Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

PODMAZIVANJE SUS MOTORA

- seminarski rad -

Predmet: Tribologija i podmazivanje

Profesor: doc. dr Ljiljana Radovanovi Student: Aleksandar Perli

Asistent: Borivoj Novakovi Broj indeksa: MI 23/16
Smer: Mainsko inenjerstvo

Zrenjanin, 2017. godina

 SADRAJ

1. UVOD (NAPOMENA) ........................................................................................................................ 1

2. UVOD U PODMAZIVANJE MOTORA ................................................................................................ 2

3. PODMAZIVANJE MOTORA ............................................................................................................... 3

4. SISTEM ZA PODMAZIVANJE ............................................................................................................. 4

5. PUMPA ZA ULJE ................................................................................................................................ 6

6. PREISTA ULJA ILI ULJNI FILTER .................................................................................................... 6

7. SIGNALIZATOR NEDOSTATKA PRITISKA ULJA .................................................................................. 7

8. ZAKLJUAK ........................................................................................................................................ 8
 1. UVOD (NAPOMENA)
Kao primer uzet je motor SUS Zastave 101, popularno nazvan Stojadin.

Motor Zastave 101 je motor SUS postavljen sa etiri cilindara postavljenih u redu, hlaen vodom,
a postavljen je popreno u pravcu vonje. Cilindri su sastavni deo bloka motora pa se stoga ne
mogu zameniti. Izmeu sva etiri cilindra struji voda za hlaenje, koja cirkulie posredstvom
pumpe.

Kruno podmazivanje pod pritiskom obezbeuje uljna pumpa, u ijem toku se nalazi preista ulja,
prekida ptitiska ulja, ventil kratkog spoja i ventil natpritiska. Ventil kratkog spoja otvara se kada
je zaguen preista ulja, a ventil nadpritiska kada je suvie veliki pritisak.

Na bloku motora je postavljena cilindarska glava sa bregastom osovinom koja aktivira ventile
direktno.

Bregasta osovina dobija pogon od zupastog kaia. Usisna i izduvna cev privrene su na glavi
cilindra, a motor dobija smeu goriva i benzina preko karburatora.

Glavni podaci motora su :

Tip .......................................................................................... 128A.064

Ciklus ..................................................................................... etvorotaktni, Otto

Broj cilindara .......................................................................... etiri u liniji

Prenik cilindara ..................................................................... 80 mm

Hod klipa ................................................................................ 55,5 mm

Radna zapremina .................................................................... 1116 cm 3

Stepen kompresije ................................................................... 8,8

Maksimalna snaga ................................................................... 55 KS (DIN)

Maksimalni broj obrta ............................................................. 6000 o/ min

Maksimalni obrti momenat je 7,9 kpm (DIN) pri 3000 o/min.

Motor je nagnut za oko 15 stepeni napred, da bi se time postiglo dovoljno optereenje prednje
osovine.

1
 2. UVOD U PODMAZIVANJE MOTORA
Treba da se podsetimo da sistem podmazivanja motora predstavlja i njegov krvotok. Osnovni
zadatak podmazivanja je da smanji trenje izmeu pokretnih kliznih povrina, kao Ii njegove tetne
posledicekoje se odraavaju kroz pad mehanikih karakteristika usled preterano razvijene toplote,
habanje elemenata motora i vei utroak energije za pokretanje kliznih elemenata. Pored tog
osnovnog zadatka, ulje u motoru ima i druge zadatke kao to su: odvoenje toplote sa delova
motora koji su nepristupani rashladnoj tenosti, ienje i ispiranje taloga i garei sa unutranjih
delova motora,(ime se spreava zaepljenje kanala, sakupljanje garei i dr.), amortizacija udara i
zatita od korozije.

Ispravan rad motora ne moe se zamilsliti bez pravilnog i efikasnog podmazivanja njegovih kliznih
povrina. Stoga se kod motora moe govoriti samo o dva sluaja podmazivanja : o graninom i ,
hidrodinaminom podmazivanju. U motoru ne sme doi do suvog trenja, jer su u tom sluaju
tetne posledice maksimalno izraene. To dolazi iz razloga to se dodir suvog materijala ostvaruje
samo po ispupenjima i vrhovima neravnina (svaka povrina je manje vie hrapava, a idealna
ravna povrina i ne postoji). Usled relativno male povrine dodira na tim mestima, specifini pritisci
na povrine su veliki, tako da , s obzirom na visoke razvijene temperature, dolazi do mikrozaribanja
na tim mestima. Otpor trenja predstavlja priblino silu potrebnu za smicanje ovih vrhova pri
kretanjudve povrine.

