Назив школе

МАТУРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Саобраћајни прописи
ТЕМА: Возови поја, подела и означавање

МЕНТОР: УЧЕНИК:
Николина Ћоћкало

Мај, 2020 год.

 САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................3

ВОЗ..................................................................................................................................................4

ПОДЕЛА ПРЕМА НАЧИНУ ПОГОНА......................................................................................5

ПУТНИЧКИ ВОЗОВИ..................................................................................................................6

ВОЗОВИ ЗА ПРЕВОЗ РОБЕ........................................................................................................7

ПОМОЋНИ ВОЗОВИ...................................................................................................................7

РАНГ ВОЗОВА..............................................................................................................................8

ВОЗОВИ НА ДАЉИНУ................................................................................................................8

ЖЕЛЕЗНИЦА ВЕЛИКЕ БРЗИНЕ................................................................................................8

МЕЂУГРАДСКА ЖЕЛЕЗНИЦА.................................................................................................9

РЕГИОНАЛНА ЖЕЛЕЗНИЦА...................................................................................................10

ВОЗ МЕТРОА..............................................................................................................................12

ТРАМВАЈ.....................................................................................................................................13

ЛАКИ ШИНСКИ СИСТЕМ.......................................................................................................13

ЈЕДНОКОЛОСЕЧНА ЖЕЛЕЗНИЦА........................................................................................14

МАГЛЕВ ВОЗ..............................................................................................................................14

ШИНСКА КОЛА.........................................................................................................................15

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................15

ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................16

УВОД
Стратегије развоја савремених железничких транспортних система у последњих шездесет
година односи се на развој нових генерација брзих возова, задовољавајући при томе два

2
основна критеријума, минимално време вожње и минималну потрошњу погонске енергије.
За разлику од конвенционалних, возови великих брзина саобраћају са знатно већим
брзинама (преко 200км/х), и чине део железничког система са специјализованим
возилима и пругама. Први такав систем почео је са радом 1964. године у Јапану на
релацији Токио-Осака, и воз великих брзина назван Схинкансен који је због свог дизајна у
свету био познат као “буллет траин” (метак воз) који се кретао брзином од 210 км/х.
Након Јапана, развијене земље Европе почеле су са истраживањем и развојом возова
великих брзина и система који их подржавају, одговарајућих технолошки
специфичности који испуњавају њихове посебне услове транспорта. Француска је 1981.
године пустила у рад линију Париз – Лион, са новим моделом воза великих брзина, ТГВ
(фр. Траин à Гранде Витессе) који се кретао 260 км/х. У трци за освајањем брзих пруга и
возова великих брзина укључили су се и Италија, Немачка, Шпанија као и земље ван
Европе, Кина, Тајван, Турска, Јужна Кореја, УСА. Експанзија у развоју брзих возова
показује и чињеница да је на већини брзих пруга током 2012. године остварена брзина
већа од 300 км/х, а да се до 2020. године очекује повећање дужина брзих пруга за чак
25.000 км на светском нивоу али и да се драматично повећа повезаност брзих пруга. Краће
време путовања као резултат овако великих брзине кретања условило је изражену
конкуретност железничког саобраћаја у односу на остале врсте саобраћа поготово на
релацијама од 100 - 1000 км. Конкуретност железничких система возова великих брзина се
посебно огледа и у примени енергетске ефикасности и у могућностима масовног превоза
на дужим релацијама, безбедност и поузданост у превозу са ниском ценом одржавања,
локације железничких станица у центрима већих градова, мала потрошња погонске
енергије у односу на масу превезеног терета, минимум загађења и искоришћења околине
по путнику и слично.

У овом семинарском раду обрађивани су “Возови великих брзина”, који постају велики
конкурент авио превоз, због своје брзине, цене и економичности. У првом делу описани су
адхезивни возови који трче у већем броју земаља у Европи. У даљем раду описан је развој
магнетно-лебдећих возова и који развијају веће брзине од адхезивних возова. Научници су
направили пројекте за наредних неколико стотина година у високо развијенијим земљама,
који се односе на возове велиих брзина.

3
ВОЗ
Воз је облик железничког саобраћаја који се састоји од композиције повезаних шинских
вагона које вуче или гура једна или више локомотива. Служи за превоз путника или
терета.

