daqe verovali u sopstvenu ve~itost,
pokazuje i podatak da je od 99 prisutnih, dvanaestoro ~lanova
bilo protiv ostavke. Ostavku je podneo i Nandor Major, predsed-
nik Predsedni{tva Vojvodine, a wihove primere sledila su i
rukovodstva Socijalisti~kog saveza Vojvodine i Novog Sada i
novosadske partijske organizacije.
Moglo se tada u~initi da je vojvo|anski autonomizam, pozna-
tiji kao “autonoma{tvo”, izgubio bitku sa zastupnicima nacio-
nalnog pokreta za teritorijalno i politi~ko jedinstvo Repu-
blike Srbije.
Moglo se u~initi, ali...
Istina je da su ostavku podneli ~lanovi raznih partijskih
komiteta, ali se niko nije setio da pita zbog ~ega isti ti “~la-
novi” nisu istovremeno doneli odluku da samoukinu organe iz ko-
jih su decenijama i godinama upravqali ìvotima neposve}enih.
Niko se nije setio jer se, protekom vremena, u svest “radnih qudi
i gra|ana” usadilo uverewe da se ne moè ìveti bez raznih ko-
miteta i wihovog delovawa i da se, stoga, svi upra`weni komi-
teti moraju popuniti novim licima vaspitanim u istoj {koli.
Po toj je logici, ali i kao vrlo zapaèn i nepomirqiv opo-
nent dotada{wim perjanicama vojvo|anskog autonoma{tva i kri-
ti~ar partijskog jednoumqa, sredinom januara 1989. godine dr
Stojan Berber izabran u petnaesto~lano Predsedni{tvo novog
Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine; nije se u
wemu dugo zadrào (svega deset meseci), ali je, istovremeno is-
puwavaju}i svoje obaveze u lekarskoj ordinaciji i bave}i se kwi-
èvnim radom, iza sebe ostavio ozbiqan politi~ki trag:
Ukazao je na probleme u vezi s obnavqawem fru{kogorskih
manastira, prvi je ~lan visokog komunisti~kog foruma koji ih je
posle Drugog svetskog rata sve obi{ao, dao javnu podr{ku wiho-
voj obnovi i zatraìo da im se vrate opqa~kane crkvene relik-
vije i druge kulturne vrednosti... Podsticajno je delovao na raz-
voj kulture i nauke, a traìo je da se nau~ne jedinice formiraju
ne samo na univerzitetima nego i u privredi... Insistirao je na
obavezi celoga dru{tva da ve}u pa`wu obrati na poloàj i ulogu
SRBSKO PISMO 345
muzeja i arhiva, bez kojih “nema dovoqne samosvesti, rodoqubqa,

niti vaqanog po{tovawa predaka, a {to se u prethodnom vreme-
nu slabo po{tovalo”... Ukazao je na dru{tvenu obavezu da se vi{e
brine o za{titi ìvotne sredine, o ~emu se u partijskim organi-
ma ranije skoro i nije govorilo... S osnovnim ciqem da se suzbiju
vojvo|anski lokalni i separatisti~ki interesi, poku{ao je da
me|unarodnu politiku op{tinskih i pokrajinskih organa osloni
na republi~ku i saveznu administraciju... U vreme kada se hrvat-
sko partijsko rukovodstvo obru{ilo na poku{aje kraji{kih
Srba da se okrenu srbskom kulturnom duhu i vrate sopstvenoj
istorijskoj svesti, traìo je da Srbija stane u wihovu za{titu...
Bio je brana autonomisti~kom delovawu somborskih “foteqa-
{a”... Energi~no se zalaù}i za borbu protiv {iptarskog sepa-
ratizma na Kosovu i Metohiji, podsticao delovawe “na trasi ju-
goslovenstva”... Kulturnim, nau~nim i medijskim delatnicima
otvorio je svoj kabinet, a svima koji, u potrazi za raznim vido-
vima pomo}i, nisu mogli dopreti do drugih kabineta, pomagao je
u granicama svojih mogu}nosti... Dao je otvorenu podr{ku ideji
da se u Somboru, gradu u kome je vi{e od dva veka delovala srbska
u~iteqska {kola (preparandija, u~iteqi{te), otvori U~iteq-
ski fakultet... Prvi je progovorio o obavezi vojvo|anske Parti-
je da se rehabilituje Mirko ânadanovi} (1936), nekada{wi pred-
sednik Pokrajinskog komiteta SKV, koga je pokojni Tito, pri-
vremeno (i prividno) primiruju}i usta{ki masovni pokret u
Hrvatskoj, smenio (uz jo{ neke partijske kadrove u Srbiji) zarad
hrvatsko-srbske ravnoteè u politi~koj odgovornosti... Traìo
je u~esnika pojedinih partijskih i drugih “ideolo{kih” skupova
da po{tuju vreme, svoje pri~e “na zadatu temu” svode na razumnu
meru, te da pri ispoqavawu “lokalnih” èqa uvek imaju na umu i
op{ti dru{tveni interes...
Taj period svoga politi~kog delovawa dr Berber predstavio
je po vremenskom toku, sa vi{e ili mawe pojedinosti o nazna~e-
nim doga|awima. Sa gledi{ta budu}ih istorijskih istraìvawa
to moè biti i sporedno, po{to }e o tim doga|awima najboqe
svedo~iti odgovaraju}a arhivska gra|a i, u nemogu}nosti da se do
we u odre|enom trenutku dopre, novinski izve{taji iz toga vre-
mena. Ali ono ~ime Berberovi zapisi nadrastaju (prevazilaze)
zvani~ne spise i rutinske medijske osvrte na ta doga|awa, jeste
prikaz unutra{wih odnosa i atmosfere u takozvanim op{tin-
skim i pokrajinskim “strukturama” Saveza komunista, Socijali-
sti~kog saveza, bora~kih organizacija i drugih vidova politi~-
kog i strukovnog delovawa. Dr Berber se, zapravo, ponajvi{e
bavi odnosima u nazna~enim “strukturama”, mawe u vremenu dok
346 Ilija Petrovi}
su autonomisti iskazivali svoju apsolutnu politi~ku i uprav-

qa~ku mo} (kako to re~e istori~ar Xon Delberg Ekton - 1833-
1909 -, “vlast kvari, apsolutna vlast kvari apsolutno”), a mnogo
vi{e u danima dok se i sam sretao (i sukobqavao) s onima koji su
preuzimali “antiautonoma{ke” pozicije i bili uvereni da u
politi~ki ìvot unose “slobodu, bratstvo i jednakost”. Tako po-
smatrani, Berberovi zapisi o tome vremenu i o nadawima (i obe-
}awima) tek ustoli~enih nosilaca nove vlasti i “nove” ideolo-
gije sjajno su svedo~anstvo “iznutra” i nedvosmisleno dokazuju
istinitost Volterove misli da “mora da je veliko zadovoqstvo
biti na vlasti kada mnogi èle da se we do~epaju”.
Mimo tih “krupnih” tema, dr Berber je traìo i da se zadu-
èwa u partijskih forumima, naro~ito u Predsedni{tvu vojvo-
|anske Partije, jasnije razgrani~e, po{to wihovo preklapawe
pogoduje neradu ali i iskqu~uje odgovornost zbog ne~iwewa. Za-
lagao se da komunisti, pri raspravama o nekom spornom pitawu,
ne ~ine to preko medija ve} da se dogovaraju staloèno, za sto-
lom, te da pri tome sa~uvaju “kulturu dijaloga”. U “sukobu” sa ~i-
wenicom da “novi qudi”, na mnogim stranama, “prakti~no brane
autonoma{e” i poku{avaju da zaustave zapo~ete smene onih koji
su otvoreno sprovodili autonomisti~ku politiku i “radili pro-
tiv Srpstva i sopstvene dràve”, podse}ao je svoje partijske dru-
ove da se novi dru{tveni odnosi ne mogu ostvariti po receptima
nasle|enim od upravo potisnutih “autonoma{a”. Bio je nezado-
voqan praksom da se jednoj osobi (kadroviku) ostavqa da odlu-
~uje “koga }e proglasiti autonoma{em a koga ne, koga }e smeniti
sa funkcije a koga ne”, imaju}i pri tome u vidu i ~iwenicu da iz
Partije iskqu~uju i ~oveka koji je “me|u prvima osudio vojvo-
|ansko autonoma{ko rukovodstvo”; bio je iznena|en saznawem da
se mnoge informacije koje “sa terena” stiù u Pokrajinski ko-
mitet svode na “rekla-kazala” a da na istom tom “terenu” pojedi-
ne mesne partijske organizacije nisu radile po dva-tri meseca,
sve i{~ekuju}i da od nadle`nog komiteta dobiju direktivu {ta
i kako da rade. Uporno je zahtevao da se u~esnici raznih sasta-
naka, na svim nivoima, po~nu privikavati na ekspeditivnost, da
se odreknu “prazwikavog sedni~ewa” i navike da, pored uglavnom
nevi~nih predsednika pojednih organa, o svojim razmi{qawima
raspredaju u nedogled.
I smatrao je izuzetno {tetnim {to se predsednici dvaju
mesnih komiteta ne mogu usaglasiti sa kojom o{trinom vaqa u
odre|enom trenutku istupiti “pa se provla~e i oni koji to ne
zasluùju”; {to se komisije u Pokrajinskom komitetu sastavqaju
bez ikakvih konsultacija sa predsednicima tih komisija, odnos-
SRBSKO PISMO 347
no ~lanova Predsedni{tva zaduènih za pojedine resore; {to,

po istom principu, Pokrajinski komitet predlaè qude za rad u
izvr{nim organima pokrajinske vlasti; {to su ~elnici poje-
dinih organizacionih celina u velikim i sna`nim privrednim
sistemima, naro~ito u poqoprivredi, pad autonomisti~kog
vo|stva po~eli da koriste za razbijawe postoje}ih ekonomskih
celina; {to u pokrajinskom Predsedni{tvu “tri ~oveka” drè za
sebe mnoge va`ne informacije i tako onemogu}uju kvalitetno de-
lovawe onih ostalih; {to su na mnogim stranama oformqeni kla-
novi koji po~iwu da “navijaju za svoje qude”; {to u partijskim
organima, ~ak i me|u ~lanovima Predsedni{tva Pokrajinskog
komiteta, ne postoji me|usobna lojalnost i ~im se odnekud sazna
za napad na nekog od wih - ostali odmah po~iwu da ga izbegavaju.
Sve to, iz raznih razloga, pokazalo je da izme|u “antiauto-
noma{kog” delovawa i verbalnih obe}awa (prema tome: i “anti-
autonoma{kih” nadawa) postoji velik, nepremostiv jaz, ne samo
zbog toga {to svi oni koji su u novim strukturama na{li “svoje”
mesto nisu bili jednako sposobni da iskaù ciqeve svoje borbe i
upuste se u obra~un, makar i verbalni, sa suprotnom stranom, ve}
i zbog toga {to najve}i deo wih nije ni imao hrabrosti za tako
ne{to. Po svoj prilici, svi oni, i oni koji su u “novim struktu-
rama” zauzeli “va`na” mesta, ali i oni koji su bili “stidqiviji”
u iskazivawu svoga mi{qewa, nisu bili najsigurniji u svoju novu
poziciju i pribojavali su se da bi upravo ukloweni autonomisti,
koriste}i svoje dotada{we veze i uticaj na pojedine pokrajinske
slu`be i, naro~ito na partijske aparate antisrbski orijentisa-
nih jugoslovenskih republika, mogli ponovo preuzeti vlast i
svetiti im se za postupke tokom “antibirokratske revolucije”.
Da ne govorimo o nespremnosti, neznawu i stvarnoj nesposob-
nosti mnogih da, u delokrugu preuzetih ovla{}ewa, prepoznaju
javni interes i bore se za wega.
Ali, zato, u trenutku kada se u~inilo izvesnim da je vreme
vojvo|anskog autonomizma nepovratno pro{lo, ve}ina wih zna-
la je da se okrene i protiv svojih dotada{wih istomi{qenika,
naro~ito nekog od onih koji su, isti~u}i se u partijskom (~ak i u
profesionalnom) delovawu, iskora~ili korak ili dva ispred.
Te je sudbine bio i dr Stojan Berber.
Najpre, “drugovi” iz op{tinskog komiteta, iako su se i da-
qe, barem verbalno, dràli “demokratskog centralizma”, uvera-
vali su ga da, kao ~lan Pokrajinskog komiteta, “nije neophodno”
da prisustvuje sastancima u “svojoj bazi”, ~ak i u slu~aju kada se
tamo odlu~uje o va`nim kadrovskim pitawima, a samo zbog toga
da bi ga lak{e “skinuli” sa “kadrovske liste”, pod istovremenim
348 Ilija Petrovi}
optu`bama da “nije bio principijelan u diferencijaciji” i da je

bio “radikalan”.
Potom, zamereno mu je zbog svega i sva~ega a naro~ito zbog
onoga {to je radio. Oni koji su godinama bili direktori raznih
preduze}a i “vlasnici” op{tinskih foteqa, optuìli su ga za
vlastoqubqe, iako je on, kako su ranije i sami govorili, bio “he-
roj antibirokratske revolucije”. Pa mu se de{avalo da pro|e u
prvom glasa~kom krugu a u drugom krugu na wegov ra~un stavqaju
se primedbe “zbog odnosa prema vlasti, li~noj afirmaciji i upo-
trebi dru{tvenih pozicija za ostvarivawe vlastitih ambicija,
~ime se dovodi u pitawe ugled ~lana SK i sopstveno poverewe
javnog mnewa”
Uz dr Berbera stradali su i oni koji su ga do kraja podrà-
vali, a “va`ni” partijski funkcioneri somborske Op{tine os-
trvili su se i na ~elnog ~oveka u Socijalisti~kom savezu jer je i
on mislio kao i dr Berber; odbacili su i wega, ne vode}i ra~una
o tome {to su ga ba{ oni predloìli za tu funkciju.
I, daqe, od svih ~lanova Predsedni{tva Pokrajinskog ko-
miteta samo je jedan imao smelosti da kaè da to {to se sa dr Sto-
janom Berberom de{avalo u Somboru nije bilo slu~ajno i da “ima
indicija” da su oni “ostali” sve to jedva do~ekali.
Posle svega, a u i{~ekivawu jo{ kojeg nastavka ove kwige
memoarskog karaktera, mirne du{e moè se re}i da je odnos Ber-
berovih saboraca iz rane faze “antibirokratske revolucije”,
boqe re}i: wegovih opreznih pratilaca u toj “revoluciji”, u tre-
nutku kada su oni, brinu}i samo o sebi, pomislili da je do{lo wi-
hovo vreme, bio stvarni “poraz nove politike koja se zaglibila u
blato autonoma{tva”.
***Pisano krajem aprila 2014, kao predgovor za rukopis dr Stojana
Berbera Svedok vremena : Antibirokratska revolucija.
êtvrtog maja, u popodnevim satima, dr Berber je poru~io:
“Pro~itao.
^lanak je prihvatqiv kao prikaz kwige nakon {to rukopis bude
{tampan. Ako se èli tekst kao vrsta predgovora, onda ne odgovara. Mo-
rao bi biti saètiji, op{tijeg karaktera, sa naznakama {ta je bitno,
koliko je verovati autoru, kakav je stil itd., a mawe obra~un sa komuni-
sti~kom ideologijom”.
Moj komentar, u 19,22 istoga dana, glasio je:
“Da ne mislim druk~ije - ne bih ni pisao to {to sam napisao.
Za svaki slu~aj, izbri{i sve {to je napisano, nije nam nu`no da se
optere}ujemo pitawem da li se radi o predgovoru, prikazu ili obra~unu
sa komunisti~kom ideologijom”.
Rukopis je autoru vra}en 5. maja 2014. godine, a neprihva}eni tekst
sa~uvan je za ovu kwiìcu.
Berberov rukopis objavqen je maja 2016. godine, kao prva kwiga bu-
du}eg trotomnog “dnevnika memoarskog karaktera”.
Crnkina iluzija
Vesna Veizovi}, Ketrina iluzija, Beograd 2014 - Prikaz
Kwiga sa~iwena od pedeset dva poglavqa, od samog po~etka

ostavqa ~itaocu po{irok izbor da, kao u pasijansu, a sa jednim
{pilom, poku{a da raspoloìve karte sloì po zami{qenom
(o~ekivanom, korisnom) redosledu i da tako pokrije sve ono “{to
je pisac hteo da kaè”.
Za po~etak, dok bude prebirao po pribli`no prvoj tre}ini
svoga {pila, ~itaocu se moè u~initi da se nalazi u relativno
mirnoj detektivskoj pri~i, u pri~i koja se bavi jednim qubavnim
trouglom, nazna~enim samo u konturama, vi{e-mawe platonskim.
U toj ranoj istra`noj fazi prepoznatqivi su jedna mlada èna,
pr}onosa lepotica “duge plave kose i tamnih o~iju, u kojima se
ogledaju talasi Dunava”, jedan lekar nesumwivog crnogorskog
prezimena, ~iji otac radi u Vladi Srbije, i jedan stranac, Rus
(bar do tada), koji se sa “kqu~nim temenom” toga trougla qubi u
obraz, i koji bi to “teme”, na{u lepu “Trojanku”, na slu`bi u Mi-
nistarstvu pravde, kod lekarevog oca, mogao dovesti u neku jo{
uvek nevidqivu i neodre|enu opasnost. Doda li se tome i bojazan
da bi isto to “teme” moglo biti ozna~eno kao “izdajnik”, ali samo
“zbog jedne ostavqene ène”, svaki oprezniji ~italac mora po~e-
ti da preispituje dotada{we svoje sopstveno rasu|ivawe: pojava
uniformisanih lica koja }e glavnu junakiwu ove pri~e odvesti u
rusku ambasadu nu`no }e predstavqati i nagove{taj da bi se iza
brda ipak mogla vaqati nekakva druk~ija “qubav”.
A kada ~italac vidi da je ve} pomenuti Lekar vi{e zabrinut
za “svoju Jelenu”, onu pr}onosu, nego zbog pretwi da bi ga “ostav-
qena devojka, prevarena glupa~a”, mogla ubiti, on sebi name}e
pitawe da li }e Lepa Jelena do posledwe karte biti “izdajnik
otaxbine” ili }e ona, u me|uvremenu, uspeti da izme|u Rusa i Le-
kara odabere qubav kojoj se nije dalo da bude “na prvi pogled”
ali koja }e biti “na ve~ito i neopozivo”.
I sve tako dok se ne otkrije da je sentimentalnost uvodnih
stranica tek izmagli~ast paravan (ne ra~unaju}i Minu koja se na
sredini pri~e pojavquje nakratko, kao pristalica “slobodne qu-
bavi, bez ikakvih obaveza”, i Nevenu, alias Enu, namewenu da, u
ve} skoro odmotanom klupku, bude mo`da i `rtva {iptarskog te-
rora) i da se svi dotada{wi susreti i razgovori i glavnih junaka
i “glavnih kukavica” ti~u visokih srbskih nacionalnih intere-
sa. Onako kako nam to nudi dvadeseto poglavqe:
“Silni su mi Crnogorci. Uni{tili su na{u Srbijicu i za-
poseli gde je {ta moglo da se zaposedne. Jebo ih Tito koji ih je
350 Ilija Petrovi}
dovezo”. Re~i iz upravo datog navoda imale bi smisla da ih je iz-

govorilo neko od lica iz romana, mo`da onaj “stari sedi ~ovek”
koji je na 55. strani ~itao “Bibliju crnogorsku”, Gorski vijenac,
~ovek iz slu`be, otac onoga koji je drugo (ili tre}e) teme u tro-
uglu s po~etka. Ovako, kada te re~i izgovori sam autor, u ~itaocu
se moè roditi sumwa da je neka od li~nosti opisana pristrasno,
navija~ki a druga neka neopravdano zlobno, zlonamerno. Ve} u
narednom pasusu postupqeno je razlo`nije: tamo je “stari sedi
~ovek” izgovorio da “mi znamo ko smo i {ta smo, i nikada nismo
morali da nagla{avamo koliko smo veliki jer smo srbijanski Sr-
bi”. A oni, Crnogorci, koji tako|e znaju kolike su ni{tarije, sa-
mopotvr|uju se “kroz to najve}i... Danas ~itam da su dobili svoj
jezik i da traè jo{ prava u Srbiji. Malo im je {to poseduju pola
Beograda. Osim toga i cela slu`ba je wihova”, barem do tog tre-
nutka, po{to nas mladi sagovornik tog starog ~oveka, wegov sin
(tre}e, ili drugo teme onoga ne{to ranije pomiwanog trougla,
“modifikovani Rus”) uverava da su “doma}i” “uradili vi{e nego
{to je iko mogao zamisliti” i da treba sa~ekati samo “jo{ malo
i sve }e opet biti u na{im rukama”.
Verovatno ba{ tako, po{to iz jednog razgovora Jeleninog sa
verenikom saznajemo da “unutar UDBE, odnosno BIE”, postoji
“srbijanska slu`ba”, pomalo zabrinuta i za zbivawa na Kosovu i
Metohiji, gde se “danas, ta zemqa, to srce Srbije”, bez ijednog is-
paqenog metka “predaje u ruke koqa~ima srpskog roda”. I saznaje
Jelena da u nekom od ministarstava u Srbiji postoji slu`ba “koja
ni zvani~no ni nezvani~no nije postojala... drugim re~ima slu`-
ba stranih ambasada koje su bile tvorci kako unutarwe tako i
spoqne politike wene zemqe”.
Odatle pa daqe, ~itaocu nije potrebno da bude ni Erkil
(Poaro), ni Agata (Kristi), a bogami ni Vesna (Veizovi}), pa da
klupko razmota do kraja i da svoje preostale karte sloì “po bo-
ji, ukusu i mirisu”: na spisku “na{ih” nalaze se svega ~etiri auto-
htona Srbina, sve ostalo su Crnogorci... Oni su ti koji ovu zemqu
rasturaju ve} ~itav vek. Od dolaska cetiwskog unu~eta na vlast,
pa do danas, Crnogorci, Hrvati, Crnogorci, Hrvati... Samo se
smewuju... Bilo je vi{e Srba, bar do sada. Srbijanaca... Ili su
uposleni na drugom mestu ili su ovi boqi od nas? Nisu. Pomrli
su. To je bio onaj komunisti~ki olo{. Isteklo im je vreme. Jedna
generacija Srba iz Srbije, ~istih Srba, moè da poklekne, ali
deca i unuci im se uvek vra}aju na pravi put”.
Preosta}e ~itaocu da ovu pripovest gospo|e Vesne Veizo-
vi} (pod naslovom koji kao i da nema neposredne veze sa temom,
po{to nam nije re~eno ko je ili {ta Ketrina, ili Ketra) i{~i-
SRBSKO PISMO 351
ta do kraja i shvati kao oprezan i tajnovit, nedore~en i pomalo

jednostran poku{aj da svoje saplemenike (ili sunarodnike), dok
hode stazama neistoricizma, s izbrisanim pam}ewem, otu|ene od
sopstvene pro{losti i opijene samozaboravom, podseti na srbske
slabosti i nesrbske (antisrbske) podvale i upozori ih da wihovo
vreme dolazi, mo`da istiha, neosetno, ali neminovno dolazi. Da
oni moraju zameniti (smeniti, ukloniti) kadrove zate~ene “u
samom vrhu piramide”, kadrove koje u ovoj pripovesti predstav-
qa otac onoga lekara prepoznatqivog prezimena, ~ovek koji, kao
i svi “veliki Srbi sa rezervnom otaxbinom... kao i svi Crnogor-
ci uostalom, pa Li~ani i ceo taj titovsko-komunisti~ki lobi
koji je opusto{io ovu zemqu i koji joj vampirski i daqe isisava
ìvotne sokove”.
Ako se nekome u~ini da u svemu tome ima preterivawa ili
barem neodmerenosti, i to se mora prihvatiti kao autorska pes-
ni~ka sloboda: neke se stvari, ili pojave, naro~ito dru{tvene,
da bi se prepoznale, moraju ista}i hiperboli~no, do iskrivqeno-
sti, karikaturalno.
A na{im srbskim savremenicima, naro~ito Srb~i}ima i
Srbkiwicama, vaqa ponuditi i takvu sliku sopstvene nacional-
ne pripadnosti, u Zemqi predodre|enoj da bude “Biser Balkana.
Ono {to je nekad bila, i ono {to treba da bude - Bela Tvr|ava
Vaqanih”.
***Vaseqenskoj televiziji (elektronski sajt) poslato 13. oktobra
2014. godine, u 21:24. Objavqeno narednog dana, u rubrici “Mi{qewa”.
Ovde se prenosi iz autorove kwiìce Crnogorske i brdske, Podgo-
rica 2016, 402-404.
Izme|u slutwe i jave
Svojim naslovom Ma~ Belog Zmaja, barem na prvi utisak, kwi-
ga kojom se bavimo ve~eras, ovde, obe}ava nam poduù bajku o ne-
~emu natprirodnom, o ne~emu nepostoje}em u qudskom svetu, pri-
~u dobrodu{noga toka i, po prirodi stvari, sre}noga kraja. O~e-
kuju}i ba{ takav na{ pristup Belome Zmaju i wegovome ma~u,
Gvozden Bosi}, autor, smatrao je korisnim da nas, pre prelaska
na dnevni red a iza kra}eg zapisa Matije Be}kovi}a da su “neke
li~nosti kosovske epopeje... nepoznate istoriji, ali u svesti
srpskog naroda niko nije duè, ni vi{e postojao”, podseti da ne-
{to {to nam je nevidqivo, {to je nepoznato i {to nismo u stawu
da sebi objasnimo - ne zna~i da ne postoji.
U~inio je to dvostrani~nim tekstom “Re~ autora” i u wemu
opravdawem zasnovanim na narodnom iskustvu da su Srbi, “robu-
ju}i vekovima i pod pohlepom mnogih zavojeva~a, stvarali le-
gende fkad im je trebaloQ kako bi preìveli”. Srbski narod se iz
tih legendi napajao snagom i rodoqubqem, a on sam, Gvozden Bo-
si}, svestan ~iwenice da one, legende, isijavaju svetlost koja we-
govom narodu moè pomo}i da ga izvede “iz ropstva i tame”, ispi-
sao je sopstveno vi|ewe kona~ne srbske pobede nad zlom.
To wegovo vi|ewe srbskoga spasa od mra~nih sila qudskoga
zla sadràno je u pri~i koja, do pred sam wen kraj, ima sva obe-
le`ja bajkovitog.
Naravno, Gvozdenu Bosi}u ne moè se osporiti pravo na ta-
kav pristup temi, stvarawem legende i wenom upotrebom, utoli-
ko pre {to i zvani~na istorijska nauka u Srba svoje navodno zna-
we o starini srbskog naroda i wegovom mukotrpnom hodu kroz
dugu povest koristi na na~in koji je predaleko od stvarnosti; ni
nalik bajci, ali se zato ne odri~e lako dokazivih laì!
Na jednoj strani, primera radi, desetotomna Istorija srp-
skog naroda ne priznaje da Srbi postoje u vreme Hristovo - u vre-
me kojim se bavi i Gvozden Bosi} - (a ni ne{to kasnije, u ranija
vremena pogotovu), ona se, u najop{tijim crtama, bavi nekim ne-
dovoqno odre|enim plemenima koja su tada ìvela na dana{wim
srbskim prostorima. Pa tako ~itamo, na strani 66. prve kwige,
objavqene 1981. godine u Beogradu, da je “izme|u Dunava na severu
i Makedonije na jugu, Drine na zapadu i Timoka na istoku ìvelo
nekoliko plemena na razli~itom stupwu razvitka. Neka od wih
jo{ nisu poznavala pravi sedela~ki na~in ìvota, a druga su bi-
la na putu da ostvare dràvnu organizaciju... Ratovi (sa susedi-
ma) doveli su do etni~kih pomerawa i preseqavawa u druge obla-
sti, ponekad i u mo~varne predele na levoj obali Dunava”. A ve}
SRBSKO PISMO 353
na slede}oj strani saznajemo da je na sli~an na~in postupilo i

jedno ilirsko pleme, zvano Autarijati, koje je, ina~e, svojim ne-
prijateqem smatralo i Aleksandra Ma}edonskog (356-322 pre
Hrista), poznatog i kao Aleksandar Veliki, ali i kao Lesandar
Srbqanin, kako o wemu peva Ivan Gunduli} (1589-1638). “Kao ra-
zlog seobe Autarijata, izvori spomiwu jednu neobi~nu prirodnu
pojavu: umesto ki{e, iz oblaka su padale àbe koje su ubrzo pre-
krile zemqu, ispunile domove i zagadile izvore. Pojavile su se,
uz to, i druge nevoqe: iz zemqe su izbijali otrovni gasovi, (a)
po~ela je da se {iri i bolest”.
U svojoj ma{tovitosti, ili fantaziji, a mo`da i zbog toga {to
zvani~nu istorijsku nauku u na{em narodu jo{ uvek ne zanima
istina, autor tih redaka, gospo|a Miroslava Mirkovi}, (1933)
nije umela da zaviri u ono {to su o plemenima koja i sama pomi-
we (Tribalima, Tra~anima, Keltima, Ilirima, Galatima, Geti-
ma, Mezima, Da~anima, Skordiscima, Autarijatima, Bojima...)
svedo~ili razni gr~ki, rimski i drugi pisci sa strane, zbog ~ega
joj se nije dalo da svako od tih plemena prepozna kao Srbe.
Vi{e decenija ranije (1908), istori~ar Stanoje Stanojevi}
(1874-1937) ispisao je nekoliko stranica o onome kako je on vi-
deo prilike u kojima je ìveo srbski narod u vremenu kada se na-
vodno, odjednom, niotkuda, pre oko hiqadu i po godina, pojavio na
zemqi ranije nastawenoj raznim Tribalima, Tra~anima, Kelti-
ma, Ilirima, Galatima, Getima, Mezima, Da~anima, Skordisci-
ma, Autarijatima, Bojima i raznim drugim onovremenim a danas
jo{ uvek zvani~no nepriznatim plemenima srbskoga roda.
Izme|u ostalog: “Sloveni su, kada su se naselili na Balkan-
skom Pouostrvu (koje se tada nije ni zvalo tako, zvalo se Helm-
sko - IP), bez sumwe znali, da su u{li u tu|u i stranu dràvu,
kojoj su po pravu pripadale zemqe, {to su ih one zauzele... To je
bilo doba prilago|avawa novim prilikama i novom terenu”.
Pa onda: “I ako su se Srbi, kada su se doselili na Balkan, ba-
vili i sto~arstvom i zemqoradwom, ipak je trebalo u novoj otax-
bini mnogo {ta prilagoditi novom zemqi{tu i novim prilika-
ma, a po negde je trebalo u}i u sasvim nov ìvot i po~eti sasvim
drugi rad na novom terenu. Mnoga su se plemena, koja su bila na-
vikla na ìvot u ravnici, morala sada privikavati na brdske
krajeve, a plemena, koja su ostala u primorju, odala su se pomor-
skom ìvotu, sasvim novom za wih, i po raznolikosti i po dobi-
ti. A svima se, dolaskom u novu otaxbinu, otvarali novi vidici i
{irio horizont na sve strane.
Ili: “U svima pokrajinama Balkanskog Poluostrva... gra|an-
ski ratovi i ratovawa Gota, Huna, Avara, Slovena i drugih var-
354 Ilija Petrovi}
vara, potamanili (su), ili bar proredili staro stanovni{tvo,

ostavili ~itave krajeve zapu{tene, puste i neobra|ene, i poru-
{ili gotovo sve ono, {to su bili digli i sagradili Jelini i Rim-
qani... Moè se samo, sa dosta razloga i verovatno}e, pretpo-
staviti, da je prvi vek i po ìvota srpskih plemena na Balkanu
pro{ao u glavnom u borbi za osvajawe zemqi{ta i u prilago|a-
vawu novom terenu i novim prilikama”.
I tome sli~no.
Na drugoj strani, posle Matijinog poetskog popisa “kosov-
skog sazve`|a”, datog u zapisu “Kosovo - najskupqa srpska re~”, u
koje spadaju Devet Jugovi}a, Banovi} Strahiwa, Kosan~i} Ivan
i Toplica Milan, Sr|a Zlopogle|a i Kosovka Devojka, Dijete â-
u{ i Reqa Krilatica, svojih uvodnih metodolo{kih obja{wewa
i bri`qive razrade sopstvenog snovi|ewa (bez imalo lirskog
naboja i o~ekivane epske raspri~anosti, ili raspevanosti) ili,
mo`da, preda~kog nasle|a usa|enog u svoju misaonu sferu, Gvo-
zden Bosi} sve to prevodi na jezik razumqiv svakom Srbinu koji
misli i tvori srbski:
- “Po predawu, u Srbiji je postojao vite{ki red Belog zma-
ja... zaduèn za bezbednost Belog svetog ma~a”, a po istom tom
predawu ili, mo`da, nekom drugom, srodnom, Srbima je pravio
dru{tvo, lete}i iznad wihovih glava, kao wihove “o~i na nebu”,
dvoglavi orao, “ogromna, moè se re}i nezgrapna pti~urina, sa
duplim unezverenim glavama za koje nije siguran gde gledaju i ka-
da }e napasti, kako bi se za{titila”, ptica koju je predvodnik
jedne srbske odbrambene formacije imenovao re~ju Srb.
A taj predvodnik, kome je Gvozden dao ime Venero, najverovat-
nije prema latinskoj re~i veneror kojom se ozna~ava ~ovek bogo-
boja`qiv (ène bi, mo`da, rekle: po rimskoj bogiwi Veneri,
za{titnici lepote i qubavi), rastao je u Svetoj Zemqi ~iji su
stanovnici “bili milostivi i ~inilo mnoga dobra. Qubav Bo`ja
nije pravila razlike me|u qudima i Sveta Zemqa opstajala je
skoro besprekorno. Nije bilo zavisti, zla, ni nepravde... Qudi
koji su bili van Svete Zemqe, èle}i dobro sebi i drugima, dol-
azili su na wene granice, traè}i pomo} za zdravqe, za{titu od
neprijateqa i protiv crne magije. Sveti qudi nikoga, ko je za-
traìo pomo}, nisu odbijali”. Nisu odbili ni Katrusiju, za koju
svaki ~italac ima pravo da pita misli li Gvozden na Rusiju il’ se
wemu samo tako stvara.
Ko je u dvoglavom Srbu prepoznao Srbiju, taj je mogao i Sve-
tu Zemqu da identifikuje kao Srbiju a sebe kao jednog od poto-
maka Venerovih, da li direktnog, da li pobo~nog, u svakom slu~aju
Potomka nekog od Svetih Srbskih Ratnika. I samo je takav Po-
SRBSKO PISMO 355
tomak mogao da shvati pravi smisao onoga {to se zove Nebeska

Srbija, ali i i istinu, koju nam skoro na samom kraju svoje kwige
nudi Gvozden, da Srbi izvla~e ma~ samo kada svoju Otaxbinu
brane od mr`we, zla i ropstva.
Samo, dakle, kada nema drugog izbora!
âk i u uslovima kada se moglo pokazati da je taj drugi izbor
bio neuspe{an, kao {to se to desilo sa propa{}u nemawi}ke
dràve, Srbi su smatrali “da je tu|inska sila prolazna, a da je ob-
nova carstva Nemawi}a izvesnost, bez obzira na to koliko dugo
treba na wu ~ekati”. Uslovi u kojima su se Srbi tada na{li bili
su onespokojavaju}i, naro~ito zbog toga {to se taj novi porob-
qiva~ ~inio neuni{tivim, a mo`da i zato {to su wegove granice
i sile bile nedovoqno poznate ostalom svetu. Mada je “potpada-
wem pod tursku vlast, srpski narod mogao izgubiti nadu u poto-
wi ìvot”, nije mu se to desilo. Iskonski naslu}uju}i da “nema
izvesnijeg puta koji vodi i{~ezavawu jednog naroda od saznawa
beznade`nosti”, on se ponajpre oslonio na svoje tradicionalne
institucije, na crkvu i mesnu samoupravu, a potom i na sve ono
{to je smatrao svojim preda~kim nasle|em.
U mit nastao u tom vremenu ugra|eni su poraz na Poqu Koso-
vu i simbolika Vidovdanska. Po re~ima eti~ara i heleniste
Milo{a \uri}a - 1892-1967 - u tekstu Vidovdanska etika, objav-
qenom 1914. godine u izdawu Srpskog akademskog dru{tva “We-
go{” u Zagrebu, “kao iz kakvog centralnog vrela, razlivale su se
guslarske lepote u mnogobrojne potoke, u bogate skale poetskih
ànrova; iz toga }e vrela crpsti okrepu za duhovnu stvarala~ku
snagu i nepregledne armije sutra{wih i najdraìh iza nas... U
zvukovima i re~ima... na{i najboqi pesnici nadahwuju se najskup-
qom i najblagodatnijom na{om nacionalnom uspomenom koja se
zove Vidovdan”, koja se zove Kosovo, koja opstaje kao Kosovski
mit. (Nebitno je ovde da li je Matija Be}kovi} - ro|en 1939 - ,
pevaju}i o Kosovu, od îka-Mi{e pozajmio metaforu, ili sintag-
mu, poznatu kao “najskupqa re~”).
Da pomenem samo Vidovdan Kosovski, Sretewe 1804, Vidov-
dan 1914, 27. mart 1941... datume istovetne i po zna~ewu i po sadr-
ìni! Svi oni vodili su Carstvu Nebeskom kroz odricawe ìvota
u korist Otaxbine! To je bio i ostao ideal i tradicija srbskog
naroda kroz vekove, makar neko na to gledao kao na fantaziju. Svi
ovi slavni dani dodiruju se i dopuwuju! Svi oni zadojeni su kosov-
skom etikom i borbenim duhom koji proklamuje krajwe qudske
mogu}nosti, mogu}nosti uslovqene gubitkom ìvota u spasava-
wu Otaxbine! Kako bi to rekao Wego{: “Neka bude {to biti ne
moè”. Bez ikakvog dvoumqewa, to je za svakoga Srbina, i u~es-
356 Ilija Petrovi}
nika u tim zbivawima i svedoka tih zbivawa, bilo nacionalno

Jevan|eqe i ve~ni zakon.
U svim tim doga|awima, i ne samo tim, Srbi su uspevali da
koraknu daqe od svoje propasti, svojim ma~em odupirali su se
zlu, uspevali su da sebi izvoj{te slobodu, ili je o~uvaju, oboga-
}uju}i time najslavnije stranice svoje istorije i opravdavaju}i
veru u postojawe Carstva Nebeskog i, posredno, o Srbima kao ne-
beskom narodu. Sve to moè se obja{wavati iskqu~ivo vezano-
{}u srbskog naroda za sopstvenu tradiciju i, sa tim u vezi, za ne-
prestanu borbu za sopstveni opstanak. A zarad onih Srba koji se
prema srbskoj tradiciji (tradiciji naroda iz koga su potekli,
ali mu, po sopstvenom izboru, vi{e ne pripadaju) odnose potce-
wiva~ki i posprdno, vaqa dodati da samo u Srba postoji kult iz
koga je proisteklo imenovawe brojnih preda~kih kolena: od oca,
dede i pradede, preko ~ukundede, navrndede i askur|ela, do kun-
|ela, kurlebala i sukurdola. Za onoga koji broji svoje pretke,
tih je kolena ukupno devet; taj isti broj sre}e se i u biblijskoj po-
ruci da }e grehovi otaca pasti do devetog kolena, {to je Srbe,
zabrinute za svoje potomstvo, uvek upu}ivalo i na kultne obzire
prema sopstvenim precima. Druk~ije re~eno, sve {to jedan Sr-
bin uradi za svoga zemaqskog ìvota, ti~e se ne samo wega i we-
govih potomaka, ve} i wegovih predaka nastawenih u Carstvu ne-
beskom, odnosno u Nebeskoj Srbiji, koju ~ine svi Srbi od po~et-
ka. Nebeska Srbija kultno je mesto u kome }e se, jednoga dana, po-
red onih koji se sada tamo nalaze, na}i i savremeni Srbi i brojna
pokolewa wihovih budu}ih potomaka. Samo zbog toga, zbog takvog
shvatawa Carstva Nebeskog i Nebeske Srbije, svi mi trebalo bi
da uvek, ne samo u te{kim vremenima, pomiwemo vekovne sne
na{ih dedova i svesne `rtve wihovih potomaka, koji su rado da-
vali “svoje ìvote na ve~ni oltar slobode, da bi zauvek ìveli u
srcima svih Srba”, i onih u zemaqskoj, i onih u Nebeskoj Srbiji.
Makar to za neke bio mit, ili bajka.
Isto to, ne{to druk~ijim re~ima kazuje i Gvozden Bosi}:
“Ma~em se zemqa samo brani od zla!
Dotle }e na grbu zemqe stajati Srb, dvoglava, odana, pleme-
nita ptica, a vitezovi reda Belog zmaja nosi}e prsten sa samo
wima svojstvenim pe~atom urezanog zmaja, koji vole i ~uvaju svo-
ju zemqu”.
I postavqaju}i pitawe “kako povratiti stvarnu veru u Belu
Bo`ju svetlost koja vodi izbavqewu, razumu i pribliìti je
obi~nim qudima, kako oplemeniti qude”, on sam nudi odgovor:
“Ne ~initi Zlo! Nau~iti ih da opet veruju i vole druge qude
oko sebe, da ih prihvate sa svim manama i vrlinama. I ne samo
SRBSKO PISMO 357
qude... Da vole sve {to je Bog stvorio pored wih: i zemqu, i vodu,
i vazduh, travu, drvo, cvet, pticu, ìvotiwu, leptira, dugu”.
Za sve nas, veliko je ohrabrewe {to te re~i, sa vizijom obo-
jenom nacionalno: crveno-plavo-belo, ispisuje mlad ~ovek.
Gvozden Bosi}, ro|en 1986. godine.
***Pripremqeno za predstavqawe kwige Gvozdena Bosi}a Ma~ Be-
log Zmaja, Novi Sad 2013, predvi|eno za 30. oktobar 2014. godine u Ud-
ruèwu novosadskih penzionera, ali je to Bosi} otkazao zbog navodne
bolesti dvoje recenzenata svoje kwige, kao i navodne bolesti devojaka
iz etno-grupe pozvane da peva na toj priredbi.
Rodna ruga srbskome jeziku
Na samom po~etku, tek da se zna: za sve je kriva mandarina.
[to se kraja ti~e a, bogme, i onoga izme|u, vaqa znati da
apsolutna (neograni~ena, neuslovqena) ravnopravnost ne moè
postojati sve dok postoji biolo{ka nejednakost.
Na nekim stranama (a strana je re~ ènskoga roda) do takve
se istine ne drì, tako da s izvesnim razumevawem treba prihva-
titi najavu jedne va`ne kulturne ustanove da }e prirediti redov-
nu godi{wu sve~anost na kojoj }e o sopstvenim poslovnim i dru-
gim uspesima govoriti jedna direktorica, jedna kustoskiwa i
jedna arheolo{kiwa.
A takvo imenovawe zapo~eto je ~im je jedna ènska mudra -
re~ mudra treba ~itati kao imenicu, sa kratkim naglaskom na
prvom slogu - otkrila da titula mandarin, kojom se oslovqava
svaki otmeni Kinez, ima i svoj ènski oblik: mandarina, kojom
se, vaqda, oslovqava svaka otmena Kineskiwa (mo`da: Kinka).
Nedugo zatim tu su mudru wene rodne pratilice, ili pratwa~e
(pratqa~e), obazrivo podsetile da se re~ju mandarina ozna~ava
vrsta sitne i slatke naranxe, ali je ve} bilo kasno: u me|uvre-
menu su bile “ro|ene” ne samo arheolo{kiwa, i kustoskiwa, i
direktorica, ve} i razne druge -olo{kiwe, -{kiwe a bogami i
razne druge -kiwe i -ice, {to }e re}i da su bile “poèwene” sve
imenice mu{koga roda koje bi se mogle vezati za wenu osobu.
Rodno nezainteresovan da jednoga dana budem proizveden u
bilo kakvu i bilo ~iju odgovornu li~nost, ponajmawe u nekoj od
kulturnih ustanova, pomislih najpre da je zaista lepo {to je, po-
sle mnogo decenija, na ~elo te ustanove stao jedan ènski direk-
tor, u rodnoj govornici direktorica, ali se odmah prisetih da
sam jo{ u detiwstvu ~uo da je majstorica majstorova èna, ba{
kao {to to obja{wava Re~nik srpskih govora Vojvodine, sveska
5: M-W, strana 20.
Da bih proverio ovo posledwe, vratih se na ~as u neka ranija
vremena kada je dopisnica bila po{tanska karta, ali me je odmah
zbunilo saznawe da su savremene rodne stru~wakiwe sa te zasta-
rele re~i skinule patinu i wom (dopisnicom) nazvale ènu iz
novinarskog kruga koja {aqe kakvu vest svojim novinama.
Ili, nekada je apostolsko pismo novozavetno, ili vladarsko
ukazivawe zakononodavnom telu ili narodu na neko va`no dràv-
no pitawe, ili “sezonsko” obra}awe nekog crkvenog velikodo-
stojnika podru~nom sve{tenstvu ili vernicima, bilo poznato kao
poslanica, a danas - to je ènska osoba koja u skup{tini zastu-
SRBSKO PISMO 359
pa navodne interese bira~kog tela. (U takvim rodnim okolno-

stima, jo{ se ne zna kako }e se u nekoj rodnoj budu}nosti nazivati
novozavetna pisma apostolska, ne zna se da li }e neki budu}i vla-
dari, ili upravqa~i, u istoj takvoj budu}nosti smeti da sopstve-
nom narodu ili zakonodavnom telu ukazuju na ne{to, a nisam se
smeo ni zapitati iz koje se to poslani~ke grupe “pozajmquje” po-
slanica da bi neki jerarh, uo~i Vaskrsa, na primer, mogao preko
we, ili kroz wu, op{titi sa svojom pastvom).
Kada mi u trenutku pade na um da u~iteqica nije u~iteqeva
èna ve} ènska osoba u~iteq, èna koja u~i decu, a da bi u~i-
teqka mogla biti i u~iteqica i u~iteqeva supruga (Isto, Sve-
ska 9: T-F, str. 162-163), ~ak i u~enica u~iteqske {kole (prema:
u~iteqac, |ak u~iteqske {kole) videh da sam uneo zabunu u sop-
stvene redove (o, zabuno, ime ti je ènsko), te da bi ta direkto-
rica mogla biti i direktorova èna.
Poku{aj da na|em izlaz kroz re~i profesorica ili profe-
sorka bio je uzaludan: isti taj Re~nik, Sveska 7: poqu~iti-rzati,
na strani 113, poznaje samo re~ profesor, uz pro{ireno obja{we-
we da su “weni drugovi i drugarice... danas profesori, a i ona bi
bila profesor”, {to zna~i da bi taj pojam iskazan u mu{kom rodu
bio dovoqno rodno ravnopravan. Sli~no se, nerodno, pona{a i
jedan vrlo ozbiqan latinsko-srbski re~nik, kome tako|e nije
poznat ènski oblik re~i professor. Pa, sad, ako ènski profe-
sor ho}e da zasluì penziju, da bude emeritus - ni po jada, ali ako
rodna profesor (ba{ tako!) od jezika, jeziko{a, ili jezi~ara, ho-
}e to da bude, onda se ona, da bi sebe nazvala professor emerita, mora
odre}i onoga nekad dobro poznatog pravila o slagawu po broju,
rodu i padeù, naro~ito rodu. Ni re~ nastavnica, kao neki pre-
lazni oblik od u~iteqice ka ènskom profesoru (u obrazovnom
smislu), nije mi ovde bio od pomo}i, po{to se ve} pomenuti Mati-
~in Re~nik ne bavi bilo kakvom vezom izme|u mu{kog i ènskog
nosioca toga zvawa, naro~ito ne bra~nom.
îwenica da se u ovom posledwem primeru ne postavqa pi-
tawe rodne ravnopravnosti (po{to je od po~etka sve jasno: na-
stavnik je mu{kog a nastavnica ènskog roda), otkriva su{tinu
svih jezi~kih nedoumica oko ènskih naziva pojedinih zanima-
wa: koristi li se za neko zanimawe srbska re~ mu{kog oblika,
bez ikakve te{ko}e na}i }e se (ukoliko je to uop{te potrebno!)
odgovaraju}a ènska re~ za isto to zanimawe.
Ba{ kao {to se ne postavqa pitawe rodne iskqu~ivosti
mnogih re~i ènskoga roda (po izuzetku i u vidu zanimawa), na
primer: senka (ako se nekome u~ini da je ovde, u prvom slogu, ispu-
{teno jedno slovo, mo`da }e biti u pravu), guska, ~avka, porodiqa,
360 Ilija Petrovi}
nerotkiwa (mada ovde moè biti vrlo sumwivo pitawe po ~emu je

to ona rodno i uop{te ravnopravna sa porodiqom), dojiqa, vagi-
na, {eva, materica (u ovaj niz ne uvr{}uje se majka, koju ne smemo
okrivqivati za “nauku” proisteklu iz glava jo{ uvek malobroj-
nih mudrica rodne ravnopravnosti, ali zanemarujemo i onu zeza-
licu kojom se slabosti kakvog metiqavog mu{karca “pravdaju”
narodskom dijagnozom da mu se spu{tila materica), brazda,
brada, kosa, kobila, plavu{a, kao i mnogih re~i mu{koga roda,
na primer: jezik, kaìprst, nokat, zub, prsten (~ak i na ènskoj
ruci), èludac, rep, organ (naro~ito onaj s telefona).
U grupi mu{kih re~i kojima, pri zdravom razumu, jo{ nije
uspelo da se naturi rodno ènstvo, nalazi se i re~ stvaralac.
Mo`da je to i poku{ano s izvedenicama stvaralica, stvar~ica,
stvara~ica, stvarka, stvarala, stvaruqa, stvarkiwa... ali ne-
ka to pitawe do daqeg ostane otvoreno.
Sa tim se u predalekoj vezi nalazi i imenica Tvorac. Pribo-
javam se da bi nekoj rodnoj ravnopravki jednoga dana palo na pa-
met da sebi ili nekoj svojoj jo{ zaslu`nijoj srodnici pripi{e
ènski oblik te mu{ke imenice i da se nazove tvorka. Ako do
toga do|e, bojim se da }e neki zlonamernik tu rodno ravnopravnu
imenicu dovesti u vezu sa nekom sto~icom iz porodice kuna koja
se mnogo teè prepoznaje po imenu Putorius putorius nego po izlu-
~evini veoma neprijatnog mirisa, da ne kaèmo smrada. (A ne zna se
{ta }e na to re}i ènska reìserka, da l’ da reì ili }e da serka).
Jo{ se nije ~ulo da neka mu{ka osoba iskazuje nezadovoqstvo
~iwenicom da se mnoge re~i ènskoga roda koriste uz wihovo
mu{ko bi}e, na primer: ravnopravnost, qubav, mudrost, lepo-
ta, duhovnost, nauka, radost, blagost, glagoqivost, osoba, a da
se i ne pomiwu nesre}a, bolest, zuboboqa, tuga, u{, jalovost.
(Imenicama koje na kraju imaju slovo a moglo bi se to slovo “uki-
nuti”, a od ostalih, za po~etak, mogla bi se samo prva - ravnoprav-
nost - uvesti u mu{ki rod kao ravnopravac; ako nije takav - on je
ravnokrivac. [to se preostalih ti~e, koje su mnogo brojnije,
nisam imao snage da protiv wih iza|em na kraj, pa ih prepu{tam
ma{tovitosti onih koji }e uspeti da ih mu{ki rodno imenuju).
Ako ovde dodajem da direktorica nije kriva {to je uz wenu
zvani~nu ulogu, da l’ u vlasti da l’ uz muà, nare|ano toliko
primera koji se, po prirodi stvari, ne mogu smatrati ni osobito
muèvnim ni prikladnim za obavqawe vlasti, ~inim to s jedinim
ciqem da mogu}eg ~itaoca do sada napisanog vratim na sam po~e-
tak ovog rodno ravnopravnog ogled~i}a.
Van svake sumwe, kustoskiwa je “redak zver” u srbskom jezi-
ku, ali sam, ne svojom krivicom i s izvesnom mu~ninom, uspeo da
SRBSKO PISMO 361
je prepoznam u oblicima ~uvarkiwa, ~uvaru{a, ~uvka, ~uvara, ~u-

varka, ~uvaruqa... Upravo re~ena kustoskiwa izvedena je iz re~i
kustos, kojom se, u normalnim okolnostima (i prema {estotom-
nom Re~niku Matice srpske), ozna~ava (mu{ka ili ènska) “oso-
ba s akademskim obrazovawem koja ure|uje i ~uva kakvu zbirku”,
muzejsku, ili slikarsku, ili bibliote~ku.
E, sad, veliko je pitawe kako se u nazna~enoj kulturnoj usta-
novi do{lo do nastavka -kiwa. Po re~i mekiwa (quska od samle-
venog p{eni~nog zrnevqa, uba~ena ~ak i u poslovicu “ko se mije-
{a u mekiwe, pojest }e ga sviwe”) verovatno nije jer se tamo ne
bave tricama i ku~inama, ali nije iskqu~eno da je to u~iweno
po uzoru na ru`nu izvedenicu pesnikiwa. Naime, prihvatqivo je
tuma~ewe da je re~ pesma, za ovu priliku zamewena ve} skoro
zaboravqenim oblikom pesna (u ruskom jeziku sa~uvanom kao
nesn~), i jo{ je prihvatqivije obja{wewe zbog ~ega od re~i pes-
nik, kojom se ozna~ava mu{ka osoba koji pi{e pesme, za ènu koja
se bavi istim ili sli~nim poslom nije izvedena vi{ezna~no
upotrebqiva, naj~e{}e “ratoborno” (u boksu, u tu~i, u revoluci-
ji, u ustanku, u qutwi...), re~ pesnica nego miroqubivija ali zato
nakaradna re~ pesnikiwa. A mo`da im je, kao prauzor (ili, kako
se to u kabasto zorli u~evnim krugovima kaè: arhetip), poslu-
ìla pe{akiwa, ènska osoba koja neku stazu prevaquje pe{ice,
a preko koje ènske borke za rodnu ravnopravnost kora~aju u je-
zi~ko bespu}e, u provaliju, takore}i. Ako mu{ki pe{ak moè bi-
ti i pe{ac, to zna~i da bi ènska pe{akiwa mogla biti pe{a-
~ica - kako to preporu~uje Mati~in Re~nik - iako bi mudrice sa
rodne staze vi{e volele da to bude pe{a~ara, pe{~ara, pe{i-
~ara, pe{kiwa, pe{ica (mnoìna: pe{ice), ili ne{to sli~no.
Vra}aju}i se rugobi zvanoj kustoskiwa, dobro bi bilo podu~i-
ti stru~wakiwe koje olako barataju stranim re~ima, naro~ito
latinskim, da svoja navodna znawa i svoju bolesnu opsednutost
rodnom ravnopravno{}u ne koriste po ve} ove{talom pravilu
kako mala \okica zami{qa.
Naime, Latini, iako stare varalice, prequbnika }e nazvati
adulter a prequbnicu adultera; levi je sinister a leva sinistra; drugi je
alter a druga altera; jarac je caper a koza capra; {ti}enik je cliens a
{ti}enica clienta; seqak je colon a seqanka colona; gospodin (go-
spodar) je domino a gospo|a (gospodarica) domina; |ak je discipu-
lus a ènska |aka (vidi, vidi, i ja po~eo da se rodno obrazujem!)
discipula, sluga je minister a slu{kiwa ministra (nije ministarka
jer se tom re~ju, kao u onom slu~aju sa majstoricom, ozna~ava è-
na ministrova, Gospo|a Ministarka, takore}i). Po{tuje li se
taj “pristup temi”, ~uvar }e se prevesti re~ju custos (kustos) a
362 Ilija Petrovi}
~uvarka bi mogla biti custosa (kustosa). Ako se one ve} pomenu-

