НАЗИВ УНИВЕРЗИТЕТА

СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:
ТЕМА: УСЛОВИ ЗА УЧЕШЋЕ У ПОСТУПКУ ЈАВНИХ
НАБАВКИ

МЕНТОР: СТУДЕНТ:

Новембар, 2020 год.

 САДРЖАЈ

1. УВОД.......................................................................................................................................3

2. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ЈАВНИХ НАБАВКИ............................................................................4

3. УСЛОВИ И НАЧИН СПРОВОЂЕЊА ПОСТУПКА ЈАВНЕ НАБАВКЕ.......................11

4. КОНТРОЛНА ФУНКЦИЈА И РЕВИЗИЈА ЈАВНИХ НАБАВКИ...................................14

5. ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................15

6. ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................16

2
 1. УВОД

Јавне набавке (en, public procurement) представљају поступак у којем држава, као
наручилац, набавља добра и услуге од других субјеката на тржишту. У данашњем
времену, јавне набавке су попримиле велики значај на националном и међународном
нивоу.1

Јавне набавке представљају једну систематизовану цијелину, односно скуп

правила, прописа и норматива по којима су државни органи, органи јединица локалних
самоуправа, јавне службе, привредна друштва и правна лица која врше послове од јавног
интереса (а који се финансирају са више од 50% из средстава буџета или у којима држава
посједује више од 50% акција) дужни поступати. Стога, можемо рећи да Јавне набавке све
више попримају облик посебне научне дисциплине која садржи како елементе
економских, тако правних и политичких наука.
Државе, као наручиоци, су веома пожељне за понуђаче, јер се њихова потражња за
добрима мјери у великим количинама, и поуздани су гаранти плаћања.

Стога се и поставља питање транспарентности јавних набавки, поступка у којем се

одвијају, и на који начин се може одржати конкуренција при конкурисању за тако
лукративне трансакције попут: набавке љекова, оружја, технолошких средстава, итд.
Такође, циљ јавних набавки је задовољење јавног интереса, што може бити некада
дискутабилно, и инструменти да се конзистентност у остваривању тог циља морају бити
веома развијени, да би се број потенцијалних неадекватних трансакција од стране државе
смањио на најмањи могући ниво.

Да би се поступак јавних набавки извршио што ефикасније, са минимумом

утрошених средстава, а да притом као правни посао не крши поменута начела, потребно је
имати организовану апаратуру и систем контроле који ће остварити ове критеријуме.
1
Ajibola Asolo, A comparative examination of the principle of transparency as an objective
of public procurement regulation [ http://ssrn.com/abstract=1678805]
3
 Послове за Владу у овој области врше Министарство финансија и Агенција за јавне
набавке. Министарство финансија, као ресорно, у области јавних набавки у сарадњи са
Агенцијом за јавне набавке, врши послове државне управе који се односе на предлагање
унутрашње и спољне политике, вођење развојне политике и нормативна дјелатност
(припрема закона и подзаконских аката).
Контрола поступака јавне набавке дата је у надлежност Комисији за контролу
поступака јавних набавки. Агенција за јавне набавке врши континуирани мониторинг
јавних набавки, превентивно инструктивних надзора и обезбјеђује услове за конкуретно и
транспарентно дјеловање свих учесника у процесима јавних набавки и ствара услове за
увођење елоктронског система јавних набавки.
Циљ Јавних набавки јесте да се омогући ефикасна јавна потрошња, односно да се
помогне јавним органима да набављају производе, услуге и радове бољег квалитета за
нижу цијену. Примјена адекватних поступака јавних набавки и велика конкуренција када
су у питању јавни уговори значајно умањује цијене. Резултат тога је да се новац пореских
обвезника ефикасније троши, побољшава се економски развој, стварају нови услови и
боља конкурентност.
Обзиром да се значајан обим јавне потрошње врши преко система јавних набавки,
само функционалан систем набавки осигурава ефикасно трошење новца пореских
обвезника. Најважнији, кључни принципи од којих зависи ефикасност јавних набавки су
економичност и ефикасност употребе јавних средстава, обезбјеђивање конкуренције,
транспаретност и равноправност (начела Закона о јавним набавкама).

2. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ЈАВНИХ НАБАВКИ

Јавна набавка је скуп свих радњи и активности, које предузима наручилац,

у циљу набавке роба, извршења услуга или извођења радова и за које издваја обезбеђена
средства.
Уговор о јавној набавци је уговор закључен између наручиоца и понуђача, у писаној
или електронској форми, а који има за предмет набавку роба, вршење услуга или извођење
радова.Уговор о јавној набавци роба је уговор у писаној или електронској форми и односи
се на куповину, лизинг, закуп или најамну куповину, са или без опције откупа роба,
укључујуци неопходну припрему мјеста извођења радова и услуга уградње.

Уговор о јавним радовима је уговор у писаној форми, а за предмет има извођење

и/или извођење и пројектовање радова који се односе на неку од дјелатности утврђених
законом или реализацију посла који одговара условима утврђеним од уговорних страна.
Појам «радова» подразумјева резултат градње или грађевинских радова узет у цјелини, а
који је, сам по себи, довољан за испуњење неке економске или техничке функције;

4
 Уговор о јавној набавци услуга је уговор у писаној или електронској форми и односи
се на набавку услуга које нису изузете овим законом.

Уговор о јавној набавци услуга представља подразумијева уговор у писаној форми који се
закључује ради остваривања финансијске користи а односи се на осигурање услуга које
нису изузете од Закона о јавним набавкама Републике Србије. Овај уговор није уговор о
набавци роба или радова дефинисаних у ставу (10 и 11) овога члана.

Услуге које су изузете од овог закона наведене су у Анексу II., дио Ц, који је саставни дио
овог закона. Уговор о јавној набавци може бити:
а) Уговор о јавној набавци, чији су предмет и робе и услуге, уговор је о јавној набавци
услуга, уколико вриједност односних услуга прелази вриједност роба обухваћених тим
уговором.
б) Уговор о јавној набавци, чији су предмет услуге, уговор је о јавној набавци услуга.
Он укључује и радове у смислу Анекса I. овог закона који су споредни у односу на
основни предмет уговора.

Јавна набавка може бити у електронској форми је набавка која се спроводи преко
електронског система за јавне набавке. Електронски систем за јавне набавке је
компјутеризовани систем о општој употреби доступности интеренета, који се користи са
циљем да се обезбједи већа ефикасност и економичност у области јавних набавки.
Електронска понуда је свака понуда или дио понуде, утврђена у условима позива на
надметање, која се чува, односно доставља наручиоцу у електронском облику и која
одговара начелима безбједног електронског пословања по Закону о електронском потпису
и која са другим дијеловима понуде истог понуђача недвосмислено чини заокружену и
логичну целину. Облик записа и начин достављања документације или дијела
документације у електронском облику, наручилац мора да одреди у тендерској
документацији.

Електронско средство је електронска опрема за обраду, укључујуци дигиталну

компресију, и чување података који се преносе, саопштавају и примају жицом, радиом,
оптичким или другим електромагнетским средствима.

Закон о јавним набавкама детаљно у чл.75-79. прописује обавезне и додатне услове

за учешће у поступку јавне набавке. Према овом закону:

Обавезни услови

Понуђач у поступку јавне набавке мора доказати:

1) да је регистрован код надлежног органа, односно уписан у одговарајући регистар;

2) да он и његов законски заступник није осуђиван за неко од кривичних дела као члан
организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде,

5
кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита,
кривично дело преваре;

3) да му није изречена мера забране обављања делатности, која је на снази у време

објављивања односно слања позива за подношење понуда;

4) да је измирио доспеле порезе, доприносе и друге јавне дажбине у складу са прописима

Републике Србије или стране државе када има седиште на њеној територији;

5) да има важећу дозволу надлежног органа за обављање делатности која је предмет јавне
набавке, ако је таква дозвола предвиђена посебним прописом.

Наручилац је дужан да од понуђача или кандидата захтева да при састављању својих

понуда изричито наведу да су поштовали обавезе које произлазе из важећих прописа о
заштити на раду, запошљавању и условима рада, заштити животне средине, као и да
понуђач гарантује да је ималац права интелектуалне својине.

Прописани обавезни услови односе се на понуђача, који наведене испуњеност набројаних

услова мора доказати.

Додатни услови

Наручилац у конкурсној документацији одређује додатне услове за учешће у поступку

јавне набавке.

