2 - Terminali

TERMINALI ZA VOZILA
1. Terminali za odravanje i prodaju vozila;

2. Centri za tehniku kontrolu i ispravnost vozila;
3. Terminali za snabdevanje i
4. Kotrolne stanice.
Temu obradio:
dr Dragan Pamuar, dipl. in. saob.
TERMINALI ZA VOZILA
Terminali za vozila predstavljaju specijalizovane
objekte za opsluivanje i kontrolu vozila - mogu
se grupisati u nekoliko tehnolokih sistema:
Terminali za odravanje i prodaju vozila;
Centri za tehniku kontrolu i ispravnost vozila;
Terminali za snabdevanje;
Kotrolne stanice.
TERMINALI ZA VOZILA
Terminali za odravanje i prodaju vozila,
za prodaju novih i polovnih vozila i rezervnih

delova,
sa izlobenim prostorom i drugim objektima za

prezentaciju ponude,
sa manjom radionicom za predprodajnu pripremu

vozila, ukljuujui dekonzervaciju, nulti servis i
druge aktivnosti za prvo putanje u rad.
TERMINALI ZA VOZILA
U ovu grupu mogu se svrstati i automehaniarske

radionice ili tzv. nezavisne garae - razliite
veliine i tehnolokog potencijala,
To mogu da budu automehaniarske radionice sa
samo jednim radnim mestom za vozilo ili veliki
otvoreni sistemi autoservisi.
Takoe, postoje specijalizovane radnje radionice
koje se bave nizom specijalizovanih poslova
(mainska obrada istroenih delova, proizvodnja
novih delova ili odravanja pojedninih sistema na
vozilu).
TERMINALI ZA VOZILA
Centri za tehniku kontrolu i ispravnost vozila
-centri koji su iskljuivo namenjeni za tehniki
pregled vozila,
Terminali za snabdevanje, gorivom, mazivom i
drugim tehnikim materijalima,
esto su svoju ponudu proirili i na rezervne delove,
kao i na robu iroke potronje (hrana, pie, suveniri,
kozmetika, oprema, pribor za putovanje i dr.).
Neki terminali poseduju sisteme za pranje i ienje
vozila, odravanje pneumatika i tokova,
podeavanje sveica, konica i druge poslove
najnieg nivoa sloenosti.
TERMINALI ZA VOZILA
Kontrolne stanice, za kontrolu ukupne mase
vozila i vrste tereta koji se prevozi, a po potrebi i
drugih kontrola od strane policije.
TERMINALI ZA ODRAVANJE I
PRODAJU VOZILA
Objekti u kojima se vri odravanje vozila
predstavljaju jedan od najvanijih elemenata
logistike podrke odravanju.
Oni mogu da imaju vrlo razliitu namenu, da se
razlikuju po vrsti i veliini,
To je u direktnoj vezi sa vrstom sistema
odravanja u kome se nalazi takav jedan objekat,
veliinom i strukturom voznog parka i njihovom
namenom.
PRODAJU VOZILA
Opta podela objekata za odravanje prikazana je
na slici 1.
Slika 1. Objekti za odravanje vozila
PRODAJU VOZILA
Kao to se vidi prihvaeno je da se objekti za
odravanje vozila mogu razvrstati u grupe po
etiri razliita osnova i to:
tipiziranost,
specijalizovanost,
otvorenost prema korisnicima i
veliina.
U dosadanjoj praksi, veina sistema za
odravanje u naoj zemlji moe da smatra se
netipiziranim.
PRODAJU VOZILA
Ovo je posledica razlika izmeu vozila koja se
u takvim objektima, odnosno sistemima
odravanja koriste i odravaju.
Dakle, sve dok se vozila koja se koriste i
odravaju u jednom organizovanom voznom
parku meusobno razlikuju po:
nameni, broju, vrsti, tipu, performansama i
drugim svojstvima,
teko je govoriti o tipizaciji odravanja u
organizacijskom, koncepcijskom i tehnolokom
smislu.
PRODAJU VOZILA
Isto vai i za sluaj manjih ili srednjih servisa koji
su specijalizovani za postupke odravanja
koje sprovode, ali nisu specijalizovani za
odreenu marku i tip vozila.
Prema lokaciji objekta za odravanje vozila
razlikuju se objekti u naseljenim mestima i van
naseljenih mesta.
Objekti u naseljenim mestima imaju stalne
posetioce, a van naseljenih mesta sluajne
posetioce, to utie na opremljenost ovih
objekata.
Tim strunjaka inenjeri saobraaja
PRODAJU VOZILA
Projektovanje objekata za odravanje vozila
predstavlja sloen proces kada se reava vei broj
pitanja tehnikog, organizacionog i ekonomskog
karaktera.
Osnovni cilj projektovanja objekata za odravanje
vozila je izrada objekata, koji treba da zadovolje sve
uslove i zahteve postavljene od investitora.
Zadatak projektanta je da u granicama, koje diktiraju
tehniko-tehnoloki i ekonomski uslovi, projektuje
objekat u kome e biti mogue adekvatno odravanje
vozila.
Zato je njegov zadatak kompleksan i njega reava
tim strunjaka razliitih specijalnosti.
PRODAJU VOZILA
Projekat mora da sadri kompletnu studiju
tehnolokog procesa odravanja vozila,
primenjujui savremene tehnologije, produktivnu
opremu i najefikasnije metode i postupke
odravanja.
MODELI TEHNIKOG ODRAVANJA
Postavljanjem odreenih modela odravanja
mogue je izvriti optimizaciju, tj. izabrati
najpovoljniji sistem odravanja.
Sistem odravanja vozila zavisi od koncepcije,
organizacije i tehnologije odravanja.
PRODAJU VOZILA
Sistem odravanja moe da se razrei na
vie naina primenom veeg broja strategija
koje se mogu u manjoj ili veoj meri razlikovati.
S obzirom na to, postavlja se pitanje: Primena
koje strategije odravanja dovodi do
najpovoljnijih rezultata?
Ovo pitanje je delikatno i sloeno.
PRODAJU VOZILA
Najee se koriste sledee dve mogunosti pri
optimizaciji sistema odravanja:
1. Ukoliko se optimizacija vri prema gotovosti
najvei dozvoljeni trokovi odravanja
predstavljaju ogranienje;
2. Ukoliko se kao kriterijum optimizacije uzmu
trokovi odravanja, minimalni nivo gotovosti
uzima se za ogranienje.
PRODAJU VOZILA
Do sada je razvijen veliki broj modela odravanja.
Modeli, koji su nali iru primenu, odlikuju se
jednostavnou i dovoljnom preciznou pri opisivanju
dinamike sistema odravanja,
Modelom odravanja mora se obuhvatiti to vei broj
parametara, koji utiu na sistem odravanja, da bi se
njegovom primenom postigli to realniji rezultati.
Ovo je u suprotnosti sa to veom jednostavnou
modela.
PRODAJU VOZILA
Modeli odravanja, uglavnom, imaju sledea
obeleja:
1. Poivaju na pokazateljima pouzdanosti, to znai da pri
analizi i optimizaciji sistema odravanja vozila
neophodno je poznavanje njihovog zakona
pouzdanosti,
2. Obuhvataju karakteristike sistema odravanja sa
stanovita koncepcije, a ree sa stanovita organizacije
i tehnologije,
Kriterijumi optimizacije najee su: minimalni
trokovi odravanja ili maksimalna gotovost vozila u
suprotnosti.
Ree - kriterijumi optimizacije (bezbednost, itd.)
PRODAJU VOZILA
Modeli odravanja tehnikih sistema (slika 2.)
Slika 2. Modeli odravanja
PRODAJU VOZILA
Modeli odravanja tehnikih sistema (slika 2) podeljeni
su na modele preventivnog i modele korektivnog
odravanja,
Postoje modeli koji predstavljaju kombinacije ove
dve osnovne vrste (korektivno preventivni
modeli).
Modeli korektivnog odravanja su manje
razvijeni, poto se njima reava samo manji broj
problema iz rada jednog tehnikog sistema.
Ovi modeli imaju zadatak da kada se pojavi otkaz na
tehnikom sistemu omogue najbolji nain
sprovoenja potrebnih postupaka odravanja, sa
najmanjim trokovima ili u to kraem vremenu.
PRODAJU VOZILA
Pomou ovih modela se ne odluuje o tome:
da li e se neto raditi,
da li neke delove treba zameniti,
kada i pod kojim uslovima,
ve samo kako odreeni postupak odravanja koji
je nametnut pojavom otkaza najbolje obaviti.
Nasuprot korektivnog, od modela preventivnog
odravanja se mnogo vie trai.
Oni treba da pomognu u odluivanju ta i kako
treba raditi, odnosno da li treba obaviti neke
postupke odravanja, kada i na koji nain.
Odluujete - Da li zameniti sklop? Ako ne ta ako doe do otkaza?

Ako da ta ako ne doe do otkaza?
PRODAJU VOZILA
Primenom modela preventivnog odravanja treba doi