te mudrice nisu opredelile za kustosicu - i to je, vaqda, s raz-
logom: na {ta bi to li~ilo kada bi ènski kustos (uf, ovde ne-
namerno uvedoh rodnu neravnopravnost) dozvolio sebi da ica
(gr~evito {tuca, burno podriguje) na tako ozbiqnom mestu kao
{to je muzej, ili biblioteka, ili galerija. Mada, su{tinsko je
pitawe ~emu kustos, ili kustosa, kada brigu o bibliote~kom,
muzejskom ili slikarskom blagu u nekoj od takvih kulturnih
ustanova moè sasvim lepo obaviti i ~uvar, odnosno ~uvarka.
(Ako u Engleskoj postoji lord ~uvar pe~ata, u nekom muzeju “na
brdovitom Balkanu” nije sramotno biti ~uvar muzejske zbirke).
Pa onda arheolo{kiwa. Neznalac kakav sam (eto, i ja, kao
neki vajni rodni ravnopravac, prepu{tam rodnim ravnopravka-
ma da samo one, i iskqu~ivo one, budu neznalice), pomislio sam
najpre da je pomenuta arheolo{kiwa izbegla iz one pradavne de~-
je brojalice “lele{kiwe-bobo{kiwe” i da je po~ela da istraù-
je koja je od brojnih biolo{kiwa, ginekolo{kiwa, hirur{kiwa,
psiholo{kiwa, pedago{kiwa, pedolo{kiwa, tehnolo{kiwa i
raznih drugih koko{kiwa sa wom ravnopravna i u kojoj koli~i-
ni. Onda mi pada na pamet (koja je jo{ uvek ènskog roda, tako da,
bokte, tek sada vidim da jo{ uvek nije otkriven nekakav mu{ki,
recimo, pametin koji bi bio u stawu da odràva rodnu ravnote-
ù) da, kada sam poodavno, u nekim novinama, natr~ao na re~nik
mawe poznatih re~i, re~ arhetip toliko mi se dopala da sam je
po~eo koristiti redovno, u velikim koli~inama, u razne rodne
svrhe, mada u obliku arhitip, tip nad tipovima, takore}i. Ono
arhe-, sa zna~ewem od po~etka, iz davnine, bilo mi je neva`no,
po{to je tipova bilo i pre moga vremena a bi}e ih, kaù, i u svet-
lijoj budu}nosti. Istina, kada je trebalo da jednu glinenu ènsku
predmetku, reko{e mi da se to zove figurina,iskopanu na nekom
nalazi{tu iz qudske davnine, nazovem ènski, to jest rodno,
najpre mi je na um pala re~ arhetipka. Iz prve sam video da to
nije “ono pravo”, po{to bi tipka mogla biti isto {to i dirka, a
tada mi nije bilo ni vreme ni mesto ni za dirku ni za dirkawe.
Nije mi se dopala ni arhetipica, ni arhetipi~na (vi{e mi je to
li~ilo na pridev), a nisam bio ni siguran da li je slovo n iz po-
menutog prideva vaqalo zameniti nekim slovom koje bi taj pridev
pretvorio u imenicu, na primer slovom k, pa da sve bude jasno.
Onda sam po~eo da stvar razlaèm na sastavne ~inioce i
prepoznao, kao nesumwive, svega dva: arhe = iz davnine, i olo{ =
{qam, dru{tveni talog. Onaj tre}i, kiwa = muka, patwa,
zlopa}ewe, mogao je samo da me zbuni i navede na razmi{qawe ko
tu koga. Na kraju, moje nedoumice bile su otklowene kada sam sebe
SRBSKO PISMO 363
uverio da je ta ènska predmetka iz davnine pripadala nekom

onovremenom olo{u i da je, ~im je “izronila” iz zemqe, po~ela
da kiwi sopstvenu rodnu “izronilicu”, u ènskom rodnom govo-
ru poznatu kao arheolo{kiwa. [ta bi drugo moglo biti?
Kada sam po~eo da sumwam u sopstveno “otkri}e”, pade mi na
um da ono arhe- ne bi trebalo tuma~iti tek tako, iz davnine, nego
malo prefiwenije, na primer: pra-, a ono drugo (tip) lep{e bi
zvu~alo kao uzorak. Vidi, bogati, moglo bi biti ba{ tako, da se i
vo vremja ono vodilo ra~una o rodnoj ravnopravnosti i da bi, uz
mu{ki prauzorak, mogla stajati i ènska prauzorka, kra}e: pra-
zorka, iz miqa: prazorica. Pa, koja voli - nek izvoli!
I deluje skoro neverovatno da su i na{i davni srbski preci
brinuli o rodnoj ravnopravnosti, pa im je bog prole}a, mlado-
sti i lepote bio Lado, a bo{kiwa (mo`da imenovana ne{to druk-
~ije, ne mogu se u ovom trenutku setiti kako) za iste te ènske
radne zadace Lada! Van svake sumwe, u jednoj od visokih {kola za
izu~avawe srbskog jezika (zvanoj i filozofski fakultet) na tom
je “otkri}u” i zasnovan centar za rodne studije. Ni mawe ni
vi{e, makar {ta te svenkisti~ke studije zna~ile.
Kako ve} rekoh, koristi li se za neko zanimawe srbska re~
mu{kog oblika, bez ikakve te{ko}e moè se na}i (ukoliko je to
uop{te potrebno!) odgovaraju}a ènska re~ za isto to zanimawe.
Problem nastaje tek u trenutku kada se rodne ravnopravke iz
centra za rodne studije udube u re~nike stranih re~i i, umesto
da se bave li~nom (sopstvenom) qupko{}u, po~nu da svoje mu{ke
sagovornike zbuwuju upravo otkrivenim “iskopinama”. Bilo koja
strana re~ upotrebqena da se wom iskaè neko ènsko zanimawe
predstavqa}e nagrdu za ènsku nosilicu (sasvim je slu~ajna sva-
ka sli~nost sa koko{kiwom koja nosi jaja) toga zanimawa. Ako je
jedan od zadataka i ènskih stru~wakiwa za srbsku jezikoslov-
nu stvarnost da srbski jezik ~uvaju od stranih naslaga (taloga,
izlu~evina, makar i onih koje pomenuh uz ìvotiwku Putorius pu-
torius), bilo bi razlo`no o~ekivati da }e one najpre za{tititi
ne smo svoju duhovnu lepotu nego i fizi~ku.
Kao {to je to poku{ala ona ènska politikara iz politi~-
kog ìvota brozovske Jugoslavije, kada se jednom poàlila svo-
joj mu{koj kolegi (uf, rode rodni!) zbog toga {to sa wom svi
zbijaju sprdwu jer vi{e li~i na mu{ko nego mnogi mu{ki.
Mu{ka uteha toj politikari bila je vrlo jezgrovita:
“Ma, boli te ku.a.”
Da li na sre}u ili kako druk~ije, rodne ravnopravke jo{ se
nisu dosetile da ovu mu{ku utehu ènskoj mu{kara~i pretvore u
zahtev za promenu sopstvenog telesnog sklopa u dowoj oblasti.
364 Ilija Petrovi}
Na samom kraju ovog osvrta na jedan od oblika srbskog stra-

dawa, i podse}aju}i na re~i Teodora Pavlovi}a (1804-1854), punih
sedamnaest godina sekretara Matice srpske, da “jezik, vera i na-
rodnost... to sveto troje” predstavqaju “izvor ~esti, slave i sre-
}e” srbskoga ~oveka, postavqa se pitawe ko i kako moè spre~iti
samozvane rodne ravnopravke da raznim svenkizmima ruè
srpski jezik i da, razaraju}i ga, ru{e sre}u, slavu i ~ast srpskoga
naroda.
***Prvog novembra 2014. godine poslato predsedniku Srpskog na-
rodnog savjeta u Podgorici (srpskisavjet02@gmail.com), kao mogu}i pri-
log zborniku radova sa nau~nog skupa o poloàju srbskoga jezika, pod
uslovom da teksti} odgovara uredni~kim merilima.
Odgovarao je, te je objavqen u zborniku naslovqenom kao Srpski
jezik i }irilica osnove srpskog identiteta, Kwièvna zadruga Srp-
skog narodnog vije}a, Podgorica 2015, strane 248-254.
Ukori~eno sme}e beskefalnog Miroslava
Miroslav ]osovi}, Bizarni sveci srpske crkve, Cetiwe 2014
Ako neko svoju “nauku” zasniva, najblaè re~eno, na znawu

izvesnog Konstantina Porfirogenita i falsifikatima wego-
vih zloradih i zloumnih nastavqa~a, pa sve to podupire polure-
~enicama ili potpunim besmislicama onih koji su posledwih
pet-{est crnogorstvuju}ih decenija uspeli da se dokaù jedino
na takmi~ewima “ko }e daqe da pqune”, kao {to to sopstvenim
smetli{tem izme|u korica ~ini izvesni Miroslav ]osovi}, on-
da je nesumwivo da se radi o obespame}enom nevoqniku.
Sme}e o kome se ovde radi pojavilo se na Cetiwu, 2014. godi-
ne, u obliku kwige, na 338 strana, latinicom, a svako ko i{ta zna
o izdava{tvu odmah }e zapaziti da nikome u Crnoj Gori, a bogme
ni u Staroj Hercegovini (odakle, po prilici, poti~e isti taj ne-
voqnik), ~ak ni nekom od onih koji su svoja “znawa” i zvawa stek-
li da li crnogorstvuju}i da li antisrbuju}i, nije palo na um da
zaviri u ]osovi}evo sme}e, za wega napi{e rezenziju i time pre-
uzme odgovornost za ono {to je taj ]osovi} nameravao da preda u
{tampu. (Jedan je, u prvom trenutku, bio voqan da ne{to u~ini,
ali kada je ovla{no bacio pogled na pakovawe - “sadràj”, ama,
kakav sadràj, sve je to {upqina -, snu`dio se toliko da je odmah
na sve to ~u~nuo).
Recenzija, naime, nije ni{ta drugo do odgovornost za ono {to
bi, jednoga dana, trebalo da se na|e pred savremenim ~itaocima.
Odgovornost i pred budu}im generacijama, u ime istine, ~esti-
tosti, ~ove~nosti...
Ne}emo se ovde baviti ]osovi}evom nepismeno{}u jer nije
on kriv {to nije na vreme “izu~io” srbsko pravopisawe, jo{ mawe
zbog toga {to se jo{ nije sasvim smestio me|u ~igri}ke jezi~ke
igra~ke. On je, naime, zbivawa oko sebe dugo pratio kroz srbskih
trideset slovnih znakova, ali se, kakav je “mislilac”, ponadao da
}e svoju pismenost osmisliti tek kada po~ne da koristi ona dva
novootkrivena ~vrgi}a. Ali, dobro, takav }e, nepismen i ~ergav,
]osovi} ostati dok je ìv. Da mu je nazdravqe!
***
Podu~en boqe i vi{e no {to su mu to bili crnogorski i cr-
nogorstvuju}i nacionalni o~evi (oca i’ o~ina), jedan jadni Sr-
bin iz Stare Hercegovine a drugi (mo`da i prvi) KoZnaKo, Ne-
ZnaSeOtkud, Srbe iz Srbije osmislio je kao (Novo)Srbe, ne iz
straha (jer ]osovi} se Boga ne boji a qudi ne stidi) da }e se svi
zabludeli, smeteni i sme}eni teritorijalni Crnogorci (i deo
366 Ilija Petrovi}
potkupqenih Br|ana s wima) jednoga dana, kada mine ovo crnogor-

stvuju}e ludilo, vratiti izvornom Srbstvu, ve} se iznenada pri-
setio da }e wegovi potomci (ako ih bude imao) biti skresani sa
porodi~noga mu stabla i tako ostavqeni bez prave preda~ke li-
nije. Pitala bi ga deca otkud wemu dva oca, a mo`da i vi{e o~eva
po ideolo{koj liniji, i kako je to jadna mu majka uspela da podne-
se a on im to ne bi umeo objasniti. Pa bi tako, kad je ve} izmi-
slio “(Novo)Srbe”, nazvane i “dana{wi Srbi (NovoSrbi)”, sebi
sa~uvao mogu}nost da se, u pogodnom trenutku, iskaè kao izvorni
Srbin, pripadnik onih koje imenuje kao “sredwevjekovni Srbi”
ili, mo`da “prvobitni Srbi”, za koje kaè da su “bili jedna gru-
pa Slovena kojoj su Vizantinci dali to ime”.
Nastranu to {to wemu nije poznato da je naziv “Srbin” mno-
go stariji od naziva “Sloven”, jo{ od vremena kada Vizantije
nije bilo.
Ali, neka.
Wemu nije poznata ni pojedinost, ali krupna, da su Srbi na
dana{wem prostoru (i malo {irem!) ìveli odvajkada, a da je be-
smislena pri~a koju on tuma~i sasvim ozbiqno (kao ono prase
pri pra`wewu svojih creva) da su “u 6. i 7. vijeku Sloveni iz svoje
postojbine prodrli u Isto~no rimsko carstvo (Vizantiju) i us-
pjeli su da se odrè i nastane na teritoriji koja se u dana{we
vrijeme zove - Balkansko poluostrvo... Starosedioce zapadnog
dijela Balkanskog poluostrva Rimqani su zvali - Iliri. Ti Ili-
ri (po rimskoj klasifikaciji), nijesu bili jedan, jedinstveni i
homogen narod, ve} skupina raznorodnih plemena, ali mawe-vi{e
sli~nih po obi~ajima i kulturi... a qudi koji danas ìve na Ili-
riku (zapadnom Balkanu) ve}inom nijesu po porijeklu Sloveni,
nego starsedioci, istorija je davno na ovim mprostorima fsa-
mqelaQ etni~ke Slovene”.
Tako on pi{e na 40. strani svoga smetli{ta, ali samo zbog
toga {to jeste uspeo da nau~i slova i da od wih po~ne da klepqe
re~i i re~enice, ali nije nau~io da ~ita.
Da jeste, mogao bi negde nabasati na tvrdwu nekog momka po
imenu Herodot (484-424. pre Hrista) da se ilirska zemqa u we-
govom vremenu prostirala “od Jadranskog Mora do izvora Mora-
ve, na istoku, i do reke Adiè na severozapadu. Na jugu dopirao je
ilirski jezik do granice Epira, po svoj prilici do reke Ahero-
na, a na severu do Dunava... (Tada je) bilo ime Iliri pro{ireno
na mnogobrojna srodna plemena do nizine Veneta, uz severni ugao
Jadrana”.
U op{tim crtama, Herodotovo saznawe potvr|uje i Apijan
(II vek po Hristu), stavom da “Grci zovu Ilirima one narode koji
SRBSKO PISMO 367
obitavaju iznad Ma}edonije i Trakije... do rijeke Istrosa, odno-

sno Dunava (Aleksandar Stip~evi}, Iliri : Povijest, ìvot, kultura, Zagreb
1974, 28).
U vizantijskim (romejskim) izvorima Srbi i Tra~ani su is-
to, Poqak Kazimir [ulc (u kwizi {tampanoj 1856), izjedna~uje
Ilire i Tra~ane a maxarski istori~ar Miklo{ I{tvanfi (1538-
-1615) Srbe naziva Tra~anima, te je za wega i srbski despot \u-
ra| Brankovi} (oko 1375-1456) Tra~anin.
Ravenski Anonimus (7. vek) pi{e o tri Srbije: jedna od wih
je otaxbina Da~ana, druga otaxbina Sarmata, a tre}a ona do Gr~-
ke, Ilirska Srbija, koja se prostirala du` isto~ne obale Jad-
ranskog mora (prestoni grad bio joj je Sarda danas poznat kao
Skadar), koja je svoj najve}i domet postigla u vreme kraqa ili
cara Argona, ili Agrona (240-230. pre Hrista) a koju Zonara na-
ziva bkom imperijom (Joannis Zonarae, Historica Annalum, Pa-
trologiae, Migne, Paris 1881).
Strabon (63-19. pre Hrista) pomiwe Srbe kao narod Iliri-
je od Jadranskog mora do Panonije, Apijan iz Aleksandrije kaè
da je 135. godine, u dolini Neretve, rimski vojskovo|a Flavius
Flakus ratovao protiv Srba, koje nazivaju Ilirima ili Dalma-
tima, a vizantijski istori~ar Laonik Halkokondilo kaè da je
car Du{an sredinom 14. veka hteo da uspostavi “evropsku impe-
riju naroda ilirskog”.
Vi{e desetina stranih autora, koje je filolog i istori~ar
Pavel Jozef [afarik (1795-1861) naveo po~ev od 11. veka pa do
wegovog vremena, svedo~ilo je o dubokoj srbskoj starini, vezuju}i
je i za Ilire, a Panoniju odre|uju}i kao wihovu domovinu. [a-
farik zna da ime Srb predstavqa “nekada{we uobi~ajeno doma-
}e ime slovenskih naroda, kao {to je to u nema~kom jeziku naziv
Venda”; to ime starije je nego Sloven i ono je postojalo kao zajed-
ni~ko ime za sve rodove, plemena i narode istog vindijskog (vend-
skog, srbskog) porekla.
***
Kad govori o Crnogorcima, ]osovi} besprizivno saop{ta-
va da su “oni velikom ve}inom starosedioci” te da su “velikom
ve}inom mje{avina Vlaha i Arbanasa, zatim Kelta, nekih medi-
teranskih etni~kih grupa (mo`da se radi o Feni~anima), pa tek
onda Slovena”. Ako je za svoje o~eve, oca i’ o~ina, priznao i Fe-
ni~ane, ne znaju}i da se nazivom “Feni~ani” ne obeleàva neki
narod ili neko pleme, nego stanovnici primorskih naseqa od
Sirije do Sinaja koji su, plove}i po Sredozemqu, velik deo vre-
mena provodili na suncu i vetru, tako da su im, u tim uslovima,
lica dobijala bronzanu boju, na gr~kom “fenikes”, vaqa ga pod-
368 Ilija Petrovi}
setiti da je to je gr~ko tuma~ewe. A stvarno: taj naziv izveden je

od re~i Veneti, kojim je, pored mnogih drugih, imenovan serbo-
-ra{ki pranarod.
Ako su Crnogorci, dakle, “velikom ve}inom mje{avina Vla-
ha i Arbanasa”, po ~emu bi onda Sveti Vladimir (s kraja 10. i po-
~etka 11. veka) bio Crnogorac, kada Branko Pavi}evi} (1922-2012),
istori~ar, crnogorski akademik, glavni urednik Redakcije hr-
vatske Enciklopedije Jugoslavije za nekada{wu brozovsku Crnu Goru,
pi{e da se naziv Crna Gora prvi put pomiwe u poveqi kraqa
Milutina iz 1276. godine. U italijanskim izvorima taj se naziv
sre}e 1348. kao Cerna Gora, u dubrova~kim 1379. kao Cernagora, a u
kotorskim kao Montenegro 1397, a kao Crna Gora 1458. godine. U
ugovoru izme|u despota \ur|a Brankovi}a i Mle~ana iz 1435.
godine spomiwu se catuni Cerna Gora ili catunos Cernagora (Branko
Pavi}evi}, Crna Gora : Op{ti podaci - Ime i granica, Enciklopedija Jugoslavije
knjiga 2 Bje-Crn, Zagreb 1982, 697).
Kada je ve} tako, Vlasi i Arbanasi u Pofrirogenitovo vre-
me nisu mogli zapo~eti ~ak ni prototipsku proizvodwu nacional-
nih Crnogoraca, o serijskoj proizvodwi da i ne govorimo; nisu
to mogli u~initi ni uz pomo} Kelta jer Kelti i nisu neko po-
sebno pleme, oni su vojni~ki red u srbskom narodu. [to se Arba-
nasa ti~e, ruski sovjetski slavist Afanasij Seli{~ev (1886-
1942) tvrdi, na osnovu raspoloìvih dokumenata, da se Arbanasi
pojavquju u zapadnoj Ma}edoniji tek krajem 13. i tokom 14. veka
(prema H. Bari}, Lingvisti~ke studije, 25), isto kao {to ni Konstantin
Porfirogenit, onaj koga ]osovi} uzima za glavnog svedoka svojih
“istorijskih” besposlica, uop{te ne pomiwe Arbanase na podru~-
ju dana{we Arbanije. Ne moè biti da Porfirogenit nije bio
izve{tavan o tom kraju jer za plemena koja su naseqavala susednu
teritoriju Dukqanske dràve kaè da su bila srbska. “Nejasno je
samo tamo gde govori o samoj Dukqi. Redaktori Istorije Crne
Gore se domi{qaju da je ovo K. Porfirogenit u~inio, fda bi
izbjegao ponavqawaQ, po{to je u poglavqima, koja se na ovo
odnose, govorio o Srbima” (\oko Slijep~evi}, Srpsko-arbana{ki
odnosi kroz vekove sa posebnim osvrtom na novije vreme, Himelstir-
/Nema~ka 1983, 13). Pomenutim redaktorima je, zapravo, najvi{e
odgovaralo da se Srbi uop{te ne pomenu u Dukqi jer su Crnogor-
ci tada bili nepostoje}a vrsta.
Arbanasi su se na Helmskom (Balkanskom) poluostrvu poja-
vili podugo posle ve} pomiwanog druga Konstantina; oni su
ovamo do{li tek 1043. godine, na oko pet meseci po okon~awu
rata izme|u Vizantije i Srbije (jesen 1042). Naime, “Romeji su sa
velikom vojskom napali Srbiju i borbe su vo|ene na predelu No-
SRBSKO PISMO 369
vog Epira, dana{wa teritorija Albanije. U dve velike bitke Srbi

su stra{no porazili Romeje i to je prouzrokovalo nemire u Vi-
zantiji. Jedan od pobuwenika bio je vojskovo|a \or|e Manijakis,
koji je komandovao vizantijskom vojskom na Siciliji i u ju`noj
Italiji. Po{to su ga bez razloga smenili, odlu~io se na pobunu
i krenuo da uzme vlast u Carigradu. Poveo je svoju vizantijsku
vojsku koju je imao pod svojom komandom i jedan deo kavkaskih
Arbanasa sa Sicilije, odnosno Albanaca kako su ih tada zvali,
kao pomo}ne ~ete. Sa Arbanasima i{le su i wihove porodice ka-
ko je to bio obi~aj u tom vremenu. Manijakis se sa svojom vojskom
iskrcao u Dra~u po~etkom marta 1043. godine. Na putu za Cari-
grad, on se kod Ostrova, blizu Dojranskog jezera, sukobio s romej-
skom vojskom vernom Carigradu; u toj je borbi i poginuo, a we-
gova se vojska predala. Ove doga|aje opisao je savremenik vizan-
tijski istori~ar Mihailo Ataliota (Michael Ataliota, Corpus
scriptorum historiae Byzantinae, Weber, Bonn 1844, Tome II, page 121).
Vizantinci su prihvatili Manijakisove vojnike koji su se
predali, ali nisu hteli da prime Albance koji su bili stranci.
Wih su potisli na teritoriju Srbije. Ovi nisu mogli da se vrate
natrag na Siciliju, jer su la|e sa kojima su do{li bile zaple-
wene. Molili su Srbe da im dozvole da se negde nasele, pa kako su
oni tradicionalni sto~ari, gaji}e stoku za wih i srbsku vlaste-
lu. Vojislav im je dozvolio da se nasele u Rabanu, jedno malo i
slabo naseqeno mesto na podno`ju planine Jablanice. Koliko je
bio brojan taj narod nije poznato, ali prema proceni nije ih bilo
mawe od pet hiqada ni vi{e od dvadeset hiqada...
Po Rabanu mi smo ih nazvali Arbanasima, stranci ih zovu Al-
bancima, a oni sami sebe nazivaju [}ipetarima {to na wihovom
jeziku zna~i Br|ani. Turci su ih zvali Arnautima. To je arap-
ski naziv koji zna~i - oni koji se nisu vratili, iz Srbije na Si-
ciliju. (J. I. Dereti}, Arbanasi od Kavkaza do Srbije, Saop{tewe na
nau~nom skupu “Srbija i Arbanasi”, odrànom u Srpskoj akademiji
nauka i umetnosti, juna 2007. godine; objavqeno u zborniku radova na-
slovqenom kao “Albanci la`ni Iliri”).
I, posle ovoga, zaista je te{ko objasniti kako to uspeva
crnogorstvuju}im Crnogorcima, nepostoje}ima skoro do kraja
13. veka, jo{ uvek neproizvedenim u vla{ko-arbana{koj koope-
raciji, da Svetoga Vladimira, kraqa Vladimira II (1002-1016),
iz srbske dinastije O{trivojevi}a, proglase Crnogorcem.
***
Ako za ]osovi}evo sme}e nije bilo recenzenta - ne zna~i da
zvani~na Crna Gora, ona koja svoje ro|ewe vezuje za 1. maj 1945.
godine neposrednom zaslugom dvojice o~eva (mo`da je jedan otac
370 Ilija Petrovi}
a drugi od oca o~ina), nije zainteresovana za za{titu istoga tog

smetli{ta. Ovo smetli{te, makar ono, za izvesno vreme, bilo
negde “u rezervi”, trebalo bi da jednoga dana upliva u crnogor-
stvuju}u “nauku” i posluì kao osnova za razmnoàvawe “nau~-
nih” neistina o Crnogorcima ali i sramotnog, nesojskog podme-
tawa najpodlijih laì o srbskom narodu. Kako je to poodavno
primetio italijanski komediograf Karlo Goldoni (1707-1793),
“laì su tako plodne da samo jedna zna roditi hiqade drugih”.
Istovremeno, ovo ]osovi}evo sme}e treba da posluì kao
“teorijska” podloga prakti~nom ostvarewu zlo~ina~ke crnogor-
stvuju}e “poetske” misli sadràne u kleparijama tipa “ko }e za
mnom, ja }u prvi / da pijemo srpske krvi” i zanovane na mr`wi
prema onima koji pobu|uju u wima ose}aj mawe vrednosti.
Kao {to je to slu~aj i sa jo{ nekim srbskim susedima, svima
koji su, u raznim vremenima i u raznim okolnostima, svoju srbsku
nacionalnu i versku pripadnost trampili ili za katoli~ku ili
za islamsku versku ideologiju, i sada{wim crnogorstvuju}im “vi-
tezima” antisrbskog zlo~iwewa neposredni je ciq da, pritvr|u-
ju}i svoju “posebnost”, nastoje da fizi~ki istrebe sve koji jo{
uvek dobro znaju iz koga se grmena to i takvo zlo ispililo.
U skladu sa tom logikom, nijedan svedok crnogorske izdaje
istinskog bi}a sada{wih nacionalnih Crnogoraca ne bi smeo
ostati ìv. Dok postoji ijedno lice koje zna kada su i na koji na-
~in teritorijalni Crnogorci pretvarani u etni~ke, ne}e biti
mira u u wihovoj podsvesti i wihovim du{ama.
***
Ono {to se moè smatrati posebno zanimqivim za ]osovi-
}evo “razmi{qawe” jeste ~iwenica da on kqu~nu potvrdu za sve
svoje autofekalne besmislice, naro~ito one kojima pridaje “is-
torijsku” va`nost, nalazi u podgori~kim Vijestima, u protivre~-
nim izjavama rumunskih turista koji su preìveli jednu te{ku
saobra}ajnu nesre}u u kawonu Platije, 23. juna 2013. godine.
O ostalom o ~emu ]osovi} pi{e - ovde ni re~, ponajvi{e
zbog toga {to za ]osovi}evu pamet, ]osovi}evo misaono sme}e i
]osovi}ev nesojluk “nema lijeka”.
***Pisano za podgori~ke “Srpske novine” i poslato 3. februara
2015. godine. Uvr{teno u autorovu kwiìcu Crnogorske i brdske, Pod-
gorica 2016, odakle se ovde prenosi.
Zapisiva~ ravangradski, i ne samo to
Stojan Berber, Ravangradski zapisi, Sombor 2014
Grad ili qudi. Krajem maja 2003. godine saznali smo da je u

Sankt Peterburgu zapo~eto sve~ano obeleàvawe tri veka we-
govog postojawa (postojao je on i ranije, ali se od tada tako zove),
grada koji je za Rusiju, dugo vremena, predstavqao prozor ka Ev-
ropi. Saznali smo i da je tim sve~anostima prisustvovalo preko
sto hiqada qudi, a saop{teno je i da je izlo`bene postavke u
tamo{wem muzeju “Ermitaù” samo u toku jednog dana (i no}i)
videlo preko dvadeset hiqada posetilaca; upravi muzeja bio je
to znak da muzejska vrata i izlo`bene salone {irom otvori i
tokom naredna dva dana. Re~eno je jo{ da }e sve~anosti biti
nastavqene i da }e one imati me|unarodni karakter. Sve to bilo
je mogu}e zahvaquju}i ~iwenici da su iza proslave Sankt Pe-
terburga stali Rusija, ruska vlada i sam Vladimir Vladimiro-
vi~ Putin, predsednik Ruske Federacije.
Ipak, grad kao grad, po re~ni~kom tuma~ewu “veliko, dobro
izgra|eno qudsko naseqe, obi~no administrativni, trgova~ki i
kulturni centar ve}e oblasti”, naseqe je koje nastaje u odre|e-
nim uslovima, ali i kome se moè desiti da u nekim druk~ijim
uslovima izgubi svoj zna~aj ili skoro neopaèno nestane. Makar
koliko neki grad, pa i Sankt Peterburg sa svoja tri veka i pet-
-{est miliona stanovnika, bio zna~ajan, i na wega se moè prime-
niti onaj dobro poznati Wego{ev dvostih da “to nijesu za qude
gradovi / ve} tavnice za nevoqne su`we”.
Nekako istovremeno navr{ila su se i tri veka organizova-
noga srbskog {kolstva. Iako se nije radilo o jednoj obi~noj go-
di{wici, makar i trovekovnoj, ve} o doga|aju od izuzetnog zna~a-
ja za srbsku civilizaciju (jer dobro je znano da se osnovom svake
civilizacije smatra pismenost i da se pismenost sti~e i {iri
{kolom), ostavqeno je da o tom zna~ajnom srbskom civilizacij-
skom dostignu}u brinu jedna siroma{na mesna zajednica i jo{
siroma{nija seoska osnovna {kola, osnovana 1703, godine u kojoj
je u Ba~koj, u tada{woj ju`noj Ugarskoj, bilo osnovano jo{ jeda-
naest srbskih narodnih (osnovnih) {kola.
Desilo se tako jer nikome u dràvi Srbiji i wenoj vrhovnoj
vlasti, ne samo u obrazovawu i kulturi, nije bilo do prise}awa
da, kada god je srbskom narodu “visila o koncu sudbina wegovih
najìvotnijih tekovina”, srbski genije svagda je priticao u po-
mo} i, u odsudnim ~asovima, srbsko {kolstvo uspevao da sa~uva
od raspada a srbski narod od biolo{kog uni{tewa. I niko iz
toga visokoga vladala~kog kruga, samoizabranog na strana~kim
372 Ilija Petrovi}
izborima, nije ni pomi{qao da iza toga retkog povoda stanu

dràva Srbija i wena Vlada.
A srbsko {kolstvo u tom se me|uvremenu razvijalo dobrim
delom i trudom vrlih somborskih u~iteqa, onih koji su uteme-
qili somborsku Preparandiju (1778), dali joj du{u i otvarali
vrata daqem narodnom opismewavawu {irom Srbske Zemqe.
Somborci i Sombor. Somborski u~iteqi, dakle, a ne Som-

bor, te je Stojan Berber (1942), priqe`ni Zapisiva~ ravangrad-
ski (kada se ve} u taj zametan posao upustio), mogao samo zaà-
liti {to wegovim sugra|anima i “ostaloj javnosti” jo{ uvek nije
bila pokazana somborska kulturna pro{lost i {to je kwièv-
no-pedago{ko stvarala{tvo Avrama Mrazovi}a (1756-1826) i
Nikole Vuki}evi}a (1830-1910), tih istinskih zaslu`nika za
srbsko {kolstvo, ostalo zapretano u nekim arhivskim policama
i kutijama. Da li je to zbog pretpostavke da “male sredine ne pru-
àju velike mogu}nosti za uspeh, a neretko i sadisti~ki gu{e
o~igledan talenat”, ili je tome krivica do ne~ega drugog - te-
{ko je znati. Ali je izvesno da mla|im qudima, onima koji sebe
smatraju intelektualcima jer se bave pisawem, slikawem ili
nekim drugim poslom mimo motike ili ~eki}a, nije strano da od-
mahnu glavom, ako ne prezrivo a ono ignorantski, kada god ~uju za
neko “starije” spisateqsko ime ili “doznaju” da je neko svoje za-
pise smestio u arhiv; tim mladim lavovima ~ini se da nije stvar
bilo kog pojedinca da unapred, prema sopstvenim merilima, od-
re|uje {ta moè biti “inspirativno za naredne generacije”, po-
{to “budu}a istorija treba sama da odredi koga }e pamtiti”.
Makar koliko Sombor bio hvaqen zbog svojih urbanisti~-
kih vrednosti, svoje arhitekture i svojih botani~kih i horti-
kulturnih osobenosti (~emu se i malenkost ovoga prikaziva~a
divila u vreme kada je, kao mla|an, po~iwao da se upoznaje sa sao-
bra}ajnom mreòm u Vojvodini Srbskoj), nazna~ene wegove vred-
nosti, i osobenosti, dakako (ukqu~uju}i ovde i stav Stojanov “da
se gradovi po centru prepoznaju”) ponajmawe }e biti zaslu`ne za
utisak o wemu. I ne}e te vrednosti ni oplemeniti, ni u~initi
plemenitijim ni wegove ìteqe, ni slu~ajne prolaznike, ni ret-
ke istraìva~e somborske pro{losti.
Sud o Somboru, jer pomalo je ovde i o wemu re~, uvek }e se
donositi prema utiscima o Somborcima, na osnovu saznawa o
delovawu znamenitijih Somboraca i vidqivim tragovima koje su
oni iza sebe ostavili.
Istina je da }e i prvi trag o Somboru, o wegovom nastanku i
wegovom imenu, naj~e{}e biti izloèn naga|awu a naro~ito
SRBSKO PISMO 373
krivotvorewu. Jezi~ki stru~waci re}i }e da je naziv Sombor

ra{iren po svim slovenskim zemqama, da je to sloènica od pri-
loga samo i op{te re~i bor, te da bi, prema postoje}em primeru
Samobor, to zna~ilo “bor na osami”, “osamqeni bor”. Ako je u
nazivu Sombor ispred re~i bor ispu{teno nenagla{eno o (kao
{to to biva sa nenagla{enim samoglasnicima kada prelaze u
maxarski jezik), i ako su isti ti Maxari nagla{eno a iz prvoga
sloga promenili u o a po~etno slovo s u z, i to je razumqivo. A
ba{ zbog toga {to je to lako razumqivo, Maxari su, ~vrsto se dr-
è}i svoje ~e`we za teritorijalnim pro{irewem prema jugu a na
ra~un srbskoga severa, uloìli povelik trud da izmisle neku
svoju staru vlastelu Cobor “koja je varo{ dugo dràla u svojim
rukama”, te da je, ne bi li sve to bilo ubedqivije, u navodni grad
Cobor, grad navodno nazvan po toj vlasteli, “i ma|arski kraq na-
vra}ao i u wemu plemi}ke skup{tine odràvao”. Pri~a po svemu
neosnovana, po{to se nikada i nigde nije de{avalo da prolazni-
ci (a Maxari su u ovom kraju bili samo to, prolaznici) stvaraju
bilo kakvu toponimiju, naro~ito ne da oni imenuju postoje}a na-
seqa. Poznato je, naime, da je Sombor prvi put zabeleèn 1391.
godine, u veku za koji se vezuju i navodni Cobori, ali treba sma-
trati izvesnim da je to naseqe postojalo i ranije (pre no {to je
prvi put popisan) i da su mu wegovi srbski ìteqi, jer drugih
nije ni bilo u tom kraju, dali ime koje je, vi{evekovnim trudom
ugarske administracije, sa~uvano u dana{wem, neznatno iskriv-
qenom obliku.
I taj i takav Sombor nije nastao sam od sebe, wega su nam u
nasle|e ostavili na{i vrli preci. [to ne znamo ni osnovne kon-
ture tog izvornog Samobora, dana{weg Sombora, i {to ne znamo
ko su mu bili graditeqi (osniva~i), druga je stvar; niti je bilo
pismenih qudi koji bi ne{to o izgledu te varo{i zapisali, niti
se smatralo va`nim da se o tome ikakav zapis ostavi.
Somborci i Zapisiva~. Podrazumeva se da o tim prvim i,

stoga, najzaslu`nijim Somborcima ne pi{e ni Stojan Berber u
svojim Ravangradskim zapisima. On se bavi Somborom iz nama
bliskijeg vremena, onoga koji nam je ostao iza pokojnoga Tita
(Josipa Broza, 1892-1980), po{to je neuputno bilo pisati o onome
{to se de{avalo do toga prelomnog trenutka. Nadobudnim oso-
bama, a takvih je bilo vi{e no {to se moè i pretpostaviti, uvek
se moglo u~initi da svaka re~ zapisana u neku “tajnu” sve{~icu,
moè biti opasna zamena za onu jamicu - iz vremena cara Trajana
iskopanu u zemqi -, da bi se woj, toj jamici, “poverilo” ne{to
~ime bi se iskazalo i najmawe nezadovoqstvo Trajanovom vlada-
374 Ilija Petrovi}
vinom. Opasna zamena, dakako, po{to bi sve{~ica iz Brozova

vremena mogla ostati jer ne}e, posle “ispovesti”, biti zatrpana
kao ona antitrajanovska jamica.
Berber se, dakle, u svojim Zapisima bavi Somborom, ali ne
onim gra|evinskim nego gra|anskim: on zna da je somborska sre-
dina zatvorena, zna da su Somborci “uglavnom usmereni na zavi-
~ajne pisce”, zna da to nije dobro i da se “ne treba zatvarati prema
piscima koji ìve i van Sombora”, zna da su “va`ni” Somborci
odbili predlog da se u wihovom gradu, u kome su tada stvarali
slikari Milan Kowovi} (1898-1993), Pavle Blesi} (1924), Zoran
Sto{i} Vrawski (1936), Sava Stojkov (1925-2014), Du{an Ma{i}
(1935-2008)..., otvori galerija slika pokrajinskog zna~aja, u stra-
hu da bi jednoga dana taj pokrajinski zna~aj bio prepu{ten som-
borskoj op{tini. Zadovoqni svojim trenutnim poloàjem na
onda{woj partijskoj lestvici, oni su odbili da se susretnu sa
budu}no{}u, istovremeno ne shvataju}i da bi u budu}u galeriju
trebalo da se useli i wihova pro{lost.
On se bavi Somborom obeleènim delovawem mawe ili vi-
{e poznatih li~nosti a naj~e{}e {irem ~itali{tu nepoznatih
ali koji su, uprkos svojoj nepoznatosti, davali pe~at nekim od
doga|awa iz vidokruga Berberovog. Somborom kojim vladaju
qudi “ne samo na ~elnim funkcijama, koji svojim sposobnostima
ponekad i ne zasluùju da su tu gde su, nego i osobe iz senke, koje
pripadaju najva`nijim lobijima u gradu... Ko je tu kome prijateq,
a ko kome blizak ili daqi ro|ak, znaju samo oni koji su u wihove
krugovi ume{ani. Sa strane sve izgleda spontano i slu~ajno, a
kad se saznaju ro|a~ke i prijateqske veze, mnogo {ta biva razum-
qivije... Najgore je pojedincima koji nikakvim klanovima ne
pripadaju, niti u wih ulaze, smatraju}i da im je samostalnost
nekakva posebna vrlina jer takvi nikome nisu potrebni”.
U svom uputstvu za upotrebu sopstvene kwige i sam isti~u-
}i da su “u zapisima i ìvotopisi dva zna~ajna ~oveka srpske
kulture koji su ìveli u Somboru”, Berber je, zapravo, ostavio
dovoqno prostora svim zainteresovanim Somborcima da sami
iskaù koliko su i u kojim trenucima uspeli da ne{to daruju
svome gradu. [to se wega samog ti~e, svoje zapise obnarodovao je
u obliku u kome su nastajali. Mogao je iz wih izbaciti sve svoje
zablude (bilo koje vrste), ali on, verodostojan svedok i, vrlo
~esto, savestan u~esnik, to nije u~inio po{tuju}i stvarnost koju
je doìvqavao.
U vremenu, ali predugom, postbrozovske vlasti, u kome sve
jeste moralo biti politika (“Politika nam je postala ìvot”) i
u kome su se samo retki pitali kamo se zaputiti sa ve} skoro
SRBSKO PISMO 375
vidqivog raskr{}a, nije se moglo pobe}i od pitawa kako daqe i

sa kim. Sukob Republike Srbije i autonomne Vojvodine u woj bio
je sve otvoreniji, ali se za ono {to se na svim stranama de{avalo
“niko ne snosi odgovornost... niko ne podnosi ostavku”. Odrastao
i vaspitan u jugoslovenstvu, Berber ne krije da je bio Jugoslo-
ven. “Jesam Srbin, ali ne vidim kakvo dobro moè o~ekivati...
bilo koji narod bez zajedni~ke dràve Jugoslavije... Kraq Alek-
sandar je imao velike muke da nas objedini i da nas ~uva, zbog ~ega
je i glavu u Marsequ izgubio, a i sada{wa dràva uvaàvana je
jedino za ìvota Brozovog”. U vremenu bliskom Brozovom upo-
kojewu, ni Berberu nije moglo proma}i da su se vojvo|anerski au-
tonoma{i ~vrsto odupirali vezama sa Beogradom, ali ipak je
ìveo “u uverewu da ovakvo stawe, gde Vojvodina izigrava repu-
bliku ne moè dugo trajati”.
Jugosloveni i separatisti. Kao “dobar Jugosloven”, on se su-

protstavio konkursu za pisawe nove jugoslovenske himne, vero-
vao je da bi u tada vaè}oj himni bilo dovoqno re~ “Sloveni” za-
meniti re~ju “Jugosloveni”. I zato, u Bezdanu, uo~i otvarawa jed-
nog nau~nog skupa o istoriji zdravstvene kulture, on uznemiruje
prisutne “duhove” zahtevom da se pocepana jugoslovenska zastava
ukloni iznad ulaza u zgradu i zameni celom.
No, iako Srbe nije direktno pomenuo, to mu nije smetalo da
javno protivre~i onima koji dokazuju kako su u ratu 1941-1945.
godine “svi na{i narodi podjednako stradali... Nije ba{ tako.
Dobro se zna ko je najvi{e stradao i ~ija su strati{ta svuda”. A u
svojim Zapisima, u vreme kada je partijska dràva krenula u
obra~un sa jednom pozori{nom predstavom koja se bavila usta-
{kim zlodelima tokom Drugog svetskog rata, on konstatuje da
jo{ postoje strasti u woj prikazane i “da usta{tvo nije zamrlo u
hrvatskom narodu, a ni strah srpski od ponavqawa klawa i stva-
rawa novih golubwa~a”.
Prate}i, na primer, posete kwièvni~kih delegacija nekim
srodnim organizacijama na strani, on na jednome mestu izri~e
svoj utisak “da bi trebalo... da u stranoj zemqi nastupamo jo{ ho-
mogenije, vi{e kao Jugosloveni, a mawe kao nekakvi predstavnici
svojih republika i pokrajina”. Na drugome mestu, opet, osvr}u}i
se na neke napade iz Vojvodine na predsednika jugoslovenske kwi-
èvni~ke organizacije, Berber zapaà “da nam je prema stranom
svetu potrebno vi{e jugoslovenstva, a mawe vojvo|anstva, srbi-
janstva, bosanstva itd”. Pi{e tako, iako je od Laze Kosti}a (1841-
-1910), kome je u svojim zapisima posvetio mnoge stranice, mogao
pone{to i nau~iti. Utoliko pre {to je iz jednog Lazinog pisma
376 Ilija Petrovi}
iz 1902. godine, kada su Hrvati, tokom svog “arnautluka”, naro~i-

to u Zagrebu, razbijali srbske ku}e i radwe, lepo video da “ne
moè biti me|u Srbima i Hrvatima, ne velim prave sloge, nego
ni najmaweg modus vivendi”.
Uzalud takva upozorewa, po{to ni obeleàvawe neke godi-
{wice Jovana Jovanovi}a Zmaja, îka-Jove (1833-1904), u Budim-
pe{ti nije moglo pro}i bez nacionalnog, mawinskog i svakog
drugog preglasavawa u Dru{tvu kwièvnika Vojvodine. Usvaja
se najpre Berberovo traèwe “da ne idu dva Ma|ara i jedan Sr-
bin, ve} obrnuto, jer je re~ o Zmaju... piscu prevashodno srpskom”,
ali se neposredno zatim od toga odustaje i, na {tetu ve} dele-
giranog jednog Buwevca (u to vreme “unapre|enog” Hrvata), pri-
hvata se zahtev maxarskog ~lana komisije da u delegaciji budu i
dva Maxara jer se ide u Maxarsku.
Pokrajinsko-republi~ki sukobi ispoqavali su se tada i
kroz delovawe medicinskih slu`bi, te se, tako, u predsedni{tvu
Kardiolo{ke sekcije Vojvodine najvi{e vremena tro{ilo na
raspravu o odnosima sa Srpskim lekarskim dru{tvom i wegovom
kardiolo{kom sekcijom. Bez obzira na svoje uop{teno zalagawe
za “jugoslovenstvo”, Berber u tim raspravama postavqa pitawe
“ho}emo li se ose}ati kao deo Republike Srbije, ili }emo bra-
niti osvojene autonoma{ke pozicije”, i pita svoje kolege “zar }e
i srpski lekari podràvati politiku razjedawa srpskog nacio-
nalnog bi}a?” U “sukobu” sa takvim pitawima, mnogi lekari bili
su neodlu~ni, “ne bi hteli da se javno opredele, znaju da to moè
biti opasno po wihove karijere”. Znali su, naravno, ali i to je
bio jedan od najozbiqnijih pokazateqa stvarne vrednosti tako-
zvane srbske intelektualne elite. Bez moralne ~vrstine i bez
imalo samopo{tovawa, intelektualci u Srbiji umnogome su, i
najvi{e, uticali na nacionalnu dezorijentaciju srbskoga sveta.
Ipak, za sitnodu{i}e iz vrha partijske vlasti u Vojvodini,
tada je sve bilo u redu: nema sukoba izme|u partije i intelektu-
alaca, teze o sukobu “proturaju grupe i pojedinci”, {to se tuma~i
kao “organizovani poku{aj delovawa antisocijalisti~kih i an-
tisamoupravnih snaga”. Da li je me|u takvim pojedincima “izvan
grupa” bio i doktor Berber - te{ko je znati, mo`da i zbog toga
{to ga je jedan somborski politi~ki rukovodilac upozoravao, da
li prijateqski da li u vidu pretwe, “da krivo sudi... da se zbog
toga moè oti}i u zatvor”, da mora paziti {ta govori jer nema
“dobar prilaz”...
To je vreme u kome se ~lanovi bora~ke organizacije javqaju
kao tuma~i “primewene” poezije i protestuju zbog stihovanih
tvrdwi da “za ideale ginu budale” i da “kreteni diù bunu i ginu”,
SRBSKO PISMO 377
vreme u kome magacinski radnici u nekoj beogradskoj {tampa-

riji “otkrivaju” da je Gojko \ogo (1940) u svojoj pesni~koj zbirci
Vunena vremena ispisao kojekakve aluzije na pokojnoga Tita, {to
je “dràvni~kim” nastavqa~ima Pokojnikova lika i dela bilo
dovoqno da tu zbirku ocene kao “antidràvno delo” a wenog au-
tora po{aqu na dve godine u tamnicu ku}u neobi~nu. A kada je
Savez pisaca Jugoslavije pokrenuo inicijativu da se pesnik oslo-
bodi odgovornosti i pusti iz zatvora, rukovodstvo vojvo|anske
kwièvni~ke organizacije oti{lo je u pokrajinski partijski
komitet da se raspita treba li takav predlog podràti. Ne
treba, naravno, bio je odgovor glavnog ideolo{kog druga, tako da
dve-tri godine kasnije, kada je zbog nekog novinskog teksta utam-
ni~en jedan univerzitetski profesor iz Novog Sada, nije se ni
moralo i}i na nove konsultacije: odmah se “znalo” da je Profe-
sor sam pao i sam se ubio!
A i dr Berber se, na izvestan na~in, sreo s istom tom logi-
kom: kada je jedna wegova kwiga sa temom iz narodne revolucije
predloèna za nagradu pokrajinske bora~ke organizcije, mla|a-
ni somborski partijci suprotstavili su se tome jer, pobogu, “u
kwizi se pomiwu srpski nacionalni junaci, me|u wima i Bano-
vi} Strahiwa”.
Laza Kosti} i Radivoje Simonovi}. Najverovatnije da Ber-

berove savremenike ne}e premnogo zanimati nacionalne, dru{t-
vene i razne druge politi~ke igre brozovske i postbrozovske ere
jer su i sami bili, mawe ili vi{e, uvu~eni u wih. Oni }e brigu o
tome prepustiti istraìva~ima iz nekog od budu}ih nara{taja,
ali }e se zato razonoditi redovima (a vi{e ih je nego pone{to)
koje je Zapisiva~, u svojim Ravangradskim zapisima, posvetioj
dvojici zna~ajnih li~nosti koji su kra}e ili duè vreme ìveli
u Somboru: Lazi Kosti}u i Radivoju Simonovi}u (1858-1950).
Za prvoga, ~iji se ìvotopis moè na}i u svakoj enciklope-
diji jer se radi o velikom srbskom pesniku, uz to i dramati~aru i
publicisti, naj~e{}e se koristi ime od miqa, Laza, dok se ovaj
drugi, lekar i planinar, ~ovek koji je, zanimaju}i se za istoriju,
jezik, etnologiju, zemqopis i geomorfologiju, ostavio brojna sve-
do~anstva o ìvotu srbskog naroda, uglavnom predstavqa prezi-
menom, re|e kao Rada.
Za sadrìnu tih i takvih zapisa o Lazi ponajzaslu`niji je
wegov mla|i drug Rada, od koga saznajemo da “pesnik, istina, nije
bio siroma{an, ali je za novac imao laku ruku”, da je ìveo boem-
skim ìvotom, da je upam}en “po neobi~nom pona{awu i kalam-
urima”, da se sa vlastima neprekidno sukobqavao, da je, “kad bi
378 Ilija Petrovi}
ostao bez novca i u velikim dugovima... ma{tao o bogatim mi-

ra`xikama”, da se upu{tao u diplomatiju i novinarstvo, da je, kao
nepodoban i austrijskim i srpskim vlastima, povremeno bio i
zatvorski “gost”, da je bio “poznati nacionalni radnik, da je ~i-
nio sve {to je mogao (~ak i zavereni~ki nastrojen) na zbliàva-
wu srpskih dinastija u Beogradu”, da se “narcisoidno obeleèn,
pla{io ènidbe”, da se “nije znao umiqavati ni devojkama ni
devoja~kim majkama”, da se, po prilici dugo zadovoqavao platon-
skim qubavima, da mu je lepa, neposredna i obrazovana Jelena-
-Lenka Dun|erska (1870-1895) nagovestila “da bi se mogla udati
samo za takvog ~oveka kao {to je on”, da se on, svestan da je Lenka
mnogo mla|a od wega, pomalo upla{io toga, izbegao u manastir
Kru{edol i tamo, “osaman u seleni / od jeseni do jeseni”, pevao
srcu: “mirno veni” ...
Ako se ve} “nije znao umiqavati ni devojkama ni devoja~kim
majkama”, umeo se dodvoravati “ubedqivo i snishodqivo i kwazu
(Nikoli, na Cetiwu - IP) i Julijani (1849-1909, svojoj budu}oj
èni, u Somboru - IP), pa i brojnim prijateqima i poznani-
cima. Kad je ostao sam i kad mu je bilo potrebno”, kako to kazuje
Berber. U materijalnom pogledu.
Po svoj prilici, Lazi nisu bile strane ni zavist i zloba. U
naro~ito o{trom vidu to se ispoqilo 1899. godine, kada je najpre
svojom Kwigom o Zmaju a potom i besedom u Matici srpskoj (“Zma-
jeve pesme su kao bure vina, koje bude boqe {to je starije, ali
mnogo ode na sasu{ak”) “uspeo” da raskine vi{edecenijsko prija-
teqstvo i pobratimstvo. Berber }e re}i da je Kwiga o Zmaju pi-
sana “sa srxbom i zavi{}u” a Radivoje Simonovi} koriste}i iste
te ili srodne re~i (zloba, zavist, pakost) poku{a}e da ga oprav-
da “tuma~ewem” da je to bilo “ube|ewe koje je trebalo pre}utati,
a nije trebalo onako neve{to izneti ba{ onda kad je govorio o
proslavi Zmajevoj”.
Sve to imaju}i na umu i upu{taju}i se pomalo u podsvesno ne-
kih li~nosti pomiwanih u Zapisima, naro~ito posle i{~itava-
wa Lazinog dnevnika (vo|enog od 1903), Stojan Berber, kardio-
log po specijalnosti, sugeri{e da se “lako dolazi do zakqu~ka da
je to zapravo protok erotskih podsvesnih èqa Lazinih, nezado-
voqenih u prethodnim godinama, ali i svedo~anstvo o oskudno-
sti wegovog plotskog (putenog, erotskog - IP) ìvota na sceni
svakodnevne jave”. Ili, kako je to za pesmu Santa Maria della Salute
zabeleìo Radivoje Simonovi}, tako|e lekar, ali narodni, “{to
god je u toj pesmi re~eno, to mu se sve privi|alo u snu no}u”.
Laza jeste posledwe godine ìvota proveo u Somboru i jeste
tamo ispevao svoju “labudovu” pesmu Santa Maria della Salute, za
SRBSKO PISMO 379
koju je Isidora Sekuli} (1877-1958) rekla da je “veliki ditiramb