Наручилац у конкурсној документацији одређује додатне услове за учешће у поступку

јавне набавке у погледу финансијског, пословног, техничког и кадровског капацитета увек
када је то потребно имајући у виду предмет јавне набавке.

Наручилац може одредити конкурсном документацијом да понуђач мора да докаже да над

њим није покренут поступак стечаја или ликвидације, односно претходни стечајни
поступак.

Наручилац може да одреди и друге додатне услове за учешће у поступку јавне набавке,
посебно уколико се односе на социјална и еколошка питања.

Наручилац може да одреди додатне услове у погледу испуњавања обавеза које понуђач
има према својим подизвођачима или добављачима.

Наручилац одређује услове за учешће у поступку тако да ти услови не дискриминишу

понуђаче и да су у логичкој вези са предметом јавне набавке.

Када је понуђач у поступку јавне набавке пословна банка, дужна је да податке доставља у
складу са обавезом гаранције тајности података о својим клијентима, у складу са законом
којим се уређује пословање банака.

6
Ове услове, у конкурсној документацији, одређује наручилац. Он их одређује у погледу
финансијског, пословног, техничког и кадровског капацитета увек када је то потребно
имајући у виду предмет јавне набавке. Такође, наручилац у конкурсној документацији
може одредити да понуђач докаже да над њим није покренут поступак стечаја или
ликвидације, све у циљу провере привредне снаге понуђача. Поред, наведених, наручилац
сходно предмету јавне набавке може одредити и друге услове.

Доказивање испуњености услова

Испуњеност ових услова понуђач доказује достављањем следећих доказа:

1) извода из регистра надлежног органа;

2) потврде надлежног суда;

3) потврде надлежног суда или надлежног органа за регистрацију привредних субјеката;

4) потврде надлежног пореског органа и организације за обавезно социјално осигурање

или потврде надлежног органа да се понуђач налази у поступку приватизације;

5) важеће дозволе за обављање одговарајуће делатности, издате од стране надлежног

органа.

Испуњеност услова понуђач може доказати достављањем доказа уз понуду, као што су:

1) извештај о бонитету или скоринг издат од стране надлежног органа, биланс стања са
мишљењем овлашћеног ревизора или извод из тог биланса стања, исказ о понуђачевим
укупним приходима од продаје и приходима од производа, радова или услуга, на које се
уговор о јавној набавци односи – најдуже за претходне три обрачунске године, мишљење
или исказ банака или других специјализованих институција. Наручилац је дужан да у
конкурсној документацији наведе који је доказ из ове тачке изабрао и/или које друге
доказе који доказују финансијски и пословни капацитет понуђач треба да приложи;

2) један или више доказа примерених предмету уговора, количини и намени, као што је:

(1) списак најважнијих изведених радова, испоручених добара или пружених услуга за
период који није дужи од осам година за радове, односно пет година за добра и услуге, са
износима, датумима и листама купаца односно наручилаца;

(2) стручне референце које прате списак најважнијих изведених радова, испоручених
добара или пружених услуга;

(3) опис понуђачеве техничке опремљености и апаратуре, мера за обезбеђивање квалитета

и капацитета за истраживање и развој;

7
(4) изјава о кључном техничком особљу и другим експертима који раде за понуђача, који
ће бити одговорни за извршење уговора, као и о лицима одговорним за контролу
квалитета;

(5) узорак, опис или фотографија производа и описа радова или услуга које ће понуђач
извести односно пружити. У случају сумње, наручилац може да захтева доказ о
аутентичности узорака, описа или фотографије;

(6) декларација о усаглашености, потврда, акредитација и други резултати оцењивања

усаглашености према стандардима и сродним документима за оцењивање усаглашености
или било које друго одговарајуће средство којим понуђач доказује усаглашеност понуде
са техничком спецификацијом или стандардима траженим у конкурсној документацији.

Овај доказ не може бити старији од два месеца пре отварања понуда, односно у случају
квалификационог поступка пре ажурирања листе.

Одлично је решење законодавца да испуњеност ових услова понуђач доказује

достављањем таксативно набројаних доказа. Поред тога, испуњеност услова понуђач
може доказати достављањем доказа уз понуду.

