Sistem za paljenje smeše

Usled stvorenog pod pritiska u cilindru motora, smeša goriva i vazduha ulazi u cilindar motora.
Na samom prelazu klipa u uzlaznu putanju, breg bregaste osovine podiže podizač ventila a opruga ventila zatvara usisni kanal pečurkom
usisnog ventila. Znači, u uzlaznoj putanji klipa, oba ventila su zatvorena. Krećući se prema gore, klip sabija usisanu smešu goriva i vazduha.
Neposredno pre dostizanja gornje mrtve tačke, dolazi do paljenja smeše (ugao paljenja). Vrijeme paljenja smeše pre gornje mrtve tačke,
tačno je propisana od strane proizvođača a zavisi od stepena kompresije motora i oktanskoj vrednosti goriva.
U tačno određeno vreme (ugao paljenja) komprimovanu smešu, zapaliće iskra na svjećici, ali kako?
Visoki napon na svećici, koji stvara iskru, dolazi iz indukcijskog kalema (bobina). Indukcioni kalem, spojen je centralnim visokonaponskim
kablom na svećicu. Dva krajnja priključka na kalemu stvaraju u njemu strujni krug, koji omogućava indukciju visokog napona (cca 15.000
V). Jedna strana kalema je spojena na pozitivni terminal akumulatora, a druga na masu, odnosno minus terminal, i to preko platinskog
prekidača (platine).

Slika 1: Funkcionalna šema sistema za paljenje smeše kod OTO motora

Kada su kontakti prekidača spojeni, strujni krug je zatvoren i kroz kalem teče struja. Nailaskom na moment paljenja, kontakti se
odvajaju. U tom momentu indukuje se visoki napon i dolazi do pražnjenja (iskra) između elektroda na svećici. Iskra će zapaliti
smešu goriva i vazduha, a taj moment nazivamo ekspanzija smeše.
Sada se možemo za moment vratiti na skicu strujnog kruga. U opisanom strujnom krugu kalema, namerno je izostavljen skicirani detalj
spojen na
platinski prekidač. Ovaj detalj, nazivamo kondenzator. Kondenzator će sprečiti pražnjenje kalema preko kontakata na prekidaču. Dakle, kod
otvaranja kontakata na platinskom prekidaču, umesto pojave iskre na svećici, iskra bi se pojavila između kontakata prekidača. Kondenzator
će
apsorbovati taj napon i onemogućiti pojavu iskre i pražnjenje kalema preko kontakata prekidača i tako osigurati usmeravanje indukovanog
napona na pozitivnu elektrodu svjećice.
Zadaci sistema za paljenje smeše
Bez obzira na vrstu, svaki sistem za paljenje mora da izvrši četiri osnovna
zadatka:

 stvaranje varnice
 stvaranje visokog napona
 raspoređivanje i prenošenje napona na odgovarajuće cilindre
 podešavanje trenutka stvaranja varnice u zavisnosti od broja obrtaja i opterećenja
Baterijsko paljenje
Ovaj sistem za paljenje koristi se još uvek na većem broju automobila, a sastavljen je (sl. 1 )od: baterije(1), kontakt prekidača(2), bombine(3)
razvodnika paljenja (4) sa prekidačem, kondenzatorom i uređajem za podešavanje(6) i svećica(5).
Kada se uspostavi kontakt uz pomoć ključa ostvaruje se veza između akumulatora i priključenog primarnog namotaja u indukcionom
kalemu. Primarna struja tada prolazi kroz primarni namotaj, a zatim preko drugog izlaza na bobini dolazi do priključka razvodnika paljenja.
Kada su prekidači sastavljeni struja prelazi sa čekića na nakovanj i dalje na masu i na taj način se zatvara primarno strujno kolo.
Za vreme prolaska primarne struje kroz primarni namotaj bobine stvara se magnetno polje jer je namotaji nalaze oko jezgra bobine. U
trenutku kada breg razvodnika deluje preko izolacionog oslonca na čekiću dolazi do rastavljanja platinske dugmadi i prekidanja primarno
strujnog kola. Ovaj shematski prikaz, objašnjava nastanak iskre i njenu raspodelu po cilindrima motora. U ovom slučaju, radi se o motoru sa
četiri cilindra.