Иако је кроз историју, пара била најдоминантнији извор снаге возова, данас се углавном
користи дизел или електрична струја за погон (ткз. електричне локомотиве). Поред тога,
као извор енергије се користе и коњи, конопци или жице, гравитација, пнеуматика,
батерије, и гасне турбине. Пруге по којима се крећу возови се обично састоје од две, три
или четири шине.

Постоје разне врсте возова који су направљени и прилагођени за одређене намене. Стога
се воз може састојати од комбинације једне или више локомотива и вагона.

Путнички воз је воз који садржи вагоне за путнике са седиштима или лежајима, а често
може бити веома дуг и брз. С обзиром да возови прелазе све веће дистанце, брзина возова
је веома важан фактор. Да би се постигла што већа брзина, иновативна технологија
МАГЛЕВ возова се усавршавала годинама. Данас су достигли брзине преко 500 км/х. Неке
од земаља које су чувене по великој брзини, али и тачности и прецизности у распореду
возова јесу првенствено Јапан, потом Француска, Немачка, Уједињено Краљевство,
Шпанија, али и Италија, Сједињене Државе и Швајцарска. Теретни воз користи теретне
вагоне за превоз робе или материјала, и као такав не превози путнике. Сама реч воз је
настала од глагола возити, а пре појаве данашње железнице је коришћена за поворку од
неколико кола која су повезана, а вуку их волови. Увођењем железнице у Србију, већина
нових појмова је преведена употребом постојећих српских речи, тако што им је значење
проширено на нови појам, осим вагона и локомотиве.

ПОДЕЛА ПРЕМА НАЧИНУ ПОГОНА

Први возови су били вучени конопцима, користили су силу гравитације или су их вукли
коњи, али су их почетком 19. века замениле парне локомотиве.

4
Од 1920-их њих су почеле да замењују дизел и електричне локомотиве, које су захтевале
мање напора за управљање и биле су чистије, али и сложеније и скупље.

Електрична вуча пружа нижу цену по пређеном километру, али има више почетне
трошкове, који се могу оправдати само на линијама са великом густином саобраћаја.
Пошто је изградња електричног система потребног за рад електричне локомотиве виша по
пређеном километру, електрична вуча је мање пожељна на дужим линијама, осим на
системима којима се путује великим брзинама.

Недавна варијација електричних локомотива је локомотива горивих ћелија.[2] Локомотиве

горивних ћелија комбинују предност одсуства инсталираних електричних система, са
предностима беземисионог рада. Међутим, постоји значајан почетни трошак за таква
возила горивних ћелија.

ПУТНИЧКИ ВОЗОВИ
Путнички воз је онај који обухвата кола која превозе путнике и који често може да буде
врло дугачак и брз. Он може да буде вишеструка јединица са самосталним погоном или
железничка кола, или комбинација са једном или више локомотива и једном или више
приколица без погона познатих као путничка кола. Путнички возови путују између
станица или депоа, на којима се путници могу укрцати и искрцати. У већини случајева,
путнички возови раде на фиксном реду вожње и имају супериорна права коришћења
колосека у односу на теретне возове.

За разлику од теретних возова, путнички возови морају да снабдевају свака кола са

струјом ниског напона ради осветљења и грејања, између осталог. Ова струја може да
долази директно од локомотиве која је главни покретач (из генератора модификованог за
ту сврху), или из засебног дизел генератора у локомотиви. За услуге путничког саобраћаја
на даљинским рутама, где локомотива са одговарајућом опремом није увек доступна,
може се користити засебни генератор.

5
Надзор путничког воза је у надлежности кондуктера. Њима обично помажу други чланови
посаде, као што су сервисери или портери. Током периода путне вожње Северно
Америчком железницом, возови на даљину су носили два кондуктера: горе поменутог
кондуктера воза и Пулмановог кондуктера, који је био задужен за особље спаваћих кола.

Многи путнички возови који пружају престижне траспортне услуге су добили специфична
имена, нека од којих су постала позната у литератури и фикцији. У протеклим годинама,
жељезари су често помињали путничке возове као „лак“, алудирајући на прохујале дане
дрветом опремљених кола са њиховим сјајном спољашњом обрадом и луксузном
декорацијом. „Блокирање лака“ (енгл. Блоцкинг тхе варнисх) значило је да спори теретни
воз спречава пролаз брзог путничког воза, узрокујући кашњење.