У поступку јавне набавке мале вредности, преговарачком поступку чија је процењена

вредност мања од наведеног износа, наручилац може одредити у конкурсној
документацији да се испуњеност свих или појединих услова, осим услова из члана 75. став
1. тачка 5) овог закона, доказује достављањем изјаве којом понуђач под пуном
материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да испуњава услове.

У случају спровођења поступка из члана 36. став 1. тач. 4) до 7) овог закона, наручилац
одређује начин доказивања испуњености услова из члана 75. став 1. овог закона, који мора
бити примерен околностима конкретне набавке, осим услова из члана 75. став 1. тачка 5)
овог закона.

Наручилац је дужан да доследно поштује законите интересе понуђача, штитећи њихове

техничке и пословне тајне у смислу закона којим се уређује заштита пословне тајне.

Понуђач, кандидат, односно добављач дужан је да без одлагања писмено обавести

наручиоца о било којој промени у вези са испуњеношћу услова из поступка јавне набавке,
која наступи до доношења одлуке, односно закључења уговора, током важења листе
кандидата, односно током важења уговора о јавној набавци и да је документује на
прописани начин.

Наручилац је дужан да приликом одређивања доказа којима се доказује испуњеност

услова, води рачуна о трошковима прибављања тих доказа, односно да трошкови
прибављања доказа не буду несразмерни процењеној вредности јавне набавке.

Одредбе овог члана сходно се примењују на физичка лица као понуђаче и на подносиоце
пријава.
8
Управа за јавне набавке ближе уређује начин доказивања испуњености услова.

Регистар понуђача

Организација надлежна за регистрацију привредних субјеката води јавни регистар

понуђача – предузетника и правних лица који испуњавају обавезне услове из овог закона.

Регистар понуђача је доступан на интернет страници.

Свако лице регистровано код организације надлежне за регистрацију може поднети захтев
за упис у регистар понуђача, подношењем докумената којима доказује испуњеност
обавезних услова.

Организација надлежна за издавање доказа, односно орган надлежан за изрицање санкција

и мера које спречавају учешће лица у поступку јавне набавке, дужан је да након што
утврди промене или изрекне санкцију или меру лицу регистрованом у регистру понуђача,
одмах о томе обавести организацију надлежну за регистрацију привредних субјеката.

Лице уписано у регистар понуђача није дужно да приликом подношења понуде, односно
пријаве доказује испуњеност обавезних услова.

У регистру понуђача региструју се подаци и промене података о понуђачу и то:

1) матични/регистарски број;

2) порески идентификациони број;

3) пословно име и адреса седишта;

4) лично име и ЈМБГ, односно број пасоша и земља издавања законског заступника
понуђача, ако је законски заступник физичко лице и пословно име и матични број
законског заступника понуђача, ако је заступник правно лице.

У регистру понуђача региструје се и датум регистрације понуђача, односно датум промене

података о понуђачу који су предмет регистрације.

Понуђач се брише из регистра понуђача на основу захтева понуђача за брисање или по

службеној дужности ако престане да испуњава неки од законом прописаних услова.

Против решења регистратора који води регистар понуђача може се изјавити жалба
министру надлежном за послове привреде.

Министар надлежан за послове привреде прописује садржину регистра понуђача и

документацију која се подноси уз пријаву за регистрацију понуђача.

9
НАПОМЕНА: Одредбе овог члана се примењују од 1. септембра 2013. год.

Начин достављања доказа

Докази о испуњености услова могу се достављати у неовереним копијама, а наручилац

може пре доношења одлуке о додели уговора, захтевати од понуђача, чија је понуда на
основу извештаја комисије за јавну набавку оцењена као најповољнија, да достави на увид
оригинал или оверену копију свих или појединих доказа.

Ако је понуђач доставио изјаву, наручилац може пре доношења одлуке о додели уговора
да тражи од понуђача чија је понуда оцењена као најповољнија да достави на увид
оригинал или оверену копију свих или појединих доказа о испуњености услова.

Ако понуђач у остављеном, примереном року који не може бити краћи од пет дана, не
достави на увид оригинал или оверену копију тражених доказа, наручилац ће његову
понуду одбити као неприхватљиву.

Наручилац је дужан да наведе у конкурсној документацији да понуђач није дужан да

доставља доказе који су јавно доступни на интернет страницама надлежних органа и да
наведе који су то докази.

