SREDNJA SAOBRAAJNA KOLA

MATURSKI RAD IZ PREDMETA:

REGULISANJE SAOBRAAJA
TEMA:

Regulisanje saobraaja svetlosnim

signalima na etvorokrakoj raskrsnici

PROFESOR:
Cvjetana Kruni

UENIK:
Dragi Nikola IV-7
Beograd, april 2012.
0

SADRAJ:

Uvod..........................................................................................................................................2
1. Odreivanje funkcije i poloaja prostora..........................................................................3
2. Formiranje saobraajnih traka na etvorokrakoj raskrsnici...............................................4
3. Statistiko brojanje...................................................................................................................5
4. Konfliktne take na etvorokrakoj raskrsnici........................................................................7
5. Vremenski i prostorni plan rada semafora tempiranje.......................................................8
6. Nain postavljanja semafora.....................................................................................................9
7. Stepen bezbednosti saobraaja elementi zatite uesnika saobraaja.............................10
8.Postavljanje vertikalne i horizontalne signalizacije..............................................................11
9. Mere za poboljanje odvijanja saobraaja............................................................................12
Zakljuak.....................................................................................................................................13
Literatura....................................................................................................................................14

Uvod

Rad koji je pred nama bavi se problemom regulisanja saobraaja svetlosnim signalima
nana etvorokrakim raskrsnicama. Ovaj rad je svojevrsna smernica koja obezbeuje usmerenja
za projektno-tehniko oblikovanje etvorokrakih raskrsnica najee u nivou na javnim putevima
u gradskim i vangradskim sredinama.
Rad obuhvata podruje upotrebe raskrsnica kroz odreivanje funkcije i poloaja prostora,
formiranje saobraajnih traka na etvorokrakoj raskrsnici, statistiko brojanje, konfliktne take
na etvorokrakoj raskrsnici, zatim vremenski i prostorni plan rada semafora odnosno njihovo
tempiranje, sam nain postavljanja semafora, stepen bezbednosti saobraaja odnosno elemente
zatite uesnika saobraaja, postavljanje vertikalne i horizontalne signalizacije i mere za
poboljanje odvijanja saobraaja.
Kako Raskrsnica predstavlja svaki spoj tri ili vie javnih puteva, prikazaemo faktore
saobraajne bezbednosti na etvorokrakim raskrsnicama u nivou kao i njihove projektnotehnike elemente. Iz navedenih razloga, sve vea panja posveuje se identifikaciji ovog
problema unutar regulisanja saobraaja i njegovom reavanju.
Kroz rad e se pregledom relevantne literature u oblasti organizacije saobraaja,
bezbednosti saobraaja i konano same svetlosne signalizacije, primenom metoode analize i
deskripcije, nastojati da se da odgovor na temu regulisanja saobraaja svetlosnom signalizacijom
na etvorokrakim raskrsnicama. Sadraj ovog rada, se odnosi na postojee primjenljive zakone,
pravilnike i druge smernice vaee na teritoriji Republike Srbije.

