III

, , 30.-31. 2014.

ISPITIVANJE ZNANJA VOZAA O PRAVILIMA BEZBEDNOG PONAANJA NA

KRUNIM RASKRSNICAMA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRPSKE
KNOWLEDGE DRIVERS OF THE SAFE BEHAVIOUR ON ROUNDABOUTS IN
THE REPUBLIC OF SRPSKA
Dalibor Pei1, Svetlana ievi2, Aleksandar Trifunovi3 i Vanja Voni4
Rezime: Uloga raskrsnica je da na bezbedan, brz i ekonomski opravdan nain reguliu raspodelu korisnika na eljene
smerove kretanja u saobraajnom toku, uz minimalne negativne uticaje na ivotnu sredinu. Posmatrano sa aspekta
bezbednosti saobraaja, glavna prednost krunih raskrsnica, u odnosu na klasine trokrake ili etvorokrake raskrsnice, je
redukovanje konfliktnih taaka. Pored redukovanja konfliktnih taaka, krune raskrsnice redukuju i brzinu kretanja
vozila, pa su pogodne za postavljanje na ulazu u gradsku zonu i za prelazak sa vie na niu kategoriju puta. Rezultati
mnogobrojnih istraivanja pokazuju da se izgradnjom krunih raskrsnica drastino smanjuje broj saobraajnih nezgoda,
a naroito nezgode sa povreenim i nastradalim licima. Pored podizanja nivoa bezbednosti saobraaja krune raskrsnice
doprinose redukciji saobraajne buke i smanjenju emisije tetnih gasova. Prednost krunih raskrsnica je i u poveanju
protonosti saobraajnog toka, jer su vremenski gubici vozila minimalni. Savremene raskrsnice sa krunim tokom imaju
osobine koje ih nesumnjivo ine atraktivnim za primenu, a na naim prostorima su nepravedno zapostavljene. U radu su
prikazane osnovne karakteristike krunih raskrsnica, primeri krunih raskrsnica u Republici Srpskoj, kao i rezultati ankete
koja se odnosi na ispitivanje nivoa znanja vozaa o pravilima koja vae na krunim raskrsnicama.
Kljune rei: Bezbednost saobraaja, krune raskrsnice, ponaanje vozaa, Republika Srpska.

1.

UVOD

1.1. Podela raskrsnica

Raskrsnice predstavljaju vezne take u ulinoj i putnoj mrei. Omoguavaju povezivanje delova putne mree
u jednu celinu i time funkcionisanje ukupnog saobraajnog sistema. Zadatak raskrsnica je da na saobraajno
bezbedan, brz i ekonomski opravdan nain izvre raspodelu korisnika na eljene smerove kretanja, uz
minimalne negativne uticaje na ivotnu sredinu. S obzirom na oblik i nain regulisanja saobraaja povrinske
raskrsnic se mogu podeliti na klasine (ne)signalisane raskrsnice i krune raskrsnice (tzv. rotore). Krune
raskrsnice su saobraajni vorovi na kojima se regulisanje saobraaja i pravo prvenstva prolaza vri iskljuivo
primenom vertikalne i horizontalne saobraajne signalizacije [3].
Posebne karakteristike krunih raskrsnica, a koje ih razlikuju od klasinih raskrsnica u nivou su: krune
raskrsnice su raskrsnice kombinovanog neprekinutog i prekinutog toka; vozila u krunom toku imaju pravo
prvenstva prolaza u odnosu na vozila koja ulaze u krunu raskrsnicu (pravilo desne strane ne primenjuje
se na krunim raskrsnicama); vozilo koje ulazi u krunu raskrsnicu ne zaustavlja se ako ima slobodan ulaz,
ve ulazi u krunu raskrsnicu sa smanjenom brzinom; na malim krunim raskrsnicama, u urbanim
sredinama, mogue je voziti samo malom brzinom sa prednjim tokovima okrenutim pod veim uglom;
peaci i biciklisti u krunim raskrsnicama potuju ista pravila kao na klasinim raskrsnicama; zabranjena je
vonja unazad (i nepotrebna) na krunim raskrsnicama; dugim vozilima dozvoljeno je da koriste i
neasfaltirani deo krunog kolovoza (vozni deo sredinjeg saobraajnog ostrva); mala vozila nemaju potrebe
za tim [4].