Ukoliko su klizne povrine, prekrivene vrlo tankim slojem maziva, onda se radi o tzv. Graninom
podmazivanju. Tada koeficijent trenja znatno manji nego kod suvog trenja, iako je granini sloj
maziva znatno manji od visina neravnina. Zato ovaj sloj preuzima samo deo optereenja i donekle
smanjuje trenje, dok habanje u izvesnoj meri ipak ostaje. Pored toga sa porastom temperature
koja se razvija usled trenja, naglo se smanjuje efikasnost graninog sloja. Zbog toga se tei da
motor bude pri ovakvom podmazivanju u upotrebi to je mogue u kraem vremenskom periodu.
Ovakvi sluejevi nastaju samo pri pokretanju motora, kada nema dovoljnog pritiska u uljnim
magistralama, a iz leita je istisnuto svo ulje.

Radi smanjenja trenja na to je mogue manju meru, leita odgovarajuih delova motora, kao to
su delovi kod radilice i bregaste osovine, izrauju se od elinih olja prekrivenih tankim slojem
antifrikcione legure koja je od znatno mekeg metala. Tvrdi elini material ovde prima pritisak,
dok se smicanje obavlja u sloju mekog metala.

Da bi se postiglo potpuno spreavanje dodira metalnih povrina pri klizanju, potrebno je stvoriti
sloj maziva vei od neravnina kliznih povrina, tako da se celo trenje prenosi na trenje u
unutranjem slojevima samog maziva-ulja. Kod takvog, tzv. Hidrodinamikog podmazivanja
ostvaren je klinasti ulazak maziva izmeu kliznih povrina, te su povrine potpuno razdvojene.U
leitima motora, to je omogueno razlikom izmeu prenika rukavca i leita, odnosno
postojeim radnim zazorom. Kod ovakvog podmazivanja, s obzirom da se povrine ne dodiruju,
habanje je svedeno skoro na nulu. Zbog toga se tei da u motoru bude uvek ovakvo podmazivanje,
to je uglavnom i sluaj, izuzev pri pokretanju i zaustavljanja motora.

2
 3. PODMAZIVANJE MOTORA
Nije potrebno mnogo poznavati mehanizam savremenog automobilskog motora, pa doi do
nepobitnog zakljuka da ak i kratkotrajan nedostatak ulja u slstemu za podmazjvanje motora
moe jzazvati katastrofalne posledice. U sluaju da motor ostane bez ulja najpre e stradati
osetljive povrine kllznih leaja, klipovi itd.

Sistem za podmazivanje motora sastoji se od: zupaste potisne pumpe u ijem je telu smeten
regulator pritiska ulja, preistaa ulja u glavnom toku i signalizatora nedovoljnog pritiska ulja. Ulje
motora se sprovodi do mesta koje se podmazuje, a to se vri pomou kanala izbuenih u bloku
motora, kolenastom vratilu i bregastoj osovini.

Ventil za regulaciju pritiska ulja smeten je u samom telu pumpe za ulje i moe mu stupiti samo u
sluaju da se prethodno skine korito motora. Na prvi pogled moglo bi se zakljuiti da ovo nije
naroito dobra konstrukcija s obzirom na teku pristupanost, meutim to je samo prividno
nepogodno, jer glavna prednost lei upravo u tome to se ventil za regulaciju pritiska ulja nalazi
neposredno kraj same pumpe i otvara se na propisanom pritisku vrlo brzo bez opasnosti da dode
do oteenja nekih od elemenata motora vezanih za potisni uljni kanal. Druga prednost ovakvog
reenja se sastoji u tome to se viak ulja koji pumpa potiskuje vraa odmah preko ventila za
regulaciju pritiska na stranu usisavanja i na taj nain biva ponovo uvuen u pumpu. To predstavlja
znatnu prednost, jer skraena cirkulacija istovremeno znai i najmanju mogunost za stvaranje
mehuria u ulju.