Неки путнички возови, на дугим и кратким релацијама, користе кола на два дека да би
могли да превезу више путника по возу. Дизајн кола и њихова општа безбедност за
путнике су драстично еволуирали током времена, што чини превоз возом релативно
безбедним.

ВОЗОВИ ЗА ПРЕВОЗ РОБЕ

Возови за превоз робе - теретни возови су: 1) у међународном саобраћају: (1) возови
комбинованог саобраћаја; (2) возови са појединачним колима; (3) возови са јединственим
товаром; 2) у унутрашњем саобраћају: 14 (1) експресни и брзи теретни возови, за брзи
превоз ствари, нарочито живих и брзопокварљивих пошиљки; (2) директни теретни
возови, за превлачење директног брута из једне распоредне (ранжирне) или утоварне
(истоварне) станице преко најмање једне распоредне (ранжирне) станице на истој или и
одвојној прузи; (3) деонички теретни возови, за превлачење теретног брута из једне
распоредне (ранжирне) или утоварне (истоварне) станице до суседне распоредне
(ранжирне) станице на истој или и одвојној прузи, или до неке утоварне (истоварне)
станице испред њих; (4) брзи манипулативни возови, за превоз денчаних пошиљака; (5)

6
сабирни и сабирно-манипулативни возови, за превлачење међустаничног брута на једном
распоредном одсеку; (6) кружни теретни возови, за превлачење брута између станица
унутар железничког чвора; (7) индустријски возови, за превлачење брута за потребе
индустрије на одређеним релацијама, као и за послуживање индустријских колосека који
се одвајају са отворене пруге.

ПОМОЋНИ ВОЗОВИ
Помоћни возови су: 1) помоћни возови или локомотиве, који се са својом опремом
упућују на места несрећа и незгода ради указивања помоћи и отклањања насталих сметњи;
2) извиднички локомотивски возови, за извиђање стања пруге у ванредним приликама; 3)
локомотиве крстарице, које се уводе у саобраћај у циљу рашчишћавања пруге од снега и
леда; 4) снежна гртала, која се користе као возила за чишћење снега на прузи, са
сопственим погоном или додата локомотиви. Службени и помоћни возови сматрају се
теретним возовима.

РАНГ ВОЗОВА
Према важности у току извршења саобраћаја и регулисања кретања возова, возови имају
следећи редослед у рангирању и давању првенства: 1) EuroCity возови; 2) EuroNight
возови; 3) InterCity возови у међународном саобраћају; 4) експресни возови у
међународном саобраћају; 5) брзи возови у међународном саобраћају; 6) InterCity возови у
унутрашњем саобраћају; 7) Inter Regio возови; 8) Regio Express возови; 9) Regio возови;
10) градско-приградски возови; 11) међународни теретни возови; 12) експресни и брзи
теретни возови; 13) директни теретни возови; 14) деонички теретни возови; 15) брзи
манипулативни возови; 16) сабирни и сабирно-манипулативни возови; 17) кружни возови;
18) индустријски возови; 19) помоћни возови; 20) службени возови. Возови из
међународног саобраћаја имају предност испред возова истог ранга из унутрашњег
саобраћаја. Појединим возовима за превоз путника и појединим теретним возовима,
зависно од њихове намене може се дати и већи ранг. Помоћни возови могу имати
првенство испред свих возова када су уведени у саобраћај ради указивања помоћи или
отклањања сметњи на прузи.

7
ВОЗОВИ НА ДАЉИНУ
Возови на даљину путују између многих градова и/или региона неке земље, а понекад
пролазе и кроз неколико земаља. Они често имају кола за ручавање или ресторанска кола
да би се омогућило путницима да имају оброк током путовања. Возови који путују преко
ноћи такође могу да имају спаваћа кола. Тренутно велики део путовања на растојањима од
преко 500 ми (800 км) се обавља ваздухом у многим земљама, док су у осталима таква
путовања железницом популарна, или су једини јефтини начин путовања на велике
раздаљине.