Наручилац не може одбити као неприхватљиву, понуду зато што не садржи доказ одређен
овим законом или конкурсном документацијом, ако је понуђач, навео у понуди интернет
страницу на којој су тражени подаци јавно доступни.

Уколико је доказ о испуњености услова електронски документ, понуђач доставља копију

електронског документа у писаном облику, у складу са законом којим се уређује
електронски документ, осим уколико подноси електронску понуду када се доказ доставља
у изворном електронском облику.

Ако понуђач има седиште у другој држави, наручилац може да провери да ли су

документи којима понуђач доказује испуњеност тражених услова издати од стране
надлежних органа те државе.

Ако понуђач није могао да прибави тражена документа у року за подношење понуде, због
тога што она до тренутка подношења понуде нису могла бити издата по прописима
државе у којој понуђач има седиште и уколико уз понуду приложи одговарајући доказ за
то, наручилац ће дозволити понуђачу да накнадно достави тражена документа у
примереном року.

Ако се у држави у којој понуђач има седиште не издају докази, понуђач може, уместо
доказа, приложити своју писану изјаву, дату под кривичном и материјалном
одговорношћу оверену пред судским или управним органом, јавним бележником или
другим надлежним органом те државе.

10
 3. УСЛОВИ И НАЧИН СПРОВОЂЕЊА ПОСТУПКА ЈАВНЕ
НАБАВКЕ

Поступци јавне набавке су:

1) отворени поступак;

2) рестриктивни поступак;

3) квалификациони поступак;

4) преговарачки поступак са објављивањем позива за подношење понуда;

5) преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда;

6) конкурентни дијалог;

7) конкурс за дизајн;

8) поступак јавне набавке мале вредности.

Додела уговора се врши у отвореном или рестриктивном поступку.

Додела уговора може да се врши и у другим поступцима јавне набавке, ако су за то

испуњени услови прописани овим законом.

1. ОСНОВНА НАЧЕЛА ЈАВНИХ НАБАВКИ

У поступку јавних набавки, установљена су основна правила по којима је наручилац

дужан поступати и придржавати их се током цијелог поступка. У начела јавних набавки
убрајамо:

1.1. Начело економичности и ефикасности употребе јавних средстава

11
Наручилац је дужан да обезбеди економично и рационално коришћење јавних средстава у
поступку јавне набавке и избором најповољније понуде.

“Начело економичности и ефикасности употребе јавних средстава (које је познато као

принцип размјене најбоље вриједности за новац) у суштини значи да избор између двије
или више понуда мора да буде заснован на упоређивању трошка у односу на добијени
резултат. Добијени резултат мора да буде:

-решење којим се добија исти резултат, али уз мањи трошак,

-решење којим се са истим или мањим трошком постиже бољи резултат,
-решење којим се, иако уз већи трошак, постиже бољи резултат (под условом да та
додатна ефикасност оправдава повећање трошкова)”.2

1.2. Начело обезбеђивања конкуренције

Наручилац је дужан да предузме потребне мере којима се обезбеђује конкуренција

међу понуђачима. Он не смије да се ограничи или спречи конкурентност међу
понуђачима, а посебно не може да онемогући било којег понуђача да учествује у поступку
јавне набавке неоправданом примјеном преговарачког поступка или коришћењем
дискриминаторских услова или мера које фаворизују поједине понуђаче

Ово начело подразумева обавезу наручиоца да обезбиједи такмичење међу

потенцијалним понуђачима и то на начин што наручилац јавно објављује и оглашава
позиве за надметања, у складу са Законом, а у случајевима јавне набавке мале вредности
(шопинг) обезбеђује прикупљање најмање три понуде.

Изузетак представља ограничени поступак јавне набавке, гдје је законодавац

предвидио да се начело конкуренције остварује обезбеђивањем најмање три
квалификована понуђача.

1.3. Начело транспаретности

Транспаретност поступка обезбеђује се објављивањем плана јавних набавки, позива за

јавно надметање, одлуке о квалификацији кандидата, одлуке о избору најповољније
понуде, одлуке о обустави поступка јавне набавке, одлуке о поништавању поступка јавне
набавке, уговора о јавној набавци, измјене, односно допуне плана, позива, одлуке и
уговора, као и предузимања других мјера и радњи. Понуђач који учествује у поступку

2
Katarina Radović, Ivan Krkeljić, Zakon o javnim nabavkama sa komentarom, Direkcija za javne nabavke,
Komisija za kontrolu postupaka, Podgorica, 2008, str. 17.