1. Odreivanje funkcije i poloaja prostora

Pri odreivanju funkcije i poloaja prostora sa ciljem regulisanja saobraaja svetlosnim
signalima na etvorokrakoj raskrsnici treba razmotriti vie razliitih faktora. Najpre, bitno je da li
se ukrtanje dva puta koji daju etvorokraku raskrsnicu nalazi u gradskoj sredini ili van nje.
Kako je ukrtanje mesto na kojem se, u istom ili razliitom nivu, put ukrta sa drugim putem ili
drugim infrastrukturnim objektom, kao to je eleznica, vodotok, iara i slino, to nam je vano
da naglasimo da kada je re o etvorokrakim raskrsnicama, koje predstavljaju raskrsnicu u nivou,
gde je spajanje puteva izvedeno u jednoj ravni. Podruje raskrsnice u nivou je podruje koje
sainjavaju kraci raskrsnice i podruje neposrednog ukrtanja dva ili vie puteva, tj. to je
saobraajno podruje koje je u isto vrijeme u sastavu dva ili vie puteva. Podruje raskrsnice je
stoga ogranieno tim takama na pojedinim kracima raskrsnice, u kojima se oblik puta (irina
kolovoza, trake za skretanje, mere za kanaliziranje, radijusi krivine) usled raskrsnice poinje
menjati na bilo koji nain (u osnovi, uzdunom smeru ili poprenom preseku). Ovaj pojam je
jednak pojmu ire podruje raskrsnice. Neposredno (ue) podruje raskrsnice predstavlja
podruje koje je ogranieno horizontalnom signalizacijom (poprena isprekidana ili puna linija
pojedinih traka) ili proirenjem rubova puteva koji se ukrtaju i koji odreuju reim saobraaja
na raskrsnici. Kako ureenje saobraaja obuhvata odreivanje prioritetnih smerova kao i sistema
i naina upravljanja saobraajem, ogranienje upotrebe puta ili jednog njegovog dela s obzirom
na vrstu saobraaja, ogranienja brzine i odreivanje mera za amortizaciju saobraaja, ureenje
zastoja, odreivanje podruja ogranienog saobraaja, podruja sa ogranienom brzinom
kretanja i peakih podruja, odreivanje drugih obaveza uesnika u putnom saobraaju.
Ureenje saobraaja mora biti oznaeno propisanom saobraajnom signalizacijom. Kraci
raskrsnice u nivou su pristupni putevi ili saobraajne trake sa obe strane denivelisanog peakog
ostrva ili takvog ostrva koje je oznaeno samo horizontalnom signalizacijom, koja usmerava
saobraaj iz suprotnog ili istog smera (ulaz izlaz) u/iz raskrsnice. Peaki prelaz je deo
kolovoza koji je namenjen za prelaz peaka preko kolovoza i koji je oznaen propisanim
saobraajnim znakovima. Saobraajna traka je oznaen ili neoznaen uzduni deo kolovoza, koji
je dovoljno irok za neometano kretanje vozila u jednom redu.

2. Formiranje saobraajnih traka na etvorokrakoj raskrsnici

Izbor tipa raskrsnice a time i primenjenih projektnih elemenata saobraajnih traka u
zavisnosti je od kategorije saobraajnice i njene funkcije u mrei te odnosa prognoziranih
intenziteta i propusne moi. Uslovi odvijanja saobraaja na raskrsnici moraju biti tako regulisani
da obezbeuju maksimalnu sigurnost svih uesnika u saobraaju i potreban protok saobraaja.
Pri izboru tipa raskrsnice treba teiti unifornim reenjima ime se kod vozaa doprinosi stvaranju
slike oekivane situacije i prepoznatljivosti kategorije saobraajnice to pozitivno utie na
ponaanje vozaa a time i na nivo sigurnosti. Pored toga na izbor tipa raskrsnice utiu uslovi
lokacije raskrsnice, uklapanje u raspoloivi prostor (graevinsko i estetski) i uticaj na okolinu.
Tip raskrsnice i primenjene mere uslovljavaju i trokove graenja i odravanja tako da i to treba
uzeti u obzir pri izboru tipa raskrsnice. Veoma vaan inilac u urbanistikom projektovanju
predstavlja projektovanje profila ulica. Poprene profile u konstruktivnom smislu ine razliiti
element i detalji. Funkcionalne elemente poprenog profila ine kolovozne trake, koje slue
saobraaju i razdelne trake, kao pratei elementi za interno razgranienje saobraaja.
Saobraajne trake prema nameni moemo podeliti na trake za tekui i mirujui saobraaj.U trake
za tekui saobraaj spadaju:
1. Trake za kontinualnu vonju
2. Za spora vozila
3 Za ubrzanje
4 Za prestrojavanje
5. Ivine trake
Trake za mirujui saobraaj ine:
1.Trake za zaustavljanje
2.Trake za parkiranje
Nesignalisane raskrsnice su raskrsnice na kojima se regulisanje saobraaja vri davanjem
prava prvenstva prolaza jednom putnom pravcu primenom horizontalne i vertikalne saobraajne
signalizacije. Signalisane raskrsnice su raskrsnice na kojima se vri regulisanje saobraaja i
kontrola prava prvenstva prolaza primenom svetlosnih signala. Na etvorokrakim raskrsnicama,
najee se formiraju situacije sa dve saobraajne trake na svakom putu koji se ukrta. U
zavisnosti od veliine puta, povrine raskrsnice, ali posebno intenziteta protoka vozila definie se
veliina raskrsnice i broj traka koje se njoj formiraju.
4