Slika 2: Baterijsko paljenje-šema

Sa pozitivnog terminala akumulatora, struja teče preko kontakt brave na pozitivni terminal (+) indukcijskog kalema (bobine). Sa negativnog
terminala bobine, struja teče preko platinskog prekidača na negativni terminal (-) akumulatora. Minus terminal akumulatora, spojen je
direktno na karoseriju automobila i sam motor. To znači, da bilo koji metalni sklop pričvršćen na karoseriju ili motor ima na svom kućištu
(-). Tako u praksi, za razliku od ove sheme, ne postoji minus žica već je samo kućište razvodnika minus. Tako će kondenzator umesto žicom,
kao što je to prikazano na skici, biti spojen na minus samim tim što je mehanički pričvršćen na kućište razvodnika. Isto se odnosi i na
platinski prekidač i svjećice. Ovako spojen negativni terminal, popularno se naziva "masa".
Na skici vidimo osovinu razvodnika sa četiri brega. Svaki breg, u tačno određenom trenutku, podignuće kontakt sa čekića platina i odvojiti
ga od
nakovnja za kojega smo rekli da je čvrsto fiksiran za razvodnik (-). Ova pozicija je prikazana na skici. Za vrijeme otvorenosti platina
(uobičajeni termin za platinski prekidač), prekinuće se strujni krug a u bobini će se indukovati visok napon. Ovaj indukovani napon, teži za
pražnjenjem.
Pražnjenje će uslediti između pozitivne i negativne elektrode svećice. U svojoj težnji za pražnjenjem, visoki napon bi se mogao delimično
isprazniti iskrenjem preko otvorenih kontakata na platinama. Upravo u tu svrhu, na pozivni terminal platina (čekić) paralelno je spojen
kondenzator. Kondenzator će apsorbovati napon pri pokušaju pražnjenja preko kontakata. Tako će jedini način pražnjenjam biti moguć preko
elektroda svjećica, gdje će se isprazniti i apsorbovani napon iz kondenzatora.
Regulacija ugla pretpaljenja
Pored toga što služi za prekidanje primarne struje i razvođenje sekundarne struje na svećice pojedinih cilindara, razvodnik paljenja obavlja
još jednu važnu funkciju, a to je automatska regulacija trenutka paljenja u zavisnosti režima rada motora. Proces sagorevanja, koji započinje
preskakanjem varnice ( i paljenjem smeše) između elektroda svećice, vremenski je ograničen, što znači da do preskakanja varnice mora doći
dovoljno rano, tj. Pre nego što klip dođe u SMT kako bi se proces sagorevanja odvijao u optimalnim uslovima.

Slika 3: Ugao pretpaljenja smeše

Na slici 3 prikazan je položaj kolenastog vratila u trenutku paljenja . Ugao meren između kolena kolenastog vratila u trenutku paljenja i
njegovog položaja u SMT naziva se uglom pretpaljenja ( pp).
Centrifugalni regulator
Centrifugalni regulator menja ugao pretpaljenja u zavisnosti od broja obrtaja. Za vratilo razvodnika spojena su dva tega, koji se radijalno
pomeraju, i to utoliko više ukoliko je broj obrtaja veći (zbog centrifugalne sile). Njihovo pomeranje zakreće bregove oko vratila, i to u smeru
obrtanja, tako da se menja ugao pretpaljenja: što veći broj obrtaja, to je i ugao pretpaljenja veći. Opruge služe da smanjuju ugao pretpaljenja
pri smanjenju broja obrtaja, vraćajući bregove u prvobitan položaj, tj. da drže ravnotežu centrifugalnim silama tegova.

Slika 5: Centrifugalni regulator

Vakuumski regulator podešava ugao pretpaljenja u zavisnosti od opterećenja motora: ukoliko je opterećenje motora manje, utoliko ugao
pretpaljenja treba da bude veći. Kao mera opterećenja motora služi potpritisak u usisnoj grani, odnosno u karburatoru na mestu u blizini
leptira.