qubavi i velika himna tragediji” i da je to “najsilnija qubavna
pesma srpske kwièvnosti” (zabavno, ali kwièvni teoreti~ar
Dragi{a @ivkovi} - 1914-2002 - i Jugoslovenski knjièvni leksikon
iz 1971, u izdawu Matice srpske, tu pesmu ne spomiwu, isto kao
ni Veqko Petrovi} i Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-
-slovena~ka Stanoja Stanojevi}a s kraja dvadesetih godina 20.
veka), ali je sve to malo za wegovo svojatawe “u tom Somboru”.
Uprkos istini da je, kako je to zabeleìo dr Simonovi}, mo`-
da pristrasno, Laza bio “vanredno darovit, upravo genijalan,
nau~en i na~itan” i da je govorio osam jezika. “Od svih pesnika i
kwièvnika svoga doba” - pi{e on daqe - “Laza je najboqe vla-
dao srpskim jezikom. Laza je stvarao nove re~i... tako lepe da ih
treba uvrstiti u re~nik... Bio je jedinstven me|u parwacima i
vr{wacima... originalan osobewak, svojeglav i svojevoqan”. Ta-
kav Laza, idealisti~ki i altruisti~ki vaspitan, tvrdi Simono-
vi}, morao je biti tragi~na i nesre}na li~nost i, stoga, treba
smatrati sasvim prirodnim {to je, “kao i drugi genijalni qudi,
patio zbog nerazumevawa sredine u kojoj je ìveo”. Ovo posledwe
odnosi se i na Sombor, u kome je, s izvesnim samotwa~kim preki-
dima, proboravio svojih petnaestak posledwih godina ìvota.
Laza je Somborac ponajvi{e zbog svoje ènidbe sa Julijanom
Palana~kom koja ga je, uprkos maj~inom protivqewu, godinama
~ekala. Mada je Rada Simonovi}, Lazin mla|i prijateq, u mnogo
~emu i savetodavac “u poku{aju” (u skladu sa narodnom mudro{}u
da pametnome i nije potreban savet a budala nikoga i ne slu{a),
pisao da “pri sklapawu braka treba da pretegnu zdravqe, razum,
du{evna dobrota i telesna lepota... a da novac, miraz i slava
treba da su u drugom planu”, Laza je sve to pome{ao “i kod Jul~e
prepoznao du{evnu dobrotu i miraz a kod sebe slavu”.
Zanemare li se pomiwawa Simonovi}evog imena uz Lazino,
lako se zapaà da je o wemu malo kazano iako je na samom po~etku
Berberovih zapisa obe}ano mnogo vi{e. Moè se, tako saznati da
je Simonovi} “zabeleèn u srpskoj istoriji i kulturi i kao ~u-
ven i strastan planinar”, da se pentrao po Prewu i ^vrsnici,
Durmitoru i Velebitu, da je “kwige i ~lanke o tome pisao”, da je
najvi{e svojih planinarskih pohoda zapo~iwao iz “ravni~ar-
skog Sombora, gde je kao privatni lekar dobre novce zara|ivao”,
te da se, kako sam kaè, “mu~io kadgod grozno, bez vode po suncu,
bez krova po ki{i, bez posteqe po travi i na kamenu, pa no}ivao
i u rupama na snegu”, ali da je “bio uvek presretan na putu” i uvek,
“svuda, u najsumornijem kr{u i kraj mora i na vrhu gora, bio kao u
kakvom raju”.
380 Ilija Petrovi}
Za razliku od Simonovi}evog odu{evqewa planinskim “ra-

jem” i Lazinog boemskog ìvota, dr Stojanu Berberu, srodniku
obojici - prvom po lekarskoj ve{tini a drugome po peru - nikada
nije bilo do toga, on nije “imao vremena ni za jedno ni za drugo”.
Ne kaè zbog ~ega, ali je svakom dobronamerniku jasno da je to
bilo zbog poslova besrebrenih: nije bio lekar koji je napla}i-
vawem svojih usluga mogao zaraditi sala{ a od pera, kao, pri-
mera radi, Dobrica ]osi} (1921-2014) kome tako|e posve}uje vi-
{e stranica i kome se, jo{ iz sredwo{kolskih dana, divio -
te{ko da bi mogao preìveti dan ili dva.
Mo`da se ba{ iz te wihove razli~nosti mogu procewivati i
Lazine i Radine zasluge za Sombor, makar i one zbog kojih je dr
Berber utro{io poveliki trud da i wegov Sombor postavi vidna
obele`ja i jednome i drugom: Lazi spomenike a Radino ime Medi-
cinskom centru. Centru u ~ijoj je Bibliote~koj jedinici bio
predsednik Saveta i odakle se povukao jer nije dobio podr{ku
“da biblioteku u~ini onim {to treba da bude - centrom okupqa-
wa nau~nih i stru~nih zdravstvenih radnika” iz Sombora i we-
gove okoline. Nije im bilo do okupqawa, {to bi se oni tamo
okupqali, wima je ionako sve poznato.
Veqko Petrovi} i Miro Vuksanovi}. Zbog onih koji ne vi-

de, ~ak i ne naslu}uju kakva bi mogla biti veza izme|u ove dvojice
(moglo bi biti da ovaj drugi nije za ìvota prvog ni ~uo za wega)
navodimo dve-tri pojedinosti:
Veqko (1884-1967) - bio je redovan ~lan Srpske akademije na-
uka, Miro (1944) - dopisni ~lan; Veqko - predsednik Matice
srpske, Miro - potpredsednik Matice srpske i neuspe{an kan-
didat za predsednika; Veqko - predsednik Srpske kwièvne za-
druge i upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, Miro - dobitnik
petnaestak presti`nih nagrada za kwièvno stvarala{tvo.
Dr Berber se trudio i da se Sombor, na izvestan na~in, odu-
ì onome prvom, Veqku Petrovi}u, onome koji je svome rodnom
mestu podario nadimak slikovitiji i lep{i od imena - Ravan-
grad i koji je znao da, pred svojom slikom u gimnaziji svoga imena,
da li dobrodu{no da li samohvalno, primeti “da bih vi{e voleo
da do|em na jedan maturski ~as, tamo gde neka lepa, svestrano le-
pa u~enica brani neki rad o meni, da vidi da li ja mogu odbraniti
sebe pred tim zaqubqenikom kwièvnosti”. A u~eni~ke radove o
sebi prihvatao je sa prevelikim zadovoqstvom i, katkad, sa pri-
medbom da }e poverovati kako je uistinu “lep i dobar ~ovek”.
Dr Berber je u svoje Zapise preneo i niz pojedinosti koje je,
vi{e u razgovoru za Somborske novine a mawe pri slu~ajnim su-
SRBSKO PISMO 381
sretima, o Veqku saznavao od Ace Vladisavqevi}a, profesora

kwièvnosti u somborskoj Gimnaziji. Veqko je, tako, |acima
(naro~ito ènskim) preporu~ivao da pi{u ono {to ose}aju, “da
pi{u svoje zanose i dileme, svoje prkose i i osmehe”, za wega su
slikarski radovi Milana Kowovi}a “melodije koje plene qud-
sko oko, qudsko srce... voleo je ne samo Kowovi}ev pejza`, ne sa-
mo ìta na{e ravnice... nego i Kowovi}eve male, obi~ne qude”,
“umeo je da stvara asocijacije u kojima su i neke wegove ravan-
gradske vizije lepote”, voleo je da svrati u neku obi~nu kafanu,
gde se }aska, gde qudi mogu glasnije da pri~aju”, za wega je “stari
Sombor bio poezija, i muzi~ko pevawe, i voqewe; pri~a koja i tu-
guje, i svatuje, i ven~ava, i kumuje, i sahrawuje, i pora|a. Ali je i
u novom Somboru sagledavao lepotu”. Prise}ao se i Somboraca
iz svojih {kolskih dana, “od onih paora o kojima je pisao u pri-
povetkama... pa do najuglednijih intelektualaca”, o kojima je, sa-
znajemo od Ace, “Veqko mogao ~itavu jednu zanimqivu kwigu da
napi{e, koja bi bila izvanredna za filmovawe”.
Mogao je a nije, trebalo je imati snage za to, Somborcima je
ostao duàn, naro~ito onima koji se u wega kunu.
Veqko Petrovi} jeste za Stanojevi}evu Narodnu enciklo-
pediju napisao koju stotinu priloga o umetnosti, ali oni koji
~itaju te priloge ni u jednom trenutku ne}e wenog autora dove-
sti u vezu sa Somborom; mo`da }e se, u takvom trenutku, samo
neki obrazovaniji Somborac prisetiti da se radi o nekada{wem
“wegovom” me{taninu. Retki }e znati da je on od 1953. do 1956.
godine bio predsednik Matice srpske a moè biti da }e samo oni
koji budu pa`qivije ~itali Ravangradske zapise otkriti da je
“Veqko sa jo{ nekolicinom Srba preporu~ivao uo~i Drugog
svetskog rata da Vojvodinu, ako neko treba da okupira, okupiraju
Ma|ari. Da }e to biti najmawa {teta!”
Bi}e da ga je ba{ ta preporuka “preporu~ila” za ~elno mesto
u Matici srpskoj, tako da je on izabran za wenog predsednika u
mandatu 1953-1956. godine. Bio je to period u kome je Novosad-
skim dogovorom (sa~iwenim, navodno, na inicijativu Letopisa
Matice srpske a potpisanim 10. decembra 1954. godine u pokra-
jinskom partijskom komitetu) zakqu~eno da je “narodni jezik
Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik”, te da je “i kwièvni
jezik koji se razvio na wegovoj osnovi... jedinstven, sa dva izgo-
vora, ijekavskim i ekavskim”. Jedan od dvadeset petorice potpis-
nika toga spisa bio je i “Veqko Petrovi}, kwièvnik i akade-
mik, predsednik Matice srpske iz Beograda”, a ceo taj poduhvat
izveden je po ve} poznatom wegovom “receptu” da, “ako neko treba
da okupira srpski jezik, neka ga okupiraju Hrvati”.
382 Ilija Petrovi}
Enciklopedija Novog Sada 20 PET - POK, Novi Sad 2002,

strana 49, pi{e da je Veqko svoje predsedni~ko mesto u Matici
srpskoj “smatrao velikom ~a{}u, ali nije dugo izdrào da dolazi
na sednice iz Beograda, a vaqda mu se ni Mati~in rad nije dopa-
dao. Kad je izjavio da ne èli da se ponovo kandiduje, mati~ari su
ga 1956. izabrali za po~asnog doìvotnog predsednika”.
Dabome, vaqalo mu se oduìti i za “okupacioni recept” i za
potpis dat u korist srbske {tete.
[to se ti~e drugoga, Mira Vuksanovi}a, on je, “kao ambici-
ozan i vredan i sa smislom za lepu re~... pametan i odmeren”,
ubrzo po postavqewu za nastavnika jedne somborske sredwe {ko-
le “prime}en od lokalnih mo}nika i postavqen za direktora
Biblioteke... Za kratko vreme boravka u novoj sredini uspeo je
da bude zapaèn i da postane jedan od ~elnih qudi somborske
kulture”. Autor je kwige “Laza Kosti} u Somboru”, u kojoj je
opisao “Lazin ìvot u ovom gradu i doneo izbor najva`nijih La-
zinih dela nastalih u somborskom periodu”, a napisao je i kwigu
“Povratak u Ravangrad”; ~iji povratak, za ovu priliku potpuno je
neva`no.
Nije se Berber bavio kwièvnom kritikom (ako jeste, ovom
prikaziva~u to nije poznato), ali je izvesno da ima wuh i za to.
Zdu{no je u~estvovao u formirawu kwièvni~kog kluba u Som-
boru nazvanog po Veqku Petrovi}u, a trudom toga kluba objav-
qen je ve}i broj kwiga. Kako sam kaè, posebno mu je drago “{to
se pojavila zbirka pesama darovitog i akribi~nog pesnika Bra-
ne Kupusinca (1931-1997), tananog liri~ara, koji je svoju rukovet
stihova nudio nenametqivo, skoro stidqivo”, a on, Berber, tu
zbirku “podràvao energi~nije nego {to je u takvim slu~ajevima
primereno”.
Moglo bi se re}i da uporedo sa takvom ocenom o primereno-
sti, stoji oprezno pitawe jednog mladog zaqubqenika u slikar-
stvo na koji na~in da zapo~ne sa stvarawem sopstvene umetni~ke
zbirke, ali i odre{it odgovor osobe koja je u tom poslu bila vrlo
iskusna, da tu, zapravo, i nema velike tajne: treba skupqati slike
onih koji su tek po~eli da slikaju i koji su, po prirodi stvari,
me|u uticajnim kriti~arima i probirqivim sakupqa~ima, redov-
nim posetiocima poznatih aukcijskih galerija, jo{ uvek bezime-
ni. Jer, onima koji poseduju talenat, a pokaè se da su taj talenat
umeli da prenesu na slikarsko platno, jednog neodre|enog dana,
mawe ili vi{e dalekog, slike }e postati cewene, kolekcije sa tim
slikama vredne, a wihovi kolekcionari uvaèni.
îni se da se sa slikarskim kolekcionarstvom moè, po mno-
go ~emu, izjedna~iti i kwièvna kritika...
SRBSKO PISMO 383
Predstavqaju}i jednu zbirku kriti~kih tekstova o mawe po-

znatim kwièvnim stvaraocima, me|u kojima se na{lo i nekoli-
ko po~etnika, Miro Vuksanovi}, kwièvnik ve} oki}en brojnim
nagradama, momak koji je u Sombor do{ao “bez pompe” i u wegovoj
kulturi, “i kao organizator kulturnih aktivnosti, i kao stvara-
lac, i kao pisac nekolikih zapaènih kwiga proze, ostavio trajan
pe~at”, prigovorio je wenom autoru {to se me|u tim tekstovima
nije na{ao i neki o osvedo~enim kwièvnim veli~inama; po-
menuo je, vaqda, Wego{a, Andri}a i Crwanskog.
Dobronamernim slu{aocima, onima koji se ne bave kwièv-
nom kritikom u vidu zanata, ta je primedba zazvu~ala koliko zlo-
namerna prema autoru predstavqene zbirke, toliko i potcewi-
va~ka prema piscima ~iji je rad u toj zbirci ocewivan. Toj vrsti
slu{alaca ~inilo se, zapravo, da ono {to je nagra|ivani kwièv-
nik ozna~io kao slabost, predstavqa stvarnu vrednost osporene
zbirke. Jer, ako se neko pozabavi nekim od velikana i ispi{e ma-
we ili vi{e pohvalan osvrt, te{ko da takvim tekstom rizikuje
bilo {ta; on }e se samo na}i na poduòj listi onih koji su se tom
li~no{}u ve} “oprobali” i time, navodno, stekli pravo da se pred
posve}enima predstavqaju kao kwièvni kriti~ari. Bave}i se
onima ostalim, “malikanima”, oni rizikuju, s pravom ili po sop-
stvenoj zabludi, da ih svrstaju me|u ve} priznate, ali, isto tako,
da neopravdano odbace nekoga ~ije delo zaista zasluùje da bude
pozitivno oceweno...
Stojan Berber misli druk~ije od Mira Vuksanovi}a, makar
koliko Miro govorio “po obi~aju - odmereno i krasnore~ivo”.
Lepo je biti krasnore~iv, ali je ono drugo, odmerenost, vrlo ~e-
sto i prilika da se na nekom skupu, pred qudima koji o~ekuju da
ne{to ~uju, ni{ta i ne kaè.
Ra{ko Dimitrijevi}, nesomborac. Na svega pet strana Ra-

vangradskih zapisa pomiwe se Ra{ko Dimitrijevi} (1898-1988),
kwièvni istori~ar, univerzitetski profesor u penziji, prvi
put uz razgovor u kome je Zapisiva~ mawe pri~ao a vi{e slu{ao
“jer je profesor svoje ogromno znawe umeo da retori~ki ve{to i
odu{evqeno preta~e u bujice neposrednih i ubedqivih ~iweni-
ca i zapaàwa, drè}i (slu{ao~evu) pa`wu radoznalom i bud-
nom”, ba{ kao {to je pred studentima svetske kwièvnosti “ni-
zao niske bisernih re~enica”. Na nekoliko godina pre upoko-
jewa, on, ~ovek “ugodnih }askawa” i “nesvakida{wih umnih in-
telektualnih razgovora”, Zapisiva~u pi{e da popu{ta mnogo i
naglo. “ Ne ostaje mu jo{ dovoqno vremena da kaèm i sve ono
{to do sad nisam rekao”.
384 Ilija Petrovi}
I ovom prikaziva~u dalo se pre pedesetak godina da od jed-

nog sredwo{kolskog profesora matematike ~uje odu{evqene
pri~e o Ra{kovim predavawima, predavawima koja su na Filo-
zofskom fakultetu u Novom Sadu pose}ivali i studenti “nekwi-
èvnih” studijskih grupa; jedva da se moglo u}i u u~ionicu u kojoj
je Ra{ko besedio.
A drugi put, pre petnaestak godina, ovaj prikaziva~ saznao je
da je nagrada novosadskog “Dnevnika” za publicistiku nazvana
imenom Svetozara Mileti}a (koju je, ina~e, inicirao dr Ber-
ber) dodeqena Miodragu Radovi}u, profesoru novosadskog Fi-
lozofskog fakulteta za kwigu “Oslovqeni svet ili ~arobna re~
Ra{ka Dimitrijevi}a”, s obrazloèwem da se radi “o legendar-
noj li~nosti na{eg najboqeg savremenog besednika”, te da je to
“briqantna pri~a o jednom proteklom, a zapam}enom i promi-
{qenom ìvotu, skaska o u~itequ i u~eniku, o ve~nosti lepe re-
~i i jo{ lep{eg se}awa... Profesor Miodrag Radovi} je ovom
kwigom podigao spomenik profesoru Ra{ku Dimitrijevi}u i ne
samo to: uhvatio je wegovu izgovorenu re~, sa~uvao je i preneo bu-
du}im generacijama i time u ve~nost utisnuo jedan blistavi
ìvot posve}en re~ima, ose}awima i drugim qudima”.
Kako je ta nagrada dodeqena i kako je wen “dodeqiva~ki”
Stru~ni ìri odlu~ivao, ovaj prikaziva~ ~uo je, tri-~etiri me-
seca kasnije, od Radomira Ivanovi}a (1936), ~lana Ma}edonske i
Crnogorske akademije nauka, predsednika ìrija koji je Mile-
ti}evu nagradu dodelio Miodragu Radovi}u. Kaè Radomir da su
u prvom krugu (glasawa) kwige trojice autora bile kandidati za
nagradu. Tek u drugom krugu “izbila je u prvi plan” kwiga Mio-
draga Radovi}a o Ra{ku Dimitrijevi}u i woj je data nagrada, jed-
noglasno. “Ra{ko je bio profesor svima nama u ìriju i to je pre-
vagnulo... @iri je lo{e odabran, u wemu su sve sami kwièvni
kriti~ari i kwièvnici. Trebalo bi da budu zastupqene sve ob-
lasti koje »pokrivaju« potencijalne kandidate za nagradu”.
Ovde vaqa dodati da je Miodrag Radovi} bio predsednik ì-
rija za dodelu Mileti}eve nagrade tokom prethodnih ~etiriju
godina i da je on sa Ivanovi}em bio vrlo blizak u nastavni~koj i
kwièvno-kriti~arskoj delatnosti, takore}i nerazdvojan. [to
se ti~e samog Ra{ka Dimitrijevi}a, zaista je ostala upam}ena
fama o wemu kao “neprevazi|enom besedniku”, ali i istina da on
nije takore}i ni{ta napisao o onome {to mu je bio profesorski
posao. Na pitawe kako se moglo desiti da wegova “genijalna” pre-
davawa ne budu snimana pa objavqivana, makar kao skripta, vi{e
wegovih biv{ih studenata a potowih vrlo ozbiqnih poslenika u
kwièvnosti, posle kra}e zbuwenosti pitawem, odgovorilo je
SRBSKO PISMO 385
da to {to je Ra{ko govorio mo`da i nije bilo za preno{ewe na

papir; wegovo besedni{tvo moglo je biti samo na “prvi sluh” za-
divquju}e, neponovqivo, opsewuju}e, a zapravo bilo je isprazno.
I akademik Ivanovi}, “trostruki besmrtnik” - kako voli da ka-
è za sebe (jer je kasnije primqen i u Malte{ku akademiju), po-
tvrdio je, bez premi{qawa, da je najverovatnije bilo ba{ tako.
“No, svejedno, on je bio na{ profesor, i mi smo ga upamtili kao
nenadma{nog besednika”.
Anegdote. Zanemarimo li prvobitno zna~ewe re~i anegdota

(neobjavqeni spis, javnosti nepristupa~an spis), u leksikogra-
fiji se pod tim pojmom podrazumeva svaka kratka, {aqiva ili
duhovita, ~esto i zajedqiva pri~ica o nekoj osobi ili o kakvom
zanimqivom doga|aju. Sa gledi{ta kwièvne kritike, to je vr-
sta kwièvnog dela ponikla iz “ìvog govora” i, kao dosetka,
namewena {to ~e{}oj usmenoj ili pisanoj upotrebi. Kako je to na
jednom mestu obja{wavao kwièvni istori~ar Dimitrije Vu~e-
nov (1911-1986), anegdota je, po svojoj prirodi, “veoma kratka pri-
~ica, ona je najkra}a mogu}a pri~a. U woj nema ni {ireg por-
tretisawa li~nosti, ni {ireg slikawa situacije; u woj ne sme
biti (vi{e) doga|aja, samo jedan jedini doga|aj i to vrlo kratak:
ona je kratka scena, dramski detaq, ispri~an na epski na~in,
obi~no dijalogom. Opisa naj~e{}e u woj nema: ona ne sme ni{ta
da obja{wava, da komentari{e, niti da ukqu~uje u sebe moralnu
ili drugu pouku a iznose}i je ona ne treba ni{ta da dokazuje nego
samo da slika, treba da bude ispri~na veoma lapidarno, ali
obavezno duhovito. Wena kratko}a je i jedan od uslova wene ko-
munikativne efikasnosti”.
Nesumwivo, Stojanu Berberu sve to dobro je poznato i on je
ono {to su o Lazi, o Radi, o Veqku... zapamtili neki Somborci,
ili svi Somborci, ili neki koji su, makar i sa strane, do sada
bili “zaduèni” da za Somborce upamte pone{to o Veqku, o Radi,
o Lazi, skupio i na svijet izdao (kako to ~itamo kod Vuka Kara-
xi}a) u svojim Ravangradskim zapisima.
I sada, kada je sve to na jednome mestu, lako je uo~qivo da su
zasluge svih tih znamenitih li~nosti za Sombor tek na nivou
sentimentalnog:
Laza je za Sombor zna~ajan jedino svojim ukupnim kwièv-
nim delom. “Po onome {to je wegov najve}i domet i {to od wego-
vog velikog i nejednakog dela nesumwivo ostaje od neprolazne
vrednosti, Kosti} svakako spada me|u najoriginalnije i najau-
tenti~nije srpske pesnike uop{te”, ali on svim tim osobinama
ne pripada samo Somboru, on pripada jednako i rodnom Koviqu,
386 Ilija Petrovi}
i Novom Sadu u kome je u~io {kolu i, kra}e vreme, u~io druge, i

Babu{nici, na primer, ili Pr}ilovici, ili Pambukovici, i
pripada svakome mestu u kome postoji {kola i u kojoj |aci sa-
znaju pone{to o wegovom pesni{tvu. Ako neka od tih {kola nosi
Lazino ime, ili mu je negde podignut spomenik, to je samo dug we-
govom pesni~kom geniju.
Jedina Lazina zasluga za Sombor jeste Julijana Palana~ka,
Jul~a, wegova zakasnela qubav, ne ba{ kao ona Julijina iz Vero-
ne, vi{e je mira`xi~ke prirode.
Rada je, kao mesni lekar, za Somborce bio va`na li~nost,
ali je on tu va`nost shvatao na na~in mnogo druk~iji od onoga po
kome su poznati sveti vra~i, besrebreni Kozma i Damjan (zbog
onih koji ne znaju, slave se 1/14. novembra). Istina, “pri~a se da
je od bogatih uzimao, a siroma{nima umeo da daje”, ali to je samo
“pri~a se” jer ni{ta od onoga {to je zaradio starawem o zdravqu
pojedinih Somboraca nije ostavio Somboru. I ostalo je se}awe
da se bavio planinarewem, da je ostavio velik broj lepih foto-
grafija iz krajeva koje je pohodio i da se druìo sa Lazom. Sa
ravni~arskoga gledi{ta sve to i nije bogzna {ta, jer za Radu nisu
~uli ni mnogi odu{evqeni planinari.
Veqko jeste ro|en u Somboru, i roditeqi mu jesu iz Novog
Sada (a jeste pola veka ìveo u Beogradu), i jeste “ton wegove
lirike bio nov naro~ito po o{trini i gor~ini prekora koji je
upu}ivao svojoj Vojvodini zbog izneverenih ideala predaka i
zbog pomerenih savesti tada{wih generacija (“Vojvodino stara,
zar ti nema{ stida”), i jeste wegov Ravangrad “u{ao u srpsku li-
teraturu... kao sudbina i duh istorije, sudbina i i duh kretawa
na{eg ~oveka”, ali je, barem prema onome {to smo mogli saznati
iz Berberovih Zapisa, on navra}ao u Sombor da bi, kao prove-
reni {armer, o sebi ~uo samo pohvalne pri~e i da bi se, u svemu
tome, pomalo i sam sebi divio.
I da bi u razgovoru s u~enicom koja je pisala maturski rad o
wegovoj poeziji, mogao preporu~iti da ~uva “svoje rumenilo na
obrazima” i ako je to {to se nalazi u wegovim pesmama ne uzbu-
|uje, “onda o Veqku Petrovi}u ne treba pisati”. Ili, ono {to je
napisano koju stranu ranije, a ti~e se Veqkove erotske opsesije,
“ja bih vi{e voleo da do|em na jedan maturski ~as, tamo gde neka
lepa, svestrano lepa u~enica brani neki rad o meni, da vidim da
li ja mogu odbraniti sebe pred tim zaqubqenikom kwièvno-
sti”. Ili, u razgovoru sa nekolicinom profesora i direktorom
somborske Gimnazije, mogao je naloìti svojoj èni Mari, ali i
prisutnim profesorima: “Kad umrem, nemojte mi dovoditi neke
zabra|ene ène, i ne}u ~irake, ne}u kukwavu, ve} dajte mi defi-
SRBSKO PISMO 387
le lepotica, zalepr{anih, finih, nasmejanih, plemenitih, a ve-

rujte mi ja }u i mrtav to osetiti, doìveti, i bi}e mi lepo”.
Stojan Berber, zapisiva~. Ravangradski zapisi dr Stojana

Berbera, lekara, pesnika, romanopisca, pripoveda~a, publici-
ste, zdravstvenog prosvetiteqa, politi~kog i dru{tvenog delat-
nika, izuzetno su zna~ajno svedo~anstvo o jednom ne tako davnom
vremenu i po tome oni su vredan izvor budu}im istoriopiscima.
Jer, ~itaocu Ravangradskih zapisa pruà se prilika da na mno-
gim wihovim stranicama otkrije sa koliko pa`we wihov Zapi-
siva~ briì o povesti, ne samo somborskoj, vi{e i boqe od bilo
koga zvani~nog istori~ara (“istori~ara od karijere”), ~ime sa-
mo potvr|uje staru istinu da velik deo posla u istorijskoj nauci
obave amateri.
Spevao je Doktor i poemu Ravangrad, za koju su kwièvni
znalci napisali da je to iskreno “slovo qubve” Somboru i “pes-
ni~ki pandan Veqkovom Ravangradu”, gradu “koji je uvek znao da
razlikuje iskrenost od metanisawa i poeziju od stihovawa”.
Na vi{e mesta dati su prikazi Berberovih kwiga, {to wego-
vim Zapisima daje osobenu autorsku vrednost; on od toga i ne
beì, pa na wihovoj pristupnoj strani kaè da su oni, “naravno, i
deo nenapisane autobiografije wihovog pisca”. Makar koliko
se trudio da ih posveti Lazi, Radi, Milanu, Veqku... Berberovi
Zapisi, hteo to on ili ne, ipak su ogledalo i wegovog posebnog
mesta u ravangradskom ìvotu.
Wegovo mesto u ravangradskom ìvotu zaista je posebno.
Kada neko ko je izvan medicinske struke napi{e da je ~eka-
onica somborskog Dispanzera za sr~ane bolesti “ure|ena i op-
remqena tako da u wu svako sa zadovoqstvom dolazi i boravi”, da
su “na zidu velike tapete sa motivima {ume i poqa i bojama koje
odmaraju”, da “o~i i srce odmaraju i umetni~ke slike uzete na
revers iz poznatih somborskih galerija”, da su “mala biblioteka
i ~itaonica opremqene kwigama, ~asopisima novinama i propa-
gandnim materijalom koji na dopadqiv na~in {iri znawa o bole-
stima srca i krvnih sudova” , te da se “briga za ~oveka ogleda na
svakom koraku, {to svakom posetiocu ovog Dispanzera uliva
poverewe”, onda ~itaocu koji ima sr~anih problema a ìvi negde
drugo bude ào {to nije Somborac.
Ako iz toga teksta nije saznao da je dr Berber na~elnik po-
menutog Dispanzera, isti taj ~italac sazna}e sa druge strane da je
Stojan Berber “lekar, dru{tveni radnik, pesnik, jedan od lekara
koji najvi{e doprinosi razvoju preventive u Somboru, posebno
zdravstvenom prosve}ivawu... lekar koji podjednako voli nauku i
388 Ilija Petrovi}
umetnost”, koji je “pokreta~ mnogih novina u somborskom zdrav-

stvu” i da je kao upravnik Kardiovaskularnog dispanzera, uspeo
da tu ustanovu “podigne na evropski nivo”.
Nije iskqu~eno da je toliko pohvalnih re~i na Doktorov ra-
~un izazvalo izvesnu zavist kod wegovih strukovnih kolega, isto
kao {to je pre}utan wegov predlog da se imenom Milutina Mi-
lankovi}a (1879-1958), astronoma i geofizi~ara svetskoga glasa,
nazove Novosadski univerzitet, vaqda zbog toga {to je me|u ta-
mo{wim profesorima bilo i onih koji, uvereni u svoju veli~i-
nu, za sebe o~ekuju takvu po~ast. (Po ne~emu to li~i na izvesnu
“muzi~ku” inicijativu da se jednom Lokalnom Muzi~aru podigne
spomenik u Somboru, na {to je dr Berber, ne negiraju}i ~ovekove
muzi~ke zasluge, predloìo da se na centralnim gradskim pro-
storima podignu spomenici i Lazi, i Radi, i Veqku, i Milanu...
ali nije mu vredelo, u centru je “nastawen” Muzi~ar).
Zasluge i priznawa. Qudi jesu sujetni, i zavidni, naro~ito

oni koji se nekome, u nekom poslu, pojavquju kao saradnici, ali
se ipak de{ava da se odre|ene zasluge priznaju. Desilo se to i dr
Stojanu Berberu kada su ga, svojevremeno, kolege-medicinari
izabrali da bude predsednik wihove partijske organizacije, u
svojoj zaparloènosti mo`da i ne znaju}i da }e on nastojati da se
zapo~eti Hirur{ki blok u somborskoj bolnici dovr{i, da }e se
truditi da podstakne kvalitetniji stru~ni rad (zaboga, on je
doktor medicinskih nauka, a mnogi su se, kada je on taj stepen do-
stigao, potcewiva~ki pitali {ta }e Somboru doktor od nauke),
da }e izna}i na~in kako da pacijenti brè, i bez dobro poznatih
koruptivnih metoda, stignu do lekara.
Toliko tada, a ovaj prikaz, mo`da malo op{irniji no {to bi
to jedan probirqiviji ~italac mogao izdràti, samo je poku{aj
da se ukaè, naro~ito Somborcima, da je za Sombor, neuporedivo
vi{e i od Laze, i od Rade, i od Veqka, i od Milana, i od bilo koje
li~nosti pomenute u Ravangradskim zapisima, zna~ajnije ime dr
Stojana Berbera, poreklom Dalmatinca, ro|enog u Pomoravqu,
odraslog u Ba~koj, i danas stvaraoca u Ravangradu.
I za Ravangrad.
***Suboti~koj “Lu~i”, ~asopisu za kulturu, umetnost i nauku, dato
24. marta 2015, za \ur|evdanski broj.
Posle tri-~etiri dana, Mile Tasi}, glavni urednik “Lu~e”, pitao je
dr Berbera {ta misli o ovome tekstu i od wega saznao: “Preteruje pone-
gde... ali, dobro, takav je”.
Objavqeno u broju 2-3, godina XXIV, maj 2015, na stranama 79-93.
Gola istina golooto~ka
Vuko [}eki}, êtrdeset osma godina, rukopis, 295 strana A4
Simbolika. U celoj ovoj pri~i, Goli otok predstavqa samo

jednu epizodu, a i to tek na nivou simbola.
Antologija. Na ovde sabrane tekstove treba gledati kao na

svojevrsnu antologiju, ili hrestomatiju, jer oni, prema re~ni~-
kom tuma~ewu tih pojmova, predstavqaju osnovu za “prou~avawe
onoga {to najvi{e vredi znati” o vremenu kada je desetinama hi-
qada ~asnih qudi, najve}im delom Srba, “pripalo pravo” da, go-
dinama, o dràvnom tro{ku, u “interesu” Komunisti~ke partije
Jugoslavije, “i letuju i zimuju” na Jadranskom moru, na ostrvu po-
znatom kao Goli otok. Vremenu u kome su komunisti, po{to su
preuzeli vlast u Jugoslaviji, “isle|ivali” oko tri miliona Srba
i svakog {estog osudili tako i toliko da im se ni za grob ne zna.
Ovo je, dakle, zbirka probranih tekstova koji bi, po logici
Prire|iva~evoj, jednoga od onih koji je “iskoristio pravo” na
vi{egodi{wi “slu`beni put” i boravak u pomenutom “odmarali-
{tu”, îtaocu pomogli da lak{e, potpunije i istinitije shvati
smisao onoga {to je golooto~ke doga|aje u~inilo onakvim kakvi
su oni zaista bili. Toj zbirci on je predgovorio relativno krat-
kim prikazom politi~ke istorije radni~kog pokreta od stvara-
wa Prve internacionale (1864) do raspu{tawa Informacionog
biroa komunisti~kih i radni~kih partija, prepoznatqivijeg kao
Informbiro (1947). Prva od ovih organizacija imala je za ciq
da “organizuje i poveè akcije radni~ke klase na me|unarodnom
nivou radi ekonomskog osloba|awa radnika i... uni{tewe kla-
sa”, dok je ovoj drugoj bilo zadato da “objedini sve komunisti~ke
partije u jednu me|unarodnu organizaciju koja bi... zauzimala sta-
vove po pitawima od me|unarodnog zna~aj, {to bi u krajwem do-
velo do za{tite ratnih pobeda i o~uvawa Sovjetskog Saveza i
zemaqa Narodne demokratije”.
Za Srbe, pomiwawe raznog “organizovawa i povezivawa rad-
ni~ke klase”, “uni{tewa klasa” i “o~uvawa Sovjetskog Saveza”
mawe-vi{e deklarativne je prirode, a stvarni smisao svega toga
krije se u “tekovinama” Francuske revolucije (1789).
“Veliki broj autora danas govori o toj Revoluciji kao o »sa-
tanskoj klanici«, »nepotrebnom krvoproli}u« i »po~etku vlada-
vine terora, koji }e se nastaviti i u sovjetskoj revoluciji«. Jedan
od wih pi{e da je »Francuska revolucija... za sobom ostavila
preko milion mrtvih Francuza; razorenu upravu, trgovinu i po-
qoprivredu; smawenu vrednost valute i obezvre|enu u{te|evinu
390 Ilija Petrovi}
naroda... Lewin je, kasnije, izjavio da »Francuska revolucija nije

dovoqno daleko oti{la«, pa je ruski komunizam, sa svojim ~ist-
kama, pokazao koliko se daqe moè oti}i” u krvoproli}ima i
teroru (Biqana \ur|evi} Stojkovi}, Verske sekte i pokreti : Lovci
na du{e, Beograd 1997, 119-120).
Socijalisti. A èqu da i od daqeg odu daqe, naro~ito sa

Srbima, iskazali su i tvorci “socijalisti~ke revolucije” u Ju-
goslaviji, oni koji su svoje delovawe naslonili na “ideje nau~-
nog socijalizma” i na Manifest komunisti~ke partije, ~iji su
tvorci veliki komunisti~ki ideolozi Karl Marks (1818-1883) i
Fridrih Engels (1820-1895). Znamo li da je Engels mnoge redove
ispisao sa ciqem da dokaè kako su Rusi i Ju`ni Sloveni (ovo
drugo naj~e{}e se moè ~itati kao Srbi) “nu`no kontrarevolu-
cionarni”, da je istorija osudila “reakcionarne” Srbe na nesta-
nak sa istorijske pozornice i da Rusi imaju nameru da od Nemaca
naprave “kmetove pravoslavnog cara”, pokaza}e se da je Komuni-
sti~ki manifest bio “nau~no” i stvarno uputstvo za uni{tewe
ruskog i srbskog naroda (i wihovog pravoslavqa), jedinih od ~ijih
se socijalista traìlo da budu internacionalisti; svi ostali
socijalisti u evropskim zemqama bili su nacionalisti.
Naravno, nije bezna~ajan ni Marksov dodatni doprinos istoj
toj stvari: neposredno po Sarajevskom atentatu (1914), veliki
engleski radikalni list Man~ester Gardian (osnovan 1821)
pisao je, parafraziraju}i druga Marksa, onoga u koga su se komu-
nisti u Srbiji doskora kleli (a brojni to ~ine i danas), da, “ako
bi fizi~ki bilo mogu}e odvu}i Srbiju na sred mora i potopiti
je na dno, Evropa bi postala ~istija”.
Izme|u ostalog, na to potapawe mogao se pozvati Xorx Vat-
son (George Grime Watson, 1927-2013), istori~ar i kwièvni kri-
ti~ar, profesor na Kembrixu, kada je napisao:
“Mo`da mnogima nije poznato da su samo socijalisti otvore-
no zagovarali genocid u 19. i 20. veku. To je malo poznata ~iwe-
nica i zvu~i {okantno. O tome sam govorio na predavawima,
ovde (na Kembrixu - IP) i na drugim univerzitetima, i stalno
sam nailazio na zapawenost.
Za{to je ubijawe bitno.
Prvi put se pojavilo u januaru 1949. godine u Marksovom li-
stu Nove rajnske novine, Neue Rheinische Zeitung.
Engels je pisao o fklasnoj borbiQ govore}i marksisti~kim
terminima. Kad izbije socijalisti~ka revolucija, izbi}e i kla-
sna borba. U Evropi }e postojati primitivna dru{tva, zaostala
za dve faze, jer ona jo{ nisu kapitalisti~ka. Engels je pri tome
SRBSKO PISMO 391
mislio na Baskijce, Bretonce, {kotske gor{take i Srbe. Nazi-

vao ih je frasno sme}eQ (vØlkerabfahle). Trebalo ih je istrebiti,
jer kako su dve faze u zaostatku u istorijskoj borbi, bilo ih je
nemogu}e uzdi}i dovoqno da budu revolucionarni.
Govorio je o vulgarnosti i prqav{tini Slovena. Smatrao
je, na primer, da Poqska nema nikakvog razloga za postojawe.
fKlase i rase koje su isuvi{e slabe da se sna|u u novim ìvotnim
uslovima moraju prestati da postojeQ, objasnio je Marks. fMoraju
nestati u revolucionarnom holokaustuQ.
Marks je bio otac savremenog politi~kog genocida. Ne znam
nijednog evropskog mislioca modernog doba pre Marksa i Engel-
sa koji je otvoreno zagovarao rasno istrebqewe. Ne mogu na}i
ni{ta pre wih. Pretpostavqam da je sve po~elo s wima”.
Marksovi i Engelsovi socijalisti~ki sledbenici me|u Sr-
bima zdu{no su prihvatili i wihovu mr`wu prema svemu {to je
srbsko. Redak izuzetak u tome bio je Ja{a Tomi} (1856-1922), no-
vinar, kwièvnik i politi~ar, koji je, mo`da prvi od Srba, pre-
poznao stvarnu vrednost socijalisti~ke misli. On je, naime, dok
se jo{ odu{evqavao Svetozarom Markovi}em (1846-1875), povero-
vao da bi nova nauka socijalisti~ka morala sluìti interesima
onoga naroda u ~ijoj }e se zemqi primeniti, ali je odmah nai{ao
na otpor socijalisti~kih ideologa sa strane. Pa se desilo da je
nema~ki socijalista Vilhelm Libkneht (1826-1900) upozorio
Ja{u i wegove sledbenike da se “u ime internacionalizma i op-
{te~ove~anske pravde” moraju okaniti {ovinizma, nacionali-
zma i patriotizma. To je upozorewe protuma~eno i shva}eno na
pravi na~in, tako da je Ja{a svoj razlaz sa socijalizmom (i “oka-
wivawe” od wega) vrlo uverqivo obrazloìo: “Brzo smo se ot-
resli opsene i nismo vi{e dozvolili da nas vode socijalisti
drugih naroda”.
Socijaldemokrati. Na taj na~in nisu razmi{qali srbski

socijaldemokrati i wihov predvodnik Dimitrije Tucovi} (1881-
-1914) koji su, kada je po~eo Balkanski rat, proglasili Srbiju
“oru|em istorije”, zbog toga {to je “poku{ala da ratu, kojega
(vodi) pod komandom Rusije i u zajednici s reakcionarnim vladama
i dinastijama na Balkanu, dade obele`je oslobodila~kog rata”.
Uz pretpostavku da se rat okon~a uspe{no, a po wihovom shva-
tawu to bi bilo blisko nemogu}em, postavqa se i pitawe {ta }e
biti sa “nacionalnim oslobo|ewem”. Ni{ta, kaù, po{to }e na
podru~jima na kojima neki od pobedilaca zagospodare, “oni osta-
li” ostati nacionalno ne oslobo|eni, “ve} samo drugom dràvom
zavojevani”, odnosno pokoreni, odnosno okupirani.
392 Ilija Petrovi}
I dok je trajao Balkanski rat, vo|stvo Srpske socijaldemo-

kratske partije dràlo se “protiv rata... ube|eno da je u pravu”.
Radilo se tu o jednom, po svemu neprirodnom, izrazito antisrb-
skom, nepatriotskom i nemoralnom dràwu nazovisrbskih so-
cijaldemokrata: za wih, srbski oslobodila~ki rat pretvoren je u
“okove proletarijatu i {irokim slojevima naroda”.
Iako su u ratu sa Turskom izvojevali pobedu, neki od balkan-
skih saveznika nisu bili osobito zadovoqni ostvarenim rezulta-
tima. Naro~ito se to ticalo Bugarske koja je, ne obave{tavaju}i
o tome svoje srbske i gr~ke saveznike, sredinom aprila 1913. godine
potpisala separatni mir sa Turskom. U tome ~inu Srbija je videla
direktnu opasnost za sebe, te je od Vrhovne komande zatraèno da
se pona{a u skladu sa novonastalom situacijom.
Rusi su, nastoje}i da se do re{ewa do|e mirnim putem, prepo-
ru~ivali Srbiji da po{tuje odredbe jo{ uvek vaè}eg ugovora, a
srbska vlada, vrlo zainteresovana da se izlaz iz novonastale si-
tuacije na|e sporazumno, pitawe srbsko-bugarskih odnosa stavi-
la je na dnevni red Narodne skup{tine zakazane za 30. jun. A toga
dana, dok su pred narodnim poslanicima obrazlagani stavovi srb-
ske vlade prema ruskim sugestijama i odnosima sa Bugarskom, sti-
gla su dva telegrama srbske Vrhovne komande. “U prvom se izve-
{tava da su Bugari napali u zoru 30. juna na srpsku vojsku du` cele
demarkacione linije u Makedoniji, a u drugom da su u isto vreme
napali i gr~ku vojsku na celom frontu” (Borislav Ratkovi}, Mitar
\uri{i}, Savo Skoko, Srbija i Crna Gora u balkanskim ratovima 1912-
-1913, Beograd 1972, 246); u oba slu~aj bez objave rata.
Srbska strana mogla je takav ~in o~ekivati, isto kao {to je
mogla wime biti iznena|ena, ali ono {to se toga dana desilo u
Narodnoj skup{tini Kraqevine Srbije moglo se, vaqda, dogodi-
ti samo u Zemqi Srbiji. Naime, dok se raspravqalo o izve{taju
vlade o spoqnoj politici, na dan kad je Srbija napadnuta, posla-
nici Srpske socijaldemokratske partije zatraìli su hitnu de-
mobilizaciju vojske i, sa tim u vezi, “miroqubivo” re{avawe svih
sporova izme|u balkanskih naroda: Srpska socijaldemokratska
partija uporno se dràla svog kapitulantskog stava, nelojalnosti
sopstvenoj dràvi i sopstvenom narodu i sulude ideje o “miroqu-
bivosti” u vreme otvorene antisrbske politike i vojnih pretwi
Austrougarske i Bugarske.
Ako je germanska {kola socijalisti~kog smera (iz vremena
Karla Marksa, Fridriha Engelsa i Komunisti~kog manifesta)
“nau~no” definisala Srbe kao “otpadak naroda”, “olupinu naro-
da”, “rasprsnutu nacijicu”, “umiru}u narodnost”, “varvare” i sli-
~an “divqi narod”, mogla je to biti i stvarna saglasnost svim
SRBSKO PISMO 393
srbskim susedima da nastave sa ~ere~ewem Srbske Zemqe i ras-

takawem srbskog nacionalnog bi}a. Nemerqiv doprinos takvoj
“nauci” i takvim nastojawima pruìo je Dimitrije Tucovi}, ~el-
nik Srpske socijaldemokratske partije, svojim otvoreno antisrb-
skim spisom Srbija i Arbanija, Beograd 1914, kojim je postavio
teorijske i stvarne temeqe arnautskom “pravu” na otimawe Sta-
re, odnosno Prave Srbije, Kosova i Metohije.
U najmawu ruku, ovakva tvrdwa mogla bi se nekome u~initi
~udnom, ali samo ako se ne zna da je Dimitrije Tucovi}, u svom
udvori{tvu prema socijalisti~koj Internacionali i bave}i se
Arbanasima i Srbima iz vremena balkanskih ratova, napisao da
je arbana{ka pobuna s jeseni 1913. godine, “zbog koje je Srbija mora-
la ponovo mobilisati blizu tri divizije, klasi~an primer kako se
kolonijalni ratovi izazivaju... I kad je buna izbila, vlada (srbska)
je... izjavila da }e Arbanasi biti »primerno ka`weni«, buròaska
{tampa je traìla istrebqewe bez milosti, a vojska je izvr{iva-
la. Arbanaska sela... behu pretvorena u zgari{ta... u kojima je sa-
gorelo stotinama ìvih èna i dece. I dokle su ustanici zarob-
qene srpske oficire i vojnike razoruàvali i pu{tali, dotle
srpska soldateska nije {tedela ni wihovu decu, ène i bolesne”.
Te{ko je zamisliti da bi negde, nekad i neko mogao o svojoj
zemqi i o sopstvenom narodu pisati toliko ru`no kao {to je to
~inio Dimitrije Tucovi}. No, ako je to bilo u interesu “me|una-
rodnog proletarijata” i “revolucije”, ako je time ispuwavan “za-
vet” Komunisti~kom manifestu i wegovim tvorcima, onda se
logi~nim moè smatrati Tucovi}ev stav da je “zavojeva~ki pohod
Srbije na Arbaniju... najgrubqe otstupawe od na~ela zajednice
balkanskih naroda, a u isto vreme otstupawe koje je pla}eno naj-
o~iglednijim porazom” (Dimitrije Tucovi}, Izabrani spisi II, Beo-
grad 1950, 130).
I, da ne bi bilo zabune, arbana{ka pobuna nije se dogodila u
Arbaniji, kako nam to sugeri{e Tucovi}, ve} na Srbskoj Zemqi,
u Staroj Srbiji, u Pravoj Srbiji, po Kosovu i Metohiji, u kraje-
vima koji su tokom Prvog balkanskog rata oslobo|eni od turske
okupacije; u krajevima koje Tucovi} naziva Arbanijom i u koje,
veli, Srbija “nije u{la kao brat... nego kao osvaja~”, ne “kao po-
liti~ar ve} kao grub soldat”.
âk i kad Metohiju i Kosovo nazove Turskom, Tucovi}u ni-
{ta ne smeta da Prizren, \akovicu, Pe} i Pri{tinu proglasi
“glavnim mestima Severne Arbanije”. Pa kada se uo~i Berlin-
skog kongresa Arbanasi na|u “izme|u ~eki}a i nakovwa, izme|u
Turske protiv ~ijeg jarma su se borili i balkanskih dràvica
koje su im nosile nov jaram”, Tucovi} }e poku{ati da posrami
394 Ilija Petrovi}
“nezahvalne Srbe” zbog toga {to 1913. godine “Srbija zlostavqa i

progoni arbanasko naseqe iz ~etiri zadobivena okruga, (a) Crna
Gora nadire sa severa u srce severnoarbanskih plemena”, odnosno
u Metohiju, ~iji naziv (“Zemqa manastirskih imawa”) svedo~i o
srbskom karakteru. Nigde ne govore}i o arnautskim napadima na
Srbe, on kaè da su “po povla~ewu srpskih trupa (s arbana{kog
primorja, 1913. godine - IP) nastale u Sredwoj Arbaniji velike
me|usobne borbe” i zadovoqava se kratkim saop{tewem da “svo-
jom zavojeva~kom politikom Srbija, Gr~ka i Crna Gora nisu us-
pele da Arbaniju podele, ali su uspele da je smawe i o~erupaju”.
U svojoj “idejnoj netrpeqivosti” prema sopstvenom narodu,
koja vrlo ~esto prerasta u mr`wu, i sa velikim olak{awem zavr-
{avaju}i svoj spis, Dimitrije Tucovi} }e zapisati da je “bezgra-
ni~no neprijateqstvo arbanaskoga naroda prema Srbiji... prvi
pozitivan rezultat arbanaske politike srpske vlade”, te da je
“borba koju... arbanasko pleme vodi prirodna, neizbe`na istori-
ska borba za jedan druk~iji politi~ki ìvot nego {to ga je ima-
la pod Turskom i druk~iji nego {to mu ga name}u wegovi svirepi
susedi, Srbija, Gr~ka i Crna Gora”. Srbija na prvom mestu.
Po svemu, dakle, Tucovi}ev spis Srbija i Arbanija, Beograd
1914, predstavqa teorijsku osnovu za sve ono {to je narednih de-
cenija vodilo, i danas vodi, politiku arbana{kog terora nad srb-
skim narodom.
Komunisti. I tako, antisrbski principi koje je Srbiji da-

rovao Dimitrije Tucovi} doveli su srbsku nacionalnu misao (i
srbski nacionalni program) do ta~ke od koje po~iwe sunovrat.
Ne odstupaju}i od tih principa, Socijalisti~ka radni~ka par-
tija Jugoslavije (komunista), neposredna sledbenica Tucovi}eve
Socijaldemokratske stranke i ba{tinica an(tin)acionalnih
ideja Svetozara Markovi}a, budu}a Komunisti~ka partija Jugo-
slavije mogla je za svoj osnovni (i kona~ni) ciq formulisati
zahtev za ru{ewe Jugoslavije kao “tamnice naroda” i uni{tavawe
Srba kao wenih “glavnih tamni~ara”.
Komunisti, tokom ilegale. Komunisti~ka partija (~ije je

delovawe na samom kraju 1920. bilo zabraweno a sedam meseci
kasnije, na Ilindan 1921. godine, zakonom ozna~eno kao zlo~in)
taj svoj ciq jasno je i nedvosmisleno postavila na svom 4. kongre-
su u Drezdenu, u Nema~koj (1928), u dokumentu nazvanom Akcioni
program. Uistinu, bio je to otvoren poziv svim “nacionalno-
-revolucionarnim” organizacijama izvan Srbije da krenu “na pro-
gon srpskih okupatora, srpskih trupa, ~inovnika i àndarma,
SRBSKO PISMO 395
kao i srpskih ~etnika iz Hrvatske, Slovenije, Dalmacije, Vojvo-

dine, Bosne, Crne Gore, Makedonije i sa Kosova” i, istovremeno,
zahtev pripadnicima svih “potla~enih” nesrbskih naroda u Kra-
qevini Jugoslaviji da odbiju sluèwe vojnog roka izvan svoga
zavi~aja.
Nedugo zatim, krajem leta 1932. godine, Hrvatska revoluci-
onarna organizacija, poznatija kao usta{e, pod vidom da tako ot-
po~iwe borbu za oslobo|ewe hrvatskog naroda od navodne srbske
okupacije, oruàno je napala dràvne institucije u Lici. Pobu-
na je o~as suzbijena, a “Proleter”, organ Komunisti~ke partije
Jugoslavije, obznanio je da “komunisti~ka partija pozdravqa us-
ta{ki pokret li~kih i dalmatinskih seqaka, i stavqa se potpu-
no na wihovu stranu.
To komunisti~ko svrstavawe na usta{ku stranu, iako su im
ideologije bile sasvim opre~ne, postaje razumqivo tek kada se
uzme u obzir da su i jedni i drugi bili opsednuti “paklenom mr`-
wom” prema Kraqevini Jugoslaviji, dràvi koju su svojim `rt-
vama stvorili iskqu~ivo Srbi. Mada se na jednom mestu moè
pro~itati da je “mr`wu usta{a protiv Jugoslavije jo{ vi{e po-
ja~avala wihova mr`wa protiv svega {to je srpsko - srpskog na-
roda, srpskog imena i jezika, srpske vere i istorije” (Spomenica
Dinarske ~etni~ke divizije, Prva kwiga, Toronto/Kanada 1993), na
istoj liniji, mawe primetno (naro~ito u pogledu jezika i pisma),
nalazili su se i komunisti.
Neuspeh li~kog ustanka nije obeshrabrio komuniste, tako da
su oni svoje prijateqstvo s usta{ama ubrzo ozvani~ili; godine
1935, na robiji u Sremskoj Mitrovici, komunista Mo{a Pijade
(1890-1957), pre rata slikar a posle rata na visokim poloàjima u
partijskom i dràvnom aparatu, i usta{a Mile Budak (1889-1945)
potpisali su sporazum kojim su se obe strane, i komunisti~ka i
usta{ka, obavezale da }e zajedni~ki, svim raspoloìvim sred-
stvima, raditi na ru{ewu i kona~nom uni{tewu Jugoslavije.
Komunisti, tokom rata. I zaista, tokom Drugog svetskog