Saobraajni fakultet, Univerzitet u Beogradu, d.pesic@sf.bg.ac.rs

Saobraajni fakultet, Univerzitet u Beogradu, s.cicevic@sf.bg.ac.rs
3 Saobraajni fakultet, Univerzitet u Beogradu, a.trifunovic@sf.bg.ac.rs
4 Saobraajni fakultet, Univerzitet u Beogradu, vanja.vozni@gmail.com
2

273

III
, , 30.-31. 2014.

1.2. Istorijat krunih raskrsnica

U knjizi "Projektovanje raskrsnica sa krunim tokom" [1] prikazan je pregled istorije raskrsnica sa krunim
tokom u Evropi i Sjedinjenim Amerikim Dravama. U poetku nisu postojala specifina pravila za ponaanje
vozaa u krunom saobraajnom toku. Kasnije je uvedeno "pravilo desne strane. Sa poveanjem
intenziteta saobraaja, ovo pravilo je dovodilo do zastoja saobraaja u samom krunom toku. Poveanje
broja nezgoda uslovljeno ovom situacijom, zatim razvoj saobraajne signalizacije, a naroito koordinisane
svetlosne signalizacije doveli su do smanjenja interesovanja za raskrsnice sa krunim tokom, tako da su
mnoge od njih zamenjene klasinim raskrsnicama. Prvi koncept krunog saobraajnog toka dao je Francuz
Enar 1903. godine, a prva praktina primena krune raskrsnice bila je Columbus circle koja je izgraena u
Njujorku 1905. godine. Nakon uvoenja savremenih raskrsnica sa krunim tokom, u Francuskoj je dolo do
njihove velike ekspanzije, kako novih, tako i rekonstrukcije starih signalisanih raskrsnica. U 1992. godini
porast implementacije savremenih raskrsnica sa krunim tokom dostigao je broj od 1000 raskrsnica
godinje. Rezultati koje su savremene raskrsnice sa krunim tokom pokazale na polju bezbednosti i
kapaciteta doveli su do ogromne zainteresovanosti za njih u mnogim zemljama. U Holandiji je, poevi od
1980-ih, za samo est godina izgraeno priblino 400 raskrsnica sa krunim tokom. Norveka je sa
primenom savremenih raskrsnica sa krunim tokom poela 1985. godine [2].

1.3. Proces planiranja raskrsnica sa krunim tokom

Vozai moraju na raskrsnici da obrate panju na vie faktora za razliku od slobodnih deonica. Istovremeno
preduzimaju radnje prestrojavanja, smanjenja brzine, koenja pri skretanju, koenja zbog proputanja
ukrtajueg saobraaja i sl. Stoga izboru tipa raskrsnica treba prethoditi detaljna analiza i poreenje
moguih alternativ [5]. Proces planiranja raskrsnica sa krunim tokom treba da pokae opravdanost odluke
da se odreeni oblik raskrsnice primeni na specifinoj lokaciji. Tek nakon faze planiranja moe se pristupiti
detaljnoj analizi i projektovanju. Proces planiranja poinje sa odreivanjem preliminarnog oblika i
funkcionalnih karakteristika raskrsnice. Odreuje se minimalni potrebni broj saobraajnih traka na prilazima
i na osnovu toga kategorija raskrsnice koja e u najveoj meri zadovoljiti programske zahteve: mini ili
normalna, sa jednom ili vie saobraajnih traka u krunom toku, gradska ili vangradska itd. [2]. Da bi se
donela pravilna odluka potrebno je u studiji opravdanosti izgradnje rasksnice proveriti osnovne kriterijume
za izbor tipa raskrsnice. Osnovni kriterijumi i podkriterijumi koji se vrednuju pri izboru tipa raskrsnice su:
kriterijum bezdednosti saobraaja (sa podkriterijumima uslovi lokacije i konfliktne take); kriterijum
protoka saobraaja (sa podkriterijumima kvalitet protoka i geometrijske karakteristike); kriterijum
prostornog uklapanja (sa podkriterijumima povrinsko uklapanje i estetsko uklapanje) i kriterijum
ekonominosti (sa podkriterijumima trokovi graenja i trokovi odravanja ) [5].
Vrednovanje projektnog reenja obino se vri metodom dobit-trokovi (benefit-cost method). Dobit se
razmatra sa stanovita bezbednosti (smanjenja broja saobraajnih nezgoda: smrtnih, sa povredama,
materijalna teta), funkcionalnosti (izraeno kroz vremenske gubitke vozila-sati) i zatite ivotne sredine
(potronja goriva, emisija tetnih gasova, buka). Trokovi se izraavaju kroz trokove graenja, eksploatacije
i odravanja (osvetljenje, horizontalna i vertikalna signalizacija, ureenje prostora...). Uporeujui na ovaj
nain projektno reenje raskrsnice sa krunim tokom sa alternativnim tipom raskrsnice, odnosno
postojeom raskrsnicom koju treba rekonstruisati, dobijamo osnovu za ocenu opravdanosti njene izgradnje
[2]. Ukoliko postoji dovoljno informacija poeljno je cost-benefit metodom odrediti ekonominosti nekog
reenja. Ukoliko ne postoje pouzdani statistiki podaci i metodologija za njihovu primenu da bi se procenilo
smanjenje navedenih drutvenih trokova, onda se vrednovanje moe pojednostaviti i svesti na vrednovanje
trokova graenja i odravanja.

