Struktura rada

Uvod
Terminali za održavanje i prodaju vozila
Model tehničkog održavanja
Osnovne karakteristike i razlike servisnih stanica i autobaza
Objekti za održavanje i kriterijum za njihov razmeštaj
Prodaja vozila i skladištenje rezervnih delova
Zaključak
 UVOD

Za prodaju novih i polovnih vozila i rezervnih delova, sa izložbenim prostorom i drugim

objektima za prezentaciju ponude, a posebno sa manjom radionicom za predprodajnu
pripremu vozila, uključujući dekonzervaciju, nulti servis i druge aktivnosti koje su obuhvaćene
pripremom vozila za prvo puštanje u rad.
U ovu grupu se mogu svrstati i automehaničarske radionice ili tzv. nezavisne garaže vrlo
različite veličine i tehnološkog potencijala, počev od automehaničarskih radionica sa samo
jednim radnim mestom za vozilo postavljenim u zadnjem delu stambenog objekta pa do
velikih otvorenih sistema – autoservisa.
Takođe, postoje specijalizovane radnje – radionice koje se bave nizom specijalizovanih
poslova od mašinske obrade istrošenih delova do proizvodnje novih delova ili održavanja
pojedninih sistema na vozilu.
 Terminali za održavanje i prodaju vozila

Jedna načelna podela objekata za održavanje prikazana je na slici 1.

Kao što se vidi prihvaćeno je da se objekti za razvrstavanje vozila mogu razvrstati u grupe
po četiri različita osnova i to: tipiziranost, specijalizovanost, otvorenost prema korisnicima i
veličina.
Objekti za održavanje vozila
Projektovanje objekata za održavanje vozila predstavlja složen proces kada se rešava veći
broj pitanja tehničkog, organizacionog i ekonomskog karaktera.

Osnovni cilj projektovanja objekata za održavanje vozila je izrada objekata, koji treba da
zadovolje sve uslove i zahteve postavljene od investitora, a da se pri tome dobije savremeno
tehničko-tehnološko rešenje, koje zadovoljava ekonomske uslove i obezbedi kvalitetno
održavanje vozila.

Zadatak projektanta je da u granicama, koje diktiraju tehničko-tehnološki i ekonomski uslovi,

projektuje objekat u kome će biti moguće adekvatno održavanje vozila.
 Model tehničkog održavanja

Postavljanje određenih modela održavanja (što znači povezivanje uticajnih činilaca

odgovarajućim matematičkim relacijama) moguće je izvršiti optimizaciju, tj. izabrati
najpovoljniji sistem održavanja.

Sistem održavanja vozila zavisi od koncepcije, organizacije i tehnologije održavanja.

Ovo govori da sistem održavanja može da se razreši na više načina, primenom većeg broja
strategija koje se mogu u manjoj ili većoj meri razlikovati.
Najčešće se koriste sledeće dve mogućnosti pri optimizaciji sistema održavanja:
- ukoliko se optimizacija vrši prema gotovosti najveći dozvoljeni troškovi održavanja
predstavljaju ograničenje;
- ukoliko se kao kriterijum optimizacije uzmu troškovi održavanja, minimalni nivo gotovosti
uzima se za ograničenje.

Do sada je razvijen veliki broj modela održavanja. Oni modeli, koji su našli širu primenu,
odlikuju se jednostavnošću i dovoljnom preciznošću pri opisivanju dinamike sistema
održavanja, uz obuhvatanje svih onih parametara koji imaju uticaja na proces obnavljanja, uz
dobijanje povoljnih rezultata na najjednostavniji način.
Modeli održavanja
 Osnovne karakteristike i razlike servisnih stanica i autobaza

Ako je reč o objektima za javnu upotrebu, onda su to servisne stanice. Slični objekti u okviru
preduzeća koji se bave transportom putnika ili robe zovu se autobaze.

Autobaze su širi pojam, i one pored dnevne nege, održavanja i opravki vozila, imaju i funkciju
smeštaja vozila u periodima kada ona ne rade.

Servisne stanice imaju ulogu da pruže usluge svim korisnicima koji te usluge zatraže.
Uglavnom je reč o specijalizovanim kućama koje su se opredelile za jednu ili dve marke
vozila. Postoje i takvi servisi koji su orijentisani samo na putnička vozila, teretna vozila, ili
mešoviti.
Veće servisne stanice čine sledeći elementi:
- odeljenje prodaje vozila sa salonom za prodaju i skladištem za nova vozila,
- kontrola ispravnosti vozila i tehnički pregled,
- odeljenje dnevne nege vozila u okviru kojeg se predviđaju sledeći radovi:
čišćenje, pranje, brisanje, podmazivanje i promena ulja,
- servisno održavanje vozila,
- opravka vozila,
- opravka havarisanih vozila,
- farbanje vozila.
Da bi mogao da se izvrši raspored elemenata servisne stanice potrebno je prethodno da se
zna: lokacija, mesto priključenja na saobraćajnicu, vrste i tipovi vozila za koje se projektuje
objekat, tehnološki proces održavanja i opravki vozila i kapaciteti pojedinih elemenata
izraženih kroz gabaritne dimenzije objekata.