3. Statistiko brojanje
Saobraajno optereenje je osnova za projektovanje dijelova saobraajnog sistema. Ono
se utvruje statistikim brojanjem prolazaka na odreenoj raskrsnici.Za definisani projekat
etvorokrake raskrsnice i poznatu raspodelu saobraaja po smerovima kretanja neophodno je
proveriti kvalitet protoka saobraaja. Kvalitet protoka saobraaja odreen je:

kapacitetom raskrsnice,

stepenom zasienosti (I/C) i

vremenom ekanja.

Dijagram 1: Faktori koji odreuju protok saobraaja

Kapacitet raskrsnice predstavlja najvei broj vozila koji moe da proe kroz raskrsnicu u
toku merodavnog perioda pod odreenim uslovima. Kapacitet raskrsnice je uslovljen
nekolicinom faktora, pre svega strukturom saobraajnih tokova, raspodelom intenziteta po
smerovima kretanja, geometrijskom formom i nainom regulisanja raskrsnice te vremenskim
uslovima i nainom koritenja raskrsnice odnosno ponaanjem uesnika u saobraaju. Kod
planera i projektanata postoji potreba da u ranoj fazi planskog perioda na osnovu oekivanih
intenziteta provere mogunosti primene razliitih tipova raskrsnica. Za te potrebe mogu se
koristiti empirijske metode provere kapaciteta bazirane na rezultatima viestrukih istraivanja.
Jedan od moguih statistikih pokazatelja je Maksimalni dnevni intenzitet izraen u ukupnom
5

broju vozila na dan. Raskrsnicu odreenog tipa je mogue primeniti ako je ukupni odnosno
maksimalni dnevni intenzitet prilaznog saobraaja manji od granine vrednosti.
Ukoliko se na raskrsnici oekuje maksimalni dnevni intenzitet manji od 25.000voz/dan
preporuuje se primena jednotranih rotora. U sluaju veih intenziteta preporuuje se primena
turbo rotora ili eventualno dvotranih rotora. Ukoliko je oekivani intenzitet znatno vei od
25.000voz/dan i/ili je raspodela intenziteta takva da se na prilazima oekuje vie od 3 trake,
preporuuje se primena semaforisanih raskrsnica.

tri trake

preko 25.000voz/dan

dve trake

10.000 - 25.000voz/dan

jedna traka

do 10.000voz/dan

Tabela 1: Zavisnost veliine raskrsnice i protoka vozila koje se odreuje statistikim brojanjem
To znai da je za sluaj etvorokrake raskrsnice koju treba regulisati svetlosnim
signalima, odnosno semaforima, optimalan sluaj je da ima statistiki protok vei od 25 000
vozila na dan.

Slika 1: Optimalna statistika protoka vozila u zavisnosti od veliine raskrsnice

4. Konfliktne take na etvorokrakoj raskrsnici

Konfliktom na raskrsnici ili prikljunoj taci smatra se svaki dogaaj nastao prilikom
vonje na raskrsnici, gdje usled nepravilnog reagovanja ili nereagovanja jednog ili vie uesnika
u saobraaju moe doi do opasnog dogaaja saobraajne nesree. Konflikti na raskrsnicama i
prikljunim takama se uglavnom dogaaju na unapred poznatim mestima koje nazivamo
konfliktne take. Konfliktne take su mesta na raskrsnici ili na prikljunim takama, gde je usled
razliitih saobraajnih manevara mogue oekivati opasne situacije. Oni se uglavnom javljaju u
takama gde se saobraajni tokovi presecaju, dele (odvajaju), udruuju ili prepliu. U skladu sa
tim,konfliktne take se dele na take: Ukrtanje , Odvajanje , Udruivanje ( i Preplitanje .

