МАШИНСКА ШКОЛА

НИШ

МАТУРСКИ

РАД

тема :

САСТАВЉАЊЕ ВОЗОВА

МЕНТОР: УЧЕНИК:

Милош Стојановић

2019.
Завршни рад Састављање возова

САДРЖАЈ

1. УВОД ...................................................................................................................................... 1

2. ОПШТИ ПОЈМОВИ ........................................................................................................... 2

3. УПУТСТВО О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА И ПОДАЦИМА ЗА ИЗРАДУ

РЕДА ВОЖЊЕ, УПУТСТВО 52 ....................................................................................... 5

4. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ВУЧНИХ И ВУЧЕНИХ ВОЗИЛА ПРИ УВРШЋАВАЊУ

У САОБРАЋАЈ ..................................................................................................................... 6

5. КОЧНИЦЕ И ПРОБЕ КОЧНИЦА ПРИ САСТАВЉАЊУ ВОЗОВА ........................ 8

5.1. Улога кочница ............................................................................................................... 8

5.2. Пробе кочница............................................................................................................... 9

6. МАНЕВРИСАЊЕ .............................................................................................................. 10

7. ЖЕЛЕЗНИЧКО ОСОБЉЕ КОЈЕ УЧЕСТВУЈЕ У САСТАВЉАЊУ ВОЗОВА .... 12

8. ОДРЕДБЕ КОЈЕ РЕГУЛИШУ САСТАВЉАЊЕ ВОЗОВА ....................................... 14

8.1. Увршћавање кола у путничке возове ..................................................................... 14

8.2. Увршћавање кола и других возила у теретне возове .......................................... 15

8.3. Увршћавање кола товерених опасним материјама ............................................. 15

9. ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................ 16

ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................................... 17

Машинска школа 2
Завршни рад Састављање возова

1. УВОД

Саобраћај је важан део привреде једне земље и битан услов постојања и развоја других
привредних грана. Може се дефинисати као организовано кретање транспортних јединица
на заједничкој мрежи саобраћаја.

За саобраћај се може рећи да је то последица транспорта и посебан вид производње чији је

крајњи циљ промењено место транспортне јединице. То значи да се употребна вредност
саобраћајне делатности, као производне делатности, добија променом места. Такве
промене места представљају транспортне процесе који се могу дефинисати као
сврсисходно премештање робе и људи као и пренос информација и енергије са једног
места на друго, а системи у којима се ови процеси одвијају називају се саобраћајним
системима.

Железница представља велики транспортни систем чији је основни задатак масовна

производња транспортних услуга, што подразумева обављање услуга превоза робе и
путника, у циљу задовољавања превозних захтева за широки круг корисника почев од
нивоа државних потреба које су од интереса за читаву друштвену заједницу па до
појединачних потреба привредних предузећа, установа и грађана. Из тих разлога
транспортна делатност је од посебног друштвеног значаја и јавног карактера рада.

Да би била конкурентна на транспортном тржишту железница мора да задовољи потребе

путника и захтеве за превоз робе. Модернизација железнице много се спорије развијала
него код других видова саобраћаја. Протеклих година железница је уложила средства у
модернизацију постојећих путничких вагона и гарнитура у смислу: конструкције, уређења
унутрашњости кола за потребе подизања нивоа комфора (седишта, санитарни простор,
расвета, грејање и вентилација и сл.).

Тема овог рада је састављање возова. У другом поглављу објашњавају се неки општи
појмови и дефиниције, трећи део је резервисан за Упутство 52, Упутство о техничким
нормативима и подацима за израду реда вожње, док су у нареднм поглављима објашњени
општи појмови и процеси при састваљању возова. Осмо повлавље је намењено одредбама
о месту увршћивања кола у путничке и теретне возове као и у возовима за превоз опасних
материја.

Машинска школа 1
Завршни рад Састављање возова

2. ОПШТИ ПОЈМОВИ

Железничку пругу чини један или више колосека, који спајају службена места, по којима
се крећу железничкa возила. Према ширини колосека пруга може бити:

 уског (узаног) колосека (600 mm, 750 mm, 760 mm (најчешчи), неки делови
Индонезије; 1000 mm, делови Швајцарск 1067 mm, Јужна Африка, Јапан)

 нормалног колосека (1435 mm, најчешће коришћена),

 широког колосека (1524 mm, Русија; 1665 mm, Португалија; 1667 mm, Шпанија).