do sledeih odgovora:
1. Kada vozilo u celini (ili neki njegov deo ili sklop) treba
preventivno pregledati sa ciljem provere parametara
koji odreuju njegovo stanje - procena ostvarenog
niva pouzdanosti,
2. Da li je neophodno odgovarajui deo (ili sklop)
vozila zameniti, i ako jeste, kada to treba uraditi.
Veliki broj modela preventivnog odravanja grupie se
najee na osnovu zadataka koji treba raditi:
modeli preventivnog pregleda i
modeli preventivnih zamena.
PRODAJU VOZILA
Pri formiranju odgovarajueg modela odravanja kao
kriterijum optimizacije izbor najprihvatljivije
varijante strategije odravanja najee se uzima
minimum trokova,
Tu se posmatraju neposredni trokovi do kojih se
dolazi uporeivanjem posrednih i neposrednih
trokova primenom razliitih koncepcija odravanja.
Ponekad se primenjuje neto nepouzdaniji kriterijum
optimizacije maksimum profita (ili drugi
pokazatelj poslovanja) do koga se dolazi
uporeivanjem ekonomskih efekata za razliite
koncepcije odravanja.
PRODAJU VOZILA
Razlog za to je i injenica da profit zavisi i od mnogih
faktora nezavisnih od vozila koja se odravaju (npr.
trite, subjektivni faktori, konkurencija, ekonomska
politika i druga ogranienja).
POSTUPAK TEHNIKE DIJAGNOSTIKE
Postupke dijagnostike kao stub za ostvarenje
totalnog odravanja mogue je klasifikovati na
sledei nain:
Subjektivni postupci dijagnoze:
ispitivanje uma, vizuelno ispitivanje (endoskopija,
ispitivanje bojom), ispitivanje mirisa.
PRODAJU VOZILA
Objektivni postupci dijagnoze:
merenje radnih parametara (merenje temperature
-kontrola termikog stanja, broja obrtaja, obrtnog
momenta, snage, ubrzanja/usporenja, vremena,
ispitivanje produkata habanja (kontrola masti i ulja) i
sagorevanja,
utvrivanje dimenzija geometrijska kontrola,
vibro-akustini postupak (vibracije i buka),
ispitivanje bez razaranja (magnetska ispitivanja,
penetracija, ultrazvuna ispitivanja),
ispitivanje korozije,
postupci elektrine kontrole itd.
PRODAJU VOZILA
OSNOVNE KARAKTERISTIKE I RAZLIKE
SERVISNIH STANICA I AUTOBAZA
Radi osposobljavanja vozila za ponovnu upotrebu i
bezbedno korienje potrebno je vozilo u toku
njegove eksploatacije u odreenim periodima
odravati, pregledati i popravljati.
Poto je za radove oko vozila potrebni prostor,
specijalni alat i maine, a pri tome jo i kvalifikovana
radna snaga, potrebno je stvoriti mesta na kojima
se obavljaju poslovi vezani za vozilo.
Ako je re o objektima za javnu upotrebu, onda su to
servisne stanice.
PRODAJU VOZILA
Slini objekti u okviru preduzea koji se bave
transportom putnika ili robe zovu se autobaze.
Autobaze su iri pojam, i one pored dnevne nege,
odravanja i opravki vozila, imaju i funkciju
smetaja vozila u periodima kada ona ne rade.
Servisne stanice imaju ulogu da prue usluge svim
korisnicima koji te usluge zatrae autobaze ne.
Uglavnom je re o specijalizovanim kuama koje
su se opredelile za jednu ili dve marke vozila.
Postoje i takvi servisi koji su orijentisani samo na
putnika vozila, teretna vozila, ili meoviti.
PRODAJU VOZILA
Vee servisne stanice ine sledei elementi:
odeljenje prodaje vozila sa salonom za prodaju i

skladitem za nova vozila,
kontrola ispravnosti vozila i tehniki pregled,
odeljenje dnevne nege vozila u okviru kojeg se

predviaju sledei radovi:
- ienje, pranje, brisanje,
- podmazivanje i promena ulja,
- servisno odravanje vozila, opravka vozila,
- opravka havarisanih vozila, farbanje vozila.
PRODAJU VOZILA
Da bi mogao da se izvri raspored elemenata servisne
stanice potrebno je odrediti:
lokacija, mesto prikljuenja na saobraajnicu,
vrste i tipovi vozila za koje se projektuje objekat,
tehnoloki proces odravanja i opravki vozila i
kapaciteti pojedinih elemenata izraenih kroz gabaritne
dimenzije objekata.
Servisne stanice spadaju u objekte koji ne zagauju
okolinu, niti su izazivai buke, tako da se mogu
smestiti u gradskoj zoni.
Ulaz i izlaz iz servisa treba da se nalazi na sporednoj
saobraajnici.
PRODAJU VOZILA
Ako je mogue, treba teiti za desnim skretanjem ka
servisu i od servisa.
Ulaz je potrebno neto udaljiti od same saobraajice, kako
bi se omoguilo da ekanje vozila pred ulazom bude
van saobraajnice.
Servisne stanice mogu biti za putnika vozila, za teretna
vozila i za autobuse.
Od vrste vozila koja se u okviru servisa odravaju i
opravljaju zavisi i veliina lokacije, tehnoloki proces
i gabariti objekata.
Tehnoloki proces odravanja i opravki vozila zavisi od
vrste vozila koji se tu pojavljuju razliit za putnika ili
teretna vozila i autobuse.
PRODAJU VOZILA
Preduzea koja se bave transportom putnika i tereta
imaju potrebe za prostorom na kome e se
organizovati smetaj, odravanje i opravka voznog
parka, a taj prostor se naziva autobaza.
To su mesta koja svojim prostorom, opremom i
kvalifikovanom radnom smagom omoguavaju da
vozni park bude maksimalno radno sposoban u
svakom momentu.
PRODAJU VOZILA
Zavisno od broja vozila u svom sastavu autobaza
moe imati:
upravnu zgradu,
stanicu za snabdevanje gorivom,
objekat kontrole ispravnosti vozila,
dnevnu negu,
objekat tehnikog opsluivanja i opravki vozila,
limarsko i farbarsko odeljenje,
smetaj vozila i dr.
PRODAJU VOZILA
Pre nego to se pristupi razmetaju elemenata
autobaze potrebno je da se zna:
lokacija,
mesto prikljuenja na saobraajnicu,
vrsta i tipovi vozila za koje se predvia autobaza,
uslovi eksploatacije,
tehnoloki proces odravanja i opravki vozila i
kapaciteti svih elemenata izraeni kroz gabarite
objekata.
Zavisno od vrste vozila, lokacija za smetaj autobaze
moe biti u gradu ili u neposrednoj blizini grada.
PRODAJU VOZILA
Ako je re o vozilima JGP koja uglavnom saobraaju
po gradu vano je da nulta kilometraa bude to
manja,
Pored toga potrebno je i da bude to krae vreme
za izlazak na posao,
Zato autobaze treba da se smeste na pogodnim
mestima u iroj zoni grada.
Za ostala vozila lokacija moe biti i van grada u
njegovoj neposrednoj blizini i blizu raskrsnica
puteva.
PRODAJU VOZILA
Po pravilu, univerzalni objekti za odravanje su
organizacijski i tehnoloki osposobljeni za pruanje
svih usluga iz domena odravanja za odreenu
vrstu ili kategoriju vozila, slika 3.
Sa stanovita odravanja vozila posebno je znaajan
deo autobaze u kome se sprovodi proces odravanja.
Za ovaj deo autobaze se obino koristi naziv pogon,
ili garaa, a ponekad i servis, odnosno autoservis.
PRODAJU VOZILA
Slika 3. Struktura autobaze sa aspekta odravanja
PRODAJU VOZILA
Objekti za odravanje i kriterijumi za njihov
razmetaj
S obzirom da odravanje vozila predstavlja jednu od
znaajnih aktivnosti u toku njegovog ivotnog ciklusa,
neophodno je obezbediti i odgovarajue uslove za njegovo
sprovoenje.
Kategorizacija objekata za odravanje vozila vri se
zavisno od postupaka odravanja koji se u njemu sprovodi.
Odravanje vozila predstavlja skup aktivnosti koje se
sprovode sa ciljem spreavanja (odlaganja) pojave otkaza,
kao i sa ciljem vraanja vozila iz stanja "u otkazu" "u
radu", ako je stanje "u otkazu".
PRODAJU VOZILA
Karakteristike objekata za odravanje zavise od vrste,
karaktera i obima postupaka odravanja, koji u odreenom
objektu treba sprovesti.
Objekti za odravanje vozila mogu biti: radionice,
odeljenja, servisi, autobaze i td.
Radionica predstavlja organizacionu jedinicu za
odravanje vozila namenjenu za obavljanje specijalizovanih
radova manjeg obima, opsluivanje, proveru i opravke.
Radionica ima manji broj radnih mesta i radnika (npr.
radionica za pranje i podmazivanje vozila, autolimarske
radionice, radionice za opravku elektroopreme i elektrinih
instalacija i td.).
PRODAJU VOZILA
Odeljenje predstavlja organizacionu jedinicu za
obavljanje radova u oblasti opsluivanja, pregleda,
opravke i remonta vozila, sa veim brojem radnih
mesta i radnika.
Ono, ustvari, predstavlja radionicu sa vie radnih
mesta i radnika.
Servis predstavlja skup radionica, odnosno odeljenja
u zavisnosti od predvienog obima delatnosti - mogu
izvriti i najsloenije postupke odravanja vozila.
Autobaza predstavlja skup objekata za odravanje
vozila i njihovo garairanje.
PRODAJU VOZILA
Pre izgradnje objekta za odravanje vozila potrebno je
sprovesti i analizu njegovog uticaja na ivotnu sredinu.
Studiju opravdanosti i tehniku dokumentaciju za
izgradnju objekta moe uraditi pravno lice koje je
upisano u odgovarajui registar za obavljanje ovih
poslova.
Tehnika dokumentacija za izgradnju (rekonstrukciju)
objekta sadri: generalni projekat, idejni projekat,
glavni projekat, izvoaki projekat i projekat
izvedenog objekta.
PRODAJU VOZILA
Tehnika dokumentacija objekta za odravanje vozila
obavezno sadri podatke o:
vrsti i tipu vozila koja e se odravati u objektu,
o kapacitetu,
o mogunostima proirenja,
o tehnolokom procesu,
sastavu mainskog parka, ureaja, instrumenata,
sistemu upravljanja procesom rada,
termin planu izgradnje,
osnovnim ekonomskim pokazateljima produkivnosti i
opravdanosti izgradnje sa tehnikim proraunom i td.
PRODAJU VOZILA
Objekat se moe koristiti posle dobijanja dozvole za
upotrebu, koju izdaje nadleni organ.
Opravdanost izgradnje odgovarajuih objekata za odravanje
vozila utvruje se na osnovu analiza tehnikih i
ekonomskih faktora, kao i na osnovu uslova korienja
vozila.
Potreban broj intervencija, u okviru odravanja vozila, zavisi
od:
uslova korienja vozila;
utvrenih normativa meuremontnog i amortizacionog
vremenskog intervala;
pouzdanosti vozila i broja registrovanih vozila - gde se planira
izgradnja objekata za odravanje.
PRODAJU VOZILA
Periodi odravanja izmeu dva uzastopna postupka
odravanja vozila propisani su od strane proizvoaa, za
prosene uslove korienja vozila.
Poto se uslovi korienja vozila menjaju, jer zavise od
veeg broja faktora, planiranje potrebnog broja postupaka
odravanja vozila, predstavlja sloen zadatak.
Tehnoloki proraun, koga je neophodno izvriti pri
projektovanju objekata za odravanje vozila, sadri
sledee elemente:
oekivani broj vozila nad kojima e se vriti odreeni
postupci tehnologija odravanja, u odreenom
vremenskom periodu (najee godinu dana),
PRODAJU VOZILA
broj radnih mesta za odravanje i potrebna radna
snaga,
obim rada u objektima za odravanje,
potrebna povrina objekata za odravanje,
srednje vreme odravanja i
reim rada i fond vremena za odravanje.
PRODAJU VOZILA
Polazni podaci, pri proraunu broja odravanja su:
vrsta i tip vozila,
periodinost odravanja,
broj postupaka osnovnog odravanja,
broj radnih dana i
broj smena.
Godinji obim izraava se u radnik-asovima - ukupni
utroeni rad po pojedinim vrstama odravanja za odreena
vozila i zavisi prvenstveno od vrste vozila.
PRODAJU VOZILA
Na koji nain e biti sproveden proraun potrebnog
broja radnih mesta za odravanje vozila zavisi od
organizacije odravanja.
Pri proraunu potrebnog broja radnih mesta za
odravanje neophodno je poznavati:
ritam rada i
radni takt mesta odravanja.
Model za odreivanje potrebnog broja radnih mesta

ALOKACIJA RESURSA Vebe.
PRODAJU VOZILA
Normativ vremena za izvoenje odreenih postupaka
odravanja zavisi od:
radne osposobljenosti radnika,
vrste primenjene organizacije,
sprovoenja postupaka odravanja,
osposobljenosti za rad,
raspoloive opreme itd.