Nivo saobraajne bezbednosti na raskrsnicama i prikljunim takama mogue je poveati

smanjenjem broja konfliktnih taaka kao i smanjenjem veliine konfliktnog podruja, i to
uglavnom preduzimajui sledee:
- Ukidanje pojedinih krakova raskrsnice, promena (+) u (T);
- Uvoenje jednosmernih puteva;
- Zabrana skretanja i/ili okretanja na raskrsnici;
- Kanalisanje raskrsnice;
- Promena vrste raskrsnice.
Opravdanost predvienih mera za poboljanje saobraajne bezbednosti potrebno je
proveriti vrenjem procene saobraajne adekvatnosti susednih raskrsnica i prikljunih taaka.

5. Vremenski i prostorni plan rada semafora tempiranje

Pri normalnom radu semafora jedna tipina sekvenca stanja za jedan ciklus je sledea:
1. upaljeno crveno za vozila i upaljeno zeleno za peake,
2. gasi se zeleno i pali crveno za peake,
3. pali se uto dok jo uvek svetli crveno na semaforu za vozila,
4. gase se crveno i uto, pali se zeleno,
5. gasi se zeleno, uto blinkne 2 puta i pali se crveno za vozila,
6. gasi se crveno i pali zeleno za peake.
Postupak prorauna za tempiranje semafora zasienog toka sastoji se od tri koraka:
I KORAK predstavlja utvrivanje veliine operativnog toka po tipu trake ili grupe traka (dve ili
tri trake pravo, dve trake levo i si.) i po tipu signalnog plana (faze ili stanja).
II KORAK prorauna predstavlja korekciju Veliine operativnog toka zbog uticaja peaka (trake
za skretanja ili meovite trake), konflikata tokova u levom skretanju sa suprotnim tokom ii
strukture saobraajnog toka;
III KORAK prilagoavanja veliine operativnog toka je korekcija koja je uzrokovana veliinom
grada: u grupu velikih gradova spadaju gradovi sa vie od 300 hiljada stanovnika, srednje veliki
imaju izmeu 40 hiljada i 300 hiljada, a mali gradovi imaju manje od 40 hiljada stanovnika.
Proraun signalnog plana rada semafora realizuje se po modelu Webster-a. Polazna
Polazna taka Webster-ovog modela prorauna signalnog plana je izraz za vremenske gubitke
vozila na prilazu signalisane raskrsnice. Kao kriterijum prorauna trajanja ciklusa rada signala
uzimaju se proseni vremenski gubici vozila na svim prilazima raskrsnice i izraunavaju
upravljake promenljive koje e obezbediti minimalnu vrednost ovog kriterijuma.

6. Nain postavljanja semafora

Kada govorimo o nainu, semafori se postavljaju na prilazu raskrsnici, na vertikalnom
stubu. Svetla su postavljena vertikalno, jedno ispod drugog. Najvie je postavljeno crveno, a
ispod njega slede uto i zeleno svetlo. Semafor moe biti postavljen i iznad saobraajne trake, po
horizontali. Svetla su tada poreana horizontalno, najpre s leva je crveno, a zatim slede uto i
zeleno. Prenik kruga svetla moe biti 21cm ili 30cm. Svi semafori na prilazu raskrsnici ne
moraju imati svetla istih dimenzija. Semafori koji se postavljaju iznad kolovoza mogu biti veih
dimenzija u odnosu na one pored saobraajne trake. Semaforu se moe pridodati i tajmer za
odbrojavanje preostalog vremena do pojave zelenog svetla.Zeleni svetlosni signal, bez grafikog
simbola (strelica i sl.), primenjuje se na pravcu kretanja, koji se ukrta sa drugim pravcem
kretanja (saobraajnim tokom) kroz raskrsnicu ili peakim tokom, sa ili bez dozvoljenog
konflikta. Vertikalno postavljen semafor, pored kolovoza.