Једноколосечна пруга – пруга са једним колосеком на отвореној прузи по којем возови

саобраћају у једном или оба смера;

Двоколосечна пруга – пруга са два колосека на отвореној прузи по којој возови истог
смера саобраћају по колосеку одређеном за тај смер и који се назива правилан колосек, а
колосек по којем воз саобраћа супротно од одређеног смера назива се неправилан колосек;

Деснострани саобраћај – саобраћај возова на двоколосечној прузи по десном колосеку у

смеру кретања воза. У нашој држави је обавезан овакав саобраћај.

Обострани саобраћај – саобраћај возова се одвија на двоколосечној прузи која је

опремљена сигнално сигурносним уређајима, и они омогућавају безбедно кретање возова
у оба смера.

Паралелне пруге – су две или више пруга, двоколосечних или једноколосечних, које су
паралелне бар на једном одсеку односно делу пруге и на којим се саобраћај возова једне
пруге одвија независно од саобраћаја возова друге пруге.

Почетна и крајња тачка пруге – службено место или километарски положај у којем
почиње или се завршава једна пруга.

Десна или лева страна пруге – страна пруге која се налази десно или лево од пруге
посматрајући од почетка према крају пруге.

Десна или лева страна колосека – страна колосека која се налази десно или лево гледајући
у смеру вожње.

Станице су основне организационе јединице железничког саобраћаја. То су службена

места на прузи која имају колосечна постројења, зграде и уређаје помоћу којих се
извршавају техничке и комерцијалне операције при превозу.

Основни задатак сваке станице је обављање низа техничких и комерцијалних операција.

Да би се ови задаци у станици успешно обављали, рад треба да буде организован тако да
се одвија без застоја, да је усклађен са редом вожње и да омогући безбедно и
благовремено извршавање свих задатака.

Свака станица мора да има разрађену организацију и технологију рада која ће омогућити
примену савремених метода рада уз ангажовање расположивих средстава. Организација

Машинска школа 2
Завршни рад Састављање возова

рада станице прописује се Пословним редом станице, који се састоји из два дела. Први
део садржи одредбе сталног значаја, а други део садржи одредбе организације рада.

Ранжирне станице – ранжирне станице служе искључиво теретном саобраћају. У њима се

обављају делимично или потпуно расформирање приспелих теретних возова, ранжирање
кола по правцима и станицама и формирање нових теретних возова. За овај рад
опремљене су одговарајућим постројењима. У ранжирним станицама обавља се и
пропуштање возова који се не прерађују тзв. транзитни возови већ се обавља само смена
локомотива или особља.

Колосечне групе и постројења ранжирних станица :

 пријемну колску групу за пријем возова из свих праваца

 ранжирну или ранжирно-отпремну кол групу за сортирање брута по групама и
формирање возова
 отпремну колску групу
 колосечна група за формирање сабирних возова
 транзитно колску групу за отпрему транзитних возова без прераде или делимичном
прерадом
 ранжирну рампу са ранжирним брегом за расформирање композиција
 извлачњаке
 депо и колску радионицу
 помочне колосеке

Облици:

• једностране и
• двостране

Према начину обављања маневарског рада:

• гравитационе – користи се земљина тежа (спушталица)

• негравитационе – без спушталице, и користе се у станицама са мањим обимон ман.
рада

Према положају колосечних паркова, ранж. ст. могу бити:

 са узастопним распоредом колосечних паркова

 са паралелним распоредом колосечних паркова
 са комбинованим распоредом колосечних паркова

Распоредне станице – службена места на прузи које обављају саоб. и транспортно

комерцијалне послове, тј регулишу саоб. супротних и узастопни возова, у којима се
обављају улаз и излаз путника, утовар и истовар робе, у границама важећих прописа уводе
и отказују возове, планирају отпрему брута, растављају и састављају возове и старају се о
отпреми путника и брута на свом распореном одсеку.

Задаци:

 организација саобраћаја са суседним деоницама пруга

 организација лок. теретног и путничког саобраћаја

Машинска школа 3
Завршни рад Састављање возова

 организација прераде кола са сабирним возовима пристишу у распоредну ст. са

међустаницама
 формирање нових возова
 операције са транзитним и теретним возовима, са сабирним возовима и возовима на
којима се врђе мање измене

Постројења:

 за путнички саобраћај
 за теретни саобраћај и маневарски рад
 за колске и комерцијалне пошиљке
 за локомотивску службу
 СС и ТК постројења и
 остала постројења.