3
 4. SISTEM ZA PODMAZIVANJE

Podmazivanje motora vri se uljem pod pritiskom pomou zupaste pumpe privrene na donjoj
strani bloka motora.

Pumpa za ulje se pokree preko pomone osovinice koja slui i za pokretanje pumpe za gorivo i
razvodnika paljenja, preko para zavojnih ukrtenih zupanika.

Ventil za regulaciju pritiska ulja nalazi se u usisnoj trubi pumpe. Nedovoljno zaptivanje pri niskom
broju obrtaja motora, koje je esto pratilac konstrukcije ventila za regulaciju pritiska ulja na bazi
klipia, u ovom sluaju je skoro potpuno iezlo.

Slika1. Delovi sistema za podmazivanje. 1 - stega, 2 - zatvara, 3-zaptiva, 4 - priguiva plamena, 5, 6-

savitljivo crevo spajanja, 7 - stega, 8 - prekida, 9 - kapica, 10- oduka ulja, 11 - depresor, 12-
ranvapodloka, 13-prikljuak, 14-ravnapodloka, 15-prikljuak, 16-zaptiva, 17,18-ravna podloka, 19-
vijak, 20 - cev, 21 - vijak, 22 - ipka za kontrolu nivoa ulja, 23 - ravna podloka, 24 -zaptiva, 25, 26 -
aura, 27 - trn, 28 - osovina, 29 - gonjeni zupanik, 30 - aura, 31 - zaptiva, 32 - komplet pumpe za ulje,
33 - preista ulja, 34 - ravna podloka, 35 - vijak, 36 prikljuak

Ulje koje potiskuje pumpa za ulje pre ulaska u magistrale za podmazivanje, izvedene u bloku
motora, najpre proe kroz preista za ulje. Po svojoj konstrukciji, preista za ulje spada u grupu
preistaa u glavnom toku ulja to znai da se preiava celokupna koliina ulja koju pumpa
potlskuje. Umetak preistaa se sastoji iz "harmonike" od visokokvalitetne, specijalno
impregnirane hartije koja ima visoku mo preiavanja.
4
U preistau se jo nalazi ugraen i je-dan "by-pass" ventil koji se otvara i proputa ulje ka mestima
za podmazivanje u sluaju kada je umetak veoma zaprljan i kada otpor proticanja poraste iznad
odreene vrednosti.

Zamena preistaa ulja vri se tako to se promeni ceo preista zajedno sa kuitem.

Slika 2. ema podmazivanja motora. 1 - grlo za sipanje sveeg ulja, 2 - kanali za dovod ulja radi
podmazivanja bregova bregaste osovine, 3 - bregasta osovina pogona usisnih i izduvnih ventila, 4 -
pomona osovina za pogon pumpe za ulje, razvodnika paljenja i pumpe za gorivo, 5 - kanal za prolaz ulja
od preistaa motora do glavnih organa, 6 - kanalza prolaz ulja za podmazivanje pogona pumpe za ulje i
razvodnika paljenja, 7 - preista ulja u glavnom toku, 8 - ventili sigurnosti za proputanje ulja u sluaju
zaprljanosti preiavajueg elementa, 9 - zupasta pumpa za ulje, 10 - ventil za regulaciju pritiska ulja, 11
- usisna truba za pumpe za ulje, 12 - cev za povratak ulja, 13- dovod ulja za podmazivanje unutranjosti
kouljica cilindara

Podmazivanje kolenastog vratila vri se nataj nain to se kanalima koji su izbueni u bloku motora
dovodi ulje pojedinano do svakog leaja kolenastog vratila. Podmazivanje leaja klipnjae vri se
preko kanala izbuenih u kolenastom vratilu, koji spajaju rukavce leaja kolenastog vratila sa
rukavcima leaja klipnjae. Leaji bregastog vratila se podmazuju uljem koje se iz bloka motora
dovodi u glavu cilindra, najpre na centralni leaj, a odatle se uljem odvodi ka drugim leajima kroz
izbueno bregasto vratilo.