1.4. Bezbednost saobraaja na krunim raskrsnicama

Sprovedena su mnogobrojna istraivanja kako bi se pokazao uticaj primene raskrsnica sa krunim tokom na
smanjanje broja saobraajnih nezgoda [6]. Pored ovih istraivanja, takoe su veoma interesantna i ona koja
se bave zavisnou geometrijskog oblikovanja raskrsnice sa krunim tokom i mogueg broja saobraajnih
nezgoda [7]. Ova istraivanja pokazuju da se najvei broj nezgoda javlja izmeu vozila u krunom toku i
vozila koje ulazi u kruni tok. Da bi se ovaj broj sveo na minimum potrebno je geometrijskim oblikovanjem
uticati na smanjenje relativne razlike brzina vozila u krunom toku i vozila na ulasku u kruni tok.
Maksimalna razlika brzina ne bi trebalo da prelazi 35 km/h [8].

274

III
, , 30.-31. 2014.

Sa aspekta bezbednosti saobraaja, glavna prednost jednotranih krunih raskrsnica (u odnosu na klasine
trokrake ili etvorokrake raskrsnice), je eliminacija konfliktnih deonica i taaka prvog (ukrtanje), drugog
(prestrojavanje) i treeg (ukljuivanje, razdvajanje) stepena (Slika 1.). Teoretski, klasina etvorokraka
raskrsnica ima 32 konfliktne take (16 ukrtanja, 8 razdvajanja i 8 spajanja), dok jednotrana etvorokraka
kruna raskrsnica ima samo 8 konfliktnih taaka nieg stepena (4 razdvajanja i 4 spajanja).

Slika 1.

Konfliktne take na klasinoj etvorokrakoj raskrsnici i etvorokrakoj krunoj raskrsnici [4]

Kontrola brzine vonje kroz krunu raskrsnicu je glavni podatak na osnovu koga se procenjuje stepen
bezbednosti saobraaja. Manja brzina motornih vozila rezultira sporijim tokom saobraaja i u tom sluaju
vie panje moe se posvetiti drugim uesnicima u saobraaju, dok se istovremeno moe smanjiti
mogunost saobraajnih nezgoda sa tekim posledicama. Kriterijum koji treba zadovoljiti je da prilikom
kretanja vozila kroz kruni tok brzina treba da bude ispod 30 km/h ili 35 km/h [4].

2.

METODOLOGIJA RADA

Istraivanje koje je tema ovog rada je vreno iskljuivo putem on-line ankete koja je napravljena na
platformi Google Drive. Osnovni problem ovakve vrste istraivanja predstavlja pitanje da li je prikupljen
uzorak zaista reprezentativan. Ne postoje intervencije koje mogu garantovati potpunu objektivnost
rezultata istraivanja. Kao to je napomenuto anketiranje je vrerno on-line anketom, pa je teko utvrditi
koliko su se ispitanici posvetili anketi. Pitanje Da li je dozvoljeno prelaenje ulice preko obeleenog
peakog prelaza?, je posluilo da odredi stepen zainteresovanosti za popunjavanje ankete. Svi ispitanici
koji su dali netaan odgovor eliminisani su iz ankete, jer se smatra da nisu posvetili dovoljno panje anketi
(smatramo da su nesumino birali odgovore). Ostala pitanja u anketi imaju za cilj da provere nivo opteg
znanja vozaa o poznavanju pravila u krunim raskrsnicama. Pitanja su zatvorenog tipa i imaju po dve, tri ili
etiri alternative za odgovore. Odgovori na ta pitanja su u daljem radu prikazani i detaljno analizirani.
Anketiranje je vreno na teritoriji Republike Srpske u vremenskom periodu od juna do septembra 2014.
godine.
Podaci dobijeni anketom uneeni su i obraeni u programskom paketu MS EXCEL i statistikom softverskom
paketu IBM SPSS Statistics v.18. Primenjene su standardne metode deskriptivne i analitike statistike, a za
procenu znaajnosti razlike korien je Kruskal-Wallis-ov test. Postavljena je nulta hipoteza (H0) koja glasi:
Ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu grupa i radna hipoteza (Ha) koja glasi: postoji statistiki
znaajna razlika izmeu grupa. Prag statistike znaajnosti () postavljen je na 5%. Stoga, ukoliko je p0,05,
odbacuje se H0 i prihvata Ha. Ukoliko je p>0,05 prihvata se H0.