Воз, у смислу саобраћајних прописа, које саобраћа само или са композицијом повезаних
шинских вагона које вуче или гура једна или више локомотива. Воз мора бити прописно
састављен и сигнализиран пре пуштања у саобраћај. Служи за превоз путника или терета.

Постоје разне врсте возова који су направљени и прилагођени за одређене намене. Стога
се воз може састојати од комбинације једне или више локомотива и вагона.

Путнички воз је воз који садржи вагоне за путнике са седиштима или лежајима, а често
може бити веома дуг и брз. С обзиром да возови прелазе све веће дистанце, брзина возова
је веома важан фактор. Да би се постигла што већа брзина, иновативна технологија
МАГЛЕВ возова се усавршавала годинама. Данас су достигли брзине преко 500 km/h.
Неке од земаља које су чувене по великој брзини, али и тачности и прецизности у
распореду возова јесу првенствено Јапан, потом Француска, Немачка, Уједињено
Краљевство, Шпанија, али и Италија, Сједињене Државе и Швајцарска.

Теретни воз користи теретне вагоне за превоз робе или материјала, и као такав не превози
путнике.

Увођењем железнице у Србију, већина нових појмова је преведена употребом постојећих

српских речи, тако што им је значење проширено на нови појам, осим вагона и
локомотиве.

Железнички саобраћај се не би одвијао да нема вучних и вучених возила. Та возила су за

железницу веома важна. Вучна возила, локомотиве, покрећу састав од вучених возила.
Вучена возила су та због које и постоји железница. Они служе да превезу путнике и робу
и тако их називамо теретна, путничка, и кола за посебне намене.

Машинска школа 4
Завршни рад Састављање возова

3. УПУТСТВО О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА И ПОДАЦИМА

ЗА ИЗРАДУ РЕДА ВОЖЊЕ, УПУТСТВО 52

Упутство 52 садржи следећа поглавља:

 Опште одредбе,
 Посебне одредбе
o Преглед пруга
o Највеће допуштено оптерећење пруга по осовини и по дужном метру
o Највећа допуштена дужина воза с обзирома на корисну дужину главних
колосека
o Највећи дпуштени број осовина воза односно највећа дужина воза у метрима
у зависности од врсте кочница врсте воза и његове максималне брзине
o Брзине возова
o Меродавни нагиби и меродавни отпори пруга
o Маса воза
o Одређивање времена вожње возова
o Кочење возова и проценти кочне масе
o Основни технички подаци о локомотивама
o Техничко-експлоатациони подаци о колима
o Стабилна постројења електро вуче
o Помоћни возови
o Колске дизалице и опрема и др.
 Прелазне и завршне одредбе

Да би се прописно саставио воз мора се знати релација на којој ће воз саобраћати због
оптерећење пруга и то по осовини као и по дужном метру. Такође у Упутству 52 налазе се
техничко-екслоатационе карактеристике путничких и теретних вагона, локомотива,
меродавни нагиби и меродавни отпори прузи и др. Све то одређује колико ће воз имати
вагона, да ли су теретни вагони товарени или празни, којом ће брзином саобраћати, као и
кочење и проценти кочне масе.

Упутство 52, поред упутства 69 који служи за израчунавање времена вожње возова, служи
да се изради ред вожње. Ред вожње представља унапред предвиђен план пружања
транспортних услуга. С техничко-технолошког аспекта ред вожње је основа за израду
технолошког процеса рада станице, док је са комерцијалног аспекта ред вожње основни
инструмент за вођење пословне политике железнице. Редом вожње је одређена маса
возова, њихова максимална брзинна као и потребан проценат кочења. Потребан проценат
кочења зависи од врсте кочница, максималне брзине воза, меродавног нагиба пруге и
дужине зауставног пута. Ред вожње треба да буде резултат усклађивање тражње са
транспортном услугом са обимом и квалитетом железничке услуге. Посебна пажња у
тржишном понашању железнице мора бити усмерена на обезбеђење потребног нивоа
конкурентне способности железнице у односу на друге видове саобраћаја. Из наведених
разлога ред вожње мора да:
 задовољи потребе у превозу путника и пртљага,
 осигура оптимално коришћење капацитета,
 буде реалан, тј. сачињен у складу са техничким могућностима,
 буде усклађен са захтевима суседних железничких управа, који произилазе из договора
везаних за израду међународног реда вожње.

