REGULISANJE I UPRAVLJANJE

SAOBRAĆAJNIM TOKOVIMA
Izučava se na 5. semestru
Obavezan predmet
Nosi 8 ESPB

Prof.Dr. Miodrag Tojagić

ODREĐIVANJE OPASNIH MESTA NA
PUTEVIMA
 Saobraćajne nezgode nisu jednako raspoređene po
celoj saobraćajnoj mreži.
 Cilj istraživanja bezbednosti saobraćaja na putevima je
da se otkrije metoda čijom bi se primenom bezbednost
saobraćaja, a time smanjio i broj saobraćajnih nezgoda.
 Učestastalost saobraćajnih nezgoda na određenom
delu puta zavisi od njenih nedostataka. To su :

- nagle promene uslova vožnje ( oštre krivine, uski mostovi,

magla)

- gde dolazi do naglog smanjenja brzine zbog uspona ili

smanjene preglednosti

- gde se uliva ili izliva saobraćaj, na raskrsnicama

- gde postoji mogućnost iznenadne pojave pešaka,

biciklista, ili životinja
 Opasna mesta su delovi puta na kojima se događa
veliki broj saobraćajnioh nezgoda, s ljudskim žrtvama i
s velikom materijalnom štetom.
 Prema statičkim podacima utvrđeno je da na opasnim
mestima dolazi po pravilu do naglog smanjenja brzine
vožnje.
 Koeficijent bezbednosti Ks čija je vrednost data
izrazom:
 Ks=
 V- je brzina kojom se moglo kretati vozilo na delu puta
ispred opasnog mesta

 Vs- je brzina kojom se zbog bezbednosti vožnje mogu

kretati vozila na ulazu u opasnu deonicu puta.
Opasna mesta prema stepenu opasnosti Ks na saobraćajnoj mreži
Koeficijent sigurnosti Stepen opasnosti
Ks

<0,40 Vrlo opasno

0,40-0,60 Opasno
0,60-0,80 Malo opasno
Nema
0,80-1,0
opasnosti
Opasna mesta na putu mogu se odrediti i prema jednačini :
 Nkrit = +K* - 0,5 gde je :
 - prosečan broj saobraćajnih nezgoda za interval dužine l=0,3
km

 Nkrit – kritični broj saobraćajnih nezgoda

 Prosečan broj saobraćajnih nezgoda dobija se tako da
cela dužina saobraćajne mreže podeli na intervale dužine
l=0,3 km i za tako određeni interval izračuna prosečan broj
saobraćajnih nezgoda prema jednačini:

= , n=1,2,3,4,... Gde je :
 -broj svih nezgoda na saobraćajnoj mreži na određenom
rastojanju

 L- dužina ispitivane saobraćajne mreže

 K= gde je δ standardna devijacija

 Po Poissonu = odnosno
 K=

 Opasno mesto se utvrđuje ako je ispunjen usbv

 ≥ 1 gde je:
 N- broj nezgoda na bormiranoj dužini l=0,3 km.
 Pri analizi saobraćajnih nezgoda obično se uzima
rastojanje koje nije kraće od 1 godine a duže od 3
godine.
 Učestalost saobraćajnih nezgoda tesno je povezana sa
gustinom saobraćajnog toka.
 Gustina saobraćajnih nezgoda Gn po jedinici dužine
izražava se:
 Gn = gde je
 Gn – prosečna gustina saobraćajnih nezgoda na kilometar
posmatranog dela puta

 N- broj saobraćajnih nezgoda u posmatranom vremenu sa

lako i teško povređenim i poginulim licima

 L – dužina posmatranog dela puta u kilometrima

 Da bi se mogla uporediti učestalost saobraćajnih
nezgoda na različitim delovima puta, potrebno je
izračunati relativni broj saobraćajnih nezgoda Rn.

Rn = gde je :
Rn – relativni broj saobraćajnih nezgoda na milion
vozilo/kilometara.
Q- prosečno dnevno opterećenje izraženo brojem vozila na
dan.
t - vreme posmatranja u danima.
Težina saobraćajnih nezgoda, Tn se izračunava :
 Tn = n1 *NL + M2NT+m3NP gde je :
 Tn – težina saobraćajnih nezgoda
 NL – broj nezgoda sa lakše povređenima
 NT – broj nezgoda sa teže povređenima
 NP – broj nezgoda sa poginulima
 n1 , n2 , n3 – koeficijent za pojedine vrste
saobraćajnih nezgoda (n1=50 ; n2=70 ; n3=130)
pomoću kojih se mogu svesti različite vrste
saobraćajnih nezgoda na isti uporedni broj
Relativni stepen opasnosti Rns izračunava se :

Rns= gde je :