Slika 6: Vakuumski regulator ugla pretpaljenja

Pošto cev (6 na slici 6) spaja usisnu granu sa prostorom sa desne strane membrane (5) u kojem je ta membrana povezana sa kućištem (4)
preko opruge (5), u tom prostoru vlada isti podpritisak. Levo od membrane vlada atmosferski pritisak tako da razlika pritisaka levo i desno
od membrane teže da membranu pomere s leva na desno , dok se tome suprotstavlja sila opruge. Pri smanjenju opterećenja, odnosno
povećanju potpritiska, membrana povlači šipku koja obrće nosač platinskih dugmadi u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu, čime se
povećava ugao pretpaljenja jer se bregovi obrću u smeru kazaljke na satu.
Nedostaci klasičnog paljenja
Stvaranje naponskih šiljaka u sekundaru bobine izaziva u njenom primarnom kolu povratni indukovani napon od 250 do 300V. Ovaj napon
bi izazvao pojavu varnice na kontaktima platina i njihovo oštećenje tako da bi se iste relativno često morale menjati novim. U cilju zaštite
platina od opisane pojave, paralelno kontaktima vezuje se kondenzator. Nedostaci klasičnog paljenja :
Velika struja (do 8 ampera) i povratni indukovani naponi uzrokuju varničenje, što dovodi do nagorevanja kontakata platina, čime se
vremenom menja podešeni razmak kontakata.
Posledica razdešenosti platina je teže startovanje (“paljenje”) motora, a u eksploataciji vozila povećava se potrošnja goriva. Pri startovanju,
kada motor ima malu brzinu obrtanja, kontakti platina se veoma lagano razdvajaju, a to izaziva stvaranje električnog luka između kontakata
što dovodi do sprečavanja ispravnog rada primarnog kola, a time i nedovoljnog visokog napona na sekundaru bobine.
Na visinu sekundarnog napona u eksploataciji utiču napon baterije i vreme zatvorenosti prekidača paljenja. Pri malim brojevima obrtaja
motora vreme zatvorenosti je veliko pa je i vrednost sekundarnog napona velika. Sa porastom brzine smanjuje se i vreme zatvorenosti
prekidača paljenja a samim tim smanjuje se i sekundarni napon i akumulisana energija u kalemu.

U praktičnoj primeni se koriste najraznovrsniji tipovi elektronskih paljenja, sarazličitim performansama u pogledu poboljšanja rada motora.
U opticaju su uglavnom tranzistorski i tiristorski sistemi, a izbor zavisi od efekata koji se žele postići kod automobila, ali i od ekonomičnosti
kako izrade tako i kompletnog projekta ugradnje. Proizvodači poluprovodničkih komponenata proizveli su specijalne tipove tranzistora za
potrebe tranzistorskog paljenja.
Osnovni nedostatak klasičnog sistema paljenja je u ograničenosti maksimalne struje koja sme da teče kroz kontakte prekidača paljenja jer bi
se sa povećanjem struje moglo za kraće vreme da akumulira veća energija u indukcionom kalemu. Povećanje struje kod baterijskih sistema
nije moguće jer povećanje struje drastično povećava eroziju kontakata a samim tim smanjuje i pouzdanost sistema paljenja. Da bi se taj
problem rešio kao energetski prekidač uvodi se tranzistor snage ili neki drugi složeniji elektronski sklopovi koji beskontaktno mogu
pouzdano da prekinu primarno kolo indukcionog kalema i takvi sistemi paljenja se zbog toga nazivaju tranzistorski sistemi paljenja.

Tranzistorsko paljenje
Klasični prekidač paljenja (platine) kod elektronskog paljenja služi samo za pobuđivanje tranzistorskog sklopa i kroz njegove kontakte teče
vrlo mala struja od nekoliko desetina mA.
Ulogu mehaničkog prekidača preuzima snažni tranzistor koji, u trenutku otvaranja platina, momentalno blokira protok struje kroz primarni
namotaj bobine čime se stvaraju uslovi za pojavu visokonaponskog impulsa na njenom sekundaru, odnosno varnice na svećici.
Vidimo da u ovakvom rešenju kroz platine prolazi samo minimalna pobudna struja, a protok velike impulsne struje (od nekoliko ampera),
potreban za funkcionisanje bobine, preuzima tranzistor. Mala struja ne oštećuje platine, a takođe ih više ne ugrožava ni povratni indukovani
napon.
Kontakti ne nagorevaju, pošto više nema varničenja, a (podešeni) razmak ostaje stalan .
Tranzistorsko paljenje, nije ništa drugo nego izbacivanje platinskog prekidača iz razvodnika paljenja. Odnosno, zamjena kontaktnog
prekidača bezkontaktnim. Ovom modifikacijom, eliminiralo se servisiranje i česta zamjena platina, kao i omogućila veća preciznost
indukcije visokog napona i pražnjenje bobine (iskra). Na gornjim fotografijama, vidimo kako je umjesto platinskog prekidača i
kondenzatora, ubačen tranzistorski modul. Također je vidljivo, kako umjesto brjegova za podizanje čekića platina, sada imamo osovinu sa
četiri nosa. Prolaskom nosa ispred zavojnice, dolazi
do generisanja napona. Generisani napon uključuje tranzistor, koji prekida strujni krug bobine (prethodno opisano). Znači, ovaj tranzistorski
modul, obavlja istu funkciju kao i platine, samo sa puno većom preciznošću i bez potrebe za održavanjem.