Машинска школа 5
Завршни рад Састављање возова

4. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ВУЧНИХ И ВУЧЕНИХ ВОЗИЛА ПРИ

УВРШЋАВАЊУ У САОБРАЋАЈ

Пре укључења железничког возила у саобраћај мора се извршити његов технички преглед.
На техничком прегледу утврђује се да ли железничка возила која се серијски или
појединачно производе, преправљају или увозе имају прописане уређаје, а нарочито
уређаје за: управљање и заустављање возила, давање светлосних сигнала и звучних
сигналних знакова, осветљавање пруге и возила и сл., као и прописану опрему и да ли су
ти уређаји и опрема у исправном стању, односно да ли возила испуњавају и друге услове
за безбедност железничког саобраћаја.

Железничко возило мора се одржавати у технички исправном стању у циљу безбедног

одвијања железничког саобраћаја.

Железничко возило мора у саобраћају бити редовно контролисано и периодично

прегледано (контролни преглед) ради проверавања да ли има прописане уређаје и опрему
у исправном стању и да ли испуњава и друге услове неопходне за безбедност железничког
саобраћаја.

Начин одржавања, контроле и периодичних прегледа жељезничког возила и друге услове

од значаја за безбедност железничког саобраћаја прописано је посебним прописима.

За безбедан и поуздан железнички саобраћај такође је битно и одржавање делова возила у

прописаним границама, што се чини путем откривања и отклањања оштећења,
истрошености, рисева или ломова или пак одржавањем квалитетне заштите. Утврђивање
оштећења се утврђује и отклања код контролних прегледа у депоима и код редовних
оправки, углавном у индустријским предузећима за одржавање. Како контролни прегледи
и редовне оправке спадају у превентивно одржавање, то се они врше у прописаним
роковима и циклусима. По правилнику 241, у контролне прегледе се сва железничка
возила упућују на основу временских рокова ради отклањања мањих оштећења са
задатком да се железничка возила између две редовне оправке одрже поуздано у
експлоатацији.

У редовне оправке сва вучна возила се упућују по броју претрчаних километара, путничка
кола на основу временских рокова, са извршењем таквог обима радова да се обезбеди
поузданост возила до следеће редовне оправке без прекорачења прописаног хабања
делова, већих оштећења или недостатак. На тај начин се железничка возила одржавају
поузданим за цело време експлоатације, јер се на време могу утврдити оштећења и избећи
ванредни догађаји или прекиди у саобраћају.

Редовне оправке су основе превентивног одржавања и зато њима треба посветити посебну
пажњу. Да би се у редовним оправкама могла извршити контрола ванредних радова,
потребно је најпре извршити чишћење делова.

Железничко возило мора бити опремљено уређајима за аутоматско кочење воза.

Ручним кочницама морају бити опремљена железничка кола за превоз путника, а

притврдним кочницама морају бити опремљена вучна возила, теретна кола и возила за
посебне намене.

Машинска школа 6
Завршни рад Састављање возова

Притврдне кочнице за обезбеђење железничког возила од самопокретања или ручне

кочнице мора имати и одређени број железничких теретних кола у односу на укупан број
железничких теретних кола укључених у возни парк превозника, као и у односу на укупан
број железничких теретних кола уврштених у воз.

Локомотива, путничка и моторна кола морају бити опремљени уређајима за брзо кочење у
случају опасности. Уређаји уграђени у путничким и моторним колима морају бити
доступни путницима.

Вучна возила (локомотиве и електромоторни возови) која се користе за вучу возова морају
имати уграђене ауто-стоп уређаје.

Вучна возила морају бити опремљена импулсним будником, ручним папучама, уређајима
за давање звучних сигналних знакова, региструјућим брзиномером (тахографом),
прибором за прву помоћ и апаратима за гашење пожара.

Кола за превоз путника морају бити опремљена уређајима за грејање и хлађење,

електрично осветљавање, санитарно-хигијенским уређајима, апаратима за гашење пожара,
као и подешена за безбедно прелажење путника из једних кола у друга.

Машинска школа 7
Завршни рад Састављање возова

5. КОЧНИЦЕ И ПРОБЕ КОЧНИЦА ПРИ САСТАВЉАЊУ ВОЗОВА

Кочнице имају задатак да одржавају, или смање брзину, односно да зауставе возила у
покрету на прописаном зауставном путу, као и да осигурају возила од самопокретања.