Na gornjoj levoj slici prikazani su svetlosni signali, koji se pojavljuju na semaforu, u

odreenim vremenskim intervalima. Znaenje svetlosnih signala, s leva na desno, je :

zeleno svetlo dozvoljen prolaz;

uto svetlo zabranjen prolaz, osim u sluaju kada se vozilo ne moe bezbedno
zaustaviti ispred navedenog znaka;

crveno svetlo zabranjen prolaz;

crveno sa utim zabranjen prolaz i nagovetaj da e se ukljuiti zeleno svetlo;

zeleno trepue svetlo dozvoljen prolaz i nagovetaj skorog prestanka dozvoljenog

prolaza ukljuenjem utog, a zatim crvenog svetla.

Horizontalno postavljen semafor, kao na slici gore levo, postavlja se iznad saobraajne trake.

7. Stepen bezbednosti saobraaja elementi zatite uesnika saobraaja

Postoje brojne mere za poboljanje odvijanja saobraaja na etvorokrakim raskrsnicama.

Prikljuak ili vor u nivou moe se smatrati saobraajno bezbednim ukoliko su njegovi osnovni
elementi pravovremeno prepoznatljivi, pregledni i razumljivi, te ih je mogue prei bez
potekoa ili dilema u pogledu ispravnosti i bezbednosti vonje. Usled visokog nivoa usluga koje
nude autoputevi i usled velikih brzina, kao i poveanja gustine saobraaja, gore navedeni uslovi
su od izuzetnog znaaja. Prema pravilu, navedeni uslovi mogu biti ispunjeni na sledee naine:
- Lake raspoznavanje prikljuka ili vora postiemo tako da ih oznaimo uzastopno
postavljenom vertikalnom saobraajnom signalizacijom. Take u kojima saobraajne tokove
razdvajamo ili spajamo moraju biti izrazito i jasno oznaene pre svega samim voenjem
pojedinih elemenata. tavie, potrebno ih je dodatno oznaiti smerokaznim tablama i
horizontalnom saobraajnom signalizacijom.
- Obezbeena je preglednost prikljuka ili vora, ukoliko su na pojedinim elementima od
velikog saobraajnog znaaja obezbeene dovoljne pregledne razdaljine i polje preglednosti
(pregled nad dogaanjem na drugim delovima koji se pribliavaju elementu, koji je predvien za
saobraajnu operaciju).
- Razumljivost prikljuka ili saobraajne petlje se postie standardnim izvoenjem
pojedinih elemenata raskrsnice u kojoj se razdvaja, spaja ili preplie vie saobraajnih tokova.
Odabir sistema prikljuka ili vora u vie nivoa je od sekundarnog znaaja.
Stoga se pravilna i pre svega pravoasna reakcija vozaa postie samo pravilnom i
pravovremenom najavom takvih elemenata uvoenjem celovitog sistema saobraajnih znakova.
S obzirom na predviene brzine kao i na promene brzina, projektom je potrebno obezbediti
dovoljne razdaljine izmeu pojedinih elemenata. Potrebno je naglasiti da prelaz sa manjih
elemenata na vee zahteva manje meusobne razdaljine i obratno. Minimalne elemente, koji
omoguavaju minimalne brzine, potrebno je prethodno najaviti nainom trasiranja, iako je s tim
mogue pokvariti estetsko voenje pojedinih sastavnih elemenata. Takvo izvoenje je primarno u
cilju postizanja razumljivosti, te ga je mogue dopuniti samo saobraajnom opremom.