Broj radnih mesta za odravanje zavisi od broja vozila koja e
se odravati u objektu, njihovog intenziteta otkaza, srednjeg
vremena potrebnog za odravanje i organizacije odravanja
vozila.
PRODAJU VOZILA
Razmetajem objekata ili objekta u okviru date
lokacije treba teiti da se oni na najbolji nain iskoriste.
Da bi se to postiglo potrebno je:
pridravati se postavljenih kriterijuma,
odrediti vie varijanti, i
analiziranjem svih moguih reenja izabrati najbolju.
Matematiki modeli viekriterijumskog odluivanja

VEBE.
Predlog kriterijuma?
PRODAJU VOZILA
Kriterijumi bi bili:
mogunost budueg proirenja objekta;
postojanje prostora za ekanje vozila radi prijema na
pojedine intervencije vozila koja ekaju na servis i
gotova vozila nalaze se van objekta na parkiralitu;
mogunost jednosmernog kretanja po lokaciji kretanje
po lokaciji treba da bude bez presenih taaka,
obezbeenje minimalnih dimenzija jednog radnog mesta
za vozilo,
postojanje parking mesta za vozila na popravci i za
radnike,
kretanje vozila sa minimalnim manevrisanjem.
PRODAJU VOZILA
Osnovne funkcije pogona za odravanje vozila
Funkcija pogona je radna celina, u okviru koje se obavlja
jedna, ili vie grupa radova.
U okviru organizacije preduzea obino ini osnovnu
organizacionu celinu.
Osnov za formiranje funkcija ine:
nain ispostavljanja zahteva;
tehnologija realizacije zahteva;
primenjena organizacija rada (linije, smene, specijalizovani

radnici, agregatna odelenja itd.).
PRODAJU VOZILA
Broj moguih funkcija je neogranien, ali mogu da se
definiu osnovne grupe funkcija najee se
formiraju u okviru pogona za odravanje transportnih
sredstava:
prijem/otprema,
snabdevanje gorivom,
tehnike intervencije i
smetaj.
Na narednoj slici 4 prikazan je jedan mogu skup

funkcija u pogonu za odravanje.
Slika 4. Funkcije pogona za

odravanje transportnih sredstava
PRODAJU VOZILA
PRODAJU VOZILA
U okviru radova tehnike intervencije sprovode se
praktino sve intervencije na odravanju transportnih
sredstava.
Realizacije funkcije pogona za odravanje
transportnih sredstava - analizira 6 osnovnih grupa
intervencija formiranih prema vrstama radova.
Tu spadaju:
radovi nege, kontrolni radovi,
radovi sa fluidima, dijagnostiki radovi,
radovi na podeavanju i
zamenama i radovi na regeneraciji.
PRODAJU VOZILA
Nega transportnih sredstava
Tehnike intervencije koje se obavljaju u okviru nege
obuhvataju:
pranje,
ienje,
suenje i
poliranje transportnih sredstava.
Pranje se vri tehnolokom hladnom, ili toplom vodom.

Obino se dodaje sredstvo za odmaivanje.
PRODAJU VOZILA
Radna mesta na kojima se peru vozila moraju graevinski
biti prilagoena procesu pranja.
U sluaju kada je neophodno obezbediti pristup i
donjim delovima vozila, primenjuju se:
kanali prilagoeni pranju transportnih sredstava (dva
bona uzduna, ili iroki kanal sa mostom za navoz),
rampe za pranje (montane),
dizalice.
Pod mesta gde se vri pranje mora da ima pad ka
slivniku minimum 2 do 3%,
Prostor, na kome se peru transportna sredstva, uvek se
odvaja reetkama za skupljanje vode i parapetom.
PRODAJU VOZILA
Povrina za pranje obuhvata sa svake strane vozila radni
pojas minimalne irine od 1,5 m.
Pranje vozila, njihovih agregata i delova moe da bude
runo, mehanizovano i kombinovano.
Runo pranje se obavlja vodom niskog pritiska (do 2 bar),
ili/i vodom visokog pritiska (do 20 bar).
Mehanizovano pranje transportih sredstava se vri veim
brojem usmerenih, ili pokretnih mlaznica, sa rotirajuim
etkama, vodom uz dodatak hemijskih sredstava.
Kod ureaja sa mehanizovanim pranjem realizuje se i
suenje.
PRODAJU VOZILA
Zavisno od naina upravljanja procesom pranja, postoje
automatski ureaji i ureaji sa runim
upravljanjem.
Kod mehanizovanih linija, za suenje se primenjuje
struja hladnog (ili toplog) vazduha.
Brzina struje vazduha je oko 60 m/s.
Potrebni su snani ventilatori velikog kapaciteta.
Suenje u struji vazduha traje oko 2 min.
Za lake odstranjivanja vode sa karoserije koristi se
emulzija voska.
PRODAJU VOZILA
Poliranje se obavlja periodino, radi nege laka - postoje
dve vrste:
preventivno poliranje "polir vodom" (blae dejstvo),
poliranje "polir pastom (jae dejstvo), ako je
povrina izgubila sjaj.
Za ienje unutranjosti kabina koriste se usisivai
(elektrini i pneumatski).
Autobusi i specijalne karoserije se povremeno
dezinfikuju.
Kod autobusa je takoe neophodno periodino hemijsko
ienje sedita.
PRODAJU VOZILA
Kontrolne intervencije
Ova grupa intervencija obuhvata najee:
kontrolu nivoa fluida,
kontrolu zategnutosti klinastog kaia,
kontrolu nivoa elektrolita u akumulatoru,
brzu proveru vazdune (hidrauline) instalacije konica,
brzu proveru svetlosnih i signalnih ureaja,
vizuelnu proveru stanja donjeg postroja i hermetinosti,
kontrolu pritiska pneumatika i njihovog stanja i sl.
PRODAJU VOZILA
One se, najee, obavljaju prema utvrenom
programu.
Deo obavlja voza pre polaska i po povratku sa rada, a
deo kvalifikovani radnik odgovarajue struke (mehaniar,
elektriar).
Za realizaciju dela ovih intervencija potrebno je
obezbediti prilaz vozilu sa donje strane: kanal ili
dizalica.
Sve se operacije obavljaju vizuelno, uz korienje
standardnih alata.
Najee su potrebni manometar i dovod vazduha pod
pritiskom sa pitoljem.
PRODAJU VOZILA
Radovi sa fluidima
U okviru ovih radova vri se
dolivanje i zamena ulja,
podmazivanje mau,
dolivanje i zamena rashladne tenosti,
pranje i zamena uloka grubog preistaa ulja,
zamena finog preistaa ulja i slino.

Radovi sa fluidima ine znaajan deo preventivnih
intervencija.
Zahtevaju posebna radna mesta, a radnici koji ih
izvravaju su posebno obueni za ove radove.
PRODAJU VOZILA
Ureaji koji se koriste za radove sa fluidima, dele se na
stacionarne i pokretne.
Mogua je podela i prema nameni:
za promenu ulja u motoru;
za promenu ulja u transmisiji (menja, diferencijal) i
za podmazivanje donjeg postroja.
Distribucija ulja kod ureaja za podmazivanje vri se
pomou vertikalnih pumpi, ili rezervoara pod pritiskom.
Ureaji i rezervoari se postavljaju u grejanim
prostorijama, da bi se obezbedila tzv. teljivost ulja.
Ureaji za distribuciju transmisijskih ulja rade pouzdano
- temperatura ulja vea od 17C.
PRODAJU VOZILA
Dijagnostiki radovi
Dijagnostiki radovi su radovi vieg stepena sloenosti u
odnosu na druge radove odravanja.
Radovi dijagnostike prate, praktino, sve aktivnosti procesa
odravanja.
Karakteristine su tri grupe dijagnostikih radova:
koji se obavljaju u okviru programa preventivnih
intervencija, prate obavljanje najveeg broja tehnikih
intervencija i grupiu se prema tehnolokim podgrupama
tehnikih intervencija,
koji su zakonski odreeni i
koji se obavljaju u okviru grupe intervencija tehnikog
pregleda.
PRODAJU VOZILA
U cilju lake obrade, ovi radovi se mogu grupisati prema
objektu koji se dijagnosticira.
Tako e se obraditi radovi kojima se dijagnosticira motor,
pumpa visokog pritiska, konice, elektro instalacija,
svetla, tokovi, amortizeri i transportno sredstvo u celini.
Dijagnosticiranje stanja transportnog sredstva, kao
sistema, obavlja se prvenstveno energetskom metodom.
Ispituje se snaga transportnog sredstva, tako to
ono sopstvenim pogonom pokree valjke.
Registruje se brzina kretanja transportnog sredstva
(km/h).
PRODAJU VOZILA
Pomou elektromagnetske konice i davaa sile,
dobija se proraunata vrednost vune sile [N] i snage
[kW].
Obavljanje dijagnostikih radova zahteva
specijalizovanu opremu, koja se postavlja na klasina
ili posebna radna mesta i u specijalizovane radionice.
Opremom rukuju VKV radnici, koji su posebno obueni
sa rad na konkretnoj opremi.
PRODAJU VOZILA
Radovi na podeavanju i zamenama
U okviru ove grupe radova, obavlja se veliki broj razliitih
intervencija, kao na primer:
podeavanje zazora ventila na motoru,
zamena sveica,
preistaa vazduha,
pojedinih agregata i slino.