5.1. Улога кочница

За кочење железничких возила користе се следеће кочнице:

 пнеуматске радне кочнице директног дејства или радне директне кочницекоје смеју
да се користесамо као појединачне кочице (кочно дејство на возило које има ову
кочницу);
 пнеуматске радне кочнице индиректног дејства или радне кочнице, које делују
аутоматски при пражњењуглавног ваздушног вода. Индиректне или аутоматске
кочнице су повезане главнимводом у возу, и њима сеуправљас чела воза, тј. с
једног места у возу, па имају карактер продужне кочнице;
 електропнеуматска кочницакод којих се ваздушнимраднимкочницама управља
електричним путем;
 динамичке кочнице као појединачне кочнице вучних возила;
 електромагнетне шинске кочнице за путничка кола и моторне возове великих
брзина (v> 160 km/h);
 шинске и роторске кочнице са вртложним струјама, за путничка кола великих
брзина (v>200 km/h);
 паркирне кочнице;
 колосечне кочнице које се уграђују у колосек на спушталици, тј. не припадају
кочници возила, а делују на обод точка возила које треба успорити.

Приликом састављања возова треба водити рачуна о томе да ли возила која се уврштавају
у воз испуњавају услове у погледу врсте, типа и ефикасности кочнице за дотични воз. При
састављању возова могу се увршћивати само кола с исправном радном кочницом, односно
с исправним главним водом. С колима с неисправном кочницом мора се поступити по
одредбама техничких колских прописа. Брзачи пражњења главног вода морају бити
укључени ако кола опремљена овим уређајима чине најмање 60% од укупног броја кола.
Код воза брзине преко 120 km/h сви мењачи врсте кочница, код локомотиве постављају се
у положај најјачег дејства, а брзачи пражњења главног вода морају бити укључени.

Када је брзач укључен, ручица славине стоји у вертикалном положају и у том положају
мора бити пломбирана. Ваздушне кочнице возила могу бити:

 брзог дејства: P, RIC, R, <R>, Mgа код локомотиве и моторних возова могу још
бити: P+E, R+E, P+Hи R+H,
 спорог дејства:Gи
 мешовитог дејства: P+G

Возови с превозом путника коче се кочницама брзог дејства. Положај мењача врсте
кочнице локомотиве зависи од дужине и брзине воза. Код свих возова кочених кочницама
P квачила морају бити притегнута тако да одбојници буду лако притиснути. Код возова
кочених кочницама G квачила морају бити тако притегнута да се одбојници само
додирују. Теретни воз који се кочи делимично радним, а делимично паркирним

Машинска школа 8
Завршни рад Састављање возова

кочницама, сматра се да се кочи мешовито. Притом се ручно кочи мање од 1/2 укупног
броја осовина. Ручно кочење возова дозвољено је само у изузетним случајевима ако за то
постоје техничко-саобраћајни разлози.

При састављању воза у полазној станици мора се обезбедити потребан број паркирних
кочница, или ручних папуча за обезбеђење воза од самопокретања.

5.2. Пробе кочница

Проба кочница је поступак који служи за проверу и утврђује исправност кочница и

њихову спремност за дејство у возу. Обавља се код возова са аутоматским и
електромагнетним кочницама чија је кочна маса урачунава у стварну кочну масу воза.

Машиновођа и прегледни радник изводе пробу кочница. улогу прегледног радника у

станицама где постоји прегледач кола пробу кочница вршипрегледач кола, док у
станицама где не постоји прегледач кола пробу врши радник који је стручно оспособљен
за извођење пробе кочница, пр. возовођа, отправник возова и др.

Пробу кочница треба вршити у положају у којем ће воз саобраћати. Код вршења пробе
кочницаморају се употребљавати сигнални знаци Сигналног правилника. Преглед
кочница мора се обављати са обе стране воза.

Пробе ваздушних кочница подељене су у четири групе:

 Прога кочница А – потпуна проба кочница приликомкојесе испитује кочење и

откочивање кочница свих кочених возила у возу,
 Проба кочница Б – појединачна проба кочница приликом које се испитује кочење и
откочивање кочница свих додатих кочених возила у једном возу,
 Проба кочница Ц – прикључна проба при којој се проверава кочење и откочивање
кочница првог коченог возила који се налази иза места раздвајања, односно
закваћивања у возу, и
 проба кочница Д – проба пролазносзи главног вода, приликом које се испитује
кочење и откочивање кочнице последњег коченог возила у возу.