ЖЕЛЕЗНИЦА ВЕЛИКЕ БРЗИНЕ

една приметна и растућа категорија возова на дуга растојања је железница велике брзине.
Генерално, железница велике брзине се креће брзинама изнад 200 км/х (120 мпх) и често
функционише на наменском колосеку који је дизајниран и опремљен да прихвати возове
велике брзине. Јапански Шинкансен који је популарно познат као „воз-метак” је почео са
радом 1964. године, и био је први успешан пример путничког железничког система велике
брзине.

Најбржи воз на точковима који креће по шинама је француски ТЖВ (Траин à Гранде
Витессе, дословно „воз велике брзине”), који је достизао брзину од 5.748 км/х (3.571,6
мпх), двоструку брзна полетања авиона Боинг 727, под условима тестирања 2007. године.
Највећа брзина која је тренутно достиже при планираном моду вожње је 350 км/х (220
мпх) на системима међуградске жељезнице Пекинг–Тјенцин и возу велике брзине Вухан–
Гуангџоу у Кини. ТЖВ се креће максималном комерцијалном брзином од 300—320 км/х
(190—200 мпх), као што чине и немачки Интерсити експрес и шпански АВЕ (Алта
Велоцидад Еспаñола).

У већини случајева, путовање возом велике брзине је временски и трошковно

конкурентно са ваздушним саобраћајем када растојања не прелазе 500 то 600 км (310 то
370 ми), јер аеродромске процедуре чекирања и укрцавања могу да додају неколико сати

8
на само време транзита. Исто тако, трошкови рада железнице на овим раздаљинама могу
бити нижи када се узму у обзир количина горива које конзумира путнички авион током
полетања и успона. Како се пређено растојање путовања повећава, ови трошкови постају
мање изражени, и ваздушно путовање постаје конкурентније.

Нека опрема железнице високе брзине примењује технологију нагибања ради побољшања
стабилности на завојима. Примери такве опреме су Напредни путнички воз (АПТ),
Пендолино, Шинкансен серије Н700, Амтракова Ацела Експрес и Талго. Нагибање је
динамична форма суперелевације, која омогућава саобраћају при ниским и великим
брзинама да користи исти колосек (иако не истовремено), као и стварање удобније вожње
за путнике.

МЕЂУГРАДСКА ЖЕЛЕЗНИЦА

Електронски нагибући воз, најбржи воз у Аустралији, путује између Бризбена и

Рокхемптона у Квинсленд, на растојању од 615 км.

Главни чланак: Међуградска железница

Возови се могу поделити у три главне групе:

Међуградски возови: повезивање градова у најкраћем времену, заобилазећи све средишње

станице

Експресни возови: заустављање на већим средишњим станицама између градова,

услуживање великих урбаних заједница

Регионални возови: заустављање на свим средишњим станицама између градова,

услуживање свих заједница дуж линије

Разлика између типова може бити мала или чак и да не постоји. Возови могу
функционисати као међуградске линије између великих градова, а затим прећи на брз или
чак регионални мод пружања услуга ради услуживања заједница на екстремитетима

9
линија. Ова пракса омогућава задржавање пружања услуга маргиналним заједницама уз
уштеду новца на рачун дужег времена путовања за оне који желе да путују до крајње
станице.

РЕГИОНАЛНА ЖЕЛЕЗНИЦА
Главни чланак: Регионална железница

Регионални возови обично повезују градове и вароши, уместо да чисто повезују главне
популационе центаре као што чине међуградски возови, и служе локалном саобраћају у
релативно руралним подручјима.

Жељезница повишене брзине

Главни чланак: Жељезница повишене брзине

Жељезница повишене брзине је специјална категорија возова. Возови на рутама

жељезнице повишене брзине могу да оперишу са максималним брзинама које су више од
конвенционалних међуградских возова, мада те брзине нису једнако високе као и оне код
возова на линијама високе брзине. Ове линије су омогућене побољшањима
конвенционалне железничке инфраструктуре ради омогућавања коришћења возова који
безбедно могу да функционишу на вишим брзинама.

Возови на кратке раздаљине

Приградски возови

Мумбајски приградски возови превозе 7,24 путника дневно.