Kada u sistemu za podmazivanje prltisak ulja opadne ispod dozvoljene granice, aktivira se prekida
signalizatora nedovoljnog pritiska ulja koji paljenjem crvene signalne lampice upozorava vozaa
na nastali nedostatak.

5
 5. PUMPA ZA ULJE
Osnovni zadatak pumpe je da povlai ulje jz korita motora, a zatim da ga potiskuje kroz preista i
kanale do mes-ta za podmazivanje. Primenjena je zupasta pumpa sa blago nagnutim, kosim
zubima. Pumpa treba da obezbedi dovoljnu koliinu ulja, propisanog pritiska na svim reimima
rada motora. Ovaj zahtev pumpa veoma dobro zadovoljava sve do trenutka dok ne doe do
preteranog istroenja, brlo zupanika bilo kuita pumpe. Nedostatak protoka pumpe najpre se
zapazi na praznom hodu motora kada je ulje dobro zagrejano. Na taj problem vozaa obino
upozorava neugodno svetlucanje signalne lampice za pritisak ulja, koja se gasi kada malo
poveamo broj obrta motora.

Uzrok svetlucanju signalne lampice ne mora da bude uvek pumpa za ulje (ona je moda ak
najrei), ve itav niz moguih uzroka koji imaju za posledicu paljenje lampice.

6. PREISTA ULJA ILI ULJNI FILTER

U svom krunom kretanju kroz motor ulje obavlja veoma sloene zadatke: podmazuje tarue
povrine i hladi ih, rastvara i ispira neistoe razllitog porekla. Meutim, samo ulje bi se relativno
brzo zaprljalo ako se na neki nain prljavtina iz ulja ne bi izdvajala, odnosno smanjivala njena
koncentracija. Tu ulogu je na sebe preuzeo preista ulja. U svome razvoju preista je pretrpeo
vie koncepcijskih izmena nakon kojih se u poslednje vreme stabilizovao tzv. preista ulja u
glavnom toku . Kvalitetna razlika ovog tipa preistaa, u odnosu na druge tipove sastoji se u tome
to celokupna koliina ulja koju potiskuje pumpa za ulje prema mestima za podmazivanje najpre
proe kroz preista, pa tek onda ulazi u kanale koji ga sprovode do leajnih sklopova i sl. Prednosti
upotrebe ovakvog preistaa za ulje su to se veoma smanjuje mogunost da sitne estice
neistoe, zajedno sa uljem dospeju dofino uglaanih, osetljivih metalnih povrina i otete ih. Kako
postoji mogunost da neki nemarni ili zaboravni voza ne promeni na vreme preista tako dugo,
da doe do taloenja velike koliine neistoe, odnosno zaepljenja preistaa i prekida dovoda
ulja za podmazivanje, u sklopu preistaa se ugrauje i naroiti prelivni ventil. On proputa ulje u
kanal za podmazivanje mimo umetka za preiavanje u trenutku kad je isti postao nesposoban
da obavi povereni zadatak jer ipak je bolje podmazati motor i sa nepreienim uljem nego nikako.

Kada se nekoliko puta naglo podigne broj obrtaja motora, a zatim proveri da li dolazi do
proputanja ulja na spoju preistala ulja sa blokom motora.

Neto je drugaija situacija kada preista ulja treba skinuti sa motora. Tada ukolikoto nije mogue
uiniti rukom, skidanje preistaa ulja treba obaviti pomou specijalnog alata iji se deo u obliku
pojasa navue na preista ulja, a zatim potegne za ruicu i odvije.

Period zamene preistaa ulja zavisi od uslova eksploatacije vozila, a precizni podaci o tome kada
treba zameniti preista ulja nalaze se u uputstvu za odravanje vozila koje dobija svaki vlasnik
vozila.

Orijentaciono, moe se uzeti 10000 km kao gornja granica do koje se sme voyiti sa jednim
preistaem. Izbegavati ugradnju preistaa ulja koji nisu atestirani jer preista ulja sumnjivog
kvaliteta moe izazvati trajno oteenje motora.

6
Prilikom ugradnje novog preistaa ulja zaptivnu gumicu treba podmazati motornim uljem.
Pritezanjepreistaa izvriti runo, bez korienja posebnog alata. Preporuuje se da se
neposredno posle ugradnje preistaa ulja motor pusti u rad.