Машинска школа 9
Завршни рад Састављање возова

6. МАНЕВРИСАЊЕ

Сви маневарски послови, који обухватају свако покретање возила које не представља
вожњу воза, а врши се да би преместили с једног места на друго на истом колосеку или
можда с једног колосека на други колосек, уз обезбеђење маневарског пута вожње, као и
рад око заквачивања, отквачивања, успоравања и заустављења тог кретања и др., назива се
маневрисање.

Маневрисањем се сматра свако покретање воза после заустављања у станици, које не

представља наставак вожње воза:

 покретање у циљу ослобађања међика,

 утовара или истовара,
 изимања горива и сл.

Сва маневарска кретања морају да се спроводе пажљиво, да не би дошло до несреће,

оштећења возила, товара и постројења.

Без маневрисања нема састављања возова, тако да је маневрисање једно од битнијих

процеса на железници које учествује у састављању возова. Процес који саставља и
раставља међусобно заквачених кола и/или локомотиву и кола. У садржај маневарског
процеса спадају: састављање и растављање возова, издвајање кола за одређене колосеке за
отпрему по правцима, издвајање кола за оправку и њихово одлачење у радионицу,
чишћење, утовар или истова , припрема кола за прегревање, додавање и скидање кола од
пролазећих возова и сл. Да би извршили састваљање возова мора се поћи од квачења.

Квачење обухвата заквачивање и отквачивање возила тј. спајање возила у циљу покретања
групе кола при маневрисању односно раздвајање возила непосредно пре маневрисања.
Квачење обухвата спајање или раздвајање теглећег уређаја код квачења на завртањ,
односно одбојно-теглећег уређаја код аутоматског квачила, као и спајање и раздвајање
водова и проводника за потребе кочења, грејања, осветљавања и др. Уколико нису у
саставу аутоматског квачила се кваче квачилом на завртањ, које се састоји из више делова,
слика : копча са матицом, вешалица са клином тегљеникове куке са једне стране и
матицом завртња са друге стране, двосмерни завртањ са сигурносним прстеновимаи
прекретном ручицом за окретање вретена.

Слика 1. Делови квачила

Машинска школа 10
Завршни рад Састављање возова

Код састављања возова маневарски радници морају да пазе на одредбе саобраћајних

прописа о састављању возова, као и норме о притезању квачила. Возила се тако чврсто
кваче да се опруге одбојника на правом колосеку олаку натегну, што се постиже
окретањем завртња квачила два пута по додиривању одбојника. Овај поступак је обавезан:

 код путничких возова с ваздушним кочењем брзог дејства,

 код међусобно заквачених дизел и електролокомотива и првих кола до локомотиве,
осим потискивалице и
 код потркача.

Притезање квачила на завртањ толико да се само одбојници додирну врши се:

 код теретних возова без обзира на врсту кочења,

 код заквачивања потискивалице свих видова вуче и кола испред потискивалице.

Код путничких возова пошто се изврши заквачивање треба поставити прелаѕнице и

слојити мехове.

Прелазнице са меховима или цевастим гумама и прелазнице са оградама

омогућавајупрелаз из једних у друга путничка кола кроз чеона врата. Када се прелазнице
не употребљавају за прелаз из кола у кола, ограду треба подићи из лежаја и склопити је.
Мехови се морају склопити и причврстити кукама са обе стране уз чеону страну кола, а
затим прелазнице подићи и причврстити.

Машинска школа 11
Завршни рад Састављање возова

7. ЖЕЛЕЗНИЧКО ОСОБЉЕ КОЈЕ УЧЕСТВУЈЕ У САСТАВЉАЊУ

ВОЗОВА

Сав рад који је потребан за организовање и извршење безбедног, уредног економичног

саобраћаја воза је обухваћен саобраћајном службом, и ту спада:

 састављање и објављивање реда вожње и регулисање вожњи возова на прузи,

 достављање возних средстава за превожење путника и ствари,
 увођење, састављање и опрема возова,
 отпрема возова и надѕор над њиховим саобраћајем,
 отклањање сметњи у саобраћају возова и
 служба при возовима на прузи.