Deo ovih radova zahteva prilaz transportnom sredstvu
odozdo - znai, potrebna su specijalna radna mesta.
Veliki deo ovih radova obavlja se u specijalizovanim
radionicama.
PRODAJU VOZILA
Radnici koji obavljaju radove su mehaniari i elektriari.
Radovi na podeavanju sklopova i agregata najee su
praeni dijagnostikim radovima.
Radovi zamene delova, sklopova i agregata po
prirodi su montano-demontani, a praeni su
radovima podeavanja i dijagnostikom.
Deo radova podeavanja ini pritezanje rastavljivih
spojeva.
Znaaj pravovremenog vrenja ovih radova je u tome,
to slabljenje tih veza moe da dovede do otkaza sa
tekim materijalnim posledicama.
PRODAJU VOZILA
Tehnologija ovih radova sastoji se od provere stanja i
dotezanja.
Provera stanja obuhvata proveru stepena
zategnutosti i proveru opteg stanja elemenata veze.
Prilikom ocene stanja jednog spoja i odreivanja
periodinosti na kojoj ga treba dotezati polazi se od
uslova u kojima radi spreg i od znaaja veze.
PRODAJU VOZILA
Radovi na regeneraciji agregata, elemenata i
sklopova
Obnavljanje stanja elemenata, sklopova i agregata vri se
odgovarajuim tehnolokim postupcima, najee u
specijalizovanim radionicama.
Radove obavljaju VKV radnici odgovarajuih struka.
Najee zastupljeni princip specijalizacije je prema
osnovnim agregatima, pa se na ovoj osnovi razvijaju
agregatna odelenja.
Tehnoloka ema regeneracije agregata prikazana je na
slici 6.
PRODAJU VOZILA
Slika 6. Tehnoloka ema regeneracije agregata
PRODAJU VOZILA
Prodaja vozila i skladitenje rezervnih delova
Komercijalni sektor u okviru opte podele poslova bavi se
pitanjima prodaje i nabavke roba i usluga.
Pri tome servis moe da bude tako organizovan da pored
usluga prodaje vozila, prodaje i razne rezervne delove,
a uz to i druge vrste roba (motorna ulja, goriva,
sredstva za negu automobila itd.)
U komercijalnu delatnost spada i nabavka roba i usluga
kao to su: sredstava za rad, materijali, alati, oprema i sl.
Usluge se mogu potraivati i od drugih preduzea kao na
primer transportne, tamparke, graevinske...
PRODAJU VOZILA
Osnovu za snabdevanje i skladitenje rezervnih delova i
materijala ini proces upravljanja zalihama.
Kako on ovde nije predmet prouavanja, istie se samo da
je pri upravljanju zalihama osnovni kriterijum ekonomski,
a ulazni podaci su:
zakonitosti ispostavljanja zahteva za delovima,
ekanje na nabavku,
cena delova,
cena ekanja transportnih sredstava na intervenciju
odravanja.
Na bazi izraunatih potrebnih stokova, rezervnih delova i
materijala, pristupa se razvoju skladita.
PRODAJU VOZILA
Da li e se razvijati specijalizirana skladita, zavisi pre
svega od ukupne veliine skladita.
Skladite za rezervne delove danas se sve ee
organizuje "prema veliini delova".
Znai da se delovi sortiraju prema veliini i smetaju
u odgovarajue otvorene, ili zatvorene stalae.
ifre delova omoguavaju njihovo lako nalaenje,
preko odgovarajuih adresa.
PRODAJU VOZILA
U okviru skladita za materijale, esto se vri grupisanje na:
metalni materijal u ipkama, polugama i limovima;
elektrotehniki materijal;
standardni materijal (zavrtnjevi, navrtke i slino);
materijal za odravanje zgrada;
tekstilni materijal;
ostale materijale.
Prema vrsti i koliini materijala, oprema se skladiti na
policama, u kutijama ili sanducima i sl.
PRODAJU VOZILA
Specijalni alati, koje najee isporuuje proizvoa za
konkretne tipove transportnih sredstava, najee se retko
koriste, teko se nabavljaju i skupi su.
Zato se dre na jednom mestu i iznajmljuju se
radnicima po potrebi.
U okviru skladita za specijalne alate nalaze se
odgovarajue police ili table, na kojima stoje ovi alati,
najee u kompletima, za odreene operacije odravanja.
Lako zapaljivi materijali i kiseline (boje, lakovi,
kiseonik, acetilen, sumporna i sona kiselina, ...) smetaju
se u odvojena skladita, koja su, najee, izvedena
kao zasebni objekti.
PRODAJU VOZILA
Ovi materijali pri smetaju moraju biti u odgovarajuoj
ambalai.
Skladita ulja i maziva su prilagoena ambalai: burad,
limenke, kanisleri.
Treba da budu suva i dobro provetrena.
Pod mora da bude cementirani ili od keramikih ploica, da
ne bi upijao ulja.
U ovim skladitima esto se do slanja na regeneraciju uva
korieno istroeno ulje.
Istakanje maziva iz buradi vri se pneumatskim
pumpama, crevima i pitoljskim ventilima.
PRODAJU VOZILA
uvanje pneumatika treba da bude na temperaturama
ispod 200C, vlanosti izmeu 50% i 80%, uz zatitu od
sunevih zraka.
Ove uslove najbolje ispunjavaju podrumske ili prizemne
prostorije.
Pneumatici se uvaju u uspravnom poloaju, bez
meusobnog dodira postavljaju se na stalae ili palete,
ija veliina odgovara veliini pneumatika.
Kod svih pomenutih skladita mora se obezbediti pristup
objektu skladitenja, manipulacija i potpuna bezbednost
u njim.
CENTRI ZA TEHNIKI PREGLED

VOZILA
Stanica za ispitivanje vozila koju je izumeo danski inenjer
Hans Peter Anderson daleke 1922. godine,
Omoguila razvoj koncepcije odravanja zasnovane na
principima dijagnostike idoprinela i izgradnji tzv. sistema
tehnikih pregleda.
Ovi pregledi predstavljaju specifian oblik preventivnog
delovanja u pravcu vee bezbednosti svih uesnika u drumskom
saobraaju.
Na ovim pregledima se utvruje:
da li vozilo ima sve propisane ureaje i opremu,
da li su ti ureaji i oprema ispravni i
da li ispunjavaju ostale propisane uslove i normative
da li bi mogli da uestvuju u saobraaju.

VOZILA
Uproeno posmatrajui problem, jedan od glavnih ciljeva
tehnikog pregleda je utvrivanje elementarnih
neispravnosti vozila koje su direktno uzrok sabraajne
nezgode.
U Evropi se tehniki pregledi zasnivaju na nekoliko principa
koji su jedinstveni za sve, bez obzira na metodologiju i
vremenski raspon obavljanja tehnikog pregleda.
Obavezni tehniki pregled obavljaju za to ovlaene
organizacije.
One su udruene u meunarodnu asocijaciju - svetsko
udruenje organizacija za tehnike preglede vozila - CITA
(Comite international de linspection technique)

VOZILA
Meunarodni komitet za inspekciju motornih vozila
(CITA) ima sedite u Briselu.
U naoj zemlji je za sprovoenje sistema tehnikih
pregleda nadlean MUP (Ministarstvo unutranjih
poslova).
U toku tehnikog pregleda se primenjuje princip tzv.
brze dijagnostike, sa ciljem da se bez ikakvog
rasklapanja proveri ispravnost svih vitalnih sistema i
delova vozila.

VOZILA
Redovne i periodine kontrole motornih i prikljunih
vozila, tj. tehniki pregledi, vre se zbog:
utvrivanja tehnikog stanja vozila - bolja tehnika
ispravnost smanjenje broja nezgoda;
identifikacija vozila - onemoguavanje raznih
zloupotreba,
poveanja trajnosti, pouzdanosti i ekonominosti vozila,
zatite ivotne sredine (smanjenje emisije tetnih
izduvnih gasova, smanjenje buke u dozvoljene okvire i
dr.),
stvaranja pozitivne svesti vozaa o potrebi korienja
ispravnog vozila i drugo.

VOZILA
Uloga i znaaj tehnikog pregleda vozila
Tehniki pregled vozila je skup propisanih radnih
operacija pri kojima se odgovarajuim merenjima i
poreenjem izmerenih veliina sa propisanim
vrednostima, kao i vizuelnim pregledom, utvruje
tehnika ispravnost ureaja i opreme i vozila u celini.
Objekat za vrenje tehnikog pregleda vozila predstavlja
graevinsku, fiziki i tehnoloku celinu u kojoj se nalazi
prostor u kojem se vri tehniki pregled vozila.
On se moe da vri i na posebnom poligonu, koji je
izgraena povrina namenjena za vrenje tehnikog
pregleda vozila van objekta.

VOZILA
Svaki tehniki pregled mora da ima prilazni put koji
povezuje javni put i objekat, odnosno poligon, za
vrenje tehnikog pregleda vozila.
Na tehnikom pregledu moe da ima jedna ili vie
tehnolokih linija za vrenje tehnikog pregleda vozila.
Uticajni faktori od znaaja za kvalitet tehnikog
pregleda vozila
Postoji veliki broj faktora koji direktno ili indirektno
utiu na kvalitet obavljanja i organizaciju tehnikih
pregleda.

VOZILA
Klasifikujui te faktore tehniki pregled treba da
definie i realizuje sledee preduslove:
nomenklaturu neophodnih radova kojom je mogue
utvrditi identitet i tehniko stanje vozila,
kriterijume za utvrivanje stanja sklopova vozila,
neophodnu opremu za obavljanje tehnikog pregleda,
kadrove i njihovu osposobljenost za vrenje tehnikog
pregleda,
organizaciju obavljanja tehnikog pregleda,
radne uslove za vrenje tehnikih pregleda i
sistem kontrole.

VOZILA
Nomenklatura neophodnih radova za utvrivanje
identiteta i tehnikog stanja vozila
Nomenklatura radova predstavlja skup radova ili
operacija koje je potrebno obaviti prilikom tehnikog
pregleda vozila.
Ovi radovi se mogu podeliti na tri osnovne kategorije:
radovi kojima se utvruje identitet vozila - utvruje se
da li su broj motora i asije identini sa onima u
saobraajnoj dozvoli kontrolie se istovetnost broja
registarske tablice sa onim u saobraajnoj dozvoli;

VOZILA
radovi kojima se proverava tehniko stanje vozila, tj.
tehniko stanje njegovih sklopova i ureaja (ureaji za
upravljanje, ureaji za zaustavljanje, ureaji za
osvetljavanje i svetlosnu signalizaciju, ureaji koji
omoguavaju normalnu vidljivost, kontrolni i signalni
ureaji, ram i karoserija, tokovi, ureaji za odvod
izduvnih gasova, ureaji za spajanje vunog i prikljunog
vozila, kao i ostali ureaji i delovi vozila);
radovi kojima se mesto obavljanja tehnikog pregleda
ukljuuje u sistem evidencije i sistem razmene informacija
sa viim sistemom - tehniki pregled vodi evidenciju o
pregledanim vozilima i da te podatke dostavlja MUP-u.