Slika 7: Tranzistorsko paljenje-električna šema

Tranzistorski sistemi za paljenje sa prekidačem paljenja  koriste se za osavremenjavanje vozila u eksploataciji jer ne zahtevaju značajnije
izmene instalacije vozila. Pomoću njih rešava se problem prekidanja velikih struja tako da se akumuliše veća energija u indukcionom kalemu
za kraće vreme ali se ne rešava problem habanja kliznih delova prekidača paljenja.
Kod polutranzistorskog paljenja, sličan modul ubačen je u sistem sa spoljne strane razvodnika paljenja. U ovom slučaju, platine su ostale u
razvodniku kao prekidač, ali je kondenzator izbačen. Obzirom da tranzistor zahtijeva vrlo malu struju za obavljanje funkcije prekidača, više
nije moguća pojava iskre između platina pa nema više potrebe za kondenzatorom. Drugim riječima, minus žica sa bobine, preko tranzistora
spojena je sa platinama. Ovde se radi o vrlo maloj struji, koju prekida platinski prekidač. Ovi impulsi prekidanja, aktiviraju i deaktiviraju
tranzistor, koji prekida ili zatvara strujni krug minus žice bobine. Ovom modifikacijom, osigurali smo eventualnu mogućnost pada napona i
gubitka struje
preko platina, kao i dugi vijek platina. Naime, kako u ovom slučaju preko platina prolazi vrlo mala struja, ne dolazi do nagaranja kontakata.
Tranzistorskim sistemom paljenja su otklonjene sledeće nepovoljne osobine baterijskog(induktivnog) konvecionalnog sistema paljenja:

 Elektroerozija kontaktnih dugmadi je znatno smanjena, tako da im je vek znatno produžen

 Kod niskog broja obrtaja nema smanjenja sekundarnog napona, pošto je prekid primarne struje trenutan i kod male brzine
razdvajanja kontakata
 Jačina primarne struje kod ovog sistema nije ograničena mogućnostima i vekom kontaktnih dugmadi
Bezkontaktni tranzistorski sistemi paljenja
Beskontaktno tranzistorsko paljenje ima prednosti jer rade bez ikakvih kliznih delova tako da nema habanja pa samim tim i ne zahtevaju
posebno održavanje a trenutak paljenja je precizno određen.
Beskontaktni tranzistorski sistemi paljenja imaju davač položaja kolenastog vratila koji obično radi na magnetnom principu mada postoje
prvenstveno laboratorijski sistemi koji rade optički. Davači koji rade na magnetnom principu su obično indukcionog tipa ili rade na principu
Hall-ovog efekta. Davač se najčešće pobuđuje pomoću stalnog magneta ili nazubljenog točka koji rotira i zajedno su smešteni u razvodnik
paljenja. Slika 8. prikazuje principijelnu šemu beskontaktnog tranzistorskog sistema paljenja.

Slika 8: Bezkontaktni tranzistorski sistem paljenja

Potpuno Elektronsko paljenje

Kod sistema programiranog paljenja celokupno upravljanje radom sistema ostvaruje se elektronskim putem pod kontrolom mikroprocesorske
upravljačke jedinice.
Mikroprocesor dobija signale od pojedinih davača, koji definišu režim i uslove rada motora, obrađuje ih i kao izlazne signale formira impulse
za paljenje.