rata i jedni i drugi “pa`qivo” su se pridràvali datih obe}awa,
a komunisti su, verni svojoj paroli iz malo~as pomiwanog “Pro-
letera” (1932) da je “du`nost svih komunisti~kih organizacija i
svakog komuniste da taj (usta{ki) pokret, organizuje i predvo-
di”, naloìli partizanskim komandantima i komesarima da se
ne upu{taju u okr{aje s usta{ama. “Sa usta{ama besmisleno bi
bilo sa na{e strane da se vodi ma kakva vojna akcija s obzirom na
wihovo moderno naoruàvawe od strane okupatora, a drugo {to
usta{e u ovom po nas zgodnom vremenu istrebquju srpski narod
396 Ilija Petrovi}
koji je u ogromnoj ve}ini protiv nas. Na{ zadatak nije u tome, da

se organizuje borba protiv okupatora i usta{a, jer bismo u tom
slu~aju potpuno oslabili sasvim uzaludno zavr{nu fazu borbe za
na{e oslobo|ewe kada }e nam snaga biti najpotrebnija” (Strogo
poverqiva naredba Vrhovne partizanske komande, broj 39. od 27. decem-
bra 1941. godine).
Ova naredba moè se smatrati sastavnim delom one desetak
godina ranije zadate komunisti~ke “predvodwe” usta{kog pokre-
ta, tako da su komunisti-Hrvati, navodni protivnici usta{kog
pokreta, ve} prvih ustani~kih dana po~eli da prelaze u srbske
ustani~ke krajeve, da preuzimaju pozicije politi~kih komesara
u srpskom ustanku protiv fa{izma (nacizma, usta{tva) i da ceo
srbski nacionalni pokret prilago|uju komunisti~kim intere-
sima. Samo zbog toga moglo se dogoditi da se svi ustani~ki uspe-
si u Hrvatskoj pripi{u komunistima, odnosno Hrvatima, te da
se, u na{em vremenu, Srbi u Hrvatskoj i ne pomiwu u raspravama
o antifa{izmu; tamo su antifa{isti iskqu~ivo Hrvati (Ratko
Dmitrovi}, Sudbina Srba odre|ena je 1928. godine u Drezdenu, 14. jul
2012, www.vaseljenska.com/misljenja/sudbina-srba-je-odredjena-1928-godine
-u-drezdenu...).
Kakav je i kolik bio hrvatski navodni antifa{izam moè
se videti iz nekih primera komunisti~ko-usta{ke saradwe, od
kojih je najstravi~nija, van svake sumwe, bila ona oko logora u
Jasenovcu. Pod posebnom komunisti~kom za{titom taj logor
ostao je “aktivan” do kraja aprila 1945, dakle, i u vreme kad su svi
Hitlerovi koncentracioni logori bili uga{eni; one partizan-
ske komandante, kao Nikolu Demowu (1919-1944) ‡ na primer, koji
su predlagali da se Jasenovac napadne i neutrali{e - brzo je
stizao metak u potiqak, da bi posle toga bili progla{avani za
narodne heroje. Zasluge za tako “dug ìvot” Jasenovca pripada-
ju, pre svega, Vladimiru Bakari}u (1912-1983), momku ~ije je pra-
vo prezime glasilo Kuper{tajn, ~lanu Komunisti~ke partije od
1933. godine i, navodno, jednom od glavnih organizatora ustanka u
Zagrebu i celoj Hrvatskoj(?!), ali se ne zna u ~ije zasluge spada
nestanak pedantno vo|enog spiska od preko milion pobijenih lo-
gora{a, koji je posle zauze}a Jasenovca predat partizanskoj ko-
mandi u Novoj Gradi{ci.
Taj detaq je posebno vaàn zbog toga {to je on kasnije omogu-
}io hrvatskim vlastima (i hrvatskim “istori~arima”) da ustvr-
de kako je Jasenovac, u stvari, bio “turisti~ka destinacija” i da
su Srbi tamo samo slu~ajno mogli naleteti glavom na maq ili gr-
lom na kamu. Ali je vaàn i u jo{ jednom smislu: nedavno se po-
kazalo da se ta najstra{nija klanica srbskog naroda ne nalazi ni
SRBSKO PISMO 397
na jednom popisu sli~nih fa{isti~kih strati{ta. Komunisti su,

dakle, uspeli vrlo brzo da “zata{kaju” Jasenovac, da ga sru{e, po-
ravnaju i pretvore u izleti{te ili, mo`da, igrali{te za golf.
To je, kona~no, posluìlo Stevi Kraja~i}u (1906-1986), “tvorcu
Golog otoka i, kako ga je opisao istori~ar i publicista Vla-
dimir Dedijer (1914-1990), najmra~nijoj li~nosti na{e pro{lo-
sti”, jedinom ~oveku od neograni~enog poverewa pokojnoga Tita
i wegovom izaslaniku na posleratnom otkrivawu spomenika u
Jasenovcu da, uz pijanu psovku, konstatuje “da su Hrvati tamo ipak
pobili premalo Srba”.
Na drugome mestu ~itamo da su “hrvatski komunisti~ki par-
tijci Srbe i tuìli, i sudili, i slali na gubili{te. Pod Rale-
tinom i u Laudovom Gaju, kao i u mnogim drugim mestima Krajine pod
uticajem Komunisti~ke partije Hrvatske ubijeno je oko 250.000
Srba tokom ~etiri godine rata. U svakom slu~aju, ovi su Srbi
bili `rtve hrvatske usta{ko-komunisti~ke sprege. Samo na teri-
toriji male Like Partija je pobila oko 15.000 Srba, koji su sa-
hrawivani u masovnim grobnicama, uglavnom u Podlapa~i, Lau-
dovom Gaju i na Kamenskom” (Nikola Ple}a{ Nitowa, Poàr u Kra-
jini, îkago/SAD 1975, 271).
Prise}aju}i se svega toga, ali i mnogih drugih komunisti~-
kih “podviga” iz saradwe s usta{ama, Milovan \ilas (1911-1995),
zvan i “Princ Politbiroa”, jedan od najzna~ajnijih komunisti~-
kih ideologa jugoslovenskog ratnog vremena, u jednoj svojoj kwizi
memoarskog karaktera kazuje da su usta{e pristale na saradwu sa
srbskim komunistima, i priznavale ih, samo zbog toga {to su
smatrali da su oni, “postaju}i komunisti prestali biti Srbi”
(Spomenica Dinarske ~etni~ke divizije 1941-1945, Druga kwiga, Orenx-
vejl/SAD 1998, 90).
Da se ne bi pomislilo kako su komunisti sara|ivali samo s
usta{ama, vaqa ovde podsetiti da je 5. ta~kom ve} pomenute na-
redbe “ure|en” odnos i s okupacionim nema~kim snagama:
“Da bi se kod okupatora mogao izazvati ve}i gwev i reakcija
protiv srpskog naroda, komandantima (se) stavqa u du`nost da iz
svojih podru~ja i borbenih jedinica izaberu najpouzdanije i naj-
hrabrije drugove kojima staviti u zadatak, da s vremena na vreme
iz zaseda ubijaju po jednog ili vi{e okupatorskih vojnika, kako
bi okupator na osnovu toga preduzimao represalije protiv nepo-
slu{nog srpskog naroda i wegovog vo|stva”.
U stvari, bila je ovo “logisti~ka podr{ka” nema~koj nared-
bi da se za jednog poginulog nema~kog vojnika streqa sto Srba a
za jednog rawenog pedeset, {to je, primera radi, oktobra 1941. go-
dine zavilo Kragujevac u crno i {to, istovremeno, postoji kao
398 Ilija Petrovi}
nepodmitqiv dokaz da komunisti, makar oni bili ro|eni u krilu

srbskog naroda, sebe nisu smatrali Srbima.
Isti ti komunisti, kao partizanski “lideri”, od oktobra
1943. do septembra 1944. godine koristili su ameri~ku i engle-
sku avijaciju za razarawe srbskih gradova, tako da je, primera ra-
di, Ni{ razaran 15 puta, Beograd 11, Leskovac - ne zna se koliko
puta, Kraqevo 6, Podgorica, Zemun i Alibunar po 4, Novi Sad 3,
Smederevo, Nik{i}, ]uprija i Popovac po dva puta a bombardo-
vawem su bile “po~a{}ene” i desetine drugih naseqa po Srbiji,
Crnoj Gori i Hercegovini. Najè{}e je to u~iweno na Vaskrs 1944.
godine, po zahtevu Ko~e Popovi}a (1908-1992), ratnog komandanta
a predratnog nadrealisti~kog pesnika i filosofa, koji se, zajed-
no sa Blagojem Ne{kovi}em (1907-1984), lekarom, tokom ratnih
godina sekretarom Pokrajinskog komiteta za Srbiju a posle rata
i predsednikom vlade Srbije, tako borio protiv “primitivnog
srpstva”. Bila im je to “lepa prilika” da se na taj na~in pobiju
mnoge desetine hiqada dece, èna i staraca, kao priprema za sa-
tirawe onih koji doìve trenutak u kome }e oni, komunisti, uz
svakakvu podr{ku sa nesrbskih i antisrbskih strana, preuzeti
vlast nad Srbima. Bi}e to u~iweno po obrascu primewenom 1917.
godine u Rusiji, kada se novouspostavqena vlast oslonila na “u-
darnu pesnicu revolucije”, na osobe sumwivog morala i bez nekog
ugleda u dru{tvu: Josip Broz je, ponavqaju}i prvi razred, uspeo
da svr{i puna ~etiri razreda osnovne {kole, Edvard Kardeq (1910-
1979), Eduardo Kardeli, ina~e vode}i partijski teoreti~ar u svim
oblastima qudskog ìvota, propao je u drugom razredu u~iteq-
ske {kole, Franc Lesko{ek (1897-1983) i Lazar Koli{evski
(1914-2000) bili su fizi~ki radnici u èlezari, Milovan \ilas
je propao na drugoj godini studija, \uro Pucar (1899-1979) bio je
kova~, Aleksandar Rankovi} (1909-1903) abaxija sa ~etiri razre-
da osnovne {kole...
Komunisti, po oslobo|ewu. Ve} imenovani Josip Broz, po-

znat i kao Drug Tito Ja{e Na êlu Kolone, kqu~na li~nost u ju-
goslovenskom komunisti~kom pokretu, oktobra 1944. godine, po
ulasku u Beograd, izjavio je da “Srbija nema ~emu da se nada, za wu
ne}e biti milosti” i da se “mi u Srbiji moramo pona{ati kao
okupatori”, pokojni \ido, Milovan \ilas, rekao je da “Srbiji
nije pu{teno dovoqno krvi”, a pokojni Krcun, Slobodan Penezi}
(1918-1964) zapretio je Srbiji ocenom da je Srba “premnogo ostalo
u ìvotu, ali imamo vremena da tu gre{ku ispravimo”. I zbog
toga, samo u Beogradu, po najblaìm procenama, prvih dana po
proterivawu Nemaca od ìvota je “oslobo|eno” najmawe 30.000
SRBSKO PISMO 399
Srba (drugde i mnogo vi{e), da je “u tom smislu” zami{qeno i

strati{te nazvano Sremski front (u partizanskoj terminologi-
ji “jedno od najteìh, najdugotrajnijih i najslavnijih boji{ta u
NOB protiv okupatora”), na kome je, prema nalazu istori~ara i
univerzitetskog profesora Novice Vojinovi}a (1928), poginulo,
raweno i nestalo oko 180.000 mla|anih Srba (najve}im delom iz
krajeva ju`no od Save i Dunava), skoro dece, uglavnom bez ikak-
vog vojni~kog iskustva; nije im ni bilo potrebno vojni~ko isku-
stvo, po{to su mnogi “upotrebqeni” da, umesto ovaca, “pro{eta-
ju” kroz minska poqa. Vojne komande nisu o tim `rtvama ni pra-
vile statistiku jer su se one uklapale u ve} pomenute zvani~ne
partijske stavove da “Srbiji nije pu{teno dovoqno krvi” i da je
to partijskim ideolozima, onima koji su, po ulasku u Srbiju, sebe
proizveli u okupatore, bila prilika da na “popravnom ispitu”
isprave dotada{we gre{ke.
Dobrivoje Vidi} (1918, â~ak - 1992), krajem rata sekretar
KPJ za Uì~ki okrug, hrvatske zlo~ine po Bosni i Hercegovini
opravdao je tvrdwom da je “{est stotina i pedeset hiqada stre-
qanih Srba... (bio) dug koji je srpski narod platio za zlo~ina~ku
politiku beogradskih vlastodràca”, a Sini{a Stankovi} (1892-
-1974), akademik, univerzitetski profesor, u nastupu automr`-
we uzviknuo je: “Srbija je glavni stub reakcije na Balkanu i u
~itavoj Evropi” (Vladimir Dimitrijevi}, Novi {kolski poredak,
â~ak 2005, strane 146-147).
Svojevremeno (1991), kragujeva~ki ~asopis “Pogledi”, u spi-
su pod naslovom Partizanski zlo~ini u Srbiji 1944-1945, obja-
vio je podatak da je u prvom “oslobodila~kom” naletu, bez su|ewa
i prava na odbranu, pobijeno oko 150.000 Srba. Strani istori-
~ari, koji su o toj neugodnoj temi mogli slobodnije da pi{u, svoje
radove temeqili su na razli~itim izvorima, te tako, na primer,
grof Nikolaj Tolstoj veli da su partizani 1944. i 1945. godine
pobili preko 350.000, dok Englez Majkl Liz navodi cifru od
250.000 qudi. Verovatno se u tim ciframa nalaze i onih trina-
est sve{tenika i vi{e od 20.000 srbskih mladi}a, koji su maja
1945. godine, u povratku iz Bosne, pobijeni i ba~eni u jamu Po-
nor kod Miqevine, a oni koji su tamo izbegli smrt ‡ sa~ekani
su na Zlatiboru i ba~eni u jamu na brdu Cerovo (Velibor Xomi},
Stradawe Srbske Crkve od komunista, kwiga prva, Cetiwe 2003, 244).
Komunisti nikada nisu napravili “statistiku” o srbskim
`rtvama, svakako zato {to bi se moglo pokazati da su u svom “o-
slobodila~kom naletu”, za nekoliko posleratnih meseci sami
smakli neuporedivo vi{e srbskih glava nego strane okupacione
snage za prethodne ~etiri ratne godine zajedno. Ako se u to ubro-
400 Ilija Petrovi}
je i “jasenova~ke i sli~ne zasluge”, pokaza}e se da je komuni-

sti~ki doprinos srpskom stradawu mnogo ve}i od onoga koji je
dosad i{ao na rabo{ drugih okupatora. Nemci su i ina~e objavili
podatak da je u raznim vidovima “bliskih susreta” sa ìvqem iz
Kraqevine Jugoslavije stradalo tek ne{to oko trista hiqada qu-
di. One ostale vaqa staviti na du{u hrvatskim usta{ama, musli-
manskim i {iptarskim zlikovcima, vojnim snagama jugosloven-
skih suseda, a tek jedan mawi deo stradao je u obra~unima sukob-
qenih strana u gra|anskom ratu.
U svakom slu~aju, sve to svedo~i da su “u pravu” bili srbski
gospodari ìvota i smrti kada su “otkrili” da je Srbima “pu-
{teno premalo krvi” i kada su obe}ali “da }e oni to naknaditi”.
Maleni deo te “naknade” nedavno je otkriven na “Brdu mira”
kod Gorweg Milanovca, kada je po~eo da se su{i pove}i {umski
kompleks i kada se “saznalo” da je ta {uma zasa|ena na qudskim
kostima. Ili, posle punih sedamdeset godina “iskrsla” je mogu}-
nost da se u selu Maqevi}u pored Mionice obeleì grobnica u
kojoj se, presudom Prekog suda [este li~ke divizije, na{lo 2.000
“srpskih doma}ina, gimnazijalaca i nema~kih zarobqenika”. A
stotine takvih strati{ta pobeleèno je po Zemqi Srbiji, ali
se nikada ne}e saznati koliko je onih koji se ne nalaze ni na
jednom spisku, kamoli onih koji su u wima pokopani bez imena i
znaka.
Na takva satirawa nisu blagonaklono gledali ni savezni~-
ki oficiri za vezu, upozoravaju}i “da ne treba toliko streqati
jer niko ne}e ostati ìv”; nije vredelo, po{to ih je Blagoje Ne-
{kovi} “umirio” odgovorom da }e “wegovi” po Srbiji “naseliti
Kineze”.
Moglo se tako delovati jer “u prvome naletu f~i{}ewaQ,
kada je fmrak pojeoQ najvi{e qudi, u komunisti~koj Jugoslaviji
nisu postojali nikakvi pisani zakoni. Pojavili su se tek kada je
konfiskovana imovina najve}eg broja privrednika i industri-
jalaca. Prvi zakon o krivi~nom postupku donet je 1948, a prvi
krivi~ni zakon tek 1951. godine.
Do tada je sa Beogradskog univerziteta udaqeno vi{e od 60
uglednih profesora, a svakom ~etvrtom bira~u oduzeto je pravo
glasa.
U Srbiji se za sve i sva{ta gubila nacionalna ~ast, {to je
automatski zna~ilo i konfiskovawe imovine i terawe na teì
ili lak{i prinudni rad i gubitak svih gra|anskih prava”. Tako
je, na primer, dr Vasilije Proti}, biv{i kraqevski ministar,
izgubio “srpsku nacionalnu ~ast” jer je skupqao dokaze o
hrvatskim zlo~inima u Jasenovcu i Izbegli~koj vladi u Londonu
SRBSKO PISMO 401
poslao {ezdeset fotografija hrvatskih zverstava” (Ivan Mila-

dinovi}, Juri{ na Dediwe, “Politika” Beograd, 8. oktobar 2012).
Du{an Bilanxi}, istori~ar brozovskog vremena, objasnio je
zbog ~ega su se komunisti morali pona{ati u Srbiji kao okupa-
tori: “Zato {to je Srbija listom bila protiv federativnog ure-
|ewa Jugoslavije... [ta Tito radi? Uspostavqa diktaturu. Pro-
tiv beogradske ~ar{ije. Protiv svih stranaka. I razjurio ih je...
Naravno da je bio diktator. I despot. A {ta on ho}e? Ima viziju.
Ho}e slomiti velikosrpske pretenzije. Za{to se ne èli prizna-
ti jo{ jedno veliko djelo, mo`da upravo wegov najve}i grijeh u
o~ima velikosrpskih ideologa? Stvorio je tri nove dràve,
plus dvije poludràve: dràve Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu
i Crnu Goru, te pokrajine Kosovo i Vojvodinu... Zato da bi blo-
kirale velikosrpsku ideologiju... Tito je 1973. rekao: fMi mora-
mo stvoriti nacionalne armijeQ. I to je napravio... A kad su mu
rekli da Ustavom iz 1974. od pokrajina èli napraviti dràve i
Srbiju svesti na beogradski pa{aluk, on je odgovorio: Pa to i
ho}u”.
Posle takvog okupatorskog oslobo|ewa, komunisti vi{e
nisu imali razloga da prikrivaju ni svoje stavove prema srbskom
jeziku i pismu, stavove koje su pre}utkivali na po~etku svoje
saradwe s usta{ama.
Prvi se ti~e nastojawa Milovana \ilasa da prve poslerat-
ne godine ubedi vode}e ma}edonske politi~are i lingviste da
ma}edonski jezik zasnuju na latini~nom pismu, ne bi li Srbi, na
taj na~in, bili “uba~eni u hrvatsko-makedonski latini~ki send-
vi~” i bili prinu|eni da i sami napuste }irilicu.
\ilasova misija tada nije uspela, ali ideja koju je on spro-
vodio po nalogu komunisti~ke vrhu{ke na{la se krajem 1954. go-
dine u Novosadskom dogovoru, u kome je, pod }irili~nim zaglav-
qem Matice srpske, u zgradi Pokrajinskog komiteta Komunisti~-
ke partije u Vojvodini, latinicom progla{ena “ravnopravnost
latinice i }irilice”. A Srbi koji su taj Dogovor potpisali, ~ak
i oni iz Matice srpske, kao da nikada nisu pro~itali ono {to je
stotinak godina ranije zapisao Tihomir Ostoji} (1804-1854), se-
kretar Matice srpske celu tre}inu svoga ìvotnog veka:
“Jezik, vera i narodnost, / Amanet ti Srbe, brate, / To sveto
troje / To je izvor ~esti, slave i sre}e tvoje”.
Da je komunisti~kom pohodu protiv }irilice bio dat is-
kqu~ivo politi~ki zna~aj moè se videti i iz jedne magistarske
teze (Mehta, Coleman Armstrong, A Rat Hole to be Watched? CIA
Analyses of the Tito-Stalin Split 1948-1950 - Under the direction of Dr.
Nancy Mitchell - http://repository.lib.ncsu.edu./ir/bitstream/ 1840.16/
402 Ilija Petrovi}
1006/1/etd.pdf - strana 148), ra|ene u Americi na osnovu analiti~--

kih izve{taja ameri~ke obave{tajne agencije (CIA) o raskidu
Brozove Komunisti~ke partije Jugoslavije i Staqinove Svesa-
vezne komunisti~ke partije (boq{evika):
U razgovoru sa tada{wim jugoslovenskim ministrom kultu-
re, Xorx V. Alen (1903-1970), ameri~ki ambasador u Jugoslaviji
od 1949. do 1953. godine, pitao je: “Pa ako ste toliko èqni da sa
Sovjetima raskinete, da li to {to kaète da }e se u {kolama
u~iti }irili~na i latini~na slova, uz postepeno potiskivawe,
tj. eliminaciju }irilice, zna~i da ste raskinuli s Rusijom?”,
tada{wi jugoslovenski ministar kulture odgovorio je: “Pa, u
izvesnom smislu to je tako. Mi kontroli{emo da svako dete u
Jugoslaviji nau~i latinicu, pa }e se na kraju svega taj problem
tako i re{iti”.
Problem se tako i re{avao jer hrvatska abeceda danas me|u
Srbima (i u Srbiji) toliko preovla|uje (i u novinama, i u ~aso-
pisima, i u kwigama, i na saobra}ajnim znacima, i na firmama, i
na uli~nim tablama), da }e bez stvarne podr{ke dràvnih orga-
na, i politi~kih i zakonodavnih, srbska }irilica biti izgubqe-
na i verovatno, kroz dvadesetak godina, potisnuta na nivo gotice
u nema~kom jeziku. Ako to i jeste bila podmukla zamisao jugo-
slovenskih komunista, koju su srbski komunisti najsvesrdnije
“oplemewivali” svojim uticajem ne samo na {kolski sistem, ni-
su od takve logike mnogo odmakli ni wihovi naslednici u vlasti
nad Zemqom Srbijom, makar se oni zvali socijalisti, radikali,
demokrate, napredwaci... Svi oni, ali i ini koji se na bilo koji
na~in ~e{u o vlast, ili je prièqkuju, ili sebe smatraju navodno
nevladinim sektorom, svoju ideologiju nisu u stawu da otmu od
uticaja one koja se, po prirodi stvari, decenijama i godinama
usa|ivala u wih i koja ih je o~uvala kao svojevrsne zato~enike
iste te ideologije u napredwa~kom, demokratskom, radikalskom
ili socijalisti~kom preobra}eni{tvu... Na takozvani nevladin
sektor ne treba tro{iti re~i, on je samo prikrivena komuni-
sti~ka “varijanta”, po svemu antisrbska, bilo kako da se wegovo
rukovodstvo izja{wava, kao nadstrana~ko ili izvanstrana~ko,
bilo da brine o za{titi qudskih prava ili o kr{ewu qudskih
prava, bilo o ènskom antiratnom ratni~kom pokretu.
Komunisti~ko “informisawe”. Kada je na smenu Komunisti~-

koj internacionali, poznatijoj po sovjetskoj skra}enici Komin-
terna (revolucionarno me|unarodno radni~ko udruèwe formi-
rano u boq{evi~koj Rusiji 1919. godine eda bi se ispunio “zavet
marksizma”), stigao Informacioni biro komunisti~kih partija
SRBSKO PISMO 403
(Informbiro, osnovan 1947. godine sa sedi{tem u Beogradu), za-

mi{qen da “savetodavno” doprinosi re{avawu problema koji bi
iskrsli u radu pojedinih komunisti~kih partija, moglo se u~ini-
ti da je Komunisti~ka partija Jugoslavije dobila punu podr{ku
za sve ono {to je srbskom narodu u~inila u prethodnih skoro tri-
deset godina.
Tako|e, moglo bi biti, barem po zvani~nom jugoslovenskom
tuma~ewu, da su sovjetski boq{evici i vrhovni im {ef Staqin,
Josif Visarionovi~ (1879-1953), smatrali Informbiro insti-
tucijom preko koje }e Jugoslaviji (ostale ~lanice nebitne su za
ovu temu) usmeravati unutra{wu i spoqnu politiku, “delegi-
rati” sovjetske privredne i vojne stru~wake zarad uspostavqawa
raznih oblika privredne saradwe Sovjetskog Saveza i Jugosla-
vije, ali i zarad stvarawa sovjetske obave{tajne mreè u Jugo-
slaviji. Sa druge strane, i Komunisti~ka partija Jugoslavije i
Vlada Jugoslavije smatrale su takve namere “hegemonisti~kim”
i traìli su “da se odnosi izme|u socijalistik~ih zemaqa i ko-
munisti~kih partija postave na ravnopravne osnove” (Pero Mo-
ra~a, Istorija Saveza komunista Jugoslavije : Kratak pregled, Beo-
grad 1966, 292).
Bilo kako bilo, jugoslovensko neprihvatawe Rezolucije In-
formbiroa o stawu u Komunisti~koj partiji Jugoslavije (objav-
qene 28. juna 1948) zna~ilo je raskid i s Informbiroom i sa
Sovjetskim Savezom, ali je taj ~in za srbski narod bio tragi~an,
ne zbog pitawa da li }e biti ispuwen “zavet marksizma” ve} zbog
nevoqa kojima su Srbi bili izloèni daju}i odgovore na pitawe
da li su za Rezoluciju ili su protiv we.
“Pitawe izja{wavawa komunista za ili protiv Rezolucije
odvijalo se po partijskim organizacijama, po forumima partije
i na konferencijama. Po{to su se za Rezoluciju izjasnili i ug-
ledni komunisti, pa i funkcioneri i oficiri, glavno rukovod-
stvo je donelo odluku, da ne bi vrag odneo {alu, da se u preduzi-
mawe mera ukqu~i i Udba. Su|ewe vojnim licima vr{eno je pred
vojnim sudovima a ostalim komunistima pred partijskim komi-
sijama pri odre|enim rejonima ili komitetima. U tome je bilo
mnogo pravne mawkavosti, ako se moè o pravu govoriti”.
Tako, povodom feqtona “Nezavisnost na udaru - 50 godina od
Informbiroa”, u beogradskoj Politici od 9. avgusta 1998. godi-
ne pi{eMilenko Kova~evi} iz Novog Beograda, u vreme Rezolu-
cije Informbiroa oficir Uprave dràvne bezbednosti (Udbe)
u Bogati}u. Kova~evi} je tome dodao i da “nije sporno da su se mo-
rali goniti oni koji su se izjasnili za Rezoluciju, jer je u onoj
situaciji to bila izdaja zemqe, strah od Staqina i Sovjeta, ka-
404 Ilija Petrovi}
pitulacija”, te da je “za osudu voleti vi{e tu|u zemqu od svoje.

ôvek, pre svega, mora biti patriota. Time se ibeovci ne mogu
pohvaliti”.
Po{to se autor tih desetak-dvanaest redaka, kako sam kaè,
“bavi bliòm istorijom, makar i povr{no”, morao bi znati da su
socijalisti i komunisti iz srbskih krajeva decenijama ube|ivali
svoje bli`we da komunisti nemaju otaxbinu, da je wihova otax-
bina Sovjetski Savez i da su oni, komunisti, grobari svega onoga
{to je dotle u Srbiji bilo stvoreno i imalo neko srbsko obele`-
je; isto to bilo je upisano i u {kolske uxbenike; vodio se rat
protiv porodice; pravoslavqe, kao “opijum za narod”, bilo je
“ukinuto”; nova religija, makar i u obliku Komunisti~kog ma-
nifesta, bila je ve} nametnuta, a svi oni koji su se “izjasnili”
za Rezoluciju Informbiroa mogli su za to imati i opravdawe:
dobro se znalo da je iz vrha Komunisti~ke partije Jugoslavije po-
tekao predlog za stvarawe Informacionog biroa komunisti~-
kih partija, skra}eno nazvanog Informbiro, i da je nekada{wi
hotel “Jugoslavija” na Novom Beogradu gra|en za sedi{te In-
formbiroa, ne odlukom ~lanstva nego po nalogu Centralnog
komiteta Komunisti~ke partije Jugoslavije. Sve srbske `rtve
Informiroa bile su najpre navu~ene na tanak led, a onda, po{to
im je onemogu}en bilo kakav uzmak, led pod wima je miniran.
Za svaki slu~aj, da ne bi ispalo kako su veze sa Sovjetskim
Savezom potpuno i neopozivo raskinute, isti taj Centralni ko-
mitet Komunisti~ke partije Jugoslavije sa~uvao je neke oblike
sovjetskog upravqawa dràvom, privredom i, naro~ito, “radni~-
kom klasom i ostalim radnim masama, okupqenim u Narodnom
frontu”:
- Prezidijum Narodne skup{tine Federativne Narodne Re-
publike Jugoslavije, oformqen po ugledu na Prezidium Verhov-
nogo Soveta Sovetskogo So`za (SSSR), delovao je, sve do godine
1953, kao kolektivni {ef dràve;
- Privreda je, sa ciqem da se ubrza posleratna obnova i iz-
gradwa, nastavila da deluje po petogodi{wem planu (zvanom pe-
toletka a ponekad i, po ruski, pjatiqetka, pbtiletka) usvo-
jenom 1947. godine;
- Seqa~ke radne zadruge, kojima su kao “svetao” uzor posluìli
sovjetski kolhozi (kolhoz, kollekqivnoe hozbxsqvo, zajedni~ko
gazdinstvo), po~ele su da se, najpre u kolonisti~kim naseqima,
stvaraju maja 1946. godine, u uverewu da }e se ukidawem sitnosop-
stveni~kih zemqi{nih poseda ne samo pove}ati poqoprivredna
proizvodwa, ve} da }e to uticati i na uspostavqawe i uzdizawe
seqa~ke “klasne svesti”;
SRBSKO PISMO 405
- “Ostale radne mase” sa srbskog sela mogle su u ovom vreme-

nu da biraju izme|u obaveznog otkupa prehrambene robe (krupne
i sitne stoke, p{enice, kukuruza, krompira, pasuqa, masti i mle-
ka) i “uterivawa” u seqa~ke radne zadruge; za dràvu, odnosno
Partiju, obavezni, odnosno prinudni otkup bio je i svojevrstan
odgovor na te{ko}e nastale blokadom (onemogu}en je uvoz a ne-
dostajale su i sirovine iz doma}ih izvora), malo s Istoka (zbog
Rezolucije Informbiroa), malo sa Zapada (zbog krize oko Trs-
ta), dok je za ogroman broj srbskih seqaka to bio teror.
Za ovu “otkupnu” temu vrlo je informativan tekst dr Mom-
~ila Pavlovi}a, direktora Instituta za savremenu istoriju u
Beogradu, Druè Tito gde je na{e ìto, objavqen u ~asopisu
“Srpsko nasle|e”, Istorijske sveske broj 3/mart 1998, u kome, iz-
me|u ostalog, stoji i ovo:
“Seqaci u Srbiji, po zavr{etku Drugog svetskog rata ìve-
li su gore nego pre wegovog po~etka. Jeli su otprilike istu ko-
li~inu hleba, ali mawe mesa i masno}e. Bili su lo{ije odeveni,
a u nekim krajevima, zbog posledica ratnih razarawa imali su
lo{ije stambene uslove. A onda je usledilo fpartijsko osvajawe
selaQ. Masovni teror, maltretirawa i hap{ewa doma}ina samo
zato {to nisu imali da predaju onoliko poqoprivrednih proiz-
voda koliko je ona traìla od wih. Lokalni aktivisti batinali
su nedu`ne qude, udarali im glave u zid, ~upali brkove, terali
ih da satima goli stoje na ki{i i snegu... a potom su seqaci osu|i-
vani na vi{egodi{we robije, prisilan rad i konfiskovawe ce-
lokupne imovine. Samo u prvoj polovini 1951. godine kroz Kaz-
neno-popravni dom u Zabeli (zatvor u Poàrevcu - IP) pro{lo
je 86.000 fìtaraQ...
Za razumevawe klasne borbe na selu kao prioriteta partij-
ske politike, treba po}i od ~iwenice da su jugoslovenski komu-
nisti, i oni na vrhu a posebno aktivisti, bili ube|eni da treba
voditi klasnu borbu s neprijateqem na selu koji je prepoznavan u
imu}nijim seqacima (kulacima, re~ju pozajmqenom za tu priliku
iz ruskog jezika, odnosno od Sovjeta - IP). Za komuniste, kulaci
su predstavqali fop{te omrznuti i neprijateqski element na
seluQ, koga treba uni{titi tako {to }e mu se najpre oduzeti svi
poqoprivredni vi{kovi, a zatim konfiskovati zemqa i ku}a, a
doma}ina zatvoriti”.
Na drugom mestu dr Pavlovi} re}i }e da je u Vojvodini, u pri-
nudnom otkupu od seqaka (koji su i fizi~ki mu~eni), kqu~na li~-
nost bio ve} pomiwani Dobrivoje Vidi}, te da je “do sada utvr-
|eno da je oko 100.000 seqaka pro{lo kroz zatvore, ali se ne zna
koliko ih je ubijeno” (Blic Beograd, 9. oktobra 2013).
406 Ilija Petrovi}
Po prirodi stvari, vode}i “teoreti~ari” u tome ratu pro-

tiv srbskih seqaka bili su Josip Broz, koji je rekao da “mi kula-
ka moramo ostaviti ovako da ìvotari, ne}emo mu dozvoliti da
ìvi punim zamahom kao do sada, ve} da ìvotari” i, naravno, Ed-
vard Kardeq, koji je za “klasu kulaka - otvorenih neprijateqa”
predlagao “gowewe i uni{tewe”, ali ne “frontalno uni{tava-
we kulaka kao klase nego kao neprijateqa narodne vlasti”.
Represija, dakle, koju je tek uspostavqena komunisti~ka
vlast u Jugoslaviji (poistove}ena sa dràvnom vla{}u) trebalo
da primeni protiv onih za koje je proceweno da svojim delova-
wem (~ak i delovawem na zemqi, odnosno wenom obradom) ugro-
àvaju bezbednost ili opstanak iste te dràve, odnosno Komuni-
sti~ke partije kao wenog neprikosnovenog vlasnika.
Najva`niji oblik takve represije politi~kog tipa bio je, i
ovo po ugledu na Sovjetski Savez, otvarawe logora za politi~ke
zatvorenike na Golom otoku, u Republici Hrvatskoj (a gde bi
drugo?!), u Velebitskom kanalu, izme|u ostrva Rab, Sveti Grgur
i Prvi}. Logor je, po nalogu datom iz vrha Komunisti~ke parti-
je, zasnovan 1949. godine, a mesto je odabrano po ra~unici da se
otud ne moè pobe}i.
Osnivali su logor, odabirali mu mesto i trudili se da wego-
ve “goste” izloè i ponièwu i smrti, osobe koje su mislile
(ako su uop{te mislile) na isti na~in kao {to je to Ko~a Popo-
vi} ~inio pi{u}i svoj dnevnik pre ~etvrt veka, pri kraju svoga
ìvotnog puta, u vreme kada je Jugoslavija po~ela da se raspada i
kada su Srbi, ne samo oni sa zapadne strane, shvatili da im je na-
cionalno bi}e ugroèno:
“Ba{ibozuk, bagra i brabowci ustali su da obnove Du{ano-
vo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih bar malo
opameti, a odu{evqeno kli~u svakome ko ih jo{ vi{e zaglupqu-
je, unaza|uje i unesre}uje. @alosno je {to su Srbi u civilizacij-
skom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre
sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, ve} sa samim sobom, vra-
}aju}i se na {ajka~u i opanak iz kojih su se jedva izvukli”.
Pri tome, Ko~a Popovi} kaè za sebe da je bio Srbin i ostao
Srbin. Istina, ne re~e da li to {to je Srbin vezuje za pripadnost
srbskoj naciji, po{to se “dosetio” da kaè jo{ i ovo: “Ja sam pro-
tiv nacionalizma, jer je nacionalizam najniì oblik dru{tvene
svesti” (Tajna Ko~e Popovi}a, “Vreme” Beograd, broj 1117, 31. maj 2012,
iz intervjua sa Du{anom ^krebi}em).
Kad nema Sibira dobar je i Goli. Osnivawe Golog otoka iz-

vedeno je po modelu ve} petnaestak godina proveravanom (i pro-
SRBSKO PISMO 407
verenom) “u prvoj zemqi socijalizma”, u logorima i kolonijama

stvaranim zarad “prevaspitavawa” svih koji bi se usudili da po-
sumwaju u vrednost sovjetskog sistema. U Jugoslaviji, komunisti
su zamislili Goli otok kao mesto na kome }e se dotu}i svi oni
“sumwivi Srbi” koji na druge na~ine nisu bili pobijeni.
Ne{to ranije, taj sovjetski model posluìo je kao uzor i na-
cisti~kom vo|i Adolfu Hitleru (1889-1945?), ali treba prizna-
ti da je tehnologija wegovih koncentracionih logora bila naiv-
nija od komunisti~kih. Hitler je, naime, logore zamislio kao
najprostiju hladnu ma{ineriju za ubijawe qudi, a jugoslovenski
komunisti radili su to sa sadisti~kom ostra{}eno{}u, ubijaju-
}i u ~oveku najpre qudskost a tek potom i ~oveka samog. Taj po-
stupak, nazivan “prevaspitavawe”, kao da je trebalo da posrami
ono {to se de{avalo u nekim sovjetskim zatvorima: “U jednom od
podruma... prostor je bio preure|en kao pozori{te, u kojem su se za
qubiteqe krvavih predstava razmestile foteqe, a na bini... ko-
ja je trebalo da predstavqa scenu, vr{ila su se pogubqewa. Po-
sle svakog fuspe{nogQ hica orili su se uzvici fbravoQ, fbisQ i
xelatima su se prinosili pehari {ampawca... Ali ga|awe u ciq
je za ove devojke bila samo {aqiva zabava i vi{e nije uzbu|ivala
wihove ve} otupele nerve. Bile su im potrebne ve}e napetosti i
u tom ciqu su... probadale o~i iglama ili ih palile cigaretom,
ili su, pak, zabijale tanke eksere ispod noktiju” (Golgota Hristo-
ve Rusije - Stradawe Ruske Crkve pod komunizmom, Cetiwe 1999, 178).
Sada se zna dosta o tome kako je Goli otok funkcionisao (uz
wega i Sveti Grgur, ostrvo nedaleko od Golog, za ène, koji se
retko pomiwe) kako su logora{i mu~eni i ubijani, zna se da su u
tome, kao ~uvari i mu~iteqi, u~estvovali i usta{ki koqa~i do-
vedeni iz drugih kaznionica, ali se nikad ne}e saznati ni koli-
ko je qudi tamo bilo zato~eno; pomiwe se podatak da ih je tamo bi-
lo oko 57.000, a vi{e od 90 odsto me|u wima bili su Srbi. Ne zna
se ni koliko ih je tamo ostavilo kosti, mada se naj~e{}e pomiwe
cifra bliska onoj sa Sremskog fronta. Naàlost, tim se cifra-
ma ne moè verovati, jer se u “neva`nim ra~unima” komunisti
nikad nisu dobro snalazili.
Da je ba{ tako, svedo~i nam i Vojna enciklopedija (knjiga 9
Sparta-Tirana, drugo izdanje, Beograd 1975, 113) koja qudske gubit-
ke 1. armije, kao neva`ne, utvr|uje na “oko 1400 poginulih, 4500
rawenih i oko 70 nestalih”, dok su materijalni dobici u proboju,
kao va`ni, ustanovqeni u komad: “uni{teno 2 tenka, 4 topa i 14
kamiona, a zapleweno 48 topova, 3 tenka, 207 minobaca~a, 226 mi-
traqeza, 2127 pu{aka, 168 automata, 45 kamiona, 12 motocikala i
11 radio-stanica”.
408 Ilija Petrovi}
Genocid. Ako genocid predstavqa nameru da se u potpunosti

ili delimi~no uni{ti neka nacionalna, etni~ka, rasna ili
verska grupacija (a takvo mu je pravno odre|ewe), onda je odnos
prema srbskom narodu (i srpskom pravoslavqu) onih koji su
teorijski obrazlagali (i utemeqili) socijalisti~ku ideju, kao
i svih wihovih nastavqa~a u “srpskom” socijalizmu, “srpskoj”
socijaldemokratiji, i “srpskom” komunizmu, to se bez ikakvog
dvoumqewa moè re}i, bio usmeren na genocid.
Naàlost, mnogima u srbskom narodu, ne samo onima koji su
vaspitavani i obrazovani u vremenu komunisti~ke vladavine u
Jugoslaviji (i Srbiji), to jo{ uvek nije jasno.
Tekstovi koje nam u ovoj kwizi (antologiji, ili hrestoma-
tiji) predstavqa Vuko [}eki} jo{ su jedan poku{aj da se wiho-
vim ~itaocima ukaè na poguban uticaj socijalisti~ke misli na
sudbinu srbskog naroda, ali i na opasnost da Srbi, vezuju}i se i
daqe za tu ideju, kao za mrtvaca, i daqe samopori~u}i sopstveno
nacionalno i duhovno bi}e, ne shvate {ta im se namewuje kroz
takozvane nadnacionalne i naddràvne ideje u obliku interna-
cionalizma, globalizma, mondijalizma i raznih drugih “novih
svetskih poredaka”.
Genocid.
Sredinom juna 2015.

***U vreme kada je ova kwiìca data u {tampu, [o{ki} je jo{ uvek
ispisivao pri~u o svojim golooto~kim iskustvima.
O Prizrenu gradu bijelome
O Prizrenskom pomeniku. Kada me je pre ne{to vi{e od dve
godine telefonom pozvalo devoj~e po imenu Lela Markovi} i
snebivqivo zapitalo da li bih ja imao ne{to protiv da ono, po-
menuto devoj~e, iz moga Pomenika svetih srpskih ratnika, srb-
skih dobrovoqaca 1912-1918 (Novi Sad 2005), preuzme imena ne-
odre|eno velikog broja Prizrenaca pristiglih iz Amerike na
srbska rati{ta, bio sam pomalo i zbuwen. Pazi, bogati, pomi-
slio sam najpre, neko ~ita ono {to ja pi{em, da bih joj potom
“objasnio”, otprilike, da ono {to sam objavio vi{e nije moje ve}
je to svojina svakoga ko misli da mu to u ne~emu moè koristiti.
A na Lelinu opasku da }e ona napisati iz koje je kwige preuzela
imena svojih Prizrenaca, mogao sam samo dodati da ~ini kako mi-
sli da }e biti najboqe.
Pozivaju}i me da danas govorim o Prizrenskom pomeniku,
Lela me je “ovlastila” da svoje izlagawe ne ograni~im samo na
dobrovoqa~ki pokret u Americi, ve} da se malo pozabavim i rat-
nim prilikama u Prizrenu.
Kao pravo |a~e, ne uvek poslu{no ali zato sa labavim zna-
wem, ja }u se samo delimi~no dràti postavqenog okvira.
O srpskim dobrovoqcima. Za po~etak, nekoliko re~i o srb-

skim dobrovoqcima, i iz Amerike i uop{te.
U mnogim vojnim aktivnostima srbske i crnogorske vojske
tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine, a naro~ito na
Solunskom frontu, wegovom proboju i u nastupawu koje je tome
sledilo, izuzetnu ulogu imali su dobrovoqci, oni koji, suprotno
gledi{tu srbske vlade formulisanom u manifestu od 25. jula
1914. godine, na nekoliko dana pre izbijawa Velikog rata, da sa-
mo mobilisanima pripada obaveza da ratuju a da “gra|ani koji
nisu pozvani pod zastavu (treba) da ostanu kod svojih domova i
mirno rade svoje poslove”, nisu poslu{ali savet da “gledaju svo-
ja posla” ve} su odabrali da se u srbskoj (ili crnogorskoj) vojsci
bave “tu|im poslovima”, odnosno da ratuju.
Ba{ zbog takve srpske “neposlu{nosti”, srbski oslobodila~-
ki ratovi 1912-1918. upam}eni su u srbskoj istoriji i po sna`nom
dobrovoqa~kom pokretu, izniklom iz bi}a i prirode srbskog na-
roda, wegove sna`no iskazane potrebe za slobodom, samostalno-
{}u i sopstvenim izborom kako ìveti i na koji na~in odlu~i-
vati o svojoj sudbini. Jer, na{av{i se u jednoj od ovih dveju voj-
saka, kako se onda govorilo, po svojoj dobroj voqi, iz patriotskih
410 Ilija Petrovi}
i nacionalnih pobuda, dobrovoqci su se u balkanskim ratovima,

pod srpskom zastavom, odu{evqeno borili za kona~no oslobo|ewe
od Turske, a kasnije, u Velikom ratu, i za oslobo|ewe svih Ju`nih
Slovena iz Austrougarske i za wihovo ujediwewe sa Srbijom i
Crnom Gorom.
A bilo ih je, po mojim vi{egodi{wim istraìvawima, ne-
{to preko 320.000, me|u wima i povelik broj iz iseqeni{tva,
najvi{e iz prekomorskih zemaqa (oko 58.000). No, iz mnogo ra-
zloga, pre svega zbog siroma{tva istorijskih izvora, nikad se
ne}e saznati koliko ih je ta~no bilo; jo{ je mawe mogu}nosti da
se saznaju wihova imena. “Cele porodice, pa ~ak i male zajedni-
ce, i{~ezle su bez traga i nikada se vi{e za wih nije ~ulo”. Za
sudbinu mnogih dobrovoqaca nisu saznali ~ak ni wihovi najbli-
ì, a za nemali broj, naro~ito onih koji su radili u Sjediwenim
Ameri~kim Dràvama i otud se vratili mladi i neoèweni, bez
porodi~nih svedoka o wihovom odlasku u rat, nije se ni znalo da
su ratovali kao dobrovoqci, jo{ mawe da su poginuli na nekom
od evropskih rati{ta, uglavnom po Srbiji i Crnoj Gori i na So-
lunskom frontu.
U grupi onih koji su na Solunski front prispeli iz Sjedi-
wenih Dràva na{lo se, prema onome {to je Lela i{~eprkala iz
Pomenika svetih srpskih ratnika, i 115 dobrovoqaca iz Pri-
zrena i wegove okoline (treba im pridati i jednoga koji joj je
promakao neprime}en, Krsta M. [o{evi}a iz Sredske), kraja
koji je posle balkanskih ratova pripao Crnoj Gori a o kome Mi-
lo{ S. Milojevi}, istori~ar izvorne srbske istorijske {kole,
pi{e kao o Pravoj, ili Staroj Srbiji.
O Prizrenu. Potom o Prizrenu u Velikom ratu, uglavnom

kao o usputnoj stanici, ili kratkotrajnom odmori{tu, za srbsku
vojsku u povla~ewu.
U me|uvremenu, prema pisawu Pera Slijep~evi}a, “u samu
Prizrenu bilo je oko 500” pripadnika grani~nih trupa i àndar-
merije, iz reda “odanih Srba” zarobqenih tokom vojnih operaci-
ja do okon~awa Kolubarske bitke, na samoj sredini decembra
1914. godine. Bio je to samo mali deo onih za koje je, po traèwu
Vojvode Putnika, srbska vlada dozvolila da se “od austrijskih
zarobqenika” regrutuje 2.000 dobrovoqaca za “grani~nu trupu” i
àndarmeriju u Ma}edoniji. (Bi}e da je takvih zarobqenika “re-
grutovano” i vi{e, jer Slijep~evi} govori o “vi{e hiqada”, za ko-
je kaè da ih je bilo “na bugarskom frontu”). A nije dozvoqena
brojnija “regrutacija” zbog toga {to, kako je vojvodi Putniku ob-
jasnio predsednik srbske vlade Nikola Pa{i}, “me|unarodne
SRBSKO PISMO 411
obaveze zabrawuju da se zarobqenici upotrebe za rat protivu

zemqe iz koje su, jer }e i Austrija upotrebiti na{e”, {to bi se
moglo desiti da Austrougarska po~ne da se pona{a osvetni~ki
prema porodicama takvih “regruta” i {to bi sve to uticalo na
austrougarske vojnike da se u budu}im ratnim okr{ajima ne
predaju u ve}em broju.
A onda, 25. novembra 1915. godine, Vrhovna komanda srbske
vojske izdala je nare|ewe da se, s obzirom na novonastale okol-
nosti, “daqe povla~ewe na{e vojske mora izvr{iti kroz Crnu
Goru i severnu Albaniju na Jadransko more, na liniju: Dra~-
-Skadar”, te da }e “daqa na{a akcija zavisiti od stawa na{e
vojske, kao i od op{te politi~ke i vojni~ke situacije kod na{ih
saveznika”.
S razlogom je pomenuto “stawe na{e vojske”, po{to je u istoj
toj naredbi nagla{eno da su “kod na{e vojske moral i disciplina
popustili a vera u spas Otaxbine izgubqena... Bojati se, da sada
pri povla~ewu kroz Albaniju i Crnu Goru na Jadransko Primor-
je ne nastupi jo{ ve}a klonulost i rasulo kod trupa, kao i ra-
sturawe i predavawe neprijatequ u ve}im razmerama. Da se nebi
do ovoga do{lo potrebno je, da se vojnicima objasni ciq ovoga
na{ega povla~ewa i da se oni ubede o wegovoj potrebi. Kapitu-
lacija bi bila najgore re{ewe, jer se wome gubi dràva, a na{i
saveznici bi nas sa svim napustili, i onda ne bi imao ko o nama
da vodi ra~una, da nas snabdeva novcem, oru`jem i svima potre-
bama, niti da zastupa na{e interese... Dràva nije izgubila svoje
bi}e, ona i daqe postoji, i ako na tu|em zemqi{tu, dokle god je tu
vladalac, vlada i vojska, pa ma koliko wena ja~ina bila”.
A stawe u kome se tada nalazila srbska vojska (gledano u ce-
lini i po jedinicama), sastavqena od 411.700 vojnika i podofi-
cira i 8.897 oficira, bilo je zaista katastrofalno. Komandanti
srbskih armija i divizija mogli su tih dana konstatovati da je
“moralno i materijalno stawe na{ih trupa o~ajno. Pored sviju
mera preduzetih da se dezertirawe spre~i, trupe se naglo tope.
Begstvo je u masi. Begunci borbom sa na{im trupama prokr~uju se-
bi put... prodaju oru`je Arnautima. Brojno stawe pukova prose~no
broji samo nekoliko stotina qudi. Hrane kod trupa ima najvi{e
jo{ za 4-5 dana”. Tako, na primer, komandant Vardarske divizije
izvestio je 6. decembra, po{to je wegova divizija po~ela da se pri-
kupqa u armijsku rezervu, da je brojno stawe wenih pet pukova sve-
deno na svega 814 vojnika i 438 pu{aka. “I ovo malo vojnika {to
je preostalo posle izvr{enih te{kih mar{eva preko Albanije i
pod borbom sa delom mesnog stanovni{tva, koje je nama nepri-
jateqski raspoloèno, mahom je bolesno i toliko slabo, da, ako
412 Ilija Petrovi}
se ubrzo ne po{tedi, odmori i ne ishrani kako treba, osta}e se i

bez toga... Li~no sam se uverio, da se vojnici, u koliko ih je jo{
ostalo, ne}e da biju, pa ~ak i àndari se ne biju kako treba, a bi-
lo ih je, koji su begali ispred mene”.
O bekstvu srbskih vojnika tokom povla~ewa ka Metohiji, sve-
do~io je i kraq Petar, podatkom da je 4. kowi~ki puk bio sveden
na “nekoliko stotina vojnika jer svi beè”, te da se moè sma-
trati logi~nim {to je bugarska vojska lako do{la na svega “osam
kilometara od Prizrena”.
Prakti~no, nivo fizi~ke i moralne spremnosti srbskih voj-
nika bio je nedovoqno visok za sve ono {to se de{avalo tokom aus-
tro-nema~ko-bugarske ofanzive u Srbiji, o ~emu nam svedo~i jed-
no poznije tuma~ewe da “ni apel Vrhovne komande, ni ube|ivawe
stare{ina, ni disciplina, nisu mogli da zadrè one, koji su
posle sloma i propasti svih nada za spas na Kosovu... odlu~ili da
napuste vojsku. Fizi~ki izmu~eni do krajwih granica, ìve}i u
pokretu i borbama 50 dana pod najstra{nijim prilikama razbes-
nele prirode, podlegli su ose}awima napu{tenosti i razo~are-
wa zbog izostale pomo}i saveznika... (a) srpska vojska smatrala
je da odgovornost snosi i srbska vlada”.
Naglo popu{tawe srbske odbrane na svim linijama dovelo je
do op{teg haosa, ~emu su doprinosile i podele u vladi; ~lanovi
vlade ceo oktobar proveli su u Kraqevu, odatle su poùrili u
Ra{ku i Mitrovicu, a zatim, svako za sebe, na{li su se u Pri-
zrenu. “^lanovi diplomatskog kora su ih mawe-vi{e sledili”, a
tu se obreo i desetak dana zadrào kraq Petar, tako da je Pri-
zren tada bio i srbski glavni grad i srbska prestonica. Pogor-
{awe vojne situacije povuklo ih je u daqe povla~ewe, tako da su
se svi ministri i deo wihovih bliskih saradnika prvih dana de-
cembra stekli u Skadru.
U Prizrenu se ponovo nalazimo tridesetak dana po proboju
Solunskog fronta, po{to se on na{ao na pravcu kojim su se, ka
zapadu, kretale i srpska vojska i delovi savezni~kih trupa. Kazuje
nam to i instrukcija Nikole Pa{i}a Vrhovnoj komandi: “Ne gu-
bite ni ~asa iz vida da treba spremiti {to brè jedno odeqewe
dobrovoqaca, sastavqeno od Crnogoraca, koji su na ovome fron-
tu, i dodati im jedno od Jugo-Slovena, te da prodru u Crnu Goru i
podignu narod, oteraju slaba odeqewa austrijska i proglase Uje-
diwewe Srbije sa Crnom Gorom i izaberu privremenu upravu.
Treba preduhitriti i Talijane koji tako isto spremaju, da u|u u
Crnu Goru i u ime Kraqa Nikole uzmu upravu nad zemqom. Treba
{to pre zameniti bugarsku vojsku i upravu u Prizrenu i Pe}i i
otuda u}i u Crnu Goru”.
SRBSKO PISMO 413
I na~elnik {taba Savezni~ke vojske, francuski general