Извршна служба је заједнички назив за све оне службе које учествују у обављању
железничког саобраћаја или у техничком погледу омогућавају превозе на железници,
сматрају се:

 саобраћајна служба
 служба за вучу и возна средства
 служба за одржавање пруга,
 служба за експлоатацију и одржавање стабилних постројења електричене вуче и
 служба сигналних-сигурносних постројења и телекоминикација

Састављање возова врши извршна служба, под којом се подразумева оно особље које у
извршним јединицама непосредно извршава и обезбеђује безбедан и уредан саобраћај
возова.

Особље извршне службе које непосредно учествује у процесу састављања возова је:

 станично особље – заједнички назив за особље који учествују у извршавање

саобраћајне службе:
o отправник возова – запослени који непосредно регулише и осигурава
безбедан улаз, излаз и пролаз у станици и њихово кретање у односним
међустаничним одсецима пруге,
o оператер на спушталици – запослени који на спушталици врши ранжирање
o маневарско особље – заједнички назив за особље вучног возила које
учествује у маневрисању и маневарски одред:
 вођа маневре - запослени који обједињује рад маневарских одреда
 руковалац маневре – запослени који непосредно руководи радом
једног маневарско одреда,
 маневриста – запослени који извршава маневрисање, слика 2,

Машинска школа 12
Завршни рад Састављање возова

Слика 2. Маневриста на радном месту

 маневарски одред – заједнички назив за руковаоца маневре и

одређени број маневриста,
o пописни возовођа – запослени који код возова без возовође и у случајевима
када се то посебно одреди, врши потребне организационе припреме воза за
његову уредну и безбедну отпрему,
 возно особље – заједнички назив за возопратно и особље вучног возила:
o возопратно особље – заједнички назив за возовође, возне маневристе и
кондуктере једног воза:
 возовођа – запослени који брине о уредниј припреми и безбедном
кретању и раду воза на прузи и у службеним местима,
 возни маневриста- запослени који обавља успутне маневарске и
друге прописане послове код воза који поседа или других возова,
 кондуктер – запослени који обавља транспортно-комерцијалне
послове у возу за превоз путника, учествује у отпреми воза, а врши и
послове маневристе односно возног маневристе код свог воза ако
таквих радника нема у возу или у станици.
o особље вучног возила – заједнички назив за све запослене који послужују
вучно возило код воза односно при маневрисању.
 машиновођа – запослени који управља вучним возилом,
 помоћник машиновође – запослени који послужује вучно возило и
обавља послове возног маневристе код возова без возопратног
особља,
 прегледна служба – особље које обавља техничке и друге прегледе око вучних и
вучених возила и обавља пробу кочница:
o прегледни радник – запослени који организује и извршава пробу
аутоматских кошницана возу,
o прегледач кола – запослени који поред дужности прегледног радника
обавља и друге техничке прегледе на возилима и пошиљкама који су
предвиђени прописима, слика 3.

Слика 3. Прегледач кола испред воза

Машинска школа 13
Завршни рад Састављање возова

8. ОДРЕДБЕ КОЈЕ РЕГУЛИШУ САСТАВЉАЊЕ ВОЗОВА

Правилником 2 и осталим прописима установљен је процес састављања возова. Све

техничке и организационе мере, које омогућују безбедно кретање возова по прузи,
примењују се при састављању возова.

Само исправна и способна кола за саобраћај (технички исправна, правилно товарена и др.)
увршћују се у возове. На основу техничких и колских прописа утврђују се исправност и
способност коала и возила. Кола у саставу воза прегледају прегледачи кола у станицама
које су за то одређене. у случају да возопратно или станично особље не може са
сигурношћу да установи способност кола за саобраћај, мора да се тражи мишљење
прегледача кола, а кад њега нема онад је мишљење машиновође одлучујуће.

Код теретних возова, за товарење кола важе Прописи за товарење кола (RIV/II), Прописи
за превоз опасних материја (RID) и Правилник о превозу нарочитих пошиљака
(Правилник 20). Тежа и товарена кола (возила) увршћују се испред лаких и празних кола.

Возила не смеју прекорачити допуштено оптерећење по осовини, дужном метру и товарни

профил меродаван за односну пругу. Прекорачење и одступање од одређених норми као и
начин превожења таквих пошиљака прописује се Правилником 20 и Упутством 52.

Последња кола у возу морају имати исправну аутоматску кочницу и називају се „завршна
кола“. ЗАвршна кола у возовима за превоз путника морају да имају исправну аутоматску
кочницу, ручну кочницу и кочницу за случај опасности. Код теретних возова завршна
кола могу се имати само аутоматска кочницу под условом да се на једним од десет
последњих кола налази исправна ручна или притврдна кочница.