12
јавне набавке има право да оствари увид у документацију спроведеног поступка јавне
набавке.

Ово је најважније начело, које у себи садржи и сва остала начела јавних набавки.
Већи степен транспаретности поступка јавних набавки резултира већим степеном
конкурентности, нижим цијенама, повољнијим условима и у крајњем, добијањем најбоље
вриједности за новац. Тиме што су поступци јавних набавки транспарентни, то јест
прегледни и јавно објављени и оглашени, понуђачима је омогућено да, на основу унапред
предвиђених услова, припреме своју понуду.

Транспарентност представља и основ за контролу закључивања уговора. Пошто је

наручилац обавезан да јавно објави одлуку о додјели уговора, која у себи садржи низ
података, а не само информацију о називу понуђача чија је понуда најповољнија, остали
понуђачи и заинтересована лица имају право, покретањем жалбеног поступка, да провјере
да ли је прворангирана понуда заиста резултат најповољнијег избора. На тај начин врши
се контрола трошења буџетских средстава.

1.4. Начело равноправности

Наручилац је дужан да у свим фазама поступка јавне набавке имају равноправан

третман. Услови за учешће у поступку јавне набавке су једнаки за све понуђаче,без обзира
на то да ли као понуђач јавља физичко или правно лице и без обзира на сједиште понуђача
(у земљи или иностранству), при чему се поступку јавне набавке сви понуђачи
равноправно третирају у остваривању њихових права.

4. КОНТРОЛНА ФУНКЦИЈА И РЕВИЗИЈА ЈАВНИХ НАБАВКИ

Закон није прописао успостављење контролних органа који би били одговорни за

надзор над активностима у поступцима јавних набавки. Агенција за јавне набавке није у
суштини контролни, него савјетодавни, односно орган који прати провођење Закона о
јавним набавкама. Али према раније успостављеним надлежностима, екстерни контролни
органи у поступку јавних набавки су ревизије. Ова тела су професионална и независна у
пракси.
Ревизије које ова тијела обављају немају карактер претходних контрола у поступку
јавних набавки, већ се ради о контролама већ завршених поступака јавних набавки, које
донекле могу бити и механизми за подешавање, односно кориговање будућих јавних
набавки.

13
 Међутим, не постоје кумулативни подаци или бар нису доступни на web страницима,
постоје појединачни ревизорски извјештаји сачињени у вези са ревизијама обављеним у
појединим институцијама, организацијама, предузећима. Није познато да постоје закони
којима је дефинисана контрола процеса јавних набавки од стране грађана односно
цивилног друштва. Својеврсна контрола од стране цивилног друштва обезбеђена је
чињеницом да су поступци јавних набавки транспарентни и путем wеб странице доступни
широкој јавности.

Интерне контроле, односно интерна тијела за ревизију у генералном смислу, обавезно

је формирати у складу са важецим прописима, али у пракси оне нису свугдје формиране, а
оне које јесу углавном немају нарочиту улогу у смислу контроле јавних набавки. Дакле,
интерне ревизије не можемо сматрати нарочито значајним органом у поступку контроле
јавних набавки.

Закон изричито не говори о праћењу реализације уговора додијељених у поступку

јавних набавки, па према томе не постоји ни обавеза да се евентуални резултати
публикују. У пракси се углавном публикују резултати до којих се дошло у поступку
ревизије, урађене од стране званичних ентитетских ревизија.

Што се тиче Агенције за јавне набавке, она је у оквиру својих надлежности одговорна
за прикупљање, анализу и објављивање информација у вези са поступцима јавних набавки
и додијељеним уговорима о јавним набавкама. Надлежност Агенције према наведеном
завршава се с додјелом уговора и Агенција практично не захтјева информације о
реализацији/имплементацији додијељених уговора.