[arl [arpi, poùrivao je srbsku Vrhovnu komandu da, preko Pri-
zrena, svoje trupe {to pre po{aqe u Crnu Goru, ne bi li se na taj
na~in izbegle kasnije mogu}e politi~ke komplikacije. Istovre-
meno, u Prizren su stigle i francuske trupe. “Ako bi, pri prelas-
ku Crnogorske granice nai{li na kakve Crnogorske Trupe ili
organizacije, objasnite im da vi dolazite kao gonioci austri-
ske vojske i kao prijateqi i oslobodioci celoga srbskog naroda,
bez obzira na granice, koje }e se docnije regulisati. Ako bi bilo
otpora, onda se zaustavite i izvestite Vrhovnu Komandu, kako bi
se stvar raspravila mirnim putem”.
O Petru Petrovi}u i Ku~ima. I, na kraju, o nekom od sedam-

deset sedmoro zaslu`nika ~iji su se ìvotopisi na{li na stra-
nicama Lelinog Prizrenskog pomenika. Moglo bi se o~ekivati
da govorim o najzaslu`nijem od svih wih, o Stefanu Du{anu Ne-
mawi}u, poznatijem kao car Du{an, utoliko pre {to sam, pre dve
godine (2014), wegov Zakonik “preveo” na savremeni srbski jezik
i objavio ga u izdawu “[kole gusala Sandi}” iz Beograda.
Ali ne, pozabavio sam se jednim od onih ~ije ime Lela nije
spomenula u razgovoru za 83. broj podgori~kih “Srpskih novina”,
onim za koga su u Pomeniku izdvojene stranice od 231. do 235, i za
koga se kaè da “poti~e iz stare i ugledne pe}ke porodice koja se
u Pe} doselila po~etkom 4. veka (mo`da bi to trebalo da bude po-
~etak 19. veka) iz Lijeve Rijeke”, gde je 1775. godine, u izbegli-
{tvu posle turske pohare Ku~a, ro|en wegov pra|ed Jovan.
U ovoj re~enici pomiwu se, dakle, Ku~i, a pomiwu se i Tur-
ci. Za Turke svi znamo barem pone{to a ovde bi bilo korisno da
se o Ku~ima izgovori i koja re~ vi{e.
Ku~i su staro srbsko pleme, jedno od sedmoro Brda, neveliko
po prostranstvu, od Podgorice do Komova na severoistoku, i po-
me|u granice dana{we Crne Gore s Arbanijom i triju brdskih
plemena, tako|e srbskih: Pipera, Bratonoì}a i Vasojevi}a.
Ono {to za mirne uslove moè biti interesantno, barem ka-
da je u pitawu srbska plemenska organizacija, jeste ~iwenica da
svi na{i etnolozi ili istori~ari, kada se bave tom tematikom,
svoju nauku i zapo~iwu i uobli~uju prema ku~kim primerima.
U minulim vremenima, onima koja su upam}ena po vi{eve-
kovnoj turskoj okupaciji Srbske Zemqe, ponajlep{a svedo~an-
stva o odnosima izme|u Srba i Turaka sa~uvana su u srbskim ep-
skim narodnim pesmama, a ja }u se, zarad podse}awa na te odnose,
pozvati na jedan kra}i prozni zapis Toma Oraovca, Toma Vu~ini-
}a (1853-1939), Staroku~a, kwièvnika, politi~ara i istori~ara:
414 Ilija Petrovi}
“Nijedno pleme crnogorsko nije bilo izloèno toliko sva-

kodnevnim turskim napadima kao {to je bilo pleme Ku~i. Ni
Turci ni Arbanasi nikoga se nisu tako bojali kao Ku~a. Jer su wi-
hove ~ete krstarile svuda, ne daju}i Turcima mira, prekidaju}i
karavane i svaki saobra}aj izme|u gradova. Turcima je to dodijalo
i sama vlada iz Carigrada naredila je da se Ku~i po{to-poto ra-
sele, a da se wihova sela opusto{e i uni{te. Zato je Turska vlada
u drugoj polovini XVII vijeka poslala vojsku i sa sedam strana
napala na Ku~e, koji su se vite{ki branili i nanosili Turcima
udare, sve dok su imali municije i hrane; a kad je nestalo i jedno i
drugo - bili su prinu|eni da napuste svoje domove i da gledaju,
koliko se god moè, da spasu od kona~nog uni{tewa. Narod je
bjeào... na sve strane, a naro~ito preko Mora~e i Male rijeke,
gdje su ih Turci sustopice pratili”.
Odatle, uz pomo} vojvode rova~kog i wegovih trojice pleme-
nika, “no}u kradom prebjegnu u Rovca”. Bilo je to 1774. godine,
iza doga|aja poznatog kao Turska pohara Ku~a. “Ku~i su u Rovci-
ma ostali sedam godina i s Rov~anima zajedno odbijali napadaje
turske”. Jedan je istori~ar pre tri~etvrt veka zabeleìo da “sje-
}awe na ova stara prijateqstva... u ìvoj su uspomeni kod svakoga
i iz jednog i iz drugog plemena”, tako da se “bez pretjerivawa mo-
è re}i, da nema djeteta u Ku~ima i Rovcima, koje ne bi znalo” za
to staro prijateqstvo.
E, iz toga vremena vu~e svoje poreklo onaj kome ìvotopis
po~iwe na 231. strani Prizrenskog pomenika i koji je tamo upi-
san kao Petar D. Petrovi}; koji je ro|en 1880. godine u Pe}i; ko-
ji je osnovnu {kolu u~io u Pe}i a bogosloviju u Prizrenu; koji je
u~iteqevao u Gwilanu, Pe}i, Pri{tini i Prizrenu; koji je sa-
ra|ivao sa pesnikom Milanom Raki}em dok je ovaj, kao srbski
konzul, slu`bovao u Pri{tini; koji je pisao dramske tekstove,
hronike, scenarija za film i koji je od preko sto pripovedaka i
crtica, dvadesetak objavio u novosadskoj “Zastavi” (izme|u 1906.
i 1912); koji se, posle penzionisawa (1939), sa porodicom: ènom
Natalijom “iz poznate porodice Markovi}” (Lelo, da li je ona
od tvojih Markovi}a?), sedmoricom sinova i jednom k}eri, 1941.
preselio u Beograd i tamo, na plo~niku Neboj{ine ulice, u sao-
bra}ajnoj nesre}i, poginuo 1963. godine.
Zna li se to, moè se postaviti pitawe po kom je osnovu Pe-
tar D. Petrovi} stekao prednost da se ovde pri~a o wemu a ne,
primera radi, o caru Du{anu ili o Svetome Joanikiju I, prvome
srbskom patrijarhu (1346-1354), u Pomenik pogre{no upisanom
kao Joanikije II (Jani}ije), na patrijara{kom tronu od 1346. do
1349. godine.
SRBSKO PISMO 415
Odgovor je jednostavan:
Petar Petrovi}, sin Dimitrijev, unuk Petrov, praunuk Jova-
nov, ~ukununuk Toma Jovova Petrovi}a, iz bratstva Drekalovi-
}a, onaj je ~ija je grana nedostajala na mome rodoslovnom stablu a
koja je, prema porodi~nom predawu, bila prekinuta na Jovanu,
ro|enom 1774. godine, nedugo pre Turske pohare Ku~a.
A Tomo Jovov, ~ukun|ed Petrov a moj kurlebalo, odnosno moj
direktan predak u osmom kolenu, bio je sinovac vojvode ku~kog
Radowe Petrova Ilikovi}a Drekalovi}a, guvernadura brdskog,
i to ne samo Ku~a, Pipera, Bjelopavli}a, Bratonoì}a, Rovaca,
Mora~e i Vasojevi}a, nego i arbana{kih plemena Klimenata, Ho-
ta, Kastrata i Gruda, poznatih i kao Gorwa Brda, a brat od strica
Ilije Radowina Petrovi}a, vojvode ku~kog i guvernadura brd-
skih plemena, “prvo Ku~a, Klimenta, Vasojevi}a, Bratonoì}a,
Pipera, Bjelopavli}a, Hota, Kastrata, vasega predjela zeckago
osob sultanskago carstvija”.
Jovan Tomov, predak ovoga Petra iz Pomenika, ro|en je, dak-
le, u Ku~ima, na Kosoru, a ne u Vasojevi}ima, u Lijevoj Rijeci. Naj-
verovatnije, Jovanova majka bila je Qevore~anka, te se ona, u pre-
velikom strahu za svoga sin~i}a (mo`da i za sebe) i u nadi da spas
lak{e i brè moè na}i u svome rodu, u mrkloj no}i izdvojila iz
kolone koja se kretala prema Rovcima i obrela u Lijevoj Rijeci.
Moè biti da se ona tamo docnije i preudala, te da je Jovan, kada
je odrastao i zasnovao svoj dom, promenio i krsnu slavu; umesto
Nikoqadne, ku~ke slave, prihvatio je vasojevi}ku slavu, Sabor
svetog arhangela Mihaila, Aran|elovdan.
I bi}e da se Jovanov otac Tomo Jovov kasnije oènio drugom
ènom, sa kojom je imao jo{ tri sina; jedan od wih bio je Marko
Tomov Petrovi}, moj kun|el, direktni predak u sedmom kolenu.
Otud moja èqa da pri~am o Petru Dimitrijevom Petrovi-
}u, mome pobo~nom pretku, ali i moja neizmerna zahvalnost Leli
Markovi} {to je ovog prizrenskog zaslu`nika uvrstila u Pri-
zrenski pomenik i meni omogu}ila da popunim jednu poveliku
prazninu na svome porodi~nom stablu.
U Prizrenu zauvek. Toliko ja o Prizrenu i Prizrencima, o

kojima je poodavne 1894. godine, u tekstu “S Kosova na siwe mo-
re”, pisao Branislav Nu{i}:
“Pa ipak Prizrenu kao da preti ono op{te zlo koje preti uop-
{te srpskom nasequ u tim srpskim zemqama. I Prizren se, kao i
sva ostala mesta, raseqava”.
Za svaki slu~aj, doda}u da se razmi{qawa Nu{i}evo i moje
razlikuju barem u dvema pojedinostima:
416 Ilija Petrovi}
1. Nu{i} je, i ne samo on (to rade i brojni na{i obrazovani

savremenici), baratao izrazom “srpske zemqe”, u mnoìni, kojim
se, naàlost, bespogovorno, kao nu`nost, prihvata rascepkanost
srpskog naroda po uskim plemenskim ili teritorijalnim me|a-
ma, a mojoj malenkosti dalo se, pre vi{e od ~etvrt veka, da izra-
zom “Srbska Zemqa”, u jednini, jasno obeleì dràvni i nacio-
nalni prostor koji pripada svemu srbskom narodu.
2. Bez obzira na sva zla koja prete srbskom narodu, zla zbog
kojih je Nu{i} i zapazio da se Prizren raseqava, svoje ve~era-
{we obra}awe vama, ovde prisutnima, ali i svima Prizrencima,
zavr{avam pozdravom:
Dogodine u Prizrenu;
I otpozdravom, koji sam prvi put ~uo od Lele Markovi}:
Zauvek u Prizrenu!
***Izgovoreno 10. marta 2016. godine, u Gradskoj biblioteci u No-
vom Sadu, na predstavqawu kwige (hrestomatije) Lele Markovi} (1971,
Prizren) Prizrenski pomenik, Prizren/Beograd 2015, strana 365, autor-
sko izdawe.
Drekalovi}i - Kastrioti ili neki drugi
Predrag R. Petrovi}, Porijeklo Ku~a-Drekalovi}a : Prema mleta~kim
analima i dokumentima (istoriografska rasprava) I dio, Podgorica 2016
Ovaj tekst pisan je marta 2016. godine, kao dopuna drugom izdawu kwi-
ge Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim (prvo izdawe 2009),
pripremanom u danima kada je jedan “poslovni ~ovek”, ro|en u Ku~ima,
traìo da se ono pripremi i obe}avao da }e mu on biti “sponzor”. Ni{ta
od obe}awa, naravno, ali da rukopis ove dopune ne bi ostao neobjavqen
(jer je veliko pitawe da li }e ikada pojaviti zami{qeno drugo izdawe),
uvr{}uje se u ovu kwiìcu bez ikakvih izmena, kao prikaz istraìva~kog
poduhvata Predraga Radovanova Petrovi}a.
Dakle:
Na osnovu “svih istraìvawa u vezi porekla Drekalovi}a i
razmatrawa dokaza iz mleta~kih anala i drugih dokumenata do
sada objavqenih i italijanskih genealogija i hronolo{kih
pokazateqa, uzev{i u obzir do sada objavqene natpise doma}ih i
stranih autora o temi porekla Drekalovi}a”, Predrag Petrovi}
i “rezimira” i zakqu~uje, na 210. strani:
“Drekalovi}i, rod u plemenu Ku~i, su genetski potomci Ka-
striota, po rodona~elniku roda Drekalu, koji je praunuk \ur|a
Kastriota-Skendrebega i sin Skenderbegovog unuka, \ur|a II
Kastriota, a po o~evoj majci Ireni je i praunuk despota Lazara
Brankovi}a i ~ukununuk despota \ur|a Brankovi}a. Vojvoda Dre-
kale je ro|en u periodu 1513-1516. god. neposredno iza zato~eni-
{tva wegovog oca \ur|a II Kastiota u Skadru, posle zavr{enog
Mleta~ko-turskog rata 1503. god. (gde je u~estvovao diù}i usta-
nak u Albaniji u kome je poku{avaju}i da povrati dedovinu, oslo-
bodio oblast oko Qe{a i kastela Kjuril na Rodoniju), a Dreka-
lova majka je (saglasno predawu u Ku~ima) posle zato~eni{tva
\ur|a II izbegla od Turaka u rod u Kastrate, zatim u Klimente,
gde je ro|en Drekale, rodona~elnik roda Drekalovi}a, a zatim u
Ku~e, gde se ponovo udala za vojvodu Nikezu Dedi}a iz roda
ku~kih Mrwav~evi}a” .
Posle tako datog “rezimea” i “zakqu~ka”, Predrag Petrovi}
pi{e poglavqa “Vojvoda Drekale - rodona~elnik Drekalovi}a,
prema predawima i po istorijskim ~iwenicama” (strane 212-222)
i “\ura| II Kastriot posle konfinacije u Skadru i amalfijska
grana Kastriota” (strane 223-266).
U prvom od navedenih poglavqa ukratko je ponovqeno pone-
{to od onoga o ~emu je pisano u poglavqu “Predawa o poreklu
Ku~a-Drekalovi}a sa tuma~ewima predawa i komparacijama tu-
ma~ewa” (strane 17-58), ali i to vrlo probirqivo: preneseno je
samo pone{to od onoga {to su pisali Jovan Erdeqanovi} i Mar-
418 Ilija Petrovi}
ko Miqanov (uz uzgredno pomiwawe i Jago{a Jovanovi}a), mawe

zbog toga {to to smatra “reprezentativnim” i “prema predawima
i po istorijskim ~iwenicama” a vi{e “da bi se u drugom delu ove
studije govorilo o generacijama Kastriota pre \ur|a II i Ivana
II Kastriota i istraìvalo poreklo samih Kastriota, a i wi-
hove genetske veze sa Brankovi}ima (u posebnoj studiji)”. Pa kad
je ve} tako, vrlo zameraju}i “jednom delu autora” {to su ìveli u
“pogre{nom predube|ewu da su Kastrioti - etni~ki Albanci” i
povodili se “postavkama i zakqu~cima albanskih istori~ara”,
on kaè, na stranama 221-222:
“To je neophodno, jer je jedan deo autora o poreklu Drekalovi-
}a, odbacivao mogu}nost, da su Drekalovi}ima preci - Kastrioti,
samo iz razloga nacionalnog ~istunstva i pogre{nog predube-
|ewa, da su Kastrioti - etni~ki Albanci, bez ikakvog poku{aja
razmatrawa porekla Kastriota, povode}i se postavkama i zakqu~-
cima albanskih istori~ara, koji su imali tendenciozne pristu-
pe temi o etni~koj pripadnosti Kastriota, bez validnih nau~nih
dokaza, ili izbegavaju}i i zamagquju}i dokaze, koji nisu za wihovo
tuma~ewe sa nacionalisti~kom primesom porekla Skenderbega
i Kastriota podobni. U ovakvom pristupu tuma~ewu porekla Ka-
striota, koji je bio deo albanske oficijelne propagande, odbaciva-
na je svaka argumentacija o wegovom me{ovitom srpsko-gr~kom
ili o srpskom poreklu, koju je zastupalo ~ak i nekoliko nema~-
kih istoriografa, a na{a istorijska nauka se potpuno neoprav-
dano, uop{te nije bavila istraìvawem porekla Kastriota, od-
nosno porekla \ur|a Kastriota Skenderbega”.
U onom drugom poglavqu, kako mu kazuje i sam naslov, pi{e
se o ìvotu \ur|evom u Italiji, po povratku iz Skadra, ali su na
trima uvodnim stranicama opisane i neke okolnostima pod koji-
ma je \ura| “preplivavao” Jadran. U nastavku, iz toga poglavqa
bi}e preuzete samo pojedinosti iz vremena dok se \ura| nije vra-
tio u Italiju, u Amalfi (strane 223-226), i tamo zapo~eo “novu
fazu ìvota”:
“\ura| II Kastriot, za koga uzimaju}i u obzir sve relevantne
argumente iz Sanudovih, mleta~kih anala, koji su{tinski potvr-
|uju najrasprostrawenije predawe u Ku~ima o poreklu vojvode
Drekala, posle konfinacije u Skadru vratio u Napuqsku kraqe-
vinu i to u mesto odakle je po{ao u Mleta~ko-turski rat, u Amal-
fi. Ne znamo na~in na koji je uspeo da se domogne slobode i da li
je pu{ten, ako su Turci izgubili interes da ga drè u Skadru. Ne
postoje u do sada objavqenim dokumentima decidne potvrde, u ko-
joj je vrsti zato~eni{tva, odnosno konfinacije bio u Skadru, u
koji je do{ao dobrovoqno, po Ferizbegovoj inicijativi i pozi-
SRBSKO PISMO 419
vu, osim u jednoj genealogiji, gde se govori o wegovoj ènidbi u

Amalfiju posle oslobo|ewa, gde se po svemu sude}i podrazumeva
osloba|awe iz wegove turske konfinacije u Skadru. Tako|e se
ne moè zakqu~iti, da li je \ura| II Kastriot sa svojom porodi-
com, sa kojom je do{ao u Skadar, bio samo pod nadzorom i kon-
trolom Turaka, da ne moè van Skadra, {to bi se moglo pretpo-
staviti s obzirom na dobar prijem Ferizbega pri dolasku. Bojazan
Turaka je bio razumqiv, jer je jo{ trajalo razgrani~ewe sa Mle-
cima, posle sklopqenog mira i Qe{ je do{ao pod Turke tek 1506.
god., a tako|e za Turke bi bila opasna i veza \ur|a II Kastriota sa
biv{im podanicima Albancima zbog eventualnih novih pobuna.
Po analima je dato, da po dolasku \ur|a u Skadar, on nije
primqen kao neprijateq, ili kao turski zato~enik... Ferizbegu je
imponovalo, {to je \ura| II imao poverewa u wega i do{ao na pre-
govore u Skadar li~no wemu. U analima imamo zabeleèno, da je
Ferizbeg, ranije zbog dolaska \ur|a II Kastriota u Albaniju i
zauzimawe oblasti oko Qe{a koji je bio deo Ferizbegovog sanxa-
kata imao velike neprijatnosti u Porti. Moèmo pretpostavi-
ti, da su ~inu dolaska Kastriota, prethodile poruke sa pozivima
Ferizbega Kastriotu, upu}ivane preko posrednika, a i da bi po-
srednik mogao biti vojvoda Prodan, koji je sa Kastriotom stigao
u Skadar. Svakako, da je na samovoqni dolazak u odnosu na Mlet-
ke, \ur|a II Kastriota u Skadar, presudno uticao i primer \ur-
|a Crnojevi}a.
Crnojevi} je dve godine ranije na isti na~in okon~ao svoje
poku{aje dizawa ustanka u Crnoj Gori i zapo~eo pregovore sa
Ferizbegom (sa kojim je i ranije u vreme svog boravqewa u Mle-
cima bio u vezi) i u Stambolu je pregovore sa Turcima uspe{no
(kako je 1503. god. izgledalo iz ugla Kastriota) zavr{io, ne po
Crnu Goru, jer to nije bilo mogu}e, ve} po sebe, dobiv{i veliki
posed u Antaliji (Anadoliji). \ura| Crnojevi} je nastavak pre-
govora imao u Stambolu, ali Kastriot nije po svemu sude}i do-
speo do Stambola, nemamo zapisa u analima, ni da li ih je uop{te
vodio, ni kakav je wegov status bio u Skadru. Ako je i bilo prego-
vora, o~igledno, da su propali i da je Kastriot zadràn u Skadru
duì period i mimo svoje voqe. Prema vremenu, kada se vratio u
Amalfi, zadràn je u konfinaciji oko desetak godina. A po to-
me, da mu je èna sa kojom je bio u Skadru, morala da beì u rod u
Kastrate i da se skriva od Turaka, mogli bi zakqu~iti, da je i
\ura| II morao na neki na~in izbegne iz Skadra, a da nije bio pu-
{ten od Turaka. Posle 1505. god. Ferizbeg nije vi{e bio skadar-
ski sanxakbeg, jer je preme{ten na novu du`nost u bosanski san-
xak. U 1509. god. skadarski sanxakbeg bio je Mehmed Obrenovi}.
420 Ilija Petrovi}
Kako je i u godinama posle Mleta~ko-turskog bilo nekoliko

pobuna u Albaniji, reklo bi se, da nije bilo ni uslova da Turci
\ur|a puste, ako su se bojali, da ne uzme u~e{}a u novoj pobuni,
te je po svemu sude}i Kastriot na neki n~in, ne znamo koji, obma-
nuo Turke u Skadru i uspeo da dopre posle desetak godina prove-
denih u Skadru do Italije. Po skrivawu i beàwu wegove ène
od Turaka, moè se pretpostaviti, da se to dogodilo posle \ur-
|evog odlaska iz Skadra. Po jednoj verziji predawa, ona beì iz
Skadra po{av{i u rod u ranim mesecima trudno}e, a jedino je do
tada i mogla da po|e na put od oko 35 km od Skadra do Kastrata
(ako se drìmo Erdeqanovi}eve opaske, da je ona verovatno bila
iz Kastrata).
\ur|eva èna je, kako imamo kod autora koji su preneli
predawe, bila je u Kastratima kod oca, ili je beè}i od Turaka,
do{la u rod u Kastrate, pa u Selca (ili Br{tan), gde je rodila
dete i dala mu ime Drekale, krstiv{i ga u katoli~koj crkvi, te je
skrivaju}i se sa detetom od Turaka pre{la u Ku~e, gde se preudala
za Nikezu Dedi}a (iz roda Mrwav~evi}a) u Bezihovu.
Kad se vratimo na opis \ur|evog dolaska u Skadar iz Sanu-
dovih anala, koji je karakteristi~an detaq za na{u temu, uo~i-
}emo, da je \ura| po{ao u Skadar sa dva pratioca, sa vojvodom
Prodanom, ali i sa porodicom i slu{kiwom (con la sua fameglia
videlizet do et una sciava). Posle oko desetak godina \ura| se vra}a
u Amalfi, a wegova èna je (po detaqu iz predawa koji je kod ve-
}ine autora natpisa o poreklu Drekalovi}a prihva}en) u prvim
mesecima trudno}e u Kastratima, ili beì prvo u Kastrate,
zatim u Klimente, gde kasnije i ra|a \ur|evo dete. Podatak koji
je dat predawem, da je \ur|eva èna, kad je do{la u rod bila f|e-
tiwaQ, odnosno, da je bila u prvim mesecima trudno}e (pri ~emu
se ne pomiwe neko wihovo starije dete iz wihovog zajedni~kog
ìvota u Qe{u ili Kjurilu), kad se uporedi sa podatkom iz ana-
la, da je \ura| u Skadar do{ao sa porodicom, ukoliko se tu pod-
razumevalo sem ène i dete, navodi nas na zakqu~ak, da to dete
(ako ga je bilo) nije preìvelo uslove wihovog ìvota u konfi-
naciji od 1503 god. u Skadru. Tako|e se moè zakqu~iti za \ur|a,
da za èninu ranu trudno}u kada je izbegao iz Skadra mogu}e nije
ni znao. Po svemu sude}i, \ura| sa wom, svojom prvom ènom,
izbegav{i iz Skadra i odlaze}i u Italiju, nije vi{e imao bilo
kakvih veza, niti je znao za ro|ewe deteta”.
Ne upu{taju}i se u stilske i pravopisne odlike ovoga navo-
da, lako se uo~ava da je najve}i broj stavova izloènih u wemu
zasnovan na pretpostavkama, domi{qawima, sumwama, naga|awi-
ma i sli~nim nedoumicama:
SRBSKO PISMO 421
- ne zna se da li je \ura| “pu{ten”; da li su Turci “izgubili

interes da ga drè”;
- da li je po dolasku u Skadar “bio pod kontrolom i nadzorom
Turaka... s obzirom na dobar prijem Ferizbega”;
- ne postoje “decidne potvrde, u kakvoj je vrsti zato~eni{tva,
odnosno konfinacije bio”;
- nije on u Skadru “primqen kao neprijateq ili turski zato-
~enik”;
- moèmo pretpostaviti, da su ~inu dolaska Kastriota, pret-
hodile poruke sa pozivima” preko posrednika;
- posrednik bi “mogao biti vojvoda Prodan”;
- “ako je i bilo pregovora, o~igledno, da su propali i da je
zadràn u Skadru mimo svoje voqe”;
- na osnovu predawa da je èna \ur|eva izbegla iz Skadra,
stvara se teorija po kojoj je i \ura| “morao na neki na~in da
izbegne iz Skadra”;
- \ura| je “na neki na~in, ne znamo koji, obmanuo Turke u
Skadru”, te su ga oni pustili da ode u Italiju’;
- prvo je \ura| oti{ao iz Skadra a posle je wegova èna po-
~ela da se skriva od Turaka i da beì od wih;
- kada je \ura| otputovao u Italiju, wegova èna, “(ako se
drìmo Erdeqanovi}eve opaske, da je ona verovatno bila iz
Kastrata)”, ve} je “bila u Kastratima kod oca”;
- \ur|eva èna a majka Drekalova do{la je sa muèm iz Ita-
lije i mo`da je tada imala jo{ jedno dete, {to “navodi na zakqu-
~ak, da to dete (ako ga je bilo) nije preìvelo uslove wihovog
ìvota u konfinaciji”;
- \ur|eva èna ima oca u Kastratima, mada je \ura|, jednom
ro|en oko 1476. a drugi put 1476. u Italiji (jer mu je otac, Ivan II
Kastriot, tamo ìveo od 1466, a u Arbaniju se vra}ao samo zbog
ustanaka, da bi posledwi put tamo bio 1481), u Arbaniju do{ao iz
Mletaka prvi put 1501. da bi digao ustanak (ne kaè kako, po{to
se iste te godine, zajedno sa Mle~anima, bavio rekonstruisawem
kastela Kjuril na poluostrvu Rodoni) a drugi put u Skadar 1503.
godine (sa porodicom - ènom i, mo`da, sinom) i slu{kiwom
(koja bi, naro~ito, vodila ra~una o èni i, mo`da, detetu, ~ak i
kada ide ocu u Kastrate);
- \ura| II Kastriot, ku}i} i oxakovi} i po mu{koj i po ènskoj
liniji, oènio se nekom devojkom iz nekakve arbana{ke vukosek-
sine, mada je izvesno da pre 1501. godine nije ni video Arbaniju...
Polaze}i od nekih od ovde nare|anih stavova, nastajalih na
osnovu drekalovi}kih predawa o svome kastriotskom poreklu
(vezu sa Brankovi}ima nikada nisu isticali, wu su prepustili
422 Ilija Petrovi}
Bratonoì}ima), Valtazar Bogi{i} je zabeleìo da je \ura|, ka-

da se “preseqavao” (beào u Italiju), “wegova èna koja je bila
|etiwa nalazila se u rod, tj. kod oca u Kastrate koja tada ne {}e-
ne s muèm u Italiju a posle ju ni mu` primiti. Te tako ona osta-
ne u Kastrate i tun rodi sina koji je kr{ten po obredima katoli~-
ke vjere i dato mu je ime Drekale. Zatijem vlasti turske doznadu
za toga (\ur|eva) sina i narede da se isti vlastima donese i pre-
dade. Te usqed toga majka pobjegne {wim” (na strani 189).
Ba{ tako, ali uza sve to i ~itao~evo pitawe: Ako se \ura| u
Italiju vra}ao beè}i, kako je wegova èna, tada u Kastratima,
kod oca, mogla znati da se on “preseqava” (da je u bekstvu), te da
ona “ne {}ene (s wim) u Italiju a posle ju ni mu` primiti”.
Kako i sam Predrag Petrovi} u svom “rezimeu” malo kompli-
kuje stvar time {to kaè da je “Drekalova majka (saglasno preda-
wu u Ku~ima) posle zato~eni{tva \ur|a II izbegla od Turaka u
rod u Kastrate, zatim u Klimente, gde je ro|en Drekale, rodona-
~elnik roda Drekalovi}a, a zatim u Ku~e, gde se ponovo udala za
vojvodu Nikezu Dedi}a iz roda ku~kih Mrwav~evi}a”, iskrsava
pitawe da li je ona “izbegla od Turaka” po{to je \ur|u prestalo
zato~eni{tvo, ili je to u~inila u trenutku kada je on zato~en?!
Naravno, mora se postaviti i pitawe da li je “vojvoda Dreka-
le ro|en u periodu 1513-1516”, kako to pi{e u “rezimeu” (na strani
210), ili mu se to desilo u “opsegu godina... od 1507. god. do 1516.
god.”, kako je to nazna~eno na 221. strani, “u {ematskom prikazu
aproksimativne hronologije Drekalovi}a, kojom je prikazan i
opseg mogu}ih godina ro|ewa vojv. Drekala”, u kome su “date i
hronolo{ke aproksimacije za odre|ene hronolo{ki kqu~ne
pozicije kod vojv. Drekala na osnovu odre|enih dokumentovanih
podataka za wegovog sina, a i indicija i podataka i globalnih
procena”.
A povrh svega, ne sme se zanemariti jednostavna i nesumwiva
~iwenica da je veza obimne pripovesti Predraga Petrovi}a o
italijanskim Kastriotima, i \ur|u II, naravno, sa ku~kim preda-
wem (predawima) o trudnoj èni \ur|evoj, ostavqenoj da sama,
ispred Turaka, beì iz Skadra u Kastrate, u Selca, u Br{tan, u
Ku~e (malo na Bezjovo, malo na Kosor), toliko nategnuta da se i
ne prime}uje (da se i ne naslu}uje) ona nit koja bi trebalo da
poveè te dve krajnosti.
Tim je krajnostima su|eno da ostanu nepovezane, {to Pred-
ragovu konstrukciju o kastriotskom poreklu Drekalovu, iako je
on, kao arhitekta po obrazovawu morao voditi ra~una i o teme-
qima, i o vezivnom materijalu, i o statici, ~ini potpuno nesta-
bilnom i “spremnom” za uru{avawe.
^lan 10. Ustava Republike Srbije
izruguje se srbskom jeziku i }irilici
Stawe. Danas, kada su se “i ala i vrana” zaverile i ujedinile
protiv svega {to je srbsko, u vremenu u kome su srbska nacional-
na misao i rodoqubqe (patriotizam), pod vi{edecenijskim uti-
cajem nesrbskog (i antisrbskog) {kolskog sistema u Srbiji i
pritisnuti kolonijalisti~kim parolama o neprevazilaznoj vred-
nosti zapadne demokratije, potisnuti kao sramotni i progla{e-
ni “posledwim uto~i{tem lopova”, do{lo se dotle da je postalo
sramotno govoriti srbski i koristiti }irilicu.
Da je druk~ije - ne bi skoro sva javna glasila u Srbiji bila
{tampana latinicom, pismom koje je me|unarodna organizacija za
obrazovawe, nauku i kulturu pripisala hrvatskom “kulturnom”
krugu, ne bi se brojne kwige “srpskih” izdava~a objavqivale la-
tini~nim pismom, ne bi mnoge privredne i druge institucije op-
{tile latinicom sa svojim “klijentima”, ne bi ulice srbskih sela
i gradova bile pritisnute latini~nim tablama i reklamama na
nekim jezicima “iz uvoza” i ne bi se de{avalo da srbki |aci pro|u
kroz sredwu {kolu ne nau~iv{i srbsku }irilicu, srbski jezik i
srbsku povesnicu.
I ne bi se smelo desiti da, na primer, Matica srpska, nacio-
nalna institucija ~iji je osnovni zadatak bio da brine o prosve-
}ivawu srbskoga naroda, o izdavawu srbskih kwiga i o za{titi
srbskih kulturnih dobara, i }irilice i povesnice me|u wima, u
Pravopisu srpskoga jezika, Novi Sad 2010, iz politikantskih
razloga “pravopropi{e” da su “noviji kulturnoistorijski i po-
liti~ki razvoj, vezan pre svega za skoro jedinstveno srpsko-hr-
vatsko jezi~ko zajedni{tvo (sedamdesetak godina i dràvno), iz
kojega je nastalo bogato srpsko nasle|e pisano odnosno {tampano
latinicom (naravno, delom i starije od tog perioda), potom sa-
vremene potrebe kulture i nauke i komunikacije (s dominacijom
latini~nih kultura) - u~inili da sigurno vladawe latinicom i
u pisawu srpskim jezikom postane na{a svakodnevna potreba”.
I ne bi se u Srbskoj Crnoj Gori upozoravalo da su srbski
identitet, tradicionalni na~in ìvqewa i kultura ugroèni
“kroz nerije{enost ustavno-pravnog poloàja srbskog naroda,
sve intenzivnijeg napada na Srpsku pravoslavnu crkvu, preime-
novawe srpskog jezika, zapostavqawe }irili~nog pisma, izmjenu
nastavnog programa za osnovne i sredwe {kole... {to Srbe u Cr-
noj Gori vodi u neizbje`nu asimilaciju u nacionalne Crnogor-
ce... (i {to se) sprovodi uz agresivnost (crnogorske) dràve i
424 Ilija Petrovi}
pomo} demokratskih evropskih institucija, ali i uz nesposob-

nost srpske politi~ke elite (i u Srbiji i u Srpskoj Crnoj Gori
- IP) da bilo {ta uradi na pozicionirawu srpskog naroda”.
Prepiska s onima iznad zakona. Svestan da se rat protiv ot-

vorenih neprijateqa srbskog nacionalnog i duhovnog bi}a ne
moè voditi istovremeno protiv svih, frontalno, deklaracija-
ma, konvencijama, koalicijama, izjavama za medije, okruglim sto-
lovima, nau~no-stru~nim tribinama, mawe ili vi{e masovnim
uli~nim protestima, argumentima koje ni Akademija nauka, ta-
kozvana Srpska, ni Dràva Srbija ne slu{aju, ve} da se mora kre-
nuti gerilski, diverzantski, “jedan na jedan”, sudarom sa poje-
dincima koji rovare i javno deluju protiv Srbstva, onom prvom
“jednom” pri~inilo se da bi takav “pojedinac”, odnosno drugi “je-
dan”, za po~etak, moglo biti akcionarsko dru{tvo za telekomu-
nikacije “Telekom Srbije”, institucija u kojoj je Dràva Srbija
skoro dvotre}inski vlasnik i u kojoj bi, po pretpostavci, za{tit-
nik ustavnih i zakonskih prava ne samo malih akcionara ve} i
{irokog korisni~kog kruga, mogla biti ista ta Dràva, ali i
institucija koja, “u àlosti” {to “trenutno ne postoji mogu}-
nost da se ra~uni za telekomunikacione usluge {tampaju na }iri-
li~nom pismu”, te ra~une ispostavqa svome korisni~kom telu na
nekom stranom jeziku, latinicom.
I tako, taj prvi “jedan”, u svoj donkihotski sudar sa vetrewa-
~ama upustio se na Dan Ro`destva Hristova 7523 (2015) godine,
sa namerom da se Telekom Srbije, institucija javnog zna~aja (ko-
ja sebe smatra naddràvnom, mimoustavnom i izvanzakonskom),
privoli da ra~une telekomunikacionih usluga po~ne da izdaje na
srbskom jeziku, }irili~nim pismom. Kako se odmah pokazalo da
Telekomu Srbije nije stalo do srbskih nacionalnih interesa
(jer to nije Srbski Telekom, ili, mo`da, Srbski telekom), u po-
tragu za za{titom ustavnih prava srbskih gra|ana vaqalo je uk-
qu~iti politi~ku vlast u Srbiji, vlast kojoj, naàlost, jo{ ne
pada na pamet da se nazove srpskom. Pokazalo se odmah da toj vla-
sti nije bilo ni do me{awa u sopstvene dràvne obaveze; nije
bilo, naravno, tako da je uzaludno bilo podse}ati je na smisao
srbskog nacionalnog interesa i ukazivati joj na ~iwenicu da je
Ustav Republike Srbije, kao najvi{i op{ti akt u sistemu op{tih
pravnih akata, donesen ne samo sa ciqem da uredi neke “visoke”
odnose u dràvi, ve} i da gra|anima garantuje i izvesne slobode i
prava.
Druga je stvar {to je istoj toj politi~koj vlasti u Srbiji,
ali i instituciji oko ~ijeg se javnog delovawa vrtela ova prepi-
SRBSKO PISMO 425
ska, do gra|anskih sloboda i prava garantovanih Ustavom Repu-

blike Srbije stalo kao do lawskoga snega.
A od prepiske - kwiga. Kada se onome ve} pomiwanom prvom

“jednom” u~inilo da bi svoje sudare sa vetrewa~ama, odnosno pre-
pisku, naj~e{}e jednostranu, sa (ne)zainteresovanima, vaqalo
ukori~iti, nastala je kwiìca od sto ~etrdesetak strana, pod
naslovom ]erilica za }irilicu : Srbi protiv sebe. U predgovo-
ru za tu kwiìcu, Slobodan Jar~evi} (1942) zapisao je da se “na-
àlost, slepilo srpskih vlastodràca i politi~ara ne odnosi
samo na srpsku dràvu, srpski narod i srpsku kulturu, nego je to
wihovo slepilo planetarnih dimenzija. Oni ne vide ni obrise
svetske kulture, svetske istorije... - svojim slepilom i nipoda-
{tavawem azbukovice (}irilice) lome temeqe i stubove svet-
ske Civilizacije. A temeqi i stubovi te Civilizacije su srpski
jezik, srpsko pismo azbukovica (}irilica), srpske drevne dru-
{tvene organizacije u Podunavqu i na Helmu (Balkanu), gde je si-
nula prva svetska pismenost - Vin~anska, ~ija 22 (dvadeset dva)
znaka... sadrì dana{wa srpska }irilica”.
Vrednostima evropske civilizacije bavi se i italijanski
filolog i paleolingvista Mario Alinei (1926), koji u svom
delu “Teorija paleolitskog kontinuiteta o autohtonom poreklu
i genezi evropskih jezika sa naglaskom na etnogenezu Slovena”
(2012) insistira na izvornom podunavskom poreklu evropskih
naroda i jezika. Kako to Jelena Radojkovi}, anglista, tuma~i u
tekstu Krv i tlo : Ra|awe Evrope naroda - (http://www.vaseljen
ska.com/misljenja/krv-i-tlo-radjanje-evrope-naroda/), teorija profe-
sora Alineja preklapa se ne samo s “arheolo{kim nalazima Ma-
rije Gimbutas (1921-1994) i wenom tvrdwom da je vin~anska civi-
lizacija najstarija evropska civilizacija”, nego i sa nalazima
savremene genetike. Logi~nim se, dakle, mora smatrati “da je
staroslovenski jezik svakako stariji od ostalih fnovonastalihQ
(ve{ta~ki konstruisanih jezika)”, da “veliko pitawe geograf-
skog porekla staroslovenskog jezika nalazi svoj odgovor u Po-
dunavqu”, u srbskom jezi~kom podru~ju, te da su u pravu ameri~ki
lingvist i filosof Noam ômski (1928), srbski paleolingvist
Radivoje Pe{i} (1931-1993) i drugi kada tvrde da “nestajawe srp-
skog jezika i }irilice treba posmatrati kao gubqewe identite-
ta ili, jo{ gore, odricawe od primarne genetike u kojoj su jezik i
pismo uro|eni”.
I sve to u uslovima kada stav 1. ~lana 10. Ustava Republike
Srbije tvrdi da su “u Republici Srbiji u slu`benoj upotrebi
srpski jezik i }irili~ko pismo”.
426 Ilija Petrovi}
Tvrdi, al’ niko za to ne mari!

Ni vlastodr{ci, ni za{titnici, ni poverenici, ni (du{e)-
bri`nici, ni pravopisci, ni pomo}nici, ni razni drugi ravno-
pravci...
Da nije kriv Ustav. Tek kada je ta ~iwenica prepoznata kao

nesumwiva, ispostavilo se da jedini koji bi mogli pomo}i jesu -
(za)ustavnici, oni koji brinu o ustavnosti kojekakvih vrlo va`-
nih pravnih akata i koji su u stawu da zaustave primenu nekog ne-
podobnog pravnog akta.
Kad je ve} tako, onaj prvi “jedan” seo je i, po{tuju}i sve po-
rebne ustavno-administrativne prohteve (“nau~ene” s Ustavnog
sajta), 20. aprila 2016(7524) godine napisao i Ustavnom sudu Re-
publike Srbije, Bulevar kraqa Aleksandra 15 u Beogradu, po-
slao pisamce slede}e sadrìne:
“U skladu sa ~lanom 168. Ustava Republike Srbije;
Podnosim inicijativu za pokretawe postupka za ocenu ustav-
nosti stava 1. ~lana 10. Ustava Republike Srbije (Slu`beni glas-
nik Republike Srbije broj 98/2006), koji kazuje da su fu Republici
Srbiji u slu`benoj upotrebi srpski jezik i }irili~ko pismoQ.
Razlozi:
- U Zemqi Srbiji, niko od onih koji bi trebalo da garantuju
primewivost jedne ustavne odredbe, Vlada Republike Srbije, ili
neko od wenih ministarstava, ili neki od poverenika za ne{to
ili za{titnika ne~ijih, na primer, nije spreman da stane ~vrsto
uz tu odredbu i omogu}i wenu primenu;
- U istoj toj Zemqi Srbiji dopustivo je da organ koji je iz-
glasao i ustavnu odredbu o upotrebi srbskog jezika i }irili~kog
donese Zakon o slu`benoj upotrebi jezika i pisama (Slu`beni
glasnik Republike Srbije brojevi 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05,
30/10) kojim }e upotrebu srbskog jezika i }irili~kog pisma zaku-
kuqiti u tolikoj meri da od srbskog jezika i }irili~kog pisma
ne}e ostati ni slova ni glasa;
- Vaqda je samo u istoj toj Zemqi Srbiji mogu}e da se na
jednu ustavnu odredbu donesenu 2006. godine primewuju propisi,
makar se zvali i zakonski, neprilago|eni nameni i vremenski
stariji i celih petnaest godina od odnosne ustavne odredbe;
- I bi}e da je samo u istoj toj Zemqi Srbiji mogu}e da se tu-
ma~ewe jedne ustavne odredbe (makar to bila, u otvoreno antisrb-
skoj praksi, i jedna tako bezna~ajna ustavna odredba kao {to je to
upotreba srbskog jezika i }irili~kog pisma) prepusti zlovoqi
(zlonamernosti, samovoqi, bahatosti) i onih koji, kao fTelekom
SrbijeQ, sa korisni~kim telom u Zemqi Srbiji op{te na nekom
SRBSKO PISMO 427
stranom jeziku, latinicom, jer im stav 1. ~lana 10. Ustava Repu-

blike Srbije ne predstavqa, u sopstvenom pravn(i~k)om tuma~e-
wu, prepreku za takav antisrpski postupak.
U uverewu da }e Ustavni sud Republike Srbije prihvatiti
ovu inicijativu za pokretawe postupka za ocenu ustavnosti sta-
va 1. ~lana 10. Ustava Republike Srbije;
Predlaèm da Odluka kojom }e se stav 1. ~lana 10. Ustava Re-
publike Srbije proglasiti neustavnim bude zasnovana na pravnom
na~elu da zabluda o pravu (u ovom slu~aju: o pravu na upotrebu
srbskog jezika i }irili~kog pisma) nikome ne koristi, te da sa-
drì slede}e stavove:
1. Odredba stava 1. ~lana 10. Ustava Republike Srbije, po
kojoj su fu Republici Srbiji u slu`benoj upotrebi srpski jezik i
}irili~ko pismoQ, progla{uje se neustavnom i predlaè Vladi
Republike Srbije da, u dogovoru sa Strana~kom skup{tinom
Republike Srbije, ukine tu besmislenu, nekorisnu, antisrbsku i
anticivilizacijsku odredbu;
2. Utoliko pre {to Hrvati, po{to su srbskom narodu oteli
srbski jezik i imenovali ga kao fhrvatskiQ, preduzimaju opse`ne
radwe da prisvoje i }irili~ko pismo. Jedva ~ekaju}i da se domog-
nu jedne od izvornih vrednosti qudske civilizacije, 2013. godine
jedan od wih fisklesao je u kamenu dvanaest }irili~nih slova i
namerava da iskle{e jo{ petnaest, a sva }e biti osvetqena, vid-
qiva i ~itqiva putnicima koji se kre}u putem Mostar-Split i
Mostar-Tomislavgrad-Livno. Slova su nikla na ogradi osnovne
{kole u Ko~erinu, zapadno od Li{tice, visoka su 1,4 metra, {i-
roka metar a debela 25 centimetaraQ. A pre toga, krajem 2012. go-
dine, Hrvatska akademija znanosti i umetnosti organizovala je
fnau~niQ skup na temu fHrvatska }irili~na ba{tinaQ i tamo kon-
statovala kako je fod 11. do 18. veka na velikim delovima hr-
vatskog teritorija stanovni{tvo svoje kulturne potrebe izra-
àvalo (i) }irilicomQ. I kada ve} Srbi ne èle }irilicu i ne
po{tuju je, neka brigu o woj preuzmu Hrvati. Po istoj logici
kojom su isti ti Hrvati, gusare}i po srbskoj duhovnosti, od neza-
interesovanih Srba preuzeli brojne znamenite Srbe. Tako, na
primer, hrvatski mediji javili su pre koju godinu (2012) da je u
Americi preminuo Majk Vucelic, fHrvat koji je poslao Apolo
na mjesecQ, iako taj Vucelic ba{ i nije Hrvat, nije ni ro|en u
Hrvatskoj ve} u Kraqevini Jugoslaviji, u Gare{nici (1930), u
vreme kad hrvatska dràva nije ni postojala, i nije Majk Vucelic
nego Milojko Vu~eli}, ~iji su preci, izvorni Srbi, poreklom iz
Brskuta, kod Podgorice, u austrijsko carstvo do{li po~etkom
18. veka, u Liku. Hrvati jo{ kaù da se najpoznatiji fhrvatski
428 Ilija Petrovi}
znanstvenikQ i jedan od fnajzna~ajnijih Hrvata u povijestiQ zove

Ru|er Bo{kovi}, iako on, ro|en u braku Srbina, Nikole Bo{ko-
vi}a, rodom iz Orahovog Dola, kod Trebiwa (starinom s Orje Lu-
ke u Bjelopavli}ima), i dubrova~ke Italijanke, Pavle Betere,
nikakve veze nije imao sa Hrvatima. I pesnika i austrougarskog
generala Petra Preradovi}a odavno u Zagrebu predstavqaju kao
Hrvata, iako on poti~e iz srpske sve{teni~ke porodice, iz Be-
lovara. U Hrvatskoj se od pre dvadesetak godina sprovode obimne
radwe da se i Nikola Tesla, tako|e sin srbskog pravoslavnog sve-
{tenika, funaprediQ u Hrvata. I brojni kwièvnici, nau~nici,
kulturni radnici, nesumwivo srbskog porekla, kao {to su Gri-
gor Vitez, Vladan Desnica, Valtazar Bogi{i}, Pero Budmani,
Marko Murat, Ivo Vojnovi}... u hrvatskoj javnosti slove kao
Hrvati. Hrvati su, tako, pre ~etvrt veka poku{ali da i Marka
Pola, svetskog putnika i istraìva~a, upi{u u fsvojeQ, zato {to
je ro|en na Kor~uli, ostrvu koje su Hrvati davno prisvojili, ali
ih je u tome onemogu}io italijanski ambasador u Zagrebu poru-
kom da takve fnacionalne transfereQ mo`da mogu da radi sa Sr-
bima, ali ne i s Italijanima, {to je bilo dovoqno da Hrvati
odustanu od Marka Pola. A u me|uvremenu, isti ti Hrvati, i da-
qe gusare}i po srbskoj duhovnosti, od nezainteresovanih Srba
preoteli su srbski be}arac i srbske ojka~e a pripremaju se vrlo
ozbiqno da preotmu i srbske gusle;
3. Kako bez srbskog jezika i }irili~kog pisma nema Srba, i
ne}e ih biti, Hrvatima ne}e biti te{ko da, preotimaju}i sva
srbska obele`ja, u krajwoj liniji: i srbsko ime, o~uvaju sve ono
do ~ega dana{wim Srbima (a naro~ito vlastodr{cima u Srbiji,
zainteresovanim jedino za sopstvenu vlast a nikako za vitalne
nacionalne interese onih kojim vladaju) uop{te nije stalo;
4. A dotle, da bi i srbski narod mogao nekako govoriti i pi-
sati i me|usobno se sporazumevati, treba doneti odluku da se on,
srbski narod, u Zemqi koja se jo{ uvek zove Srbija, proglasi na-
cionalnom mawinom i naloì (naredi) da se sa wim govori srb-
skim jezikom i da se u pisanom op{tewu sa wim koristi }iri-
li~ko pismo.
U uverewu da }e u Ustavnom sudu Republike Srbije jednodu-
{no biti prihva}ena ova moja inicijativa za pokretawe postupka
za ocenu ustavnosti stava 1. ~lana 10. Ustava Republike Srbije
koji se bavi navodnim pravom srbskog naroda u Zemqi Srbiji na
upotrebu srbskog jezika i srbskog }irili~kog pisma,
Ilija Petrovi}, istori~ar
Novi Sad
www.ilijapetrovic.netau.net
SRBSKO PISMO 429
Pismu je priloèna potpisnikova kwiìca ]erilica za