Slika 8: Elektronski upravljano paljenje

Elektronsko paljenje dobilo je ime po tome što se trenutak paljenja i trajanje struje kroz indukcioni kalem određuje pomoću elektronskih
sklopova bez bilo kakvih centrifugalnih i vakuumskih korektora ugla paljenja. Potpuno elektronsko određivanje ugla predpaljenja uslovilo je
da elektronska upravljačka jedinica bude veoma složena i da u sebi sadrži mikrokompjuter.
Elektronsko paljenje dobilo je ime po tome što se trenutak paljenja i trajanje struje kroz indukcioni kalem određuje pomoću elektronskih
sklopova bez bilo kakvih centrifugalnih i vakuumskih korektora ugla paljenja. Potpuno elektronsko određivanje ugla predpaljenja uslovilo je
da elektronska upravljačka jedinica bude veoma složena i da u sebi sadrži mikrokompjuter.
Određivanje ugla predpaljenja u svim radnim režimima motora zahteva da se znaju određeni radni parametri svakog trenutka pa je zbog toga
kod elektronskog paljenja uveden čitav niz davača raznih fizičkih veličina koje bliže određuju pojedine radne režime.
Slika 9. prikazuje blok šemu elektronskog paljenja kod koje su prikazane osnovne fizičke veličine koje se mere i davači koji se koriste za ta
merenja. U zavisnosti od vrste signale koji se dobijaju od davača neophodno je obraditi pre izračunavanja potrebnog ugla predpaljenja i
dovesti u oblik koji je pogodan za izračunavanja u mikrokompjuteru. Za primenu u mikrokompjuteru svi signali treba da su impulsnog tipa
ili prikazani pomoću binarnih brojeva.

Slika 9: Blok šema elektronskog paljenja

Slika 10: Elektronsko paljenje sa razvodnikom paljenja

Slika 10. prikazuje šemu jednog tipa elektronskog paljenja. Kod ovog tipa elektronskog paljenja broj obrtaja motora i položaj kolenastog
vratila određuju se pomoću istog induktcionog davača koji se pobuđuje zupcima nazubljenog točka vezanog za zamajac motora. Podpritisak
u usisnom kolektoru se ne meri direktno već se koristi veza između položaja prigušnog leptira i podpritiska u usisnom kolektoru a položaj
leptira određuje se pomoću potenciometarskog davača.
Razvođenje visokog napona sa indukcionog kalema do svećica vrši se pomoću mehaničkog razvodnika koji vrši precizno razvođenje.
Razvodnik je direktno spregnut sa kolenastim vratilom.
Zamenom mehaničkog, rotacionog razvodnika paljenja statičkim elektronskim komponentama elektronsko paljenje postaje potpuno
elektronizirano i takvo paljenje se naziva elektronsko paljenje bez razvodnika. U tom tipu paljenja u odnosu na paljenje sa mehaničkim
razvodnikom izmene su izvršene na indukcionom kalemu i eventualno na izlaznom stepenu.
Elektronsko paljenje bez razvodnika paljenja
Kod ove vrste elektronskog paljenja napajanje svećica visokim naponom vrši direktno iz indukcionog kalema.
Najčešća realizacija elektronskog paljenja bez razvodnika kod četvorocilindričnih motora je da se u isto kućište smeste dva indukciona
kalema od kojih svaki ima dva visokonaponska kabla koja vode do odgovarajućih svećica. Pobuda tih indukcionih kalemova vrši se pomoću
dva po-sebna izlazna stepena. Pobuđivanjem jednog indukcionog kalema formiraju se dve varnice od kojih jedna ide na cilindar koji je u fazi
sabijanja i gde je potrebno upaliti gorivu smešu a drugi ide u cilindar koji je u fazi izduvavanja gde varnica nema nikakvog uticaja. Zbog
dvostrukog broja varnica u odnosu na potreban broj vreme rada svećice se bitno smanjuje što je mana ovog tipa paljenja.

Slika 11: Elektronsko paljenje bez razvodnika paljenja

Da bi se sprečila pojava nepotrebne varnice za svaki indukcioni kalem u visokonaponsko kolo stavljaju se visokonaponske diode od kojih
jedna može da propušta samo pozitivne a druga samo negativne visokonaponske impulse. Posebnom izvedbom izlazog stepena proizvode se
visokonaponski impulsi različitog polariteta koji su tako sinhronizovani da stvaraju varnicu samo u cilindru u fazi sabijanja.
Kombinacijom dva visokonaponska kabla sa visokonaponskim diodama polarisanim u jednom smeru i dva kabla sa diodama suprotne
polarizacije moguće je realizovati elektronsko paljenje bez razvodnika sa samo jednim indukcionim kalemom. To rešenje nije praktično jer
se formiraju istovremeno dve varnice i povećana je složenost izlaznog stepena da bi se dobio jedan indukcioni kalem manje.
Ovi tipovi elektronskog paljenja bez razvodnika koriste se uglavnom za četvorocilindrične motore jer se ne može primenjivati za
trocilindrične i petocilindrične zbog njihove konstukcije a primena kod šestocilindričnih i osmocilindričnih motora je previše komplikovana.
Elektronsko paljenje ne zahteva posebno održavanje i podešavanje u toku radnog veka motora.