Ручица кочнице за случај опасности (Шарганска осмица)

За краћа растојања многи градови имају мрежу приградских возова који опслужују град и
предграђа. Возови су веома ефикасан мод транспорта за задовољавање великих

10
транспортних захтева метропола. У поређењу са друмским саобраћајем, мноштво људи се
преноси користећи знатно мању површину земљишта и са мало загађења ваздуха.
Приградска железница исто тако има дуже опсеге у поређењу са брзим транзитним
системима. Услед релативно мање фреквенције они могу делити колосеке са другим
возовима.

Неки вагони могу бити постављени тако да имају више места за стајање него седишта, или
да олакшају ношење колица за децу, бициклова или инвалидских колица. Неке земље
имају двоспратне путничке возове за употребу у густо насељеним подручјима. Разни
оператери приградских возова (е.г. Сиднејски возови, Њу Џерзи транзит, Париз РЕР)
користе двоспратне возове. Двоспратни возови пружају повећан капацитет чак и кад је ред
вожње ређи. Двоспратна кола велике брзине и спаваћа кола постају све заступљенија у
континенталној Европи.

Понекад екстремна загушења путничких возова постају проблем. На пример, око 3,5
милиона путника се свакодневно вози на Јаманот линији у Токију, Јапан, са њених 29
станица. У поређењу с тим Њујоршки метро превози 5,7 милиона путника дневно на 25
линија које опслужују 472 станица. Да би се изборили са великим саобраћајем, специјални
кола у којима су клупе седишта подигнуте би се обезбедило више простора за стајање
само током јутарњих часовима вожње (до 10 ујутро), послују у Токију (Е231 серија воза).
У прошлости овај воз је имао двоје кола са шест врата на свакој страни да би се скратило
време током кога путници улазе и излазе у станици.

Путнички возови обично имају ручке кочница за случај опасности (или „комуникациони
кабал”) који јавност може користи. Злоупотреба се кажњава великом казном.

Унутар градова

Брзи транзит

11
Главни чланак: Метро

ВОЗ МЕТРОА
Велики градови обично имају систем метроа, који се такође назива подземном
железницом. Возови се електрично напајају, обично путем треће шине, и њихови колосеци
су засебни од другог саобраћаја, обично без прелаза у истом нивоу. Ови возови се често
крећу кроз тунеле у градском центру, а понекад на подигнутим структурама у спољашњим
деловима града. Они могу да убразају и успоре брже од тежих возова за дуга растојања.

Термин брзи транзит се користи за видове јавног транспорта као што су приградски
возови, метро и лака железница. Додуше, линије на подземној железници у Њујорк Ситију
се називају „возовима”.

ТРАМВАЈ
Главни чланак: Трамвај

Алстом Цитадис 100 артикулисани трамвај у Битому, Пољска

У Уједињеном Краљевству, разлика између трамваја и железнице је прецизна и

дефинисана је законом. У САД и Канади, таква улична железница се увек назива
трамвајем или уличним колима. Кључна физичка разлика између железнице и трамвајског
система је да се каснији првенствено креће по јавним улицама, док возови имају колосеке
који су одвојени од јавних улица. Често се међуградски и модерни лаки шински систем
америчког стила поистовећују са трамвајским системом, пошто ти системи исто тако могу
да се крећу по улицама на кратким и средње дугим секцијама. У неким језицима, реч трам
се такође односи на мреже међуградског и лако шинског стила, што је посебно случај са
холандским језиком.

12
Дужина трамваја може да буде одређена националним прописима. Немачка има такозвани
Бо-Страб стандард, којим се ограничава дужина трамваја на 75 м, док у САД дужина
возила је нормално ограничена прописима које дефинишу локалне власти, чиме се обично
дозвољава само један тип возила да оперише у мрежи.

ЛАКИ ШИНСКИ СИСТЕМ

Главни чланак: Лаки шински систем

Термин лака шинска железница је понекад користи за модерни трамвајски систем, упркос
тога што су колосеци лаког шинског система највећим делом одвојени, те су сличнији
тешкој железници и у мањој мери наликују на трамвајски систем. Овај термин се такође
може односити на средњи облик између трамваја и воза, слично метроу, изузев што може
да има прелазе истог нивоа. Прелази су обично заштићени са рампама. У терминологији
Сједињених Држава ови системи се обично односе на међуградску железницу, јер они
повезују веће урбане обрласти у близини већег града са тим градом. Модерни лаки
шински системи обично користе напуштене колосеке тешке железнице с циљем
ревитализације лишених пордручја и поновног развоја локација у и око великих
агломерација.