}irilicu : Srbi protiv sebe, Novi Sad 2016.
Pismo je, dakle, poslato, ali se odgovor nije o~ekivao, ra~u-
nalo se da }e ono zavr{iti u fkorpi za ad aktaQ.
Onom “prvom” otpozdrav na pismo. Odgovor je ipak stigao,

pod brojem PR-95/2016 od 10. maja 2016. godine i potpisom Rado-
vana Bezbradice, sekretara Ustavnog suda:
“Povodom Va{eg podneska od 19. aprila 2016. godine, kojim
ste traìli od Ustavnog suda da prihvatawem ove finicijativeQ
pokrene postupak za ocenu ustavnosti ~lana 10. stav 1 Ustava Re-
publike Srbije i da saglasno na~elu fzablude o pravu na upotre-
bu srbskog jezika i }irili~kog pisma, koja nikome ne koristiQ,
proglasi neustavnim ovaj ~lan Ustava, obave{tavamo Vas da Us-
tavni sud nije nadleàn da postupa po navedenom podnesku.
Naime, odredbama ~lana 167. stav 1. Ustava Republike Srbi-
je utvr|ena je nadle`nost Ustavnog suda u pogledu ocene saprav-
nosti op{tih akata, odnosno, utvr|eno je da Ustavni sud odlu~uje
o saglasnosti zakona i drugih op{tih akata sa Ustavom, op{te-
prihva}enim pravilima me|unarodnog prava i potvr|enim me|u-
narodnim ugovorima, iz ~ega sledi da Ustavni sud nije nadleàn
da vr{i ocenu iustavnosti samih ustavnih odredaba, jer Ustav
predstavqa meru za ocenu ustavnosti zakona i drugih op{tih
pravnih akata, a ne akt ~iju bi fustavnostQ Sud mogao da ceni.
Ukazujemo i da je na postupawe sa podnescima za koje Sud nije
nadleàn, ure|eno odredbama ~lana 102. Poslovnika o radu Us-
tavnog suda (fSlu`beni glasnik RSQ, broj 103/13), kojima je pro-
pisano da Sud ne odlu~uje o podnescima kojima se traè pravni
saveti i mi{qewa o pojedinim pitawima, pomo} u ostvarivawu
prava i interesa, izjavquju pritu`be na rad dràvnih i drugih
organa i organizacija, kao i o drugim podnescima kojima se za-
hteva postupawe Suda po pitawima koja nisu u wegovoj nadle`-
nosti, a o nadle`nostima Suda da postupa po takvim podnescima
sekretar Suda pismeno obave{tava podnosioca.
Na osnovu prethodno navedenog, obave{tavamo Vas da nema
pravnog osnova ni mogu}nosti za postupawe i odlu~ivawe Ustav-
nog suda po predlogu postavqenom u navedenom podnesku”.
Nema, naravno, jer su i srbski jezik i }irili~ko pismo “ko-
lateralna {teta” ne samo pravnog sistema u Zemqi Srbiji ve} i
op{te srbske nebrige za opstanak i Srbske Dràve i srbskog
nacionalnog i duhovnog bi}a.
U vremenu u kome je ameri~ki nacionalni interes “prepo-
znatqiv” na bilo kojoj ta~ki zemqine kugle i u kome Dràvi Sr-
430 Ilija Petrovi}
biji nije ni stalo do za{tite srbskih nacionalnih interesa u

sopstvenim dràvnim granicama. Te{ko je znati zbog ~ega se Dr-
àva Srbija tako odnosi prema srbskim nacionalnim interesi-
ma: da li ih ona ne prepoznaje ili ne priznaje, da li ih ona, ~ak i
kada ih priznaje i prepoznaje, ne sme braniti, da li ona, u kraj-
wem slu~aju, ne veruje da uop{te postoji ne{to {to bi se moglo
prepoznati i priznati kao srbski nacionalni interes.
âk i u trenutku kada joj sa strane stiè signal, kao onaj ob-
javqen 11. maja 2016. godine u elektronskom izdawu Srpskih no-
vina iz Podgorice, pod naslovom “Imena srpskih logora{a bi}e
upisana }irilicom”, koji kazuje da }e 15. maja, u nacisti~kom
logoru Mauthauzenu, kod Linca, u Austriji, biti predstavqena
“Kwiga se}awa”, s imenima oko 84.000 `rtava ovog logora. Na
tome spisku na}i }e se i imena oko 6.000 “Jugoslovena”, uglavnom
Srba, a ono {to se moè smatrati najzabavnijim - jeste saznawe
da }e ona, imena tih “Jugoslovena”, uglavnom Srba, u toj kwizi
biti upisana }irilicom.
ûdna neka zemqa ta Austrija, ona se uporno drì ~iwenice
da je }irili~ko pismo istinsko srbsko obele`je, i kada se pi{e
Kwiga se}awa na jedan od najstravi~nijih nacisti~kih logora, i
kada se ono, posle 1908. godine, zabrawuje u pripojenoj Bosni i
Hercegovini, ili u okupiranoj Srbiji tokom Velikoga rata.
A u vremenu u kome }e ta Kwiga se}awa biti predstavqena,
potpisnik ovih redaka pribojava se da }e najavqene izmene Usta-
va Republike Srbije biti, pre svega, usmerene na brisawe svega
{to li~i na srbsko:
r iz preambule - “Polaze}i od dràvne tradicije srpskog
naroda...”;
r iz ~lana 1 - “Republika Srbija je dràva srpskog naro-
da...”;
r ~lan 10, u celosti - “U Republici Srbiji su u slu`benoj
upotrebi srpski jezik i }irili~ko pismo”;
r iz ~lana 13 - “Republika Srbija razvija i unapre|uje od-
nose Srba koji ìve u inostranstvu sa mati~nom dràvom...”
...Mogla bi pod sumwom biti i “Srbija”.
Pre samog kraja. îni se da je malo kome u srbskom narodu

poznato, a u wegovom dràvnom i politi~kom vo|stvu nikom,
upozorewe \or|a Nato{evi}a (1821-1887), lekara, pedagoga, re-
formatora srpskoga {kolstva, predsednika Matice srpske, da su
vera, jezik i narodnost srbske svetiwe, te da je i Teodor Pavlo-
vi} (1804-1854), znameniti srbski kulturni poslenik, jedno vreme
i sekretar Matice srpske, za svoje ìvotno na~elo uzeo re~i:
SRBSKO PISMO 431
“Jezik, vera i narodnost, amanet ti Srbe brate, to sveto troje, to

je izvor ~esti, slave i sre}e tvoje”.
I, naàlost, mnogi od onih kojima je ta ve~no istinita po-
ruka bila poznata, prebrzo su je zaboravili, tako da i danas, kao u
Nato{evi}evo vreme, ogromna ve}ina nazoviu~enih qudi potek-
lih iz srbskog naroda a udomqenih po raznim akademijama, uni-
verzitetima, institutima i raznim drugim “nau~nim organima”,
svoje znawe, protivno interesima istog tog naroda, podre|uje
dnevnim politi~kim potrebama i koruptivnom napredovawu u
navodno nau~noj hierarhiji.
Ne znaju}i za Nato{evi}evu muku, i dr Ar~ibald Rajs (1875-
-1929), veliki prijateq srbskog naroda, upozoravao je na opasno-
sti od onoga sloja koji se u Srbiji, s velikim strahopo{tovawem,
zove inteligencija, a koji, opet, sebe smatra nadmo}nim u odnosu
na one koji ne raspolaù univerzitetskom diplomom. Odnosilo
se to i na one “intelektualce”, to krdo nezavisnih umova, kako je
tu “pametnu vrstu” nazvao Noam ômski, koji su iz inostranstva
“u svoju zemqu doneli uglavnom ono lo{e iz... zemaqa koje su poho-
dili”, ali i na wihove u~enike iz doma}ih {kola. “Inteligencija
je postojala sve gordija i kod we su se sve vi{e gubila ona lepa
svojstva (srbskog) naroda... Istinske vrednosti srpskih zemaqa...
istisnute su. Inteligencija qubomorno pazi da nove i po{tene
snage ne prokr~e sebi put... Po{to je vode niska ose}awa, »inte-
ligencija« kle~i pred novcem... âst je nepoznata vrednost na
berzi »inteligencije«... Mnogi pripadnici »inteligencije« bi
hladno `rtvovali slobodu, i opstanak svoje zemqe, ako bi to wima
li~no bilo od koristi. Kao i sva nemoralna bi}a, i inteligenci-
ja se divi sili, ~ak i kada se najvi{e zloupotrebava... (“Inteli-
gencija”) je seja~ica razdora kada treba sjediwavati... (ona) je
delovala poput bu|i. Zarazila je sve {to je s wom do{lo u dodir...
Umesto da gradi, ona je razgra|ivala. Ona je àri{te truleì i
iskvarenosti”.
Posle svega, i zbog svega toga, obi~an srbski svet do{ao je u
nepriliku da razmi{qa vredi li opstati kao Srbin. Ako neko
veruje da vredi, taj neko bi}e prinu|en da, u skorom vremenu, u
svojoj zemqi, pod vla{}u koja sebe naziva srbskom i preporo-
diteqskom, pristupi obnovi srbskih narodnih {kola i srbskih
vrednosti u wima, po~ev od srbskog pravoslavqa, preko srbskog
govornog jezika, srbske }irilice i srbskih narodnih pesama, ju-
na~kih i ènskih, melodija i obi~aja, do srbske povesnice i srb-
skog zemqopisa, sve sa ciqem da se spre~i biolo{ko uni{tewe
srbskog naroda i da se o~uva srbska nacionalna supstanca, od-
nosno srbsko nacionalno bi}e.
432 Ilija Petrovi}
Danas, u sudaru s idejom demokratskog Zapada da ìteqstvo

na Zemqi treba svesti na svega jednu desetinu (po{to se preosta-
lih devet desetina na razne demokratske na~ine uni{ti), samo je
to su{tina srbskog nacionalnog programa i samo u tome treba
videti trenutni srbski nacionalni interes.
me kad se najmo}niji srbski neprijateqi sa obe{~ove~enog demo-
kratskog zapada pozivaju na svoj nacionalni interes, i to ba{ u
Srbiji, prepu{ta se sopstvenom biolo{kom uni{tewu. \or|e Na-
to{evi} preìveo je svoj strah za zdravqe svojih srbskih savreme-
nika, ali wegov strah za opstanak srbskog naroda u me|uvremenu je
postao svojina onih Srba koji su mu nacionalni istomi{qenici.
Znamo li to, moramo se zapitati da li ova generacija srbskih qu-
di ima pravo da svoje neposredne naslednike, i naslednike svojih
naslednika, i wihove potomke, ostavi bez izgleda na biolo{ki
opstanak.
Bilo kako bilo - onima koji jo{ uvek misle, zbore i tvore
srbski, preostaje da }erawe i }erilicu za }irilicu i srbski je-
zik nastave sve dok stvar ne i{}eraju na ~istinu.
Da li vlast odmetnutu od Srbstva i Srbije, da li Srbiju i
Srpstvo spremne da uspostave vlast koja }e brinuti o srbskim
nacionalnim interesima.
***Pisano 12. maja 2016(7524) godine, zarad ukazivawa srbskoj jav-
nosti na nevoqe u koje su, “trudom” dràvnih institucija, zapali srbski
jezik i }irili~ko pismo. Na Vaseqenskoj televiziji, u rubrici “Mi-
{qewa”, objavqeno tri dana kasnije, 15. maja.
Pravopi`xije ne vole Srbstvo i srbsko
Da li srpi - pitawe je sad. Dvadeset tre}eg maja 7524(2016)
godine, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, odnosno wenom Od-
boru za standardizaciju srpskoga jezika (kome je akademik Ivan
Klajn na ~elu), u Beogradu, Kwaza Mihaila 35, poslao sam pisam-
ce slede}e sadrìne:
“Po{tovana Gospodo,
Nekada, dok sam ja bio mali, ono {to jeste - moglo je biti i
druk~ije, ali danas, u ve} razra|enom vi{epartijskom dru{tvu,
vredi i druga~ije, i drugoja~ije, mo`da i druk~e i druk{e - samo
da se neko toga ranije setio.
U me|uvremenu, naviknut da zavirujem i u ono od ~ega se ne
ìvi, ~itam u raznim tekstovima, na raznim stranama, naro~ito
na takozvanim dru{tvenim mreàma, da se pridev fsrpskiQ pi{e
kao fsrbskiQ a imenica fSrpstvoQ kao fSrbstvoQ, ovo posledwe
ponekad i malim po~etnim slovom. I na istim tim mreàma, u
komentarima, upadqivi su pomalo sva|ala~ki osvrti na slovo
fpQ u tim re~ima, osvrti ponekad upereni protiv onih koji ko-
riste to slovo, ali, istini za voqu, mnogo ~e{}e protiv jezi~kih
stru~waka fpo funkcijiQ zaduènih da brinu o jezi~koj ~istoti i
pravopisawu. Nekoliko puta video sam da komentatorima nije
pravo {to im se naturaju obele`ja nekakvoga srpa, a ovde navodim
samo krajnosni primer koji kazuje da je f}irilica srbska a anti-
srbi su srpski srpofili u korist naroda koji se zove srpoviQ.
Pitaju}i se zbog ~ega pravopis ne bi izuzeo fsrpQ i dozvolio
fsrbQ, krenuo sam u potragu za re~ima koje bi mogle uspostaviti
barem primirje izme|u vaè}eg pravopisnog jedna~ewa po zvu~-
nosti i tvorbenom mestu i probu|enog narodnog ose}awa prema
vrednostima sopstvenog jezika.
Prvo su mi, ko zna zbog ~ega, pale na pamet re~i rob i grob,
da bih odmah zapazio kako se u pridevskoj upotrebi one uop{te ne
slaù: prema sada{wem propisu, robu sleduju ropski i ropstvo
a grobu samo grobni, vaqda zbog toga {to se ne dose}am da li sam
ikada ~uo re~i gropski i gropstvo; ima samo grobqe, ponegde i
grobovqe, mesto po kome se najvi{e sade grobne plo~e.
Dok sam poku{avao da smislim zbog ~ega se pridevi hlebov
(hlebni) i kubov (kubni) pona{aju kao i pridev grobov a ne ro-
bov, i zbog ~ega je konobar u hotelskom restoranu mojoj unu~ici
na tacni doneo hlebi}, pojavila se re~ klub. Danas se ra~una da je
pridev klupski jedino ispravan (ni za ìvu glavu klubski), ali
sam se odmah zapitao da li se za naslon na klupi moè re}i da je
434 Ilija Petrovi}
on klupski; ako moè, kako }e neobave{teni ~italac (a takvih je

ponajvi{e, mada svi oni o sopstvenom pravopisnom znawu misle
najpohvalnije) znati da li se radi o klupi ili, primera radi, o
nekakvom fudbalskom (futbalskom, do pre pola veka) klubu.
I trude}i se da domislim da li je ijedna klupa potrebna klu-
bu (osim za rezervne igra~e i ~lanove stru~noga {taba) i kako se
klupa i klub slaù fu rodu, broju i padeùQ, a naro~ito u pri-
devu, jedan zub iz vilice podseti me da bi trebalo da navratim do
zubara. Pa dabome, zub! Nije u pitawu zupski nego zubni lekar,
ali zato nije prezime Zup~i} nego Zub~i}. Ko zna zbog ~ega, pri-
setih se da sam svojevremeno poznavao jednog novinara po prezi-
menu Tobxi}, ali mi je to samo unelo zabunu fu sopstvene redoveQ.
Za{to, pita}ete se, po{to ne znate da mi je prija (majka moje
snahe) pre neki dan saop{tila da je na{ unu~i} ve} ubucio i da je
fkao top~i}Q. Top~i}, dakle, a ne tobxi} ili, ne dao bog, tob-
~i}. O~as sam razabrao da se topu moè tako jer je jak i jer je
mogao udesiti da onoga koji barata wegovim sastavnim delovima
nazovu tobxija (po ~ijoj je ffunkcijiQ onaj pomenuti novinar
dobio prezime) a ne top~ija ili tob~ija.
Kada sam se ve} sa klupe za ~lanove stru~noga {taba obreo u
artiqeriji, bilo je prirodno da zavirim i u wen {tab. Dok sam
poku{avao da prepoznam {tabski {ator, na trenutak sam se zapi-
tao da li bi taj {ator mogao biti {tapski. Dobro, u nekoj tamo
bateriji na poloàju, {tapovi bi mogli biti iskori{}eni, ili
iskori{teni, u razne kamufla`ne svrhe, ali {ta bi oni radili
u nekom general{tabu, me|u generalima, momcima zaduènim za
razne strategije a ne za zabadawe kojekavog koqa u vidu {tapo-
va. Taman ja u takvom meditativnom stawu, kad - trè me tele-
fonski poziv, zove me jedan drugar prepun pravopisnog znawa. Da
ne bih zaboravio na ~emu sam, odmah ga pitam {ta da radim sa
{tapovima iz moje zabrinutosti. fMoè i {tapski i {tabski, s
tim {to najva`niji tuma~ tih i takvih nedoumica daje prednost
{tabskomQ.
Moè, zna~i, i tako i onako, ali ostaje nejasno zbog ~ega za
jamb moè samo jampski (verovatno i za ditiramb, ditiramp-
ski). Zate~en u takvoj fnejasno}iQ, sebe sam dodatno zbunio potpi-
tawima da li, primera radi, glib, drob, svrab (srab), `qeb imaju
nekakav pridevski oblik u kome bi se wihov usneni glas fbQ ~uo
kao fpQ i tako bio zapisan.
Zbuwen tim fotkri}imaQ, nisam mogao a da se ne setim neka-
da{weg ve~itog malo Pretsednika a ne{to duè Predsednika,
ali i ~iwenice da sam nekada, ~ak i u wegovom vremenu, imao
vi{e sretstava nego sada sredstava.
SRBSKO PISMO 435
Novak Golubski (1819-1890), jedan od komandanata u odbrani

Sentoma{a, potoweg Srbobrana, u Buni 1848. godine a protiv ma-
xarske revolucije, nije mogao znati kako }e pravopi`xije (Bo-
è, Boè, zar i tako moè?) iz Matice srpske (i {ire), posle
vi{e od jednoga veka odlu~iti da mu ulep{aju prezime po{to
nije uskla|eno sa pravopisnim pravilima, pa je, u dogovoru sa
ènom, Matici srpskoj ostavio 53 katastarska jutra i 1.210 kvad-
ratnih hvati (za ne mnogo upu}ene, to je fcirka okoQ 30 hektara)
obradive zemqe u Srbobranu, u prosvetiteqske svrhe. Godinama,
sve dok se to moglo, Matica je iz te zadu`bine davala nagrade za
kwièvne radove, {to jednom delu Novakovih potomaka iz Srbo-
brana nije smetalo da u telefonskom imeniku za 2006. godinu
o~uvaju svoje pravo prezime - Golubski; onaj drugi deo, po{to se
povremeno bavi i{~itavawem kabasto zorli u~evnih kwiga (ka-
ko bi to rekao moj drug Petar od Zmijawa), i pravopisa, naravno,
iselio se iz Golubskih i otputovao u Golupske.
Pomislio sam jo{, mada mi se to odmah u~inilo malo nateg-
nutim, da bi u fisto~nojQ varijanti moglo biti rodoqupstvo i
rodoqupski a u fzapadnojQ domoqupski i domoqupstvo, po{to je
postalo uobi~ajeno da se glas (ili slovo) fbQ ~uva u re~ima do-
moqubqe i rodoqubqe, ako im ve} nije po voqi patriotizam, u
savremenoj doma}oj demokratiji protuma~en kao fposledwe uto-
~i{te lopovaQ.
Iako sam po prirodi ffinacQ, pred o~i mi isko~i re~ zlojeb,
redak zver u javnoj upotrebi (osim, mo`da, na daskama koje ìvot
zna~e), ali bi se, ko zna iz koga razloga, pravopisarski morao
prilagoditi hlebnoj (a ne hlepskoj) formuli.
Sa stubom nije sve i{lo tako jednostavno jer se jo{ nije
moglo ustanoviti da li je iko koristio pridev stupski, ni u ri-
movanoj ni u modernoj poeziji. Nije, naravno, ali je zato u {tam-
parstvu poznato da se tekstovi mogu slagati jednostuba~no, dvo-
stuba~no, verovatno i vi{estuba~no, nikako jednostupski... Po-
miwu}i Vuka Qe{evostupca u svome Gorskom vijencu, vladika
Rade nije se bavio stubovima i stupcima, on je, ne upu{taju}i se
previ{e u ortografiju (fDanu Vu~e iz Qe{eva StupaQ) i jasno
nazna~uju}i da je Stup (a ne stub), ni mawe ni vi{e nego Qe{ev,
zavi~ajna odrednica doti~noga Vuka, samo zamolio ~oveka da uzme
gusle i da razgovori okupqene crnogorske glavare.
Tek {to izbistrih i tu nedoumicu, odnekud mi se pojavi misao
kraqa Nikole da“fu slap~ine i skita~a / za{titnika puku nijeQ.
Za ovu slap~inu najpre pomislih da bi mogla biti slovna gre{ka
u kraqevskom rukopisu i da se radi o spla~ini, ali sam, uveren u
kraqevsku bezgre{nost, takvo svetogr|e odmah odbacio, posebno
436 Ilija Petrovi}
zbog toga {to sam se setio da u prirodi postoji i hidrolo{ka

pojava nazvana slap. Ako li se radi o nekoj prevelikoj vodenoj
masi koja pada sa pove}e visine, bila bi to slap~ina, ali onda is-
krsava vrlo ozbiqno pitawe kakvu bi ulogu ona igrala u socijal-
noj (du{ebri`ni~koj) lirici jednoga kraqevskog pesnika, makar
i u te{ko prohodnim brdima.
Mada poezija nije u srodstvu sa fudbalskom (donedavno ni sa
futbalskom) igrom, u~ini mi se da su sportski novinari re{a-
vali pravopisne nedoumice ve{tim driblinzima. Jedan od tak-
vih driblinaga bio je i onaj kojim je levokrilni napada~ Zebec
fupadeènQ u genitiv kao Zebeca, umesto Zebca, ili Zepca. (Ovo
posledwe, usneno u oba primera, trebalo bi, vaqda, da stoji upo-
redo sa nepce, fobjekatQ u usnoj {upqini, u genitivu mnoìne
nebaca, izvedeno od malo nebo).
Tu, negde, proletali bi i vrabac i kobac, samo ne nisko da ne
bi natr~ali na Vladka Ma~ka, poznatog kao Vladimir Ma~ek iz
jugoslovenske kraqevske Vlade narodnog sporazuma (1939).
Oèdnelom od tolike fmisaone ekvilibristikeQ a daleko od
~esme, ~oveku do|e da zaàli {to nije stvaran po primeru onoga
baobaba (poreklom sa Madagaskara), koji u sebi, ko zna zbog ~ega,
u ~emu i pomo}u kojih trikova, skladi{ti vodu. Aha, baobab, ali
uz wega i pitawe ~emu ta baobapska voda ili je to o vodi samo
bapska pri~a. Ba{ zbog te babe mogla bi se ta voda zvati i bao-
babska, ali tome protivre~i nedoumi~ki re~nik da jeste Sergej
Bubka, ali bi “pravilnije” bilo Sergej Bupka, kao {to je pravil-
nije odbrambeni, prehrambeni ili stambeni, iako nije ni stam,
ni prehrama, ni odbrama; moglo bi biti da je ovo posledwe u za-
padnoj varijanti poznato kao obrama, ali samo da bi se na istoku
mogla upotrebiti obramica.
Ako ve} moè i bitki i bici, u Lici i Liki (mada re|e),
Rumenki i Rumenci, groteski i grotesci (pomawe dobro), guski
i gusci (ovo drugo malo neobi~nije iako pravopisnije), za{to ne
bi moglo Crvenki i Crvenci (mada se niko jo{ nije setio da ovaj
drugi oblik upotrebi). Moè guskica i gu{~ica, porculan i
porcelan (ovaj drugi pravopisno zabrawen, mada bezrazlo`no),
proletni, proletwi, proqetni, proqe}ni, proqetwi, mada je
najboqe prole}ni, projektovati i projicirati (iako jo{ nije
dokazano da postoji projikat), prokazan i prokaèn, dobijen i
dobiven. Moè Hrad~ani, mogu Podhum i Pothum, moè iz Za-
brdca, moè iz Brgudca, moè bogova}ki i bogova|ski, ali ne}e
biti lo}ki nego lo|ski. Naravno, moè dra, dru, drom, ali to
niko i ne slu{a, ~ak ni oni koji prate dramati~na doga|awa na
drumovima dok jezde prema aerodromu.
SRBSKO PISMO 437
Ima verovatno i drugih dubleta, dvojnika i dvojnica (~ak i u

muzici), ali je to potpisniku ovih redaka ostalo nepoznato jer
nije bio na ~asu kada se o wima govorilo.
No, da se vratimo na sam po~etak i pitawu zbog ~ega ne{to u
Srbstvu nije srbsko nego srpsko u Srpstvu. I da, uza sve nare-
|ane i druge izuzetke, postavimo pitawe zbog ~ega pravopiscima
(pravopisarima, pravopi{~ijama, pravopi`xijama) smeta slovo,
i glas, fbQ u re~ima koje se ti~u Srba. Ako to slovo nije smetalo
Dru`tvu (Dru{tvu) Srbske Slovesnosti i Srbskom U~enom Dru-
{tvu, prethodnicima (a ne predhodnicima) dana{we Akademi-
je, zbog ~ega dana{woj Akademiji, odnosno wenom Odboru za
standardizaciju srpskog jezika smeta da propi{e da se u re~ima
sa trima prvim slovima fsrbQ a ispred suglasnih fkQ, fsQ, i f~Q na
~etvrtom mestu (Srbkiwa, Srbkiwica, srbski, Srbstvo, Srb~e -
sa~uva tre}e slovo, bez obzira na to da li }e nekome biti te{ko
da prihvati takvu dogovornu normu. (Uz pretpostavku da Srpce,
iskraj Ku~eva, i Srpci, u Ma}edoniji, nisu imenovani po srpovi-
ma, ve} su kr{teni po nekada{wim tamo{wim Srbima, navede-
nim trima suglasnicima treba prikqu~iti i fcQ). Sve to ~ak i uz
dopu{tewe da se robovi opredele ho}e li se i daqe dràti svoga
zate~enoga ropstva i wegovih ropskih lanaca ili }e prihvati-
ti, kao fpravopisnijeQ, robstvo i robski (ili robovski) poloàj
i, naro~ito, mentalitet.
Na kraju, vaqa navesti i pitawe jednoga naivnog Srbina zbog
~ega bi se Srbstvo i sve ono {to Srbima, ne od jutros, pripada
po srbskome pravu (ili osnovu) - guralo u pravopisne okove na-
mewene robu ili u prokrustovu postequ prilago|enu klubu, bao-
babu, stubu, topu, klupi, srpu, {tapu, jambu, guskama, vrapcima i
sli~nim fspravamaQ, naro~ito onoj ve} oliwaloj podmeta~ini sa
katoli~kog zapada da je etnonim Srbin izveden od latinske re~i
servus, rob, robski, ropski.
Pa, ako se ve} na{i generali pravopisno brane od {tapa i
{tapova, za{to istu (ili sli~nu) za{titu od srpa i srpova ne
pruìti jadnijem Srbima.
S osobitim po{tovawem za va{e mi{qewe i o ovom pitawu,
koje }ete mi, nadam se, izloìti u pisanom obliku”.
I jo{ potpis i elektronska adresa.
Nau~ni odgovor. Odgovor je stigao brè nego je to iko mogao

o~ekivati (27. maja), toliko brzo da postoji opravdana sumwa da
je “odgovornik” ve} unapred imao pripremqen odgovor na pismo
za koje nije ni znao da }e mu sti}i preko Srpske akademije nauka a
mimo Odbora za standardizaciju srpskog jezika:
438 Ilija Petrovi}
“Po{tovani g. Petrovi}u,
U Akademiji su mi dali Va{e pismo. Vidim da mnogo volite
da razmi{qate o re~ima, pa se i za nepostoje}e re~i pitate za{to
ne postoje. Oprosti}ete mi {to }e moje pismo biti znatno kra}e
od Va{eg: imam problema sa vidom, pa ne mogu mnogo da pi{em.
Pisawe srp-ski od korena Srb-, usled jedna~ewa po zvu~-
nosti, jasan je primer fonetskog pisawa po Vuku (“pi{i kao {to
govori{”). Bilo bi paradoksalno da od tog osnovnog principa
odustanemo upravo u nazivu naroda i pisma. Izuzeci su u Pravo-
pisu predvi|eni u transkripciji re~i i imena iz jezika u kojima
nema jedna~ewa, npr. latinsko adhezija, jurisdikcija, plebs, iz
zapadnoevropskih jezika {trajkbreher, politbiro, nokdaun,
gangster, imena Redford, Tbilisi, Mekdonald i sl. (~lan 20v). U
imenima iz slovenskih jezika, mada ga oni u svojoj ortografiji
obi~no ne beleè, postoji ujedna~ewe, pa zato i mi pi{emo s jedna-
~ewem: Bupka, Dup~ek, Bezborotko, Hrad~ani, Pretkavkazje i sl.
Pridev od klupa ne postoji, i nema nikakve opasnosti da ne-
ko ne}e shvatiti da “klupske prostorije” zna~e prostorije klu-
ba. Tako|e je svima jasno da je {tapski oficir - oficir u {ta-
bu. Stup je zabeleèno u re~niku M(atice)S(rpske) kao starija
varijanta od stub, kao i slap~ina = slabotiwa. [to se ti~e
doma}ih prezimena, wih odre|uju mati~ne kwige a ne Pravopis.
Obi~no se neko od predaka, u pro{lom ili pretpro{lom veku,
potrudio da pisawe uskladi s vukovskim pravopisom, a ko nije,
ako je iz tradicionalizma zadrào oblike Zub~i} ili Golubski,
dana{wi nosilac ima pravo da zadrì takvo pisawe. Prezime
Zebec se u nekada{woj Jugoslaviji ustalilo s promenom Zebeca,
Zebecu, jer {tokavci nemaju nepostojano “e” kao kajkavci.
Porcelan je pravilno (od ital. porcellana), tako je i u Pra-
vopisnom re~niku, a porculan je hrvatski pogre{ni oblik koji
se delimi~no pro{irio i kod nas. Projicirati je od latinskog
glagola proicere, a od wegovog participa proiectus je projekt,
projekcija i projektovati. U nadi da sam na Va{e nedoumice
odgovorio, srda~no Vas pozdravqam.
Ivan Klajn
(elektronska adresa)”.
Osvrt na odgovor. Potpisnik ovog odgovora (u daqem tekstu:

Odgovornik) poznato je lice u lingvistici: romanista “po funk-
ciji”, Srbin po prezimenu (mada Vikipedija tvrdi da je po ocu
hrvatsko-jevrejskog porekla) i iznadakademijski i iznadodbor-
ski sudija za jezi~ka pitawa u Srbiji. Da je druk~ije - ne bi mu,
mimo Odbora, “u Akademiji... dali pismo” za Odbor, niti bi
primqeno pismo koristio kao povod da se o navodnim nedoumi-
SRBSKO PISMO 439
cama jednog amatera - neznalice, takore}i -, u prostonarodnom

govoru upusti u }askawe o upotrebi navodno nepostoje}ih re~i;
ako je ve} otvorio pismo nameweno Odboru za standardizaciju
srpskog jezika, bio je red da odbornike upozna s onim {to je u
tome pismu pisalo.
Ali, ne, Odbor za standardizaciju srpskog jezika za wega je
suvi{na (nepotrebna) forma a nije se ni dosetio da se pozabavi
kqu~nim pitawem postavqenim u dobijenom pismu: zbog ~ega se u
Srbiji ne moè pisati srbski i zbog ~ega u Srbiji nije dopu{te-
no Srbstvo.
Sve ono drugo, i u pismu i u odgovoru, bilo je igra sa re~ima
(“verbalna ekvilibristika”, za one koji vole strawske izraze) i,
barem {to se pisma ti~e, bavilo se zlovoqom onih koji u Srbiji
vode (usmeravaju, naturaju) jezi~ku politiku i pruàju tvrdoko-
ran otpor svakom poku{aju da se kona~no stane na put nosiocima
i tuma~ima nesrbskog (antisrbskog) jezi~kog nasle|a.
Ako je Odgovornik uzgredno pomenuo Vuka ({to da ne, i ulica
u kojoj stanuje, zbog wegovih zasluga, Odgovornikovih, imenova-
na je po Vuku, ni mawe ni vi{e nego Karaxi}u) i “jasan primer
fonetskog pisawa”, u~inio je to samo zbog toga da bi mogao us-
tvrditi kako bi prelaèwe sa re~i “srpski” i Srpstvo” na “srb-
ski” i “Srbstvo”, “bilo paradoksalno” kr{ewe “osnovnog prin-
cipa” o jedna~ewu po zvu~nosti “upravo u nazivu naroda i jezika”.
Ako je, pak, o~uvani usneni suglasnik “b” u prezimenima
Zub~i} i Golubski opravdao zapisima u mati~nim kwigama, kako
se isti taj Odgovornik nije dosetio da su i “srbski” i “Srbstvo”
nekada bili umati~eni ba{ tako, sa suglasnim “b” a ne “p” na
tre}em mestu, te da nekom wegovom jezi~kom pretku, srpskom
srpofilu, ni{ta nije smetalo da to previdi i Srbe prevede u
srpe. Da li je taj predak bio malo~as pomenuti Vuk - sporedno je
pitawe, ali se ne moè zanemariti potpitawe jednoga naivnog
komentatora Odgovornikovih stavova o “paradoksalnosti”, “jas-
nom primeru fonetskog pisawa” i “odustajawu” - nije li taj
“osnovni princip” smi{qen samo zato da bi, kao {tetan, bio pod-
muklo sme{ten “upravo u nazivu naroda i jezika”.
Kako je izvesno da dana{wi srpofili, odnosno srbofobi,
nisu raspoloèni da razmi{qaju srbski, onima koji pi{u po
svom jezi~kom i nacionalnom ose}aju preostaje samo da, bez ob-
zira na trenutnu snagu svojih akademi~kih, odborni~kih i raz-
nih drugih forumskih neistomi{qenika, ostanu verni Srbstvu
i srbskoj nacionalnoj misli.
âk i ako im se neistomi{qenici iz nazna~enih “va`nih
struktura”, Akademije nauka, na primer, ili Odbora za standar-
440 Ilija Petrovi}
dizaciju srpskog jezika, ili, mo`da, Komiteta za za{titu stan-

dardizovanih jezi~kih dogmi, narugaju zbog toga {to, u odbranu
svojih jezi~kih stavova, “vole da razmi{qaju o re~ima”. Boqe i
razmi{qati, naravno, nego se, kako je to govorio pokojni Tito,
“dràti nekog pravopisa~kog propisa kao pijan plota”. Nije is-
kqu~eno da je ovako brz odgovor - kao iz one ùte duwe i zelenog
bora - stigao blagodare}i pretpostavci da Odgovorniku nije ni
stalo do razmi{qawa “na zadatu temu”; na nepostavqena pitawa
on iz rukava, ofrqe, istresa ko zna kada i za kakve neprilike
pripremqene odgovore, odnosno “frazetine”, kako je to nekada
govorio wegov dogmatski drug Stipe.
I sve to u uslovima kada pravopi`xije sva mogu}a jedna~ewa
i nejedna~ine stavqaju u izuzetke, ali zato srbskom jeziku i Srb-
stvu ne dozvoqavaju da opstoji kao pravilo od izuzetaka.
A da ni srbsko i Srbstvo ne bi jedini bili podvrgnuti pra-
vilu, odbornici su se potrudili da postave jo{ jedno pravilo:
preko svog ovla{}enog Odgovornika oni su zabranili da se od
klupe pravi pridev (klupski, na primer, ili klupan, ili klupe-
}i), vaqda zbog toga {to je klupa gotov proizvod a ne neki nus-
proizvod ili, ne budi primeweno, sirovina.
Bilo kako bilo, odborni~ki Odgovornik, ali i akademi~ki,
otkrio je tokom ove kratke prepiske u po jednoj koverti da po-
stoje i “nepostoje}e re~i”, ali se jo{ uvek ne zna da li u tu vrstu
spadaju i pravopisci i sa wima, po zvu~nosti ili po mestu tvor-
be, ujedna~ene pravopi`xije.
Oni koji svoje dostignuto mesto na nau~noj lestvici {tite
srpovima, ili srpima, svejedno.
Mimo toga, i daqe ostaju otvorena barem dva-tri pitawa:
a. da li odbornici za standardizaciju srpskog jezika uop{te
znaju da u Ustavu Republike Srbije postoji ~lan 10 (“U Republi-
ci Srbiji u slu`benoj upotrebi su srpski jezik i }irili~ko
pismo”);
b. da li se pri sa~iwavawu odredaba o standardizaciji srb-
skog jezika vodi ra~una i o potrebi da one mogu biti primewene; i
v. da li je Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji de-
luje u okriqu Srpske akademije nauka, u~inio i{ta da se u Zemqi
Srbiji, u skladu sa ~lanom 10. Ustava Republike Srbije, standar-
dizuje upotreba srbskoga jezika i srbske }irilice.
Da li se tako ne{to dogodilo -, potpisniku ovih redaka nije
u pam}ewu, ili u se}awu, jo{ mawe u zlom pamtilu.
***Vaseqenskoj televiziji poslato 31. maja 2016. godine. Uz prethod-
ni Urednikov komentar “{to bi se reklo u àrgonu: rasturili ste ga...”,
objavqeno istoga dana.
Spomenar iz Srpske Krajine
Republika Srpska Krajina : Istorijski i geopoliti~ki
uzroci formirawa, okupacija i posqedice,
Zbornik radova s istoimenog nau~nog skupa
(Ugrinovci, 20. decembar 2015), Beograd 2016, 368 strana.
Pisati a ne ~itati. Kada se, pre mnogo godina, jedan “zna~a-

jan” partizan iz Bosne sreo sa svojim ratnim drugom Brankom
]opi}em, posle uobi~ajenih pozdravnih re~i brzo je “pre{ao na
stvar”:
- Zna{, Bran~ilo, i ja bi }io da pi{em k’o {to i ti pi{e{,
pa bi te molio da mi kaè{ {ta bi prvo trebalo da u~inim?
Dobrodu{an i nesebi~an kakav je ve} bio, Branko nije mogao
odbiti da ga posavetuje:
- Prvo po~ni da ~ita{!
Pa`qivim i{~itavawem ovoga zbornika, sastavqenog od
tridesetak priloga, nu`no se name}e utisak da neki od “prilo`-
nika” ili su zaboravili da ~itaju ili su prihvatili logiku jed-
noga na{eg “trostrukog besmrtnika” (~lana triju velikih svet-
skih nau~nih akademija: ma}edonske, crnogorske i malte{ke)
iskazane porukom da “ja kwige ne ~itam, ja kwige pi{em”.
Vi{e opravdawa moglo bi se na}i za ovakvu tvrdwu, a ~ak i
vi~nom ~ita~u i tragaocu po napisanom bi}e vrlo te{ko da
isprati {ta je to, na primer, profesor Mile Raj~evi} “napla-
stio” u tekstu “Hrvatski zlo~ini u li~kim selima: Divoselu,
îtluku, Ornice - uzroci formirawa RSK”. U isti pasus,
re~enicu za re~enicom, sme{ta doga|aje od ju~e i od pre pola ve-
ka, a redosled pojedinih doga|awa kao da mu uop{te nije vaàn.
I ne samo to, naslovom svoga teksta on nagove{tava izvesnu slo-
jevitost onoga {to izlaè, ali od obe}anih “uzroka formirawa
RSK” - ni{ta. Ne samo da se u tekstu ne pomiwu “uzroci”, tamo se
ne pomiwe ni RSK, we ima samo u naslovu.
Vaqa po{tovati i zemqopis. I urednici zbornika, i jo{ ne-

ki autori, pomiwu “Isto~nu Slavoniju” kao regiju, ili oblast, u
Republici Srpskoj Krajini (RSK), iako je vi{e puta, u teksto-
vima koje su raznim povodima pisali oni koji su uistinu znali
“ko je ko”, ukazivano na svu problemati~nost takvog imenovawa.
Najpre, kada je u [idskim Banovcima, u Zapadnom Sremu (na Bo-
ì} 1991), stvoreno Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Bara-
we i Zapadnog Srema, (SNV SlBaZS) obja{weno je da se pojam
“Slavonija” odnosi na podru~je izme|u Drave i Dunava, zapadno
od linije Osek-êpin-Trwani (desetak kilometara isto~no od
442 Ilija Petrovi}
Slavonskog Broda) pa sve do Moslavine. Zbog toga {to su, iz bez-

bednosnih razloga, mesto i vreme u kome je odràna osniva~ka
sednica Vije}a i prikrivani i mewani, predstavnicima Slavo-
nije nije mogao biti blagovremeno uru~en poziv da do|u na sed-
nicu, te se oni tamo nisu mogli pojaviti. To, s jedne strane, a sa
druge, kada su predstavnici SNV stigli u Pakrac, u Vladi~anski
dvor, da sa Slavoncima utana~e budu}e zajedni~ko delovawe, sa-
mozvani “glavni” Slavonac Veqko Xakula odbio je da se sa wima
sretne jer su oni na “wegov teren” do{li nenajavqeni; nije vre-
delo ni posredovawe tada{weg vladike slavonskog g. Lukijana
(Vojislava Panteli}a), danas vladike budimskog i administra-
tora eparhije temi{varske. Uprkos tome, naziv Vije}a nije me-
wan, ali se wegova stvarna delatnost odvijala iskqu~ivo na pod-
ru~ju Zapadnog Srema i Barawe.
Ali su zato, jednoga dana, iz usta Pavi}a Obradovi}a, jednog
od potpredsednika Skup{tine Srbije, izletele re~i “isto~na
Slavonija”. Uzalud mu je ukazivano na razliku izme|u pojmova
“Zapadni Srem” i “Slavonija” i na wihovo prostirawe, ali nije
vredelo, on je ostao pri tvrdwi da “ne postoji Zapadni Srem,
isto~na Salvonija je pravo”. Posle je taj termin u{ao u {iroku
upotrebu, delom blagodare}i povodqivosti obi~noga sveta za
“misaonom ekvilibristikom” istaknutijih javnih li~nosti a de-
lom zbog nespremnosti istoga tog sveta da razmi{qa o su{tini
onoga {to ih okruùje. Ono {to je mnogim Srbima, naro~ito
onima koji sebe smatraju jedino sposobnim, i ovla{}enima, da
“visoku” politiku vode ili tuma~e, ostalo nepoznato jer nisu na
vreme nau~ili da ~itaju, jeste uporno nastojawe hrvatskih ideo-
loga da “lijepu winu” protegnu sve do Zemuna. Budu}i da je tak-
vim Hrvatima dobro poznato da se Zemun nalazi u Sremu, isto
kao {to im je znano da se i podru~je isto~no od Slavonskog Broda
naziva Srem (ili Srijem, kako to oni vole da kaù), oni su “ot-
krili” na koji bi se na~in opravdale takve teritorijalne preten-
zije. Naime, zemqopisni pojam “Srem” zna~i isto {to i Srbija,
te su se Hrvati dogovorili sa sobom da Srem (ili Srijem) iz-
bri{u iz upotrebe, i iz “znastvenih” tekstova i iz zemqopisnih
karata, i da na wegovo mesto upi{u Slavonija.
Izraz “Isto~na Slavonija” koristi i rezervni pukovnik
Zoran D. Vrane{evi}, ali wemu ne smeta ni Podunavqe (pod na-
vodnicima), ne{to novija hrvatska “zamena” za Zapadni Srem i
Barawu, odnosno novoizmi{qeni naziv kojim bi se jednim udar-
cem izbrisali i srbska Barawa i srbski Zapadni Srem.
Ako Jovica Prodanovi} pi{e o “teritoriju koji je bio vi{e
ili mawe u sastavu Republike Srpske Krajine ili wenih rub-
SRBSKO PISMO 443
nih podru~ja”, onda se pa`qiviji ~italac mora zapitati koje bi

se to “vi{e ili mawe” teritorije nalazile u wenom sastavu a
koje bi bile “wena rubna podru~ja”; wemu, tome jadnom ~itaocu,
lako bi se moglo desiti da se iz te nedoumice uop{te i ne izvu~e.
Mawe ili vi{e sli~nih nevoqa sa zemqopisom imaju jo{ ne-
ki autori iz ovog zbornika, pa tako ni Savo Smoqanovi} ne po-
miwe kako se Hrvatska {irila na ra~un Srbske Zemqe. I on, kao
i ve}ina drugih, pri~a o konstitutivnosti srbskoga naroda u
Hrvatskoj ({to je vrlo pohvalno), ali se nijedan od wih (ni on ni
ve}ina drugih) ne bavi pitawem na koji je na~in, i pomo}u kojih
trikova, Hrvatska stigla do dana{weg prostranstva. Kao da ni-
jednom od u~esnika ovoga skupa nije bilo stalo da zaviri makar u
Pregled povijesti hrvatskoga naroda, Zagreb 1962 (ili su, mo`-
da, latinicu ve} zaboravili), i vidi na kojoj se liniji 1606. godi-
ne, na primer, nalazila isto~na hrvatska granica (Pitoma~a
-Gr|evac-Steni~wak-Skrad-Sluw-Dowi Kosiw, uz Velebit do
blizu Novigrada).
Krajina u medijima. Napisano je u zborniku da su “bezmalo

pune tri godine (1990-1992) zbivawa u RSK bila prioritetna te-
ma u gotovo svim programima RTS-a (Radio-televizije Srbije)”,
te da je u tome “predwa~io informativno-politi~ki program pa
je centralni ve~erwi Dnevnik (iz beogradskog studija - IP)
znao trajati i po tri sata”, ali je posebna pa`wa ipak posve}ena
jednoj “studijskoj emisiji” na novosadskom i beogradskom televi-
zijskom programu, ostvarenoj uìvo s jeseni 1991. godine, kada su
gosti bili dr Slobodan Komazec, Jovan Radulovi}, izvesni Ri-
sto Davidovi} (potpisniku ovih redaka i danas potpuno nepo-
znat lik) i dr Rado{ Qu{i}.
Istina je, a o tome je dosta pisano, da je beogradski televi-
zijski studio vrlo stidqivo delovao sve do upada usta{kih redar-
stvenika u Borovo Selo (2. maja 1991), te da se prema Srpskoj
Krajini “otvorio” tek posle toga, kada se istina o hrvatskom
sukobu protiv Srba vi{e nije mogla pre}utkivati i prikrivati.
Ali su zato radijski i televizijski studiji iz Novog Sada, ve} od
saznawa da je formirano Srpsko nacionalno vije}e, velik deo
svoga programa okrenuli prema Krajini. Redovno, na svaka dva
ili tri dana, neka i po vi{e puta, emitovana su saop{tewa SNV
(bilo ih je sedamdesetak), u brojnim radijskim i televizijskim
emisijama istupali su predstavnici srbskoga naroda sa zapadne
strane, da li ~lanovi Vije}a, da li predstavnici raznih civil-
nih ili bora~kih tamo{wih “struktura”. Ako Milan Livada,
autor navedenog priloga u zborniku, kaè da je “mnogo Kraji-
444 Ilija Petrovi}
{nika tada radilo u novosadskoj televiziji”, i to moè biti po-

tvrda da se misli na vreme mnogo udaqenije od onoga u kome je
nastala Srpska Krajina, vreme u kome su mnogi navodni intelek-
tualci iz navodno “obrazovanih elita u SR Hrvatskoj” (i Kraji-
ni) “na vreme” izbegli iz Krajine (i SR Hrvatske) i tamo osta-
vili svoje zavi~ajce da se bore za biolo{ki opstanak.
A potpunim “medijskim” proma{ajem vaqalo bi smatrati
pre}utkivawe ~iste istine da je novosadski dnevni list Dnevnik
iz dana u dan pratio zbivawa u Srpskoj Krajini, iscrpno i anali-
ti~no, i da se zainteresovani deo ~itala~kog sveta u Srbiji mo-
gao iz wega ponajboqe upoznati sa kraji{kim doga|ajima.
Koliko se kome posve}uje pa`wa. Mada se ve} u Predgovoru

za zbornik isti~e da su na skupu u Ugrinovcima bile “podjednako
zastupqene sve regije RSK”, i povr{nim poznavaocima politi~-
kih i vojnih prilika 1991-1995. godine lako je vidqivo da Srpska
Oblast Slavonija, Barawa i Zapadni Srem nije bila osobito in-
teresantna u~esnicima, ni vojne, ni politi~ke, ni nau~ne ori-
jentacije. Samo se tamo{wim doga|awima, a i on samo periferno
(usta{kim napadom na Borovo Selo, 1-2. maja 1991), pozabavio
Jovan Pejin, na stranama 49-53. Pri tome, ~udno je da i on koristi
izraz “isto~na Slavonija”, iako mu je moralo biti dobro pozna-
to, bilo kao recenzentu, bilo kao ~itaocu neke od pet ili {est
kwiga koje se bave (i) isto~nim delom Srpske Krajine, da se u wi-
ma pomiwu samo Zapadni Srem i Barawa. Ipak, izuzetak je na~i-
nio pomiwu}i Odluku o prisajediwewu SlBaZS Republici
Srbiji, “akt koji ima pravno-istorijsku i politi~ku podlogu”.
Tekst Zorana D. Vrane{evi}a, na stranama 200-209, skoro da
je neinteresantan za celu pri~u, po{to se on ti~e samo “nedogo-
|enih” doga|aja u Barawi i Zapadnom Sremu tokom avgusta 1995,
a samo se iz re~enice da su s prole}a iste te godine “kraji{ki
politi~ari u Vukovaru otvoreno traìli otcepqewe od Repu-
blike Srpske Krajine” vidi da je Slobodan Jar~evi} jedini sma-
trao Barawu i Zapadni Srem delom Srpske Krajine.
Malo i jednostrano o stvarawu RSK. Vi{e autora pi{e o

stvarawu Republike Srpske Krajine a jedan od wih, primarijus
dr Bogdan Zlatar, na “visokom” drugom mestu, na svega dve strane,
polovinu teksta pretencioznog naslova “Republika Srpska Kra-
jina : Geopoliti~ki uzroci wenog formirawa, okupacije, kao i
posledice”, samohvalno posve}uje svome doprinosu kraji{koj
stvari u Beogradu (juna 1990) i svome Ordenu Svetoga Save III
reda. Drugu polovinu rada ostavqa pitawu “ko je kriv” docnijim
SRBSKO PISMO 445
doga|awima u Hrvatskoj i svojim predlozima skupu (i zborniku),

da li detiwastim, da li iz uverewa, da se Srbi iz Hrvatske, po-
sredovawem Organizacije ujediwenih nacija i svih wenih insti-
tucija, Saveta bezbednosti (kao da to nije institicija OUN),
“dobronamernih dràva koje po{tuju istinu i pravdu”, “Srpske
pravoslavne crkve kako u zemqi tako i u inostranstvu”, stru~-
waka za me|unarodno pravo, svih “poznatih stru~waka koji se ba-
ve politi~kim, pravnim, privrednim, ekonomskim i drugim obla-
stima, kao i mnogi drugim koji ovde nisu navedeni”, “vrate na
svoja ogwi{ta, uz vra}awe svih prava i svega onoga {to su izgu-
bili”, da se preispitaju “sve odluke suda u Hagu i Strazburu”, te
da “kao konstitutivan narod, moraju dobiti svoju politi~ku i
kulturnu autonomiju”. Ba{ kao da Organizacija ujediwenih na-
cija, na primer, i takozvani stru~waci za (nepostoje}e) me|una-
rodno pravo nisu bili neposredno ume{ani u progonstvo srbsko-
ga naroda iz Hrvatske.
Gojko Vugdragovi}, u tekstu pod naslovom “Formirawe i ne-
stanak Republike Krajine”, tome ~inu posve}uje ukupno ~etiri
reda od datih mu punih {est strana. Naàlost, i to je u~iweno na
{tetu RSK, re~enicom da “SAO Krajinu stvara mawi deo srp-
skih politi~kih i obrazovanih elita u SR Hrvatskoj”, da se “ig-
rom slu~aja ili namerno Hrvatima predaju gradovi u kojima je
znatan deo srpskog stanovi{tva”, sa dodatnom napomenom da “ma-
wa mesta, ali mesta u kojima je srpski narod ve}inski, postaju
centri srpskog otpora novoj vlasti u Hrvatskoj, te se Knin na-
me}e kao bastion odbrane srpskih i jugoslovenskih interesa”.
O istoj stvari, ali mnogo op{irnije (strane 112-115), pi{e
Milorad Opsenica, pukovnik i profesor doktor. Ne upu{taju}i
se u sve razloge kojima je on opravdao nastajawe Republike Srp-
ske Krajine, ipak se ne mogu zanemariti wegove tvrdwe da je Srp-
ska demokratska stranka nastala “spontano i instinktivno, za-
hvaquju}i... vizionaru... Jovanu Ra{kovi}u” (mada “spontanost”
i “vizionarstvo” ne idu zajedno i istovremeno) i da se sve {to je
prethodilo stvarawu RSK de{avalo jedino i iskqu~ivo u Srp-
skoj Autonomnoj Oblasti Krajini (SAO), odnosno u Kninu.
Pri~u o kninskom “bastionu” potvrdio je i pukovnik Xon
(mo`da mu je to bilo pravo ime, a mo`da i prilago|eno srbskom
izgovoru), komandant nigerijskih mirovnih snaga, kada se sa jed-
nim srbskim komandantom, pukovnikom po ~inu, prvi put ispeo
na kninsku tvr|avu. Po{to je osmotrio okolinu, obratio se
svome srbskom doma}inu:
- Kolonelo, moze nesto pitam?
- Naravno, gospodine pukovni~e!
446 Ilija Petrovi}
- Koje Knin?
- Ovo {to vidite ispred.
- E, jebes mu mater, jedna ulica jebe ceo svet!
I, opet naàlost, nijedan od autora uop{te se ne bavi po-
stupkom na koji je, na Nikoqdan 1991. godine, stvoreno ono ~emu
daju naziv Republika Srpska Krajina; svima wima kao da je nepo-
znato kakvu su i koliku zloupotrebu za odvojena zasedawa oblas-
nih skup{tina u Kninu, Belom Manastiru i Oku~anima priredili
dr Milan Babi} iz Knina i dr âslav Oci} iz Zapadnog Srema.
Naime, toj dvojici likova dalo se da za tu priliku (za odvojena
skup{tinska zasedawa) pripreme dve verzije Ustava: jednu za
Srpsku Autonomnu Oblast Krajinu a drugu za srpske oblasti Za-
padna Slavonija i SlBaZS.
Ustavni tekst razmatran u Kninu bio je namewen izboru Mi-
lana Babi}a za predsednika Republike, te je, zarad toga, predvi-
|ao da “teritoriju Republike Srpske Krajine ~ini teritorija
Srpske Autonomne Oblasti Krajina”, ali je, vrlo velikodu{no,
dopu{tao da “Skup{tina Republike Srpske Krajine moè odlu-
~iti da se druge srpske teritorije pripoje Republici Srpskoj
Krajini ako se prethodno gra|ani tih teritorija izjasne za pri-
pajawe Republici Srpskoj Krajini”.
Tekst ponu|en Velikoj narodnoj skup{tini SlBaZS u Belom
Manastiru i Skup{tini u Oku~anima “tvrdio” je da teritoriju
RSK ~ine teritorije srpskih autonomnih oblasti Krajine, Sl-
BaZS i Zapadne Slavonije, a o izboru Predsednika RSK nije se
ni raspravqalo, po{to te ta~ke nisu ni bile stavqene na dnevne
redove ovih dveju skup{tina.
Taj politi~ki bezobrazluk prepoznat je ~im su vesti sa
skup{tinskih zasedawa u Kninu i Belom Manastiru oti{le u
svet, ali je iz prakti~nih (i moralnih) razloga pre}utan za jav-
nost i u najuèm krugu ~uvan “za budu}u mirnu upotrebu”. Babi}u
je, naime, neki dan po wegovom “predsedni~kom marifetluku”
re~eno da je wegova nepodop{tina otkrivena i da }e se, hteo to
on ili ne, stvar morati dovesti u red zajedni~kim zasedawem tri-
ju srbskih oblasnih skup{tina. Iznena|en tim “otkri}em”, Ba-
bi} nije ni poku{ao da brani, ili opravda, uspostavqawe sopstve-
nog “pravnog sistema” u Srpskoj Krajini, on je samo postavio
pitawe “da li to zna~i da }e ponovo biti biran Predsednik Re-
publike”. Ho}e, naravno, “{to ne zna~i da ti ne}e{ biti kandi-
dovan, i izabran, ali ovoga puta legalno”, odgovoreno mu je.
]utawe o nametnutoj temi trajalo je ravno {est nedeqa, sve
dok se na sednici Predsedni{tva Jugoslavije (30-31. januara i 1.
februara 1992) na kojoj je razmatran Vensov plan i koju je Babi}
SRBSKO PISMO 447
na razne na~ine opstruisao, nije ukazala potreba (i obaveza!) da

se otkrije istina, te je on iskqu~en iz kraji{kog politi~kog
vrha. Iako je o tome pisano na raznim stranama, u~esnici ovoga
skupa kao da nisu stigli da to pro~itaju; wima je, ~ini se, ostalo
nepoznato da su sve te nepravilnosti (i zloupotrebe) otklowene
na zasedawu Skup{tine Republike Srpske Krajine u Vukovaru,
26. februara 1992. godine, i da je prvi legalni predsednik RSK
izabran tek tada.
Babi} je, naravno, o tome imao sasvim druk~ije mi{qewe, a
najre~itije ga je iskazao, ali i posle tolio vremena beskrajno
neistinito (la`no), u deklaraciji nazvanoj “Poloàj RSK i
opcije svesrpskog ujediwewa”, usvojenoj na Skup{tini RSK 10.
novembra 1994. godine, na predlog Srpske demokratske stranke
Krajine i wenog predsednika Milana Babi}a:
“Dràva, Republika Srpska Krajina progla{ena je 19. 12.
1991. godine usvajawem Ustava od strane Skup{tine Srpske Au-
tonomne Oblasti Krajine (koja se proglasila ustavotvornom) i
Velike Narodne skup{tine Srpske Oblasti Slavonije, Barawe
i Zapadnog Srema, kojoj se prikqu~ila Srpska Oblast Zapadna
Slavonija Odlukom Skup{tine Srpske oblasti Zapadne Slavo-
nije 21. 12. 1991. godine”.
Svako po svome. Ne ra~unaju}i usamqene poku{aje mawe ili

vi{e obave{tenih pojedinaca, za istinom o zbivawima u Srpskoj
Krajini i oko we Kraji{nici tragaju barem na dva vidqiva
fronta.
Po saznawu ovoga prikaziva~a, prvi front “otvoren” je na
nau~nom skupu odrànom 28-29. novembra 2009. godine u Bawi
Junakovi} (kod Apatina), u organizaciji Udruèwa rezervnih
vojnih stare{ina Srpske Krajine u Srbiji. Kao plod toga skupa
pojavila su se dva zbornika: Rat za opstanak Srba Kraji{nika,
Beograd 2010, i Faktori odnosa snaga u srpsko-hrvatskom suko-
bu, Beograd 2011, na ukupno oko 550 strana, iz pera dvadeset tro-
jice autora (23).
Na “otvarawe” drugoga fronta, ovoga puta u saradwi “Kraji-
{kog privrednika” iz Beograda, i Instituta za politi~ke stu-
dije, tako|e iz Beograda, ~ekalo se punih {est godina (Ugrinov-
ci, decembar 2015), a svoje radove za zbornik Republika Srpska
Krajina : Istorijski i geopoliti~ki uzroci formirawa, oku-
pacija i posqedice, Beograd 2016, na oko 360 strana, priloìla
su trideset dva (32) autora. Svega dva lica pojavila su se i na
prvom i na drugom skupu: kwièvni teoreti~ar Petar Milosav-
qevi} i istori~ar Mom~ilo Dikli}.
448 Ilija Petrovi}
Kada je uo~i beogradskog predstavqawa ovoga ugrinova~kog

zbornika postavqeno pitawe jednom od urednika da li }e se tu
pojaviti neko iz Udruèwa rezervnih oficira Srpske Krajine u
Srbiji (pomenut je pukovnik Kosta Novakovi}) koje je, dok je bio
ìv general Mile Novakovi}, posle sli~nog nau~nog skupa obja-
vilo dve kwige o Krajini, odgovor se sveo na potcewiva~ko od-
mahivawe rukom. Tek iz ovoga zbornika moglo se saznati da je
pukovnik Mirko Radakovi} molio i doktora vojnih nauka Kostu
Novakovi}a, u Srpskoj vojsci Krajine zaduènom za moral i in-
formisawe, da objasni “~ijom krivicom je 21. korpus i narod Kor-
duna do{ao u okruèwe”, ali uzaludno.
Po nesre}i, srbsko-srbskim podelama nikad kraja, mada se u
Pogovoru ovom zborniku ne osporava niti negira “da je i do
sada... bilo niz poku{aja i vrijednih djela, istina i svjedo~ewa o
Republici Srpskoj Krajini, zatirawu Srba u Hrvatskoj i sudbi-
ni srpskog pravoslavnog naroda”, ali se, za svaki slu~aj, isti~e
da je ba{ ugrinova~ki skup “bio jedan iskorak, siguran i meto-
dolo{ki pravi poku{aj do nasu{ne istine” i prepreka “komen-
tarima iza le|a, defetisti~kim i malodu{nim porukama, kriti-
zerstvom i cinizmom”.
Mimo ~itala~kih ograni~ewa. Kraji{nici iz Kninske Kra-

jine, koja u sebe ukqu~uje i Liku, i Kordun, i Baniju, i deo Dalma-
cije, na zbivawa u wenom isto~nom “krilu”, u Slavoniji, Barawi
i Zapadnom Sremu, uop{te ne obra}aju pa`wu; ba{ kao da ta
Oblast nije ni postojala, iako je Republika Srpska Krajina, od
ideje do ustavnog definisawa, nasta(ja)la ba{ tamo a ne u Kninu.
Da li je tako zbog toga {to im se tekstovi sa te strane ne nalaze u
“obaveznoj lektiri”, ili jo{ nisu navikli da ~itaju ono {to su
drugi napisali - te{ko je objasniti a jo{ teè razumeti.
No, zanemare li se sva ta ~itala~ka ograni~ewa, vredi zavi-
riti u ono {to u zborniku pi{e, utoliko pre {to je pomenuti na-
u~ni skup imao za ciq ne samo da ukaè “na istorijsku, etni~ku,
jezi~ku, pravnu, politi~ku i geopoliti~ko-dràvnu utemeqenost
RSK”, ve} i “na vekovnu asimilatorsku i genocidnu politiku
hrvatske dràve inspirisane i podràne misionarskom i proze-
litskom politikom Vatikana i germanskog faktora”. I sve to u
uverewu da je palo u deo “aktivnim u~esnicima u ratu i agresiji
Hrvatske na RSK 1991-1995” da svojim svedo~ewem “utvrde isti-
nu o razlozima sloma zapadne srpske dràve, wene okupacije od
strane Hrvatske i posqedicama te okupacije”. Pa, kada je ve}
tako, onda logi~nim treba smatrati {to su organizatori ovoga
skupa, “sto najkompetentnijih predstavnika srpskog naroda Kra-
SRBSKO PISMO 449
jine, u~esnika i svedoka doga|awa, i qudi koji se bave naukom, pre

svega istorijom”, kao i urednici objavqenog zbornika, nedvosmi-
sleno (i neopozivo) saop{tili da }e “istori~ari sa skupa imati
kvalitetan materijal za pisawe istorije, a budu}a pokoqewa }e
imati mogu}nost da spoznaju istinu, da ne prave gre{ke, kao mi i
na{i o~evi”.
Zbornik je, dakle, zami{qen kao celina koja daje kona~an i
neprikosnoven sud o RSK, {to ovome prikaziva~u name}e oba-
vezu da upozori barem na neke pojedinosti koje, zbog mawe ili
ve}e nepreciznosti u formulacijama, ozbiqno protivre~e tak-
vome sudu. Na primer:
Kada Mom~ilo Suboti}, u uvodnom tekstu o istorijskim i
geopoliti~kim uzrocima za formirawe i okupaciju RSK, uz re~
“srpski” ispi{e i re~ “srbijanski” (u zagradi), on i nehotice
prihvata stari hrvatski naum da se takvim razlikovawem uspo-
stavi “najva`nija” podela u srbskom narodu, po zemqopisnom
na~elu, da “svoje” Srbe iz Krajine ubedi kako su Srbi iz Srbije
“ne{to drugo” i da na wihovu za{titu u nekoj mogu}oj budu}oj
nevoqi ne ra~unaju.
Sa tim u vezi stoji i navod da Srpski kulturni klub nije
uspeo da, uo~i Drugog svetskog rata, “po istom modelu” (Bano-
vine Hrvatske) oformi banovinu “Srpske zemqe” (u mnoìni),
iako je iz toga poku{aja trebalo da nastane Banovina Srbska
Zemqa, jasno obeleèna dràvna i nacionalna teritorija koja
nesumwivo pripada srbskom narodu. Ra~unalo se da bi taj naziv
bio i jedan vid za{titnog znaka (nomen est omen, ime je znak)
svemu Srbstvu, brana svim poku{ajima ili namerama sa strane da
se prisvoji, ili napadne, ugrozi ili otme makar i deli} dràve
tako nazvane: Srbska Zemqa.
Iako u naslovu Suboti}evog rada nema “posledica”, wima su
posve}ene skoro cele tri strane. Razlo`ni su neki tamo izlo-
èni stavovi a sumwive je vrednosti onaj polazni da se “u vreme
pada Krajine Milo{evi}ev reìm u Beogradu nije mnogo uzbu-
|ivao (te da se) kalkulisalo da bi o~uvawem Republike Srpske,
uz zadràvawe Kosova i Metohije u sastavu Srbije, bilo re{eno
90% srpskog nacionalnog pitawa”. Najpre, time se sugeri{e da
je Milo{evi}eva re~ bila u svemu odlu~uju}a, ~ak i u me|u-
narodnim odnosima, iako bi moralo biti svakome jasno da je on
odre|ene poteze, mo`da i mnoge, povla~io pod pritiskom onih
koji su uistinu odlu~uju}e delovali u razbijawu Jugoslavije i
uticali na sudbinu svakog od naroda te biv{e dràve.
Sli~no kao i Suboti}, ali u ne{to grubqoj formi, razmi-
{qa i dr Milorad Opsenica, pukovnik u penziji, tvrdwom da su
450 Ilija Petrovi}
se “prvi znakovi okupacije” uo~ili u vreme dok je padala Zapadna