VOZILA
Broj radova koji je mogue obaviti prilikom tehnikog
pregleda je izuzetno veliki.
Nomenklaturom radova je mogue predvideti da se vre
vrlo sloena ispitivanja pojedinih sklopova i ureaja na
vozilu do u detalje.
Isto tako je mogue da se predvidi i vrenje vrlo malog
broja radova (samo provera pojedinih sklopova i ureaja).
Nijedan od ova dva sluaja ne predstavlja optimalno
reenje.
U prvom sluaju je neophodna izuzetno skupa i
komplikovana oprema i vei broj kvalifikovanijih izvrilaca
na liniji pregleda;

VOZILA
U drugom sluaju bi postojala mogunost neuoavanja
odreenih neispravnosti ime bi se direktno ugrozila
bezbednost uesnika u saobraaju i poveala
mogunost nastanka saobraajne nezgode.
Samim tim tehniki pregled ne bi imao namenjenu
ulogu da preventivno deluje.
Celishodno reenje nomenklature radova predstavlja
optimalan broj radova koji e se vriti prilikom
obavljanja tehnikog pregleda vozila i on se nalazi
izmeu ova dva ekstremna sluaja.

VOZILA
Kriterijumi za utvrivanje stanja sklopova vozila
Metodologija radova obezbeuje uniformnost vrenja
tehnikih pregleda uz odgovarajuu tehniku opremu.
Danas je ta metodologija uglavnom ista, ili sa malim
nijansama, za sve centre za tehnike preglede
motornih i prikljunih vozila.
U okviru metodologije rada moraju se nalaziti i svi
potrebni obrasci koji prate tehniki pregled vozila.
To su registracione liste, zapisnik o vrenju tehnikog
pregleda motornog i prikljunog vozila kao i knjiga
evidencije pregledanih vozila.

VOZILA
Oprema za obavljanje tehnikog pregleda
Izbor opreme za obavljanje tehnikog pregleda se vri u
zavisnosti od usvojene nomenklature neophodnih
radova.
Pored toga preduzee za obavljanje tehnikog pregleda
je i zakonom prinueno da poseduje neophodnu opremu
i ureaje za obavljanje tehnikog pregleda, tj. kontrolu
tehnike ispravnosti vozila.
Treba rei da zakonodavac nije predvideo obavezu
unifikacije pri izboru sistema opreme.
Verovatno se ilo na to da bi propisivanje odreenog
sistema dovelo do monopolskog odnosa.

VOZILA
Svi ovi ureaji i oprema moraju biti ispravni.
Podleu estomesenoj kontroli ispravnosti (badarenju),
koju vri ovlaena organizacija od strane Zavoda za mere
i dragocene metale i Ministarstva unutranjih poslova.
Kadrovi i njihova osposobljenost za vrenje
tehnikog pregleda
Radnici zaposleni na poslovima obavljanja tehnikog
pregleda vozila predstavljaju bitan inilac njegovog
kvaliteta.
Oni svojim radom direktno utiu na bezbednost
saobraaja, jer od njih zavisi da li e vozilo pustiti u
saobraaj ili ne.

VOZILA
Zakonodavac je propisao neophodni minimum koji
moraju zadovoljiti radnici za obavljanje tehnikog
pregleda, i to:
najmanje dva ovlaena radnika sa radnim iskustvom
duim od godinu dana,
jedan mora imati najmanje srednju strunu spremu
saobraajnog ili mainskog smera,
drugi strunu spremu KV ili VKV automehaniara,
odnosno biti automehaniar treeg ili etvrtog stepena
strune spreme.

VOZILA
Radnici koji vre tehniki pregled moraju poznavati
propise kojima se reguliu pitanja u vezi sa tehnikim
uslovima koje moraju ispunjavati vozila u saobraaju kao
i druge propise o vrenju tehnikih pregleda vozila;
Radnici moraju biti obueni za rukovanje svim ureajima
i opremom koji se pri pregledu upotrebljavaju.
Razmatrajui znaaj prethodno steenih znanja kadrova
koji obavljaju tehniki pregled, moe se rei da je njihov
znaaj obrnuto proporcionalan kvalitetu prihvaene
nomenklature radova, kriterijumima za klasifikaciju
stanja sklopova i metodologiji postupka.

VOZILA
Dobro postavljena i definisana nomenklatura radova,
precizno definisani kriterijumi za klasifikaciju sklopova
kao i kompletna metodologija, omoguavaju da
kadrovi sa neto slabijim prethodnim znanjem odilino
obavljaju radove koji su tehnikim pregledom
predvieni.
Moe se rei da dobra obuenost za rad proistie od
kvalitetno ureene metodologije radova.
Pored toga neophodno je permanentno struno
osposobljavanje ovih kadrova.

VOZILA
Savesnost kadrova je veoma bitna jer direktno utie
na kvalitet tehnikog pregleda, a samim tim i na
bezbedno odvijanje saobraaja.
Poto kadrovi u vrenju tehnikih pregleda
predstavljaju bitan inilac, izborom treba obezbediti
struan, iskusan i savestan kadar, koji je potpuno
osposobljen i koji je spreman da se stalno struno
usavrava.

VOZILA
Organizacija obavljanja tehnikog pregleda
Pravilnikom o vrenju tehnikog pregleda motornih
vozila predvien je itav postupak za kontrolu
najvitalnijih sklopova i ureaja na vozilu.
U toku pregleda potrebno je savesno obaviti niz
operacija - kontrola, koje bi nam garantovale sa
odreenom verovatnoom otkrivanje svih nedostataka
na vozilu koje mogu da doprinesu nastanku
saobraajne nezgode.
Organizacija posla tehnikih pregleda utvruje odnose i
sprovoenje celog sistema - ira organizacija i ua
organizacija TP-a

VOZILA
ira organizacija TP-a - ukljueni zakonodavstvo,
kontrola, izvrioci pregleda, korisnici usluga tj. pregleda,
Ua organizacija TP-a - organizacija TP-a u preduzeu
Kod od ire organizacije TP-a svi uesnici treba da
prevazilaze uske ogranienosti posebnog interesa i da
sagledaju opte i zajednike interese.
Treba obezbediti odreenu jedinstvenost i udruenost
snaga svih uesnika u tehnikom pregledu vozila.
Ovo se posebno odnosi na zakonodavne i kontrolne
organe koji su kod nas i glavni nosioci organizacije
tehnikog pregleda u irem smislu.

VOZILA
Oni moraju stalno usavravati i usaglaavati pozitivne
zakonske propise i druga normativna akta, te vriti
kontrolisan i sinhronizovan nadzor nad istim.
Ukoliko je predvieno da se na istom mestu gde se
vri tehniki pregled vozila obavljaju i ostali pratei
poslovi (priprema za registraciju, osiguranje) mora se
obezbediti poseban parking prostor kako bi se
vlasnicima vozila omoguilo da ostave vozilo dok te
poslove ne zavre.
Mogua je i specijalizacija pojedinih centara za vrenje
tehnikih pregleda po vrstama motornih vozila, pa ak
i po markama i tipovima.

VOZILA
Ovakva specijalizacija omoguuje smetanje punktova
za obavljanje tehnikih pregleda teretnih i prikljunih
vozila na periferiji naseljenog mesta, dok se mesta za
kontrolu putnikih vozila mogu nalaziti i u samom
centru.
Ovakva specijalizacija takode moe doprineti i
kvalitetnijem obavljanju tehnikih pregleda, kada se
oni selektuju po markama i tipovima vozila.

VOZILA
Radni uslovi za vrenje tehnikog pregleda
Radnim uslovima za izvrenje tehnikog pregleda
obezbeuje se potreban prostor za kretanje radnika i
vozila, tehnoloke koncepcije zone tehnikog pregleda,
normalni uslovi za rad, i drugo.
Kad je objekat u pitanju, kao pogodan se smatra onaj
koji:
omoguava pravilan razmetaj i korienje ureaja i
opreme,
ima poseban ulaz i izlaz,
poseduje posebnu prostoriju za voenje evidencije i
ima kanal odgovarajuih dimenzija.

VOZILA
Preduzea koja vre tehniki pregled, pored povrine na
kojoj se obavlja tehniki pregled, moraju osigurati i
odgovarajuu povrinu za pomicanje i okretanje vozila, kao i
povrinu za ekanje.
Ove povrine moraju biti izgraene da omoguavaju lako i
bezbedno manevrisanje vozila pri emu se ne smeju
ugroavati ostali uesnici u saobraaju.
Brzina kretanja vozila u uoj zoni tehnikog pregleda ne sme
biti vea od 5 km/h.
Veliina prostora za ekanje vozila na tehniki pregled mora
biti dovoljna za predvieni broj vozila.
Neprihvatljivo je da vozila budu zaustavljena i da ekaju
pregled na javnoj saobraajnici.

VOZILA
Tehnoloka koncepcija ue zone tehnikog pregleda mora
da omogui nesmetanu upotrebu svih ureaja i opreme.
Pri tome se mora imati na umu i bezbednost radnika i
vlasnika vozila, te da se povoljnim tehnolokim reenjem
omogui optimalno korienje ureaja i opreme.
Sistem kontrole
Sistem kontrole rada centara za tehnike preglede je
veoma bitan element koji ima zadatak da pobolja rad
preduzea koja obavljaju tehnike preglede,
To utie na poveanje i bezbednosti svih uesnika u
saobraaju.

VOZILA
Dobar i efikasan sistem kontrole direktno utie na kvalitet
tehnikog pregleda jer onemoguava zloupotrebe i
nepotovanje pojedinih propisa o vrenju tehnikog
pregleda.
Kontrola mora biti stalna jer se samo tako moe postii
pun uvid u rad punktova.
Organi koji vre kontrolu moraju imati mogunost da
sankcioniu pojedinca ili preduzee ukoliko oni ne pokau
interesovanje za saradnju u pravcu otklanjanja greaka i
propusta u radu.
Pored toga se mogu davati i saveti, instrukcije i preporuke,
a sve u cilju poboljanja kvaliteta rada na ovim poslovima.

VOZILA
Proces kontrole obezbeuje poreenje ostvarenih sa
planiranim rezultatima i preduzimanje korektivnih
akcija.
To je kontinuiran proces nadgledanja aktivnosti,
poreenja dobijenih rezultata sa unapred definisanim
standardima, otkrivanja uzroka odstupanja i
preduzimanja korektivnih akcija, ukoliko je to
potrebno, slika 7.

VOZILA
Slika 7. Proces kontrole

VOZILA
Sutina kontrole se ogleda u povratnoj vezi (feed back),
bez koje proces kontrole ne bi imao smisla.
U procesu kontrole se najpre vre merenja, provere i
ocene postojeeg stanja i rezultata funkcionisanja, a
potom i poreenje sa planiranim stanjima i rezultatima.
Na osnovu odstupanja ostvarenih rezultata od
planiranih, a prema definisanim prihvatljivim
odstupanjima, i da li je potrebno preduzimati
korektivne akcije ilutvruje se da li proces koji se
kontrolie ide eljenim pravcem ili ne i ne.