Rns- relativni stepen opasnosti izražen brojem i težinom

saobraćajnih nezgoda na milion vozilio/kilometara.
PROPUSNA MOĆ DRUMSKIH
SAOBRAĆAJNICA I RASKRSNICA
 Propusna moć (kapacitet) je maksimalan broj vozila
koji može proći u jedinici vremena kroz posmatrani
presek drumskih saobraćajnica.
 Propusna moć služi kao osnovica za sve intervencije i
zahvate na određenom delu puta ( proširenje kolovoza,
rekonstrukcija krivina, regulisanje raskrsnica,
promena režima saobraćaja)
Osnovna zakonitost saobraćajnog toka je:

 q= g * V (voz/h) gde je :
 q- protok vozila (voz/km)
 g-gustina saobraćajnog toka (voz/h)
 V-brzina saobraćajnog toka (km/h)
Veličina razmaka između vozila u nizu rso može se
dobiti :
 rso= 1000/g (m/voz)
 g=1000/ rso (voz/km)
 q=g*V=1000/ rso *V (voz/h)
 I kako je propusna moć N jednaka maksimalnom
protoku N=qmax

N=

 Ako za jedan smer vožnje postoji veći broj
saobraćajnih traka, propusna moć će biti veća, ali ne
srazmerno povećanju broja saobraćajnih traka, nego
umanjena za redukcijski koeficijent
NN = γ * n*N gde je:
 NN –propusna moć više saobraćajnih traka
 n-broj saobraćajnih traka
 γ- redukcijski koeficijent
 Vrednost koeficijenta γ iznosi za 2 trake 0,9 , a za 3 od
0,75-0,78 , a za cetiri od 0,6 – 0,65
 (samo u slučajevima kada je saobraćajni tok homogen )
 Praktična ispitivanja propusne moći (q=g*V) npr.
Kritična gustina po jednoj saobraćajnoj traci nalazi se
u intervalu qkrit =40-50 (voz/km) i da pri gustini qmax
=150-160 (voz/km) dolazi do zagušenja saobraćajnog
toka.
 Kritične brzine nalaze se najčešće u intervalu
Vkrit =48-56 (km/h)
 Propusna moć puta sa dve saobraćajne trake za dvosmerni
saobraćaj (N1)
N1= 2200*n1*K1*K2*K3*K4*k1 (voz/h)
 Propusna moć autoputa sa četiri ili više traka
 N2= 2200*n2*K1*K2*K3*K4*k1 (voz/h) gde je
 N1-propusna moć u oba smera na putu sa dve saobraćajne
trake za dvosmerni saobraćaj (voz/h)
 N2- propusna moć u jednom smeru na autoputu
 n1-broj saobraćajnih traka u oba smera
 n2-broj saobraćajnih traka u jednom smeru
 K1-korekcijski faktor uticaja širine saobraćajnih traka
 K2-korekcijski faktor uticaja tipa saobraćajnica i
saobraćajnih traka
 K3-korekcijski faktor udaljenosti bočnih smetnji
 K4-korekcijski faktor uticaja veličine i dužine uzdužnog
nagiba
 k1-korekcijski faktor uticaja sastava saobraćajnog toka
Sirina Korekcijski faktor K1
saobracajne
trake Saobracajnice bez fizicki odvojenih Saobracajnice sa fizicki
smerova voznje odvojenim smerovima voznje

2 trake 4trake

3,75 1,00 1,00 1,00

3,50 1,00 1,00 1,00

3,25 0,88 0,95 0,97

3,00 0,81 0,89 0,91

2,75 0,73 0,77 0,81

Propusna moć saobraćajnice
između dveju raskrsnica sa
semaforima
 tč = gde je
tč -verovatnoća čekanja (prosečno izgubljeno vreme)
C-dužina trajanja ciklusa

tz - dužina trajanja zelenog svetla

 Broj raskrsnica i njihov razmak uveliko utiču na
propusnu moć.
Faktori koji utiču na propusnu
moć raskrsnica sa semaforima
 -fizičko-operativni uslovi
 -uslovi okline
 -saobraćajna pravila
 -kontrolne mere
Fizičko operativni uslovi
 U te uslove pripadaju :
 -širina prilaznih saobraćajnica
 -jednosmerne i dvosmerne saobraćajnice
 -uslovi parkiranja
Uslovi okoline
 Uslovi okoline ogledaju se :
 -faktori opterećenja
 -faktori vršnog časa
 -brojem stanovnika na području raskrsnica
 -položajem raskrsnica u gradskom području
Saobraćajna pravila
 Određuju:
 - vozila koja skreću
 - kamioni i prolazni autobusi
 - lokalni tranzitni autobusni saobraćaji
Kontrolne mere
 Od kontrolnih mera koje utiču na propusnu moć su:
 - postavljanje semafora
 - označavanje prilaznih traka
 Glavni uticaj semafora svake raskrsnice na propusnu moć,
izraženu brojem vozila na sat za vreme zelenog svetla,
uslovljava veličinu stepena zaustavljanja vozila.
 Važni elementi koje utiču na vremensku izmenu signala
jesu:
dužina ciklusa, veličina zelenog svetla prema celom ciklusu,
i žuto svetlo.
Proračuni propusne moći pešačkih prelaza
 Propusna moć prelaza za pešake prema FEUCHETINGERU izračunava
se:

 F= * *P

 F- propusna moć prelaza u broju pešaka na sat

 t-trajanje zelene faze za pešake (sec)
 V- brzina kretanja kolone pešaka (1,2 m/s)
 L-dužina prelaza (m)
 l-uzdužni razmak između pešaka (l=1m)
 B-širina prelaza (m)
 b-bočni razmak između pešaka (b=0,75m)
 P-broj ciklusa u satu