Slavonija, u uslovima “kada dotada{wi veliki nacionalni fli-
deri i dràvniciQ... (Milo{evi}, Karaxi}, Mladi} i ostali)
nisu ni fprstom mrdnuliQ da za{tite svekoliki nedu`ni srpski
narod”. I ne samo to, Opsenica smatra da su hrvatske snage uspe-
le da “potpuno” okupiraju RSK “uz svesrdnu podr{ku NATO si-
stema (a smatram li~no i uz podr{ku rukovodstva Republike
Srpske - Mladi}, Karaxi} i naravno uz odobrewe Slobodana
Milo{evi}a)”, a od budu}ih i savremenih istori~ara o~ekuje da
“overe” wegov nedvosmislen sud da je “okupacija Republike Srp-
ske Krajine, planirana, dogovorena izme|u u tom trenutku domi-
nantnog zapadnog faktora i naravno vrlo zainteresovane hrvat-
ske strane i srpskih vlastodràca” kojima je bio najva`niji
“sitnosopstveni~ki opstanak na vlasti”. Opsenica jo{ tvrdi da
je “usqed èstokog politi~kog i vojnog pritiska tada dominant-
nog zapadnog faktora i Milo{evi} radi o~uvawa svoje vlasti u
datim okolnostima posezao za drasti~nim mjerama protiv Repu-
blike Srpske, a time i Republike Srpske Krajine (blokada na
Drini, uslovqavawa Karaxi}a i Mladi}a, namje{tawe izborne
pobjede Milana Marti}a itd.)”. On pi{e tako ne upu{taju}i se u
pitawa {ta bi se moglo desiti ne samo sa Srpskom i Srpskom
Krajinom nego i sa Srbijom, da je Milo{evi} odoleo tim pri-
iscima ili da se sa (iz) vlasti povukao pred wima.
Vugdragovi} je u oceni kraji{kih ~elnika ne{to blaì i
neodre|eniji, po{to se zaustavqa na zapaàwu da su Marti},
Babi}, Haxi} - “~udni qudi”, ali i to bez ikakvog obrazloèwa.
Sa takvim razmi{qawem ne slaè se general-potpukovnik u
penziji Du{an Kukobat koji, osvr}u}i se “na pri~e i komentare
u javnosti, me|u raznim analiti~arima, istori~arima, u sred-
stvima informisawa, o razmeni, prodaji teritorije”, jasno i ne-
dvosmisleno kaè da “svu teritoriju koju smo izgubili, izgubili
smo u borbi sa nadmo}nijim neprijeteqem”. On bez ikakvog uste-
zawa priznaje da je “neprijateq demonstrirao svoju nadmo}nost
ispoqavaju}i stalnu inicijativu i u vreme zati{ja izme|u inten-
zivnih borbenih dejstava”, da je koristio “me|uprostore u na{oj
odbrani i bez borbe posedao dominantne vrhove, prvenstveno na
planinama Dinari i [atoru”, te da su takve srbske slabosti bi-
le odraz ~iwenice da je, na primer, “pred po~etak odlu~uju}e ne-
prijateqske ofanzive na Glamo~ i Grahovo... jedan kilometar
fronta branilo 35 (trideset pet - IP) boraca, {to je oko tri
puta mawe od normi... za upotrebu jedinica”. Kada tome doda da je
“neprijateq imao povoqan odnos snaga, naro~ito u ìvoj sili”,
da je “redovno vr{io smenu i odmor jedinica”, da su “na{e jedinice,
SRBSKO PISMO 451
mimo svih borbenih na~ela upotrebe, neprekidno u~estvovale u

borbenim dejstvima... bez bilo kakvog organizovanog odmora”,
{to je dovodilo “do pove}anih gubitaka u borbi i samoudaqa-
vawa iz jedinica”, on “zaboravqa” da kaè da je do sve to bilo
prate}a pojava onoga {to bi se, dobronamerno, moglo nazvati
sklawawem neja~i iz ratnog podru~ja. Naime, u takvim uslovima,
za srbskom neja~i vukle su se i kolone onih koji su bili namerni
“samo da smeste neja~” a nikada se vi{e nisu vra}ali; “povuku{e
te nam obraz grde”, pisao je Wego{. Ako bi im neko postavio
pitawe u vezi “s odsustvom sa prve borbene linije”, oni su to
pravdali potrebom da pomognu “ovde” i “odavde”.
I “zaboravqa” Kukobat da kaè kako su tokom ratnih godina
mnogi {tabovi teritorijalne odbrane u RSK redovno podse}ali
svoje za sopstvenom neja~i “izbegle” kom{ije, drugove, ro|ake i
prijateqe da se vrate u zavi~aj, mnogima je pre}eno da }e biti
smatrani izdajnicima ukoliko se ne odazovu u odre|enom roku a
na raznim stranama isticana je odluka da }e svima “zaboravnim”
(otpadnicima) biti oduzeta sva imovina koju su svojom voqom
napustili. Ova kategorija srbskih izbeglica, uglavnom vrlo
imu}nih, na{la je mawe ili vi{e lagodan sme{taj kod svojih
ro|aka nastawenih u Srbiji od ranije, gde je, odmah pristupaju}i
gradwi ili kupovini ku}a i zapo{qavaju}i se, postalo jasno da
su ti begunci nedvosmisleno odabrali da odustanu od nekog mogu-
}eg povratka u zavi~aj. Na taj na~in, oni su svoje izbegli{tvo po
navodnoj prinudi pretvorili u preseqeni{tvo po sopstvenom
izboru.
I tako, naravno, svoj zavi~aj ostavili nebrawen.
To, sa jedne strane - a sa druge, pruìli su priliku jednome
vrlo razlo`nom Sremcu, po imenu \or|e Mili}, da 21. januara
1993. godine, u novosadskom Dnevniku, pod naslovom “Greh prema
rodnom kraju”, napi{e kako se “~esto na televiziji mogu videti
sastanci odbora Srba iz Like, Banije, Korduna... koji ìve u Be-
ogradu ili drugim krajevima Srbije”, da “~lanova tih odbora ima
toliko da ne mogu stati ni u najve}u salu u Beogradu i Novom Sa-
du”, da se “svi oni, bogzna kako, brinu o svome zavi~aju, a ne mora-
ju nikud iz Beograda, Novog Sada, Ni{a i drugih gradova”, te da
im savetuje “da od danas pa nadaqe po~nu ra razmi{qaju koliku
su {tetu napravili svojim ro|acima, prijateqima, kom{ijama i
drugim qudima u starom zavi~aju time {to su se odselili a nisu
(tamo) ostali”.
O Slobodanu Milo{evi}u, neusagla{eno. Na jednoj od pret-

hodnih stranica ukratko je nazna~eno kako su Milo{evi}a u
452 Ilija Petrovi}
svojim prilozima pomiwali Suboti} i Opsenica, a ovde }e biti

dodato jo{ nekoliko vrednosnih sudova o wemu. Van svake sumwe,
ti sudovi ne}e budu}im istraìva~ima mnogo pomo}i u stvarawu
jasne slike o Milo{evi}u, ali }e im zato ostaviti dovoqno pro-
stora za naga|awe da li je istina ovo ili ono. Utoliko pre {to je
ovome prikaziva~u poznato da se jedan Milo{evi}ev “biograf”
u novosadskom Dnevniku hvalio da pojedinosti izmi{qa, ali da
te pojedinosti itekako pomaùda se u javnosti stekne “dirigo-
vano” mi{qewe o Milo{evi}u.
Mom~ilo Dikli} pomiwe Milo{evi}a izazvan tvrdwom Mar-
tina [pegqa da je “upravqa~ki vrh JNA mnogo ranije od Milo-
{evi}eve pojave na politi~koj pozornici, obavqao pripreme za
poteze koji }e se vu}i na prijelazu iz osamdesetih u devedesete”,
te ovo ovo pravdawe hrvatskog separatisti~kog delovawa zarad
za{titee “upravo bilo suprotno, vrh Jugoslovenske narodne ar-
mije puno ranije, pre pojave Slobodana Milo{evi}a, shvata da se
dràva intenzivno razgra|uje u svim segmentima i priprema ru-
{ewe Jugoslavije”.
General-potpukovnik Petar [krbi} pi{e o sastanku vojnih
i politi~kih ~elnika Srbije i Srpske, odrànom 25. avgusta
1995. godine, u Dobanovcima, na ameri~ku inicijativu, ne bi li se
“napravio” izbor o “prihvatawu brzog mira” (formulacija Slo-
bodana Milo{evi}a) ili “brzog rata”, na ~emu su istrajavali
Amerikanci. Smatraju}i da bi, “ukoliko se politi~ko i vojno
rukovodstvo ne osvesti”, i Srpska mogla propasti kao {to se to
desilo i Srpskoj Krajini, Milo{evi} je nastojao da se prihvati
mirovno re{ewe vi{egodi{weg sukoba u Bosni i Hercegovini.
Pri tome, on je isticao i ~iwenicu da je Srpska, od vremena kada
je odbila plan takozvane Kontakt-grupe, izgubila oko hiqdu i po
kvadratnih kilometara svoje teritorije. “Izetbegovi} nema stra-
tegiju za mir nego za rat”, tvrdio je Milo{evi}, a ni [krbi} ne
spori da je Izetbegovi} za takvu svoju strategiju imao podr{ku
zapadnih zemaqa, naro~ito SAD.
Mirko S. Radakovi} pomiwe Milo{evi}a tek uzgredno po-
zivaju}i se na Napoleonov stav da su komandir odeqewa i ode-
qewe “du{a vojske” i, uz priznawe da Srpska vojska Krajine nije
odràvala kurseve sa komandire odeqewa i vodova, konstatuje da
“za to nije kriva Srbija i Slobo(dan Milo{evi})... Savezna Re-
publika Jugoslavija bila je u bezizlaznoj situaciji” jer ju je me-
|unarodna politika “dovela pred svr{en ~in” i jer je, izme|u
ostalog, “iznad Ma|arske kruìo Avaks, pratio je i snimao ko-
liko su Slobodan Milo{evi} i Mom~ilo Peri{i} jo{ upotreb-
qivi i kooperativni”.
SRBSKO PISMO 453
Kod general-potpukovnika Milo{a \o{ana moè se pro~i-

tati da “mnogi, koji su za vreme agresije Hrvatske na RSK izgubi-
li zavi~aj, ili jo{ gore, ~lana porodice, sa pravom su ogor~eni...
Ali ima i onih, koji iz razli~itih motiva, {ire pri~u, da ih je...
Slobodan Milo{evi} prodao! Ta pri~a nije istinita i jako
{kodi celokupnom srpskom narodu... Svako onaj ko na{oj bra}i
iz Republike Srpske Krajine tvrdi fda ih je neko prodaoQ... to go-
vori ili {to nije dovoqno upu}en, ili {to nije dobronameran.
Tre}ega nema... Ako neko misli, da je i ta mala simboli~na pomo}
bratskom narodu SRK mogla bez znawa i odobrewa Predsednika
SRJ, Slobodana Milo{evi}a ili Na~elnika general{taba VJ,
generala Mom~ila Peri{i}a, grdno se vara... Malo je poznato,
da je upravo zbog fpomo}i pobuwenim SrbimaQ, kako su u Hagu na-
zivali RSK i wenu Vojsku, Predsednik SR Jugoslavije, Slobodan
Milo{evi} dospeo pred sud u Hagu”.
Zastavnik @eqko Bursa} zna da je Petar [tikovac, wegov
u~iteq koji se, u brozovsko vreme, vrlo trudio da svojom bradi-
com li~i na druga Lewira (tako!) i koji je svoje |a~i}e propiti-
vao da li wini roditeqi i |edovi slave krsnu slavu i Boì}, iz
~ista mira postao “Veliki Srbin” i prvi ministar vera u Babi}e-
voj Krajini. I zna da je [tikovac svoje zavi~ajce ponovo, posle
pola veka, podelio na partizane i ~etnike, da je pravio spiskove
za streqawe “komuwara” i “iz dna du{e mrzio nas takozvane fJu-
gooficireQ, fTitove oficireQ, fSlobine oficireQ (to svedo~i
i Mirko S. Radakovi}). Mo`da i zbog toga, ne veruje mu kada, za
srbsku Novu godinu 1995, suznih o~iju kaè da “od Krajine nema
ni{ta, stvara se fVelika SrbijaQ i fVelika HrvatskaQ po dogo-
voru Tu|mana i Milo{evi}a”, da }e “najve}i dio Krajine sve do
Bawa Luke biti Hrvatska, a Republika Srpska i isto~na Slavo-
nija bi}e pripojene Srbiji a na{ krajinski narod bi}e rase-
qen”, ali }e iz ~iwenice da je wegov U~a posle ~etiri meseca
“naru~io u tajnosti kamion, tovari svoje stvari iz svog stana u
Li~koj Kladrmi, iseqava se i bjeì u Sur~in”, poverovati da je
“on ve} tada imao “prave informacije {ta }e se desiti sa na{om
Republikom Srpskom Krajinom i na{im narodom”.
Dok prepri~ava pojedinosti sa sastanka ~elnih li~nosti Ju-
goslavije, Srbije, Crne Gore, Srpske Krajine i Srpske, odrà-
nog 9. januara 1993. godine zarad razmatrawa op{tih prilika u
Srpskoj, Slobodan Jar~evi} pomiwe Milo{evi}a vi{e puta.
“Vrednost” toga skupa srbskih vo|a, da li nezrelog ili pomu}e-
nog uma, ali uma predodre|enog “za nano{ewe {tete sopstve-
nom narodu”, najboqe su iskazale re~i Momira Bulatovi}a iz
Crne Gore, izgovorene povi{enim tonom: “Pa vidite. Situa-
454 Ilija Petrovi}
cija je tamo nejasna, da ja i ne znam ko mi je neprijateq. Prosto,

ne znam u koga da uperim pu{ku”.
Milo{evi} je na taj sastanak do{ao zajedno sa Vladislavom
Jovanovi}em koji se “rukovao sa svima”, dok se Milo{evi} zau-
stavio “nekoliko metara od stola - drè}i u desnoj ruci zapa-
qenu kubansku cigaru” a pozdravqao se “podizawem leve ruke
prema svakoj grupi za stolom. Nije se rukovao ni sa kim” a moralo
bi biti ~udno {to mu niko nije pri{ao dok je jo{ bio tu, po{to
je nekud “nestao” pre no {to je sastanak i po~eo.
Kada su Hrvati dve nedeqe kasnije (22. januara) napali Kra-
jinu, Milo{evi} se nije odazivao na telefonske pozive; navod-
no, bio je negde van Beograda a ni predsedniku Vlade Radomanu
Boòvi}u nije rekao kud je oti{ao. “Vlast Slobodana Milo{e-
vi}a je samo glumila da }e braniti srpske zemqe zapadno od Dri-
ne i Dunava, a tu glumu je opozicija (wena ve}ina) napadala kao
stvarnost. Tako su i vlast i opozicija vukle ista antidràvna i
antinacionalna kola”.
Jar~evi}u se jo{ ~ini da je Milo{evi}, s prole}a 1995. go-
dine, savetovao ~elnike SlBaZS da se otcepe od Republike Srp-
ske Krajine, po{to se procewivalo “da }e isto~ni deo biti pri-
kqu~en Srbiji, a ostali delovi Krajine }e biti prepu{teni
Hrvatskoj”. I tu pojedinost smatraju}i sastavnim delom pri~e o
padu RSK, Jar~evi} konstatuje da je Milo{evi}, “da bi se oprav-
dao za pad RSK, javno zavi~ajno delio Srbe, pa je izjavqivao, a to
su prihvatili i mnogi drugi Srbi u Matici, za{to da se {aqu
deca iz Srbije kad oni tamo ne}e da se bore. Kao da oni tamo nisu
na{a deca”.
Nacionalni program. Nijednom od “prilo`nika” ovom

zborniku ni u primisli nije da je u Srpskoj Krajini vo|en verski
rat (a ne gra|anski, ili bratoubila~ki, kako mnogi tvrde), ali je
zato Jovica Prodanovi}, diplomata u penziji, postavio pitawe
kako sti}i do srbskoga nacionalnog programa, ali u Hrvatskoj.
Po{to konstatuje da “Srbija kao mati~na srpska zemqa nije do
danas formulisala svoj nacionalni politi~ki program”, on za
jedino sigurno uzima da se “srpski narod iz Hrvatske nakon 25
godina te{kog isku{ewa... kona~no i definitivno mora pozaba-
viti svojom sudbinom, kao {to je uostalom to potvrdio svojim ak-
tivnim u~e{}em za vrijeme Drugog svjetskog rata u Narodno-
oslobodila~koj borbi”. Nejasno je da li takav stav podrazumeva
obavezu srbskoga naroda iz Hrvatske da ponovo krene u oruànu
borbu (su ~im, sa kim, protiv koga?) eda bi dobio ono {to je u
me|uvremenu uspeo da izgubi, ili je to samo wegov uzgredan ver-
SRBSKO PISMO 455
balni uvod u predlog da se, “prije nego {to se pri|e izradi jednog
ozbiqnog dokumenta kao proglasa, manifesta ili Konvencije,
Nacionalnog programa Srba u Hravtskoj, odnosno Poveqe...
izvr{i temeqita analiza (pomenutog) vremenskog perioda, re-
levantnih dokumenata, sporazuma, odluka koji su primewivani
tokom gra|anskog rata u Hrvatskoj i primjewivani u ve}oj ili
mawoj mjeri na teritoriju koji je bio vi{e ili mawe u sastavu
Republike Srpske Krajine ili wenih rubnih podru~ja”. Proda-
novi} je formulisao vi{e li~nih stavova, ali se pred ~itaoca
postavqa vrlo ozbiqno pitawe: na koji bi to na~in, i na kome
“teritoriju”, Srbi iz Hrvatske mogli samostalno graditi i os-
tvarivati sopstveni nacionalni program.
Posredno, srbskim nacionalnim programom bavi se i isto-
ri~ar Gojko Malovi}, tekstom “Srpska Krajina je pala, a nije
nestala” (strane 27-35), naro~ito onim wegovim delovima koji se
bave duhovnim i kulturnim tekovinama srbskog naroda u Kraji-
ni, kao i neophodno{}u da se pro{lost Srbske Krajine stalno
izu~ava i neguje u srbskom osnovnom i sredwem {kolstvu, “na
razne na~ine - ~ak i ilegalne”. Malovi} se ne bavi mogu}im vi-
dovima tih “na~ina”, ali je sasvim izvesno da mu nije strano raz-
mi{qawe i obi~nog srbskog sveta o tome da li u dana{wem vre-
menu vredi opstati kao Srbin. Ako neko veruje da vredi, taj neko
bi}e prinu|en da, u skorom vremenu, u svojoj zemqi, pod vla{}u
koja sebe naziva srbskom, pristupi obnovi srbskih narodnih
{kola i srbskih vrednosti u wima, po~ev od srbskog pravoslav-
qa, preko srbskog govornog jezika, srbske }irilice i srbskih na-
rodnih pesama, juna~kih i ènskih, melodija i obi~aja, do srbske
povesnice i srbskog zemqopisa, sve sa ciqem da se spre~i bio-
lo{ko uni{tewe srbskog naroda i da se o~uva srbska nacionalna
supstanca, odnosno srbsko nacionalno bi}e.
Danas, samo je to su{tina srbskog nacionalnog programa i
samo u tome treba videti i trenutni i trajni srbski nacionalni
interes.
me kad se najmo}niji srbski neprijateqi s obe{~ove~enog demo-
kratskog zapada pozivaju na svoj nacionalni interes na svakoj
ta~ci na zemaqskom {aru, naro~ito u Srbiji, prepu{ta se sop-
stvenom biolo{kom uni{tewu. Malovi}ev strah za opstanak srb-
skog naroda nije samo wegova svojina, taj (i takav) strah vlasni-
{tvo je svih Srba koji su mu nacionalni istomi{qenici. Zna li se
to, vaqa se zapitati da li ova generacija srbskih qudi ima pravo da
svoje neposredne naslednike, i naslednike svojih naslednika, i
wihove potomke, ostavi bez izgleda na biolo{ki opstanak.
456 Ilija Petrovi}
Neke od svetlih stranica ovoga zbornika. Bez potrebe da se

prepri~ava sadrìna onoga {to su napisali general-potpukov-
nik Milo{ \o{an (strane 191-199), zastavnik @eqko Bursa}
(strane 238-247) i diplomata Slobodan Jar~evi} (strane 248-270),
ovaj prikaziva~ predlaè budu}im ~itaocima zbornika o Srb-
skoj Krajini da pa`qivije ispregledaju navedene stranice. Nai-
}i }e tamo ne samo na pri~u o delovawu ove trojice autora, nego i
na razlo`ne opise pone~ega se de{avalo u wihovom prisustvu,
ili ponekoga koji je uticao (ili je mogao uticati) na wihovo
redovno delovawe:
Prvog - “tvrditi da je Savezna Republika Jugoslavija kriva za
pad Republike Srpske Krajine, ravno je tvrdwi, da je dete izgubi-
lo godinu, jer roditeqi nisu hteli da mu pi{u doma}i zadatak”;
Drugog - epizode o vojnom komandantu Tomislavu Jakovqei-
}u i kraji{kom ministru Petru [tikovcu;
Tre}eg - prikaz “zlokobnog” politi~kog skupa “visokih”
predstavnika srbskih dràva: Srbije, Crne Gore, Srpske i Srp-
ske Krajine, na [}epandan 1993. godine.
[teta {to izve{taj o borbenim dejstvima 18. pe{adijske
brigade, pisan 7. septembra 1995. godine a objavqen u vidu foto-
kopije, kao prilog 6, na stranama 350-358, nije dat u drugom delu
zbornika (“Ratna dejstva, okupacija i posqedice”); mogao je po-
sluìti i kao podsticaj da se sa preìvelim kraji{kim ratnim
komandantima odrì stru~ni skup na kome bi oni, na osnovu
svojih originalnih izve{taja (koje su, vrlo verovatno, sa~uvali
u vidu kopije) govorili o stvarnim dometima Vojske Srpske
Krajine.
Kud se dede srbska }irilica. Svojim “Upozorewem na novu

oluju iz Hrvatske”, Petar Milosavqevi} predstavqa se kao na
prepad probu|en Srbin a mo`da i kao Srbin u jo{ uvek spava}i-
vom stawu: ovoga puta Kosovo nije primqeno u Unesko, ali }e
biti primqeno nekom drugom prilikom. I to zna~i da }e srbski
spomenici na Kosovu i Metohiji ostati srbski do te slede}e
prilike a antisrbski Srbi }e ih prodati kada dobiju povoqniju
ponudu.
Kao {to su prodali i jezik, kao {to prodaju i pismo.
Petar Milosavqevi} pri~a o “dvojezi~nim tablama” u Vu-
kovaru, ruì udruèwa za za{titu }irilice zato {to mu ne pri-
znaju da je i latinica srbsko pismo, ali ne vidi da je }irilica
“redak zver” i me|u Srbima. I zna, ali to ne priznaje, da je onaj
wegov Unesko jo{ 1994. latinicu proglasio pismom “hrvatskog
jezika” a srbskom jeziku ostavio }irilicu. I da }e, u skladu sa
SRBSKO PISMO 457
takvom “mudro{}u”, ~asopis Poqa, koji je on godinama ure|ivao,

latini~no, biti upisan kao hrvatski, jednako kao i sve one we-
gove kwige koje je {tampao latinicom. Ba{ tako, po{to je u Me-
|unarodnom informacionom sistemu za kulturni i nau~ni raz-
voj, ~ijih se standarda pridràvaju sve ~lanice Uneska, te 1994.
godine u svetskim bibliote~kim katalozima ukinuta odrednica
“srpski jezik - latinica” i od tada se sve {to je ikad wome
{tampano odre|uje kao da je {tampano hrvatskim jezikom, s tim
{to }e se naknadno “prekwiìti” i ono {to je “srpskom latini-
com” {tampano i do pojave Brozovog Hrvatskog pravopisa (1892).
Na “nekim” stranama u~inilo se da to nije bilo dovoqno, te
je “hrvatski jezik”, ~etrnaest godina kasnije, do~ekao “me|una-
rodno priznawe”, tako {to su “izmjenom postoje}ih troslovnih
oznaka hrvatskoga i srpskoga jezika iz norme ISO 369-2 (sic!) u
me|unarodnu klasifikaciju jezika kona~no uvedena dva potpuno
razdvojena jezika, i to: hrvatski jezik s kodom hrv i srpski jezik s
kodom srp. Dotad je za hrvatski jezik vrijedila oznaka src (Ser-
bo-Croatian-Roman), a za srpski jezik scc (Serbo-croatianCyrillic)
koje su oznake tretirale ta dva jezika kao jedan jezik... Odvajawe
hrvatskoga od srpskoga jezika, iz norme ISO 6392-2 (sic!), pri-
hva}eno je odlukom od 17. lipwa 2008., koja }e se po~eti primje-
wivati od 1. rujna 2008., dok se oznake src i scc u postoje}im za-
pisima ne }e mijewati retroaktivno. Ova je izmjena donijeta na
zahtjev Nacionalne i sveu~ili{ne kwi`nice u Zagrebu uz pri-
stanak Narodne biblioteke u Beogradu. Zahtjev je supotpisao i
Institut za standardizaciju Srbije i Hrvatski zavod za norme u
Zagrebu. Do ove izmjene ne bi do{lo da zahtjev Nacionalne i
sveu~ili{ne kwi`nice nisu poduprle i supotpisale spomenute
ustanove iz Beograda.”
“Hrvatski jezi~ki kumovi” nalaze se, dakle, u antisrbskim
institucijama u Beogradu: u Narodnoj biblioteci Srbije (s pot-
pisom izvesnog wenog upravnika Sretena Ugri~i}a, pisca i fi-
losofa, koji }e ostati najpoznatiji po tome {to je po~etkom
2012. godine potpisao saop{tewe nekakvog Foruma pisaca da
“Republika Srpska nema budu}nost jer je nastala kao genocidna
tvorevina”) i u Institutu za standardizaciju Srbije, organu bez
ikakve veze sa srbskim jezikom i srbskom kulturom, ali zato “du-
{ebri`niku” za nekakve standarde “koji obezbe|uju uslove, spe-
cifikacije, smernice ili karakteristike koje se mogu kori-
stiti kako bi se osiguralo da materijalni proizvodi, procesi i
usluge odgovaraju svojoj svrsi”.
Ne zna se ko je ove dve institucije ovlastio da, pored ìvog
Instituta za srpski jezik u okviru Srpske akademije nauka i we-
458 Ilija Petrovi}
nog Odbora za standardizaciju, donose najsramotnije odluke ne

samo o srbskom jeziku kao sredstvu op{tewa nego i o sudbini
srbskoga nacionalnog bi}a (nebitno je kako bi one postupile da
je takav potpis od wih traèn!), isto kao {to se ne zna zbog ~ega
Petar Milosavqevi} svoj prilog u ovom zborniku nije {tampao
latinicom, eda bi na taj na~in, i li~nim primerom, pokazao da
latinica jeste srbsko pismo. Samo vaqa pretpostaviti da je i
wemu poznato {ta o }irilici i latinici misli Unesko, te da mu
ne bi i{lo “pod kapu” da wegova “srpska pisma” u Hrvatskoj budu
prisvojena kao hrvatska.
A ovom prikaziva~u ni u primisli nije Milosavqevi}eva
namera da prognane kraji{ke Srbe nagovori da barem oni (kada
to nije uspelo da pro|e u Srbiji, ne samo kod raznih dru{tava za
za{titu }irili~koga pisma) priznaju latinicu, i dvoazbu~nost,
te da ih ubedi da àlu za otetim zavi~ajem prikqu~e i àl za ko
zna kada i ko zna kako “otetom” latinicom, makar i doprinosom
Uneskovim. I da tako latini~kim i katoli~kim Hrvatima osta-
ve dovoqno prostora (i vremena) za “znanstveno” dokazivawe
kako isti ti kraji{ki Srbi àle {to su odbegli od hrvatstva,
wegovog katolicizma i wegove latinice.
Tekst Petra Milosavqevi}a pucaw je u prazno.
Za zaseniti prostotu. Prelistavawe ovoga zbornika vaqa

zakqu~iti osvrtom na prilog pod naslovom “Izme|u Domovine i
Otaxbine - refleksije i propitivawa” i navo|ewem nasumi~no
i{~upanih “misaonih” nastupa o “etiologiji poraza” i “antro-
polo{koj empati~nosti”:
“Kraji{ke politi~ke elite na marginama nacionalne stra-
tegije... Marionetska sudbina i raznovrsne instrumentalizaci-
je... Implikacije takvog stawa prepoznatqive su bile u moralnoj
dezintegraciji... U raqama manipulacije brojnih centara mo}i...
Nemaju}i vlastite snage srpski narod iz Hrvatske doìveo je
kataklizmu i ugra|en je u torzirane nacionalne projekte... Uz
sna`nu instrumentalizaciju, vr{ena je i smi{qena pacifika-
cija... Policentri~na distribucija nacionalnih centara mo}i...
Agon ìvotvornosti u organicisti~koj strukturi... Nedoraslost
kraji{kih tzv. politi~kih elita eksplicitno se mogla perci-
pirati u ideolo{kim antinomijama koje su destruirale jedin-
stvo kraji{kog bi}a... Disperzovani nacionalni prostor ‘treba
homogenizovati’, {to je bilo po~esto artikulisano u nehumane
etni~ke projekte... Nametawe stigme krivice u prepoznatqivoj
matrici modelovawa svijesti i revizije doga|aja svedenu na sin-
tagmu ‘remetila~ki faktor’... Akcelerirana dru{tveno isto-
SRBSKO PISMO 459
rijska dinamika... Porazni politi~ki oportunizam i defanziv-

no-takti~ko redukovawe nacionalne strategijske koncepcije...
Implikacije takvog stawa transparentno su se iskazale u torzi-
ranim nacionalno-politi~kim projekcijama... Gurnut u koloplet
geostrategijskih silnica, uz permanentno centrifugalno i cen-
tripetalno politi~ko atenuirawe... Metodologija i tehnologi-
ja pacifikacije imala je i ima specifi~nu slojevitost sa tak-
sonomijom politi~kog praksisa...”, i tako daqe, i tome podobno,
po stranicama 142-147.
Ne propitujemo ko je ispisao sve te re~i, po{to znamo da je
to bio profesor istorije Milan Mrkela, pitamo se samo ko je
dopustio da se tim tekstom zagadi jedan najdobronamernije pri-
preman zbornik. Upotreba strawskih re~i bolna je ta~ka jo{
nekih prilo`nika, a ovde }e se navesti “lep” primer potpukov-
nika Marka Lugowe koji je, u svom bezbedwa~kom trudu da pred-
stavnicima takozvane me|unarodne zajednice ukaè na korene
hrvatsko-srbskih sukoba, “podvukao” da tu spada i “revan{izam
prema srpskom narodu i u tom smislu intenzivno bu|ewe istorij-
skog se}awa Srba na genocid koji je doìveo u pro{lom ratu”.
Vrlo zvu~no, ali se pokazuje da potpukovniku Lugowi nisu jasne
barem dve stvari: prva - da revan{izam nije drugo do vra}awe mi-
lo za drago, osveta za nekakvo ranije pri~iweno zlo, odmazda, i
druga - da ni svojim slu{aocima na skupu, ni budu}im ~itaocima,
nije stigao da objasni kada su to Srbi po~inili genocid nad hr-
vatskim narodom, kada su ih odnekud prognali, kada su ih preve-
ravali (pokr{tavali), kada su im otimali teritoriju, jezik,
pro{lost, kulturu...
Vrsti jezi~kih propusta mogla bi se pripisati i tvrdwa Mi-
{ela Zubenice da je “najve}a istorijska tragedija i politi~ka
gre{ka za Kraji{ke Sebe... ~iwenica da posle stradawa u Dru-
gom svetskom ratu od strane hrvatskog fa{isti~kog reìma,
nisu dobili svoj poseban entitet ve} su ostali da ìve u okviru
Hrvatske”. Na{iroko i naduga~ko raspredawe o tome {ta bi
bilo da je bilo, potpuno je nekorisno, isto kao {to nedovoqno
obave{tenom ~itaocu moè biti nejasno {ta je to Zubenica mi-
slio kada je ispisivao re~ “entitet”. Da li je mislio na srbsku
teritoriju, na srbsko narodnosno bi}e ili na re~ni~ko zna~ewe
toga pojma: su{tina, bitnost, va`nost - ne zna se, ali bi za
kwigu od koje se o~ekuje da budu}im pokolewima pruì mogu}-
nost “da spoznaju istinu, da ne prave gre{ke i ne ponavqaju isto-
riju” - bilo korisno da je obja{weno “{ta je pisac hteo da kaè”.
Kada je ve} re~ o Zubeni~inom prilogu, ne moè nezapaèno
pro}i ni wegova pri~a o genocidu nad “Romima”, budu}i da je i
460 Ilija Petrovi}
najmawe obave{tenima dobro poznato da u Nezavisnoj Dràvi

Hrvatskoj (NDH) takvih stradalnika nije bilo, tamo su stradali
Cigani. A kada su, u Brozovoj Jugoslaviji, etni~ki Cigani prei-
menovani u “Rome”, u~iweno je to sa jedinim ciqem da se za ì-
vota ove generacije izbri{e naziv Ciganin, ne bi li se kroz dve
ili tri generacije svi Cigani saìveli s upravo naturenim na-
zivom. Tada bi postalo potpuno neinteresantno svako podse}awe
na ciganske `rtve u Jasenovcu, recimo, i na genocid nad Cigani-
ma u istoj toj NDH, po{to bi svaka “hrvatstveno” raspoloèna
osoba mogla re}i da su ciganske `rtve izmi{qene - jer Cigana
nema, niti ih je bilo -, {to bi, istovremeno, moglo zna~iti da su
izmi{qene i srbske i jevrejske `rtve koje se pomiwu uz ciganske.
Zbog svega toga, ako u svetu i ina~e opstoji naziv “Cigani”,
nimalo uvredqiv za tu etni~ku grupu, bilo bi uputno da se taj
naziv po{tuje i u srbskoj istoriografiji.
Recenzije. Vaqa pretpostaviti da su recenzenti ovoga zbor-

nika obavili ceo svoj recenzentski zadatak potpisuju}i prepo-
ruku da se primqeni radovi objave. Da je druk~ije, svaki od wih
trojice ukazao bi na propuste u pregledanim radovima i traìo
da se ti propusti otklone.
Ovako, pred javno{}u su se pojavili i neki radovi koji su, u
najmawu ruku, sadràjno, ~iweni~ki i izraàjno (jezi~ki i lo-
gi~ki) sumwivi. Na taj na~in potpuno je obezvre|eno izdava~evo
uverewe da }e “istori~ari sa skupa imati kvalitetan materijal
za pisawe istorije, a budu}a pokoqewa }e imati mogu}nost da
spoznaju istinu, da ne prave gre{ke, kao mi i na{i o~evi”, te da
}e zbornik dati kona~an i neprikosnoven sud o Republici Srp-
skoj Krajini.
Ugrinova~ki zbornik daleko je od toga plemenitog ciqa.
***Desetog avgusta 2016. godine poslato Srpskom kulturnom cen-
tru “Sveti Sava” u Subotici, eda bi bilo objavqeno u mitrovdanskom
broju wegovog ~asopisa “Lu~a”.
Zalomqeni vrh srbske jezi~ke vertikale
Akademi~ki udar na srbsku pro{lost. Sasvim nenamerno,
ali zato sa prevelikim zaka{wewem, zavirio sam u beogradski
Pe~at od 12. februara 2016 (broj 407) i “otkrio” da je akademiku
Aleksandru Lomi (Vaqevo, 1955), za kwigu Toponimija Bawske
hrisovuqe, Slavisti~ko dru{tvo Srbije dodelilo nagradu “Pav-
le i Milka Ivi}”, s obrazloèwem da je kwiga “prvorazredno
ostvarewe” i da predstavqa “sam vrh” srbske i slovenske onoma-
stike. Ohrabren naslovom “Milenijum(i) srpske jezi~ke verti-
kale”, pomislio sam kako se, eto, i neko iz Srpske akademije
nauka (i umetnosti) smelio da srbskom narodu prizna vi{emile-
nijumsku pro{lost.
Ve} iz podnaslova re~enoga teksta, objavqenog u vidu razgo-
vora sa “Pe~atovim” saradnikom Jovom Baji}em, moglo se sazna-
ti da se akademik Aleksandar Loma “u nizu slu~ajeva osvedo~io
da imena koja su progla{ena ilirskim, tra~kim ili keltskim...
nalaze svoje pravo tuma~ewe iz slovenskih jezi~kih sredstava”,
ali je nastavak te re~enice, u obliku tvrdwe da su “svoje narod-
nosno ime Srbi doneli sa severa i ono je starije od srpskog je-
zika”, samo doprineo da se haoti~na akademi~ka misao prenese
~ak i na najdobronamernijeg ~itaoca. Takav utisak nije mogla da
popravi ni Lomina misao da “takozvana dijahrona lingvistika,
koja se bavi pro{lo{}u jednog jezika... po~iwe kao istorija a
zavr{ava idu}i unatrag kao praistorija”.
Ako je zaista tako, a nema razloga da u to ne verujemo jer to
kazuje akademik - znalac petnaestak-dvadeset jezika -, moramo
postaviti pitawe zbog ~ega je slovo “i” u prvoj re~i iz naslova
stavqeno u zagradu. Vremenski period nazvan “milenijum” ba{ i
ne zadire u praistoriju, te bi, sa stanovi{ta obi~no dobro neo-
bave{tenog ~itaoca, bilo razlo`nije da se “praistorija” i “mi-
lenijum” ne trpaju u isti ko{. No, to je lai~ko tuma~ewe koje
akademi~ka nauka opame}uje tezom da “praistorijske faze jezi~-
kog razvoja rekonstrui{emo komparativnim putem, na osnovu
ustanovqenih genetskih veza me|u poznatim jezicima”.
Ove “genetske veze” podse}aju na tvrdwu Anatolija Kqosova
(1946) da srbski genetski kod vu~e svoje korene iz vremena za koje
nema pisanih izvora (“cirka oko” 12.000 godina, {to je “tek”
malo vi{e od onog milenijuma iz naslova), tako da je akademik
Loma u pravu kada svoja jezi~ka (toponomasti~ka) istraìvawa
upore|uje sa radom na arheolo{kim iskopinama iz praistorije
i, ~ak, sa paleontologijom, naukom o razvoju sveukupnog ìvota
462 Ilija Petrovi}
na Zemqi. I kada kaè da “zemqi{na imena preìvqavaju kao

petrefakti, okameweni i te{ko raspoznatqivi ostaci davnih
jezi~kih stawa, pa i izumrlih jezika”, on }e na pitawe svoga
sagovornika kako to da su u Srbiji, “u osnovama danas ìvih re~i
sadràni tragovi ranijih faza u razvoju jezika: starosrpske, pra-
slovenske, praindoevropske”, odgovoriti da su Srbi “svoje narod-
nosno ime... doneli sa severa i ono je starije od srpskog jezika,
koji se razvio tek na Balkanu pre oko hiqadu godina postepenim
raspadom slovenskog jezi~kog jedinstva”.
Do sada smo u~ili da su Srbi, tada nazvani Sloveni, do{li
na Balkan tokom 6. i 7. veka (iako se “na{e” poluostrvo zove Bal-
kansko tek dvestotinak godina, dok se ranije zvalo Helm) i da im
je ranije stani{te bilo negde iza Karpata, vi{e na istoku nego
na severu. No, ta zemqopisna zavrzlama sasvim je nebitna za tvrd-
wu akademika Lome da se dana{wi Srbi (isto kao i oni od pre
hiqadu godina), u jezi~kom pogledu, svrstavaju “u veliku indo-
evropsku jezi~ku porodicu” i, po{to wihova “rodoslovna lini-
ja... seè u mla|e kameno doba” (izme|u 7. i 4. milenijuma pre
Hrista), oni su “u srodstvu” i “sa starim Indijcima i Irancima,
Grcima, Latinima, Keltima” i raznim drugim “germanima”. Ako
jo{ objasni da su Grci na balkanski jug do{li “jo{ u bronzano
doba” (pre ~etiri-pet hiqada godina!), te da su se na prostore se-
verno od wih naselili Tra~ani i Iliri, onda prose~nom ~itao-
cu takvog obja{wewa samo preostaje da u 3. veku pre Hrista tamo
do~eka i Kelte.
Dva bi se problem~i}a u svemu tome mogla sresti:
Prvi, Lomina tvrdwa da su “Sloveni do{qaci na Balkan i
prvenstveno zemqoradnici, (dok su) Arbanasi starosedeoci i
polunomadski sto~ari”, makar on i priznao da “nomadsko sto-
~arstvo nije bilo sasvim strano Slovenima, bar ne onima, u koje
ubraja(m) predbalkanske Srbe (pazi, bogati, ima i takvih!) koji
su prvobitno ìveli na krajwem jugoistoku praslovenske teri-
torije i bili u dodiru sa nomadskim narodima u stepama severno
od Crnog mora”. (I ovo je za pazi, bogati, po{to ispada da su
Sloveni, naro~ito predbalkanski Srbi, bili potpune neznali-
ce u svemu i sva~emu, tako da su se noma|ewu morali u~iti od
onih koji su se time bavili u vidu zanata); i
Drugi, ~iwenica da su Grci na Helm po~eli da pristiù, iz
Egipta, ne “jo{ u bronzano doba” nego “tek” oko 1100. godine pre
Hrista a da su se sasvim “preselili” nekih trista godina kasnije,
taman na vreme da organizuju svoje prve olimppijske igre (776.
pre Hrista, organizovane, vaqda, da bi se sve~ano do~ekali oni
koji su posledwi “stigli na ciq”) i da na wima u~estvuju.
SRBSKO PISMO 463
U poku{aju da se ta~no razazna ko je tu ko a ko je {ta, nu`no

je vratiti se polaznom akademi~kom stavu da je srbski jezik star
svega hiqadu godina a da je srbsko narodnosno ime mnogo starije
od srbskog jezika. Po logici stvari, to bi zna~ilo da su Srbi u
me|uvremenu ili govorili nekim stranim jezikom, ili da su se
sporazumevali na nekom nemu{tom jeziku, ili da me|usobno uop-
{te nisu op{tili; bilo {ta od to troje da je istina, bio bi to je-
dinstven i neponovqiv slu~aj u qudskoj istoriji.
Ipak da to ne bi bilo neponovqivo i jedinstveno, A. Loma
uvodi u igru “praslovenski jezik... kakav se govorio u doba pred
Veliku seobu, oko 500 g. na{e ere, dakle nekih tri do ~etiri sto-
le}a pre prvih pisanih spomenika na staroslovenskom jeziku”.
Mada je ozbiqnoj istorijskoj nauci (ali ne i onoj zvani~noj,
u Akademiji nauka, navodno Srpskoj, na primer) jasno da nikakve
“Velike seobe” nije bilo, iz Lomine konstrukcije o “prasloven-
skom jeziku” proizilazi da su tim jezikom govorili neki davni
(pra) Sloveni.
Treba li akademik da pone{to i zna

O Slovenima, na primer
Koji Sloveni, pitawe je sad, po{to je ime (etnonim) Slove-
ni, kako je to ustanovio arheolog Karl Gotlib Anton (1778-
-1861), prvi put pomenuto 491. godine po Hristu. “Dana{wi Slo-
veni zvali su se Sorabi, Sorbi, Serbi, Srbi, Sarbati, Sarmati,
Gimaron, Kimerner, Kimeri, Kimbri, Cimbri, Simbri. Kambri,
Kimri, Sardi, Suardi, Sibini, Sabini...” Ranije, upotrebqavan
je naziv Slavorium, {to ne zna~i Sloven, ve} Slavan. “Srbi su kod
Aleksandra Velikog bili najve}i narod, najboqi i najpoznatiji
ratnici. Odlikovali su se hrabro{}u, ~a{}u i verno{}u... Ovo
visoko cewewe Srba je od rimskih istori~ara opisano. Navodi
se, sa kakvim je sve privilegijama Aleksandar Srbe, za wihove
izvrsne osobine, nagradio. Dao im je potpunu slobodu, osloba|a-
we od poreza i od ratne slu`be. S imenom »Slavni« on nije imao
nameru da izmeni wihovo staro ime, nego da ih od drugih ratnika
istakne” (Milenko Nikoli}, Testament Aleksandra Velikog : Das Te-
stament Alexander des Grossen, Beograd 2005, 10).
Posle bri`qivog istraìvawa i pore|ewa istorijskih po-
dataka, filolog i istori~ar Pavel Jozef [afarik (1795-1861)
mogao je zakqu~iti “da su Sloveni, koliko moèmo da ih pratimo
pri oskudnom svetlu povesti, bili nazivani jo{ u pradoba mno-
gobrojnim rodovskim i plemenskim imenima, a da je ime Serb kao
zajedni~ko ime za sve rodove, plemena i narode istog vindijskog
(indijskog) porekla, starije nego Sloven... Ime Sloven, neizvesno
464 Ilija Petrovi }
od kada, ime jednog posebnog plemena, izdiglo se tek u kasnijoj is-

torijskoj epohi kao op{te ime za sve narode srpskog (sarmat-
skog) porekla. Mojsije iz Horene, Prokopije, Jordanes, Menandar
(Protiktor, vizantijski istori~ar, druga polovina VI veka)
prvi su nam preneli ime Sloven u svojim spisima” (P. J. [afarik,
O poreklu Slovena po Lorencu Surovjeckom, Novi Sad 1998, 48. i 136).
I, daqe: srbske re~i nalaze se u Vedama; zapadna nauka bavi
se “indoevropeistikom”, dobrim delom i zbog toga {to ona pre-
malo zna, ili ne èli da zna, o Srbima i srbskoj tradiciji; srb-
ski jezik morao je biti stariji od latinskog, jer i Strabon veli
da su Sabini, to jest Srbi, “autohtoni stanovnici Italije”; [a-
farik tvrdi da se samo za Srbe, i ni za jedan drugi evropski na-
rod, moè dokazati da su boravili u Indiji; Vojcieh Ketìnski
pi{e da su Indi, ili Vindi, ìveli na Balti~kom moru i da su to
bili balti~ki Srbi; Plinije svedo~i da se tu radilo o Indima
koji su zbog trgovine putovali iz Indije, ali ih je bura izbacila
u Germaniju; o istim tim Vindima pi{u i Tacit, Kasiodor, Jor-
danes, Ptolemej, a nema~ki nau~nik Cojs veli da je izme|u Labe i
Visle, od pradavnih vremena pa sve do sredwega veka, bio vrlo
ìv kult stare slovenske bogiwe Jesen; na obalama sredwe Labe
ìveli su Semnoni, mnogo pre Germana, jo{ “od najdavnijeg prei-
storijskog vremena”; uz Semnone ìveli su Sibini, ili Serbini,
{to jedan od autora tuma~i navodom da “danas Srb, Serb, Serbe, a
ni oblik Serbin nije neobi~an”; umesto Serbiana, ili Servi-
jana, ili [afarikovih Srbqana, sre}u se Zeruiani, umesto Srbi-
{ta Cieruiste, a umesto grada Serben Ciertvi.
Raspravqaju}i sa stavom da su Sloveni do{li u Evropu u
nekoj “velikoj seobi naroda”, {vajcarski lingvist Adolf Pikte
(1799-1875) kaè da, “ako su Sloveni do{li iz Azije u Evropu, to
je bilo tako davno i u tako dalekim vremenima, da ih je nemogu}e
sagledati”. I kaè, da “ìvi samo zato da otkrije, koji je to bio
davni narod, koji su za [afarika, na osnovu wegovog enciklope-
dijskog rada bili Srbi” (Olga Lukovi} Pjanovi}, Srbi... narod naj-
stariji, Beograd 1990, 203).
Istori~ar i jezikoslovac Milo{ S. Milojevi} (1840-1897)
veli da su se “sva slovenska plemena od vekova zvala samo Sr-
bima, a tu|ini su ih zvali, ili predelnim ili plemenskim ime-
nima, ili Sklavima, od koje re~i Slaveni stvori{e Slovene i
Slavene” (M. S. Milojevi}, Odlomci istorije Srba i srpskih - jugo-
slavenskih - zemaqa u Turskoj i Austriji, Beograd 1872, 104).
Lazo M. Kosti} pi{e da je “P. J. [afarik vi{e puta, a oso-
bito u svojoj srpskoj ~itanci, izrazio jedan veoma zanimqiv za-
kqu~ak, a uz to od najve}eg zna~aja. Po Beli}u (Narodna Enci-
SRBSKO PISMO 465
klopedija SHS) u toj ~itanci je prvi put dat pravilan pogled na

poreklo srpskog jezika i poku{aj wegove kratke istorije. Objav-
qena 1833. g., ona donosi [afarikovo mi{qewe, da je stari srpski
jezik kost u istoriji jezika”. Ili, kako to Aleksandar Beli}
(1876-1960) kaè: “Srpski jezik ima izvora i pomo}nih sredstava
(iz visoke starine) u dovoqnoj koli~ini, da se pitawe wegove
starine... moè da re{i najkra}im i najsigurnijim putem. Nama
je potrebno samo da preuzmemo prosto svedo~ewe i da ispitamo
srpske spomenike vremenskim redom... pa da do|emo do rezultata
da je u Srbiji od pamtiveka postojao pored crkvenog dijalekta... u
isto vreme i jedan samostalno obrazovani srpski nacionalni
jezik, koji se u osnovnim ta~kama podudara sa dana{wim” (O.
Lukovi} Pjanovi}, Navedeno delo, 208).
Od pamtiveka, ili odvajkada, odiskona, oduvek, zna~i, {to
bi zna~ilo da je Lomina tvrdwa o “rekonstruisanom prasloven-
skom leksi~kom fondu” obi~no domi{qawe na “visokom akade-
mi~kom nivou”.
Ili o Tra~anima
Da se sve ne bi zaustavilo na navodnom praslovenskom jezi-
ku, Loma se hvata za Tra~ane i Ilire, “premda su na{a znawa o
wihovim jezicima oskudna”. [to se oskudnosti ti~e, tu je on sa-
svim u pravu, po{to ni Iliri, a ni Tra~ani nisu neki poseban
narod, to su “svega” srbska plemena.
U Enciklopediji Jugoslavije (knjiga 8, 358) zapisano je da su Tra~ani
“zajedni~ko ime indoevropskih plemena koja su ìvela u isto~-
nom delu Balkanskog poluostrva. Granice wihovog prostirawa
bile su prirodne: na zapadu reke Morava i Vardar, na jugu Egej-
sko more, na istoku Crno more, a na severu Dunav, mada se i Da~ani
smatraju jednim od mnogobrojnih tra~kih plemena” .
Logografi, Herodotovi prethodnici, pod Trakijom su podra-
zumevali ~itavu Evropu i sve zemqe severno od Gr~ke. Mojsije
Horenski (IV vek) ne{to je precizniji kad kaè da “zemqa Tra-
~ana leì isto~no od Dalmacije kod Sarmatije; i Trakija ima
pet mawih provincija i jednu veliku u kojoj je pet slovenskih
(srbskih - IP) rodova... ima i brda, reke, gradove, mora i ostrva,
a kao glavni grad sre}ni Konstantinopoq” (P. J. [afarik, Nave-
deno delo, 95). O tim tra~kim oblastima i slovenskim plemenima,
odnosno srbskim, govore i Kedrin i Teofan (Isto, 98).
Po prilici, jedno od najbliìh srbkih plemena koje su Grci
upoznali bili su Ra{~ani, ili Ra{ani, oko reke Marice, u
kraju u kome se jo{ krajem 19. veka nalazile razvaline grada Rasa.
U nemogu}nosti da izgovore suglasnike { i ~, oni su tim novim
466 Ilija Petrovi}
kom{ijama dali ime Thrakoi. Ovakvo izobli~avawe stranih re-