VOZILA
Razlika izmeu eljenog (projektovanog) i ostvarenog
(postignutog) rezultata se imenuje kao greka, a
kontrolom se ona otkriva, utvruju se njeni uzroci i
preduzimaju adekvatne intervencije za njeno otklanjanje.
Meutim, kljuni aspekt kontrole ne predstavlja
utvrivanje greaka, ve imperativ njene usmerenosti ka
budunosti, odnosno usmerenost kontrole ka
pravovremenom dobijanju informacija.
Da bi se spreio nastanak greaka u poslovanju
preduzea, ili bar smanjio njihov broj, potrebno je da se
informacija o mogunosti njihovog, to pre prenese
nazad, do izvrioca gde se greka i pojavljuje.

VOZILA
Na taj nain se mogu pravovremeno preduzeti
potrebne mere za spreavanje nastanka greke ili za
ublaavanje njenih posledica.
U preduzeima, kontrola usmerena na otkrivanje
propusta u pruanju usluge za rezultat ima samo
konstataciju da je do propusta dolo, to za korisnika
usluge (klijenta) nema znaaj.
Korisnik usluge je ve pretrpeo tetu (nije dobio
uslugu na vreme ili je dobio uslugu neodgovarajuih
performansi i sl.) i preduzee je na dobrom putu da
tog korisnika izgubi.

VOZILA
Ovakav pristup je isti kao kada bi u medicini
lekar konstatovao da je pacijent umro usled
pogrene terapije.
U tom smislu proces kontrole ne treba usavravati ka
pronalaenju propusta, ve ka prevenciji (spreavanju)
njihovog nastanka.
Ako su osnovna zamisao i cilj kontrolisanja pogreni,
kontrolom se ne moe unaprediti poslovanje, bez
obzira na kvalitet metodologije i sredstava koja se u
kontroli koriste.

VOZILA
Vozilo koje dolazi na pregled biva kontrolisano
pomou:
opreme i ureaja i ovlaenih radnika,
opremu i ureaje kontrolie ovlaena organizacija i
sami kontrolori,
kontrolori imaju prvi stepen kontrole od strane
matinog preduzea,
na kraju sve to kontroliu organi ovlaeni od strane
drave tj. Ministarstvo unutranjih poslova.

VOZILA
Tehnologija vrenja tehnikog pregleda vozila
Redovni tehniki pregledi se obavljaju jednom
godinje, a vozila na motorni pogon i prikljuna vozila
vozila kojima se vri Javni prevoz ili prevoz opasnih
materija i vozila na kojima se obuavaju kandidati za
vozae - svakih est meseci.
Na vanredni tehniki pregled upuuje se vozilo na
motorni pogon i prikljuno vozilo koje je iskljueno iz
saobraaja zbog tehnike neispravnosti ureaja za
upravljanje ili ureaja za koenje,
Najee su to vozila koja su u saobraajnoj nezgodi
oteena.

VOZILA
Svako preduzee koje obavlja tehniki pregled mora da
zadovolji odreene uslove u pogledu kadrova, objekta i
opreme.
U zakonu je propisan neophodni minimum koji moraju
zadovoljiti radnici prethodno navedeno.
Radnim uslovima se obezbeuju potreban prostor za
kretanje radnika i vozila, normalni uslovi za rad i dr.
Kad je objekat u pitanju, kao pogodan se smatra onaj
koji omoguava pravilan razmetaj i korienje ureaja
i opreme, ima poseban ulaz i izlaz, posebnu prostoriju
za voenje evidencije i kanal odgovarajuih dimenzija.

VOZILA
Na prosenom tehnikom pregledu sa dva radnika u
smeni postoji uobiajen redosled operacija.
Na kontrolnom kanalu se obavljaju sledee kontrole:
identifikacija vozila
kontrola ispravnosti karoserije (mehanika oteenja
karoserije, rama i dr.),
kontrola ispravnosti pneumatika,
kontrola veze tokova i opruga sa okvirom (karoserijom)
kontrola stanja tokova i zazora u tokovima,
kontrola motora i pogonskih ureaja sa osloncima,
kontrola izduvnog sistema i sastava izduvnih gasova,

VOZILA
kontrola ureaja za upravljanje,
kontrola stanja koione instalacije,
kontrola usmerenosti prednjih tokova vozila,
administrativni poslovi (voenje evidenciei dr.).
U sredinjem delu linije tehnikog pregleda vri se
kontrola efikasnosti koionog sistema.
Na prostoru izmeu valjaka i izlaznih vrata obavljaju se
operacije:
kontrola dimenzija vozila,
kontrola ureaja za spajanje vunog i vuenog vozila,
kontrola unutranje tehnike ispravnosti vozila

VOZILA
kontrola ureaja koji omoguavaju normalnu vidljivost,
kontrola ureaja za osvetljavanje puta,
kontrola ureaja za oznaavanje vozila i davanje
svetlosnih znakova,
kontrola ureaja za indikaciju svetlosnih znakova (i
ostalih kontrolno-mernih ureaja u kabini vozila),
kontrola zvunih signala i spoljne buke vozila,
kontrola opreme vozila,
pregled preostalih ureaja znaajnih za bezbednost
saobraaja (vrata, brave, blatobrani, sigurnosni
pojasevi, oprema za teni naftni gas itd.).

VOZILA
kontrola ureaja za upravljanje,
kontrola stanja koione instalacije,
kontrola usmerenosti prednjih tokova vozila,
administrativni poslovi (voenje evidenciei dr.).
U sredinjem delu linije tehnikog pregleda vri se
kontrola efikasnosti koionog sistema.
Na prostoru izmeu valjaka i izlaznih vrata obavljaju se
operacije:
kontrola dimenzija vozila,
kontrola ureaja za spajanje vunog i vuenog vozila,
kontrola unutranje tehnike ispravnosti vozila

VOZILA
Tehniki pregled se obavlja samo na uredno obojenom
vozilu, istom i bez vidljivih oteenja karoserije i boje,
tj. ako ta oteenja ne prelaze 5 % od limenih
povrina karoserije i boje.
Oprema za tehniki pregled za teretna i putnika
vozila
Preduzee nadleno za obavljanje tehnikog pregleda
je po zakonu obavezno da poseduje osnovnu opremu i
ureaje za obavljanje tehnikog pregleda.

VOZILA
Tu spadaju ureaji za kontrolu:
ispravnosti sistema za zaustavljanje (V-Valjci),
izduvnih gasova (merenje sadraja ugljen-monoksida
u izduvnim gasovima otomotora-CO)
ureaj za kontrolu sadraja ai u izduvnim gasovima
dizel-motora (DM),
kontrolu usmerenosti i intenziteta farova sa luxmetrom
i vizirom, dugih i krathi (oborenih) svetala,
buke vozila sa fonometrom,
merenja slobodnog hoda toka upravljaa
(uglomerom),

VOZILA
ostala oprema - kompresor sa manometrom za
proveru pritiska u pneumaticima-M, nagazna ploa za
kontrolu usmerenosti prednjih tokova vozila (NP),
metarska pantljika, merni ureaj za proveru gabarita,
razmaka osovina i raspona tokova, toperica,
dubinomer za merenje dubine ara na pneumaticima,
katalog boja...
ematski prikaz linije tehnikog pregleda

VOZILA
Ureaj za kontrolu ispravnosti sistema za
zaustavljanje
Pri pregledu ureaja za zaustavljanje proverava se
sigurnost, brzina i efikasnost delovanja ureaja za
zaustavljanje, a naroito:
najvea sila aktiviranja i koni koeficijent radne konice i
pomone konice,
razlika sile koenja na tokovima iste osovine i
sinhronizovano delovanje,
parkirna konica,
slobodan hod komandi, odziv i reagovanje,
postojanje mehanikih ili drugih oteenja itd.

VOZILA
Univerzalni ispitiva koenja predstavlja analognu
kutiju sa dve merne skale (od 0-8 kN i 0-40 kN) koje
omoguavaju prikaz sila koenja i za teretna i za
putnika vozila, slika 9.
Razlika sila koenja je prikazana zelenim/crvenim LED
diodama.
Univerzalni
ispitiva koenja

VOZILA
Kontrola izduvnih gasova kod dizel i OTO motora
Ureaj za merenje zatamnjenosti izduvnog gasa kod
dizel motora (slika 10.) meri gustine estica
(neprozirnost) u izduvnom gasu iz vozila.
Ureaj je prikljuen na izduvnu cev vozila preko sonde
Izduvni gas prolazi kroz sondu do cevi pretvaraa I
ispod pretvaraa.
Crevo sonde je izolovano da sprei izduvne gasove da
se hlade pre nego to dou do pretvaraa.

VOZILA
Slika 10. Ureaj za merenje zatamnjenosti izduvnog gasa kod

dizel motora (levo) i kod oto motora (desno)

VOZILA
Kod benzinskih motora: koncentracija ugljenmonoksida koja ne sme biti vea od 4,5% zapremine
izduvnih gasova pri radu zagrejanog motora.
Kod dizel motora aavost ili dimnost pri najmanje
est uzastopnih slobodnih ubrzavanja neoptereenog
normalno zagrejanog motora iji kojeficijent apsorcije
svetlosti ne sme prelaziti vrednost:
K= 3,22 m (-1) za motore do nominalne snage
P=73,50 kw;
K= 2,44 m (-1) za motore nominalne snage preko
P=73,50 kw.

VOZILA
Kontrola usmerenosti i intenziteta farova
Ureaj za podeavanje usmerenosti i intenziteta farova
naziva se Regloskop, slika 11.
To je ureaj koji meri nagib i jainu prednjih svetala na
vozilu (kratka, duga i svetla za maglu), a slui za brz i
precizan pregled svetala i njihovo podeavanje.
Ovaj ureaj prisutan je kao deo obvezne opreme u
svim stanicama za tehniki pregled vozila.

VOZILA
Slika 11. Nain postavljanja i izgled regloskopa

VOZILA
Kontrola buke u vozilu
Jaina zvuka zvunih znakova ugraenih na motornom
vozilu utvruje se:
na otvorenom i ravnom prostoru prenika najmanje 20
m
mikrofon fonometra se mora nalaziti na visini od 0,5 m
do 1,5 m i na udaljenost i od 7 m ispred vozila,
motor ne sme biti u radu.
Jaina zvuka ureaja za davanje zvunih znakova
ugraenih na vozilu - ne sme biti manje od 70 DB niti
vee od 104 DB.

VOZILA
Slika 12. Fonometar

VOZILA
Merenje slobodnog hoda toka upravljaa
Uglomer, prikazan na slici 13., se privruje na toak
upravljaa pomou odgovarajuih opruga na ijim se
krajevima nalaze kuke.
Reperna igla se privruje za vetrobransko staklo i
postavlja tako da pokazuje nulti podeok na uglomeru.
Pritisak u pneumaticima mora biti u propisanim granicama i
upravljacki tokovi postavljeni u poloaj za pravolinijsko
kretanje.
Pre provere ugla slobodnog hoda toka upravljaa potrebno
je postaviti uglomer na toak upravljaa dok se reperna igla
postavlja na verobransko staklo na podeok 0.