ЈЕДНОКОЛОСЕЧНА ЖЕЛЕЗНИЦА

Токијски Монорејл

Главни чланак: Једноколосечна железница

Једноколосечне железнице су развијене како би се задовољиле саобраћајне потребе

урбаног транзита, састоје се од воза који се креће на једној шини, типично подигнутој
изнад нивоа улица. Једноколосечна железница представља релативно мали део свеукупног
жељезничког система. Скоро сви једноколосечни возови користе линеарне индукционе
моторе.

13
МАГЛЕВ ВОЗ
Главни чланак: МАГЛЕВ воз

Да би се остварио много бржи саобраћај на преко 500 км/х (310 мпх), иновативна маглев
технологија је истраживана од почетка 20. века. Технологија користи магнете за
левитацију воза изнад колосека, чиме се смањујује трење и омогућавају веће брзине. Први
прототип био је приказан 1913. године, а први комерцијални маглевски воз био је
аеродромски воз уведен 1984. године.

Шангајски магле воз, отворен 2003. године, најбржи је комерцијални железнички систем.
Он функционише на брзинама до 430 км/х (270 мпх). Маглев је кориштен на рутама
међуградског јавног превоза.

Бомбардијер Талентова артикулисана регионална железничка кола.

ШИНСКА КОЛА
Шинска кола (енгл. Раилцар) у британском и аустралијском енглеском су самоходна
железничка возила дизајнирана за транспорт путника. Термин „шинска кола” се обично
користи у смислу воза који се састоји од појединачног вагона (кочије, аута), са возачком
кабином на једном или оба краја. Неке железнице, е.г., Велика западна железница, користе
термин железнички мотор. Ако кола имају способност повлачења целог воза, она се
називају моторним возом или моторним колима. Овај термин се понекад користи као
алтернативно име за мале типове вишеструких јединица који се састоје од више од једних
кола.

14
ЗАКЉУЧАК
Данас је брзина кретања најважнији показатељ колико се железнички саобраћај
приближио авио саобраћају. После изградње, трошкови одржавања ће бити мали због
једноставности принципа лебдења.

Системско пројектовање целог воза је оптимизовано и постоје многи експериментални

пројекти. Свакако дугорочне стратегије развоја железничких система имају пресудну
улогу у производњи и развоју возова великих брзина. Актуелни развој брзих пруга у
нашем окружењу захтева пре свега разумевање аеродинамичких карактеристика возова
великих брзина, развијање нове генерације система возова великих брзина али на првом
месту побољшање постојећих конвенционалних пруга и возова што представља основу
повезивања железничког саобраћаја Србије са земљама Европске уније у окружењу, а тако
и међународну интероперабилност.

15
ЛИТЕРАТУРА
[1] S. Golubović, B. Rašuo, V. Lučanin, “Savremeni trendovi u dizajnu vozova velikih
brzina”, Mašinski fakultet Beograd, 2015.

[2] R. Antić, Đ. Lazić, “Japanska MAGLEV železnica”, Elektrotehnički Fakultet Beograd,

2008.

[3] Radisavljević, B. Kojić, “TGV – Iskustva sa primenom vučnih motora naizmenične

struje”, Elektrotehnički Fakultet Beograd, 2008.

[4] http://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-2526386/The-train-NEVER-stops-
moving- Concept-reveals-transport-picks-passengers-pod.html.

[5] Prof Dr Stamenković D., predavanja na času “Vozovi velikih brzina”, Mašinski fakultet
Niš,2016

[6] https://en.wikipedia.org/wiki/SCMaglev

[7]http://travelwireasia.com/2016/05/revolutionary-bus-future-chinas-public-
transport/

[8] http://eskola.hfd.hr/fiz_sva_stva/maglev/3020_ems.html

[9] http://hyperlooptransp.com/#!/(29.08.2016)

[10] https://www.britannica.com/topic/Shinkansen

[11] http://www.eurail.com/europe-by-train/high-speed-trains/ice

16