~i bilo je za Grke uobi~ajena pojava, tako da su mnogi u~eni qudi
odavno konstatovali da u gr~kom na~inu pisawa tu|ih imena
postoji neizbe`na nestabilnost i nepouzdanost, u tolikoj meri
da ih, tako izobli~ene, ni “ro|eni kum” ne bi prepoznao.
I vizantijski izvori s po~etka 15. veka nazivaju Srbe Tra-
~anima. Tako, na primer, gr~ki filosof-humanista Georgije Ge-
mist Pliton, koji je bio u~iteq Laoniku Halkokondilu, u svom
nadgrobnom àlopoju Jeleni Paleologini, jedinoj Srbkiwi vi-
zantijskoj carici, èni Manojla II Paleologa (ro|enog 1349,
vladao od 1391. do 1425. godine), pi{e i slede}e:
“Ona je, naime, po narodnosti bila Tra~anka. Tra~ani su,
pak, narod koji je i star i koji se ra~una u najve}e narode na svetu,
ne samo zato {to s ove strane Dunava dopire od Crnoga mora sve
do Italije, nego i zato {to preko Dunava ~ak do tamo{weg oke-
ana, i ~ak do kopna koje je gotovo nenaseqeno zbog hladno}e, ì-
vi ista po jeziku sa ovima ovde narodnost. A i ona je mnogobrojna,
i {tavi{e, od ovoga je ogranka na ovoj strani kudikamo brojnija.
Pa nije ni lo{ jo{ od starine taj tra~ki narod, nego je i hrabar i
duhom ne neobrazovan. Tako je, na primer, Evmoli, koji je kod
Atiwana zaveo elevsinske svetkovine za sticawe besmrtnosti
du{e bio Tra~anin, a veli se da su i hor Muza Grci nau~ili obo-
àvati od Tra~ana. Narod, pak, koji se klawa Muzama, nije neuk
ni neprosve}en, niti je onaj narod koji veruje u besmrtnost du{e
qudske, prosta~ki soj” (Dragutin Anastasijevi}, Srpkiwa vizantij-
ska carica, Beograd 2004 - rasprava najpre objavqena u beogradskom
“Bratstvu”, XXX 1939, 82-83).
Carica Jelena Paleologina, u mona{tvu Ipomona, me|u Sr-
bima poznatija kao Jelena Draga{ (oko 1370-1450), bila je k}i srb-
skog velika{a Konstantina Dejanovi}a, “vladaoca oblasti ne
bezna~ajne pri reci Vardaru”, koji je poginuo 1395. godine na Ro-
vinama, u istom boju u kome i Kraqevi} Marko.
Kazimir [ulc, Poqak, izjedna~uje Ilire i Tra~ane, pa ka-
è da su “iliro-tra~ka plemena ne samo bila i ostala u svojim se-
di{tima ({to zna~i da se nisu ni “bavila” seobama iz 6. i 7. veka
- IP), ne samo da su sa~uvala jezik, veru i slobodu... ve} su se jo{
u petom veku nazivali Slovenima” (O. Lukovi}, Pjanovi}, Navedeno
delo, tom I, 106)
Petar Skok (1881-1956), hrvatski romanist, etimolog, veli
da “ilirske paralele smijemo traìti izvan Illyricuma u Makedo-
niji i u Thraciji (Moesiji)”, {to zna~i da su Trakija i Mezija isto
(Petar Skok, Studije iz ilirske toponomastike, Arhiv za arbanasku starinu, jezik i
etnologiju, Beograd 1923, 5), a istori~ar Ferdo [i{i} (1869-1940),
SRBSKO PISMO 467
tako|e Hrvat, dodaje, bez obzira na proizvoqno odre|en vremen-

ski period, da su ìveli “Srbi - Rasciani, Traces - od kraja XIV st.
u ju`nom Srijemu kamo su izmakli ispred Turaka” (Ferdo [i{i},
Pregled povijesti hrvatskoga naroda, Zagreb 1962, 242).
Gregor (@eho`) Dankovski (1784-1857), profesor gr~kog je-
zika i bibliotekar kraqevske biblioteke u Presburgu (Bra-
tislavi), veli da su “Geti bili Sloveni i da su pripadali rodu
Tra~ana, govore}i s wima isti jezik”. Ovu posledwu tvrdwu on
zasniva na pisawu gr~kog istori~ara Teofilakta Simokate (oko
570-640) o Mavrikijevoj vladavini (582-602), u vreme kad, barem
po Porfirogenitovim svedo~anstvima, oko Dunava ne bi trebalo
ni da bude Slovena: “Sloveni su zacelo Geti. Naime, Getima su se
zvali nekada... Geti su od svih Tra~ana najhrabriji i najpravedni-
ji... (Oni su) jednojezi~ni sa Tra~anima” (O. Lukovi} Pjanovi},
Navedeno delo, 31-32). A vide}emo koju stranu daqe da se Geti
imenuju i kao Kelti.
Jovan Raji} (1726-1801) potvr|uje da maxarski istori~ar Mi-
klo{ I{tvanfi (1538-1615) naziva Srbe Tra~anima, isto kao
{to i za despota \ur|a Brankovi}a (oko 1375-1456) veli da je bio
Tra~anin.
Ili o Ilirima
Hrvatska Enciklopedija Jugoslavije (5. knjiga 503-504) defini{e
Ilire kao “populacijsku grupu na Balkanu, koju je jo{ od predan-
ti~kih vremena ~inilo vi{e srodnih etni~kih skupina. U an-
ti~ko doba pod tim se imenom podrazumijevalo stanovni{tvo ve-
}eg dijela zapadnoga Balkana te dijela sredi{wega Balkana. Neko
vrijeme u tu se grupu ubrajao i odre|eni broj etni~kih skupina
(ethne) u panonskom prostoru, s obiju strana rijeke Save, pa su
Rimqani po Ilirima i prozvali svoju prvu prekojadransku pro-
vinciju Ilirik”.
Zna~ewem re~i Ilir bavili su se brojni stru~waci a neki
su joj “izvor” na{li u arbana{kom jeziku (lir slobodan, lirÌ slobo-
da) polaze}i od pretpostavke da su Arbanasi potomci predrim-
skih Ilira. Petar Skok ne prihvata takvo tuma~ewe, pa kaè da
im je to ime “dao” praotac Illyrios (P. Skok, Etimologijski rje~nik hrvat-
skoga ili srpskoga jezika, Zagreb 1972, I-714).
U svojoj kwizi O poreklu i sedi{tima starih Ilira, Kazi-
mir [ulc za Ilire i Tra~ane kaè da su jedno, ne samo zbog toga
{to su ìveli na jedinstvenom prostoru, ve} i zbog toga {to su
bili jedno i po jeziku, obi~ajima, ure|ewu i verovawima. Ili,
kako to defini{e Strabon, “Iliri i Tra~ani nisu mogli da bu-
du tu|i jedni drugima ni na kakav na~in, jer su oba roda istoga
468 Ilija Petrovi}
porekla, a osim toga imaju iste obi~aje i ure|ewe i po{tuju iste

bogove”. Oslawaju}i se i na druge izvore koji su izjedna~avali
Ilire i Tra~ane, [ulc je morao konstatovati da “izgleda uisti-
nu, da su nazivi Tra~anin i Ilir dva imena jednog istog roda,
~ije su ime druk~ije upotrebqavali Grci, a druk~ije Rimqani.
Naime, celu severnu zemqu u kojoj su ìveli Tra~ani i Iliri,
stari su nazivali Trakijom, dok su tu istu zemqu drugi kasnije
nazivali Ilirijom” (O. Lukovi} Pjanovi}, Navedeno delo, Tom II 145).
Najstariji pomen ilirskog plemena sre}e se kod gr~kog pes-
nika Alkmana (VII vek pre Hrista), koji Ilire sme{ta uz jadran-
sku obalu. Tokom narednog veka, Iliri se pomiwu, mada sasvim
neodre|eno, i kod jo{ nekih gr~kih pisaca, da bi logograf Heka-
tej iz Mileta (oko 500. pre Hrista) u svom putopisu po jadranskoj
obali (jonskoj, kako se onda pisalo) u ilirska plemena svrstao
Liburne, Mentore, Histre i jo{ neka.
Najpodrobnije podatke o Ilirima nudi Herodot, po ~ijem se
saznawu ilirska zemqa u 5. veku pre Hrista prostirala “od Jad-
ranskog Mora do izvora Morave, na istoku, i do reke Adiè na
severozapadu. Na jugu dopirao je ilirski jezik do granice Epira,
po svoj prilici do reke Aherona, a na severu do Dunava... (Tada je)
bilo ime Iliri pro{ireno na mnogobrojna srodna plemena do
nizine Veneta, uz severni ugao Jadrana.” Jedno od tih plemena bili
su Dardani, ili Dardanci, koje engleski istori~ar Xon Kambel
~ita kao Sarbani, {to }e re}i: Srbi. Prema onome {to su zapi-
sali anti~ki pisci, Dardani su naseqavali dana{wu severnu
Ma}edoniju, Kosovo, Metohiju, ju`nu i sredwu Srbiju zapadno od
Morave, sve do Ivawice, i isto~no do gorwih tokova Peka i
Timoka.
Herodot daqe kaè da su Kelti u 3. veku pre Hrista “osvo-
jili zemqu Ilira i pome{ali se sa wima... Ukoliko se, na osnovu
siroma{nih ostataka ilirskog jezika, najvi{e li~nih i topograf-
skih imena, moè utvrditi, ime Iliri imalo je svoju opravda-
nost ne samo za oblasti na Jadranu, ve} i za wihovu pozadinu, do
dunavske linije na severu i severoistoku”. Herodot u Ilire svr-
stava Enete, odnosno jadranske Vende, kao i Istrane, Oseriate,
Stulpine i druge, koji su “bili po svim predawima pravi Iliri”
(P. J. [afarik, Navedeno delo, 102).
Ravenski Anonimus (VII vek), u svojoj Kosmografiji pi{e o
tri Srbije; jedna od wih bila je otaxbina Da~ana, druga otaxbina
Sarmata, a tre}a ona do Gr~ke (ukqu~uju}i i staru Ma}edoniju),
koju ina~e naziva Ilirskom Srbijom.
Prema pisawu Nestora Kijevskog (1056-oko 1111), kalu|era
i letopisca, koji je iza sebe ostavio spis pod naslovom Povest
SRBSKO PISMO 469
drevnih vremena, Iliri su bili Sloveni “koji su od najstarijih

vremena ìveli u Iliriji, na Dunavu”, a Kazimir [ulc dodaje da
odrednica “na Dunavu” ne zna~i samo “s obe strane Dunava”, ve} i
na Balkanskom poluostrvu.
A vi{e desetina stranih autora, koje je [afarik naveo “bez
svih nabrajawa ili re{etawa dosada{wih vi|ewa”, po~ev od 11.
veka pa do wegovog vremena (do 1833, kad je to napisao), svedo~ilo
je o dubokoj starini slovenskoj, vezuju}i ih, na primer, za Ilire,
a Panoniju odre|uju}i kao wihovu pradomovinu. Po wegovom
saznawu, proizvoqne su tvrdwe mnogih istori~ara o takozvanom
istorijskom ilirizmu. “Jer da su stari Iliri bili stvarno is-
trebqeni, te da Sloveni nemaju ni{ta drugo do »razorene
gradove po celoj Iliriji«, ili da su na{li pustiwu bez qudi,
kako bi onda do{lo do toga, da jo{ i danas postoje sva imena koja
su spomenuli stari geografi i istori~ari u Iliriji i Trakiji,
uz neznatne izmene?” A ta imena postoje i opstaju samo zahva-
quju}i neposrednom jezi~kom nasle|u Srba koji su tamo nekada
ìveli i Srba koji u istim tim krajevima ìve danas.
To, da su Iliri uistinu bili Srbi, [afarik je stalno isti-
cao, osobito u svojoj Istoriji slovenskog jezika i literature
sa svim dijalektima, gde kaè “da su razna slovenska imena
navodili samo stranci, kao Vendi, Boemi i za Srbe Iliri” (O.
Lukovi} Pjanovi}, Navedeno delo, 165).
U saop{tewu kojim je istupio na jednom nau~nom skupu o Ar-
banasima (u Srpskoj akademiji nauka u Beogradu, u organizaciji
Filozofskog odeqewa a ne Istorijskog, po{to su “zvani~ni” is-
tori~ari u Srbiji vrlo gadqivi na starinu sopstvenog naroda,
srbskog), obnoviteq srbske istorijske {kole Jovan I. Dereti}
(1939) posebno se pozabavio Ilirima i wihovim srbskim kore-
nima, a sve prema zapisima u rasponu od III veka pre Hrista do
najnovijeg vremena:
“Strabon pomiwe Srbe kao narod Ilirije od Jadranskog mora
do Panonije... Grci su stanovnike Epira u anti~kom vremenu sma-
trali Ilirima, to jest Srbima... Dràvu Iliriju kraqa Argo-
na (pravilnije: Agrona) Zonara naziva Srpskom imperijom (3.
vek pre Hrista)... Francuski istori~ar Priko de Sent-Mari ime-
nuje Agrona kao kraqa Srba (1864)... Andrija Ka~i} Mio{i}
Agronovu Iliriju naziva »slovinskom zemqom«, a Serbilidu,
koji posle Teute vlada Ilirijom, »kraqem slovinskim« (1756)...
Apian iz Aleksandrije kaè da je 135. godine, u dolini Neretve,
rimski vojskovo|a Flavius Flakus ratovao sa Srbima, koje nazi-
vaju Ilirima ili Dalmatima, a najslavnija ilirska plemena su
Srbi (Sordiski) i Tribali... Plinije Stariji 12. godine po Hri-
470 Ilija Petrovi}
stu daje spisak 27 ilirskih, odnosno srpskih plemena, od kojih

vi{e od polovine postoji i danas, me|u wima Dermastije, Cera-
ni, Deretini, Devrwe, Vardi, Likini (od wih su Nemawi}i, kao
potomci imperatora Likinija), Burnice, Senadi, Dende, Sa{e-
qi, Rudiwani i Grabqani; ovi posledwi bili su jedna varo{ na
Zupcima, i wih nazivaju Ilirima... Dion Kasijus, upravnik Ili-
rije u 2. veku, pomiwe Srbe koji tamo ìve... Jordan kaè da od
Sarmata, odnosno Srba, poti~u Veneti, Anti i Sloveni... Kosmo-
graf iz Ravene (7. vek) poistove}uje Iliriju sa Srbijom od Jad-
ranskog mora do Dunava... Nestor âsni Kijevski u svom Letopi-
su iz 11. veka tvrdi da Sloveni vode poreklo iz Ilirije i nabraja
koja su plemena, pred rimskim osvajawima, izbegla na evropski
sever i istok... Vizantijski istori~ar Jovan Kinamos (1143- ? )
kaè da su Srbi, kao narod Dalmati, izgradili grad Ras (12.
vek)... Francuski istori~ar Luj Leè (1843-1923) prenosi poda-
tak iz ~e{ke Dalemilove hronike iz 13. veka da su se Serbi posle
potopa naselili na granicama gr~kih zemaqa i du` mora i da su
se ra{irili sve do Rima, te da je Ilirija, prema jednoj poqskoj
hronici iz 14. veka, kolevka slovenskih naroda... Vizantijski
istori~ar Halkokondilo kaè da je car Du{an hteo da uspostavi
»evropsku imperiju naroda Ilirskog« (14. vek)... Srbski kraq
Stefan Toma{evi} iz bosanske loze Jablanovi}a tituli{e se
1446. godine kao Stephanus Thomas Dei gratia Rasciae, Serviae, Bosnen-
sium sive Illiricum rex... Dalmatinac Vinko Pribojevi}, profesor
teologije, u Slovene ubraja Tra~ane, Meze, Gete, Da~ane, Makedon-
ce, Ilire, Roksolane, Moske, Friàne i Vandale (1532)... Pozi-
vaju}i se na rusku Stepsku kwigu iz 16. veka, na{ savremenik
Pavel Tulajev kaè da je slovenska prapostojbina sme{tena u
Iliriji, »{to bi bilo u skladu sa biblijskim izvornikom i Ne-
storovim Letopisom« (2004)... Posle turskog osvajawa Dalmaci-
je (1540), velik broj srbskih stanovnika sklonio se u nezauzete
gradove, u kojima se do tada koristio italijanski jezik, a posle je
»uveden ilirski jezik«... Mavro Orbini (1601) u Slovene svrstava
Venete, Vende, Ruse-Vandale, Gete, Ilire, Gote, Alane, Sarmate
i druge... Pe}ki rodoslov (17. vek) po~iwe »rodoslovqem svetih
careva srbskih iliti ilirskih«... Baron Barten{tajn, visoki
~inovnik na be~kom dvoru, objavio je 1761. godine pregled tada-
{weg stawa srbskog naroda, pod naslovom »Kratak izve{taj o
stawu rasejanog mnogobrojnog ilirskog naroda«... Prvi re~nik
srbsko-nema~kog jezika, izdat u Be~u 1853. godine, posve}en knez-
u Mihailu Obrenovi}u, naslovqen je kao Illiruschen und deutschen
Sprache... Jakob Grim, otac nema~ke filologije i germanistike pi-
{e 1815. godine da »Srbima nazivamo pravilnije ono {to se ina~e
SRBSKO PISMO 471
Ilirima naziva, slovensku narodnu granu«... Austro-nema~ki pi-

sac Aleksandar Hek{ u svom putopisu po Podunavqu veli da se
»ukupnost svih slovenskih Ilira pewe na oko {est miliona du-
{a. Nijedan slovenski narod nije u novo i najnovije vreme skre-
nuo na sebe pa`wu u tolikoj meri kao Iliri« (1881)... Prika-
zuju}i Vukov Rje~nik iz 1818. godine, Jernej Kopitar kaè da je
to jezik »brojnog, tako veli~anstveno nadarenog, juna~nog naroda
Srba (Ilira)«... Nema~ki teolog i pravnik Johan Ferdinand Naj-
gebaur kaè: »Pitao sam jednog u~enog franciskanskog monaha
iz republike Poqica za mi{qewe o razlici izme|u Ilira i
Hrvata. Odgovorio je: Ja bih ra|e bio Tur~in nego Hrvat, a jedan
drugi katoli~ki sve{tenik izjavio je: Srbi ili Iliri su obra-
zovaniji nego Hrvati; wihova kwièvnost je starija« (1851)... I
tako daqe” (Jovan I. Dereti}, Arbanasi od Kavkaza do Srbije,
Saop{tewe na nau~nom skupu “Srbija i Arbanasi”, odrànom u Srpskoj
akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, 21. juna 2007, i objavqenom u
zborniku radova naslovqenom kao “Albanci la`ni Iliri”).
Iz pisawa hrvatske Enciklopedije Jugoslavije (knjiga 5, 520) mogao
bi se izvu}i zakqu~ak da su Srbi potomci ilirske plemenske
grupacije. Jer tamo, u odrednici Ilirska dvorska deputacija
(kancelarija), pi{e da su Srbi u Habzbur{koj monarhiji i tokom
18. veka smatrani Ilirima; ta dvorska ustanova, osnovana odlu-
kom carice Marije Terezije (1718-1880), u vreme kad se wena Mo-
narhija nalazila u krizi (1745) i nazvana najpre Ilirska dvor-
ska komisija, bila je svojevrsno ministarstvo za srbske poslove;
u wenoj je nadle`nosti “bilo pravo razmatrawa svih problema
Srba”.
A mo`da i o Keltima
Na osnovu svojih lingvisti~kih istraìvawa, Ranka Kui}
(1925-2003), Ranka Vel{anka, zakqu~uje da su Kelti srbsko ple-
me i da su, kao davna{wi ìteqi u dana{woj Srbiji, bili ev-
ropski domoroci. Ona kaè da su Kelti vrlo star narod, i da ih
“najnovija istraìvawa stru~waka datiraju nekoliko mileniju-
ma pre na{e ere, zapadno i jugozapadno od Karpata”, u krajevima
koje i ostali istraìva~i srbske starine smatraju izvorno srb-
kim. Od we se jo{ moè saznati da su od Kelta, koji su vr{qali
po Evropi, nastali Bohemi i Moravci u ê{koj, Belovuci u Ne-
ma~koj, Lombardi u Italiji, Belgi, Bretonci, Irci, Vel{ani,
[koti...
Jovan I. Dereti} kazuje da Kelti (Geti, Gali, Heti) spadaju u
Serbe. “Serbisko dru{tvo je vrlo rano bilo ure|eno kao stale-
{ko dru{tvo... Vladarsko ratni~ki stale` sa~iwavali su, pored
472 Ilija Petrovi}
vladara i ratnika, i svi vr{ioci vlasti i ~inovnici, sav uprav-

ni splet. Pripadnici ovoga staleà nazivali su se Getima i sa
tim ili malo preli~enim (izmewenim - IP) imenom nazivaju
Serbe u mnogim zemqama sveta. Serbiski Geti postaju vrlo pozna-
ti {irom Evrope, predwe Azije i severne Afrike. Ovo stale{ko
ime se vrlo ~esto upotrebqavalo kao narodno ime... U Indiji i
Iranu nazivaju se Arijevcima, na Bliskom Istoku Hetima, a u
zapadnoj Evropi Keltima. Heti i Kelti su imena za Gete”, a od
wih su izvedena i imena Galata, ili Gala.
Kelti, bez obzira na svoju navodnu vojni~ku silu i vojne us-
pehe protiv ilirskih plemena, ili etrurskih, ili venetskih, u kul-
turnom pogledu bili u podre|enom poloàju u odnosu na iste te
Etrurce, Venete ili Ilire. I pored toga {to konstatuje da su
Kelti bili neotporni na uticaj ilirskih, etrurskih, venetskih
i drugih podru~ja na kojima su ìvela srbska plemena, pokrete
keltske vojni~ke sile preko wihovih podru~ja, zvani~na isto-
rija pretvara u “vojne uspehe”. Istori~ari pre}utkuju ~iwenicu
(ili to ne èle da znaju) da su Kelti vojni~ki red u srbskom na-
rodu, ali zato ne mogu da pobegnu od istine da oni, Kelti, gde god
su se sreli sa pomiwanim plemenima, prilagodili su im se i u
etni~kom i u jezi~kom pogledu. Tako ne{to moglo se desiti samo
zbog etni~ke i jezi~ke srodnosti jednih sa drugima.
I, sad, kad pa`qivije zavirimo u ono {to je zapisala Ranka
Vel{anka (imena brojnih reka, planina i naseqa po Srpskoj Zem-
qi mogu se protuma~iti preko re~i iz keltskog jezika; re~ gusle
sre}e se i u keltskom jeziku, iako taj protoslovenski muzi~ki in-
strument pripada danas samo Srbima; ime srbskog boànstva Sve-
tovida moè se na}i i u keltskom jeziku; mnoge re~i iz srbskog
jezika srodne su sa re~ima koje i danas koriste stanovnici Velsa
na britanskom ostrvu (koji neodoqivo podse}a na slovenskog
boga Velesa, za{titnika, poqa, pa{waka i {uma, odnosno zemqo-
radwe, stoke i divqa~i); kao i Srbi, i Kelti su svoj poraz umeli
opevati kao duhovnu pobedu nad svojim neprijateqem, a belu i
crvenu boju koristi}e i jedni i drugi kao istovrsan simbol; i
tako daqe), ne moè se pobe}i od zakqu~ka da su stari Kelti i
stari Srbi bili sabra}a.
Pozivaju}i se na Strabona (i na Lagovog sina Ptolomeja So-
tera), Kelte pomiwe i etnolog Rastislav Mari} (1905-1961).Ta
pri~a kazuje da je, u vreme Aleksandrovog pohoda na Tribale, “A-
leksandru do{lo poslanstvo Kelta koji ìve oko Jadranskog mo-
ra. To je prvi pomen Kelta na Balkanskom Poluostrvu, pa izgleda
da su tu do{li po~etkom IV veka pre Hrista” (R. Mari}, Anti~ki
kultovi u na{oj zemqi, Beograd 2003, 41).
SRBSKO PISMO 473
Posle svega, mi moèmo samo konstatovati da su Kelti voj-

no-socijalna ratna organizacija anti~kih Srba, odnosno vojne
za{titne trupe jedne oblasti, kraqevstva ili carstva ( Milenko
Nikoli}, Anti~ka Srbija : Das Antike Serbien Prva kwiga- Band I, Beo-
grad 2005, 22), kao i sva ostala plemena na {irokom balkanskom
prostoru, srbska, pripadala istom etni~kom i jezi~kom krugu,
makar i sa raznolikostima, ve}im ili mawim. Tako, na primer,
Italijan Lui|i Pareti obja{wava da su razlike u dana{wim
keltskim govorima u Irskoj, Britaniji i Bretawi “nastale jo{ u
dobu seobe iz Podunavqa”. Po{to su u tom Podunavqu ìvela
srbska plemena, Iliri, na primer, i po{to su se Kelti, i prema
tvr|ewu hrvatske Op}e enciklopedije, Zagreb 1967, lako “etni~ki
mije{ali sa starosjediocima, osobito s Venetima i Ilirima”,
to podrazumeva i istinu da se od wih nisu mnogo razlikovali. A
ako nije bilo mnogo razlika, zna~i da su bili srodni; srodan im
je bio i jezik.
[to zna~i da je srbska starina mnogo dubqa od one koju nam
nude nordijska {kola i weni ilarionovi}i me|u nama, i oni koji
su u~ili nas, i oni koji jo{ uvek u~e na{u decu.
Po~ev od Akademije nauka, takozvane Srpske, do osnovne
{kole.
I o Arbanasima, naravno
Iz Lominog intervjua kona~no saznajemo da je katun srbska
re~ a ne arbana{ka ({to je ona bila sve do pre pola godine, od-
nosno dok to nije obznaweno u pomenutom intervjuu), ali nas zato
uverava da su “Sloveni do{qaci na Balkan i prvenstveno zemqo-
radnici (a) Arbanasi starosedeoci i polunomadski sto~ari”.
Mo`da tako eda bi iskazao nekakvu zahvalnost Pavlu Ivi}u (1924-
-1999) koji je nekakve arbana{ko-slovenske za~koqice re{io
jo{ pre skoro pola veka, u kwizi Srpski narod i wegov jezik, Be-
ograd 1971, tako {to je jedan deo Romana zate~enih u isto~noj Sr-
biji i severnoj Bugarskoj prebacio “na sever preko velike reke,
drugim re~ima da je donekle do{lo do rokade izme|u osvaja~a
(Slovena - IP) koji su nadirali na jug i pobe|enih kojima je put
spasewa ponekad vodio ba{ u predele neposredno pre toga
napu{tene od osvaja~a”.
Uverqivost svojih hipoteza (ili teorija) Ivi} uslovqava
stavom da je na tom “ispra`wenom prostoru” u isto~noj Srbiji i
severnoj Bugarskoj bilo ne samo rumunskog ve} i arbana{kog
ìvqa, {to bi zna~ilo da se tamo nalazila i kolevka dana{wih
Arbanasa. Prema Ivi}evom pisawu, i vrlo kratka potraga za ar-
bana{kom etnoistorijom pokazala je “da albanski jezik ni u kojem
474 Ilija Petrovi}
slu~aju nije produèwe starog ilirskog jezika koji se pre rim-

skog osvajawa govorio u dana{woj Albaniji (i ve}em delu Ju-
goslavije)”, da je arbana{ka terminologija za more i pomorstvo
preuzeta iz drugih jezika, te da wihova postojbina nije vezana za
morsku obalu ve} za krajeve u kojima je razvijeno sto~arstvo. Oni
su, kaè, “u ranijem sredwem veku bili pastiri i ìveli (su) is-
tim na~inom ìvota i pod sli~nim dru{tvenim i civilizacio-
nim okolnostima kao Rumuni... Karakteristi~no je i to da su da u
romanskim elementima albanskog jezika ima mnogo specifi~nih
spona sa rumunskim, a da su u oba jezika prisutni mnogi izrazi iz
pastirske terminologije koji o~igledno vode poreklo iz nekog
starog predrimskog balkanskog jezika... Po svoj prilici, jezik u
kojem su nastali ovi izrazi bio je u stvari predak albanskog jezi-
ka, iz kojeg su Rumuni preuzeli izraze posebno vezane za balkan-
ski stil sto~arstva... Ostaje da se re{i koji je to jezik mogao biti.
Danas u nauci preovla|uje mi{qewe da se radi o tra~kom jeziku;
dokazana je izvesna op{ta sli~nost izme|u albanskog i tra~kog
~ija je fizionomija rekonstruisana po dosta {krtim ostacima u
anti~kim natpisima i zapisima... To, dodu{e, nije mnogo, i ~ak
nije dovoqno da nas ubedi (iako je to dokazano - IP), ali zasad
nema boqeg kandidata od tra~kog jezika. Ako imamo u vidu da je
oblast tog jezika osim dana{we Bugarske (pa i Rumunije)
zapremala i isto~nu Srbiju, osta}e nam kao najverovatnije mesto
stare postojbine Albanaca isto~na Srbija”.
Naàlost, u skladu sa “teorijom” antropologa Srboquba @i-
vanovi}a (1933) da “nau~nici u Srbiji ne vole da ~itaju”, i akade-
mik Loma (a ne samo Pavle Ivi}) propustio je da na vreme sazna
otkud Arbanasi na Srbskoj Zemqi.
Kako pi{e Jovan I. Dereti}, “Arbanasi su skora{wi dose-
qenici u Srbiju... Pre dolaska u Srbiju (oni) su promenili tri
boravi{ta. Poreklom su sa Kavkaza iz kavkaske Albanije” a
wihov dolazak u Srbiju vezan je za rat izme|u Vizantije i Srbije
u jesen 1042. godine. “Romeji su sa velikom vojskom napali Srbiju
i borbe su vo|ene na predelu Novog Epira, dana{wa teritorija
Albanije. U dve velike bitke Srbi su stra{no porazili Romeje i
to je prouzrokovalo nemire u Vizantiji. Jedan od pobuwenika
bio je vojskovo|a \or|e Manijakis, koji je komandovao vizantij-
skom vojskom na Siciliji i u ju`noj Italiji. Po{to su ga bez
razloga smenili, odlu~io se na pobunu i krenuo da uzme vlast u
Carigradu. Poveo je svoju vizantijsku vojsku koju je imao pod svo-
jom komandom i jedan deo kavkaskih Arbanasa, odnosno Albanaca
kako su ih tada zvali, kao pomo}ne ~ete. Sa Arbanasima i{le su i
wihove porodice kako je to bio obi~aj u tom vremenu. Manijakis
SRBSKO PISMO 475
se sa svojom vojskom iskrcao u Dra~u po~etkom marta 1043. godine.

Na putu za Carigrad, on se kod Ostrova, blizu Dojranskog jezera,
sukobio s romejskom vojskom vernom Carigradu; u toj je borbi i
poginuo, a wegova se vojska predala. Ove doga|aje opisao je savre-
menik vizantijski istori~ar Mihailo Ataliota (Michael Ataliota,
Corpus, scriptorum historiae Byzantinae, Weber, Bonn 1844, Tome II,
page 121).
Vizantinci su prihvatili Manijakisove vojnike koji su se
predali, ali nisu hteli da prime Albance koji su bili stranci.
Wih su potisli na teritoriju Srbije, odakle nisu mogli da se vra-
te natrag na Siciliju, jer su la|e sa kojima su do{li bile zaple-
wene. Molili su Srbe da im dozvole da se negde nasele, pa kako su
oni tradicionalni sto~ari, gaji}e stoku za wih i srbsku vlaste-
lu. Vojislav (oko 990 - posle 1043), srbski knez u Dukqi, dozvo-
lio im je da se nasele u Rabanu, jedno malo i slabo naseqeno mesto
na podno`ju planine Jablanice. Koliko je bio brojan taj narod
nije poznato, ali prema proceni nije ih bilo mawe od pet hiqada
ni vi{e od dvadeset hiqada. U Srbiju su stigla samo ~etiri al-
banska plemena: Gege, Toske, Jape (Liape) i [amide. Gege su
»Gosk« ili »Gog« kod jermenskih geografa. [amide su azijski [u-
miksi. Ova dva posledwa plemena su bila mala, mo`da samo de-
lovi plemena, pa su se utopili u prva dva plemena.
Po Rabanu mi smo ih nazvali Arbanasima, stranci ih zovu
Albancima, a oni sami sebe nazivaju [}ipetarima {to na wiho-
vom jeziku zna~i Br|ani. Turci su ih zvali Arnautima. To je
arapski naziv koji zna~i - oni koji se nisu vratili (iz Srbije na
Siciliju - IP)...
Dereti}ev navod da su Arbanasi poreklom sa Kavkaza, iz kav-
kaske Albanije, u potpunosti se poklapa sa pisawem Zaze Alek-
sidzea iz Rukopisnog instituta \ur|ijanske akademije nauka.
Naime, jermenski nau~nici ustanovili su da je po~etkom 3. veka
pre Hrista, severoisto~no od Malog Kavkaza, na podru~ju dana-
{wih republika Gruzije i Azerbejxana, obrazovano Albansko
carstvo. Wegove granice na jugu prostirale su se do reke Kure, a
prema Strabonovu svedo~ewu, stanovni{tvo toga Carstva sasto-
jalo se od dvadeset {est plemena; do 3. veka po Hristu, budu}i da u
Carstvu nije bilo ostvareno etni~ko ujedna~avawe, svako pleme
op{tilo je na svome jeziku. Godine 387, kada je Jermenija podeqena
izme|u Irana i Romejskog carstva (kod nas poznatijeg kao Vizan-
tija), u Albansko carstvo u{le su i dve provincije biv{e Velike
Jermenije (Utike i Arcah) na desnoj obali Kure. Godine 462, Al-
bansko carstvo likvidirano je i pretvoreno u administrativnu
teritoriju persijske sasanidske dinastije (od 226. do 651. godine)
476 Ilija Petrovi}
pod nazivom Albanija, ali ni tada ni pre, taj pojam nije se kori-
stio kao etnonim, bilo je to iskqu~ivo politi~ko obele`je.
A o Grcima da i ne govorimo
Jer oni su ve} pomenuti na jednoj od uvodnih strana, u samo
~etiri reda, iako su ih, mo`da, zasluìli i vi{e.
Nauka u Srbiji protiv Srba

Istori~arima u srbskom narodu “ne ide pod kapu” da prihva-
te ono {to se na drugim stranama zna kao nesporno, te se oni
olako opredequju za “najlak{u” varijantu: kad su Srbi, odnosno
Sloveni, do{li u Iliriju, tamo nije bilo ni ìve du{e, po{to
su dotada{wi stanovnici Ilirije netragom nestali upravo u
trenutku kad su odnekud, ko zna otkud i kako, “saznali” da }e se
Srbi useliti u Iliriju. Ne zna se da li je taj nestanak bio iza-
zvan strahom pred Srbima, ili je budu}oj nordijskoj {koli bio
potreban “nau~ni” osnov za tvrdwu po kojoj su Srbi u Iliriju do-
{li niotkud, tek, Iliri su se neosetno preselili “u nepoznato”.
[to }e re}i da zvani~na istorijska nauka u Srba gleda na
Ilire (ali i na ostale Tribale, Tra~ane, Kelte, Gete, Gote, Dar-
dane, Cerane, i mnoge druge) kao na ne{to {to sa Srbima ni za
ìvu glavu ne bi smelo imati veze.
Najboqe se to pokazalo u trenutku kad je u Enciklopediji
srpske istoriografije, Beograd 1997 (kojoj se moè prika~iti
svakakvo obele`je, ali ne i srbsko) napisano da “[afarikov
trud, posebno na izdavawu izvora ima ogroman zna~aj za razvitak
srpske kriti~ke istoriografije, ali je ropsko oslawawe na we-
gov autoritet usadilo u srpsku nauku brojne romanti~arske za-
blude koje su s mukom iskorewene”. Prevedeno na na{ki, to zna~i
da su izvori koje je [afarik objavio, a zajedno s wima i [afa-
rikov autoritet, uveli u srbsku nauku “brojne romanti~arske za-
blude”, zbog ~ega je [afarikov istoriografski rad bio po srbsku
nauku izrazito {tetan, ali je ta {teta ipak bila vrlo korisna,
po{to je dovela do “razvitka srpske kriti~ke istoriografije”.
Drugim re~ima, ono {to je [afarik napisao o slovenskoj (i srb-
skoj) starini nije ni smelo da stigne do srbskog ~itaoca. I, na-
ravno, nije ni stizalo, jer [afarikovo delo nije prevo|eno na
srbski! A da jeste, moglo se na jednom mestu videti ono {to je o
dubokoj srbskoj starini (i ilirskoj, i tra~koj, i inoj) bilo ite-
kako poznato brojnim stranim autorima od nau~nog ugleda.
I {to je \uro Dani~i} (1825-1882) sveo na nekoliko redaka:
“Znao je o Slovenima sve {to se u wegovo vreme moglo znati, -
moglo znati trudom, prema kom je svaki trud ni{ta... i kazao je
SRBSKO PISMO 477
svetu to {to je znao. [to sad bilo koji Slovenin zna o svome na-
rodu, od wega je nau~io. Jo{ svakome vrlo mnogo ostaje da u~i o
svome narodu iz wegovih kwiga. On je svakome narodu slovenskom
pokazao {ta je, - {ta je istorijom, kwièvno{}u i jezikom.
Pokazao je toliko da jo{ niko nije mogao sve to ni primiti... Pa
mi Srbi osim sviju Slovena bejasmo u osobitoj qubavi takvog
~oveka” (P. J. [afarik, Navedeno delo, XIII; na zadwoj korici).
Sada, po{to pro~itamo {ta je sve akademik Aleksandar Lo-
ma poru~io ~itaocima “Pe~ata”, vidimo da na “istori~arski” na-
~in razmi{qaju i lingvisti u Srbiji, ~ak i oni koji su u~laweni
u Srpsku akademiju nauka.
Vidimo li da su stavovi akademika Aleksandra Lome o srb-
skom jeziku poduprti tezama koje je pre skoro podrug veka zvani~-
na istoriografija u Srba preuzela od berlinsko-be~ke (nordij-
ske) {kole, tezama koje su u potpunoj suprotnosti s istorijskom
istinom, ostaje nam samo da pod sumwu stavimo sve ono {to je iz-
govorio pred “Pe~atovim” saradnikom: o praslovenskom jeziku i
wegovoj rekonstrukciji, o oskudnim znawima o tra~kim i ilir-
skim jezicima, o srbskim pozajmicama iz arbana{kog jezika, o pr-
vim pisanim spomenicima na staroslovenskom jeziku, o etimolo-
giji srbskih re~i, o toponomasti~kom supstratu (“podsloju”) na
Srbskoj Zemqi, o romanti~arskom i nedovoqno kriti~kom pri-
stupu srbskoj toponomastici, o arhai~nom jeziku “bawskog zla-
ta”, o pravom tuma~ewu “iz slovenskih jezi~kih sredstava... na
dubqoj teorijskoj ravni”, o nepostojawu starobalkanskih topo-
nomasti~kih ostataka, o “izvorima i ~iwenicama istorijske di-
jalektologije”, o srbskom imenu starijem od srbskog jezika, o
srbskoj navici da “iz stare u novu postojbinu prenose imena
stranog porekla”, o “starosrpskom jeziku po~etka ~etrnaestog
veka”, o dijalektima praslovenskog jezika, o srbskim pozajmqe-
nicama iz drugih jezika susednih i poizdaqih, o......
Da je sve to objavqeno u nekom glasilu Srpske akademije
nauka (ako tako ne{to postoji - glasilo, mislim), ne bih se na
ovaj intervju ni obazirao, odmahnuo bih rukom i rekao: Kakvo
glasilo - takav i intervju.
Ali, po{to je intervju objavqen u Glasilu Slobodne Srbije
koje, za razliku od Akademije nauka takozvane Srpske, uti~e na
formirawe javnog mi{qewa u Srbstvu, bilo je nu`no da se ispi-
{e ovaj osvrt na jedno neneu~no i, stoga, krajwe nedobronamerno
domi{qawe o srbskoj pro{losti.
I o srbskoj budu}nosti, naravno.
***Vaseqenskoj televiziji poslato 9. avgusta 2016. godine, ispred
pono}i; objavqeno nepun sat kasnije, 10. avgusta.
478 Ilija Petrovi}
Bele{ka o sastavqa~u
Ilija Petrovi} (1938, Kosor, kod Podgorice), publicista i isto-
ri~ar, doctor honoris causa, bavi se srbskom istorijom novijega vremena.
Za kwigu Crnogorska pohara Ku~a dobio kwièvnu nagradu “Miha-
ilo Lali}” za 2010. godinu.
Objavqene kwige:
1. Me|unarodna po{tanska slu`ba, lat., Novi Sad 1966, str. 157;
2. Me|unarodni po{tanski promet, lat., Zagreb 1968;
3. Zmajevo 1973, Zmajevo 1974, str. 65-85;
4. Zmajevo - Prilozi za monografiju, Zmajevo 1979, str. 9-15, 48-66. i
77-136;
5. Planinari o planinarewu - Od Fru{ke gore do Monblana (u koau-
torstvu sa Borivojem Veqkovi}em), Novi Sad 1990, str. 286;
6. Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994, str. 80;
7. Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema,
Novi Sad 1994, str. 264;
8. Slavonija, Barawa i Zapadni Srem - Od Vije}a do Republike, Novi
Sad 1996, str. 373;
9. Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, str. 374;
10. Srpska Zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi
Sad 1997, str. 309;
11. Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa
1912-1918, Novi Sad 1998, str. 436;
12. Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999, str. 397;
13. Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, str. 214;
14. Srem 1918 - Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999, str. 192;
15. Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu sa Vasom
Kolakom), Novi Sad 1999, str. 126;
16. Starinci i novci, Novi Sad 2000, str. 175;
17. Stepanovi}evo - Prilog za monografiju, Novi Sad 2000, str. 310;
18. Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001,
str. 151;
19. Vremenik Telekijeve vlade - 16. februar 1939-3. april 1941, Novi
Sad 2001, str. 120;
20. Kerci u Pa{i}evu - Prilog za monografiju, Novi Sad 2002,
str. 556;
21. Lastari somborskog u~iteqi{ta, Novi Sad 2003, str. 133;
22. Srpska Krajina - Mart-jun 1992, Novi Sad 2003, str. 427;
23. Kerski imenoslov, Novi Sad 2003, str. 169;
24. Nepoznati 27. mart (u koautorstvu sa Vasilijem Mati}em), No-
vi Sad 2004, str. 5-172;
25. Spomenica novosadske PTT {kole, Novi Sad 2004, str. 248;
26. Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004, str. 95;
27. Obzorja - Spomenica Planinarskog dru{tva “Po{tar” Novi
Sad, Novi Sad 2005, str. 544;
28. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918, str. 308;
SRBSKO PISMO 479
29. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918, str. 298;

30. Novosadska gimnazija Zmaj-Jovina - Nara{taj 1951-1956; Na-
stavnici, Novi Sad 2006, str. 224;
31. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada, Novi Sad 2006, str. 331;
32. Demokratija s nali~ja (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi-
}em), Vaqevo/Beograd/Srbiwe 2006, str. 348;
33. Srpska Krajina - Jul-oktobar 1992, Novi Sad 2007, str. 429;
34. Brodolomnici pod Medovo (drugo pro{ireno i popravqeno iz-
dawe), Novi Sad 2007, str. 142;
35. Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, str. 370;
36. Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918, Beograd 2007, str. 501;
37. Medicinske misije na srpskim rati{tima 1912-1918, Novi Sad
2008, str. 138;
38. Medova 1916-2008 : U spomen potopqenim crnogorskim dobro-
voqcima : Spisak brodolomaca (u koautorstvu sa Marijanom Miqi}em
i Ilirom âpunijem), lat., Podgorica 2008, str. 41-57;
39. Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim, Novi Sad 2009,
str. 301;
40. Stepanovi}evo 1919-1945 (drugo popravqeno izdawe), Novi Sad
2009, str. 318;
41. Novosadska gimnazija : Nastavnici do 1960, Novi Sad 2010, str. 381;
42. Crnogorska pohara Ku~a, Podgorica 2010, str. 296;
43. [kotske ène uza Srbe 1914-1918, Novi Sad 2010, str. 123;
44. Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 : Preko-
morske zemqe, Novi Sad 2010, str. 83;
45. Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876, Novi Sad
2010, str. 138;
46. Srpska Krajina : Novembar 1992 - februar 1993, Novi Sad 2010,
str. 422;
47. Crnogorska pohara Ku~a, drugo pro{ireno izdawe, Podgorica
2011, str. 338;
48. Srpsko pitawe na nizbrdici, Novi Sad 2012, str. 371;
49. Izazovi srpskoga pitawa, Novi Sad 2013, str. 394;
50. Povesna ~itan~ica, Novi Sad 2013, str. 385;
51. Progon slobodne re~i : Pomirimo prijateqe - neprijateqi su
smireni, Podgorica 2014, str. 500;
52. Potraga za istinom, Novi Sad 2014, str. 398;
53. Zaslu`nici i opaske, Novi Sad 2014, str. 159;
54. Brodolomnici pod Medovo, pro{ireno i popravqeno (prigod-
no) izdawe, Podgorica 2015, str. 201;
55. Najgori |aci, Novi Sad 2015, str. 414.
56. Slepilo vlastodrà~ko : Srbija protiv srpskih dobrovoqaca
1912-1918, Beograd 2016, str.93;
57. Crnogorske i brdske, Podgorica 2016, str. 461;
58. ]erilica za }irilicu : Srbi protiv sebe, Novi Sad 2016, str, 146;
59. Srbsko pismo.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
323.1(=163.41)
PETROVI], Ilija, 1938-

Srbsko pismo / Ilija Petrovi}. - Novi Sad : I. Petrovi}, 2016
(Beograd : Donat Graf). - 479 str. ; 22 cm
Tira` 200. - Str. 7-11: Lako}a stvarawa / Milorad Predojevi}. -Bi-
bliografija.
ISBN 978-86 87845-11-4
a) Srpsko pitawe
COBISS.SR-ID 307596551

SrbsKo Pismo

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SrbsKo Pismo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ilija Petrovi}

Kompjuterska obrada sloga i prelom

“zamerio” je autorovom jezi~kom izrazu {to je “savr{eno jasan,

da se obave{tenost podrazumeva, pi{e jasno i dokumentovano,

sti da ga objavi u svojim Onomatolo{kim prilozima, onomasti~-

li }e u woj, kwizi o kojoj je re~, ako je jednoga dana uzme u ruke,

2. Zasnovanost sadr`aja na marksisti~kom u~ewu

we gra|e, na~in obja{wavawa i stil kao da imaju za ciq da zasene

3. Nau~no-stru~na vrednost rukopisa

tajnog sloga. ^lanice Saveza normalno treba da dozvole prenos

4. Psiholo{ki aspekt rukopisa

5. Didakti~ko-metodi~ki aspekt rukopisa

***Recenzija je pisana po {emi koju je dao Zavod za izdavawe uxbe-

Trebalo je da pro|e ne{to vi{e od godinu dana da bi izdava~ orga-

prirodnim “da se Srbi u Vojvodini ujedine najpre sa Srbijom”, a

I, na kraju, jo{ re~-dve o kwizi pred kojom danas s po{to-

}em. Pribi}evi} jer, na primer, nezadovoqan akcijom koja se u

jedinstvene d`ave Srba, Hrvata i Slovenaca pod vo|stvom kra-

we autonomne Vojvodine u Federalnu Srbiju, {to je najboqe

istori~ari - sve boqi do boqega. Tek onda priznado{e i ostali

Kad su ve} ra~unari po~eli da se razmno`avaju, nekome se

jent. Promene u sredini zahtevaju primenu koncepta strategij-

koji je ograni~en samo kreatorovom imaginacijom i {to je naj-

***Objavqeno najpre u autorovoj kwizi Kerski imenoslov, Novi

Desetog juna (1993), u Pedago{koj akademiji u Novom Sadu

snovanu na komponentama anacionalnog u ideolo{koj svesti, i

Ti si sre}an, na primer, zato {to ti je brat do{ao sa rati{ta.

Ako mo`emo poverovati u Bjernsonovu misao da “istina u

perspektivama. Uslovno govore}i, svi ti tekstovi ~ine jedin-

Izuzetnu ulogu u mnogim vojnim aktivnostima srbske vojske

Proterivawe i zabrana povratka. Bez obzira na trajawe jed-

ske progla{uje(m) dana{wim danom hrvatskom narodnom imovi-

Novi nau~ni rezultati. Posledwih nekoliko godina, najvi{e

lavnom iz Severne Amerike, dvojica Prvom srpskom dobrovo-

Neophodna daqa izu~avawa. Svi ovi radovi predstavqaju ne-

Iako ve} vi{e od ~etrdeset godina odsutan iz zavi~aja, Mi-

Sve su to lica koja su svojim `ivqewem i svojom nevoqom,

Tek pre dve-tri godine saznali su Predojevi}evi prijateqi

Ko je [afarik. Verovatno da najve}i deo prolaznika [afa-

Prastanovnici Evrope. [afarik zna da su Sloveni bili pra-

Pozivaju}i se na mnoge izvore, [afarik nabraja vi{e sta-

Potiskivawe [afarikovih kwiga. Upotreba grcizovanih

Srbi, ruski Srbi, a koje je nekada bilo doma}e i op{tenarodno

“Ba~ki mjestopisi” (1994). Govore}i o Ba~koj uop{teno, u

godine; kakvi su to “Hrvati” koji govore {tokavski, ako se zna da

Izme|u ostalih, na listi “hrvatskih ba~kih mjestopisa”

crkva u mestu postoji od 1798. godine. Sekuli} i sam pi{e da je te

Ba~. Nazivaju}i ga “drevnim hrvatskim naseqem” koje veko-

set pet, a 1792. jedanaest srpskih porodica sa {ezdeset osam

li~kog stanovni{tva, Sekuli} nedvosmisleno kazuje da su u Bo-

maxarskom nazivu sela, u~estvovao u brisawu tog starog srbskog

Kula. Prema Sekuli}evom shvatawu istorije, i Kula je “hr-

Zobnatica. Sekuli} ne spori da je na mestu dana{we Zobna-

“Barawski mjestopisi” (1996). U kwizi o navodnim baraw-

Sekuli} je izveo iz sopstvene “znanstvene spoznaje” da je Barawa

dr`avi Hrvatskoj”. Da se ne bi pomislilo da je za taj “povratak”

“Srijemski mjestopisi” (1997). [to se Srema ti~e i “sri-

Tekst ove kwige uvjerqivo dokazuje i potvr|uje povijesnu

Odreknu}e od srbskog jezika. Najpre, iako se istori~arima

radova. Ne postoji, dakle, “hrvatski jezik {tokavsko-ikavski”,

tome zaustavili, da ga tako nazivaju u granicama svoga plemena,

Hrvatska senka na srbskim tragovima. [to se ti~e Sekuli-

Barawe, Ba~ke i Srema, podataka do kojih su protekom vremena

Hrvate i {to se Hrvati nisu ni trudili da urade kwigu o svojoj