VOZILA
Provera se vri pomeranjem toka upravljaa levodesno, a vrednosti se oitavaju sa ugomera.
Toak upravljaa se okree u desnu i levu stranu do
momenta kad ponu da se zakreu upravljaki tokovi,
to se moe osetiti poveanjem otpora kretanja toka
ili vizuelno pri emu jedan radnik zakree toak
upravljaa a drugi posmatra ponaanje tokova i
signalizira poetak zakretanja tokova.

VOZILA
Slika 13. Merenje slobodnog hoda

toka upravljaa uglomerom
TERMINALI ZA SNABDEVANJE
GORIVOM (TSG)
U sklopu puteva i ulica nalaze se pratei sadraji koji
podrazumevaju povrine, objekte, postrojenja i ureaje
namenjene efikasnom upravljanju putevima i saobraajem
(funkcionalni sadraji) kao i za pruanje usluga korisnicima
puta :
funkcionalni sadraji obuhvataju povrine, objekte,
postrojenja i ureaje u okviru baza za odravanje puta,
naplatu putarine, kontrolnih stanica, centara upravljanja
saobraajem i slino,
sadraji za zahteve korisnika puta podrazumevaju:
parkiralita, odmorita, zelene povrine i slino sa ili bez
graevina za uslune delatnosti (moteli, restorani,
terminali za snabdevanje gorivom, prodavnice).
GORIVOM (TSG)
U sklopu puteva i ulica nalaze se pratei sadraji koji
podrazumevaju povrine, objekte, postrojenja i ureaje
namenjene efikasnom upravljanju putevima i saobraajem
(funkcionalni sadraji) kao i za pruanje usluga korisnicima
puta :
funkcionalni sadraji obuhvataju povrine, objekte,
postrojenja i ureaje u okviru baza za odravanje puta,
naplatu putarine, kontrolnih stanica, centara upravljanja
saobraajem i slino,
sadraji za zahteve korisnika puta podrazumevaju:
parkiralita, odmorita, zelene povrine i slino sa ili bez
graevina za uslune delatnosti (moteli, restorani,
terminali za snabdevanje gorivom, prodavnice).
GORIVOM (TSG)
Terminali za snabdevanje gorivom (TSG) su, danas,
najee viefunkcionalni objekti ija je osnovna delatnost
snabdevanje motornih vozila pogonskim gorivom.
Pored navedenog, osnovne delatnosti spadaju:
kontrola ulja i vode u vozilu,
kontrola guma,
pranje i provera delova vozila od kojih zavisi bezbednost.
Pored osnovne delatnosti koju pruaju - snabdevanje
motornih vozila svim vrstama goriva - TSG mogu imati i
pratee sadraje (restorani, prodavnice prehranbenih i
drugih proizvoda, objekte za pranje vozila...)
GORIVOM (TSG)
Istorijat
Prvo mesto na kome se prodavalo gorivo bila je
apoteka u Nemakoj,
Prva stanica za snabdevanje gorivom bila izgraena
1905. godine u SAD-u.
Najstariji TSG u Beogradu je Jugopetrolova pumpa
(sada NIS), u ulici 27. marta, sagraena pre oko 60
godina, ali je u funkciji i danas.
Najvei broj TSG u Beogradu sagraen je u periodu od
1960. do 1970. godine.
Skoro sve su i danas u funkciji.
GORIVOM (TSG)
Osnovna podela TSG-a moe se izvriti prema:
Veliini kapaciteta (manje 100-500 vozila/dan, vee
500-1000 vozila/dan i najvee preko 1000 vozila na
dan) i
lokaciji na otvorenom putu (lokalne, regionalne,
magistralne).
Manje TSG se nalaze u gradovima i naseljima sa manje
saobraaja, i slue pre svega lokalnom stanovnitvu i
putnicima.
U gradovima se esto TSG klasifikuju kao stanice: I , II
ili III kategorije.
GORIVOM (TSG)
Kategoriji I, pripadaju sve TSG koji pored osnovnih
tehnolokih elemenata imaju servis za pranje vozila,
prostor zahitne intervencije na vozilu, veliki kapacitet i
nalaze se u neposrednoj blizini glavnih saobraajnica u
gradu.
Kategoriji II, pripadaju TSG odvojeni od glavnih
saobraajnica razdelnim ostrvom, imaju nadstrenicu
ili ne i manje su povrine od predhodnih.
Kategoriji III pripadaju TSG sa elementarnim
tehnolokim elementima, malog su kapaciteta, locirane
su uz uvueni deo pored kolovoza, nemaju nastrenicu
i manje su povrine od predhodnih.
GORIVOM (TSG)
Vei TSG se nalaze na autoputevima i putevima prvog
reda, slika 14.
GORIVOM (TSG)
Takvi objekti sadre:

prostoriju za osoblje,
parkiralite za osoblje (za minimum 4 automobila),
prostoriju za korisnike,
toalete za osoblje,
toalete za korisnike,
prostoriju za prvu pomo i
skladite.
Pored navedenog, esto su predvieni: restoran,
trgovina, autoservis i autoperionica.
GORIVOM (TSG)
Vei TSG moraju imati mogunost alternativnog pristupa
sa drugih puteva - ne samo sa autoputeva ili puteva prvog
reda.
Na ovaj nain je omogueno da stanica bude dostupna
osoblju, servisnim slubama, urgentnim slubama, itd.
Prema nainu pristupanja vozila, podela TSG-a se odnosi
na postavljanje ostrva sa ureajima za toenje goriva s
obzirom na poloaj poslovne zgrade.
Zato se TSG mogu posmatrati kao terminali sa:
paralelnim pristupom,
dijagonalnim pristupom,
eonim i obostranim pristupom.
GORIVOM (TSG)
TSG sa paralelnim nim pristupom - saobraajnica, na
kojoj se nalaze ureaji za toenje goriva uporedno
postavljeni sa zgradom u terminalu.
Kod takvog reenja pristup moe biti jednostrani ili
dvostrani, slika 15.
Slika 15. TSG sa

uporednim pristupom
GORIVOM (TSG)
TSG sa dijagonalnim pristupom - saobraajnica, na
kojoj se nalaze ureaji za toenje goriva, dijagonalna
na zgradu u terminalu, slika 16.
Slika 16. TSG sa

dijagonalnim pristupom
GORIVOM (TSG)
TSG sa eonim pristupom zgrada je pod pravim
uglom postavljenau odnosu na pristupnu saobraajnicu
na kojoj se nalaze ureaji za toenje goriva, slika 17.
Slika 17. TSG sa eonim

pristupom
GORIVOM (TSG)
TSG sa obostranim pristupom je takav kod koga postoje dve
paralelne saobraajnice na kojima se nalaze ureaji za
toenje goriva, dok sezgrada nalazi izmeu navedenih
saobraajnica.
Po pravilu, u takvim sluajevima se sa jedne strane zgrade
gorivom snabdevaju teretna vozila.
Prikljuak TSG na javni put
Prikljuak TSG na glavnu saobraajnicu treba da bude
prilagoen saobraajnom ureenju i uslovima postojeeg
puta na celokupnoj deonici.
Prilikom projektovanja prikljuaka projektant treba da uzme
u obzir mogunost obnove ili rekonstrukcije glavne
saobraajnice na odreenoj duini.
GORIVOM (TSG)
Prilikom projektovanja ureenja prikljuka TSG-a,
potrebno je obezbediti saobraajno ureenje puta tako da,
usled ulaska ili izlaska vozila ne bi dolo do ometanja
odvijanja saobraaja i ugroavanja saobraajne
bezbednosti na glavnoj saobraajnici.
Prikljuenje TSG-a za snabdevanje gorivom je dozvoljeno
na putu sa poprenim nagibom nivelete puta i prikljuka
3.5 % na podruju prikljuivanja, kao i na putevima sa
PGDS <1,500 vozila/dnevno.
Prikljuak TSG-a se ne sme predvideti na nepreglednim
horizontalnim krivinama ili na konveksnim vertikalnim
krivinama ose puta, bez dodatne saobraajne trake za
skretanje levo.
GORIVOM (TSG)
Ulazi i izlazi mogu biti:

upravni,
dijagonalni,
klinasti sa trakom ili bez trake za
usporavanje/ubrzavanje i
trakom za skretanje levo.
GORIVOM (TSG)
Upravni ulaz i izlaz
Upravni ulaz i izlaz je mogue primeniti na lokalnim
putevima i ulicama od sekundarnog znaaja sa malim
PGDS-om, u kombinaciji sa u ostrvima, slika 18.
a. Upravan ulaz
b. Upravan izlaz
GORIVOM (TSG)
Dijagonalni ulaz i izlaz
Dijagonalni ulaz i izlaz, slika 19, mogue je primeniti
na putevima koji su namenjeni meovitom saobraaju,
gde je PGDS znatno manji od 3,600 vozila,
Uslov I - dozvoljena brzina kretanja iznosi <70 km/h,
Uslov II lokacija na kojoj nije mogue izvoenje
klinastog izlaza.
Uslov III desna ivica trotoara na kome izlaz poinje,
oblikovan je minimalnim radijusom Rmin = 18 m.
GORIVOM (TSG)
Dijagonalni ulaz i izlaz
Slika 19. Dijagonalni ulaz
Slika 19. Dijagonalni izlaz
GORIVOM (TSG)
Klinasti ulaz i izlaz
Ovakav pristup je mogue primeniti na putevima koji
su namenjeni za meoviti saobraaj gde je PGDS manji
od 3600 voz/dan, i gde je brzina manja od 70km/h.
Klinasti ulaz i izlaz imaju prednost u odnosu na
dijagonalni, slika 20.
GORIVOM (TSG)
Klinasti ulaz i izlaz
Slika 20. Klinasti ulaz
Slika 20. Klinasti izlaz
GORIVOM (TSG)
Traka za usporavanje/ubrzavanje
Ovakav pristup, sa trakom za suporavanje i ubrazvanje
je mogue primeniti na magistralnim putevima gde je
PGDS vei od 3600 voz/dan,
Duina izlaza mora biti najmanje 60 m, slika 21.
Slika 21. Traka za

usporavanje na
ulazu
GORIVOM (TSG)
Traka za usporavanje/ubrzavanje
Slika 21. Traka za