3.

PRIKAZ REZULTATA RADA

U radu su razmatrane grupe ispitanika po polu, uzrastu, vozakom stau, uestalosti vonje, kategoriji
vozake dozvole koju poseduju i po regionima u kojima ive, kako bi se proverilie potencijalne razlike
izmeu navedenih grupa u poznavanju saobraajnih pravila koje vae na krunim raskrsnicama. Kategorije

275

III
, , 30.-31. 2014.

vozaa po vozakom stau su sledee: vozai sa probnom vozakom dozvolom, vozai koji poseduju vozaku
dozvolu do pet godina, vozai koji poseduju vozaku dozvolu preko pet godina.

3.1. Demografske karakteristike ispitanika

U anketi je uestvovalo 121 ispitanik. Uzorak ini 36% osoba enskog pola i 64% mukaraca, starosne
strukture izmeu 18 i 35 godina. Prema obrazovnoj strukturi, 55% ispitanika pohaa srednju kolu, dok 45%
ispitanika pohaa fakultet. Vozai koji poseduju vozaku dozvolu do pet godina ine 46% ukupnog uzorka,
vozai koji poseduju vozaku dozvolu preko pet godina 39%, vozai sa probnom vozakom dozvolom ine
6% ispitanika, dok 9% vozaa ne poseduje vozaku dozvolu (ispitanici su u procesu obuke ili imaju poloen
PSP ispit). Najmanji procenat ispitanika ima vozaku dozvolu D kategorije (1%), slede ispitanici koji imaju
vozaku dozvolu C kategorije (14%), zatim ispitanici koji imaju vozaku dozvolu A kategorije (17%), dok
najvie ispitanika ima vozaku dozvolu za putniki automobil (84%). U nastavku rada prikazani su
najznaajniji rezultati istraivanja.

3.2. Analiza pojedinanih pitanja o krunim raskrsnicama

Prvo pitanje, namenjeno ispitivanju vozaa o poznavanju pravila na krunim raskrsnicama, se odnosi na
konkretnu raskrsnicu prikazanu na Slici 2. Ispitanicu su imali zadatak da odgovore ko ima pravo prvenstvo
prolaza na navedenoj raskrsnici? Na slici 3. je prikazan procenat odgovora na postavljeno pitanje. Moe se
videti da je 30% ispitanika odgovorilo tano, odnosno da vozilo koje nailazi iz pravca 1 ima pravo prvenstva
prolaza (pod pretpostavkom da oba vozila nailaze u istom trenutku na kruni tok, vozilo 1 ima pravo
prvenstva prolaza jer ranije ulazi u kruni tok), dok je 70% ispitanika odgovorilo netano.
100%
70%

80%
60%
40%

30%

20%
0%
Prvenstvo prolaza ima Prvenstvo prolaza ima
vozilo iz pravca 1
vozilo iz pravca 2
Slika 2. Prikaz krune raskrsnice 1

Slika 3. Procenat tanih i pogrenih odgovora na pitanje 1

Da bi se proverili rezultati prethodnog pitanja, ispitanicima je postavljeno identino pitanje samo sa slikom
iz ugla vozaa koji se pribliava krunom toku (Slika 4.). Na slici 4. mogu se uoiti i propusti napravljeni pri
postavljanju vertikalne signalizacije na kraku 1, gde je redosled saobraajnih znakova nepravilno postavljen.
Saobraajni znak II-1 (znak "ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza" (II-1), koji oznaava blizinu
raskrsnice na kojoj voza mora da ustupi prvenstvo prolaza vozilima koja se kreu po putu na koji on nailazi),
morao bi da se nalazi iznad saobraajnog znaka II-45.2 (kruni tok saobraaja" (II-45.2), koji oznaava
kolovoz odnosno deo kolovoza kojim se vozila moraju kretati), po Pravilniku o saobraajnoj signalizaciji.
100%
80%
60%