Servisne stanice spadaju u objekte koji ne zagađuju okolinu, niti su izazivači buke, tako da se
mogu smestiti u gradskoj zoni.
Ulaz i izlaz iz servisa treba da se nalazi na sporednoj saobraćajnici. Ako je moguće, treba
težiti za desnim skretanjem ka servisu i od servisa.
Ulaz je potrebno nešto udaljiti od same saobraćajice, kako bi se omogućilo da čekanje vozila
pred ulazom bude van saobraćajnice.
Struktura autobaze sa aspekta održavanja
 Objekti za održavanje i kriterijum za njihov razmeštaj

Radionica predstavlja radnu organizacionu jedinicu za održavanje vozila namenjenu za

obavljanje specijalizovanih radova manjeg obima, opsluživanje, proveru i opravke, sa manjim
brojem radnih mesta i radnika (npr. radionica za pranje i podmazivanje vozila, autolimarske
radionice, radionice za opravku elektroopreme i električnih instalacija i td.).
Odeljenje predstavlja organizacionu jedinicu za obavljanje delatnosti u oblasti opsluživanja,
pregleda, opravke i remonta vozila, sa većim brojem radnih mesta i radnika. Ono, ustvari,
predstavlja radionicu sa više radnih mesta i radnika.
Servis predstavlja skup radionica, odnosno odeljenja u zavisnosti od predviđenog obima
delatnosti, komponovanih u zajedničku celinu, tako da je moguće izvršiti i najsloženije
postupke održavanja vozila.
Autobaza predstavlja skup objekata za održavanje vozila i njihovo garažiranje.
Tehnološki proračun, koga je neophodno izvršiti pri projektovanju objekata za održavanje
vozila, sadrži sledeće elemente:
- očekivani broj vozila nad kojima će se vršiti određeni postupci tehnologija održavanja, u
određenom vremenskom periodu (najčešće je to period od godinu dana),
- broj radnih mesta za održavanje i potrebna radna snaga,
- obim rada u objektima za održavanje,
- potrebna površina objekata za održavanje,
- ritam rada i srednje vreme održavanja,
- režim rada i fond vremena za održavanje.
 Prodaja vozila i skladištenje rezervnih delova

Komercijalni sektor u okviru opšte podele poslova bavi se pitanjima prodaje i nabavke roba i
usluga. Pri tome servis može da bude tako organizovan da pored usluga, prodaje još i vozila,
razne rezervne delove, a uz to i druge vrste roba (motorna ulja, goriva, sredstva za negu
automobila itd.)
U komercijalnu delatnost spada i nabavka roba i usluga kao što su: sredstava za rad,
materijali, alati, oprema i sl.
Usluge se mogu potraživati i od drugih preduzeća kao na primer transportne, štamparke,
građevinske i sl.
Komercijalni uslovi u servisu se odnose na:
- cenu norma sata,
- upotrebu normativa vremena koje propisuje proizvođač,
- popust na celokupne usluge i u slučaju gotovinskog plaćanja,
- za sve usluge u servisu kao i na ugrađene delove dati garanciju koja može biti vremenska ili
u odnosu na pređenu kilometražu,
- mogućnost odloženog plaćanja,
- garanaciju orginalnosti ugrađenih delova ili vozila,
- postoji mogućnost da stranka sama nabavi delove pri čemu garanciju daju samo na
izvršenu uslugu.
Specijalni alati, koje najčešće isporučuje proizvođač za konkretne tipove transportnih
sredstava, najčešće se retko koriste, teško se nabavljaju, a i skupi su.
Zato se drže na jednom mestu i iznajmljuju se radnicima po potrebi.

U okviru skladišta za specijalne alate nalaze se odgovarajuće police ili table, na kojima stoje
ovi alati, najčešće u kompletima, za određene operacije održavanja.

Lako zapaljivi materijali i kiseline (boje, lakovi, kiseonik, acetilen, sumporna i sona
kiselina, ...) smeštaju se u odvojena skladišta, koja su, najčešće, izvedena kao zasebni
objekti. Ovi materijali pri smeštaju moraju biti u odgovarajućoj ambalaži.
Skladišta ulja i maziva su prilagođena ambalaži: burad, limenke, kanisleri.
Treba da budu suva i dobro provetrena. Pod mora da bude cementirani ili od keramičkih
pločica, da ne bi upijao ulja. U okviru ovih skladišta, često se do slanja na regeneraciju, u
buradima, čuva korišćeno istrošeno ulje. Istakanje maziva iz buradi vrši se pneumatskim
pumpama, crevima i pištoljskim ventilima.

Čuvanje pneumatika treba da bude na temperaturama ispod 200C, vlažnosti između

50% i 80%, uz zaštitu od sunčevih zraka. Ove uslove najbolje ispunjavaju podrumske ili bar
prizemne prostorije.
Pneumatici se čuvaju u uspravnom položaju, bez međusobnog dodira. Tako se postavljaju na
stalaže ili palete, cija veličina odgovara veličini pneumatika.Kod svih pomenutih skladišta
mora se obezbediti pristup objektu skladištenja, manipulacija i potpuna bezbednost u njim.
Poseban problem čine teški i kabasti objekti (agregati, pneumatici, burad i sl.) za čiji transport
se koriste specijalna kolica, dizalice (monorej), viljuškari i slično.
 Zaključak

Objekti u kojima se vrši održavanje vozila predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata

logističke podrške održavanju. Oni mogu da imaju vrlo različitu namenu, da se razlikuju po
vrsti i veličini, a sve to je u direktnoj vezi sa vrstom sistema održavanja u kome se nalazi
takav jedan objekat, veličinom i strukturom voznog parka i njihovom namenom. Zbog toga
definisanje, odnosno usvajanje vrste sistema održavanja, kao i vrste objekata u kojima će se
održavanje sprovoditi, predstavlja jedan od polaznih elemenata za projektovanje svakog
sistema održavanja.