10

8.Postavljanje vertikalne i horizontalne signalizacije

Vertikalna signalizacije se moe definisati kao skup posebno kodiranih oznaka

namenjenih uesnicima u saobraaju, koje se, u odnosu na saobraajne povrine, lociraju u
vertikalnoj ravni. Tako formiran skup oznaka prezentiran je uesnicima u saobraaju pomou
razliitih saobraajnih znakova. Njihova osnovna namena proistekla je iz potrebe da se upravlja
kretanjem po mrei. Drugim reima, saobraajni znakovi se mogu tretirati kao jedno od
tehnikih sredstava za regulisanje i upravljanje saobraajnim tokovima.
Posmatrano sa aspekta upravljakog sistema, saobraajni znakovi predstavljaju tzv.
spoljne elemente sistema, a posmatrano sa aspekta korisnika saobraajnog sistema, vertikalna
signalizacija moe da se tretira kao sredstvo lokalnog regulisanja saobraaja za kretanje po
saobraajnoj mrei. S obzirom da je namena vertikalne signalizacije proistekla iz potrebe da se
upravlja kretanjem po saobraajnoj mrei, ona je, prema lokaciji, jedno od najvie eksponiranih
sredstava za regulisanje i upravljanje saobraajem. Posmatrano sa aspekta regulisanja saobraaja,
njen znaaj ogleda se u injenici da korisnicima prenosi neophodne informacije o dozvoljenim
brzinama, uslovima prioriteta i reimu kretanja na pojedinim segmentima saobraajne mree.
Oznake horizontalne signalizacije na ulici ili putu su vrlo vani delovi koriene
saobraajne opreme (u koju jo spadaju saobraajni znakovi, putokazi, smerokazi, svetlosni
signali i sl.) jer se, po svom poloaju, nalaze u centralnom polju panje vozaa. Horizontalna
signalizacija (HS) se moe definisati kao skup posebno oblikovanih geometrijskih elemenata
(linija, figura i polja) i natpisa, ijim se kombinovanjem (prilikom projektovanja) i ugradnjom
(na kolovozu) formiraju oznake. HS postoji i na drugim (saobraajnim) povrinama: trotoarima,
komunikacijama unutar garaa i parkinga, aerodromskim pistama i platformama itd. Oblik polja
panje vozaa menja se zavisno od brzine vozila, saobraajnih uslova na putu i graevinskih
karakteristika saobraajnice. Granice polja panje, vozaa koji se nalazi na dvosmernom putu
obeleenom horizontalnom signalizacijom. Vana karakteristika horizontalne signalizacije
svakako je i njena kontinuiranost du puta ili ulice. To je takoe znaajna injenica u procesu
orijentacije vozaa (na ovaj proces voza troi priblino 1/3 raspoloivog vremena u vonji).

11

9. Mere za poboljanje odvijanja saobraaja

Preglednost prikljuka ili vora postiemo dovoljnim razdaljinama za bezbednu i

neprekidnu promenu brzine koja je potrebna izmeu pojedinih elemenata. Sve geometrijske
modifikacije prikljuka, kao to su smanjenje broja saobraajnih traka i razdelnih ostrva, moraju
biti jasno naznaene. Pored toga, izuzetno je vano da je na svim podrujima na kojima je
predviena promena brzine omogueno dobro odvodnjavanje kolovoza.
Kljuni elementi puta imaju presudnu ulogu na bezbedno i udobno odvijanje saobraaja.
U ovom radu su prikazane veze izmeu saobraajnih nezgoda, karakteristika puta i moguih
reenja u procesu RRR kojim bi se podigla bezbednost vezana za sledee elemente putne
geometrije:
irina bankine i saobraajnih traka,
ureenje putnog pojasa i nagibi kosina,
irina mosta,
elementi situacionog plana,
preglednost,
ukrtaji,
stanje kolovoznog zastora i
vertikalni diskontinuitet izmeu ivice kolovoza i bankine.
Primera radi, ukoliko na raskrsnici postoji fiksirani objekat koji moe izazvati prevrtanje
vozila, potrebno je proveriti:
nezatiene prepreke u slobodnoj zoni, npr. drvee, stene, vrste strukture: most,
zid, drenano postrojenje, stubovi, saobraajni znakovi, reklamni panoi itd.
strme kosine, prisustvo (i dubina) vode u jarkovima
polomljena oprema puta (zatitna ograda, zatitni stubii)
Mogue mere u sluaju nezatienih prepreka, mogu biti preduzeta etiri tipa mera nad njima:
eliminacija, premetanje, oslabljivanje ili zatita.