8.1. Увршћавање кола у путничке возове

У возове за превоз путника, путничка и теретна кола се увршћују према њиховим

техничким својствима у погледу највеће допуштене брзине с обзиром на конструктивне
особине кола, последњу периодну оправку и место увршћивања у воз, према прописаним
одредбама техничких и колских прописа и др.

Гарнитуре возова за превоз путника сачињавају путничка кола истог типа – само кола са
обртним постољима или само двоосовинсак кола. ако то није могуће онда сваки ти кола
сачињава посебну групу у гарнитури воза. Уколико гарнитура у свом саставу има
путничка кола с обртним постољима и путничка двосовинска кола, увршћују се кола са
обртним постољима, као тежа, испред кола са двоосовнских кола.

Редован саства возова за превоз путника прописује се СТУ уз ред вожње или посебним
наређењем. Уколико потребе не захтевају другачије, ккола се увршћују по следећем
распореду: поштанска кола, једна збирна или товарена теретна кола, пртљажна кола,
путничка кола у којима се превозе путници и остала теретна кола.

Увршћивање кола товарених праћеним аутомобилима врши се према посебном упутству о

увршћивању оваквих кола у возове за превоз путника и према одредбама Упутства 52.

За увршћивање кола у возове за превоз путника с обзиром на брзину воза меродавна је

едом вожње прописана максимална брзина.

Машинска школа 14
Завршни рад Састављање возова

8.2. Увршћавање кола и других возила у теретне возове

При састављању теретних возова тежа кола (возила) се увршћују у воз испред лаких кола.
Тешка возила, било сама или са својим међуколима, увршћује се у предњи део воза испред
осталих кола. Код возова састављених само од празних кола, лака кола се издвајају само
када се морају увршћивати иза празних кола која се сматрају тешким возилима. Упутство
52 прописује која су кола тешка а која лака.

За саствављање теретних возова важе још и прописани састави у СТУ уз рад вожње као и
одговарајуће одредбе Правилника 3 и Упутства 70.

Код сабирних и кружних возова кола се увржћују по редоследу успутних станица. ако се
овимвозовима отпремају и тешка возила она се увршћују у предњи део воза испред
осталих кола.

Прописаним одредбама раније поменутих правилника и упутстава регулисани су услови

за увршћавање кола и возила у теретне возове с обзиром на оптерећење по дужном метру,
по осовини размак осовина, брзину и др.

8.3. Увршћавање кола товерених опасним материјама

Одредбама Правилника RID и прописима о манипулацији при превозу пошиљкама

прописано је које се материје сматрају опасним и под којим условима се примају на
превоз односно под којим се условима превозе. Пошиљке опасних материја које се
условно примају на превоз морају бити олистане листицама са листицама опасности.

Кола товарена опасним материјама превозе се према одредбама СТУ део Б.

Експлозивне материје и предмети напуњени експлозивним материјама разрреда 1, 1.1, 1.2,

1.3, 1.4 и 1.5 RID-а превозе се у колима са котрљајућим лежајевима на осовинама, лимом
против варничења, који не сме да буде директно причвршћен за под кола, еластичним
одбојницима и тегљеницима.

Кола са RID-листицама разреда 1-1.5 увршћују се у кола олистаних RID-листицама

разреда 3, 4.1, 4.2, 4.3 или 5.

Машинска школа 15
Завршни рад Састављање возова

9. ЗАКЉУЧАК

Састављање возова је најбитнији процес, поред регулисања саобраћаја, у железничком

систему. Ако су исправна вучена и вучна возила, ако се прописно саставе и сигнализирају,
може се воз пустити у саобраћај.

СТУ-ом уз ред вожње је прописан састав воза, његов број, ранг, дужина и маса воза као и
број запослених који тим возом управљају.

Једно од битнијих ставки је маневрисање које регулише састављање и растављање возова.

Правилником 2 је регулисано увршћавање кола у путничке и теретне возове као и у возове

за превоз опасним материјама.

Машинска школа 16
Завршни рад Састављање возова

ЛИТЕРАТУРА

[1] Правилник 2, Саобраћајни правилник

[2] Правилник 231, Правилник о кочницама железничких возила
[3] Упутство 42, Упутство о маневрисању
[4] Упутство 233, Упутство о кочењу возова
[5] http://digis.edu.rs

Машинска школа 17