47%

53%

40%
20%
0%
Prvenstvo prolaza ima Prvenstvo prolaza ima
vozilo iz pravca 1
vozilo iz pravca 2
Slika 4. Prikaz krune raskrsnice iz ugla
vozaa

Slika 5. Procenat tanih i pogrenih odgovora na kontrolno

pitanje

276

III
, , 30.-31. 2014.

Na Slici 5. se moe videti da je 47% ispitanika tano odgovorilo, dok je 53% dalo pogrean odgovor. Pitanje
Koje pravilo saobraaja se primenjuje u navedenim sluajevima, namenjeno je proveri naina razmiljanja
vozaa. 28% ispitanika smatra da se na navedenim raskrsnicama primenjuje pravilo desne strane, dok se za
pravilo prvenstva prolaza vozila koje je u krunom toku odluilo 72% ispitanika.Naredno pitatanje o pravu
prvenstva prolaza na krunoj raskrsnici je prikazano na Slici 6. Tano je odgovorilo 88% ispitanika, dok je
12% ispitanika dalo pogrean odgovor (Slika 7.).
100%

88%

80%
60%
40%
12%

20%
0%
Vozilo 1
Slika 6. Prikaz krune raskrsnice 2

Vozilo 2

Slika 7. Procenat odgovora na pitanje 2

Pitanje o krunim raskrsnicama, koje je preuzeto iz udzbenika za polaganje vozakog ispita po starom
programu obuke u Srbiji, prikazano je na Slici 8. Taan odgovor je dalo 53% ispitanika, dok je 33% i 14%
ispitanika izabralo netane alternative (Slika 9.).

100%
80%
53%

60%
40%

33%
14%

20%
0%
46 13 752
Slika 8. Prikaz krune raskrsnice 3

13 752 46

752 13 46

Slika 9. Procenat tanih i pogrenih odgovora na pitanje 3

Pravilan redosled prolaska vozila koja nailaze na raskrsnicu prikazanu na Slici 10. bio je zadatak ispitanicima
na 4. pitanje o krunim raskrsnicama. Navedena raskrsnica nije predstavljala veliki problem ispitanicima, jer
je 81% ispitanika tano odgovorilo na postavljeno pitanje.
100%

81%

80%
60%
40%
20%

7%

12%

21345

54321

0%
12345
Slika 10. Prikaz krune raskrsnice 4

Slika 11. Procenat tanih i pogrenih odgovora na pitanje 4

Na Slici 12. prikazana je kruna raskrsnica koja, osim saobraajnog znaka II-45.2 (kruni tok saobraaja"), na
dva kraka ima saobraajni znak II-1 (znak "ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza"), a na jednom kraku
znak II2 ("obavezno zaustavljanje" II-2). Na navedeno pitanje tano je odgovorilo 17% ispitanika
(alternative 213), dok se najvei procenat ispitanika odluio za netanu alternative 123 (69%) (Slika 13.).

277

III
, , 30.-31. 2014.

100%
80%

69%

60%
40%
17%

20%

12%

2%

0%
123
Slika 12. Prikaz krune raskrsnice 5

213

231

132

Slika 13. Procenat odgovora na pitanje 5

Ispitanici su imali zadatak da odrede pravilan redosled kroz etvorokraku krunu raskrsnicu, koja na svim
kracima ima saobraajni znak II-1 (znak "ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza") (Slika 14.). Tano je
odgovorilo ak 96% isitanika (Slika 15.).
96%

100%
80%
60%
40%
20%

1%

2%

2%

1423

4132

0%
3 1, 4 2
Slika 14. Prikaz krune raskrsnice 6

1 2, 3 4

Slika 15. Procenat tanih i pogrenih odgovora na pitanje 7

Naredno pitatanje o pravu prvenstva prolaza na krunoj raskrsnici je prikazano na Slici 16. Tano je
odgovorilo samo 21% ispitanika (crveno vozilo), dok 79% nije dalo taan odgovor (plavo vozilo) (Slika 17.).
100%