12

Zakljuak

Vrsta i nain raspodele saobraaja na raskrsnicama i prikljunim takama u nivou, broj

saobraajnih traka, izvoenje traka za usmeravanje kao i mnogi drugi elementi utiu na izbor
projektno-tehnikih elemenata raskrsnice kao i na upotrebu prostora koji je potreban za
izvoenje raskrsnice. Dakle, re je o proveri prikladnosti prostora za izvoenje predviene
raskrsnice sa elementima koji odgovaraju kriteriju propusnosti.
Saobraajna signalizacija na raskrsnicama i prikljunim takama je zakonski propisana
saobraajna signalizacija, u skladu sa Pravilnikom o saobraajnim znakovima na putevima.
Podaci o saobraajnoj signalizaciji i opremi raskrsnice ili prikljune take predstavljaju obavezan
deo projekta raskrsnice. Saobraajnu signalizaciju GSS i SSS je potrebno izvesti u skladu sa
saobraajnim ureenjem na raskrsnici.
Poveanje obima saobraaja i poveanje brzine utiu na pravilno voenje saobraaja. Pri
tome znaajnu ulogu imaju saobraajne table i putokazi za najavu promene u nainu vonje, kao
i za pravovremeno obavetavanje vozaa da se pribliavaju podruju u kojem e oni, ili drugi
vozai u saobraajnom toku, promeniti nain vonje. Od pravilnog voenja saobraaja zavise
elementi saobraajne bezbednosti, kao to su: raspoznavanje, preglednost i razumljivost
prikljuaka i rascepa u vie nivoa. Table za usmeravanje saobraaja moraju biti usklaene sa
ostalim elementima saobraajne opreme.
Zbog svojih meusobnih uticaja izmeu puta,

vozaa i vozila,

nemogue je sa

sigurnou utvrditi uticaje pojedinih elemenata projektne geometrije na bezbednost i stepen

dogaanja saobraajnih nezgoda. Ipak, neke veze je mogue uspostaviti i one su pomenute u
ovom radu. Imajui u vidu ove veze, moe se napraviti plan poveanja bezbednosti puta prilikom
rehabilitacije ili rekonstrukcije, tako da se sa to manjim trokovima postigne to vei nivo
bezbednosti puta.

13

L I T E R A T U R A:

Carl Blanger, Patrick Barber, PIARC-Road Safety Manual: Horizontal alignment, Road

Designing safer roads, TRB-NRC Special Report 214, Washington D. C., USA, 1987.

http://ltablice.com/svetlosni-signali-semafori/31-semafori-za-regulisanje-kretanja-vozila

http://vtsnis.edu.rs/Predmeti/teorija_i_regulisanje_saobracajnih_tokova/1.%20Horizontalna_signalizacija.p
df

http://vtsnis.edu.rs/Predmeti/teorija_i_regulisanje_saobracajnih_tokova/2.%20Vertikalna_signalizacija.pdf

http://www.putic.com/rehab/pdf/2-2-Goran%20Djajic.pdf

http://www.vtsnis.edu.rs/Predmeti/teorija_i_regulisanje_saobracajnih_tokova/08%20Svetlosna
%20signalizacija.pdf

Safety Committee, World Road Association

V. Bogdanovi, M. Simeunovi, M. Lekovi, Postupak izbora optimalnog reenja

raskrsnice, BH kongres o cestama, Sarajevo, 27-28 Septembar, 2007. str. 1120.

V. Bogdanovi, M. Simeunovi, M. Lekovi, Primena petoreimskog modela za

adaptivno

upravljanje saobraajem,

Isavetovanje

sa meunarodnim

ueem

"SAVREMENE STRATEGIJE UNAPREENjA SAOBRAAJA U GRADOVIMA,

Novi Sad, 1819. X.2007. str. 5563.

14