У пракси, већина уговорних органа не анализира поступак реализације уговора нити

има одговарајуће информације у вези с тим. Мањи дио уговорних органа своје анализе
додељених уговора своди на извјештаје према надлежним институцијама, углавном
везано за извјештаје о раду или извјештаје о извршењу буџета. Овакви извештаји се
публикују у званичним публикацијама као што су службене новине, било да се ради о
локалним, општинским гласилима, било да се ради о кантоналним, односно ентитетским
гласилима.

Оно што је веома интересантно је да се Агенција за јавне набавке,од стране великог

броја актера јавних набавки, погрешно сматра контролним механизмом у поступцима
јавних набавки, иако је њена улога савјетодавна, уз давање мишљења која не обавезују
уговорни орган.
Колико је учесницима у поступку јавних набавки потребно релевантно, обавезујуће
мишљење и контрола у току поступка, а прије него што се искористе прописани кораци и
институције (приговор уговорном органу и жалба Уреду), свједоци и мишљење пословне
заједнице у оквиру Истраживања EUPPP, према којем пословна заједница сматра да је
водећи приоритет Агенције за јавне набавке контрола примјене ЗЈН.

14
 5. ЗАКЉУЧАК

Област јавних набавки преставља веома осетљиво тло за трансакције, поготово за

субјекте који савјесно ступају на конкурсе који се расписују, понашајући се коректно, по
правилима слободне конкуренције. Међутим, ситуације у којима наручилац одлучи да из
неког дискриминаторног разлога одбије понуђача су неријетке и стога је потребна веома
квалитетна регулација која се мора досљедно и ефикасно примењивати на поменуте
случајеве.

Јавне набавке су релативно нов систем коме треба посветити посебну пажњу и који
треба фазно инплементирати и усавршавати, а за све ове активности потреби су
високостручни и обучени кадрови, добро познавање европског законодавства и праксе,
законодавства земаља у региону.

Јавне набавке су по својој суштини развојно питање и као такво га треба третирати.
Економично трошење јавних средстава омогућава задовољавање већег броја грађана и
привредних субјеката. Обезбјеђивање конкуренције међу понуђачима даје шансу већем
броју предузећа да добију посао и да се развијају.

Поред домаћег, важан је и међународни аспекат јавних набавки. Предуслов за

коришћење европских фондова и других врста међународне помоћи јесте уређен систем
јавних набавки који подразумјева ефикасно праћење и контролу исправности поступака
јавних набавки.

Када је у питању борба против коруптивних радњи, Агенција за јавне набавке се бави
превентивним радњама.У Агенцији, грађани могу добити информације и правне савјете.
Такође су објавили брошуре које се односе на упуства о начину пријављивања
неправилности у поступку јавних набавки, тј. могућу корупцију и конфликт интереса.

Корупција датира још од давнина, постојала је у прошлости, евидентна је сада и биће

је у будућности. Законима се не може све предвидети, зато акценат треба да ставимо на
“антикорупцијски кодекс” овлаштених службеника за јавне набавке и свих других
учесника у поступку јавне набавке. Професија и занимање су наш избор. Лични и
професионални интегритет су најбоља препрека кварењу институција, јер оне су гарант да
су “правила у човјеку, а не на папиру.” 3
3
Grupa autora, Profesija (I) Korupcija , Centar za monitoring i evaluaciju, Beograd, 2005, str. 129.
15
 6. ЛИТЕРАТУРА

Књиге

 ЛИЛИЋ Стеван, Управно право Управно процесно право, Правни факултет

Универзитета у Београду, 2010.

 Козар Владимир, Јавне набавке, Заштита права понуђача и јавног интереса у

поступку јавне набавке, Правни информатор, март 2010, бр.3

 ЈОВАНОВИЋ, Предраг, Анатомија корупције, Transparency Internacional Serbia,

Београд 2001.

 ГРУПА АУТОРА, Професија (И) Корупција, Центар за мониторинг и евалуацију,

Београд 2005.

 Анализа стања у области јавних набавки у Босни и Херцеговини с препорукама за

даље акције; Славица Роквић, дипл. правник ; Transparency International BiH-
2007.година

Интернет адресе

 Информатор о раду Управе за јавне набавке, 10.2.2010, Београд,

http://www.ujn.gov.rs/sr/about/info_rad

 Економско привредни водич кроз Споразум о стабилизацији и придруживању,

http://www.pks.rs/Portals/0/eu/EP_vodic_kroz_SSP.pdf

16