79%

80%

60%
40%

21%

20%
0%

Crveni, plavi
Slika 16. Prikaz krune raskrsnice 7

3.3

Plavi, crveni

Slika 17. Procenat tanih i pogrenih odgovora na pitanje 7

Statistika analiza podataka

Statistika analiza podataka je pokazala da ne postoji statistiki znaajna razlika u nivou znanja o pravilima
koja vae u krunim raskrsnicama po polu, obrazovanju ispitanika, uestalosti korienja motornog vozila i
kategorijama vozake dozvole koju poseduju. Statistiki znaajna razlika postoji kod pitanja o pravilu
prvenstva prolaza u krunom toku prikazanom na Slici 2 (Zu=-2,423; p=0,015), gledano po godinama starosti
ispitnika. Na postavljeno pitanje ispitanici sa preko 25 godina su imali vei procenat tanih odgovora za
razliku od mlaih ispitanika. Na isto pitanje postoji statistiki znaajna razlika i kada se posmatraju ispitanici
po duini posedovanja vozake dozvole (X 2=7,497; p=0,024). Najvei procenat tanih odgovora su zabeleili
vozai koji su u procesu obuke u auto-koli, a najmanje vozai koji imaju vozaku dozvolu preko 5 godina.

278

III
, , 30.-31. 2014.

4.

ZAKLJUAK SA DISKUSIJOM

Analizom prikupljenih podatka dolazi se do zakljuka da je ukupan proseni procenat tanih odgovora o
poznavanju pravila na krunim raskrsnicama 56,1%, to predstavlja nizak nivo znanja, s obzirom da su
anketirani iskljuivo vozai motornih vozila. Najnii procenat tanih odgovora ispitanici su imali na krunim
raskrsnicama u kojima vai pravilo desne strane. Na primeru krunog toka prikazanom na Slici 4, mogu se
uoiti nepravilnosti u geometriji raskrsnice i u postavljenoj vertikalnoj signalizaciji koje dovode do zabune
vozaa. Statistika analiza podataka je pokazala da ne postoji statistiki znaajna razlika u nivou znanja o
pravilima koja vae u krunim raskrsnicama po polu, obrazovanju ispitanika, uestalosti korienja
motornog vozila i kategorijama vozake dozvole koju poseduju. Razloge loih rezultata treba traiti i u
analizi rada auto kola, saobraajne policije, uestalosti primene kampanja, ali i radu lokalnih zajednica na
poslovima unapreenja oblasti edukacije i bezbednosti saobraaja [9]. Za poboljanje trenutnog nivoa
znanja o poznavanju pravila koja vae u krunim raskrsnicama, poeljno je pratiti strana iskustva o
periodinim proverama znanja vozaa, kao i razmotriti mogunost implementacije tih programa u Republici
Srpskoj. Za sve vozae bi trebalo organizovati edukaciju i proveru znanja putem medija i sistema
obrazovanja ime bi se podigla drutvena odgovornost uesnika u saobraaju, kao i nivo znanja, a time ni
vea bezbednost u saobraaju ne bi izostala.

5.

LITERATURA

[1]. Brown, M. 1995. The Design of Roundabouts.

[2]. enica, G., Miloevi, D. Savremene raskrsnice sa krunim tokom proces planiranja, 1-8.
[3]. ubrilo, N., Kuvelji, M. Znaaj projektovanja i rekonstrukcije klasinih semaforizovanih raskrsnica u krune
raskrsnice (rotore) u gradskim podrujima, sa aspekta ivotne sredine.
[4]. Smjernice projektovanje, gradjenje odravanje i nadzor na putevima. Knjiga I, 2005. Bosna i Hercegovina.
[5]. Kenji, Z. Izbor tipa raskrsnice primjenom multikriterijske analize, 1-9.
[6]. Bhagwant, P., Richard, R., Per, G. (2000). Dominique Lord, "Crash Reductions Following Installation of Roundabouts
in the United States".
[7]. U.S. Department of Transportation Federal Highway Administration, 2000. "Roundabouts: An Informational
Guide".
[8]. Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji, 2010. Pravilnik je objavljen u "Slubenom glasniku RS", broj 26/2010.
[9]. ievi, S., Voni, V., Trifunovi, A., Vujani, M. (2014). Poreenje teorijskog znanja u Srbiji po regionima, 9.
Meunarodna Konferencija Bezbednost saobraaja u lokalnoj zajednici, 413-418.

279