usporavanje na izlazu
GORIVOM (TSG)
Traka za levo skretanje
Traka za skretanje levo se izvodi na magistralnim
putevima kao i na regionalnim putevima koji su
predvieni za meoviti saobraaj,
Uslov I - PGDS iznosi > 3.600 vozila pri skretanju sa
glavnog saobraajnog toka (skretanje levo) na
saobraajni tok.
Uslov II - irina trake za skretanje lijevo treba da iznosi
3.0 3.5 m.
Uslov III - Minimalna ukupna duina trake za skretanje
levo mora u sluaju Vr < 70 km/h iznositi 60 m, slika
22.
GORIVOM (TSG)
Traka za levo skretanje
Slika 22. Traka za skretanje levo
GORIVOM (TSG)
Projektno-tehniko oblikovanje elemenata TSG
Razdelna ostrva i kolovozna konstrukcija na podruiju
ulaza i izlaza predstavljaju osnovne tehnike elemente u
bezbednosti saobraaja.
Izmeu glavne saobraajnice i saobraajnih povrina
terminali za snabdevanje gorivom potrebno je predvideti
razdelno ostrvo, koje treba da ispunjava sledee uslove:
minimalna irina iznosi 1.20 m bez trotoara, ili 2.5-3.5 m
sa trotoarom, na kojem je mogue postaviti saobraajne
znakove i stubove javne rasvete;
minimalna duina treba da iznosi 16 m u gusto
naseljenim podrujima, ili 20 m izvan naselja;
GORIVOM (TSG)
preporuena duina razdelnog ostrva iznosi 30 m
Na razdelnom ostrvu, na kome je zasaeno nisko
rastinje, visine 0.15 0.30 m, potrebno je predvideti
betonske ili kamene ivinjake, na udaljenosti od 0.25 0.30 m od ivica kolovoza.
Na ovaj nain omogueno je da saobraajne povrine
TSG-a budu fiziki odvojene od puta, kao i ureenje
odvodnjavanja puta.
Ivinjaci treba da budu postavljeni na desnoj ivici
ivine trake ili rigola, kao i na razdelnim ostrvima i
ostrvima sa ureajima za toenje goriva.
GORIVOM (TSG)
Za sve saobraajne povrine mora biti obezbeeno
odgovarajue odvodnjavanje, kako bi se onemoguilo
zadravanje raznih ulja i atmosferskih voda na njihovoj
povrini.
Odvodnjavanje saobraajnih povrina TSG-a je
potrebno urediti tako da nema uticaja i neposredne
povezanosti sa ureenjem odvodnjavanja glavne
saobraajnice.
U podruju razdelnog ostrva nije dozvoljeno
postavljanje rezervoara, ureaja za toenje goriva i
druge sline opreme.
GORIVOM (TSG)
Kolovozne konstrukcije odnosno povrine ulaza i izlaza
na TSG-a, moraju biti najmanje duine 15 m i moraju
imati najmanje jednaku nosivost i kvalitet koju ima
kolovoz glavne saobraajnice na podruju
prikljuivanja TSG.
KONTROLNE STANICE
Kontrolne stanice su specijalizovani terminali locirani
najee na poetno-zavrnim mestima odreenih
saobraajnica sa velikim obimom saobraaja u kojima
se izvravaju razliite operacije kontrole mase i profila
vozila, putnika i tereta koji se transportuje u cilju
smanjenja rizika nastanka saobraajnih nezgoda.
Postavljanje kontrolnih stanica spada u klasu flowcapturing problema.
To su problemi kod kojih korisnici puta, vozai,
dobijaju opslugu u trenutku kada prolaze pored samog
objekta.
KONTROLNE STANICE
U cilju pravilne organizacije provere mase vozila,
regularnosti saobraajnog i slobodnog profila, potrebno
je odrediti: koliki je ukupan broj kontrolnih stanica
potreban na mrei i gde ih locirati.
Odreivanje lokacije na mrei moe se posmatrati kroz
dva aspekta.
Prvi, jednokriterijumski model, odnosi se na
maksimizaciju smanjenja rizika na transportnim
mreama.
Drugi aspekt je viekriterijumski, i za njegovo reavanje
se koriste matematiki modeli viekriterijumskog
odluivanja (AHP, SAW, TOPSIS, MARICA, VIKOR...)
KONTROLNE STANICE
Za lociranje kontrolne stanice je bitna preglednost na
deonici puta na kojoj bi stanica bila postavljena jer nakon
pregleda ne sme doi do ometanja tekueg saobraaja.
Kontrolne stanice mogu biti locirane na obe strane puta
radi istovremene kontrole saobraaja u oba smera tako
da im korisnici puta mogu pristupiti iz smera kojim se
kreu, na ravnom delu puta ili na horizontalnoj krivini
velikog radijusa i sa desne strane izlazne rampe,
najmanje 50 m pre sledee raskrsnice.
Udaljenost izmeu pojedinih kontrolnih stanica zavisi od
karakteristika javnog puta, ali ne treba biti manja od 100
km.
KONTROLNE STANICE
Prilikom lociranja kontrolnih stanica potrebno je
posvetiti panju postavljanju saobraajne signalizacije
(min. 800 m od stanice za put sa vie saobraajnih
traka odnosno 150 m sa dve saobraajne trake),
Kontrolne stanice se esto uspostavljaju u sklopu
prateih objekata du javnih puteva, ime se smanjuju
trokovi postavljanja novih stanica.
Kontrolna stanica je sastavljena iz pojedinih specifinih
tehnolokih elemenata predvienih za razliite
operacije to utie na njenu duinu pri emu ukupna
duina kontrolne stanice, ukljuujui ulaz i izlaz, ne
sme prei 150 m.
KONTROLNE STANICE
110-150
60-100
Kontrola
max 25
Vaganje
Slika 23. Duina kontrolne stanice
max 50
Parkiranje
KONTROLNE STANICE
U skladu sa namenom i vrstom pojedine
kontrole/operacije, na kontrolnoj stanici se nalaze
sledee povrine, za:
kontrolu vozila,
vozaa,
putnika,
vaganje vozila,
parkiranje vozila.
Prostor za kontrolu vozaa i vozila mora biti pribline
duine 60 do 100 m i irine do 8.0 m.
KONTROLNE STANICE
Struktura ove povrine se satoji iz:
prostora za kontrolu, irine 2.5 m,
sa obe strane ima zatitini pojas irine 1.0 m, ukupne
irine do 4.5 m,
saobraajne trake irine 3.5 m koja je sa jedne strane
ograniena privremenom preprekom na putu, slika 24.
Unutar ove trake se izvode operacije kontrole.
KONTROLNE STANICE
Slika 24. Potrebna irina za izvoenje operacija
kontrole
KONTROLNE STANICE
Na putu sa dve saobraajne trake kao i na izlaznoj rampi
potrebno je proirenjem kolovoza obezbediti potrebnu
irinu.
Veliina proirenja zavisi od saobraaja na javnom putu
(gustoe do 1500 teretnih vozila/dan, strukture, itd.) i
postojeeg poprenog preseka, tj. profila puta.
Traka za stabilizaciju du puta bi trebala u skladu sa
usklaenosti sa kontrolnom stanicom biti njen sastavni deo.
Prostor za vaganje vozila mora biti najmanje 25 m dug
zajedno sa kolskom vagom irine 4.5 m sa kontrolnom
kuicom van ovog prostora kao posebnim objektom to
zavisi od vrste vage (protona ili fiksna).
KONTROLNE STANICE
Prostor za parkiranje vozila mora biti dovoljno veliki da
se na njemu u isto vreme parkiraju najmanje dva
drumska vozila sa prikolicom ili tegljaa sa
poluprikolicma.
Ukoliko postoji prostor za privremeni smetaj vozila
vankontrolne stanice vozila koja su odstranjena iz
saobraaja (poseban prikljuak), broj potrebnih
parkiralita moe biti smanjen, to znai, da je u
svakom sluaju potrebno obezbediti parkiralite
zajedan kamion i jedan kamion sa prikolicom.

2 - Terminali

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2 - Terminali

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TERMINALI ZA VOZILA

1. Terminali za odravanje i prodaju vozila;

Terminali za odravanje i prodaju vozila;

Centri za tehniku kontrolu i ispravnost vozila;

za prodaju novih i polovnih vozila i rezervnih

sa izlobenim prostorom i drugim objektima za

sa manjom radionicom za predprodajnu pripremu

U ovu grupu mogu se svrstati i automehaniarske

Slika 1. Objekti za odravanje vozila

Tim strunjaka inenjeri saobraaja

Slika 2. Modeli odravanja

Odluujete - Da li zameniti sklop? Ako ne ta ako doe do otkaza?

Primenom modela preventivnog odravanja treba doi

odeljenje prodaje vozila sa salonom za prodaju i

kontrola ispravnosti vozila i tehniki pregled,

odeljenje dnevne nege vozila u okviru kojeg se

stanicu za snabdevanje gorivom,

objekat kontrole ispravnosti vozila,

objekat tehnikog opsluivanja i opravki vozila,

limarsko i farbarsko odeljenje,

smetaj vozila i dr.

Slika 3. Struktura autobaze sa aspekta odravanja

vrsta i tip vozila,

broj postupaka osnovnog odravanja,

broj radnih dana i

radni takt mesta odravanja.

Model za odreivanje potrebnog broja radnih mesta

radne osposobljenosti radnika,

vrste primenjene organizacije,

sprovoenja postupaka odravanja,

raspoloive opreme itd.

pridravati se postavljenih kriterijuma,

odrediti vie varijanti, i

analiziranjem svih moguih reenja izabrati najbolju.

Matematiki modeli viekriterijumskog odluivanja

nain ispostavljanja zahteva;

tehnologija realizacije zahteva;

primenjena organizacija rada (linije, smene, specijalizovani

Na narednoj slici 4 prikazan je jedan mogu skup

Slika 4. Funkcije pogona za

radovi nege, kontrolni radovi,

radovi sa fluidima, dijagnostiki radovi,

zamenama i radovi na regeneraciji.

poliranje transportnih sredstava.

Pranje se vri tehnolokom hladnom, ili toplom vodom.

kontrolu nivoa fluida,

kontrolu zategnutosti klinastog kaia,

kontrolu nivoa elektrolita u akumulatoru,

brzu proveru vazdune (hidrauline) instalacije konica,

brzu proveru svetlosnih i signalnih ureaja,

vizuelnu proveru stanja donjeg postroja i hermetinosti,

kontrolu pritiska pneumatika i njihovog stanja i sl.

dolivanje i zamena ulja,

dolivanje i zamena rashladne tenosti,

pranje i zamena uloka grubog preistaa ulja,

zamena finog preistaa ulja i slino.

podeavanje zazora ventila na motoru,

pojedinih agregata i slino.

Slika 6. Tehnoloka ema regeneracije agregata

metalni materijal u ipkama, polugama i limovima;

standardni materijal (zavrtnjevi, navrtke i slino);

materijal za odravanje zgrada;

CENTRI ZA TEHNIKI PREGLED