7. SIGNALIZATOR NEDOSTATKA PRITISKA ULJA

Postojanje dovoljne koliine ulja u koritu motora samo je jedan od uslova koji moraju biti ispunjeni
da bi podmazivanje motora bilo normalno. Bitan uslov za cirkulaciju ulja u motoru je postojanje
pritiska u potisnom vodu.Kod skupljih vozila pritisak ulja se registruje pomou manometra koji
vozaa u svakom trenutku obavetava o pritisku koji vlada u sistemu za podmazivanje. Kod veine
vozila se ne primenjuje manometar ve se koristi signalna lampa, koja se pali dejstvom
signalizatora nedovoljnog pritiska ulja u trenutku kada pritisak ulja opadne ispod dozvoljen

Signalizator je spojen sa magistralom za ulje. Da ulje ne bi kroz kanal isticalo postavlja se jedna
membrana koja zaptiva po celom obimu. Sa druge strane membrane postoji opruga koja stalno
pritiska membranu uz njeno sedite. Membrana je u stvari i nosa kontakta mase signalne lampice.
Kada je pritisak ulja dovoljan, ulje dolazi kroz kanal do membrane, pritiska na membranu sa-
vlaujui dejstvo opruge i odvajajui na taj nain kontakt, prekidastrujno kolo lampice, tako da se
lampica gasi. Kada pritisak opadne ispod odreene granice dolazi do sastavljanja kontakta i
lampica se pali.

Kod motora signalizator nedovoljnog pritiska ulja uvijen je na bloku moto-ra, a minimalna
vrednost pritiska ulja pri kojoj dolazi do paljenja signalne lampice je 0,39 bara. Normalan pritisak
ulja motora u radu na povienim brojevima obrtaja kree se izmeu 3,40-4,90 bara.

Treba jo je jednom naglasiti vanost ispravnog funkcionisanja ovog signalizatora veoma velika i
u sluaju da se u vonji iznenada upali signalna lampica rad motora treba odmah prekinuti I ne
nastavljati vonju dok se tano ne utvrdi u emu je stvar. Prva kontrola kojutreba nainiti je
provera nivoa ulja a u koritu motora.

Ako ulja ima dovoljno postoji opasnost da je dolo do nekog teeg oteenja u instalaciji za
podmazivanje, pa je prema tome veoma rizino pokrenuti motor I nastaviti vonju. Moe se
takoe desiti da se pokvari sam prenosnik signala nedovoljnog pritiska ulja to za posledicu takoe
ima paljenje signalne lampice.U sluajustrunu pomo koja e zameniti prenosnik vonju. Jedan
od reih sluajeva paljenja sig vremenu vozi sa optereenim motorom na pustimo da radi na
praznom hodu moe pritiska ulja pone da svetluca. Meutim, a dodamo "gas" ne treba se brinuti,
jer to znai da je ulje jako zagrejano, pa je dolo do pada viskoziteta.Kvar iezava im se ulje
ohladi.

Kad se posumnja na neku neispravnost sistema za podmazivanje treba najpre skinuti prenosnik
signala nedovoljnog pritiska ulja i prikljuiti na radioniki manometar. Na taj nain se zagrejanim
uljem proveriti vrednost pritiska ulja na povienim reimima rada motora.

7
 8. ZAKLJUAK
Sistem za podmazivanje motora SUS i zahteva minimalno odravanje od strane korisnika vozila.

Kao u pomenutom tekstu odravanje se iskljuivo svodi na preenju pritiska nivoa ulja u motoru, i
sa menjanjem preistaa i ulja u odreenom vremenskom roku.

Sistem je izuzetno zahvalan i pouzdan , i samo u retkim i ekstremnim sluajevima dolazi do otkaza
.

8
 9. LITERATURA
[1] http://servisautomobila.blogspot.rs/2016/01/sistem-za-podmazivanje-motora.html

[2] https://tabudic.wordpress.com/2009/07/02/podmazivanje-motora/

[3] http://documents.tips/documents/radovanovic-zeljko-014-2013-sistemi-za-podmazivanje-
kod-sus-motora-5612ed7390467.html